Seminarski rad iz Filozofije

Tema : Analiza dela : " ANTIHRIST "

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Fridrih Ni?e

Nemaki filzof, pesnik i klasini filolog koji je postao najprovokativniji i najuticajniji mislilac 19. veka. Roen je 15. oktobra 1844. u mestu Rocken u Prusiji. Imao je dve godine kada mu se rodila sestra Elisabet i tri kada mu se rodio brat. Njegov otac, luteranski sveenik umro (od bolesti mozga) je 1849. godine kada je mladom Nietzscheu bilo pet godina. Brat mu umire u januaru naredne godine (1850.). Nietzsche je gledao godinu dana oca kako umire u uasnim mukama, to je bio odluan initelj u njegovim sumnjama u hrianstvo jer nije mogao sebi objasniti zato je njegov otac kanjen, a sluio je Bogu. Stoga e kasnije Charles Darwin postati njegov uzor. Nakon bratove smrti porodica se seli u Naumburg, a Nietzschea alju u internat u mestu Pforti (poznat po strogom verskom vaspitanju) udaljenom osam kilometara od Naumburga. kolski drugovi u internatu zafrkavali su ga zbog njegove ozbiljnosti, a Nietzsche e kasnije tvrditi kako se tada najbolje oseao kada je bio sam. Nakon zavrenog kolovanja u internatu upisao je studije teologije u Bonnu elei postati svetenik, kao i njegov otac. Na Uskrs 1865. godine odbija se priestiti u crkvi u Naumburug. Na kraju godine odustaje od svetenikog zvanja i posveuje se uenju klasine filologije. Na fakultetu prve uzore nalazi u ivotu i filozofiji starih Grka pre pojave Sokrata. Zahvaljujui svome znanju imenovan je profesorom klasine filolofije na sveuilitu u Baselu kada je imao samo 24 godine (1869.). Smatra se da se u to doba kao studnet zarazio sifilisom u jednoj javnih kua koje je poseivao. Godine 1870. uestvuje u nemako-francuskom ratu kao bolniar dobrovoljac. Tada je oboleo od dizenterije i difterije. Nakon rata putuje po vajcarskoj i Italiji te sklapa nova prijateljstva. Jedno se vreme bavio muzikom i druio se sa Richardom Wagnerom, ali razoaran Wagnerovom hrianskom orijentacijom i sklonosti ka starogermanskom kultu prekida sve odnose s njim. Niz godina bavio se prirodnonaunim problemima, a uz eminentna filozofska dela, pisana izvanredno lepim nemakim jezikom, pie i pesme. Vidno bolestan (ceo ivot imao je lo vid i migrenine glavobolje) prisiljen je povui se u penziju 1879. godine, te se seli u vajcarske Alpe. Zimi s Alpa silazi na italijansku ili francusku rivijeru. Neto kasnije - 1882. sree svoju jedinu romantinu ljubav Lou Andreu Salone (njoj je bilo tek 20 godina), jedinu enu kojom se oduevljavao. Nietzsche ju je opisao kao bistru poput orlice i otru poput lavice. Upoznao ih je Nietzscheov prijatelj Paul Ree. Te (1882.) su godine njih troje zajedno obilazili Italiju i iveli slobodoumno. Nietzsche ju je zaprosio ali ona ga je odbila jer ga je htjela deliti s Reeom. Sreli su se neto kasnije u Leipzigu, ali Ree ju je "odveo" i time strano povredio Nietzschea. Nakon toga Nietzsche je bio strano razoaran i ljut te mu filozofija postaje uteha za

ivotna razoaranja. Godine Nietzsche 1888. silazi s Alpa u Torino, a njegovo ludilo postaje sve jae pa je umislo da je bog i da mora preuzetu patnju za grehe sveta. Tada se poinje potpisivati kao Dioniz ili ponekad Razapeti. U januaru 1889. na torinskim ulicama saalio se nad konjem koji je pao zbog tereta ili poledice - konj je pao, a Nietzsche ga je obgrlio. to je bilo prilino iznenaujue jer se znalo da je Nietzsche protiv bilo kakve vrste saaljenja. Uskoro je smeten u duevnu bolnicu u Torinu, a potom u majinu kuu u Nemakoj. Tada je proglaen umobolnim. Poslednje je godine ivota proveo kod svoje sestre Elisabet u Weimaru. Godine 1889. pretrpeo je ivani slom od kog se nikad vie nije oporavio. Umire pomraena uma od kapi u Weimaru 25. kolovoza 1900. godine, a njegova dela tampa i delimino grubo falsifikuje (posebno pisma) rasistiki nastrojena sestra Elisabeth Forster-Nietzsche. Ona je - kako je u drugoj polovini XX. veka otkrio K. Schlechta - mnogo pridonela tome to se Nietzscheova filozofija iroko propagirala i zloupotrebljava u Treem Reichu. Nakon bratove smrti vilu u kojoj je umro Elisabet je pretvorila u Nietzscheovo svetite za Nietzscheov kult, kult njegove osobe i filozofije. Tu su zalazili mnogi nacistiki intelektualci, a jednom ak i Hitler. Stoga se ona pobrinula da Nietzsche postane slubeni mislilac Treeg Reicha, to je bilo smeno jer je Nietzsche mrzeo bilo kakav nacionalizam. Dapae, bio je jedan od prvih pravih Evropljana. Nietzsche je bio strastveni kritiar tada vladajueg morala i verovanja. Smatrao je kako su i religija i moral osigurani na nemoralnim sredstvima te da nisu nita drugo nego sluenje lanoj transcendentnoj ideji, pojmu, neem to izvan konkretnog ovozemaljskog egzistiranja eli propisivati vene zakone. Nietzsche je smatrao da ovaj ivot nije nemoralan nego da je besomuna borba u kojoj je umro Bog, a pobeuju jai, sposobniji, smeliji. Stoga je on smatrao kako se umesto tradicionalnih trebaju stvoriti nove vrednosti. Nietzsche je bio plodonosan pisac, koji je napisao nekoliko znaajnih dela, meu njima: Roenje tragedije (1872.), Tako je govorio Zaratustra (1883.-1885.), S onu stranu dobra i zla (1886.), Genealogija morala (1887.), Antikrist (1888.), Ecce Homo (1889. poslednje i nikada dovreno delo), O ljudskim i suvie ljudskim stvarima (1878.), Volja koja raa mo, Sumrak idola i Volja za moi (1901.). Pred kraj ivota Nietzsche je pozvao Vatikan i kralja Italije da na smrt osude nemakog cara i sve antisemite. Tada se to inilo moda besmislenim ali dolazak nacizma na vlast 30-ak godina kasnije pokazati e kako je Nietzsche na vreme osetio dah antisemitizma koji e preplaviti Nemaku.

Antihrist
3

" y xpumhancmey HU Mopan HU penuzuja ne donase y KonmaKm ca peannomhy y ceaKOM mpeHymKy " .

Antihrist, Prokleto hrianstvo ,je knjiga koju je napisao nemaki filozof Fridrih Nie objavljena 1895. godine. Naslov moe biti preveden kao " Anti-Hrist " ili " Anti-hrianin " , sudei po sadraju knjige verovatno je da autor podrazumeva oboje. Prema knjizi Eno oveka (Ecce homo), moe se pretpostaviti kako je Antihrist Dionis, bog koji simbolizuje prema Nieu antitezu hrianske interpretacije postojanja. Tema dela je budunost oveka, i ta budunost je analizirana u svetlu istorije zapadnih vrednosti koje su se izuzetno proirile u svetu. Prema Nieu, te vrednosti onemoguuju napredak oveanstva jer su zasnovane na mrnji i fanatizmu hrianskog morala ; osnovna vrednost ovog sistema je oseaj krivice i samosaaljenje koji procenjuje ivot sa pesimistikog stanovita ( Zbog ega sve to ? emu patnja ? Postoji jedan bolji ivot koji opravdava sadanji . ). Nie, dakle, postavlja pitanje da bi saznao da li postoji odgovor na tu omalovaavajuu interpretaciju patnje egzistencije. Koncepti kojima Nie odgovara na ova pitanja (Snaga volje, Natovek) nisu jasno iskazani u tekstu, i Nie se koncentrie iskljuivo na kritiku hrianskog krivotvorenja vrednosti.Nie analizira mesto Hrianstva u istoriji stvaranja zapadnih vrednosti. On suprostavlja krivotvorenje Hristove poruke koju su uinili svetenici, sistemu aristokratskih kasti. Njegova teza je da, uprkos nasilju i varvarizmu ovih udruenja, ona su ta koja omoguavaju vrednovanje kulture, tako to stare hijerarhije preuzimaju duhovnu formu. Hrianstvo, naprotiv, govorei 0apsolutnoj jednakosti meu ljudima, zabranjuje svaku elju za izdvajanjem, poniava ljudsko bie i onemoguuje proces velianja nagona koji su osueni moralom: na taj nain pokuava da odri oveka u varvarstvu. Umesto podsticanja ljudske aktivnosti, i oseaja moi koji bi se zadovoljio u umetnosti i misli, hrianstvo 1savremeni moral (koji otelotvoruje openhauer), zasnivajui se na samosaaljenju, istie oseanje koje odrava ljudsku bedu i ini ovekovo postojanje bednijim nego to bi moglo biti. Zbog toga Nie estoko osuuje samosaaljenje slabih i vrednosti zasnovane na njemu, zato to smatra da je samosaaljenje instrument borbe protiv potvrivanja ivota, zemaljske sree, i radosti da se bude ono to jeste : zbog toga je ono negiranje ivota. Najdui deo knjige je posveen opisu tipa Hrista, odnosno poreklu nagona koji bi dozvolili da se razume postanak vrednosti koje je propovedao. Nie mnogo kritikuje organizovane institucije 4

hrianstva, naroito svetenike. Jevanelizam ovog Hrista je voen Dobrom Veu prema kojoj je Boije kraljevstvo takoe i nae. Nie se ne suprostavlja Isusu, o kome govori da je " jedini istinski hrianin ". Za Niea, hrianska institucija je ujedno i ironina i licemerna. Meutim, nisu Jevreji, nego hriani ti koji su ubili Isusa i njegovu ideju. U tom smislu, napad Niea je ujedno napad protiv hriana antisemita njegovog vremena. Pominjanje Antihrista ne odnosi se direktno na biblijskog Antihrista nego je pre napad protiv robovskog morala i apatije zapadnog hrianstva. Glavna Nieova teza je da je hrianstvo kakvo ga je on video na zapadu otrov za zapadnu kulturu i jedno zastranjivanje poruka i dela Isusa (koga opisuje kao mistinog idiota ali iskrenog, suprotno od svetenika koji su oiveli njegovu figure ). To zastranjivanje je naroito sluilo za unitenje rimske imperije iznutra, i tako odreuje najvei deo zapadne istorije koji se tako zasnivaju na vrednostima nastalim iz oseaja krivice. U svetlu te teze, naslov izraava na prvom mestu neprijateljstvo Niea prema hrianstvu takvom kakvo je. U knjizi, Nie je veoma kritian prema institucijalizovanoj religiji i klasi svetenika. Najvei deo knjige je tako sistematski i logiki napad na interpretacije Hristovih rei od strane Svetog Pavla i onih koji su ga sledili. Ipak treba primetiti kako Nie, iako potuje metode i dela Isusa, predstavlja antitezu njegovih uenja koja se tiu pasivnosti. Ali Isus, za Niea, svojom pasivnou, svojim moralnom " idiotizmom " je bio ovek osloboen od oseanja krivice. Zbog toga, u izvesnoj meri, naslov Antihrist se odnosi isto tako na filozofsku vezu izmeu Isusa i Dionisa: ako je Dionis pasivan i odobrava cepanje realnosti, Hrist je samo pasivan, ali izuzet od svake mrnje ovoga sveta. Veliko Nieovo pitanje koje ide dalje od polemike protiv hrianstva, je to da se osigura budunost u kojoj bi ovek bio osloboen religioznih konflikata i nihilistikih morala, to isto tako znai perspektiva budunosti gde bi oveanstvo odbacilo fanatizam i gde bi moglo da se posveti kreiranju sebe, saznanju i umetnosti, u jednom, na taj nain, skoro utopijskom ivotu.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com