TRGOVINA NARKOTICIMA

62.

Uivanje nakotika predstavlja ozbiljan zdravstveni, socijalni i drutveni problem. Njihova proizvodnja, ilegalna trgovina i krijumarenje, sankcionisano je skoro svim univerzalnim normama. Naim zakonodavstvom je ova oblast regulisana: kriviim delima protiv zdravlja ljudi, odnosno krivinim delima:
1. neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i 2. omoguavanje uivanja opojnih droga.

Sa stanovita drutvene opasnosti, pojava narkomanije predstavlja univerzalni problem i neki oblici delovanja u vezi sa njom se smatraju meunarodnom deliktnom aktivnou. Na meunarodni karakter trgovine drogom, ukazuje injenica da se njeno trite moe podmiriti samo uvozom iz nekih zemalja Bliskog Srednjeg ili Dalekog istoka i prekomorskih zemalja, gde je proizvodnja droga nacionalna privredna delatnost. Jedan od osnovnih uzroka pojave narkomanije je interes za profitom. Profiti iz meunarodne ilegalne trgovine drogom omoguili su stvaranje tzv. podzemne ekonomije. Sve se tee otkrivaju plantae sirovina, ilegalne labaratorije, skladita narkotika, ilegalni aerodromi i prevozna sredstva. Droga i organizovani kriminalitet: Droga je jedan od najprofitabilnijih proizvoda u strukturi organizovanog kriminaliteta. Karakteristine delatnosti u izvrenju ovog delikta su: a) veza narkomafije i vlasti pojedinih zemalja; b) u funkciji organizovanog kriminala droge nalaze se razne fiktivne firme i poslovi namenjeni za pranje novca. Karakteristike: Ilegalna trgovina drogom odvija se po sistemu ureene organizacije i mree, koja funkcionie po principu hijerarhije, svih izvrilaca u lancu. Smatra se da su i u ovoj oblasti najorganizovaniji kriminalni KARTELI Kolumbijske ( kokainske) mafije (koja je zasluna za talas narkomanije u Evropi). Kolumbijski karteli i Sicilijanski gangovi, upravljaju meunarodnim kokainskim transakcijama, osebno u SAD i u Evropi,
1

Opasnosti uticaja organizovanog kriminala s drogom su posebno velike zbog toga to u nekim podrujima zbog istorijsko plemenskih i religioznih razloga, ne postoje oblici dravne regulacije ili postoji politiki i privredni interes za proizvodnju i izvoz droge. Takvi prostori su u Zoni zlatnog trougla(Burma, Laos, Tajland), odnosno zlatnog polumeseca (severozapadni Pakistan i pogranini Avganistanski krajevi) gde se mak i konoplja neometano uzgajaju i prerauju u opijum i hai i eksportuju u druge zemlje. Za potrebe trgoviine drogom, 70. tih godina prolog veka, oformljene su kriminalne organizacije gangovi na svim kontinentima , koje su organizovale lanac trgovine, transporta i distribucije. Izvriocima ovih poslova, enormna zarada steena na ovaj nain omoguava da obezbede podrku javnih slubi i finansijskih organizacija. Podela trita na meunarodnom planu je evidentna: 1. Sicilijanski gangovi upravljaju meunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji pomorske zemlje-Evropa; 2. U Evropi je due vreme Turska mafija drala monopol u kontroli prometa droge - naroito heroin, dok 3. Afriki azilanti osvajaju ulinu prodaju droga u gradskim centrima, 4. a poslednjih godina Albanska , Ruska druge istono-evropske grupacije posebno Gruzijska i Jermenska mafija. Albanska mafija deluje preko Kosova, Albanije i Makedonije i pored droge koju prodaje zapadnoj Evropi, kupuje oruje u zemljama biveg Sovjetskog saveza. Evidentna je povezanost Ruske i Poljske mafije, koja deluje kao jedinstvena struktura, a iji deo pripadnika potie iz bivih obavetajnih slubi i slubi bezbednosti.