Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
P. 1
Sekvencijalna Kola

Sekvencijalna Kola

Ratings: (0)|Views: 187|Likes:
Published by Igor Milanković
digitalna tehnika
digitalna tehnika

More info:

Published by: Igor Milanković on Nov 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/02/2011

pdf

text

original

 
7. SEKVENCIJALNA KOLA
7.1. Odnos izme
đ
u kombinacionih i sekvencijalnih kola
 Na logi
č
kom nivou digitalna kola se dele na dve velike klase: ona koja ne poseduju memoriju nazivamo
kombinacionim kolima
, dok su ona koja poseduju memoriju poznata pod imenom
 sekvencijalna kola
. Ponašanje kombinacionog kola u potpunosti jespecificirano istinitosnom tablicom ili skupom jedna
č
ina koje za svaku ulaznu kombinacijudaju odgovaraju
ć
u izlaznu kombinaciju. Ova kola preslikavaju ulazne podatke u izlazne, tj.obavljaju izra
č
unavanje u jednom koraku. U praksi postoji neznatno kašnjenje pre nego štoizlazni signali promene svoje stanje kao odziv na promene vrednosti signala na ulazu.Vreme odziva je obi
č
no veoma kratko, naj
č
ć
e reda nanosekunde ili kra
ć
e, tako da se satog aspekta za odziv kombinacionih kola kaže da je trenutan.U idealnom slu
č
aju, kombinaciono kolo se definiše kao kolo
č
ije je vreme odzivanula. U opštem slu
č
aju, ponašanje kombinacionog kola sa
n
ulaza koje koristi binarnesignale se može opisati istinitosnom tablicom koja ima 2
n
vrsta, po jednu za svaku mogu
ć
uulaznu kombinaciju. Ilustracije radi, dvobitni sabira
č
sa slike 7.1a ima
č
etiri ulazna signala,a shodno prethodnom zaklju
č
ku, njegov rad se opisuje istinitosnom tablicom koja ima 16vrsta (slika 7.1b).
Ulazi Izlazi
 x
1
 
 x
0
 
 y
1
 
 y
0
 
 z 
2
 
 z 
1
 
 z 
0
 0 0 0 0 0 0 00 0 0 1 0 0 10 0 1 0 0 1 00 0 1 1 0 1 10 1 0 0 0 0 10 1 0 1 0 1 00 1 1 0 0 1 10 1 1 1 1 0 01 0 0 0 0 1 01 0 0 1 0 1 11 0 1 0 1 0 01 0 1 1 1 0 11 1 0 0 0 1 11 1 0 1 1 0 01 1 1 0 1 0 11 1 1 1 1 1 0
 
 
 y
1
 
 y
0
 
 x
1
 
 x
0
 dvobitnisabira
č
 X
  z 
2
 
 z 
1
 
 z 
0
 
Z
 
Y
 
a) b)Sl. 7.1. (a) Dvobitni sabira
č
i (b) njegova istinitosna tablica.Da bi opisali rad sabira
č
a dva 16-bitna broja, kakve obi
č
no sre
ć
emo u praksi, potrebna je istinitosna tablica koja ima astronomskih 2
32
= 4,294,967,296 vrsta. Imaju
ć
iovo u vidu, logi
č
no se name
ć
e potreba za efikasnijim opisom ponašanja kombinacionih
 
RA
Č
UNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema
148
kola. Dva mo
ć
na sredstva koja se koriste za ovu namenu su Bulova algebra i jezici za opishardvera.
7.2. Pojam sekvencijalnih kola
Projektanti naj
č
ć
e razlažu složena izra
č
unavanja na sekvencu jednostavnihkoraka. U tom slu
č
aju, umesto da se rezultat odredi odjednom, u datom trenutku dobijamosamo mali deo tog rezultata. Isti princip važi i kod digitalnih sistema. Naime, digitalna kolakoja izvršavaju specificirani zadatak obavljaju aktivnost kao sekvencu koraka. Zbog togaza ova kola kažemo da su
 sekvencijalna
. Sekvencijalna kola moraju da pamte parcijalnerezultate izme
đ
u koraka. Pojmovi
 sekvencijalno kolo
i
kolo koje poseduje memoriju
  predstavljaju sinonime. Prednost sekvencijalnog rada je ta što je za izvršenje svakog koraka potrebno ugraditi jednostavniji hardver, ali sa druge strane, treba da protekne znatno duži period dok se ne dobije kona
č
an rezultat. To zna
č
i da implementacija nekog zadataka pomo
ć
u kombinacione logike rezultira kra
ć
em vremenu generisanja rezultata u odnosu naimplementaciju zasnovanu na sekvencijalnoj logici, ali
ć
e zato obim hardvera biti ve
ć
i.
 potpunisabira
č
  jednobitnamemorija
c
ul
 
 y
i
 
 x
i
  potpunisabira
č
  jednobitnamemorija
c
ul
=0
 y
0
=1
 x
0
=0
 z 
i
 
 z 
0
=1
c
0
=0
c
iz
 a) Sekvencijalno kolo zaimplementaciju binarnogsabiranja b) Prvi korak. potpunisabira
č
  jednobitnamemorija
c
0
=0
 y
1
=1
 x
1
=1 potpunisabira
č
  jednobitnamemorija
c
1
=1
 y
2
=0
 x
2
=0
 z 
1
=0
 z 
2
=1
c
1
=1
c
2
=0c) Drugi korak. d) Tre
ć
i korak.
Sl. 7.2. Koriš
ć
enje sekvencijalnog sabira
č
a za izra
č
unavanje 2+3=5.Da bi ukazali na kompromis izme
đ
u obima ugra
đ
enog hardvera i brzineizra
č
unavanja, analizira
ć
emo primer sabiranja dva
n
-tobitna broja. Koriste
ć
i princip "papirai olovke" primeni
ć
emo višekora
č
ni metod kod koga se u datom trenutku sabiraodgovaraju
ć
i par cifara, po
č
ev od cifre najmanje težine. Kada suma izra
č
unata u teku
ć
em
 
7. Sekvencijalna kola
149
koraku premaši vrednost najve
ć
e cifre "prenosimo jedinicu" ka narednom paru cifara. Tozna
č
i da je za sabiranje
n
cifara potrebna sekvenca od
n
koraka, pri
č
emu se u svakomkoraku cifra
 x
i
prvog broja sabira sa po težini odgovaraju
ć
om cifrom
 y
i
drugog broja.Tako
đ
e, sumi se dodaje cifra prenosa (0 ili 1) koja je generisana u toku prethodnog koraka.Ilustracije radi, na slici 7.2 je prikazan sekvencijalni na
č
in sabiranja binarnih brojeva. Kaošto se vidi sa slike 7.2a, u svakom koraku se sabiraju tri bita,
 x
i
,
 y
i
i
c
ul
, gde je
c
ul
bit prenosa iz prethodnog koraka, i odre
đ
uje bit sume
 z 
i
i novi bit prenosa
c
iz
. Na slici 7.2b-d prikazani su koraci kod izra
č
unavanja 2+3=5 (10+11=101).
7.3. Struktura sekvencijalnih kola
Sekvencijalni sabira
č
sa slike 7.2 karakterišu osobine koje su tipi
č
ne za svasekvencijalna kola. Naime, struktura sa slike 7.2a se može razložiti na slede
ć
a dva dela:kombinacioni deo (potpuni sabira
č
) i memorijski deo (deo za pam
ć
enje prenosa). Postoji povratna veza iz memorije ka kombinacionom kolu, tako da prethodni doga
đ
aji imajuuticaj na teku
ć
u operaciju. Kod kombinacionih kola ne postoje ovakve povratne veze.U opštem slu
č
aju, struktura sekvencijalnog kola je prikazana na slici 7.3.Memorijski deo M može da pamti ve
ć
u, ali kona
č
nu, koli
č
inu informacija (
 p
bitova), akombinacioni deo C može tako
đ
e da bude složen. Informacija koja se
č
uva u M naziva se
 stanje kola
, tako da je alternativno ime za sekvencijalno kolo
mašina sa kona
č 
nim brojem stanja
(FSM -
 finite state machine
). Kao što se vidi sa slike 7.3, kombinaciono kolo C prima dva skupa ulaznih signala:
 sekundarni
(dolaze iz memorije) i
 primarni
(dolaze izokruženja kola). Odgovaraju
ć
a kombinacija sekundarnih ulaznih promenljivih u datomtrenutku se naziva
teku
ć
e stanje
kola, dok su sekundarne promenljive poznate kao
 promenljive stanja
.
 
 
 taktteku
ć
estanje
 z 
1
 
 z 
2
 
 z 
m
 
 p
-bitna memorijaM
...............
koo
 
 x
1
 
 x
2
 
 x
n
 mbinaciono kolC
...
 primarniulaznisignali primarniizlaznisignalisekundarniulazni signalisekundarniizlazni signalisamo kod sinhronihsekvencijalnih kola
Sl. 7.3. Opšta struktura sekvencijalnog kola ili mašine sa kona
č
nim brojem stanja.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->