Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
DETE U PLAMENU

DETE U PLAMENU

Ratings: (0)|Views: 1|Likes:
Published by Olja Jelena

More info:

Published by: Olja Jelena on Oct 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/06/2014

pdf

text

original

 
DETE U PLAMENUKad god bi se na vrhu brega zapalio žbun vresa pričali su da to Ris baca u plamen svoje dete. Goreći veselo, žbun je u njihovim očima dobijao tužne, bele crte i slabašne, male udove vikareve bebe u plamenu. Ostatke detinjeg pepela koji vetar nije raspršio, Ris Ris je zapečatio u kameni ćup. Zajedno sanjegovim prahom ležao je detinji prah, a pored njega prah njegove ćerke usanduku od belog drveta.Čuli su njegovog sina kako zavija sa vetrom. Videli su ga kako hoda preko brega pružajući mrtvu životinju prema svetlosti zvezda. Videli su ga usenkama doline dok se kretao kao čovek koji kosi žito, povijen nad zemljom.U nekom sanatorijumu iskašljao je svoje pluće u lavor, mešajući očarano prstima po krvi. To što se kretalo s nevidljivom kosom kroz dolinu, bila jesenka, nekoliko senki koje je bacilo ozbiljno sunce.Žbun je sagoreo a lice deteta se stopilo zajedno sa lišćem koje se dimilo.Bilo je to, kažu, jednog lepog subotnjeg jutra sredinom leta, kada se Ris Riszaljubio u svoju ćerku. Vres se toga jutra razgoreo u plamen. Ris Ris, u crnojsvešteničkoj odeći, video je kako plamenovi ližu u nebo, a žbun na vrhu brega gori crveno kao bog među bleđim plamenovima trave. On uze rukusvoje ćerke dok je ležala u vrtnoj mreži i reče joj da je voli. Rekao joj je da je lepša od svoje mrtve majke. Njena kosa miriše na miševe, zubi joj prelaze preko usnice a očni kapci su joj crveni i vlažni. Video je kako iz nje izbijalepota kao potok biljnog soka. Nabori njene haljine nisu mogli da sakriju odnjega sramnu golotinju njenog tela. Nije on iznenada otkrio ni lepotu njenekosti ni njenog mesa ni njene kose. Jadna zemlja podrhtava pod suncem,reče on. Gladio je rukom njenu mišicu. Samo nespretni i ružni, samoneplodni donose plod. Meso njene mišice pocrvenelo je od njegovogmilovanja. On dodirnu njene grudi. Kada ih je dodirnuo saznao je sve osvakom deliću njenog tela. Zašto me tu diraš? pitala je.Toga jutra u crkvi je govorio o lepoti žetve, o obećanju u uspravnom žitu, i oobećanju u oštrici kose kad obara žito i kad zazviždi vazduhom pre nego štozaseče u zrelinu. Kroz otvorene prozore u dnu crkve video je žuta polja imrlju vresa na livadi. Svet je bio zreo.Svet je zreo za drugi dolazak sina čoveka, rekao je glasno.
 
Ali nije to zrelina Gospoda bleštala sa brega. Bilo je to obećanje i zrelinamesa, dobrog mesa, jadnog mesa, mesa njegove ćerke, mesa, mesa, mesa saglasom grmljavine koja je urlala pred smrt čovekovu.Te noći držao je pridiku o gresima ploti.O Gospode u obličju našega mesa, molio se. Njegova ćerka je sedela u prvoj klupi i gladila mišicu. Dodirivala bi i gruditamo gde ih je on dodirnuo, da oči čitavog skupa nisu bile uprte u nju.Meso, meso, meso govorio je vikar. Njegov sin, koji je lutao poljima za krtičnjakom ili za tragom crvene lisice,zviždao je pticama i tapšao ždrebad koja su stajala pored svojih majki, naiđena mrtvog zeca ispruženog na kamenu. Glava zeca bila je izbušena sačmom, psi su mu rasporili utrobu a na grlu su se videli tragovi lasičjih zuba. On ganežno podiže, golicajući ga iza ušiju. Krv iz zečje glave kapnu mu na ruke.Iz rane na trbuhu prosula se utroba po kamenu. Stegao je malo telo sasvimuz kaput i trčao kući kroz polja a zec je poigravao. Kada je stigao do kapije parohijske kuće, vernici su baš izlazili iz crkve. Razgovarali su se i podizališešire, smejući se na sirotog dečaka sa zelenom kosom, magarećim ušima ismrću ispod kaputa. On je uvek za njih bio siroti dečak.Ris Ris je sedeo u svojoj radnoj sobi, drška lule bila mu je zakačena izmeđudugmadi na šlicu, biblija je ležala neotvorena na njegovim kolenima. DanGospodnji je prošao i sunce je, kao i neke druge subote, zalazilo iza bregova.On upali lampu, ali je njegovo sopstveno ulje gorelo mnogo svetlije. Navučezavese da spreči ulazak nepoželjne noći. Ali zato otvori sopstveno srce i goli puls koji je tamo udarao bi mu dobrodošli stranac. Ovakvu ljubav nije osetio još od vremena kada ga je žena ranila i videći vešticu u njegovim muškimočima, pala mu u naručje, poljubila ga, i šapnula velške reči dok ju je onuzimao. Ona je bila majka njegove ćerke i umrla je na porođaju odnevši sasobom sina njegove druge ljubavi i ostavljajući mu zelenokoso podmetnutodete. Sav srećan od želje, Ris Ris baci bibliju na pod. On pruži ruku zadrugom knjigom i u tami osvetljenoj lampom čitao je o starici koja je prevarila đavola. Đavo je jadno meso, reče Ris Ris.Uđe njegov sin sa zecom u rukama. Mršavi dečak u crvenom kaputu bio jemeso iz prošlosti. Sa kožom nesahranjenih mrtvaca nalepljenoj na kostima,
 
sa osmehom podmetnutog deteta sa kosom boje mora, koja mu je strčala naglavi, stajao je pred Ris Risom kao duh svoje majke i blago pritiskao zecaljuškajući ga tamo-amo. Lukav, ispod poluzatvorenih kapaka, video je kakose njegov otac trza pred vizijom smrti. Nosi se, reče Ris Ris. Ko je taj zelenistranac koji se usudio da unese smrt i da je pod toplim krznenim ogrtačemljulja kao dete pred njim? Čitav trenutak meso sveta je mirovalo; negdašnjistrah se useli; vode u grudima presušiše; bradavice počeše da rastu kroz pesak. On onda povuče rukom preko očiju i samo zec ostade, vrećica mesa,upola prazna, koja se ljuljuškala u naručju njegovog sina. Odlazi, reče on.Dečko čvršće prigrli zeca i ljuljušnu ga i zagolica ponovo. Ti, podmetnuti,reče Ris Ris. On je moj, reče dečak. Odraću ga i sačuvaću lobanju. Njegovasoba na mansardi bila je puna lobanja, suvih krzana i malih kostiju u bocama.Daj ga meni.On je moj.Ris Ris ščepa zeca i gurnu ga duboko u džepove svog kućnog ogrtača. Kada je njegova ćerka, sa svećom u ruci, ušla obučena i spremna za spavanje, RisRis je nosio smrt u džepu.Bila je stidljiva, jer je od njegovog dodira još osećala bol na ruci i grudima,ali se ne crveneći naže nad njim. Poželela mu je laku noć i poljubila ga, i onugasi njenu sveću. Smejala se dok je uvlačio fitilj u lampu.Svuci košulju, reče on. Gola, ona zakorači prema njegovim rukama.Hoću malu lobanju, reče glas u mraku.Iz svoje sobe na mansardi, kroz paučinu na prozorima, i preko krzna i boca,dečak vide milju zelenog brega kako nestaje u tami prve zore. Letnja oluja uvrelini letnje kiše, ućutkavši milje pokrivene zelenom travom, ostavila je zasobom posle mrtve noći novi jutarnji sjaj, u svakom uspravnom korenu.Smrt je zgrabila noge njegove sestre dok je hodala kroz vres visok kaoždrebe na bregu. I oštrice vetra, koji se dizao iz četiri vetrom doneta mirisasatrulelih mrtvaca, mogle bi da probiju kroz tabane njenih nogu, uz vene nanogama i stomaku, pa u njenu utrobu i u srce koje je kucalo. Gledao ju jekako se penje. Stajala je dahćući na bregu većeg brega, gladeći svoju bešiku,

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->