Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
17Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
2007 LOKACIJSKI MODELI

2007 LOKACIJSKI MODELI

Ratings:

5.0

(1)
|Views: 516 |Likes:
Published by api-3709359

More info:

Published by: api-3709359 on Oct 17, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

Lokacijski modeli
2. LOKACIJSKI MODELI
Lokacijski problemi
Teorija lokacije posve\u0107ena je formulaciji i re\u0161avanju lokacijskih problema; tj. gde da se
locira objekat ili sistem.
Literatura obiluje radovima koji su posve\u0107eni ovoj problematici.

Smatra se da je teoriju lokacije u skladi\u0161nu problematiku prvi formalno uveo Alfred Weber
(1909), koji je razmatrao problem lociranja jednog skladi\u0161ta sa ciljem minimiziranja
ukupnog pre\u0111enog rastojanja izme\u0111u skladi\u0161ta i skupa prostorno distribuiranih korisnika,
dok se u literaturi posve\u0107enoj lokacijskim problemima generalno, ova problematika
povezuje sa radom znamenitog matemati\u010dara Ferma (XVII vek) koji je u svom radu
postavio slede\u0107i problem: Za zadate tri ta\u010dke u ravni prona\u0107i\u010detvrtu, tako da zbir

rastojanja izme\u0111u\u010detvrte ta\u010dke i datih triju ta\u010daka bude minimalan.

Generalno lokacijski problemi se odnose na odre\u0111ivanje mesta ili pozicije servisnog
objekta ili grupe objekata u zadanom prostoru koji opslu\u017euju prostorno distribuirani skup
korisnika.

Kao tipi\u010dni kriterijumi za takve odluke pojavljuju se:
\u2022 Minimizacija srednjeg vremena putovanja ili rastojanja izme\u0111u korisnika i servisnog
objekta, (Medijan problem ili"minisum" \u2013 ovaj pristup je naj\u010de\u0161\u0107i u logistici i
primenjuje se pri re\u0161avanju velikog broja lokacijskih problema.
o
Minimizacija srednjeg vremena odziva,
o
Minimizacija tro\u0161kova puta i vremena odziva,
\u2022 Minimizacija maksimalnog vremena puta (Centar problem ili"minimax" \u2013 Primer je
problem lociranja stanice hitne pomo\u0107i, vatrogasnih jedinica idr.
\u2022 Maksimizacija minimalnog vremena puta i dr. (Problem Anti centar ili"maximin")
Tipi\u010dan primer su problemi lociranja deponije za otpad, skladi\u0161ta opasnih roba i sl.
Re\u0161avanje lokacijskih problema je od velike va\u017enosti za\u010ditav logisti\u010dki sistem (uti\u010de na
formu, strukturu i oblik sistema).

Re\u0161avanje lokacijskih problema spada u strate\u0161ki tip odluka i mo\u017ee se odnositi na
odre\u0111ivanje broja, lokacije i veli\u010dine (kapaciteta) razli\u010ditih objekata \u2013 kao \u0161to su fabrike,
luke, veleprodajni i maloprodajni objekti, razli\u010diti tipovi skladi\u0161ta i uslu\u017eni centri.

Klasifikacija lokacijskih problema
Lokacijski problemi se mogu klasifikovati na vi\u0161e na\u010dina, a neki od njih su:

- prema uticajnim faktorima \u2013 na izbor lokacije objekta naj\u010de\u0161\u0107e uti\u010du vi\u0161e faktora, koji imaju razli\u010dite va\u017enosti i zavise od tipa objekta i njegovog mesta i uloge u posmatranom sistemu; na primer, u slu\u010daju izbora lokacije:

o fabrike ili skladi\u0161ta, dominantni su ekonomski faktori (na primer, cena zemlji\u0161ta, takse, tro\u0161kovi
izgranje i sli\u010dno);
o maloprodajnih objekata dominantni tako\u0111e ekonomski faktori, jer na tro\u0161kove i potencijalni profit u
mnogome uti\u010de mesto na kome se nalazi objekat
o objekata kao \u0161to su bolnice, banke, slu\u017ebe odr\u017eavanja dominantna je pristupa\u010dnost (rastojanje) od
korisnika i u ovom slu\u010daju se ne mogu lako odrediti prihodi i tro\u0161kovi
1
Lokacijski modeli
- u odnosu na broj objekata koji je potrebno odrediti \u2013 lokacijski problemi se mogu odnositi na
izbor lokacije jednog ili vi\u0161e objekata jednovremeno
- prema izboru diskretizacije \u2013 postoje metodi koji
o uzimaju u obzir sve mogu\u0107e lokacije u prostoru (kontinualni lokacijski modeli) i
o omogu\u0107avaju izbor lokacije u odnosu na stvarno mogu\u0107e (predlo\u017eene) lokacije (diskretni lokacijski
modeli) i oni se\u010de\u0161\u0107e primenjuju, uglavnom pri izboru vi\u0161e lokacija
- u odnosu napristupe imetode koje se koriste za izbor lokacije, gruba klasifikacija bi mogla biti:

o kvalitativni \u2013 subjektivni modeli, bazirani na intuitivnom pristupu
o kvantitativni modeli \u2013 bazirani na kvantitativnim parametara (optimizacioni, heuristi\u010dki modeli i sl.)
o hibridni modeli (me\u0161avina kvalitativnih i kvantitativnih pristupa i modela)

- u odnosu na tip ciljne funkcije
o j e d n ok r i t er i j um s k a ,
o v i \u0161 e k r i t e r i ju ms k a
2.1. KVALITATIVNI MODELI

U slu\u010daju diskretnih lokacijskih modela, kada postoji odre\u0111eni broj raspolo\u017eivih lokacija mo\u017ee se sprovesti odgovaraju\u0107a kvalitativna analiza. Ona se mo\u017ee sprovesti razli\u010ditim tehnikama kao \u0161to je primena "check" lista i tehnika vi\u0161ekriterijumske analize

2.1.1 TEHNIKA TE\u017dINSKE FUNKCIJE (BODOVANJA) ZA IZBOR LOKACIJE JEDNOG
OBJEKTA
Metod izra\u010dunavanja lokacije je popularan, subjektivni alat za dono\u0161enje odluka koji se
relativno lako koristi. Sastoji se iz slede\u0107ih koraka:
1. Formiranje liste svih va\u017enih faktora (F) tj. kriterijuma koji imaju uticaj na odluke o izboru
adekvatne lokacije
2.Dodeljivanje odgovaraju\u0107ihte\u017eina (w) za svaki faktor na osnovu relativne va\u017enosti svakog
(w ima vrednost izme\u0111u0 i1)
3.Dodeljivanjebodova za svaku lokaciju obzirom na svaki faktor koji je identifikovan u koraku 1
(svakoj lokaciji se obi\u010dno dodeli izme\u0111u0 i 100 bodova)
4.Prora\u010dun te\u017einskog rezultata za svaku lokaciju, koji se dobija mno\u017eenjem njihovih te\u017eina sa
korespodentnim vrednostima bodova
5. Prora\u010dun sume te\u017einskih rezultata za svaku lokaciju i izbor najpovoljnije lokacije na bazi
dobijenih rezultata (najpovoljnija lokacija ima najbolji skor).
Mada se korak 5 poziva na odluku o izboru lokacije na bazi te\u017einskog rezultata, ovi
rezultati se izvode na subjektivan na\u010din, a kona\u010dna odluka o izboru lokacije se mora doneti
i na bazi objektivnih mera kao \u0161to su transportni tro\u0161kovi, tro\u0161kovi utovara i operativni
tro\u0161kovi.
PRIMER 1.

Jedna kompanija je nedavno dobila nekoliko velikih ugovora na teritoriji Srbije, tako da je nastala potreba za otvaranjem predstavni\u0161tva na ovom podru\u010du. Zbog va\u017enosti kvaliteta usluge korisniku, kompanija \u017eeli da bude \u0161to je mogu\u0107e bli\u017ea svojim "korisnicima". Preliminarna istra\u017eivanja na bazi ispitivanja tr\u017ei\u0161ta, transportnih tokova, zakonskih regulativa na republi\u010dkom i regionalnom nivou, razvijenosti infrastrukture, poslovne klime i

2
Lokacijski modeli

sli\u010dno, pokazuju da su najpo\u017eeljnije lokacije u Beogradu, Kragujevcu i Ni\u0161u, izme\u0111u kojih treba odabrati jednu. Obzirom na date lokacije, 8 relevantnih faktora i njihovih vrednosti u odnosu na svaku predlo\u017eenu lokaciju, genisan je preliminarni rezultat, prikazan u prvoj tabeli. Koristi\u0107i kvalitativnu tehniku odrediti najpovoljniju lokaciju za predstavni\u0161tvo kompanije.

Bodovi
Te\u017eine
Faktori
Beograd
Kragujevac
Ni\u0161
0,25
Blizina korisnika
95
85
65
0,15
Cene zemlji\u0161ta i izgradnje
70
90
85
0,15
Tro\u0161kovi radne snage
65
80
75
0,10
Svojinske takse
70
70
70
0,10
Poslovne takse
75
80
80
0,10
Transportni sistem
95
80
65
0,08
Tro\u0161kovi osiguranja
80
85
60
0,07
Servisi i slu\u017ebe
95
70
80
Tabela 1. Faktori i njihove te\u017eine za tri ponu\u0111ene lokacije
Te\u017einski rezultati
Faktor
Beograd
Kragujevac
Ni\u0161
Blizina korisnika
23.75
21.25
16.25
Cene zemlji\u0161ta i izgradnje
10.5
13.5
12.75
Tro\u0161kovi radne snage
9.75
12
11.25
Svojinske takse
7
7
7
Poslovne takse
7.5
8
8
Transportni sistem
9.5
8
6.5
Tro\u0161kovi osiguranja
6.4
6.8
4.8
Servisi i slu\u017ebe
6.65
4.9
5.6
Suma te\u017einskih rezultata
81.05
81.45
72.15
Tabela 2. Rezultati sprovedene kvalitativne analize
Definisanjem samog zadatka zavr\u0161eni su koraci 1, 2 i 3 (tabela 1). U slede\u0107em koraku je
potrebno:

- izra\u010dunati te\u017einski prora\u010dun za svaki par lokacija-faktor (korak 4),
- sabrati ove te\u017einske rezultate i
- odrediti lokaciju na bazi dobijenih rezultata (korak 5).

Iz analize u tabeli, najve\u0107i broj bodova je dobila lokacija u Kragujevcu, \u0161to predstavlja
re\u0161enje zadatka.
2.2. KVANTITATIVNI MODELI

Postoje razli\u010dite klasifikacije kvantitativnih modela u odnosu na broj objekata koji se locira, diskretizaciji, pristupu re\u0161avanja itd. U daljem tekstu\u0107e biti obra\u0111ena primena kontinualnih i diskretnih modela za odre\u0111ivanje lokacije jednog objekta.

2.2.1 TEHNIKE KONTINUALNIH LOKACIJSKIH MODELA
Kontinualni lokacijski modeli odre\u0111uju optimalnu lokaciju zajedan ilivi\u0161e objekata u
3

Activity (17)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Srdjan liked this
bombarder90 liked this
ZokaDare liked this
ZokaDare liked this
Predrag liked this
rexolina liked this
dejo_v liked this
Ivan Tatovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->