SADRAJ

Uvod.................................................................................................................................3 Pojam stranih direktnih investicija....................................................................................4 Vrste stranih direktnih investicija......................................................................................5 Motivi stranih ulaganja......................................................................................................6 Koristi i rizici od stranih direktnih investicija u sluaju zemalja u tranziciji....................7 Zakljuak...........................................................................................................................11 Literatura...........................................................................................................................12

UVOD

Strane investicije, odnosno strana ulaganja u uslovima globalizacije i izraenih integracionih procesa na svetskom nivou od velikog su znaaja za privredni razvoj svake zemlje. Strane investicije su prevashodno ekonomski fenomen, zasnovan na pretpostavci da globalna alokacija proizvodnih sredstava omoguava njihovo optimalno korienje, ime se u krajnjem doprinosi optem ekonomskom rastu. Meutim, pored ekonomskog dejstva stranog kapitala, strane investicije nose sa sobom i razliite socijalne, politike i tehnoloke uticaje. Prisustvo i intenzitet odreenih efekata stranih investicija zavisi od vrste stranih ulaganja u pitanju, kao i otvorenosti drava uvoznica kapitala za prijem inostranog kapitala. Prednosti privlaenja stranih direktnih investicija su od visokog znaaja, posebno kada se radi o zemljama u razvoju koje karakterie hronian nedostatak investicionog kapitala neophodnog za finansiranje ravojnih projekata. Te prednosti se pre svega odnose na finansiranja kapitalnih investicija, transfer novih tehnologija, potencijalne pozitivne efekte na platni i trgovinski bilans, kao i pozitivne fiskalne efekte zbog potencijalnog poveanja prikupljanja direktnih i indirektnih poreza.

POJAM STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA Prema definiciji OECD-a, strane direktne investicije (SDI) predstavlaju ulaganje

kapitala od strane investitora, rezidenta jedne zemlje u preduzee koje je rezident druge zemlje, sa motivom uspostavljanja dugorone poslovne saradnje i zajednikog upravljanja. Strane direktne investicije predstavljaju najpovoljniji oblik meunarodnog kretanja kapitala sa stanovita ulagaa, jer pruaju: znaajne mogunosti za ostvarivanje profita u stranim zemljama omoguuju kontrolu nad sopstvenim poslovanjem u zemlji plasmana kapitala anse da se iskoriste povoljni lokalni uslovi u pogledu carina, poreske stope, infrastruktura, jeftina radna snaga, jeftine sirovine, rastue trite i ostale pogodnosti koje prua zemlja u kojoj se vri investiranje. Pored koristi koje ostvaruje investitor, strane direktne investicije podstiu i razvoj zemlje u koju se kapital ulae jer pruaju marketinko znanje, menaderske sposobnosti neophodne za upravljanje proizvodnjom, stvaraju mogunost ulaza na strana trita kao i konkurentnost izvoza Dakle, putem stranih direktnih investicija vri se direktno investiranje u preduzea u inostranstvu u cilju sticanja trajne kontrole nad proizvodnjom, trgovinom i finansijama preduzea u koje se ulae. Kako navodi OECD, investitor mora posedovati minimum 10% akcija koje daju pravo upravljanja domicilnog preduzea kako bi se dato ulaganje smatralo stranom direktnom investicijom. Meutim, u odreenim sluajevima se uzima u obzir i manje od 10% akcija preduzea, a negde i znatno vei procenat, pa tako se navodi da preko 50% vlasnitva obezbeuje najveu sigurnost datog ulaganja.Strane direktne investicije predstavljaju visoko rizini oblik investiranja kapitala, pa shodno tome investitor oekuje dobit po osnovu ulaganja koja e biti srazmerna veliini preuzetog rizika i obezbediti pokrie trokove investiranja i poslovanja u inostranstvu.

VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

Klasifikacija direktnih stranih investicija nije unificirana. Tako na primer UNCTAD, razlikuje sledee modele direktnih stranih investicija: potpuno vlasnitvo nad odreenim projektom u zemlji domainu procentualno uee u kapitalu postojeeg ili novonastalog preduzea dugoroni zajmovi, dok WTO i MMF pod stranim investicijama podrazumevaju ulaganja koja za cilj imaju stvaranje aktivnog ekonomskog interesa, koji se prvenstveno ostvaruje kroz pravo svojine, kontrolu poslovanja i mogunost upravljanja uloenim sredstvima, to kod kredita, kako navode, nije sluaj. Strane direktne investicije, uz uvaavanje vie modela ulaganja, u sutini se mogu podeliti na tri vrste: Greenfield investicije ( investicije u ledinu) Brownfield investicije ( merderi i akvizicije) Zajedniko ulaganje sa domaim firmama u zemlji plasmana ( joint venture)

Greenfield investicije jesu ulaganja koja stvaraju novu proizvodnju i imovinu. Potpuno vlasnitvo stranaca nastaje ili potpuno novim investiranjem na ledini ili otkupom postojeih kompanija u inostranstvu. Merderi i akvizicije - sutina ove vrste direktnih investicija je kupovina postojeih postrojenja i preduzea, preuzimanje kontrole nad njima, kako bi novi vlasnik upravljao efikasnije od prethodnog.U ovu vrstu investiranja spadaju i direktne strane investicije nastale privatizacijom. Zajednika ulaganja imaju drugu tradiciju i u zemljama u tranziciji, pripadaju obliku stranih investicija gdje je zajedniko ulaganje sa domaim preduzeima u zemlji domaina. MOTIVI STRANIH ULAGANJA Za razliku od ciljeva, treba razlikovati motive stranih ulaganja koji kao i ciljevi mogu biti brojni i razliiti, a moemo ih posmatrati kako sa aspekta domaih i stranih partnera tako i sa aspekta okruenja. U motive okruenja se mogu svrstati sledei:

unosi se inostrana akumulacija, koja poveava investicioni potencijal zemlje bez negativnih posledica na njen platni bilans i istovremeno ubrzava investicione cikluse poveava se izvoz, najmanje u visini deviznih sredstava neophodnih za transfer dobiti stranog partnera. Takoe se smanjuje se uvoz kroz poveanu snabdevenost domaeg trita deficitarnim proizvodima iz domaih izvora domicilno preduzee se ukljuuje u meunarodnu podelu rada i meunarodnu tehnoloku kooperaciju, to ubrzava unoenje savremene i visokoproduktivne tehnologije u privredne procese ubrzava se struktura promena u privredi dotine zemlje. Motivi domicilnog preduzea mogu biti: izgradnja novog pogona, ili tehniko proirenje postojeeg proizvodnog prostora, donoenje novih maina i opreme uvoenje nove procesne tehnologije sa korienjem inostranih licenci, patenata, know-how i slino obezbeenje deviznih sredstava i repromaterijala za kontinuelno obavljanje proizvodnje ukljuivanje faktora nauno-tehnikog progresa u proizvodne procese radi sniavanja trokova proizvodnje, trokova prodaje i poveanja produktivnosti rada unapreenje nauno-istraivakog rada u domenu razvoja proizvoda zajedniko istupanje na inostrana trita.

Motivi stranog partnera se mogu odnositi na: plasman slobodnih sredstava, najee u kombinaciji sa tehnologijom (know-how, oprema, novac) mogunost trajnog plasmana svojih proizvoda i usluga, ime se produava prisustvo na tritu korisnika investicionih sredstava mogunost podmirivanja sopstvenih potreba po osnovu proizvodnje u datoj zemlji, to naroito dolazi do izraaja u proizvodnji za koju je karakteristian vei utroak ivog rada koji je jeftiniji u odnosu na zemlju stranog ulagaa
5

specijalizacija proizvodnje korienje komparativnih prednosti zemlje u kojoj se vri ulaganje (jeftina radna snaga, poreske olakice) osvajanje trita zemalja u razvoju. Iako se motivi domaeg i stranog preduzea u odreenim segmentima razlikuju razlikuju, neophodno je da u takvim situacijama pronau kompromisna reenja i usaglase zajednike motive .

4. KORISTI I RIZICI OD ZEMALJA U TRANZICIJI

STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SLUAJU

U dananjoj svetskoj ekonomiji, strane direktne investicije predstavljaju najbri nain razvoja jedne zemlje i regiona i, kao takve, dobrodole su i u najrazvijenijim zemljama sveta. Danas su one osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, preuzimajui ulogu kljunog razvojnog faktora svake drave. Za dravu u koju se ulae, strane direktne investicije znae otvaranje novih radnih mesta, poveanje izvoza i, uopte, pokretanje privrednog rasta i razvoja. S druge strane, direktne investicije, kao oblik ulaganja stranog kapitala, omoguavaju investitoru da stekne pravo svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloenog kapitala. Velike, ali i manje kompanije, trude se da se pojave na to vie razliitih svetskih trita, to se

najlake postie pribliavanjem proizvodnih kapaciteta eljenim lokacijama. Osim osvajanja novih trita, investiranje u druge zemlje takoe moe da znai bre i povoljnije snabdevanje sirovinama, elektrinom energijom, jednostavniji transport, ili pristup slobodnim ekonomskim zonama. Raspon potencijalnih efekata stranih ulaganja na domau privredu je veoma irok. Efekti su uglavnom pozitivni i obostrani, a kljuni dokaz za to je u njihovom veoma dinaminom rastu poslednjih decenija. Sve zemlje koje uestvuju u ovom procesu belee znaajan privredni rast, uz naravno neto drugaiju situaciju poslednjih par godina zbog posledica svetske ekonomske krize koja nije zaobila ni ovaj segment. Pogodnosti koje prua priliv stranog kapitala za odreenu zemlju, ali istovremeno i pojedine negativne posledice koje sa sobom mogu doneti strana ulaganja u domau ekonomiju, prikazane su u tabeli.

POTENCIJALNI EFEKTI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA DIREKTNI EFEKTI INDIREKTNI EFEKTI Pozitivni Negativni Pozitivni Negativni KVANTITET priliv kapitala i SDI koje dolaze nova radna uvoz iz rast kao brownfield mesta kroz sopstvene zaposlenosti u mogu dovesti povezivanje zemlje ili propulzivnim do selidba cele sa granama racionalizacije i dobavljaim firme u drugu gubitaka radnih a i kupcima zemlju mesta plaaju vie uvoenje proirenje sputanje KVALITET iskustva, plata ako i utiu na rast prakse domae produktivnosti otputanja i best promocija, practise na firme ree to unosi ceo lanac da konkuriu nemir domaih niskim
7

LOKACIJA

nova i verovatno bolja radna mesta u oblastima sa visokom stopom nezaposlenosti

firmi doprinosi pojaava daljoj reenost zaguenosti firmi da u gradskim obave sredinama i migraciju iz pojaava regionalnih regionalnu centara nejednakost

platama ukoliko nema uslova za poslovanje kapital se seli; stvaranje lokalnih monopola

Jedna od kljunih prednosti stranih direktnih investicija za zemlje u tranziciji svakako lei u tome to ove zemlje belee hroninu nestaicu: Sopstvenog kapitala Upravljakih znanja (menadment) Savremene tehnologije Izvoznih kanala Nedostatak domae tednje kojom bi se finansirale odreene investicije. U najee negativne posledice spadaju sledei dogaaji: Strani investitori po pravilu izazivaju rast platnobilansnog deficita, barem u prvoj fazi svog rada, dok se ne aktiviraju izvozni kanali, koji zatim smanjuju deficit i konano ostvaruju suficit Rast nezaposlenosti, usled otputanja Istiskivanje domaih investicija Stvaranje lokalnih monopola Zastarela tehnologija Zagaenje ovekove okoline Pozitivan uticaj strane direktne investicije ostvaruju u industriji, razvoju usluga, trgovine i trgovinskih veza i naravno transferu novih tehnologija.Industrijske grane zemalja u tranziciji u koje je uao strani kapital obino postiu dobre poslovne rezultate i deluju posticajno na ukupni privredni oporavak zemlje. Iako u poetnoj fazi implementiranja stranog preduzea na domicilno trite je karakteristian rast nezaposlenosti, svetska iskustva pokazuju da u sektorima u kojima su najvie prisutne strane direktne investicije - u bankarstvu, telekomunikacijama, informatici, hemijskoj industriji,farmaceutskoj industriji i drugim granama, zaposlenost nakon inicijalnog smanjenja, belei rast. To nam ukazuje i sledei prikaz.

Efekti stranih direktnih investicija na zaposlenost

uticaj SDI na tranju za radom spajanja i pripajanja grinfild investicije + uticaj na domae konkurente meuindustrijski uticaj rasta + produktivnosti NETO REGIONALNI EFEKTI +

Preduslovi koji omoguuju bri dolazak stranih ulagaa u zemlje u tranziciji, to je sluaj i sa naom zemljom, dati su u narednoj tabeli, pri emu se napominje da su odreeni faktori empirijski i potvreni da su u funkciji privlaenja stranih investicija, dok se odreeni teorijski faktori nisu jo potvrdili u praksi. visoko obrazovana domaa radna Empirijski potvreni elementi snaga koji vode brem dolasku SDI visok nivo ulaganja u R&D u zemlji jake regionalne veze meu firmama lako prihvatanje novih tehnologija razvijena infrastruktura i telekomunikacije Faktori iz literature, empirijski dobra agencija za privlaenje nepotvreni investicija strategije privrednog razvoja dodatni podsticaji za privlaenje SDI olakice i sl.

5. ZAKLJUAK

Atraktivnost jedne ekonomije za strane direktne investicije pored navedenih uticaja koji su prethodno objanjeni naroito je odreena dinaminou i konkuretnou njenog privatnog (poslovnog) sektora. Strani investitori naroito vrednuju mogunost saradnje sa domaim dobavljaima, distributivnim lancima ili ponuaima dodatnih usluga, to moe smanjiti njihove trokove i podii efikasnost.
9

Zbog toga: politika podrke malim i srednjim preduzeima (finansijska, konsultantska, tehnoloka), optimalna industrijska politika, podizanje standarda kvaliteta proizvoda i proizvodnje, stimulisanje umreavanja preduzea i uopte razvoj preduzetnikog duha jeste i faktor privlaenja stranih direktnih investicija. Samo na ovaj nain domaa preduzea e moi uspostaviti vrste veze sa stranim kompanijama i uivati sve mogue pogodnosti (od poboljanja kvaliteta, do upotrebe njihovih znanja), to e i direktno uticati na poveanje koristi na celokupnu privredu date zemlje. To je ujedno i najbolja garancija dugoronosti ostanka stranog investitora na odreenom podruju.