-Prirunik-

KAMPOVANJE I PREIVLJAVANJE U PRIRODI

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 1

Sadraj: 1. Kako I ta poneti .3 2. Kampovanje...4-6 3. Orijentacija u prirodi..7-11 3.1 Odreivanje strane sveta pomou sunca i asovnika 3.2 Geografska orijentacija pomou sunca, sata i senke 3.3 Orijentacija pomou sunca i tanog vremena 3.4 Orijentacija nou 3.5 Neki drugi nacini orijentacije 4. Pripremanje hrane.12-16 4.1 Pripremanje aja 4.2 Vitaminski napici 4.3 Pripremanje hleba 4.4 Praktini saveti 4.5 uvanje hrane 4.6 Kako ohladiti 5. Sitnice koje to I nisu..17-21 6. Trovanja.....22-13 6.1 BIljna hrana 6.2 Hrana ivotinjskog porekla 6.3 Pokvarena, zaraena i zatrovana hrana 7. Vatra u prirodi..24-26 7.1 Improvizovani naini paljenja vatre 7.2 Potpala I loenje 8. Voda u prirodi..27-29 8.1 Pronalaenje vode 8.2 Dobijanje vode 8.3 Dobijanje vode iz biljaka 9. Vreme30 10. Zimski uslovi..31-35 10.1 Sneg I njegove osobine 10.2 Kretanje 10.3 Improvizovana sklonita 10.4 Povrede usred hladnoe 11. Zmije otrovnice36-38 11.1 Mere opreza 11.2 O zmijama 11.3 Dejstvo otrova 11.4 Prva pomo 12. Napomena.38

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 2

1. KAKO I TA PONETI?
To pre svega zavisi od toga koliko dana planiramo da boravimo u prirodi, gde planiramo da spavamo i u kom periodu (godinje doba). Nije bez znaaja i to koliki broj ljudi e kampovati i kojim prevoznim sredstvom se putuje. Ukoliko planiramo da spavamo u kui : vikendica, brvnara, planinarski dom i sl. onda neemo nositi ator i vree za spavanje. U suprotnom je ta oprema neizbena, pa e nam prtljag za toliko biti vei i tei. Bez obzira koje godinje doba da je u pitanju, treba poneti: rezervni ve, majicu, arape, toplu jaknu, kabanicu za kiu i opremu za prvu pomo. Iskusniji kamperi sa sobom uvek imaju noi ("vajcarac", koji je univerzalan), baterijsku lampu, ibice, pare kanapa. Korisno je uvek raspitati se o terenu koji nameravamo da pohodimo, a ukoliko je mogue treba poneti i topografsku kartu i kompas. Na ovaj nain ste se prilino obezbedili za sluajeve da vas uhvati mrak, nevreme ili pak ako zalutate.

Prava je umetnost poneti i spakovati stvari: da nita od potrebnog ne nedostaje a da niega nema previe. Iskustvo e vam tu mnogo pomoi, a ukoliko ga nemate pitajte one koji ga imaju odnosno one sa kojima planirate boravak. Moj vam je savet, bar u poetku, da boravak u prirodi planirate sa nekim ko ve ima dovoljno iskustva i od koga moete mnogo nauiti. Posle se moete i osamostaliti! Kako spakovati stvari u ranac ili bisage? Tu vai prosto pravilo: najtee stvari idu to blie leima (korpi) i na dnu ranca. Radi ravnotee i lakeg noenja. Zatim idu odea i obua, kese sa raznim priborom (npr. za linu higijenu), i na vrhu stvari koje vam esto trebaju: kapa, foto-aparat, hrana U depove ranca stavite stvari koje su sitne ali potrebne na putu, npr: uturica za vodu, plinska boca, kabanica, karta i kompas, prva pomo, slatkii Naravno da e veliina i vrsta ranca tj. bisaga direktno diktirati i nain pakovanja, ali neka ovo bude samo primer kako to uraditi.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 3

2. KAMPOVANJE
Za krai boravak na jednom mestu (prenoite, odmor od 2-3 dana) ureuje se bivak, a za dui boravak logor ili kamp. U oba sluaja se primenjuju isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste trajnije i sloenije improvizacije koje se ovde nee razmatrati. Mada na prvi pogled moe da izgleda lako, izabrati odgovarajue mesto za kampovanje zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje atora mora biti suvo, ocedno, blago nagnuto, zatieno od vetra, da ima drvea ili da je pored ume, udaljeno 2-3km od movara. Poeljno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero, izvor). U planinskim predelima mora se voditi rauna o odronjavanju stena, snenih lavina i vejavica. Takoe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih glodara. Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimino ispucala po povrini dok su njeni donji delovi vsti. Nema tragova mahovine izmeu busenja i trave. Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine meu busenjem i na podnoju drvea. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti ator, dobro je ispod atora postaviti plastinu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. ak i najmanji potoi za vreme velikih kia prerasta u bujicu koja moe biti jako opasna. Izbegavajte zemljite okrueno brdacima i peskovito tle. Vetar koji u sparnim danima prijatno osveava, moe se oas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada se to dogodi atori su u opasnosti. ator postavite tako da bude svojom najmanjom povrinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz atora naravno na suprotnu stranu. Lako ete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar najee duva: treba pogledati u travu, oblik drvea i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se skuplja. ator je najbolje postaviti na ivici ume (nikada u umi). Treba znati da posle kie u umi jo satima kaplje voda, a jak vetar esto lomi grane drvea. I nikada ispod usamljenog drveta - jer su esta meta gromova. Insekti i druge ivotinjice su est problem kamperima. Najee su to komarci, mravi, krtice, mievi i zmije. Protiv insekata se jednostavno moete braniti odgovarajuom kremom, mreom, ili biljkom (ispod orahovog lia se ne skupljaju ni komarci ni muice!) a krtice ete izbei ako izbegavate krtinjake (mesta gde je puno brdaca isitnjene zemlje). Mievi su dosadni i ire zaraze a nalaze se u blizini jama i barutina. Od zmija ete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini atora (naroito otpatke mlenih proizvoda).

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 4

Samo postavljanje atora nije nimalo komplikovano, naroito ako je to ator za 2-3 osobe. ator uvek dobro zategnite (zbog vetra ili kie) i iskopajte kanalie oko atora (po potrebi). Ispod atora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite preko atora kao duplu zatitu. ator vam sigurno nee prokinjavati a i nee se unutar atora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog meuprostora. Ukoliko vam nedostane koia, moete se posluiti kamenjem ili ih od grana drvea napravite sami. Ukoliko pak nemate ator, moete i sami napraviti odgovarajui zaklon. Za to moete koristiti ve postojee kolibe, nadstrenice, igloe, zemunice, peine itd. Ako toga nema moete sami napraviti improvizovanu kolibu od prua, granja i lia. Uz pomo noa ili sekirice se za sat vremena moete napraviti odgovarajui zaklon. Slike govore dovoljno

Da bismo napravili kuicu ili da bismo jednostavno neto vezali i osigurali potrebno je znati i kako to uraditi. Evo nekoliko najee korienih vorova koji vam mogu biti od velike pomoi:

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 5

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 6

3. ORIJENTACIJA U PRIRODI
Svakako jedna od najvanijih stvari. Poznavanje orijentacije nekada zaista moe predstavljati granicu izmeu ivota i smrti. Sigurno je da ste uli prie o ljudima koji su zalutali u divljini i zato to nisu umeli da se orijentiu i odrede pravac kretanja, vie se nikada nisu vratili. U prirodi se vrlo lako zaluta, naroito ako su nepovoljne vremenske prilike: magla, kia, mrak Nemojte misliti da se to deava samo poetnicima ili neiskusnima - i vrlo iskusnim poznavaocima se deava da se izgube, ali to nije nita strano ako znate kako da se orijentiete. Zato emo sada neto nauiti o orijentaciji i to na vie primera, pa e svako koristiti metod koji mu je najlaki ili koji je mogu u datim okolnostima. Planine su omiljena odredita ljubitelja prirode. Brda su esto obrasla umom pa vam je vidokrug obino prilino smanjen. Pronai pravi put zna biti prilian izazov ali je mogue ukoliko vladate sobom i ostanete prisebni u suprotnom, hvata vas panika i pravite greke. Prvi savet je: ostanite koncentrisani i pokuajte da otkrijete gde ste. Jedna od najjednostavnijih metoda je da se popnete na vrh brda ili na najvie drvo i osmotrite okolinu. Zapazite neku dominantnu taku koja e vam biti orijentir izvesno vreme (usamljeno drvo, neka stena, proplanak, kua, elektrini stub) - bilo ta ka emu ete ii i to neete isputati iz vida dok se pribliavate. Vano je da idete to vie pravolinijski. Pravac se odrava izabiranjem orijentira. Na taj nain ete sigurno negde izai, pre ili kasnije. Stari iskusni planinci kau: ak i loe izabrani pravac je bolji nego nikakav. ala je ali i istina. Kada odredimo pravac u kojem se treba kretati, dalje nam mogu pomoi oblaci. Naime, smer kretanja oblaka moe da ostane nepromenjen i vie asova pa kao pravac kretanja moemo uzeti ba pravac kretanja oblaka, suprotan pravac ili pak popreno (levo ili desno) u odnosu na smer kretanja oblaka. Posebno dobro moe da poslui u umi ili ikari, kada je teko nai pogodan orijentir. Oblaci ako se vide, mogu da pomognu i nou. Ukoliko se kreete planinskim stazama, ona su najee obeleena jer ih planinari esto koriste. Oznaavaju se crvenim prstenom sa belim krugom u sreditu. Postavljaju se du puteva po stablima, kamenim blokovima i stenama a ispisuju se obino uljanim bojama. Staze se mogu oznaavati i belim ili crvenim strelicama i brojevima koja znae potrebno vreme da se, hodajui, taj put proe. Ukoliko naletite na ove oznake samo ih pratite i sigurno ete izai na neki vei put ili, jo bolje, stii do nekog planinarskog doma. Meutim, ukoliko ipak znate odakle ste poli i kuda treba da stignete onda ete se vrlo lako orijentisati odreujui strane sveta. Ostaje problem kako ih odrediti ukoliko nemate kompas?!

3.1 Odreivanje strane sveta pomou sunca i asovnika

asovnik poloite na dlan ruke, drite ga vodoravno i okreite tako da malu kazaljku upravite prema suncu. Lake je okretati sat ako posmatrate sunce na staklu sata, a

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 7

okretati treba sve dotle dok se pravac sunca ne poklopi sa malom kazaljkom. Potom prepolovite ugao izmeu male kazaljke i broja 12 na asovniku i dobiete - jug. U tom smeru se odabere pogodan orijentir prema kome se treba kretati. Sever je u produetku zamiljenog pravca koji spaja asovnik i i izabrani orijentir prema jugu. Ako ostanemo okrenuti prema jugu, desno nam je zapad, a levo - istok.

3.2 Geografska orijentacija pomou sunca, sata i senke

Da bi ste na ovaj nain odredili strane sveta, runi ili depni asovnik stavite vodoravno (na dlan, panj, zemlju) i u centar vertikalno postavite olovku, drvce ibice, slamku Predmet e bacati voju senku u smeru suprotnom od sunca. Kada ste to uradili, asovnik valja okretati sve dok senka ne pokrije malu kazaljku asovnika. Potom ugao izmeu pravca male kazaljke (to je sada pravac senke) i brojke 12 prepolovite zamiljenom linijom i ona e u produetku pokazivati pravac severa. Treba znati da e taj pravac pre podne biti desno od pravca kazaljke, a popodne e biti levo od njih.

3.3 Orijentacija pomou sunca i tanog vremena Moe se smatrati da je sunce u 6 sati ujutro na istoku, u 12 sati na jugu, a u 18 sati na zapadu. Za tih 12 sati ono pree jedan polukrug, ili izraeno u stepenima 180 stepeni. Ako tih 180 stepeni podelimo na 12 sati (vreme trajanja puta) dobiemo da sunce za 1 sat pree 15 stepeni. Kako to praktino izgleda? Na primer, 9 je sati ujutro i elite da u tom trenutku odredite geografsku orijentaciju. Rekli smo da e sunce u 12 sati biti na jugu, a to je za tri sata. Sunce se znai sada nalazi na 3x15 stepeni tj. 45 stepeni od tog pravca. Na paretu papira treba nacrtati ugao od 45 stepeni, pa levi krak toga ugla usmeriti prema suncu. Desni krak ugla pokazae nam gde e sunce biti kroz tri sata, a to je pravac juga. Ako se orijentacija vri po podne u 15 asova, sve je isto sem to se tada desni krak usmeri u pravcu sunca a levi e pokazati gde se sunce nalazilo pre tri asa, tj. u 12 asova. Ve smo rekli da je tada u pravcu juga.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 8

Ovaj nain ne bi bio posebno zanimljiv kada ne bi omoguavao da se taan pravac severa odredi u bilo koje doba dana ako nam je poznato tano vreme. Pretpostavimo da je 16 asova. Od 12 do 16 asova su protekla etiri asa. Za to vreme senka drveta, fabrikog dimnjaka, telegrafskog stuba i sl pomerila se za 60 stepeni (4x15). Ostaje nam samo da na paretu papira konstruiemo ugao od 60 stepeni i da njegov desni krak poklopimo sa senkom izabranog predmeta. Levi krak e pokazivati gde se nalazi sever.

3.4 Orijentacija nou Nou se orijentiemo pomou zvezda i meseca. Pun mesec ima suprotan poloaj u odnosu na sunce. Zato jugu (gde se sunce nalazi u podne) odgovara sever, koji pun mesec zauzima u pono. Ujutro je je mesec na zapadu, a uvee na istoku. Strane sveta po asovniku i punom mesecu mogu da se odrede kao i pomou asovnika i sunca. Samo se ovde umesto juga, prvo pronae sever. Za vreme vedre noi, pravac severa moe da se odredi dovoljno tano po Severnjai ili Polarnoj zvezdi. Ona se nalazi se u sazveu Malih kola (Mali medved) a najlake ju je pronai pomou Velikih kola (Velikih medved). Velika kola se sastoje od sedam jasno vidljivih zvezda, rasporeenih tako da daju sliku zaprenih kola posmatranih sa strane. Stranice "kola" formiraju etiri zvezde, a "rudu" tri zvezde. I Mala kola se sastoje od etiri zvezde u "kolima" i tri zvezde u "rudi". Zvezda na samom vrhu rude Malih kola jeste Severnjaa. No poto se Mala kola neto tee uoavaju, najbolje je krenuti od zadnje stranice Velikih kola: pet duina te stranice se doda na njenu postojeu duinu, i na kraju tako produene stranice je Severnjaa. Severnjaa je najsjajnija zvezda na tom delu neba (nekada se vidi i po danu), i oznaava pravac severa.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 9

3.5 Neki drugi naini orijentacije Ako je oblano ili ako nemamo asovnik, mogu da nam pomognu "ive busole". Strane sveta u umi mogu da se odrede po tamnoj pruzi koja se protee od zemlje gotovo do samog vrha drveta. Dobro je vidljiva na pozadini svetlije kore drveta. Ta tamnija pruga se uvek nalazi na severnoj strani i obrazuje se od zaostale vlage. Vlana kora se najsporije sui na severnoj strani, na kojoj ima najmanje sunca. Sem toga kora drvea sa severne strane je hrapavija i obino je obrasla mahovinom. Gljive koje ive na drveu bolje rastu sa severne strane jer tamo, kao to smo rekli, ima vie vlage. Slino tome, zidovi i krovovi zgrada su sa severne strane hladniji i tamniji, i sa te strane su obrasli gljivama i mahovinom. Na etinarima se sa june strane pojavljuje znatno vie smole nego sa severne. Na panju poseenog drveta godovi su ui na severnoj a iri na junoj strani. Mravi prave mravinjake obino s june strane panja, drveta ili buna. Juna strane mravinjaka je blaeg nagiba od severne. Ali pazite, ne treba suditi samo po jednom mravinjaku. Krajem zime i poetkom prolea, mogua je orijentacija po snegu. Severni kraj ume oslobaa se snega jednu do dve nedelje kasnije od junog kraja. Oko usamljenog drvea, panjeva i stubova stvaraju se delovi bez snega, koji su izdueni prema jugu. Na severnim padinama sneg se due zadrava nego na junim. Suprotno tome, u jarugama, rupama i sl. sneg se bre topi sa severne strane, zato to na junu stranu udubine ne padaju direktne suneve zrake. Slino se moe videti na tragovima po snegu koje ostavljaju ovek ili divlja. Prolena trava je vea, gua i zelenija s june strane velikog kamenja, drvea, ume. Obratno je kada je dugotrajna sua: tada je trava due zelena sa severne strane. Ako naiete na potok, krenite nizvodno. Potok vodi u dolinu, prema reici, a tu ete pre ili kasnije naii na ljude. Kako da se doe do naselja ili do konica na rubu ume, mogu da pokau pele. Treba samo da se obrati panja na njihov let: pela sa nektarom i polenom nastoji da se vrati najkraim putem u konicu. Orijentacija je mogua i pomou crkava i grobalja. Kod pravoslavnih crkava oltar je na istoku a ulaz na zapadu, kod katolikih crkava je obrnuto. Krst na kupoli, kod svih crkava, je postavljen u pravcu sever-jug. Hrianski grobovi imaju nadgrobno obeleje (spomenik) na zapadnoj strani, znai grob zauzima pravac istok-zapad. Muslimanski grobovi imaju pravac sever-jug. Spomenik se nalazi na junoj strani groba. Ako posedujemo tranzistor, moemo i to da iskoristimo. Okrenemo li se zajedno s njim prema najjaem signalu neke radio-stanice, onda smo usmereni prema odailjau te radio-stanice. Npr. ako je odailja Radio-Beograda na severu onda smo i mi (tranzistor) usmereni prema severu.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 10

Svi ovi naini odreivanja strana sveta, izuzev pomou sunca i asovnika, nisu uvek pouzdani. Zato se treba orijentisati oprezno, rezultate proveravati i ne pouzdati se samo u jedan pokazatelj.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 11

4. PRIPREMANJE HRANE
Kada smo uspeno zaloili vatru i napravili ognjite, moemo i da spremimo neto za hranu. Spremanje hrane u prirodi najee zahteva improvizaciju kao i izuzetno dobro poznavanje jestivih vrsta: kako biljaka tako i ivotinja.! Zato je ova oblast sama po sebi previe obimna i prelazi namenu ovog prirunika, ali u ovde dati neke opte napomene kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoi u sluaju nude. Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, vie od polovine se moe jesti. Koliine divljih biljaka i ivotinja koje se mogu nai, kako po vremenu tako i po vrstama, veoma su razliite. Otuda potreba da se esto spremaju jela kombinovana od nekoliko razliitih vrsta. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste koliine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka. Veoma je znaajno da su divlje povrne biljke i salate ak i bogatije u vitaminima nego kultivisane biljke. Poto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve vie gorko, za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke. Najsonije i najjestivije je mlado bilje u prolee, ili novi izbojci koji izbijaju u jesen. U leto mlado bilje treba traiti po vlanim i senovitim mestima. Gorina se donekle uklanja tako to se tokom kuvanja odbacuje prva voda. Neke biljke mogu da se jedu i sirove (salate, voe), ime se obezbeuje vie vitamina i minerala. Meutim bilje je po pravilu meke, svarljivije i ukusnije kada se kuva. Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lie, odnosno biljke, ili isto to u poodmakloj vegitaciji. U drugom sluaju kuvanje je neto due i probom treba ustanoviti da li je zavreno. Kuvanje povra obino traje oko 15-30min. Kada se kuva povre prva voda se obino odbacuje. Kada je bilje gorko, odbacuju se i dve vode. Imajte na umu da je meso divljih ivotinja tvre od mesa domaih ivotinja. Najjednostavnija jela koja moe svako spremiti su razne supe, orbe, salate Za to su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice (kopriva, paprat, ipak, kupina). Naberete, iseckate, stavite u vrelu vodu i skuvate. Po potrebi dodajte neku zainsku biljku ili malo soli. ta sve moete jesti u prirodi? Zaista puno toga, a evo ta se najee koristi: jestive biljke, peurke, potoni rakovi, puevi, abe, ribe, koljke, zmije, guteri, kornjae, skakavci, ptice, ptija jaja, sve vrste divljai U krajnjoj nudi moete koristiti mravlja jaja a takoe i crve koje naete pod korom drveta. U mnogim zemljama (naroito na Dalekom istoku) se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete. Vrlo se jednostavno spremaju: operete ih od mehanikih neistoa (zemlje), lepo ocedite od vode, i prite u ulju ili masti. Skakavci se spremaju na isti nain. Zbog izuzetnog znaaja i zbog mogunosti jednostavne i lake pripreme, dau i par uputstava za spremanje aja i hleba.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 12

4.1 Priprema aja Za pripremanje aja za jednu osobu potrebno je oko 50g svee (zelene) ili 5-10g suene ajne sirovine i 0,5l vode. Svea ajna sirovina se stavi u vodu koja vri (kljua), sud se poklopi i skine sa vatre, pa ostavi da stoji 5-10min i na kraju procedi. Sasuena ajna sirovina se stavi u kljualu vodu, kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre i procedi. ipak i drugi voni plodovi se kuvaju do 10min (malo due). aj od ipka e vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji jo 3060min pa tek onda ocedi. aj se zaslauje eerom, marmeladom, vonim sirupom, saharinom itd. Ako toga nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak aj. Koje su to ajne sirovine tj. ajne biljke? Spisak je sledei: kleka, uta zeja soca, kupina, umska jagoda, gusja trava, petrovac, divlje rue, jaglika, matinjak, vranilova trava, majina duica, nana, movarni kaun.

4.2 Vitaminski napici U prirodi su nam ba zbog oskudne ishrane ovakvi napici vie nego potrebni. Pripremaju se od ajnih sirovina, u vidu ajeva. Kad se aj pusti da odstoji pre ceenja, sadrae vie vitamina C. Ne preporuuje se ipak da stoji due od jednog sata, jer se posle tog vremena usled razgraivanja smanjuje sadraj vitamina. Imajte u vidu da neke ajne sirovine pri duem stajanju daju veoma jake i gorke ajeve, pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka. Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica etinara. Iglice mladih izdanaka treba otkinuti sa granica i staviti u kljualu vodu na 2-3min da bi se skinuli votani sloj i smolaste materije. Zatim se izvade, isitne i stave u sud sa tri puta veom koliinom hladne vode. Ostave da stoje 1-2 asa i onda ocede (kroz gazu i sl.). Napitak se zasladi. Jedna aa ovog napitka obezbeuje dnevnu potrebu za vitaminom C. Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu moe uvati do 2 dana. Moe se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka: tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri partije iglica, ekstrat stavi u sud sa uim otvorom (manji pristup kiseonika) i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa, pa se ohladi. Da bi se izbistrio, ohlaenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3-4l ekstrata), dobro ga izmeati, zagrejati da se belance zgrua, a zatim ostaviti da spadne talog. Bistru tenost odliti i procediti kroz platno. Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gueg sirupa. Ovako pripremljen koncentrat se moe uvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Dovoljno je uzeti jednu kafenu kaiicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C. Ovakvi koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24-asovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lia lipe, breze, lucerke i sl.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 13

4.3 Pripremanje hleba Svi znamo da se hleba sprema od peninog brana, ali ukoliko nemamo dovoljne koliine moe se upotrebiti raeno, jemeno i kukuruzno brano, krompir, ir, divlje kruke, mekinje, zlatan i druge hlebne sirovine. Uobiajeno je da se peninom branu dodaje oko 10% ovih sirovina, a u sluaju oskudice i vie. Pogau moete spremiti na sledei nain: u prosejano brano se doda posoljena voda i zamesi testo. Srazmera meanja je u odnosu 100:60, zavisno od vrste i kvaliteta brana. Pri meanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. Umeeno testo stoji 1530 minuta, pa se pogaa izvadi, ostavi da stoji oko 15min i potom opet pee jo 4550min. Za peenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne pei koje se izrauju od kolja, gline, zemlje i cigle ali one se ovde nee razmatrati. Meutim, ma kako smeno zvualo, hleb moete ispei i bez penice. Dau vam nekoliko primera, pa iskoristite onaj koji vam najvie odgovara. Prvi problem sa kojim se moete susresti je: gde zamesiti brano ako nemate odgovarajuu posudu?! Moda ste zaboravili da u rancu imate ist pekir? Na pekir treba sipati gomilu brana u obliku kupe, napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i vodu. Polagano zamesite testo. Od testa napravite tanke dugake vekne, obavijte ih spiralno oko tapova sa kojih ste skinuli koru. tapove pobodite oko pripremljenog ara, povremeno okreite i saekajte da se testo ispee. Hleb moe da se ispee i na ravnom kamenu. U tom sluaju imajte na umu da vekna mora biti spljotena. Vano je i da kamen bude to tanji. Testo moete oblikovati i u vidu pogaica. Sirove pogaice se naniu na pogodan tap i onda peku.

4.4 Praktini saveti Kako brzo razluiti jestivo od nejestivog bilja?! Ako biljka lui mleastu tenost (izuzetak su koprive i maslaak) i nagriza kou, nije za jelo, kao ni biljke jakog mirisa. Gricnite malo list ili stabljiku. Ukoliko "skupljaju usta" - nisu za jelo. Moete jesti bilje koje jedu i ptice i ivotinje, jer ono nije otrovno. Kada elite neto da ispeete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u vrelom pepelu ili aru. Tako ete ribu ispei za 15min (po 7-8min sa svake strane) a meso za oko 40min. Ako nemate nikakvu posudu, posluite se alu-folijom i napravite sud kakav elite. Ribu (pile, zec i sl) obavijte mokrom glinom i stavite u ar. Posle pola sata ispeena glina se raspukne i jelo je gotovo. Najvei deo krljuti ili perja ostaje u glini. Meso moe da se obavije slojem vlanog papira (ne novinskog) i pokrije sa puno ara tako da do njega ne dopire vazduh. Posle kraeg vremena peenje je gotovo. Sve to peete pecite na aru, nikako na vatri. Na pripremljenim tapovima moete nanizati kobasicu, slaninu, papriku, luk, i pei. Na povei raanj moete (takoe na

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 14

aru) pei i kokoku, zeca, ribu, pticu Na samom aru jako lepo moete ispei krompir ili mlade klipove kukuruza. Izdubljena polovina krompira moe da poslui kao posuda za kuvanje jaja. Kora od hleba na jako zagrejanom kamenu moe da poslui kao tiganj za peenje jaja na oko.

4.5 uvanje hrane Da bi se hrana mogla koristiti due vremena, treba je nekako sauvati. To se najee i najjednostavnije postie razliitim nainima suenja. Biljke se uvaju suenjem na vazduhu (promaji). Sunce tetni, ali i to je bolje nego nikako. Peurke se prvenstveno sue na suncu. Mogu se suiti na vazduhu, kao i u sunicama. Tada se izlau samo toplom vazduhu a ne i dimu. Osuene peurke se stavljaju u korpe, sanduke i vree, i uvaju na provetrenom i suvom mestu. Meso se najprostije uva suenjem na vazduhu. Karakteristino je to da se meso onda mora oistiti od kosti, isei na tanke listove debljine do 2cm, posoliti sa obe strane i obesiti na dobro provetravanom mestu. Ovako osueno meso moe da se uva krae vreme. Meso se sigurnije i trajnije konzervie dimljenjem u punicama, uz prethodno salamurenje (uvanjem u slanoj vodi). Riba se takoe sui na vazduhu (kratkorono) ili na dimu (dugorono reenje). Ako se sui na vazduhu (kao i meso), onda to traje skoro 5 puta due nego ako se sui dimljenjem. Ako se sui na vazduhu to traje i do 15 dana, a dimljenje ribe je gotovo posle 2-3 dana. Namirnice u prirodi moete sauvati i ako ih dobro zatvorite u najlon kesi. Tako ne miriu i zatiene su od raznih insekata. Istu tu kesu (ne sme da proputa vodu) moete staviti u potok i sauvati namirnice par dana, a pri tome ih ak i ohladiti. Moete iskopati rupu u zemlji (bolji je efekat ako je jo obloite ploastim kamenom) koju ete poklopiti granicama i liem - tako ete dobiti friider.

Jednostavni prirodni hladnjak

Vodite rauna da vam je hrana dobro zatvorena (tegle, flae, kutije), da ne odaje mirise. Otpatke bacajte dalje od logora, na jednom mestu. Najbolje je da iskopate rupu i da je kasnije zatrpate. Nerazgradive materijale (staklo, gumu, plastiku, najlon...) ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom!

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 15

Zmije pogotovu lako osete mlene proizvode (mleko, sir, jaja) i opsedae vas neplanirano. Zato vodite rauna ne samo kako uvate hranu ve i gde bacate ostatke.

4.6 Kako ohladiti? Ko ne bi poeleo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu, lubenicu ili neto slino? Evo kako ete napraviti najjednostavniji prirodni friider: iskopajte rupu u zemlji (efekat je vei ako je jo obloite ploastim kamenom) i poklopite je granicama i liem, kao to je prikazano na slici. Jo jedan zanimljiv nain: iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono to elite da ohladite. Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20-30cm, ali ne pravite krtinjak nego natrpani sloj poravnajte sa terenom. Iznad zakopane, recimo lubenice, naloite vatru. Ne treba da bude jaka, ve samo da tiho tinja. Za sat-dva razgrnite vatru i iskopajte vau lubenicu. Poznavaoci fizike znae da objasne zato se lubenica tako lepo ohladila Kao prirodni hladnjak vam mogu posluiti hladni potoci ili bunari, ali sa napomenom da ono to hladite nikada ne moe biti hladnije od temperature vode u koju potapate namirnice.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 16

5. SITNICE KOJE TO I NISU

-Alpski znak opasnosti Prilikom nesree u planinama spasioci se dozivaju pomou 6 signala (tri kratka-tri duga) u minuti, tj. svakih 10 sekundi jedan signal. Sledi pauza od jednog minuta pa se signali ponavljaju. Odgovara se jednim signalom koji se daje 3 puta u minuti znai na svakih 20sek. Signali se alju glasom, zvudukom, pitaljkom, ogledalom, baterijskom lampom -Aluminijumska folija Od nje moe brzo da se napravi kapa pri iznenadnom naletu kie ili snega. Moe da poslui i kao dodatni sloj za izolaciju u rukavicama bez prstiju. Alu-folija moe da zameni lonac ili tiganj, a u nevolji moe da poslui i kao ogledalo. -Grom Metal privlai munju. Zato u sluaju nepogode to dalje od ianih ograda, elektrinih vodova, antena ne pribliavajte se ni tekuoj ili stajaoj vodi. Treba se kloniti i usamljenog drvea. Munje trae direktan put ka zemlji i udaraju u najvie take. -Koii Koii od metala ili drveta slue za uvrivanje konapaca za zemlju i to kada postavljate ator ili pravite kolibu. Koii se zabijaju u zemlju pod uglom od 45 stepeni, odnosno tako da nategnuti konopac sa koiem ini prav ugao. Koie moete sami napraviti i koristiti podesne grane ili vee kamenje. -Kompas Magnetna igla kompasa uvek oznaava sever, pa tako moete bez problema odrediti sve strane sveta. Vodite rauna da kompas drite vodoravno kako bi se igla nesmetano kretala, kao i da u blizini ne drite neki metalni predmet. -Koprive Mlade koprive su dobro povre. Beru se u rukavicama i brzo skuvaju. arenje koprive prestaje u vreloj vodi. Sasuene listove koprive moemo korititi za aj. Kopriva u pravoj divjini nema. -Lie Suvo lie je izvanredan izolator na vlanom tlu, slui za potpalu, za zapuavanje rupa i zatitu od promaje, za pravljenje mekog i udobnog leaja. -Medvedi Mrki medvedi su najvee zveri na naim prostorima. Oni ne moraju da predstavljaju opasnost ako vodimo rauna. Nikada ne treba naglo beati ako iznenada naiemo na medveda. Treba polako koraati unazad, jer ga brzi pokreti razdrauju. Medvedi imaju jako lo vid, za razliku od mirisa i sluha. Privlai ih miris namirnica pa hranu zato treba uvati dobro zatvorenu i van logora. -Mrea Mrea protiv insekata je obavezna naroito u vlanim i toplim predelima. Okca mree ne smeju biti vea od 1mm. Mreu-krevet moemo i sami napraviti od konopca i spavati bez razvlaenja atora, a van domaaja vlane zemlje.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 17

-Za kampovanje Neophodna oprema za kampovanje podrazumeva: set za prvu pomo, iglu i konac, ibice, sveu, ica, kanap, najlon, no, lepljivu traku, baterijsku lampu, konzerviranu hranu, vitaminske tablete i tablete protiv bolova. -Nosila, saonice Jako su korisni. Mogu posluiti za prenos povreenog ili za prenos opreme. Nosila moemo jednostavno napraviti od dve jakne: izvrnemo rukave na unutra, zakopamo jakne i sa unutranje strane (kroz rukave) provuemo dve motke. Indijanska nosila pravimo tako to dve duge motke postavimo u obliku slova "V". Na irem delu isprepletemo granje i napravimo povrinu na koju moemo da stavimo stvari ili povreenog - taj deo se vue po zemlji, a ui deo drimo rukama ispod pazuha i tako nosimo.

-Oruje Improvizovano moemo napraviti razna oruja za nunu odbranu. Najjednostavnije je da napravimo koplje tako to emo na jednom kraju motke mokrim kanapom uvezati no. Kao to znamo kanap se pri suenju stee, i tako e no biti fiksiran. -Pono uveni meksikanski pono je deo odee koji svako moe napraviti a svestrano je upotrebljiv. To je pokriva, ebe ili kabanica sa prorezom za glavu. Dosee do listova nogu i titi telo i ruksak od kie i vetra, uz to je komotan i dozvoljava provetravanje. Pono je i nepromoiva podloga za vreu za spavanje, a moe da poslui i kao krov. -Premoavanje reka Treba biti veoma oprezan kod brzih tokova, kaskada, klizavog kamenja, tesnaca, naplava i nanosa peska. Gleerske reice treba prei rano ujutro jer one preko dana mogu da narastu poprilino. Uvek gledati tok reke i paziti na bujicu koja je posle kie izvesna. Ukoliko se prelaz preko reke esto koristi moe se napraviti mosti od debelog drveta i par konopa.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 18

Improvizovani mostovi

-Ujedi Kod ujeda divljih ivotinja preti neposredna opasnost od besnila. Kod ujeda insekata (ili meduza) treba otok hladiti, a ujedeno mesto treba namazati alkoholom, kamilicom ili jakim siretom. To smanjuje bol i svrab. Ujedi insekata u usta ili drelo mogu biti opasni po ivot! -Putna lista podsetnik Podsetnik predmeta koji su nam neophodni za razliite potrebe. Iskusni avanturisti imaju ve spremljene spiskove pa se oni vrlo brzo pakuju i ne deava im se da neto u urbi zaborave. Spremite i vi svoj podsetnik za putovanje, za linu opremu, za lekove -Ranac Teke predmete stavljati na dno da bi se teite ranca bilo blie teitu tela. iljate predmete uviti tako da vrh stoji nanie. Teina ranca se odreuje prema konstrukciji nosaa, ali za dua putovanja ne bi smela da pree 12kg. -Vruina Najbolji materijal za letnje odevanje je lan, jer ne zadrava toplotu. Pojedine boje: belo, krem i svetlo sivo odbijaju sunevu toplotu. Crvena boja slabi opasne ultraljubiaste zrake. Crna boja pak upija sunevu toplotu (zato se njom premazuju burad u kojime se greje voda). Prilagodite odreene boje svojim potrebama. -Hladnoa Pri velikoj hladnoi treba nositi to je vie tankih slojeva odee. Nita ne sme da bude tesno jer lako dolazi do promrzlina. Nikada ne trljati obamrle delove tela. Treba ih zagrevati postepeno. Uvek koristiti pravilo: ako je dolo brzo do smrzavanja onda i brzo zagrevanje i obrnuto, ako je dolo do postepenog, laganog smrzavanja - onda i lagano zagrevanje! -Opekotine Najbolje sredstvo za ublaavanje malih opekotina je hladna voda, ili jo bolje ledena voda! Opeeno mesto hladite desetak minuta. Sirove krike krompira takoe rashlauju i spreavaju stvaranje plikova. Med lei opekotine.

-Rotilj Vei komadi mesa ili ribe se najbolje ispeku

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 19

na rotilju. Rotilj se moe lako napraviti od savitljivih zelenih grana ili ice. Prvo ga treba malo zagrejati na vatri pa onda staviti meso.Ono ne treba da bude ni previe suvo ni previe masno. Pri okretanju komade ne treba nabadati, jer e iz mesa iskapati sok. Tek kada se meso ispee treba ga posoliti. Meso e imati najlepi miris ako se pee na vinovoj lozi.

-Raanj Ranjevi, viljuke i rotilji se prave od svee oljutenih listopadnih grana a najbolje su se pokazale grane leske. Mnoge vrste drveta (grana) ostavljaju gorak ukus u ustima. Nakvaeni komadi kore drveta tite ruke od vruine.

-Smetaj za nudu Uz oboreno deblo naslau se grane koje se prekriju mahovinom, paprati i granicama. Ako vas iznenada zadesi nevreme, kao sklonite mogu da poslue i pukotine u blokovima stena zatiene od vetra.

-Vaenje krpelja Krpelj pada sa grana na oveka ili ivotinju i zakai se. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najee Lajmske. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledee: parem konca zaveite vor oko krpelja (na vratu) i uvrite konac postepeno steui omu. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koi, krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Crvenilo na koi ostaje jo dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub pone da se iri obavezno potraite lekara.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 20

-Vaenje bodlji Trn u koi (na prstu recimo) se najbolje vadi tako to sipate vrelu vodu u flau, zatim prstom zatvorite flau i saekajte da para omeka kou. Potom ete iglom lako izvaditi trn. Ukoliko ste nagazili morskog jea, krupne bodlje izvadite sami a onda primenite narodni pouzdani lek: pomokrite se na istu krpu i tu vlanu krpu stavite na taban kao oblogu. Neverovatno, ali za jedan dan e ostaci zabodenih bodlji sami ispasti.

-Zatita od insekata U prostoriji se od muva i komaraca pouzdano branite ako na prozor stavite tanjir sa siretom, ili pored kreveta vatu natopljenu eukaliptusovim ili karanfilievim uljem. Ovim uljem moete namazati i otkrivene delove tela. Takoe u prostoriji moete drati bukete lorberovih granica, koprive ili lavandinog cveta. Neku od ovih granica moete staviti i u ator i tako se vrlo efikasno reiti (bez silnih specijalnih preparata za mazanje) komaraca u prirodi. Ukoliko stavite orahovo lie ili paprat, reiete se i buva i krpelja!

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 21

6. TROVANJA
Prilikom boravka u prirodi nagla trovanja su najee sluajna. Do trovanja dolazi kada se udiu otrovni gasovi ili pare, ili se se popije odnosno pojede neki otrovni sastojak. Mogue je otrovati se i hemijskim otrovima ili raznim kiselinama, odnosno sredstvima koja nagrizaju. S obzirom da je ovo namenski prirunik, rei u vam samo neto o trovanjima koja su izazvana unoenjem otrova u organizam, a ostale vrste su za neki drugi prirunik. Otrovati se moemo jedui otrovne biljke ili ivotinje ili pokvarenu hranu, kao i lekovima, alkoholnim piima ili pak raznim pesticidima kojima se prska voe i povre.

6.1 Biljna hrana Kada je u pitanju biljna hrana, uzrok trovanja su najee divlje biljne vrste i to pre svih: otrovne peurke! Preventiva je dobro poznavanje peuraka i razlikovanje jestivih od otrovnih vrsta. Vreme pojave optih znakova trovanja zavisi od vrste peurke. Prvi znaci se obino jave 1-6 asova posle unoenja u organizam, i to su: bolovi u trbuhu, munina, povraanje, proliv, grevi i bunilo. Temperatura tela je najee normalna. Kod nekih vrsta peuraka (zelena i bela pupavka) smrtnost nastupa u periodu 2-8 dana (procent smrtnosti 50-100%), a kod nekih (muhara, panterovka, ludara) moete i sami ozdraviti posle nekoliko dana uz ispiranje eluca (procenat smrtnosti 2-24%). Ukoliko primetite prve znake trovanja, odmah treba pristupiti ispiranju eluca. Najpre se izazove povraanje - guranjem prsta u grlo, draenjem resice, aom slane vode a nakon toga se ispira eludac. Sredstva za ienje eluca i creva: ricinus, gorka so, praak ivotinjskog uglja ili bele gline, jaka crna kafa, topli napici. Posle ukazane prve pomoi, ako postoje uslovi potraiti medicinsku pomo. Trovanje biljkama je daleko blae ali ne i manje neprijatno. U otrovno divlje bilje pored ostalih spadaju: tatula, bunika, emerika, kukuta, urevak, zova Opti znaci trovanja su gaenje, vrtoglavica, bolni prolivi, poremeaj vida, u teim sluajevima poremeaj rada srca i disanja. Smrtnost je mogua u izuzetnim sluajevima i ukoliko su uzete vee koliine hrane. Otrov se najee brzo izbaci iz organizma, a kod veine biljaka se otrov prenjem i kuvanjem unitava. Prva pomo je ista kao i kod trovanja peurkama.

6.2 Hrana ivotinjskog porekla U naim uslovima je veoma malo hrane ivotinskog porekla koja je sama po sebi otrovna. U veini sluajeva je u pitanju hrana koja je privremeno postala opasna ali se pravilnim pripremanjem otrov moe unititi. Najveu opasnost predstavlja nepravilno pripremanje i upotreba zaraene i pokvarene hrane. Stalno otrovni izvori hrane su: nadbubrene lezde, krv jegulje i murine, koljkedagnje, koa kod paklara (rena i morska). Privremeno otrovna hrana je meso ribe u

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 22

sezoni mreenja: mrena, tuka, grge, smu i dr. Prva pomo je ista kao i kod trovanja peurkama: povraanje, ispiranje eluca i upotreba sredstava za ienje.

6.3 Pokvarena, zaraena i zatrovana hrana Trovanje ovakvom hranom je najee. Hrana koju redovno koristimo u ishrani, usled razliitih uslova, moe promeniti svoje osobine i postati opasna za dalju upotrebu. A uzroci mogu biti: nedovoljno kuvana, peena ili prena hrana; hrana koja nije pokvarena ali sadri klice i njihove otrove, jer ili potie od bolesnog ivineta ili od nehigijenskih uslova; hrana koja posle pripremanja stoji na toplom mestu due vremena (3 asa i vie) ili se ponovo podgreva. Klice se dobro razmnoavaju u namirnicama od mesa, ribe, jaja, mleka a naroito ako su na toplom mestu. Posebno su opasna jela od mlevenog mesa i konzervi. jela i napici spremani i uvani u metalnim posudama (od bakra, pocinkovanog lima i dr) koje nisu emajlirane, kalajisane ili na drugi nain zatiene od rastvaranja metala i meanja sa hranom. hrana koja se sprema od voa i povra skoro prskanih sredstvima za zatitu bilja. Trovanje je vee ukoliko je prolo manje vremena od prskanja i ukoliko voe i povre nije dobro oprano.

Znaci trovanja hranom zatrovanom metalima ili nekim hemijskim sredstvima (pesticidima) javljaju se u vremenu od par minuta do dva sata. Ukoliko je hrana pokvarena ili zagaena klicama, prvi znaci trovanja se mogu pojaviti u roku od 2 do 24 sata. Simptomi su jednaki: muka, bolovi i grevi u trbuhu, povraanje, proliv, ponekad groznica i poviena temperatura. Prva pomo se sastoji u izazivanju povraanja i ispiranju eluca. Posle povraanja popiti pola litre (i vie) mlake vode i ponovo izazvati povraanje. Zatim uzeti sredstva za ienje (ricinus, gorka so, bela glina) pa onda kafu ili aj. Prvi dan se ne uzima hrana ve samo aj, a kasnije se moe prei na uobiajenu ishranu. Sve vreme uzimati dosta tenosti.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 23

7. VATRA U PRIRODI
Vatra u prirodi je svima draga, naroito ako dani nisu ba topli ili ako imamo potrebu da spremimo hranu. Meutim vatre u prirodi su i vrlo opasne, i na mnogim mestima je zabranjeno paliti ih! Zato, ako ve palimo vatru, treba da to radimo oprezno i da pre svega pripremimo mesto na kome planiramo da je zapalimo. Ukoliko se jednom mestu neemo zadrati vie dana, onda je dovoljno da od lia, trave i sl. oistimo povrinu od 1m2, tako da dobijemo "golu" zemlju. Moemo okolo poreati i vee kamenje (jo bolje ako je ploasto) koje e spreiti da vetar prenese plamen ili iskrice na okolinu. Kamen e delovati i kao "reflektor toplote" - zraie toplotu i dugo posle gaenja vatre. Ukoliko na datom mestu ostajemo malo due onda je najbolje da iskopamo malu rupu u zemlji (20-30cm dubine e biti sasvim dovoljno). Rupa moe biti okrugla ili kvadratna, svejedno. Nekoliko stvari uvek imajte na umu: 1. Nikada se nemojte udaljavati od vatre i ostavljati je da gori bez nadzora. 2. Nikada vatru nemojte paliti usred ume, jer se vrlo lako zapali stablo ili kronja. 3. Ako odlazimo ili ako nam vatra vie nije potrebna obavezno je treba temeljno ugasiti: rasturite ar, grane, panjeve, dobro polijte mesto vodom, pospite ga peskom ili zatrpajte. Budite apsolutno sigurni da ar nije ostao i da se nita ne dimi!!! Evo nekih jednostavnih, prirunih ognjita koje svako moe napraviti u prirodi:

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 24

7.1 Improvizovani naini paljenja vatre Danas je lako zapaliti vatru uz pomo ibica, upaljaa i drugih naprava - ali ako ostanemo bez njih (izgubili smo, pokvasili)?!? Ne dajte se obeshrabriti jer postoje mnogi drugi naini za dobijanje vatre. Pomenuemo neka od njih.

Stakleno soivo kroz koje proputamo suneve zrake moe upaliti vatru. Moemo koristiti soivo dvogleda, foto aparata, baterijske lampe, naoara, lupe, dno neke providne staklene boce Fokusiranjem stvaramo iu (najmanju taku) koja treba da padne na zapaljivi materijal (trud, mahovina, suva trava, lie, slama).

Za dobijanje varnice moemo upotrebiti kresivo. Kao kresivo moe da nam poslui komad elika (no) i kremena (belutak ili slian kamen). Jednostavnim udaranjem, kresanjem jednog o drugi dobijaju se varnice koje se usmere na zapaljivi materijal. To mora biti neto to se lako pali, a nabolji su opet trud, osuena mahovina ili suva sitna trava. im se primeti dim znai da je dolo do paljenja pa odmah treba uz pomo suvog iverja, slame, unja i drugog lako zapaljivog materijala, vatru postepeno pojaavati. Vatru moemo upaliti i na "indijanski" nain, uz pomo dva pareta drveta. Treba nam tvrd tap (hrast, orah, jasen, bukva), meka baza (drvena ploa od bora, lipe, kestena,vrbe) i zapaljivi materijal (trud, mahovina). tap moemo okretati runo, ali je jo bolje ako napravimo mali luk za okretanje. tap pritisnemo na meku drvenu plou, na mestu dodira postavimo trud i okreemo tap. Usled okretanja tapa dolazi do trenja, razvija se toplota, drvo se zaari i upali postavljeni trud.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 25

Kako se dobija trud? On se dobija od gljiva koje rastu na stablima bukve, hrasta, duda, ljive Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo. Posle dueg iskuvavanja gljiva se osui i dobro istue. Tako dobiveni trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali. Ako nema mogunosti da se gljiva kuva, onda je treba to bolje osuiti i istui. Umesto truda nam moe posluiti i dobro osuena mahovina.

7.2 Potpala i loenje vatre Prvo jedan savet: sa sobom uvek nosite ibice ili upalja, ali ih i na vreme obezbedite od vlage ili mogunosti da se pokvase (pad u vodu, kia). ibice se uvaju npr. u plastinoj kutiji za film. Moe posluiti i bilo koji drugi nepromoivi omot, pa ak i obina najlon kesa dobro (hermetiki) zatvorena. Takoe, u to nepromoivo pakovane stavite i neto od materijala za potpalu vatre (papir se ne preporuuje). Pored pomenutog truda, evo ta jo moemo koristiti za potpalu: suve granice jele, bora ili aria (smolasto drvo koje se vrlo lako pali). Dovoljno je poneti par tapia duine desetak cm. plastino staklo tj. "plestik glas", od koga se naprave ploice duine 10cm i irine 3cm. Ove ploice se ba lako ne pale, ali zato dugo bezdimno gore (oko 5min) i ne moe ih ugasiti vetar ili slaba kia. unutranja guma (od bicikla ili automobila). Takoe se naprave trake slinih dimenzija kao pomenute ploice. Kad se upale gore dugo, a plamen je otporan na vetar i kiu. Moete ih baciti i u sneg - i dalje e goreti bez ikakvih problema. ak i ako se pokvase nije problem upaliti ih ibicom ili upaljaem.

Upaljenu gumenu traku ili plastinu ploicu bacite na sveanj spremljenih drva, i upaliete logorsku vatru i po vetru, i po kii, i po snegu Za potpalu jo moete koristiti liajeve, suve vlati trave, naputena ptija gnezda, suvu balegu, brezovu kora, smola, vuneni konac Za loenje vatre koristimo cepano drvo jer bolje gori od celih oblica sa korom. Korenje drveta daje jaku toplotu. Ne upotrebljavajte grane koje su leale ispod opalog lia jer su one ve trule i loe gore. Suvo drvo i suve grane, naravno, najbolje gore. Drva koja lako gore su: javor, breza, hrast, grab, crvena bukva, zimzelen i beli glog. Da plamen ne bi bio veliki i da ne biste esto loili vatru, najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 26

8. VODA U PRIRODI
Voda je prva i najvanija ovekova potreba. Bez hrane ovek moe izdrati proseno do 26 dana (ako pri tom troi vodu), a bez vode samo par dana (najvie 7). Voda sainjava oko 70% nae telesne teine, a gubimo je jako brzo i jako esto (mokrenjem, izmetom, znojenjem, disanjem). Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknauje dolazi do dehidracije, isuivanja koe, naglog gubljenja telesne teine i u krajnjem stadijumu, smrti. Da bismo to racionalnije troili vodu moramo znati da su ovekove potrebe za njom razliite u zavisnosti od godinjih doba (temperature) i fizike aktivnosti. to su spoljanje temperature vee i to je fizika aktivnost vea to su i potrebe za vodom vee. Lako zakljuujemo da ako sedimo u hladovini, ako mirujemo i ne izlaemo se fizikim aktivnostima onda su i potrebe za vodom mnogo manje. Ukoliko su u uslovima nedostatka vode neke fizike aktivnosti neophodne onda ih treba prebaciti u none sate - danju odmaramo a nou radimo. Evo optih napomena kako se treba ponaati u uslovima kada nemamo dovoljno vode na raspolaganju: vodu piti u periodinim razmacima, u manjim koliinama i polako, zadravajui je to due u ustima; smanjiti izluivanje vode iz organizma: izbegavati sunce i fiziku aktivnost (kretati se i raditi samo nou); izbegavati hranu bogatu belanevinama (meso i sl.) i jae zainjenu (ljuto, slano) a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i sone namirnice (voe); izbegavati puenje, disanje na usta i razgovor, a izazivati luenje pljuvake vakanjem nekog predmeta (dugme, ljunak, vakaa guma)

8.1 Pronalaenje vode U prirodi nije tako teko pronai vodu kako bi ste na prvi pogled pomislili. Ukoliko planirate boravak u prirodi onda e svakako pomoi da se o terenu koji ete posetiti informiete kod onih koji su na tom mestu ve boravili, sa naglaskom na pitanje "gde se nalazi voda?". Moete nabaviti i topografske karte sa obeleenim izvorima, a moete se informisati i na licu mesta od lokalnog stanovnitva. Ukoliko svega ovoga nema onda vam opet preostaje improvizacija. U potrazi za vodom imajte sledee na umu: atmosferske vode (kia, otopljeni sneg) upijaju se u zemljite i usled nepropusnih slojeva, teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima pravei izvore. Oni su obino na padinama, jarugama, obodima dolina, tamo gde ima drvea i bilja koje trai mnogo vlage (vrba, trska, aa), tamo gde je bilje vie zeleno i gde je vegetacija bujna; znak podzemnih voda su vlana zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale ivotinje, ili mesto iznad koga lebde muice. Na takvim mestima je sigurno nedavno bilo vode, ili je pak voda blizu povrine. Voda moe da se nae i u koritima potoka i reka koje presue u leto, tako to se korito kopa uz ivicu izboenih okuka.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 27

na krakom terenu vodu treba traiti u peinama, vrtaama i sl. na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zatienim od sunca, dugo se moe zadrati sneg; kinica i sneg mogu odlino posluiti, i znajte da se oni zagade tek kada dou u dodir sa objektima na zemlji. Izuzetno u sluaju rata i RBH dejstava, mogu se zagaditi jo u vazduhu.

Pri svemu ovome strogo vodite rauna da voda ne bude higijenski neispravna (zagaena) jer moe doi do toga da se zarazite i razbolite. Nemojte piti ustajalu vodu ili mutnu vodu (mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za pie). Neispravnu ili sumnjivu vodu pre upotrebe obavezno dezinfekujte. Evo nekoliko naina da to uradite:

1. najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem (da voda vri) u trajanju od

najmanje 10 min.

2. tabletama za dezinfekciju vode (Pantocid, Halamid i dr.). U bistru vodu se

stavlja jedna tableta na litar vode, a ako je voda obojena odnosno mutna stavite dve tablete. Voda se dobro promuka, tablete moraju potpuno da se rastvore, i posle pola asa ovakva voda moe da se pije. 3. hlornim kreom u odnosu 0,5g na 100l vode. Postupak: hlorni kre se prvo rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promea. Posle pola asa voda se moe piti ako se pri tom osea miris hlora (dokaz da je dobro dezinfekovana). Ako mirisa nema, ponavlja se hlorisanje dodavanjem jo 0,5g hlornog krea. 4. jodnom tinkturom stavljanjem 6-7 kapi na jedan litar vode, koja se zatim dobro promuka, ostavi da stoji pola asa, pa tek onda pije.

8.2 Dobijanje vode Vodu za pie moemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se javlja u nekoliko oblika. Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se upotrebiti kinica, sneg i led. Kinica se na improvizovani nain sakuplja sa rasprotrtih cerada, atorskih krila ili bilo kog drugog nepromoivog materijala, tako to se odvodi u posude ili iskopanu jamu ije smo zidove pre toga obloili nepropusnim materijalom (glina, najlon). Kao sabirna povrina moe nam posluiti i obino platno, jer kada se natopi vodom kapi klize po njegovoj povrini isto kao da je od nepromoivog materijala. Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu. U nedostatku goriva za topljenje, sneg se moe topiti na suncu ili tako to se stavi u bidon, uturicu, najlon kesu i onda pod odeu, da bi ga otopila temperatura tela. Ako se e gasi neotopljenim snegom, bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi e ba efikasno. Uvek prvo skinite gornji sloj (koru) i uzimajte onaj sneg koji se nalazi ispod. Isto tako pazite da ne uzimate sloj snega koji je na zemlji jer i povrinski i najnii slojevi mogu da budu zagaeni. Nije preporuljivo da se jede sneg kada smo zagrejani, umorni ili kada nam je hladno, jer to dodatno sniava telesnu temperaturu. Led je mnogo ekonominiji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste koliine vode troi upola manje goriva. Kao i kod snega vodite rauna koji led uzimate za

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 28

topljenje: neka to bude sa onih mesta koja su ista, odnosno neka led bude kristalno proziran. Led koji je taman, ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte koristiti za dobijanje pitke vode. Rosa u krajnjoj nudi moe da poslui za gaenje ei. Za njeno sakupljanje mogu da poslue hladne metalne povrine ili hladno kamenje (naslagano u vidu piramide) na kojima se kondezuje vodena para. Rosu treba skupljati pre izlaska sunca, jer vrlo brzo ispari. Morska voda moe posluiti za dobijanje vode za pie. Slanu morsku vodu nikada nemojte piti jer osim to pojaava e, izaziva i pojaano izluivanje telesnih tenosti. Pijaa voda se iz morske vode na improvizovani nain dobija obinom destilacijom: morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri, a dobijena para se kondenzuje u vodu oslobienu soli (skupljamo je na neki od ve navedenih naina). U hladne dane, morsku vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne. Slatka voda se prvo smrzne, a so se koncentrie u sredini kao neka itka masa. Ovu masu odstranimo, a preostali led otopimo i dobijenu vodu koristimo za pie.

8.3 Dobijanje vode iz biljaka Ovo je vrlo efikasan nain dobijanja vode za pie jer vam ne treba skoro nikakav poseban alat ili pribor. Svee voe sadri i do 90% vode. Jednostavnim ceenjem sonih plodova, listova i jestivih biljaka moemo dobiti sok za gaenje ei. Neke biljke su veoma sone (uvarkua, jari, kiseljak, zeja soca) pa gase e kada se jedu presne, bez prethodnog ceenja. Prve dve pomenute biljke su posebno vane jer rastu na stenovitim terenima, gde obino vlada oskudica vode. Sok se moe dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka. Najpogodnije su breze, poljski brest, planinski brest, gorski ili mleni javor. Ovo je ipak ogranieno godinjim dobom jer sok iz breze se moe dobiti u kratkom periodu od poetka aprila do polovine maja, a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Znai samo u prolee, pa imajte to na umu. Voda ili sok se iz stabla izvlae jednostavno: na visini do 1m od zemlje izbuimo rupu irine 1,5cm (ilom, rafcigerom, noem) i dubine 3-4cm. Rupa treba da je blago nagnuta radi lakeg oticanja vode. Rupu dobro zaepimo (u nju se sada skuplja voda) ili stavimo neku cevicu (moe i od neke biljke), i ispod stavimo sud u koji e da kaplje sok. Ako je stablo veeg obima od 30cm, moete izbuiti i tri rupe. Za 24 asa se ovako moe skupiti i do 1l soka (iz bresta ili javora) a iz breze na poetku sezone do 7l, a na kraju oko 3l soka dnevno. Sasvim dovoljno. Vinova loza takoe moe biti dobar izvor vode. Tenost se dobija tako to zaseemo lozu to je mogue vie a dole je preseemo to blie zemlji, pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 29

9. VREME
Pri bilo kom duem boravku u prirodi, vie je nego korisno da znate kakvo vas vreme oekuje. Kada polazite od kue to ete lako saznati pratei prognozu, ali ako ste ve u prirodi ta onda?! Noenje tranzistora moe (delimino) reiti va problem, ali ipak evo nekoliko proverenih i praktinih metoda po kojima moete da saznate kakvo vas vreme oekuje u narednih nekoliko sati ili dana Kada je vedro a Mesec oko sebe ima senku (obru) sutra e duvati vetar. uto-crveni zalazak sunca sa horizontom na kome se naziru niski oblaci bez oblika i forme takoe predskazuje lo sutranji dan. Loe vreme predskazuje i treperenje zvezda, dalek vidik, prenoenje odjeka, komeanje raznih vrsta oblaka, podizanje magle na planinama, izostajanje jutarnje rose, zapadni i juni vetrovi. Ako vam vetar duva, recimo sa istoka a na istoku se nalaze niski sivi oblaci (nimbostratusi) ili se nebom valjaju neki crni i mrki oblaci (kumulonimbusi) budite uvereni da e uskoro biti kie i nepogode. Posmatrajte ivotinje... Visoka divlja (jelen, srnda) ranije (pre mraka) izlazi na pau ako e uskoro nepogoda. Hrane se brzo, vrlo su nervozni, stalno oslukuju, podiu glavu i gledaju da se to pre sklone. Na sat-dva pre pljuska, ptice lete veoma nisko lovei tako bubice koje je pritisak vazduha naterao da budu blie zemlji. Ako se pak na visini vidi neka ptica, onda je njen let veoma brz, uplaen i sa znacima oigledne urbe da nae sklonite. Pogledajte i malo oko sebe. Ako primetite dim iz dimnjaka ili vatru - posmatrajte. Predznak loeg vremena je rasipanje dima odmah po izlasku iz dimnjaka ili sa ognjita. Kada se dim lepo, pravolinijski izdie uvis, budite uvereni da narednih 24 asa nee padati kia. Sitni, lepo formirani oblaci koji su vrlo visoko (cirusi i cirostratusi) sigurni su predznak lepog vremena. Oblaci "prognozeri" mogu biti i neto vei (cirokumulusi), ali su obavezno svetli ili kao sneg beli. Za one koji imaju mogunosti ili uslova, pomenuu i kako se pomou barometra moe jako sigurno predvideti stabilnost vremena. Ravnomerno lagano poveanje pritiska tokom itavog dana obeava dui period lepog vremena. Poveanje za 4-6 mm tokom 6 sati oznaava kratko prolepanje. Brzo opadanje pritiska znai pogoravanje vremena. Lagano opadanje tokom 24 asa prouzrokovano je poveanim zagrevanjem vazduha i ne znai pogoravanje vremena. Ponavljanje pada i poveanja pritiska, pokazuje nestabilno vreme. Pre planiranja bilo kakvog odlaska u prirodu, obavezno se informiite kakvo vas vreme oekuje narednih dana, jer ete u zavisnosti od toga znati i ta da oekujete i ta od opreme ili odee da ponesete.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 30

10. ZIMSKI USLOVI

Zbog niskih temperatura, snenog pokrivaa i vrlo malo biljaka, tokom zime su uslovi za preivljavanje i boravak u prirodi jo tei. Meutim, to ne spreava prave zaljubljenike da borave na planinama i uivaju u arima i ovog godinjeg doba. Pored lepote koju nam priroda izdano nudi i u zimskim mesecima, moramo znati da vrebaju i odreene opasnosti: moe nam se desiti da zalutamo, da se pokvasimo, smrznemo, da nas zatekne meava i nevreme Skoro svake zime kod nas poneko strada zato to nije uspeo da se snae kada je ostao u snenim nametima, bez mogunosti da se probije do najblieg naseljenog mesta ili planinske kuice. Veina stradalih je mogla da se spase, samo da su iskopali zaklon u snegu i saekali da meava prestane. Vei deo nae zemlje je ispresecan planinama na kojima zima poinje ve u oktobru i traje do maja (punih 6 meseci). To vreme, prema uslovima boravka u prirodi, moemo podeliti na tri perioda:

1. Od oktobra do kraja decembra: period kada poinje da pada sneg. A prvi sneg
je vrlo vaan za stabilnost snenog pokrivaa, posebno na strmim padinama. Ako sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni, onda se on lepi za ve ohlaenu zemlju. Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit, pa je tada i sneni pokriva nestabilan. 2. Od januara i do kraja februara. U to vreme, naroito u viim krajevima, ima manje padavina a vreme je stabilno i lepo. To je napovoljniji period za boravak u prirodi zimi. 3. Od marta do maja. Karakteristika je promenljivo vreme. Temperatura polako raste a sneni pokriva je nestabilan. U planinama se iznenada javljaju snene lavine, koje mogu da budu veoma opasne.

10.1 Sneg i njegove osobine Pored gore navedenog valja jo poznavati vrste snega i njihove osobine. Novi sneg prepoznajemo po tome to je mek, suv kada je hladno, i mokar kada je temperatura iznad nule. Novi sneg je na strmim padinama nestabilan. Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature, isparavanja, sleganja pod sopstvenim pritiskom i prekristalizacije. I dok novi sneg moe biti prei, nabijen i vlaan, stari sneg je zrnast i korast. Pranasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama. To su u stvari sitni, igliasti kristali leda. Ako pri tome duva jak vetar, kristali pranastog snega udaraju u lice i nanose bol stvarajui ranice. Zato je tada preporuljivo nositi i zatitine naoare. Sipski sneg (pri) pada pri neto vioj temperaturi, ali ne vioj od nula stepeni. Kristali su mu vei nego kod pranastog snega. Nabijeni sneg nastaje zbog snanog vetra. Na izgled je veoma kompaktan. Kada na padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega, moe lako doi do snene lavine. Inae, povrine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i neto tamnijoj boji. Vlani sneg pada pri temperaturi vioj od nula stepeni. Sneni kristali su veliki i esto

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 31

se spajaju u krupne pahuljice. Vlani sneg se prepoznaje i po tome to se od njega lako prave grudve, po njemu se teko kree i on se lepi za skije, saonice i krplje.

10.2 Kretanje Zimi u planinama kretanje mora biti lagano, pravilno, tedljivo i odmereno, u pravilnoj srazmeri sa nagibom zemljita koje treba savladati, i u harmoniji sa disanjem i radom srca - dakle vae ista pravila kao i za kretanje kada nema snega. Kod kretanja uzbrdo treba izbegavati preice iako e vam se initi da tako skraujete put i dobijate u vremenu. Ne smete zaboraviti da je stepen nagiba na konjskim, kozjim i peakim stazama dobro praraunat i dugim iskustvom prolaznika potvren, te ih se pri kretanju treba i drati. U protivnom dolazi do brzog i nepotrebnog premaranja. Pri silaenju nizbrdo, na manjim strmim padinama, korak se moe ubrzati. Na zemljitu sa mekanim tlom, na snegu i, sitnom ljunku, silazite duim korakom. Za kretanje po dubokom snegu koristite krplje jer tako neete propadati u sneg i rasipati snagu. Ako nemate krplje moete ih i sami napraviti od prua i granja.

10.3 Improvizovana sklonita Zimi je u planinskim predelima klima vrlo surova. Noi su hladne i zato morate da organizujete neko sklonite, inae preti opasnost od smrzavanja. Ukoliko niste vini "samogradnji" ili pak nemate dovoljno vremena, moete iskoristiti planinske kolibe, staje za stoku, ambare, koeve, skrovita za seno Sve su ovo suva i dovoljno topla mesta, zatiena od vetra i padavina. Planinska sklonita za ljude i stoku, pojate i baila su graeni od dasaka, oblica, balvana. Da bi ste ih iskoristili za boravak potrebno je da otvore i upljine zatvorite guvama sena ili slame i da od istog materijala napravite meku i dobro izolovanu postelju. Moete iskoristiti atorska krila ili ebad i napraviti od njih dakove koje ete napuniti slamom i tako dobiti slamaricu na kojima se lepo spava. Prizemne konjunice ili staje, kada je u njima stoka, predstavljaju dobar izbor jer je u njima toplo. U ovakvim objektima morate biti jako oprezni: nipoto nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena - koristite samo svetlost lampi. Ako na raspolaganju nemate ve izgraene objekte, najbolje je da bivak potraite u poumljenom delu. Drvee titi od vetra, ublaava niske temperature. Granice, mahovina i suvo lie omoguavaju udobniji boravak; od njih moete da napravite leite ili uzglavlje ili da ih iskoristite za vatru. Teren diktira uslove prilagoavanja, pa ako nemate ni umu na raspolaganju pokuajte da naete neka skrovita mesta, u prvom redu ona koja su zaklonjena od vetra. U tom smislu vam mogu posluiti jaruge, rupe u zemlji, oborena stabla, peine Izbegavajte vlana podnoja i mesta neposredno uz planinske potoke ili padine gde postoji mogunost odrona. Evo nekoliko primera kako moete sami napraviti zaklon odnosno bivak koji moe posluiti i par dana:

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 32

Bivak u vidu bunara radi se obino za 2-3 osobe i to onda kada je sneg visok najmanje 70cm. Prenik bivaka je oko 1m, a dubina do 1,5m. Pravi se kada nema dovoljno vremena i kada kvalitet snega ne doputa izradu drugih vrsta bivaka u snegu. Radi bolje izolacije moe se pokriti skijama i atorskim krilom preko koga se nabaca sneg. Bivak se moe izraditi za tridesetak minuta.

Bivak u dubokom snegu (u vidu rova) se izrauje za vie osoba onda kada je sneni pokriva debeo 2m i vie. Nain izrade je slian bivaku u vidu bunara.

Partizanski bivak izrauje se oko stabla etinara s niskim granama. Nekoliko donjih grana se meusobno povee i na njih nabaca sloj snega debeo 30-35cm. Unutranjost bivaka se oisti od zemlje. Ovakvi bivaci su obino dobro zaklonjeni od vetra, a u njima se moe zaloiti i manja vatra. Slian se bivak moe napraviti i ispod sruene jele.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 33

Bivak naslonjen na stenu pravi se kada je mogue iskoristiti povijene, nagnute stene ili manje peine. Pravi se tako to se odjednom podiu sva tri zida slaganjem snenih cigli (dimenzije 60x50x30cm). Ulaz se napravi uz samu stenu a zatvara snenim kockama.

10.4 Povrede usled hladnoe Kao to smo ve rekli, zima zahteva posebne uslove prilagoavanja niskoj temperaturi. Ako se celo telo ili pojedini delovi tela suvie rashlade, dolazi do oteenja tkiva. Zato se treba dobro (toplo) oblaiti i zatititi od gubitka toplote. Dejstvu hladnoe su najvie izloeni otkriveni delovi tela: nos, ui i brada koji najvie i stradaju. Ako se ide gologlav, na temperaturama od 40 stepeni i niim, moe da se desi da otpadnu ui a da se to i ne oseti. Podjednako su ugroeni i udaljeni delovi tela (noge, ruke) jer ih krv tee zagreva. Vlana odea i obua pojaavaju dejstvo hladnoe. Tesna odea i obua oteavaju snabdevanje krvlju pojedinih delova tela pa samim tim i poveavaju mogunost oteenja tkiva usled hladnoe. Do opteg smrzavanja dolazi kada se rashladi celo telo. Smrznutom se drema, obuzima ga oseaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovan je kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo srce sve sporije kuca, i najzad stane. Prva pomo se ogleda u to brem zagrevanju. U tom cilju smrznuti se mora dobro utopliti i to pre preneti u toplu prostoriju. Potrebni su topli pokrivai a moe se zagrevati i termoforom, bocom sa toplom vodom i zagrejanim crepovima, ali uvek paljivo, da se ne stvore opekotine. to pre treba skinuti mokru odeu i obuu i zameniti je suvom. Smrznuti treba da pomera udove, jer se tako bolje zagreva, i da pije tople napitke ali nikako alkohol. Ako hladnoa deluje jae samo na pojedine delove tela tada nastaju razne vrste oteenja tkiva. Tako mogu da se jave promrzline usled kraeg ili dueg izlaganja hladnoi otkrivenih delova tela (ui, nos, prsti). Jaa hladnoa izaziva smrzotine pojedinih delova tela. Smrznuti delovi tela su beli, hladni i neosetljivi. Kod teih smrzotina se javljaju plikovi i dolazi do otoka. Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima se tako i treba postupati odnosno moraju se previti zavojem a onda i dodatno utopliti. Opasna i tetna su dva postupka sa smrzotinama: trljanje snegom i buenje plikova. To dovodi do oteenja koe, izagaenja klicama i tekih gnojenja. Trljanje snegom se moe koristiti samo radi zagrevanja i spreavanja pojave smrzotina, a nikada kada smrzotine postoje.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 34

Postoje i druga oteenja hladnoom i vlagom koja nisu izazvana niskom temperaturom. Naime, kod dugotrajnog boravka u rovovima, usled stajanja u vodi i blatu, bez mogunosti promene mokre odee i obue javlja se oteenje nazvano "rovovsko stopalo". Isto tako se javlja "uronjeno stopalo" kod brodolomaca, ili "podrumsko stopalo" kod dueg zadravanja u podrumima ili sklonitima, recimo za vreme bombardovanja. Kod ovih oteenja javlja se otok, neosetljivost i ispucalost koe, a kasnije moe doi i do gnojenja. Prva pomo se sastoji u skidanju mokre obue i odee, eventualnom postavljenju zavoja ili navlaenju suve obue i premetanju u suve i tople prostorije. Takoe esta pojava u planinama kod neiskusnih je oteenje vida u obliku snenog slepila. Ono je posledica jakog dejstva ultraljubiastih zraka, posle dueg boravka na suncu koje obasjava snene povrine. Prvo se javlja crvenilo oiju i peenje, zatim oko suzi, kapci otiu, dolazi do slabljenja vida i na kraju do slepila. Najbolja zatita su tamne naoare. Prva pomo se ogleda u sklanjanju povreenog u tamnu prostoriju i stavljanjem hladnih obloga na oi. Ukoliko nemamo tamne naoare mogu posluiti naoare od papira, platna ili kore drveta na kojima emo napraviti jako uske otvore u predelu oka. Ovi mali otvori e spreiti pojavu snenog slepila.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 35

11. ZMIJE OTROVNICE

Odluio sam da vas upoznam sa opasnou ujeda zmija otrovnica iz dva razloga: prvo, najvea relna opasnost koja vam od ivotinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed zmije (jako su male anse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje ivotinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesrea, vano je da umete da brzom intervencijom spasete svoj ili tui ivot.

11.1 Mere opreza Opte pravilo je da vam od divljih ivotinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate. Sve divlje ivotinje bee od oveka a napadaju ga samo ukoliko se oseaju ugroeno! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju mladunce koje e braniti, ili pak da ste na neki drugi nain ugrozili njihov opstanak. To sve vai i za zmije. One napadaju oveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povuete bez naglih pokreta, nee vas napasti. Zatita od ujeda otrovnice na zahteva nikakve posebne mere ve samo oprez! Vodite rauna da po bespuu i kamenjaru ne idete bosi. Pri podizanju kamena, branju groa, pri radu ili igri u maslinjaku, polju itd. treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada prolazite estarima, kroz visoku travu ili umu pravite galamu: pevajte, glasno priajte, lupajte tapom, krite granje oko sebe Sve divlje ivotinje, pa i zmije e se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da imate izme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju: kone, planinarske, ak i gumene izme mogu odlino da poslue. Dobro je i da vam pantalone budu od vreg materijala. Ukoliko se zmija nagazi ona e se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najee u visini uklja. Ako su na nogama izme onda nee biti problema.

11.2 O zmijama Zmije su, kao to je poznato gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne, ili otrovne i vrlo opasne. Otrovne zmije se u brzini teko razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraenu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona vie jajolika) i dosta suen vrat, dok kod neotrovnih to nije sluaj. ive na svim meridijanima ali ih mnogo vie ima u toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima. U Junoj Americi i naroito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 36

Grupu opasnih otrovnih zmija ine: kobra, istonoindijska naoarka i mnoge druge zmije Afrike, Australije i june Amerike kojih u Evropi nema. Ali ne varajte se, u Evropi ive viperene, kojih opet nema u tropskim krajevima. Meu ovim otrovnicama najopasnije su: poskok (kamenjarka) i arka. Obe vrste ive u naim krajevima, a jedna od druge se razlikuju po ari na leima i po glavi. arka je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj (cik-cak) ari na leima. Deblja je i krupnija od poskoka. arke se po pravilu sreu u umovitim krajevima, dok se poskok ee nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima, na moru Poskok je neto manja i tanja zmija, ali opasnija i otrovnija od arke. Kao i sve zmije otrovnice ima jako izraenu trouglastu glavu (gledano odozgo) i roi na nosu (to nema ni jedna druga zmija). Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva otra i uplja zuba koja su u vezi s dvema otrovnim lezdama. Mesto gde se nalaze otrovne lezde zavisi od vrste zmije, ali kod veine se nalazi u gornjoj vilici. lezde lue otrov koji se skuplja u kesicama iznad upljih zuba. Jaina i koliina otrova su razliiti i zavise od mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala vie puta uzastopce, otrov je slab i nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je jak i ima ga mnogo.

11.3 Dejstvo otrova Otrovnice su veoma pokretne, nisu plaljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plaviast, tj. rana pomodri i javi se otok. Neto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom ue u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani osea drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve tee, bled je, esto povraa i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grevi i potpuna neosetljivost (koma). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.

11.4 Prva pomo Sastoji se u potpunom mirovanju povreenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) poputati povesku jer krv mora da cirkulie i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kou dva unakrsna reza (slovo "H") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako e sa krvlju izai i vei deo otrova. Nikako se ne preporuuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 37

ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokuava da pomogne! Rezovi se prave noem, iletom ili drugim otim predmetom ije je seivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesreenom davati to vie tenosti: aja, kafe, vonih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba to pre preneti do najblie medicinske ustanove gde e primiti serum protiv zmijskog otrova.

NAPOMENA: Tekst je odavno skinut sa

http://host.sezampro.yu/freebiking/Kakovako/Nesin_prirucnik/1_Sadrzaj.htm
Zahvaljujem se autoru na ovako korisnom I opsirnom tekstu.

Kampovanje I preivljavanje u prirodi - prirucnik

str. 38