VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p.

131-145 131
UDK: 626/627.001.57
Originalni nauni rad



OSNOVNI PRINCIPI MERENJA, AKVIZICIJE, PRENOSA I ARHIVIRANJA
PODATAKA U HIDRO-INFORMACIONOM SISTEMU DRINA
SA POSEBNIM OSVRTOM NA MERENJE NIVOA POVRINSKIH VODA

Aleksandar GRUJOVI, Nenad GRUJOVI, Dragan TARANOVI, Zoran KALINI
Mainski fakultet u Kragujevcu, Centar za informacione tehnologije


REZIME

U radu su izloeni osnovni principi za formiranje
sistema za merenja, akviziciju, prenos i arhiviranje
podataka u okviru jedinstvenog hidroinformacionog
sistema sliva reke Drine. Izloene su i metode
hidrometeorolokih merenja ukljuujui i odgovarajuu
mernu opremu s posebnim osvrtom na merenje nivoa
vode. Opisane su i dve prototipske varijante
beskontaktnog ultrazvunog merila nivoa povrinskih
voda, realizovane u Centru za informacione tehnologije
na mainskon fakultetu u Kragujevcu, sa odgovarajuim
namenski razvijenim programom za akviziciju
podataka. Dati su rezultati ispitivanja oba prototipa i
izvreno je uporeenje njihovih karakteristika.

Kljune rei: merenja, akvizicija, prenos, arhiviranje,
hidroinformacioni sistem, hidrometeoroloka merenja,
ultrazvuna merila nivoa, merna oprema;

1. UVOD

Dinamian razvoj merne, komunikacione i kom-
pjuterske tehnike omoguio je njihovu iroku primenu u
mnogim sferama ivota. To se, pre svega, odnosi na
sloene tehnike sisteme, sa brojnim podacima merenja,
na osnovu kojih se donose odgovarajue vane odluke.

U cilju optimalnog upravljanja vodama i racionalnog
razvoja na slivu Drine, u okviru hidroinformacionog
sistema treba predvideti realizaciju savremenih
automatizovanih on-line merenja relevantnih veliina sa
akvizicijom, prenosom, obradom i arhiviranjem
rezultata merenja za potrebe upravljanja u realnom
vremenu.

U radu se daju principi formiranja sistema za merenja,
akviziciju i prenos podataka kao dela hidro-
informacionog sistema Drina.

Na prostoru sliva reke Drine danas postoji oko 150
meteorolokih i oko 70 hidrolokih mernih stanica.
Budui izbor merenih veliina, broja i lokacija mernih
stanica treba da bude u u skladu polaznim pristupom u
pogledu javne bezbednosti, optimalnog gazdovanja
vodenim resursima i pravilnog odravanja objekata.
Predloeni novi merni sistem treba da se oslanja na
postojeu mreu mernih stanica uz mogue minimalne
zamene postojee merne opreme i uz klasifikaciju
mernih mesta u pogledu znaaja merenih veliina na
datoj lokaciji sa aspekta donoenja upravljakih odluka.
Senzore i merne sisteme treba koncipirati vodei rauna
o bitnim metrolokim karakteristikama u pogledu mer-
nog opsega, tanosti, rezoluciji, ali i o pouzdanost i
ekonominosti ponuenog reenja, to treba da bude
bazirano na odgovarajuoj tehnoekonomskoj analizi.

Pri eksploataciji povrinskih voda neophodno je
praenje njihovog nivoa. U radu su detaljnije izloene
osnovne metode za merenje nivoa vode i na osnovu
konkretnih potreba Centra za informacione tehnologije
Mainskog fakulteta u Kragujevcu izabrana je metoda
ultrazvunog merenja kao optimalna. Za obradu signala
primenjen je odgovarajui namenski razvijeni program
za akviziciju podataka.

2. KONCEPT BUDUEG SISTEMA ZA
HIDROMETEOROLOKA MERENJA,
AKVIZICIJU I PRENOS PODATAKA

U skladu sa savremenim pristupom upravljanja hidro-
sistemima, kako za planske analize tako i za potrebe
upravljanja u realnom vremenu, neophodno je
obezbediti tane podatke o merenim veliinama koje
predstavljaju ulazne podatke za raunski model. Da bi
se to postiglo mrea osmatrakih stanica treba da
omogui automatska on-line merenja, akviziciju i
prenos podataka ukljuujui: podatke o merenim
Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
132 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
meteorolokim veliinama, podatke o merenim
hidrolokim i hidrogeolokim veliinama, podatke o
korienju vode i podatke o performansama sistema.

Radi formiranja adekvatne mree osmatrakih stanica
bie potrebno da se prikupe relevantni podaci:
o postojeim mernim stanicama (situacioni i visin-
ski poloaj, merene veliine, instalirana oprema,
period rada, prekidi u osmatranjima, stanje i
organizacija uvanja podataka i sl.;
o broju i lokaciji potrebnih mernih stanica, o
merenim veliinama i potrebnim metrolokim
karakteristikama merila, o uestanosti prikupljanja
podataka u skladu sa zahtevima i potrebama
matematikih modela;
o potrebnoj dinamici razvoja mree.

Izbor merenih veliina, broja i rasporeda mernih mesta
treba da bude u u skladu polaznim pristupom u pogledu
javne bezbednosti, optimalnog gazdovanja vodnim
resursima i pravilnog odravanja objekata. Pri izboru
merne opreme treba da bude posveena posebna panja
upotrebnim metrolokim karakteristikama, kompati-
bilnosti svih lanova sistema, kao i mogunosti dograd-
nje i proirenja sistema.

Predloeni novi merni sistem treba da se oslanja na
postojeu mreu mernih stanica uz mogue minimalne
zamene postojee merne opreme uz klasifikaciju mernih
mesta u pogledu znaaja merenih veliina na datoj
lokaciji sa aspekta donoenja upravljakih odluka. Sen-
zore i merne sisteme treba koncipirati vodei rauna o
bitnim metrolokim karakteristikama u pogledu mernog
opsega, tanosti, rezoluciji, ali i o pouzdanost i ekono-
minosti ponuenog reenja, to treba da bude bazirano
na odgovarajuoj tehnoekonomskoj analizi. Osim toga,
na svim mernim mestima treba da budu predviene bez-
bednosne mere radi zatite operatera i zatita ureaja od
moguih oteenja zbog elektostatikih pranjenja i sl.

Pri ovako sloenim merenjima, na vie desetina ili
stotina mernih mesta i sa velikim brojem razliitih
merenih veliina na raznim lokacijama, uz primenu
kompleksnih mernih sistema, jedan od najvanijih
zadataka je selekcija, rangiranje i koncentracija infor-
macija. Sakupljanje svih relevantnih informacija na
jednom centralnom mestu (u operativnom centru) nije ni
tehniki svrsishodno niti ekonomski opravdano. Zbog
toga treba predvideti da se vri njihovo rangiranje i
selekcija po principu piramide informacija, poevi od
mernih stanica na najniem, prvom nivou, preko
podstanica na viem nivou, do operativnog centra na
najviem nivou. U datom sluaju, pokazni instrumenti
za nadzor svih relevantnih veliina treba da budu
postavljeni u okviru merne stanice locirane uz branu,
reku ili jezero. Selektirane informacije vieg ranga se
prenose do podstanice u okviru jednog podsistema, a
zatim, naknadno selektirane, i dalje do operativnog
centra (komandnog mesta za nadzor i upravljanje),
uvaavajui tehniko-tehnoloki raspored i tok radnog
procesa.

U sistemu za akviziciju mernih podataka bitnu ulogu
imae kontroleri datalogger-i (DL), ureaji koji vre
prihvatanje i primarnu obradu mernih signala i drugih
informacija, memoriu ih i po odreenom protokolu
posredstvom interfejsa prosleuju nadreenom opera-
tivnom centru. Signale od veeg broja mernih davaa,
kao to su davai temperature i nivoa podzemnih voda,
datalogger prima posredstvom multipleksera.

Primer strukture mree ureaja za akviziciju podataka
datalogger-a sa interfejsima, koja obezbeuje komunici-
ranje, kako izmeu datalogger-a tako i njihovo komuni-
ciranje sa mreom raunara, prikazana je na slici 1.






















Slika 1 Primer strukture sistema za akviziciju i prenos
podataka do mree raunara

Sistem za prenos podataka treba da bude u direktnoj
funkciji mree stanica za prikupljanje podataka, ali
mora biti usklaen i sa drugim relevantnim iniocima
(geomorfolokim odlikama terena, klimatskim fakorima
Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 133
i sl.). Za formiranje sistema za prenos podataka potreb-
no je da se definiu:
lokacije mernih stanica u mrei;
nain akvizicije i uestanost prikupljanja podataka;
nain prenosa podataka i vrsta primenjene opreme u
zavisnosti od izgraenosti kablovske telefonske
mree i mree mobilne telefonije, kao i od geomor-
folokih odlika terena;
dinamika izgradnje prenosnih sistema.

U oblastima gde druga reenja za komunikacije nisu
mogua treba razraditi varijantna reenja sa upotrebom
radio veze uz mogue instaliranje relejnih / repetitorskih
stanica, kao u primeru na slici 2, a gde je to jedino
mogue i opravdano treba koristiti i usluge satelita
(sistem Eutelsat).

Osim specifikacija merne, akvizicione i komunikacione
opreme, potrebno je definisati i odgovarajue grae-
vinske uslove za objekte mernih stanica u kojima e biti
smetena merna i komunikaciona oprema.





















Slika 2 Primer radio-relejne veze


3. METROLOKI ZAHTEVI

Pri izboru merne opreme za potrebe hidroinformacionog
sistema u slivu reke Drine posebna panja treba da bude
posveena upotrebnim metrolokim karakteristikama
merila, kompatibilnosti svih lanova sistema, kao i
mogunosti dogradnje i proirenja sistema.

Primer potrebnih metrolokih karakteristika hidrolokih
veliina dat je na u tabeli 1, dok je u tabeli 2 dat primer
meteorolokih veliina sa potrebnim metrolokim
karakteristikama.

Tabela 1 Hidroloke veliine
NAZIV
M
E
R
N
I

O
P
S
E
G

R
E
Z
O
L
U
C
I
J
A

G
R
E

K
A

Nivo vode u akumula-
ciji
0 70 m 0,025 % 0,1 %
Nivo vode na otvore-
nom toku (na profilu)
0 7 m 0,025 % 0,1 %
Nivo podzemne vode 0 7 m 0,025 % 0,1 %

Tabela 2 Meteoroloke veliine
NAZIV
M
E
R
N
I

O
P
S
E
G

R
E
Z
O
L
U
C
I
J
A

G
R
E

K
A

Brzina vetra 0,25 / 75 m/s 0,1 m/s 2 %
Pravac vetra 1 359
o
1
o
2 %
Temperatura
vazduha
-20 +70
o
C 0,1
o
C 0,2
o
C
Relativna vlanost
vazduha
0 95 % 0,1 % 2 %
Padavine
(otvor: 203,2 mm)
0,25
0,5 mm

Insolacija
(spektar 0,4 11 m)
0 5000
W/m
2

2 W/m
2
5 %
Isparavanje (klase A;
povrina suda 11684 cm
2
)
0 500 mm 0,1 mm 1 mm
Pritisak vazduha 6001100 mbar 1 mb 0,5 mbar
Visina snega 0,3 5 m 1,3 mm 0,2 %

4. OSNOVNI PRINCIPI ZA MERENJE NIVOA
VODE NA REKAMA I JEZERIMA

Merenje i praenje vodostaja na rekama i jezerima
(hidroakumulacijama) je jedan od osnovnih uslova za
racionalno korienje vodnih resursa u vodoprivredi,
poljoprivredi i energetici, kao i za preduzimanje mera
zatite od vodenih stihija koje su posledica vremenskih
nepogoda ili drugih aksidentnih situacija, pa je poseban
akcenat dat razvoju merila za merenje nivoa povrinskih
voda.
Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
134 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
Vodostaj reke ili jezera je visina povrine vode iznad
definisanog referentnog nivoa. Visina povrine vode u
odnosu na neki proizvoljni ili unapred odreeni nivo
naziva se merena visina odnosno mereni nivo.
Vrednosti merenog nivoa sa relacijom vodostaj protok
koriste se pri odreivanju protoka reke. Tanost tako
dobijenih vrednosti protoka zavisi od tanosti merenog
nivoa kao i od tanosti relacije vodostaj protok.
Podaci o vodostaju reka i jezera su neophodni za
potrebe planiranja objekata i konstrukcija koje utiu na
visinu nivoa vode, za planiranje navodnjavanja u
poljoprivredi kao i za zatitu od poplava. Rezultat
merenog nivoa vode u hidroakumulaciji je indirektno
pokazatelj zapremine vodene mase.

Pod referentnim nivoom moe se podrazumevati srednji
nivo vode, ili neki proizvoljni pogodno izabrani nivo.
Da bi se eliminisala mogunost pojave negativnih
vrednosti merenog nivoa, izabrani referentni nivo je
ispod ili na nivou nultog protoka.

Opte je pravilo da se tokom itavog veka rada stanice
za merenje nivoa odrava i koristi jedan stalan refe-
rentni nivo. Izuzetak se javlja na mestima gde preveliko
ienje renog korita, posle instaliranja merne stanice,
rezultuje u niske vodostaje i negativne vrednosti mere-
nog nivoa. U takvim sluajevima se preporuuje
promena referentnog nivoa da bi se eliminisale nega-
tivne vrednosti.

Za merenje vodostaja danas postoje vrlo razliita merila.
Izbor merila za praktine potrebe obino zavisi od cene
i drugih faktora, kao to je mogunost daljinskog
opsluivanja. Kao i u drugim situacijama bitan je
kompromis izmeu tehnikih metrolokih i drugih
zahteva i materijalnih mogunosti. Razumljivo je, na
primer, pitanje zato bi se zadovoljili sa tanou
merenja reda centimetra ako se danas u laboratorijama
pomou lasera postie znatno bolja tanost. Deo
odgovora je u pravilnoj oceni fizikih karakteristika
vodene povrine na merenom nivou s obzirom na
prisustvo talasa, mehurova i pene. Osim toga, naglasak
se stavlja na trajnost i pouzdanost merenja. U klimatski
surovom okruenju nije mogue meriti s istom tanou
kao na nekim drugim mestima. U tom sluaju se
primenjuje pravilo da se ini ono to je mogue.

Zapis o vodostaju moe se dobiti sistematskim oita-
vanjima pokazivaa merila ili pomou pisaa, odnosno
memorije sa automatskim registrovanjem vodostaja.
Merila nivoa bez mogunosti registrovanja u odnosu na
odgovarajua merila sa pisaem (ili memorijom) imaju
prednost u pogledu manje poetne investicije ali
zahtevaju angaovanje osmatraa (itaa) s tim to je i
manja tanost kontinualnog zapisa vodostaja ucrtanog
kroz upisane take s obzirom da osmatra (ita) vri
oitavanje obino dva puta dnevno, a dodatna oitavanja
se vre u periodima brzo promenljivih vodostaja.

Sistem za praenje vodostaja, uopte, obuhvata mreu
mernih stanica sa potrebnom mernom opremom i
odgovarajuim objektima, kao i odgovarajuu komuni-
kacionu mreu.

Za merenje nivoa vode, i tenosti uopte, na raspola-
ganju su brojne metode zasnovane na specifinostima u
pogledu gustine tenosti, na termikim, elektrinim,
akustikim i optikim karakteristikama tenosti, kao i na
koeficijentima apsorpcije radioaktivnih (alfa ili beta)
zraenja, koji takoe predstavljaju karakteristike
tenosti. Razvijeni su i pretvarai na principu digitalnog
enkodera kao i drugi sofisticirani sistemi sve do radar-
ske altimetrije iz vasione.

Zavisno od izabrane metode, merenje nivoa vode moe
da se svodi na merenje rastojanja izmeu vodene
povrine i izabrane reperne take iznad vode. Pri tome,
za razliku od merenja nivoa vode u cisternama,
bunarima i slinim objektima, kod merenja nivoa vode
na rekama i jezerima mora da se rauna sa nemirnom,
manje ili vie zatalasanom povrinom vode.

Ovde e biti prikazane samo neke metode koje se mogu
koristiti za merenje nivoa vode.

4.1. MERENJE NIVOA VODE OITAVANJEM
POMOU MERNE LETVE

Bez sumnje najstarija, ali i do danas primenjena metoda
za merenje nivoa vode jeste oitavanjem pomou merne
letve. Merna letva moe biti vertikalna ili nagnutog tipa.

Slika 3. Detalji vertikalne merne letve
Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 135
Na slici 3 je prikazani su detalji vertikalno postavljene
merne letve. Vertikalna merna letva se koristi u
bunarima za umirivanje kao unutranje referentno
merilo, ili u reci kao spoljanje merilo. Nagnuta merna
letva je obino izgraduisana teka greda vrsto spojena
za temeljne stubove. U odnosu na vertikalnu mernu
letvu nagnuta merna letva je manje izloena oteenjima
od bujica, plivajueg leda ili vodene struje.

Ova jednostavna ali primitivna metoda zbog neizbenog
angaovanja ljudskog faktora ne zadovoljava elemen-
tarne zahteve savremenih sistema za kontinualno on-line
automatsko praenje i registrovanje vodostaja.

4.2. KONTAKTNE METODE MERENJA

Vie mogunosti za odreivanje nivoa vode nude
kontaktne metode zasnovane na direktnom kontaktu
vode i mernog davaa: mehanikim pomeranjem plovka
spregnutim s davaem pomeraja, merenjem sile potiska
ili hidrostatikog pritiska. Ovde e biti izloene samo
neke od navedenih moigunosti.

4.2.1. MERENJE NIVOA VODE POMOU
PLOVKA

Plovak je elemenat davaa nivoa vode napravljen od
materijala manje gustine od gustine vode na ijoj
povrini pliva s konstantnim gazom, odnosno dubinom
na koju je uronjen.


Slika 4. Plovak na granici dva fluida

Za plovak, prikazan na slici 4, zapremine V
p
sila
potiska, u skladu s Arhimedovim zakonom, je
dx x S V x F
x
p p
}
+ =
0
1 2 1
) ( ) ( ) ( ,
gde su:
S
p
(x) - popreni presek plovka,

1
- gustina gornjeg (1) fluida (vazduh),

2
- gustina donjeg (2) fluida (voda).

Ako plovak treba da detektuje nivo donjeg fluida, koji
predstavlja granicu izmeu fluida 1 i 2, pri emu je
2 1
< , bira se da gustina plovka
p
ima vrednost koja
zadovoljava odnos
2
>
p
>
1
.

Ako je gornji fluid vazduh (
1
0) sila potiska plovka
sa gazom x je
}
=
x
p
dx x S g x F
0
2
) ( ) ( .
Za plovak konstantnog preseka S
p
, visine h i s gazom x
u fluidu 2, sila potiska plovka je
F
p
=
1
g S
p
h + (
2
-
1
) g S
p
x
2
g S
p
x.
to je gaz plovka manji, manja je i osetljivost mernog
sistema s plovkom na promenu gustine tenosti iji se
nivo meri. Na slici 5 prikazano je merenje nivoa vode
pomou plovka i s prenosom translatornog u obrtno
kretanje. Sam merni pretvara moe biti analognog tipa,
na primer, vieobrtni potenciometar (helipot) ili
digitalnog tipa, enkoder za pretvaranje ugaonih
pomeraja u digitalni signal.


Slika 5. Merenje nivoa vode pomou plovka

Merilo nivoa vode s plovkom se sastoji od trake ili ueta
koje prelazi preko kotura (ekrka) sa plovkom u bunaru
za umirivanje privrenim na jednom kraju trake ili
ueta i sa protivtegom na drugom kraju. Plovak prati
porast i pad nivoa vode ija se vrednost moe oitavati
korienjem indeks-oznake i graduisane trake (sa pode-
ocima) ili se kretanje kotura mehaniki prenosi na pisa.
Konkretno izvoenje merila nivoa vode s plovkom se
sastoji od plovka, graduisane eline trake, kontratega i
ekrka. ekrk je obino prenika 0,152 m.

Traka je spojena sa plovkom pomou spojnice koja se
takoe moe koristiti za podeavanje oitavanja. Obino
se koriste bakarni plovak prenika 0,25 m i kontrateg
mase 0,9 kg.

Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
136 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
Merilo nivoa s plovkom ima iroku primenu u
hidrometrologiji, a koristi se uglavnom u bunaru za
umirivanje kao unutranje referentno ili pomono
merilo. Funkcionisanje ovog tipa merila mora se povre-
meno kontrolisati, posebno zbog mogueg upredanja,
uprljanja ili zakoenja trake, ili zbog dodira plovka sa
zidom bunara. Greka merenja nivoa vode pomou
plovka, h
1
, izraena u metrima, a koja je posledica
trenja u prenosnom mehanizmu, data je izrazom
g R R
M
h
v

2
2
1
1
= ,
gde su:
M, N m obrtni momenat,

v
, kg/m
3
gustina vode,
R
1
, m poluprenik plovka,
R
2
, m poluprenik kotura,
g, m/s
2
ubrzanje zbog zemljine tee.

Greka merenja nivoa vode pomou plovka, h
2
,
izraena u metrima, a koja se javlja kao posledica
dilatacija trake ili ueta, data je izrazom
v
v
R
h m
h

2
1
2
2
= ,
gde su:
m, kg/m poduna masa trake/ueta,
h
v
, m razlika nivoa vode,
R
1
, m poluprenik plovka,

v
, kg/m
3
gustina vode.

Ova greka moe biti sa pozitivnim ili negativnim
predznakom, zavisno od toga da li mereni nivo raste ili opada.

4.2.2. MERENJE NIVOA VODE POMOU
SILE POTISKA

Merenje nivoa tenosti pomou sile potiska, bazirano na
principu Arhimedovog zakona, prikazano je na slici 6.
Kruti tap (1) konstantnog preseka S gornjim krajem
vezan je za merni dava sile (2), a donjim je uronjen u
vodu do neposredno iznad dna. Ako je teina slobodnog
tapa G = m g , uronjen u vodu za duinu x on gubi od
svoje teine za onoliko koliko je teka odgovarajua
zapremina vode, G
1
=
v
g S x.

Sila kojom uronjeni tap deluje na dava je
F = G G
1
= m g
v
g S x ,
a izmereni nivo vode moe da se izrazi kao:


a) b)

Slika 6. Merenje nivoa vode pomou sile potiska:
a) posredstvom davaa sile, b) posredstvom opruge

S g
F g m
x
v

= .

Ako je tap mase m ovean na oprugu (3) krutosti c, u
praznom koritu reke, kako je pokazano na slici 4 pod b),
opruga se istegne za duinu y pri emu je
c y = m g .
Kada voda dostigne nivo x, tap se zbog sile potiska
podigne za y, pri emu vai ravnotea
c (y y) = m g
v
g S (x y) ,
odakle je
y
S g
c
x
v

|
|
.
|

\
|
+ =

1 .

To znai da je visina nivoa x direktno srazmerna
oitanom pomeraju y koji se pogodnim pretvaraem
moe pretvoriti u elektrini signal.


4.2.3. MERENJE NIVOA VODE POMOU
MANOMETRA

Merenje nivoa vode na reci ili jezeru jednostavno se
ostvaruje merenjem hidrostatikog pritiska pomou
manometra, na nain kako je pokazano na slici 5.

Stub vode, nepoznate visine x i poznate srednje vred-
nosti gustine
v
, na dnu reke ili jezera stvara hidrosta-
tiki pritisak
p
h
(x) =
v
g x
gde je g odgovarajua vrednost gravitacionog ubrzanja.

Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 137


Slika 7. Merenje nivoa vode pomou manometra

Ukupan mereni pritisak na dnu, p
u
(x), jednak je zbiru
hidrostatikog pritiska p
h
(x) i atmosferskog pritiska na
povrini vode p
a
(x),
p
u
(x) = p
h
(x) + p
a
(x) .
Za merenje nivoa vode u tom sluaju potrebna su dva
manometra poto je
p
h
(x) = p = p
u
(x) p
a
(x) .
Ako se varijacija atmosferskog pritiska u datom opsegu
promene x moe da se zanemari (p
a
(x
min
) p
a
(x
max
)
p
a
), onda je
p = p
u
(x) p
a
,
to znai da se merenje u tom sluaju vri samo jednim
diferencijalnim manometrom ili jednim obinim mano-
metrom za merenje hidrostatikog pritiska, koji moe da
bude badaren tako da direktno pokazuje merenu visinu
x vode, pri emu je
g
p
x
v

= .
Osim toga, manometar moe biti opremljen i mernim
pretvaraem s elektrinim izlazom.

4.2.4. PNEUMATSKO MERENJE NIVOA VODE
POMOU MEHURA

Principijelni prikaz sistem za pneumatsko merenje nivoa
vode dat je na slici 8.

Slika 8. Princip pneumatskog merenja nivoa vode
pomou mehura
Gas pod pritiskom, vazduh ili neutralni azot, posred-
stvom regulatora pritiska (1) i ulazne mlaznice (2) se
dovodi u komoru (3) i ispusnu cev sa izlaznom
mlaznicom (4). U zavisnosti od hidrostatikog pritiska
koji obrazuje stub vode, a koji gas pod pritiskom
savlauje izlazei u obliku mehurova u atmosferu,
menja se pritisak u komori (3) koji se meri pomou
manometra (5).

Praktino izvoenje merila nivoa vode s mehurima se
sastoji od sistema za isputanje gasa, servomanometra i
servoupravljake jedinice, obino sa obrtnim koderom
za A/D pretvaranje mernog signala. Gas (pod pritiskom)
vodi se pomou cevi u reku i slobodno istie u vodu
kroz otvor (mlaznicu) na fiksiranom nivou u reci.
Mereni pritisak gasa u cevi zavisi od visine vodenog
stuba iznad mlaznice.

Mlaznica treba da bude postavljena bar 15 cm ispod
najnieg oekivanog nivoa. Pravilno pozicioniranje
mlaznice je esencijalno za tano merenje vodostaja. Ako
je mlaznica delimino zarivena u pesak ili mulj merilo
e pokazivati veu vrednost merenog nivoa. Mlaznica
ne bi trebalo da se postavi u brzaku (brzoj vodenoj
struji). Ako je to neizbeno, mlaznicu treba postaviti
ortogonalno u odnosu na smer protoka. U sluaju brzog
protoka preporuljivo je da se mlaznica montira
neposredno uz zid objekta. Takoe treba voditi rauna
da mlaznica ne bude u turbulentnom protoku.

Merilo s mehurima se prvenstveno koristi na mestima
gde je teko izvodljivo i neracionalno da se postavi
bunar za umirivanje. Tanost merenja ovom metodom je
+/- 3 mm.

4.2.5. MERENJE NIVOA VODE POMOU
KAPACITIVNIH DAVAA

Za merenje nivoa vode direktno se koriste i kapacitivni
merni davai s vertikalno postavljenim ravnim ili
koaksijalnim elektrodama i to kao kondenzatori sa
promenljivim dielektrikom. Izraz za kapacitivnost
uronjenih ravnih ili koaksijalnih elektroda ukupne visine
h u zavisnosti od visine tenosti x ima linearan oblik
(

+ =
h
x
C x C
r
) 1 ( 1 ) (
0
.
Pri tome je
|
|
.
|

\
|

= 1
) 1 (
0
C
C h
x
x
r

,
gde su:
Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
138 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
C
0
merena kapacitivnost u praznom rezervoaru, bez
vode, za x = 0,

r
relativna dielektrina konstanta vode u rezervoaru.

S obzirom da je voda provodna jedna elektroda je
presvuena slojem dielektrika konstantne debljine.

Na slici 9. prikazana je konstrukcija kapacitivnih davaa
nivoa koaksijalnog tipa sa jednom izolovanom
elektrodom.

Slika 9. Koaksijalni kapcitivni dava nivoa vode

Na crteu su oznaeni:
1. unutranja elektroda sa spoljnim prenikom d
1
,
2. spoljanja elektroda sa unutranjim prenikom d
2
,
3. izolacija unutranje elektrode.

4.2.6. MERENJE NIVOA VODE POMOU
DAVAA SA VIBRIRAJUOM ICOM

Dava sa vibrirajuom icom ja naao iroku primenu
kako za merenje nivoa povrinskih, tako i za merenje
nivoa podzemnih voda. Sam dava, ija je osnovna
struktura prikazana na slici 10, sastoji se od membrane
(ili kapsule sa dve membrane) u sprezi sa zategnutom
elinom icom smetenom u evakuisanom i hermetiki
zatvorenom kuitu.

Slika 10. Dava sa vibrirajuom icom

Pritisak vode p utie na ugibanje membrane, to ima za
posledicu promenu mehanikog napona, a time i prome-
nu sopstvene uestanosti zategnute ice. Kvadrat rezo-
nantne uestanosti zategnute ice je direktno srazmeran
pritisku koji deluje na membranu. Neposredno uz icu
je postavljen pobudno-detektorski namotaj. Elektro-
magnetski impulsi promenljive uestanosti, koji se
emituju posredstvom namotaja, uzrokuju vibriranje ice
na rezonantnoj uestanost. I posle prestanka pobude ica
nastavi da vibrira na rezonantnoj uestanosti zaviosnoj
od pritiska, indukujui u namotaju elektrini signal, koji
se prenosi posredstvom provodnika radi pokazivanja i
dalje obrade.

4.3. BESKONTAKTNE METODE MERENJA

Fizike karakteristike vode bitno se razlikuju u pore-
enju sa odgovarajuim karakteristikama vazduha u
okruenju. Razliite vrednosti koeficijenata refleksije,
apsorpcije i proputanja elektromagnetskih, svetlosnih
ili zvunih talasa ova dva fluida (vode i vazduha)
omoguuju da se nivo vode meri i bez direktnog
fizikog kontakta vode sa mernim davaem.

4.3.1. MERENJA NIVOA POMOU
ULTRAZVUKA

Pojave koje prate prostiranje ultrazvuka (opseg
uestanosti od 20 kHz do 200 MHz) u razliitim
sredinama, kao to su odbijanje i slabljenje zvunog
talasa ili izazivanje rezonancije i obrazovanje stojeih
talasa, koriste se i za merenje nivoa vode. Merenje
nivoa vode pomou ultrazvuka svodi se na merenje
rastojanja do granine povrine izmeu vazduha i vode,
odnosno izmeu vode i vazduha.

Merenja rastojanja primenom ultrazvuka zasniva se na
merenju vremena prostiranja zvuka kroz odreenu
sredinu (akustiki kanal). U novije vreme je razvijen
veliki broj merila nivoa vode (tenosti uopte, ali i
rasutih materijala) na bazi merenja vremena prostiranja
akustikih signala reflektovanih od granine povrine
vode i vazduha.

Odgovarajui merni sistem moe da funkcionie na
principu periodinog (s periodom T) emitovanja i
prijema zvunih signala, kako je prikazano na slici 11,
ili na principu generatora signala s povratnom spregom,
kako je prikazano na slici 13.

U zavisnosti od poloaja predajnika i prijemnika ultra-
zvunih signala razlikuju se tri osnovna tipa ultrazvu-
nih merila na principu periodinog emitovanja i
prijema zvunih signala, koji su prikazani na slici 11.
Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 139

a)

b)
c)

Slika 11. Merenje rastojanja na principu periodinog
emitovanja i prijema zvunih signala

Prema prikazu na slici 11 pod a) generator (1) pobuuje
predajnik (2) koji emituje ultrazvune signale u smeru
prijemnika (3). Emitovani signal prevali put od pre-
dajnika do prijemnika za vreme t
x
, koje zavisi od
brzine v prostiranja ultrazvuka u datoj sredini i od
merenog rastojanja l
x
,
v
l
t
x
x
= .
Blok (4) predstavlja merilo vremenskog intervala t
x

izmeu emitovanog i primljenog signala.

Za razliku od navedenog sluaja koji se odnosi na
merenje rastojanja izmeu predajnika (2) i prijemnika
(3), na slici 11 pod b) prikazan je sluaj merenja
rastojanja do objekta 5 koji predstavlja reflektor zvunih
signala pri emu je
v
l
t
x
x
2
= .
Na slici 11 pod c) je prikazan sluaj kada su funkcije
predajnika i prijemnika objedinjene u jednom elementu
sistema.

Merenje vremena T
x
= t
x
vri se jedan od dva naina
prikazana na slici 12.

a)

b)

Slika 12. Merenje vremenskog intervala T
x
:
a) izmeu dva signala, b) koji odgovara irini impulsa

Na slici 12 pod a) signal 1 generie impuls kada
predajnik poinje da alje ultrazvune talase a signal 2
generie impuls kada prijemnik primi te talase. Vreme
izmeu ta dva impulsa je T
x
= t
x
.

Na slici 12 pod b) prikazan je signal koji generie
impuls kada predajnik poinje da alje ultrazvune
talase i koji traje sve dok prijemnik ne primi te talase.
Trajanje impulsa je T
x
= t
x
.

Sistem za merenje rastojanja primenom ultrazvuka na
principu generatora signala s povratnom spregom
prikazan je na slici 13.

a)

b)

Slika 13. Merenje rastojanja primenom ultrazvuka na
principu generatora signala s povratnom spregom
Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
140 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
Povorka od k
1
impulsa ultazvunih talasa uestanostu f
uz

formiranih u generatoru (1) se pojaavaju pojaavaem
(2) i emituje iz predajnika (3). Zvuni talasi primljeni
pomou prijemnika (4) se pojaavaju i dovode na ulaz
generatora impulsa koji generie novu povorku impulsa.
Nova povorka impulsa se generie samo kada je
primljena prethodno poslata povorka impulsa. Na taj
nain je formirana povratna sprega kojom se odreuje
frekvencija slanja povorki impulsa f
x
.

Na slici pod 13pod a) je prikazano merenje rastojanja
izmeu predajnika (3) i prijemnika (4), a pod b)
merenje rastojanja do objekta (5), koji predstavlja
reflektor zvunih signala. U obe varijante uestanost
ponavljanja impulsa je data izrazom
x x
x
l
v
t
f =

=
1
.

Uestanost primenjenih ultrazvunih oscilacija se
definie na osnovu zahtevane tanosti merenja, merenog
rastojanja l
x
i karakteristika akustikog kanala. Zbog
toga svaki impuls ultrazvunog signala treba da sadri
k
1
(k
1
10) perioda ultrazvunih oscilacija trajanja T
uz
.
Osim toga, duina impulsa t
i
treba da je znatno manja
od vremena t
x
= k
2
t
i
, pri emu je k
2
= 10 100. Na taj
nain je

2
1
k
t
T k t
x
uz i

= = ,
a odatle

x uz
f k k f
2 1
= .

Vrednost f
uz
je ograniena karakteristikama okruenja
(akustikog kanala). U sluaja prostiranja ultrazvuka
kroz gasove, s obzirom na njihov veliki koeficijent
apsorpcije, vrednost uestanosti ultrazvuka se bira u
opsegu od 20 kHz do 0,5 MHz, za tenosti do 5 MHz, a
za vrsta tela i do 10 MHz.

Gubici pri prostiranju akustikih talasa se poveavaju sa
poveanjem uestanosti i na taj nain smanjuju merni
opseg merila. Meutim, rad sa viim uestanostima ima
i odreene prednosti. Pri viim uestanostima je ui
emisioni snop; zbog toga je bolje raspoznavanje
promena na reflektujuoj povrini. Pri tome se irina
emisionog snopa definie kao ugao koji zahvataju potezi
koji prolaze kroz take na polovini snage, prema
prikazu na slici 14. Osim toga, zvuk vie uestanosti
manje penetrira u reflektujuu povrinu i na taj nain se
bolje od nje reflektuje.

Slika 14. Ilustracija irine emisionog snopa

Na tanost merenja primenom ultrazvuka, pored
navedenih odnosa, bitno utiu oblik generisanih impulsa
i temperatura okruenja.

Brzina prostiranja ultrazvunih talasa u vazduhu bitno
zavisi od temperature vazduha pa je potrebno
istovremeno meriti temperaturu vazduha i u zavisnosti
od nje korigovati brzinu prostiranja ultrazvunih talasa.
Na osnovu merenja vremena prostiranja ultrazvunih
talasa i temperature vazduha nivo l
x
, se odreuje iz
relacije:

( )
x x
t v l + = 6 , 0
0

gde su:
v
0
= 331,4 m/s brzina zvuka na temperaturi 0
o
C,
temperatura vazduha u
o
C.

Razvijen je veliki broj merila nivoa vode s primo-
predajnikom (prijemnikom i predajnikom) ultrazvuka
postavljenim iznad povrine vode i usmerenim prema
povrini vode, kao na slici 15 pod a), ili u dnu reke,
mora ili jezera (t.zv. ehosonder), kako je pokazano na
slici 15 pod b).



a) b)
Slika 15. Merenje nivoa pomou ultrazvunog lokatora:
a) iznad povrine, b) sa dna

Neke od tih realizacija su predviene za spoljanju
primenu, montiraju se na postojeim konstrukcijama,
Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 141
kao to su mostovi, bez bunara za umirivanje ili cevi za
voenje zvunih talasa, obino uz minimalne trokove
montae, i prema ISO 4373:1995(E) nazivaju se
beskontaktni akustiki sistemi. Druga vrsta, t.zv.
kontaktni akustiki sistemi zahtevaju primenu cevi za
voenje akustikih talasa.

Najpogodniji aranman za pouzdano dugotrajno funkci-
onisanje jeste sa uzanom vertikalnom akustikom cevi
za spreavanje rasipanja voenje akustikih talasa. Na
taj nain je mogue da se obezbedi i kompenzacija
temperaturske zavisnosti brzine prostiranja akustikih
talasa, koja iznosi oko 0,17 %/
o
C i bitno utie na tanost
merenja nivoa vode. Kompenzacija se vri primenom
akustikog reflektora na fiksnom nivou u vazduhu ispod
merne glave (primopredajnika), a na bazi odnosa vre-
mena ehoa od povrine vode i od fiksiranog reflektora.
Osim toga, uzana akustika cev spolja ima zatitnu cev
(ili bunar za umirivanje) koja omoguuje osmatranje
temperaturskog gradijenta.

Drugi tip akustikih merila, t.zv. beskontaktni akustiki
sistemi, namenjeni su za merenje u otvorenom prostoru,
sa mernom glavom (primopredajnikom) postavljenom
vertikalno u odnosu na povrinu vode. Meutim, u
odreenim okolnostima reflektovani signal moe da se
izgubi. Osim toga, rad u otvorenom prostoru oteava
merenje temperaturskog gradijenta koji je potreban za
temperatursku korekciju rezultata merenja. Neka reenja
pokuavaju da delimino prevaziu taj problem
postavljanjem merne glave unutar bunara za umirivanje
na taj nain obezbeujui pored priguenja talasa i
temperatursku stabilnost. U oba navedena sluaja vri se
osrednjavanje serija akustikih signala.

4.3.2 RADARSKO MERENJE NIVOA

Radar (akronim za Radio Detection and Ranging), ili
radiolokacioni ureaj, je naao iroku primenu u
saobraajnoj i vojnoj tehnici za otkrivanje i lociranje
objekata (prepreka odnosno ciljeva), za precizna
merenja rastojanja u geodeziji ali i pri merenju nivoa
vode, na rastojanjima i preko 50 m. U osnovi radar
predstavlja usmereni radio primopredajnik koji na
osnovu odnosa emitovanog i primljenog - reflektovanog
elektromagnetskog impulsnog signala odreuje relativni
poloaj posmatranog objekta. Radarska metoda se
zasniva na impulsnom eho postupku u kojem se
informacija o rastojanju l dobija iz vremena prostiranja
emitovanog impulsnog signala na relaciji predajnik-
reflektujua prepreka prijemnik.
Ova metoda, na slian nain kao u prethodnom sluaju
pomou ultrazvuka, koristi pojavu refleksije elektro-
magnetskih talasa na granici dveju sredina (vazduha i
vode) koje se karakteriu razliitim brzinama prostiranja
elektromagnetskih talasa. Brzina prostiranja elektro-
magnetskih talasa u sredini sa dielektrinom konstantom
i magnetskim permeabilitetom data je izrazom

c
v = ,
gde je c brzina prostiranja svetlosti u vakuumu.

Nain merenja nivoa vode pomou radio lokatora
prikazan je na slici 16.


Slika 16. Merenje nivoa vode pomou radio lokatora

Primopredajnik (1) posredstvom predajne usmerene
antene (2) periodino alje elektromagnetske signale
odreenog oblika prema povrini vode. Talasi, koji se
reflektuju u intervalu izmeu dva emitovana signala
dolaze u prijemnu antenu (3) i posredstvom skretnice
dalje u prijemnik, vremenski pomereni u odnosu na
predajni signal za t
x
. Pri tome, s obzirom da impulsni
signal dva puta prelazi merenu duinu, vai:
2
x
t v
l

= ,
gde su:
v brzina prostiranja elektromagnetskih talasa ( 310
8

m/s),
t
x
vremenski interval izmeu emitovanog i primlje-
nog signala.

S dispozicijom primopredajnika (1) sa usmerenim
antenama (2) i (3), kao na slici 14, za vremenski interval
prostiranja direktnog i reflektovanog elektromagnetskog
talasa se dobija
v
x h
t
x
) ( 2
= ,
a za merenu dubinu vode, s obzirom na prethodni izraz,
dobija se
Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
142 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
x
t
c
h x =
2
.

S obzirom na velike brzine prostiranja elektro-
magnetskih talasa radarska metoda se koristi samo pri
merenjima na relativno velikim rastojanjima (h x) pri-
mopredajnika od povrine tenosti.

5. PROTOTIPSKI SISTEMI ZA MERENJE
NIVOA POVRINSKIH VODA

Savremeni sistemi za praenje nivoa povrinskih voda
moraju da budu ekonomini, tani i da omoguavaju da
se rezultati merenja neposredno unose u bazu podataka
raunarskog informacionog sistema.

Parametri koji su bitni za izbor sistema merenja su:
nivo povrinskih voda je sporopromenljiva veliina pa
se merenje moe periodino obavljati sa periodom od 1
sekunde pa do 1 sata i vie;
rastojanje mernog davaa do raunarskog informaci-
onog sistema (obino do 1000 m);
minimalno odravanje davaa;
niska cena.

Analiziranjem prethodno navedenih metoda merenja
nivoa pokazalo se da je povoljno da se koriste ultra-
zvuni davai nivoa koji imaju standardni strujni ili
komunikacioni izlaz.

Na Mainskom fakultetu u Kragujevcu su realizovane i
ispitane dve prototipske varijante sistema za bes-
kontaktno merenje nivoa povrinskih voda. Prva
varijanta je na bazi inteligentnog ultrazvunog davaa
sa strujnim izlazom (proizvoa ABB). Druga
prototipska varijanta je sa pijezoelektrinim keramikim
predajnim i prijemnim pretvaraima firme Murata i
elektronskim modulom za generisanje i obradu signala i
serijskim interfejsom za vezu sa raunarom kon-
struisanim i izraenim na Mainskom fakultetu u
Kragujevcu.

Prvi prototipski sistem ima za osnovu industrijski
ultrazvuni dava tip SDU6000 koji proizvodi firma
ABB. Dava je predvien za merenje rastojanja do 6 m i
ima kao izlaz standardni strujni signal u opsegu od 4
20 mA to omoguava da dava bude udaljen do 1000
m od mesta gde se prikupljaju podaci. Zbog on-line
merenja potrebno je strujni signal pretvoriti u digitalni
oblik i uvesti preko standardnog serijskog RS-232C
porta u PC raunar. Ultrazvuni dava i sistem za
akviziciju su povezani dvoinim oklopljenim kablom
koji je izloen atmosferskim uticajima. Zbog uticaja
atmosferskih pojava poeljno je da PC bude galvanski
odvojen od davaa. Da bi se to postiglo na Mainskom
fakultetu je realizovan modul za akviziciju podataka
koji je omoguavao direktno oitavanje podataka preko
serijskog porta.


Slika 17. Ultrazvuno merilo Mainskog fakulteta

Drugi prototipski sistem, prikazan na slici 17, je u
potpunosti realizovan na Mainskom fakultetu u
Kragujevcu. Sastoji se od ultrazvunog merila koje je
napravljeno sa pijezoelektrinim keramikim prijemnim
i predajnim pretvaraima firme Murata, a koji imaju
rezonantnu uestanost od 40 kHz. Ultrazvuno merilo
ima lokalno oitavanje daljine pomou trocifarskog
displeja i standardni industrijski RS-485 port koji
omoguava da se signal prenese na rastojanje do
1000 m. U ultrazvunom merilu vri se temperaturska
kompenzacija brzine prostiranja zvuka u vazduhu na
osnovu izmerene temperature pomou senzora tempe-
rature. Kod personalnog raunara koji slui za obradu
podataka nalazi se interfejs pretvara RS-485/RS-232C
sa galvanskim razdvajanjem.

Program za on-line praenje i akviziciju podataka ima
zadatak da primi podatak od sistema za merenje nivoa,
da podatak prikae u numerikom obliku i na grafiku i
memorie ga u odgovarajuu bazu podataka kojoj mogu
da pristupaju ostali programi za praenje hidro sistema u
celini. Na Mainskom fakultetu u Kragujevcu je razvi-
jen specijalizovani Windows program SONIC koji
zadovoljava prethodno nabrojane kriterijume i koji, u
okviru svojih podeavanja, moe da primi i obradi
podatke od oba realizovana sistema za ultrazvuno
merenje nivoa. Izgled osnovnog ekrana prikazan je na
slici 18.
Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 143


Slika 18. Izgled osnovnog ekrana programa za
sisteme za ultrazvuno merenje nivoa

Verifikacija karakteristika prototipskih sistema za
merenje nivoa izvrena je za nominalne karakteristike
oba sistema.

Sistem za ultrazvuim davaem firme ABB je
deklarisan za merni opseg od 1 do 6 m. Na slici 19
prikazana je badarna kriva tog sistema, gde l
predstavlja stvarno rastojanje a s izmereno rastojanje. Sa
krive se vidi da je postignuta dobra lineranost, a greka
je manja od 1%.
0
100
200
300
400
500
600
0 100 200 300 400 500 600
l [cm]
s

[
c
m
]

Slika 19. Badarna kriva ultrazvunih merila
sa ABB davaem

Sistem za ultrazvuim davaem firme Murata je
deklarisan za merni opseg od 0,5 do 2,5 m. Manji opseg
nego kod ultrazvunog davaa firme ABB je zbog
manje osetljivosti pijezoelektrinog keramikog prijem-
nog pretvaraa firme Murata. Primenom pijezo-
elektrinog keramikog prijemog pretvaraa vee
osetljivosti merni opseg se moe proiriti do 10 m. Na
slici 20 prikazana je badarna kriva sistema, gde l
predstavlja stvarno rastojanje a s izmereno rastojanje.
Vidi se da je postignuta dobra lineranost, a greka je
manja od 1%.

0
50
100
150
200
250
0 50 100 150 200 250
l [cm]
s

[
c
m
]

Slika 20. Badarna kriva ultrazvunih merila
sa davaem Murata

6. OBRADA I ARHIVIRANJE MERNIH
PODATAKA U OKVIRU HIDRO-
INFORMACIONOG SISTEMA DRINA

Akvizicija i prenos mernih podataka do operativnog
centra vri se u cilju njihove obrade i arhiviranja. Za te
potrebe operativni centar raspolae potrebnom rau-
narskom opremom, koja je ilustrativno prikazana na
slici 21.


















Slika 21 Raunarska oprema operativnog centra
Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka Alcksandai Giu|ovic i saiadnici
144 VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145
6.1 RAUNARSKA OPREMA OPERATIVNOG
CENTRA

Komunikacioni server u sistemu akvizicije podataka
prima signale od datalogger-a, a po potrebi i upravlja
njihovim parametrima; s druge strane, podatke pohra-
njuje u bazu podataka i tada je njegova uloga klijentska.
Zbog zahteva u pogledu pouzdanosti komunikacioni
server mora da bude osposobljen na uslove neprekidnog
rada.

Za razliku od komunikacionog servera kod raunara za
on-line i off-line obradu podataka akcenat nije na
zahtevu u pogledu neprekidnog rada, s obzirom da je
njihovo korienje povremeno, ve je potrebno da
omogue nesmetan rad pri korienju podataka koji se
nalaze u bazi i pri kreiranju izvetaja, sa dobrim
performansama u pogledu grafikog prikaza.

Server baze podataka, kao najvanija i samim tim
najodgovornija komponenta sistema za akviziciju poda-
taka, izloen je neprekidnom optereenju od strane kako
komunikacionih servera, tako i od korisnika raunara za
obradu podataka. Pri tome posebnu opasnost prestavlja
mogunost gubljenja podataka arhiviranih u bazi, tako
da se njihova sigurnost postavlja kao dodatni zahtev pri
izboru konfiguracije. Sa velikom panjom treba
definisati procedure pravljenja rezervnih kopija
arhiviranih podataka i administriranja baze na serveru.

Raunarska oprema operativnog centra je povezana u
LAN mreu, koja treba da ima dovoljnu propusnu mo
za potrebe sistema za akviziciju i prenos podataka. LAN
mrea dozvoljava jednostavnu nadgradnju i proirenje
kapaciteta, a otkaz nekog od raunara ne utie na rad
same mree. Pored standardnih komponenti mree
danas je uobiajena upotreba elemenata za beino
umreavanje prednost je u fleksibilnosti lociranja
raunara i njihovoj mobilnoj upotrebi ali uz razumno
smanjenje brzine protoka podataka. Ceo koncept
lokalnog umreavanja koji se odnosi na pojedinane
objekte primenom istih koncepata se integrie u mree
na irim prostorima i to je WAN struktura koja moe,
upotrebom postojee Internet infrastrukture,
predstavljati osnovu jedinstvenog sistema sliva reke
Drine.

6.2 PROGRAMSKA PODRKA OPERATIVNOG
CENTRA

Pri razmatranju sistemskog softvera treba imati u vidu
da zbog razliitih zahteva u pogledu konfiguracije
komunikacionog servera, raunara za obradu podataka i
servera baze podataka, kao ire posmatranog
celokupnog sistema na slivu, za sve te platforme treba
izabrati odgovarajui operativni sistem koji e podrati
sve zahteve postavljene pred sistem. Treba imati u vidu
i dalja proirenja sistema kao i integrisanje na viem
nivou, to je diktirano meunarodnim standardima ve
koncipiranim i instaliranim sistemima.

U pogledu aplikativnog softvera raunari za obradu
podataka treba da raspolau programskim paketom za
pomo pri kreiranju izvetaja i druge sline poslove u
kancelarijskom radu.

Softver za obradu podataka treba da omogui efikasnu
interakciju sa bazom podataka, kao i da bude primeren
zahtevima i potrebama simulacionog modela hidro-
sistema sliva reke Drine. Takva softverska aplikacija
treba da omogui da dobijene informacije iz mree
osmatrakih stanica budu relevantni podaci u bazi
podataka i da kao takvi budu redovno aurirani radi
kotienja u softveru simulacionog modela.

7. ZAKLJUAK

Projektovanje jedinstvenog hidroinformacionog sistema
sliva reke Drine predstavlja sloen zadatak koji
podrazumeva ozbiljnu tehno-ekonomsku analizu, vodei
rauna o adaptaciji i uklapanju postojee i izboru nove
merne opreme, kao i opreme za akviziciju, prenos,
arhiviranje i obradu podataka, podranu odgovarajuim
sistemskim i aplikativnim softverima.


LITERATURA

[1] Doebelin O.E.: Measurement Systems, Application
and Design, McGraw-Hill, Tokyo, 1983.
[2] E+H: Merenje i automatizacija, Proizvodni
program, Engdress+Hauser, 1998.
[3] ELE International: Environmental Instrumen-
tation.
[4] Grujovi A.: Tehnika merenja I, Osnovi teorije
merenja, Skver, Kragujevac, 1999.
[5] Prohaska J.S.: Hidrologija I deo, Beograd, 2003.
[6] Intergovernmental Oceanographic Commision:
MANUAL ON SEA LEVEL MEASUREMENT
AND INTERPRETATION, Volume III, Manuals
and Guides 14, UNESCO, 2002.
Alcksandai Giu|ovic i saiadnici Osnovni piincipi mcicn|a, akvizici|c, picnosa i aihiviian|a podataka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 36 (2004) 207-208 p. 131-145 145
[7] ISO 4366-1979(E): Echo sounders for water depth
measurements.
[8] ISO 4373:1995(E): Measurement of liquid flow in
open channels Water-level measuring devices.
[9] ISO/TR 11330:1997(E): Determination of volumen
of water and water lewel in lakes and reservoirs.
[10] Nivelco / INDAS: Merenje i detekcija nivoa,
NIVELCO INDUSTRIE-ELEKTRONIK AG,
Budapest.
[11] Rantz S.E.: Chapter 4. - MEASUREMENT OF
STAGE, USGS WSP 2175, 1982.
[12] SUTRON: Sutron Corporation 1975 - 2000 25th
Anniversary Catalog.
[13] Geokon: VW Pressure Transducer (Doc Rev
H,1/98)
[14] Taranovi D., Kalini Z., Grujovi A.: On-line
merenje nivoa povrinskih voda pomou
ultrazvunih davaa, Zbornik radova, VI
meunarodno savjetovanje o dostignuima elektro i
mainske industrije DEMI 2003, Zbornik radova,
str. 685-690, Banjaluka, 2003.
[15] Grujovi A., Grujovi N.: Tehnika merenja II,
Osnovi tehnike mernih sredstava, pripremljeno za
tampu.
[16] Institut za vodoprivredu Jaroslav erni i
Mainski fakultet Univerziteta u Kragujevcu:
Hidro-infor-macioni sistem Drina, Simulacioni
model I faza, Beograd 2002.
[17] Institut za vodoprivredu Jaroslav erni: Brana
Prvonek Projekat automatskog merenja,
akvizicije prenosa i arhiviranja mernih podataka,
Beograd, 2003.








BASIC DATA ACQUISITION, TRANSMISSION AND ARCHIVING PRINCIPLES OF THE DRINA
HYDRO INFORMATION SYSTEM WITH SPECIAL EMPHASIS ON SURFACE WATER LEVEL
MEASUREMENT

by

Aleksandar GRUJOVI,
Nenad GRUJOVI,
Dragan TARANOVI,
Zoran KALINI
Faculty of Mechanical Engineering, Information Technology Center, Kragujevac

Summary

The paper presents the basic principles for the
generation of a system for data acquisition, transmission
and archiving in the integrated Hydro Information
System of the Drina River basin. Methods of hydro-
meteorological measurements are presented, including
appropriate measuring equipment, with special
emphasis on the measurement of water levels. Two
prototype variants are described of a non-contact
ultrasonic water level meter, generated at the
Information Technology Center of the Faculty of
Mechanical Engineering in Kragujevac, including
dedicated data acquisition programs which were
developed. Test results of both prototypes are presented
and their characteristics are compared.

Key words: measurement, acquisition, transmission,
archiving, hydro information system, hydro-
meteorological measurements, ultrasonic water level
meter, measuring equipment.

Redigovano 16.05.2004.