Principi prve pomoi

UVOD
Prvu pomo,na mestu nesree, ukazuje svako lice koje raspolae znanjima o pruanju prve pomoi. U obimu prve pomoi nema razlike u pomoi koju bude pruio uveani spasilac,laik,sruno lice koji bi se (sluajno i neopremljen) naao kraj unesreenog lica. U prvim trenucima nakon nesree,povreeni ostaju preputeni samom sebi.Opravdane su tenje da svaki pojedinac bude osposobljen da prvu pomo ukae kao samopomo,da unesreena lica budu u mogunosti da prvu pomo meusobno ukau kao uzajamnu pomo,a da spasilac,uvek kada to situacija dozvoljava, ostvaruje maksimalnu saradnju sa unesreenim licem pri ukazivanju prve pomoi. Sutinski cilj prve pomoi jeste: sauvati ivot i zdravlje unesreenog ili obolelog lica! U prvom planu uvek je stanje povreenog ili obolelog lica (p/o)! Same povrede ostaju u drugom planu.Neophodno je da p/o do odgovarajue zdravstvene ustanove stigne u to boljem stanju, a ne sa perfektno zbrinutim povredama. Prividna smrt, krvavljenje, gubitak svesti i sva druga stanja koja p/o neposredno ugroavaju ivot, zahtevaju brzu, trenutnu akciju spasioca (osnovni uslov-uvebanost).Spasilac koji u takvim situacijama misli, a ne radi, nije savladao vetinu ukazivanja prve pomoi. Ostale povrede (rane.prelomi...) zahtevaju smiljen, oprezan i metodian rad spasioca (osnovni uslov su znanje i domiljatost).Spasilac koji zbrinjavajui ovakve povrede, radi a ne misli, nije savladao vetinu ukazivanja prve pomoi. Brojni medicinski strunjaci tvrde da je ispravna i blagovremeno pruena prva pomo na mestu udesa esto presudna za preivljavanje p/o osobe,odnosno za uspeh njenog leenja i rehabilatacije.Takva pomo smanjuje smrtnost u udesima ak za 10-15%.Upravo stoga, poznavanje prve pomoi jeste sastavni deo zdravstvene i opte kulture svakog oveka! Pritom, posedovanje znanja i vetine u pruanju prve pomoi mora da bude propraeno i sposobnostima brze procene svih relativnih okolnosti, odnosno sposobnosti racionalnog delovanja i svrsishodne trijae p/o lica.Neobuenost, neuvebanost,nesmotrenost,

-2-

samouverenost i nekritinost spasioca, rezultuje neadekvatnoj i neefikasno ukazanoj prvoj pomoi. Posedovanje osnovnih znanja u ovoj oblasti, deo je profesionalne kulture i etikih opredeljenja svake osobe, ali i osnov za oranizaciju induvidualnog i timskog pristupa u reavanju sloenih i zadesnih situacija u praksi. Prva pomo predhodi ukazivanju medicinske pomoi, a osobi ona nudi osnovna reenja upravo u onim situacijama koje, neopremljen i usamljen, na terenu treba da razrei zadesnu situaciju, imajui na raspolaganju samo sopstvenu glavu i deset prstiju. Brojni su primeri spasavanja zdravlja i ivota p/o zahvaljujui blagovremeno i pravilno ukazanoj prvoj pomoi.Pruanje prve pomoi p/o je humani gest.To moe i mora uiniti svako ko se zatekne u blizini p/o lica.Prvu pomo mogu pruiti odrasli i deca, bez obzira na pol, obrazovanje, ukoliko poseduju osnovna znanja o principima prve pomoi.Zbog svoje velikog znaaja prvu pomo mora da zauzme vano mesto u izviakom programu, to delom omoguava i ovaj prirunik.Usled moguih nezgoda koji se mogu dogoditi na izviakim aktivnostima i izolovanosti lokacije, u tim sluajevima dolazi do izraaja znanje o pruanju prve pomoi.U tim situacijama zdravstveno osoblje, obino, nije dostupno, pa ivot i zdravlje p/o zavisi od stepena obuenosti izviaa i planinki koji se nalazi u njegovoj blizini. Posedovanje znanja o pruanju prve pomoi dokazuje na moral, humanost, portvovanost i spremnost da reagujemo tj. osnovni smisao izviatva.

ta uje zaboravi, ta vidi zapamti ta uradi zna

(Stara kineska poslovica )

-3-

Anatomija oveka
Ljudsko telo sastavljeno je od odreenog broja sistema organa, i svaki od njih ima specifinu ulogu u organizmu.Nain funkcionisanja induvidualnih organa izuava se posebnom naukom koja se zove fiziologija. Veoma je vazno, za spasioca koji prua prvu pomo, da poznaje nain osnovnog funkcionisanja velikih sistema organa.Poznavanje ljudske anatomije pomoie spasiocu da prepozna odreene simptome i da adekvatno prui prvu pomo. U ljudskom organizmu postoje deset (10) anatomskih sistema organa, a poznavanje nekih je vanije pri pruanju prve pomoi.U ovom delu ete se upoznati sa sistemima organa, od znaaja pri pruanju prve pomoi.

Nervni sistem
Nervni sistem je podeljen na dva glavna dela, Centralni nervni sistem (CNS) i na Periferni nervni sistem. U Centralni nervni sistem ubrajamo mozak, koji se nalazi u lobanjskoj duplji, i kimenu modinu, koja je u celini smetena u kimenom kanalu.Ovo je mesto u organizmu gde se kontroliu i nalaze centri za sve funkcije u ljudskom organizmu.Mozak regulie sve funkcije u organizmu, ukljuujui respiratorni i kardiovaskularni sistem. Motorni i senzitivni nervi, koji omoguavaju kretanje, poznati su kao Periferni Nervni

-4-

Sistem, ove funkcije kontrolisane su od strane mozga.Na neke delove perifernog nervnog sistema mozak nema nikakvog uticaja, ti delovi nervnog sistema nazivaju se Autonomni nervni sistem.Disanje je fizioloka funkcija koja se nalazi pod kontrolom ovog nervnog sistema.

Kardiovaskularni sistem
U kardiovaskularni sistem ubrajamo srce ,krvne sudove i krv. Srce je pumpa koja omoguava cirkulaciju krvi po itavom organizmu.Glavni krvni sudovi su arterije, one odnose krv iz srca po itavom organizmu, i vene, koje vraaju krv iz organizma do srca.Postoje i manji krvni sudovi kao to su arteriole,venule i kapilari koji su najee smeteni u ekstremitetima i nalaze se blizu koe. Krv ima vanu ulogu u transportu kiseonika iz respiratornog sisteme do elija po itavom organizmu.Krv takoe vri transport eera,proteina,hormona i drugih supstanci po celom organizmu, koje telo koristi i eliminie. Kako srce pumpa krv po itavom telu, puls moemo osetiti na pojedinim mestima tela, svaki otkucaj srca odgovara ritmu pulsa.Od zavisnosti od uzrasta ,zdravstvenog stanja i konstitucije oveka srce u proseku napravi 60 do 100 otkucaja u minuti.Najbolja mesta na koji se puls moe palpirati su karotidna arterija koja se nalazi na vratu i radijalna arterija koja se nalazi na gornjim ekstremitetima (rukama).Pritisak koji krv vri na arterije zove arterijski krvni pritisak, i normalne vrednosti kod prosenog oveka iznose, sistolni (gornji) 120-140 mmHg;a dijastolni (donji) 60-80 mmHg. Poznavanje taaka na ljudskom telu ,na koji se moe palpirati puls je od izuzetnog znaaja za spasioca koji prua prvu pomo (vie opisano u Takama digitalne kompresije).Ponekad kod tekih povreda puls se moe jedva opipati tako da spasilac mora da zapaa i druge znakove cirkulacije kao to su boja,temperatura koe itd.

-5-

Respiratorni sistem
Respiratorni sitem se sastoji od vazdunog puta (usta. nosa, trahea, larinksa, bronha i bronhiola) i plua(ukljuujui i alveole). Funkcija respiratornog sistema je da obezbedi kiseonik- O2 do krvi, i da izbacuje tetne produkte iz organizma tj. ugljen dioksid - CO2. Kiseonik se uzima iz vazduha, inhalira se u plua preko disajnih puteva i prelazi u krv preko membrana koje se nalaze u pluima.Za poznavaoca prve pomoi je iz ovog razloga od velikog znaaja da obezbedi prohodnost disajnog puta kod osobe koja je povreena ili obolela.

Miini sistem
U miini sitem ubrajamo kosti, ligamente, zglobove i miie, koji tite telo,osiguravaju unutranje organe i omoguavaju kretanje. Veina miia omoguava kretanje tela ,izazivajui kontrakciju i relaksaciju u saradnji sa kosti.Kada elimo da ispruimo nogu,dolazi do kontracije nekoliko grupa miia stvarajui silu koja omoguava da se noga isprui.Neki miii, kao to je dijafragma omoguavaju pluima da se proiruju i skupljaju, a ulogu kostiju preuzimaju velike grupe miia.

Digestivni sistem
U digestivni sistem ubrajamo usta, jednjak, eludac i creva. Tenost i hrana prolaze kroz jednjak do eluca, gde zapoinje proces varenja hrane.Svarena hrana biva apsorbovana u telo kroz specifine membrane koje se nalaze u crevima.Neki organi, kao to su jetra i pankreas (guteraa) takoe uestvuju u varenju hrane stvarajui odgovarajue enzime koje su neophodni za varenje pojedinih sastojaka hrane.

-6-

Urinarni sistem
Urinarni sistem je od velikog znaaja u organizmu jer se uz pomo njega iz tela eliminiu sve tetne materije iz tela.Urinarnom sistemu pripadaju bubrezi i urinarni trakt.U trenutku kada urinarni sistem poinje da propada (naruito bubrezi ) dolazi do stanja u organizmu kada bubrezi vie nisu u stanju da prerauju krv i eliminiu tetne materije iz organizma, tada osoba mora ii na hemodijalizi ili dijalizu,gde se uz pomo aparata krv prerauje na vetaki nain.

Endokrini sistem
U endokrini sistem ubrajamo sve organe i lezde koje stvaraju hormone ,supstance uz iju pomo se odvijaju pojedine funkcije u organizmu.Na primer pankreas , lui insulin veoma vaan hormon koji regulie koncentraciju glukoze (eera) u krvi.

Reproduktivni sistem
Kod ena to su ovarijumi (jajnici), kod mukaraca testisi. Reproduktivni sistem kod ena ubrajamo jajnike koji stvaraju jajne elije, zatim uterus (matericu),gde oploena jajna elija se usauje u zid materice i dolazi do razvoja ploda,i vagina.Reproduktivni sistem kod mukaraca ubrajamo testise, koji proizvode spermatozoide, i penis.

-7-

Prva pomo u zbrinjavanju p/o lica

Pojam: Prva Pomo podrazumeva skup mera i postupaka kojima se spasava ivot i spreava dalje pogoranje zdravlja poreenih i obolelih lica. Primenjuje se na mestima nastanka povrede ili oboljenja, ili u neposrednoj blizini,i to standardnim,prirunim ili improvizovanim sredstvima. Cilj: 1. otklanjanje uzroka koji direktno ugroavaju ivot povreenih i obolelih(p/o) lica 2. vraanje p/o lica u ivot 3. zbrinjavanje p/o 4. obezbeivanje bezbednog transporta p/o do zdravstvene ustanove u kojoj e im se pruiti adekvatna (definitivna) medicinska pomo Principi: 1. 2. 3. 4. pruanje prve pomoi svim p/o u to kraem vremenskom roku zbrinjavanje p/o primenom odgovarajuim metodama postavljanje p/o u odgovarajui poloaj usmeravanje p/o do zdravstvenih slubi u kojima e im biti pruena sruna medicinska pomo

-8-

Zbinjavanje p/o lica obuhvata: 1. 2. 3. 4. otklanjanje uzroka povreivanja sagledavanja stanja unesreenog lica i utvivanje stanja povrede postavljanje p/o u odgovarajui poloaj preduzimanje mera kojima se spasava ivot ili spreava pogoranje stanja p/o 5. zbrinjavanje povreda 6. ukazivanje osnovne nege i pripreme za transport 7. transport do medicinske ustanove

Red hitnosti
Kada postoji vei broj p/o neophodno je da spasilac poznaje tkz.red hitnosti redosled u zbrinjavanju pojedinih vrsta povreda.U principu,najpre se zbrinjavaju p/o koji imaju: 1. prestanak disanja i rada srca (prividna smrt) ili besvesno stanje 2. krvavljenje 3. rane (posebno one u predelu glave,vrata i grudnog koa), i opekotine 4. prelomi kostiju i povrede zglobova

Prvi red hitnosti prividna smrt i besvesna stanja stanja praena guenjem krvavaljenje praeno gubitkom velike koliine krvi(unutranje i spoljanje) povrede glave praeno besvesnim stanjem otvorene povrede glave,grudnog koa,trbuha kra povrede povrede i stanja koje prate akutni abdomen(upala slepog creva,prskanje ira na elucu,upale i povrede trbune maramice i drugih povreda) zadesna trovanja

-9-

Drugi red hitnosti sva krvavaljenja bez znakova iskrvavljenosti otvoreni prelomi kostiju i zglobova vee povrede mekog tkiva opekotine preko 50% povrine tela i teke smrzotine povrede udruene sa ozraenjem

Trei red hitnosti rane sa slabim krvavljenjem opekotine sa 40% povine tela i povne smrzotine

etvrti red hitnosti povrede kimenog stuba sa ili bez oteenja zatvorene povrede karlice bez znakova krvavaljenja i povreda mokranih puteva zatvorene prelomi kostiju,iaenja i ugania zglobova

Utvrivanje vitalnih funkcija

Stanje svesti - u besvesnom stanju p/o je nepokretan i ne reaguje.U retkim situacijama javljaju se nekontrolisani i nevoljni pokreti, ili nepovezan govor.Spasilac ne uspeva da sa p/o uspostavi bilo kakav kontakt, ni nakon energinih pokuaja.Kontakt nastoji da uspostavi dozivanjem,blagim potresima,ili bolnim draima (odmeren pritisak prstima na koren noktiju ili odmereno povlaenju za kosu u predelu slepoonice) Disanje-Ukoliko je disanje ouvano ono moe da se: -vidi (irenje grudnog koa,podizanje trbunog zida,pokreti nosnica,prirodan ten,tj. zdrava boja i izgled koe i vidljivih sluzokoa) -uje (umno,otro i oteano disanje,krkljanje)

- 10 -

-oseti (pokreti rebara u predelu rebarnih lukova na bonim stanama grudnog koa koji se lako oseaju pod rairenim prstima ruku prislonjenih na zid grudnog koa)

Rad srca -utvuje se pipanjem pulsa na levoj/desnoj vratnoj arteriji.Ove arterije se nalaze na prednjoj strani vrata,levo i desno od grkljana, i ispred bonih vratnih miia.Puls se pipa sa dva ili tri prsta iste ake koji se polau na jednu od arterija,na mestu koje se nalazi pod vilicom i uz sam grkljan (pipa se najmanje 5 sec.)

Znakovi smrti
Kod onesveene osobe, pogotovo ako je u stanju hipotermije, disanje i puls mogu biti toliko oslabljeni da ih ne moemo utvrditi. Zato proverom disanja i pulsa ne moemo sa sigurnou utvrditi smrt. Najraniji sigurni znakovi smrti su: maje oko, mrtvake pege i mrtvaka ukoenost. Maje oko Ako se ona jabuica mrtvaca pritisne sa strane, zenica se izduuje i postaje ovalna. Mrtvake pege Modroljubiaste su boje. Nastaju zbog slivanja krvi u najnie delove tela. Vide se na koi one strane tela na kojoj mrtvac lei. U poetku su pokretne tj. ako mrtvaca okrenemo i pege e se preseliti opet u najnie delove tela. Mrtvake pege poinju se javljati 30 - 60 minuta nakon smrti. Mrtvaka ukoenost Mrtvo telo u poetku je mlohavo. Dva do etiri sata nakon smrti zapoinje koenje pojedinih zglobova, a 6 - 8 sati nakon smrti celo je telo ukoeno. Ukoenost traje 2 - 3 dana.

- 11 -

Postavljanje p/o u odgovarajui poloaj

Pojam: Pod odgovarajuim poloajem podrazumeva se onaj poloaj tela p/o koji najvie pogoduje njegovom optem stanju i prirodi njegovih povreda. Cilj: -ouvanje ivota i zdravlja p/o spreavanju nastanka naknadnih povreda i oteenja,uvanje prohodnosti disajnih puteva i olakavanje disanja,tj.ublaavanjem bolova,smetnji i poremeaja uzrokovanih povredom ili boleu -borba protiv oka -olakavanje pristupa i rada spasioca u toku pruanju prve pomoi -stvaranje uslova za udoban i bezbedan transport p/o u zdravstvenu ustanovu

Boni poloaj
U stanju duboke nesvesti, za razliku od sna, svi telesni miii omlitave. Ako onesveeni lei na leima, dolazi do sputanja donje vilice i jezika koji moe zatvoriti disajni put. Mogue je i guenje vlastitim povraenim sadrajem. Stoga onesveeni mora leati na boku, podupret jednom rukom i nogom, sa glavom zabaenom prema natrag. Time se osigurava prohodnost disajnog puta jer se jezik odmie od zadnje dela drela i omoguava se isticanje krvi ili povraenog sadraja iz usta.

- 12 -

Postupak okretanja na bok: 1. ruke onesveenog stavite u poloaj kao na slici.

2. koleno na suprotnoj strani podignite tako da stopalo bude isprueno na podlozi.

3. okrenite onesveenog povlaei ga za rame i za bok ili natkolenicu.

- 13 -

4. gornju nogu povucite prema napred.

5. gornju ruku stavite ispod obraza da pridrava glavu u zabaenom poloaju.

Okretanje na bok pri povredi kimenog stuba Ako je gubitak svesti prouzrokovan povredom (npr.saobraajnom nezgodom ili padom sa visine), moramo posumnjati i na mogunost povrede kime. Za okretanje su tada potrebne dve osobe. Dok jedna polagano okree trup bolesnika, druga za to vreme pridrava glavu u neutralnom poloaju, tj. u istoj osovini s trupom, izbegavajui savijanje i rotaciju vrata. Ukoliko ste sami na mestu nezgode, povreenog morate okrenuti sami, jer je opasnost od guenja vea od rizika povrede kimene modine.

- 14 -

Nesvestica
Pojam: Kratkotrajni gubitak svesti kod naizgled zdravih osoba,najee zbog iznenada smanjenog priliva krvi u mozak. Spoljni uzroci -zaguljiv,zagaen vazduh -vruina -pad u hladnu vodu -snani duevni utisci Predznaci: zujanje u uima,maglina i svetlucanje pred oima vrtoglavica,oseaj nedostatka vazduha hladan znoj,muka,bledilo teka slabost posrtanje,pad ... Unutranji uzroci -malokrvnost -zamor,neispavanost -glad,iscrpljenost -druge bolesti

Principi: postavljanje p/o u odgovarajui poloaj brza provera vitalnih funkcija i prohodnosti disajnih puteva raskopavanje,prskanje vodom,hladni oblozi pokuaj buenja i uspostavljanje kontakta

- 15 -

Nakon vraanja svesti: korekcija poloaja mirovanje u leeem poloaju, a zatim u sedeem poloaju (20 minuta, uz stalan nadzor) osveavajui, negazirani napitak transport (sa pratiocem,radi lekarskog pregleda)

Besvesno stanje
Do gubitka svesti mogu dovesti mnoge bolesti i stanja od kojih su neka bezazlena (npr. prolazni,nagli pad krvnog pritiska), a neka vrlo teka (npr. zastoj srca). Dubina besvesnog stanja moe biti razliita i moe se menjati kod istog bolesnika. Kako proveriti da li je osoba bez svesti? Ako naiete na osobu koja nepomino lei ili se u vaem prisustvu iznenada srui na tlo, lagano ga protresite za ramena i uputite mu nekoliko pitanja, npr: "to se dogodilo? ujete li me? Kako se zovete?". Kod pliih gubitaka svesti onesveeni moe pomicati pojedine delove tela ili povraati. Ako nema nikakve reakcije, osoba je u stanju najdubljeg gubitka svesti (koma). Postupak: Pozovite lekarsku pomo, ili ako je mogue, poaljite nekoga da to uini da ne gubite vreme. Proverite disanje i srani rad i po potrebi zaponite postupak oivljavanja. Ako onesveeni die, okrenite ga u boni poloaj. Povremeno proveravajte disanje. Pokrijte onesveenog da spreite hlaenje tela

- 16 -

Onesveeni se sme transportovati samo u leeem (bonom) poloaju.

NE pokuavajte onesveenom davati hranu ili pie. NE ostavljajte onesveenog bez nadzora.

Oivljavanje (reanimacija)

Kako prepoznati i tretirati zastoj disanja i srca? 1. Proveriti stanje svesti 2. ABC - postupak sa onesveenom osobom A - airway - disajni put B - breathing - disanje (provera disanja,vetako disanje) C - circulation - krvotok (provera krvotoka,masaa srca)

UVOD Prestanak disanja i sranog rada ne mora znaiti definitivnu smrt. Takve osobe moemo u nekim sluajevima povratiti u ivot postupkom oivljavanja. Oivljavanje ili reanimacija podrazumeva vetako disanje i masau srca, a za opremljene medicinske ekipe jo i primenu lekova. Prestankom disanja i/ili sranog rada organizam ostaje bez kiseonika, to dovodi do odumiranja modanih elija. Modane elije odumiru prve, ve za nekoliko minuta. Samo tada ima smisla pokuati oivljavanje. Klinika smrt - stanje neposredno nakon prestanka disanja i sranog rada, a pre odumiranja elija, kada je jo mogue postupkom reanimacije oiveti osobu. Cerebralna (modana) smrt - Odumiranje modanih elija nastaje nekoliko minuta po prestanku disanja ili rada srca. Ovo je nepovratan proces.Oivljena osoba kod koje je ve dolo do deliminog gubitka modanih elija ima e blae ili tee znakove oteenja mozga koji se opisuju kao invalidnost ili smanjeno intelektualno funkcionisanje. U

- 17 -

najteim sluajevima "oivljena" osoba moe biti u trajnoj komi, prikljuena na aparat za vetaku ventilaciju, bez ikakvog izgleda da se jednog dana probudi, to nije cilj postupka oivljavanja. Vremenski period koji protekne od prestanka disanja i/ili sranog rada do odumiranja modanih elija je varijabilan. Najee iznosi 3-5 minuta. Ako je kliniki mrtva osoba u stanju hipotermije (npr. utopljenik izvaen iz hladne vode), hemijske reakcije u telu se znatno usporavaju pa je i odumiranje elija odgoeno. Time dobijamo vie vremena za zapoinjanje uspenog reanimacijskog postupka.

Kako prepoznati i tretirati zastoj disanja i srca? Proveriti stanje svesti Ako naiete na osobu koja nepomino lei ili se u vaem prisustvu iznenada srui na tlo najpre proverite da li je pri svesti. Uhvatite je za ramena i lagano protresite. Uputite joj nekoliko pitanja. Ako nema odgovora, zakljuujemo da je osoba bez svesti. Svi dalji postupci moraju se sprovoditi brzo i bez odlaganja.Zamolite nekoga da pozove Hitnu pomo i preite na taku 2 (ABC postupak...) Ako ste sami... Najpre pozovite pomo, a potom preite na ABC - postupak. Ako se radi o detetu, najpre provedite ABC - postupak. Kod odrasle osobe kod koje je besvesno stanje uzrokovano utapanjem, trovanjem, predoziranjem lekova, povredom ili zastojem disanja, takoe najpre provedite ABC - postupak, a nakon jedne minute odvojite vreme za poziv.

1. ABCD - postupak sa onesveenom osobom

- 18 -

"ABCD" je skraenica stvorena radi lakeg pamenja redosleda mera koje provodimo kod onesveene osobe: A-airway (disajni put) - otvaranje disajnog puta. B-breathing (disanje)- provera disanja i po potrebi poduzimanje vetakog disanja. C-circulation (krvotok)- provera krvotoka i po potrebi masaa srca. D-drogs (lekovi)- primenjuju ih samo medicinske ekipe A - AIRWAY Disajni put Okrenite onesveenog na lea i zabacite mu glavu podiui bradu prstima jedne ruke dok drugom rukom pritiskate elo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika se odmie od zadnjeg dela drela ime se osigurava prohodnost disajnog puta. Ponekad ete morati odstraniti iz usta zubnu protezu ili povraeni sadraj. To ete najlake uiniti prstom umotanim u maramicu ili gazu.

B - BREATHING - Disanje Provera disanja

- 19 -

Da biste proverili postoji li spontano disanje pribliite svoj obraz ustima i nosu onesveenog drei mu glavu u zabaenom poloaju kao na slici. Pokuajte osetiti na svom licu dah. Istovremeno oslukujte zvukove disanja i promatrajte disajne pokrete na grudima i trbuhu onesveenog. Ako onesveeni die, okrenite ga u boni poloaj i povremeno kontroliite disanje. Ako onesveeni ne die, odmah zaponite vetako disanje

Vetako disanje Glava mora biti zabaena, a usta otvorena, kao to je opisano. Palcem i kaiprstom ruke koju drite na elu zaepite nozdrve onesveenom. Svoja usta vrsto priljubite uz njegova (po mogunosti preko maramice ili gaze) i polagano uduvavajte vazduh posmatrajui istovremeno irenje grudnog koa. Uduvavanje traje oko dve sekunde. Nakon toga odmaknite usta i oslobodite nosnice. Posmatrajte sputanje grudnog koa. Izdisaj traje oko tri sekunde. Ponovite uduvavanje jo jedanput, a zatim preite na taku "C" ABC - postupka.

C - CIRCULATION Krvotok

- 20 -

Provera cirkulacije Znakovi krvotoka su: normalno disanje (koje ste proveravali u taki B), kaljanje i pokreti. Ako postoji i jedan znak cirkulacije, masaa srca nije potrebna. Nastavite primenjivati vetako disanje brzinom od oko 12 udisaja u minuti (pet sekundi po svakom ciklusu udisaj izdisaj) i povremeno kontroliite znakove cirkulacije. Ako nijedan znak cirkulacije nije prisutan, potrebno je sprovesti masau srca zajedno sa vetakim disanjem. Uz procenu znakova krvotoka zdravstveni radnici opipavaju i puls na vratnoj arteriji. Glava mora biti zabaena. Napipajte najizboeniji deo grkljana (Adamovu jabuicu) i potom lagano sputajte prste u dubinu izmeu grkljana i vratnog miia. Tu se nalazi vratna arterija. Opipavanje pulsa sme trajati 5 - 10 sekundi. Pritisak ne sme biti jak.

Masaa srca Ovaj postupak nosi rizik od preloma rebara i povrede unutranjih organa pa ga smete sprovoditi samo kad je potreban. Bolesnik mora leati na tvrdoj podlozi. Ako lei na krevetu spustite ga na pod. Odeu nije potrebno skidati. Da biste odredili mesto pritiska, napipajte prstom vrh grudne kosti u gornjem delu trbuha. Dva do tri poprena prsta iznad vrha grudne kosti poloite mekani, jastuasti deo dlana. Drugi dlan poloite preko prvog.

- 21 -

Prsti mogu biti isprepleteni ili isprueni. Laktovi spasioca moraju biti isprueni, a ramena iznad mesta pritiska. Pritisak treba biti brz i kratkotrajan, jaine prilagoene goditu i konstituciji bolesnika. Kod odrasle osobe grudna kost se mora udubiti za 3 5 cm. Sledi poputanje pritiska kako bi se grudni ko svojom elastinou vratio u prvobitni oblik.Pri tome ne smemo odvajati dlanove od grudnog koa. Tokom itavog ciklusa pritiskanja i poputanja laktovi spasioca trebaju biti isprueni, a dlanovi u kontaktu sa grudnim koem. Masaa se izvodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti (pet pritisaka u tri sekunde). Nakon svakih petnaest pritisaka slede dva uduvavanja vazduha na nain kao to je opisano u odlomku " vetako disanje". Potom ponovo odreujemo mesto pritiska i nastavljamo sa masaom.

Sve reanimacijske radnje sprovodi jedna osoba koja se moe zamenjivati. Postupak oivljavanja treba zapoeti to ranije i sprovoditi bez prekidanja, jer svaka izgubljena sekunda smanjuje izglede za uspeh.

ema moguih stanja i postupaka u oivljavanju:

- 22 -

SVEST DA NE

DISANJE DA DA NE NE

KRVOTOK DA DA DA* NE

POSTUPAK

BONI POLOAJ VETAKO DISANJE VETAKO DISANJE I MASAA SRCA

*Kod osobe koja je prestala disati, srce jo moe raditi kratko vreme. Kod primarnog zastoja srca disanje prestaje odmah ili za nekoliko sekundi.

Specifinosti ABC-postupka pri povredi kimenog stuba Ako je gubitak svesti prouzrokovan povredom, kao to je to sluaj u saobraajnim nezgodama ili kod pada sa visine, moramo posumnjati i na mogunost povrede kimenog stuba. Okretanje takve osobe na lea radi otvaranja disajnog puta kao i okretanje na bok obavljaju dva spasioca. Jedan spasilac polagano okree trup povreenog dok drugi pridrava glavu u neutralnom poloaju, tj. u istoj ravni s trupom spreavajui savijanje i rotaciju vrata. Otvaranje disajnog puta vri se maksimalnim podizanjem donje vilice uz minimalno zabacivanje glave. Ostali reanimacijski postupci su isti kao i kod bolesnika bez povreda. Ukoliko povreeni

23

ve lei na boku u trenutku kad ste ga zatekli, pokuajte ustanoviti disanje bez okretanja i pomicanja. Ako uspete, ostavite onesveenog u istom poloaju i povremeno proveravajte disanje dok ekate dolazak hitne pomoi. Disajni put se otvara Specifinost ABC- post podizanjem donje vilice i upka kod dece zabacivanjem delominim glave. Korisno je podmetnuti Deca do jedne godine starosti komad tkanina pod deja lea.Vazduh se uduvava istovremeno na usta i nos deteta. Dovoljna je koliina vazduha koja stane u spasioeva usta. Uduvavanje se mora prekinuti pre nego to se grudni ko maksimalno proiri jer bi prevelik pritisak vazduha mogao povrediti deja plua. Vetako disanje se provodi brzinom od oko 20 respiracija u minuti (tri sekunde za svaki ciklus udisaj - izdisaj). Da biste odredili mesto pritiska za masau srca poloite kaiprst na zamiljenu liniju koja spaja bradavice. Jagodice prstiju trebaju biti na sredini grudne kosti. Potom odmaknite kaiprst. Pritisak se izvodi jagodicama prstiju. Grudnu kost treba udubiti za 1,5 - 2 cm. Kod poputanja pritiska prsti ostaju u kontaktu sa grudnim koem. Srce se masira brzinom od 100 - 120 pritisaka u minuti (oko dva pritiska u sekundi) u ciklusima od 5 pritisaka 1 respiracija.

24

Puls se opipava kaiprstom na sredini unutranje strane nadlaktice gde se nalazi nadlaktina arterija. Postupak sme trajati oko 3 sekunde. Ponavlja se svake minute tokom reanimacije.

Deca od 1 - 8 godina starosti Vetako disanje se provodi brzinom od oko 15 respiracija u minuti (etiri sekunde za svaki ciklus udisaj - izdisaj). Koliinu vazduha koju uduvavamo treba prilagoditi uzrastu deteta. Srce se masira jednom rukom. Grudnu kost treba udubiti za 2,5 - 4 cm. Masaa se provodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti u ciklusima od 5 pritisaka 1 respiracija. Svi ostali postupci (otvaranje disajnog puta, provera krvotoka, odreivanje mesta pritiska,...) isti su kao i kod odrasle osobe. Specifinosti ABC - postupka prema goditu p/o: DO 1 GOD. OTVARANJE DISAJNOG PUTA 1 - 8 GOD. ODRASLI

delominim potpunim zabacivanjem glave zabacivanjem glave 15/min 12/min

FREKVENCIJA 20/min. UDUVAVANJE VAZDUHA

25

PROVERA PULSA MASAA SRCA MESTO PRITISKA FREKVENCIJA PRITISAKA ODNOS PRITISAKA I RESPIRACIJA

na nadlaktinoj arteriji prstima ispod kaiprsta poloenog u visini bradavica 100 - 120/min. 5-1

na vratnoj arteriji jednom rukom obe ruke dva prsta iznad vrha grudne kosti 100/min. 15 - 2

(crvenom podlogom oznaene su radnje koje sprovode zdravstveni radnici) NAJEE GREKE U POSTUPKU OIVLJAVANJA:

Glava nije dovoljno zabaena ili brada nije dovoljno podignuta U ovom sluaju disajni put ostaje zatvoren. Pri pokuaju uduvavanja osetiete otpor prolasku vazduha. Pokuate li snanije uduvavati, vazduh e ulaziti u eludac umesto u plua. Uduvavanje je prebrzo i presnano vazduh e ulaziti u eludac umesto u plua. Nos bolesnika nije zaepljen vazduh koji uduvavate na usta izlazit e kroz nos. Masiranje srca bez prethodne provere disanja i krvotoka Ovo je moda najea greka. Graani esto pod dramatikom dogaaja i u elji da pomognu nekritiki zaponu masau srca osobi koja se iznenada sruila. Gubitak svesti ne mora znaiti i prestanak sranog rada. Postoje mnogi uzroci koji mogu dovesti do kratkotrajnog gubitka svesti (sinkope). Bolesnik kojem se masira srce lei na krevetu Mekana podloga ispod bolesnika umanjuje ili ponitava uinak masae srca. Pogreno odabrano mesto pritiska Ako ne sledite uputstvo o pronalaenju mesta pritiska na grudnom kou, uinak masae e biti slabiji, a poveava se i rizik od povrede. Pritisak je preslab ili prejak S preslabim pritiskom uinak masae je slabiji, a s prejakim se poveava rizik od povrede.

26

Masirajui srce, spasilac savija ruke u laktovima Pri masai srca spasioevi prsti se oslanjaju na grudni ko U fazi poputanja pritiska spasilac odvaja dlanove od grudnog koa Poputanje pritiska je nepotpuno pa se grudni ko ne vraa u prvobitni oblik Ovime se ograniava povratak krvi u srce i tako smanjuje uinak masae. KADA PREKINUTI POSTUPAK OIVLJAVANJA:

kad se pojavi spontano disanje. kada stigne medicinska ekipa. kada ni pola sata nakon poetka reanimacije nema znakova krvotoka, a nemate mogunost pozvati hitnu pomo. Dugotrajnije sprovoenje reanimacije opravdano je u sluajevima hipotermije unesreenog. kada je spasilac fiziki iscrpljen i ne moe vie uspeno provoditi reanimacijske radnje. KADA NE ZAPOINJATI POSTUPAK OIVLJAVANJA:

kada je prolo vie od 10 minuta od zastoja disanja ili sranog rada. Izuzetak su stanja hipotermije unesreenog kada oivljavanje moe biti uspeno i nakon znatno dueg vremena. kada je zastoj disanja i sranog rada prouzrokovan tekom povredom koja je za ivot opasna. kada je zastoj disanja i sranog rada posledica teke bolesti koja neminovno dovodi do smrti (npr. zavrni stadijum maligne bolesti).

Guenje stranim telom

Pri gutanju hrane moe se dogoditi da zalogaj ue u disajne puteve (grkljan i dunik) umesto u jednjak. Ovo se najee dogaa starijim osobama s poremeenom funkcijom gutanja i osobama koje jedu brzo, gutaju nedovoljno provakanu hranu i priaju i smeju se tokom jela. Za malu decu opasni su sitni predmeti koje stavljaju u usta. Ako se disajni put potpuno zaepi, osoba umire za nekoliko minuta. Manje komade hrane mogue je iskaljati.

27

Znakovi potpunog zaepljenja disajnog puta Zaepljenje nastaje naglo tokom jela, ili kod male dece tokom igre. Osoba ne moe disati, ne moe govoriti i ne moe kaljati. Pokuava udahnuti vazduh, ali bez uspeha. Usne i koa postaju plavkasti. Ako se ne prui pomo, osoba gubi svest i za nekoliko minuta umire. Nagli nastanak i dramatinost dogaaja esto navodi okolinu na pomisao da se radi o sranom udaru infarktu. Kod onesvetene osobe koja ne die, zaepljenost disajnog puta utvrujemo pokuajem vetakog disanja (vidi Oivljavanje, ABC - postupak). Ako pri uduvavanju vazduha nailazimo na otpor, a grudna i trbuna muskulatura miruju, znai da je disajni put zaepljen. Postupak: Heimlichov hvat Heimlichov hvat kod stoji ili sedi Heimlichov hvat kod lei Heimlichov hvat kod gojaznih osoba Heimlichov hvat kao samopomo Heimlichov hvat kod 8 godina starosti osobe koja osobe koja trudnica i

dece od 1-

HEIMLICHOV(HAJMLIHOV) HVAT Ovo je jednostavan postupak kojim se strano telo izbacuje iz disajnog puta. Opisao ga je ameriki hirurg Heimlich 1975 godine. Pritiskom na gornji deo trbuha povea se pritisak u trbunoj upljini. Pritisak se prenosi preko dijafragme u plua. Porast pritiska u pluima izbacuje strano telo iz grkljana ili dunika poput epa na boci ampanjca. Ovo je prokuana metoda koja uspeva u veini sluajeva, ali nije bezopasna. Presnaan pritisak na trbuh moe povrediti eludac, jetru ili slezinu. Zato snagu pritiska treba prilagoditi goditu i konstituciji bolesnika.Heimlichov hvat se sprovodi samo kod osobe s naglim i potpunim zaepljenjem disajnog puta (ne moe disati, ne moe govoriti, ne moe kaljati). Osoba koja kalje ili govori nema zaepljen disajni put.

28

Heimlichov hvat kod osobe koja stoji ili sedi

Stanite unesreenome iza lea i obuhvatite ga rukama. Stisnutu aku prislonite na gornji deo trbuha, izmeu pupka i vrha grudne kosti. Drugom akom obuhvatite prvu. Brzo i snano pritisnite trbuh prema unutra i gore. Zalogaj hrane e izleteti iz disajnog puta i osoba e prodisati. Ako se to ne dogodi, ponavljajte postupak sve dok ne uspe ili dok se osoba ne onesvesti. Tada nastavite pomagati na nain koji je opisan u odlomku (postupak kod onesveene osobe).

Heimlichov hvat kod osobe koja lei

Unesreeni treba leati na leima. Dlanove poloite na gornji deo trbuha, izmeu pupka i vrha grudne kosti. Brzo i snano pritisnite trbuh prema dole i napred. Ako disajni put ostane zatvoren, pritisak moete ponoviti jo 6-10 puta. Tada pokuajte izvaditi strano telo prstima. Vaenje stranog tela prstima

29

Glava treba biti zabaena unazad. Jednom rukom prihvatite donju vilicu zajedno s jezikom i povlaite prema gore. Pogledajte je li strano tijelo vidljivo u usnoj upljini, i ako jeste, uklonite ga. Komad hrane esto viri iz grkljana i moe se dohvatiti kaiprstom i palcem ili samo kaiprstom. Ne pokuavajte naslepo dohvatiti strano telo jer ete ga najverovatnije ugurati jo dublje. Ponavljajte pritiske na trbuh i vaenje prstima dok ne oslobodite disajni put ili dok se osoba ne onesvesti. Tada nastavite pomagati na nain koji je opisan u odlomku (postupak kod onesveene osobe). Heimlichov hvat kod trudnica i gojaznih osoba enama u visokoj trudnoi ne smemo pritiskati trbuh, a vrlo gojaznim osobama ne moemo obuhvatiti trbuh rukama. Kod takvih osoba Heimlichov hvat se izvodi pritiskom na donji deo grudne kosti, tri poprena prsta iznad njenog vrha.

Heimlichov hvat kao samopomo Izvodi se snanim pritiskom rukama na vlastiti trbuh ili prebacivanjem tela preko nekog tvrdog predmeta.

30

Heimlichov hvat kod dece od 1-8 godina starosti:Postupak je isti kao kod odraslih osim to se pritisak na trbuh kod deteta koje lei izvodi samo jednom rukom. Postupak kod onesveene osobe Ako osoba s potpunim zaepljenjem disajnog puta nije pri svesti, odmah zaponite mere oivljavanja (vetako disanje i masau srca). Jedina razlika od uobiajenog postupka oivljavanja jest da nakon svakog pokuaja uduvavanja vazduha (koje e pri zaepljenom disajnom putu biti bezuspeno) spasilac treba pogledati je li strano telo vidljivo u ustima, i ako jeste, izvaditi ga. Postupak kod dece do jedne godine starosti Ponavljajte ove postupke (udarce u lea i pritisak na grudnu kost) dok ne izbacite strano telo. Ne pokuavajte naslepo prstima izvaditi strano telo jer ete ga kod male dece najverovatnije ugurati jo dublje. Kod dece do jedne godine ne provodi se Heimlichov hvat. Umesto toga dete treba poloiti potrbuke na svoju podlakticu tako da glava lei na dlanu i usmerena je prema dole. Drugim dlanom udarite etiri puta po deijim leima, izmeu lopatica. Ako strano telo ne ispadne, okrenite dete na lea i pritisnite prstima na sredinu grudne kosti.

31

Podela krvavljenja
Prema tipu: Arterijsko (krv brizga iz rane u ritmu rada srca,svetlo crvene boje) Vensko (krv se kao iz vrela sliva niz kou,tamno crvene boje) Kapilarno (oguljena koa oroena kapima krvi)

Prema mestu: Spoljanje (povreda koe i sluzokoe) Unutranje 1. u telesne upljine (grudna,trbuna,lobanjska) 2. u miine mase i potkono tkivo (krvni podlivi) 3. kroz prirodne otvore (nos,usta,ui) Primarno (oteenje prilikom ranjavanja) Sekundarno (naknadne povrede,prskanje krvnih sudova kod malignih bolesti)

Privremene metode zaustavljanja krvarenja Trenutne (po tipu pritiska) Digitalana kompresija (prekod priliva krvi u povreeni deo tela) Tamponada rane (prekid isticanja krvi iz krvnog suda) Prinudne (po tipu podvezivanja krvnog suda) Garo poveska Odloene (stabilne)-po tipu zavoja i poveske Komresivni zavoj (zaustavlja krvarenje u 95% sluajeva) Poveska tipa Garo ili Esmarch (nuno zlo metoda izbora kod traumatskih amputacija ili smrskavanja ekstremiteta) Digitalna kompresija Predstavlja metod zaustavljanja krvarenja pritiskom prstiju na samu ranu.Primenjuje se odmah nakon povreivanja i to:

32

prekidom isticanja krvi u povreeni deo tela,pritiskom na krvni sud (take digitalne kompresije)

Vratna (karotidna) arterija

Brahijalna arterija

Preponska arterija

prekidom isticanja krvi iz povredom razorenih krvnih sudova, pritiskom na samu ranu, kada komad platna (sterilna gaza) potiskuje razoreni krvni sud.

Kod povreda vrata,digitalna komresija je definitivna mera privremenog zaustavljanja krvarenja,i odrava se tokom itavog transporta.

Kompresivni zavoj Komresivni zavoj omoguuje uspeno privremeno ili trajno zaustavljanje krvarenja,na svim delovima tela sem vrata (videti slike).Povreeni ekstremitet se posle komresivnog zavoja,obavezno imobilie.Umesto zavoja, mogu se koristiti i druga improvizovana sredstva (komad drevete)

33

Unutranje krvavljenje
Krvarenje u unutranjosti tela nastaje zbog povreda ili bolesti unutranjih organa. Skriveno je od pogleda pa moe due vreme ostati neprepoznato. Prvi simptomi se javljaju tek kada krv pone izlaziti na telesne otvore ili kad se pojave znakovi iskrvarenja. Unutranje krvarenje sa izlaskom krvi na telesne otvore:

Krvarenje u pluima Bolesnik iskaljava svetlu, penuavu krv. Krvarenje u jednjaku, elucu ili dvanaestopalanom crevu Bolesnik povraa tamno crvenu ili crnu krv koja lii na talog od kafe. Stolica je crna. Krvarenje u crevima Crna stolica. Krvarenje u zavrnim delovima creva Crvena, krvava stolica. Krvarenje u bubregu ili mokranoj beici Crvena mokraa.

Unutranje krvarenje bez izlaska krvi na telesne otvore:

Krvarenje u trbunu upljinu Krvarenje u grudnu upljinu Popraeno je oteanim disanjem. Krvarenje u miiima Pri prelomu velikih kostiju, naruito natkolenice ili nadlaktice, kotani prelomi mogu povrediti krvne sudove i izazvati obilno unutranje krvarenje.Povreda krvnog suda moe nastati u trenutku preloma, ali i naknadno, nepravilnom manipulacijom i izostavljanjem

34

imobilizacije povreenog ekstremiteta.Naruito je opasan prelom grudne kosti pri kojem povreeni moe izgubiti i do 1,5 litara krvi ako se povredi arterija.

Pri svakom jaem udarcu u grudi moramo posumnjati na mogunost unutranjih povreda sa krvarenjem u trbunu ili grudnu upljinu, ak i kada se povreeni osea relativno dobro i nema vidljivih povreda. Unutranje krvarenje moe biti vrlo polagano, sa prvim znakovima tek nakon vie sati. Znaci iskrvavljenosti Izrazita bledoa Koa,hladna,vlana(lepljiv znoj) p/o nemiran,uplaen,ali se na e,slabost,umor,svetlucanj e pred oima puls ubrzan,slabo punjen,jedva opipljiv disanje oteano,povrno Postupak: Unutranje krvarenje ne moe se zaustaviti merama prve pomoi. Zato je nuan hitan prevoz u bolnicu. Kotane prelome imobiliite pre transporta. Osoba ne sme jesti niti piti. Samo u sluaju dueg transporta i ako nema povreda trbuha niti krvarenja iz probavnog sistema, moete joj povremeno davati manje koliine vode ili aja. Lokalnim hlaenjem (oblozi,led u najlon vrei postavljen preko odee ili povoja) ublaava se unutranje krvavaljenje. Znaci teke iskrvavljenosti koa sivopepeljasta,hladna puls ubrzan,jedva opipljiv disanje,ubrzano,oteano,pov rno p/o ravnoduan,apatian,tone u komatozno stanje do nastupa smrti usled iskrvavljenja

Amputacijske povrede
Povrede kod kojih dolazi do odvajanja dela tela nazivaju se amputacijskim povredama. Odrezani ili otrgnuti deo tela mogue je ponekad ponovo spojiti (replantacija). Uspeh replantacije uveliko zavisi od postupaka prve pomoi. Postupak: Zaustavite krvarenje na patrljku. Metoda podvezivanja uda ne bi se smela koristiti ako oekujemo replantaciju. Ipak, mora se primeniti ako ni jedan drugi postupak nije uspean. Neke amputacijske rane ne krvare odmah. Zato p/o mora biti pod stalnim nadzorom.

35

Zatitite ranu gazom i zavojem, imobilizirajte patrljak i postavite ga u povien poloaj. Poduzmite mere za ublaavanje oka. Ako odvojeni deo tela nije uniten, treba ga to pre staviti meu kockice leda. Ne sme se istiti i ispirati, niti stavljati u zamrziva jer bi preniska temperatura unitila tkivo. Najbolja je temperatura od 0C (temperatura leda koji se otapa) do +4C. Ranu na odvojenom ekstremitetu zatitite gazom i zavojem. itav ud stavite u plastinu vreicu a potom uronite u vodu pomeanu sa kockicama leda. Zapiite vreme nastanka povrede.

Primer: Postupak sa odrezanim prstom: 1. zamotajte prst u sterilnu gazu. 2. zamotani prst stavite u plastinu vreicu i zaveite otvor. 3. uronite vreicu u posudu ili vreu napunjenu vodom i kockicama leda. U kojem je vremenskom roku nakon amputacije mogue izvesti replantaciju?to pre p/o i amputirani ud budu dopremljeni do bolnice koja je osposobljena za ovakve zahvate, ansa za uspeh replantacije je vea. U optimalnim uslovima koji ovise najvie o nainu pruanja prve pomoi, odvojeni prsti i delovi dlana mogu se replantirati nakon najvie 20 sati. Za vee delove tela granica je 6 sati.

Opta klasifikacija povreda

Fizike povrede nastaju delovanjem 1. 2. 3. 4. Mehanike energije Toplotne energije Elektrine energije Atomske energije

Hemijske povrede nastaju dejstvom

36

1. 2. 3. 4.

Kiselina ili baza Fosfornih i drugih korozivnih sredstava Bojnih otrova Otrovnih materija(trovanja)

Bioloke povrede 1. Ujedi domaih ili divljih ivotinja 2. Ujedi zmija 3. Ujedi insekata Psihike povrede - nastaju u vidu tekih poremeaja funkcije srca i krvnih sudova prilikom snanih duevnih potresa koji donose: 1. 2. 3. 4. 5. 6. jarost strah alost oajanje veliku radost ushienje

Asfiktnine povrede 1. Uguenje stezanjem oko vrata(davljenje,veanje) 2. Uguenje zapuenjem disajnih puteva stranim telom ili stranim sadrajem 3. Uguenje (trovanje) ugljen dioksidom 4. Utopljenje

Nutritivne povrede 1. Nasilno gladovanje 2. Nasilna e

37

Rane
Koa predstavlja spoljanji omnota tela koji spreava da neistoa i infektivni inioci iz spoljanje sredine dospeju u organizam.Iz tog razloga sve povrede izazvane spoljnim agensima koji oteuju tkivo koe,nazivaju se ranama. Rana predstavlja ulazno mesto infekcije! Opasnost kod ranjavanja:krvavljenje,povrede dubljih tkiva i organa i infekcija,sa moguim komplikacijama! Previjanje i postupak sa ranom Pojam: U sklopu prve pomoi,previjanje je postupak prekrivanja i zbrinjavanja rane postavljanjem zavoja ili poveske nainjene od standardnih ili improvizovanih sredstava za pruanje prve pomoi. Ciljevi: Zatita rane od naknadnog zagaenja,infekcije ili ozleivanja Zaustavljanje krvavaljenja,odnosno upijanje krvi ili sekreta iz rane Mehanika potpora povreenom tkivu i ublaavanje bolova

SLIKEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE Principi: 1. Otkrivanje rane prekrivene odeom vri se obazrivo,raskopavanjem i skidanjem odee(najpre nepovreeni,a zatim povreeni delovi tela),odnosno paranjem ili prosecanjem odee u vidu prozora iznad rane. 2. Spasilac ranu ne dodiruje,ne ispira,ne isti,i ne pokuava da ukloni strane predmete i sadraj iz rane,ve odmah vri previjanje rane sterilnim ili istim zavojnim materijalom. 3. Previjanje se vri bez suvinih pokreta i potresa p/o, i to,prema okolnostima,u najpovoljnijem poloaju p/o.Pre previjanja,povreeni deo tela se,kada je to mogue,postavlja u prirodan(fizioloki)poloaj.Ovakav poloaj se, kod veih ranjavanja, nakon previjanja odrava imobilizacijom. 4. Izbor zavojnog materijala uslovljen je prirodom povrede,vrstom i koliinom stanadardnih ili prirunih sredstava kojima spasilac raspolae, i nizom drugih okolnosti na mestu nesree (u principu, svaki povoj koji se postavlja direktno

38

na ranu treba biti sterilan, to ukazuje na znaaj postojanja pripremljenog kompleta sanitetskog materijala za ukazivanje prve pomoi) 5. Izbor tehnike previjanja uslovljen je prirodom povrede i raspoloivim zavojnim materijalom.U prvoj pomoi primenjuju se tipini i atipini zavoji(kruni,osmica , kornjaa i slino),poveske trouglom maramom, ili tzv.prake za nos i bradu. 6. Zavoj postravljen na ranu ne pomera se,odmereno se zatee i funkcionalno se podeava prema povredi ili povreenom telesnom segmentu (videti pravila postavljanja zavoja). 7. Povremena kontrola postavljenog zavoja(u toku ekanja na transport, i u toku transporta) omoguuje blagovremenu korekciju ukazane prve pomoi.Prema okolnostima,pri previjanju ekstremiteta,vrhovi prstiju ostavljaju se nepokriveni zavojem,radi lakeg uoavanja poremeaja cirkulacije uzrokovanih odvie vrstim previjanjem.

Prelomi

Kosti su, za razliku od drugih delova tela, sagraene od vrstih tkiva, koje pri jakim traumama pucaju, dajui na prelomima otre zavretke koji pri neopreznom i nestrunom manipulacijom naknadno oteuju okolna meka tkiva i organe. Prelomi mogu biti: Zatvoreni (koa iznad preloma neoteena) a

Otvoreni (rana na koi u predelu preloma kosti:opasnost masivne infekcije i masivnog krvavljenja) b a. b.

39

Znaci preloma kosti: Jak bol, bolna osetljivost u nivou povrede Ispad i poremeaj funkcije Neprirodan poloaj povreenog dela tela (deformitet)

Ako postoji sumnja na prelom kosti, postupaj kao da postoji prelom!

Povrede kostiju se dele: Kontuzije tj. kada nagnjeenje mekog tkiva zgloba Uganua - kada usled dejstva sile dolazi do neprirodnog uvrtanja kosti u zglobu I istezanja ili kidanja mekih zglobnih elemenata,nakon ega su zglobni okrajci kostiju vraaju u poetni (normalni) poloaj Iaenje kada usled dejstva sile dolazi do izmetanja zglobnih okrajaka koji ostaju u neprirodnom poloaju,uz vea oteenja okolnog tkiva Ranjavanja u zglob zbog moguih komlikacija i posledice funkcionalnosti povreenog zgloba Principi prve pomoi kod povrede kostiju i zglobova: Ne dirati i ne ispravljati deformitete Ukazati mere neodlone pomoi (prohodnost disajnih puteva,mere oivljavanja),bez suvinih pokreta i potrasa povreenog dela tela Kod otvorenih povreda zaustaviti krvavljenja i sterilno previti ranu Imobilisati povreenog u zateenom poloaju Unesreenog,uz opte mere nege,sa pratiocem evakuisati u zdravstvenu ustanovu

SLIKEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE Imobilizacija
Imobilizacija je postupak kojim se povreeni deo tela stavlja u stanje mirovanja. U okviru prve pomoi provodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je spreiti pogoranje povrede i smanjiti bol tokom prevoza do bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na prelom, iaenje, rana ili opekotine, smrzotine,zmijski ujed i prignjeenje.

40

Sredstva za imobilizaciju Medicinske ekipe imaju udlage, okovratnike i vazdune jastuke za imobilizaciju udova i kime. U nedostatku sredstava mogu posluiti daice, trouglaste marame i drugi predmeti koji se mogu nai na licu mesta (priruna sredstva).

Principi imobilizacije ekstremiteta U stanje mirovanja stavlja se povreeni deo ruke ili noge i dva susedna zgloba. Noga se imobilie u ispruenom poloaju (povreeni mora leati), a ruka presavijena u laktu i priljubljena uz telo. Izuzetak su povrede zglobova - iaenja i zglobni prelomi, kada svaki pokuaj kretanja u zglobu nailazi na otpor i jak bol.Ekstremitet se tada imobilie u poloaju u kojem je i zateen.

Imobilizacija podlaktice daskama

Imobilizacija podlaktice trouglastom maramom

41

Imobilizacija nadlaktice trouglastim maramama ili zavojima

Imobilizacija kljune kosti trouglastim maramama ili zavojima

Imobilizacija potkolenice vezivanjem uz zdravu nogu

42

Imobilizacija potkolenice daskama

Imobilizacija natkolenice daskama

Transport p/o lica

Pojam: Transport podrazumeva prevoz ili prenos p/o do zdravstvene ustanove u kojoj e mu bii pruena odgovarajua, definitivna pomo, uz predhodnu pripremu p/o odnosno sredstva za transport. Cilj: Optimalna hitnost transporta, uz optimalno ouvanje zdravstvenog stanja unesreenog lica

Principi: 1. Pri odluivanju na koji nain e se p/o transportovati uvek se razmatra red hitnosti u transportu i potrebe posebnih uslova transporta (poseban poloaj p/o, potreba za pratiocem, posebno prilagoena transportna sredstva...)

43

2. Kada priroda bolesti ili povrede zahteva, a okolnosti doputaju, za transport p/o obezbeuje se pomo zdravstvene slube 3. Kada to okolnosti doputaju, transport p/o uvek se usmerava ka onoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj e mu biti pruena definitivna medicinska pomo 4. Stanja i povrede koje zahtevaju hitan transport: Povreda glave, grudnog koa i trbuha Stanja iskrvavljenosti, unutranja krvarenja, pratei ok Jaka trovanja Besvesno stanje Izraene smetnje disanja i rada srca Stanja posle prividne smrti i uspenog oivljavanja 5. Veina povreda i zadesnih stanja zahtevaju postavljanje p/o lica u odgovarajui poloaj u toku transporta. 6. Pratilac, koji je obuen da ukae dodatne mere prve pomoi, neophodan je u svim stanjima koja zahtevaju hitan transport.Uz to, pratilac je potreban p/o licu pri transportu nakon toplotnog udara, sunanice, udara srtuje i groma, utapanja, kao i pri evakuacijui male dece, psihotraumatizovanih i potpuno nepokretnih lica.

44

45

Imobilizacija trouglom maramom u pruanju prve pomoi

U metodologiji obuavanja prve pomoi,tehnika primene trougle marame ne pridaje se znaaj koji objektivno zasluuje. Raznovrsne mogunosti improvizacije sa tipskim i prirunim sredstvima,jednostavnost primene,brzina postavljanja i mogunost lake korekture postavljene poveske-trouglu maramu ini izuzetno podesnim sredstvom za zbrinjavanje povreenih u prvom koraku ,pogotovo u uslovima kada nam sanitetska sredstva nisu dostupna. 1. Previjanje sterilno(marama+sterilna gaza,folija...) nesterilno Krune poveske Poveska tipa osmica Poveska tipa smotuljak iroke poveske Poveska tipa kornjaa Poveska sa dve marame Poveska sa umetkom(apsorpcija,hemostaza,bandaa,

46

2. Zaustavljanje krvavljenja Kompresivna poveska Poveska tipaEsmarch i Garrot 3. Imobilizacija i fiksacija p/o) Marama kao osnovno sredstvo Marama kao pomono sredstvo

4. Transport (Patenti koji olakavaju ili osiguravaju izvlaenje,prenos ili prevoz

47

Uganua
Uganue ili distorzija je povreda ligamenata i zglobne ahure nastala zbog naglog, prejakog pokreta u zglobu. Uganue skonog zgloba esto se dogaa pri hodanju i tranju po neravnom terenu. Javlja se otra bol, a potom i otok zgloba. Tegobe se mogu ublaiti hladnim oblogom ili ledom. Noga treba mirovati u povienom poloaju. U teim sluajevima potreban je lekarski pregled. Distorzija vratne kime Dogaa se u saobraajnim nezgodama zbog naglog pomicanja glave pri sudaru (trzajna povreda vratne kime). Osea se kao bol u stranjem delu vrata koja se javlja odmah nakon nezgode ili neto kasnije. Bol se moe iriti u potiljak, lea i ruke, a pojaava se s pokretima glave pa osoba dri vrat ukoenim. Potrebna je lekarska pomo. Treba imati na umu da u sudaru mogu nastati i znatno tee povrede vratne kime sa prelomima vratnih prljenova i mogunou oteenja

48

kimene modine. Ovakve povrede trae znatno sloeniji pristup u pruanju prve pomoi (vidi povrede kimenog stuba)

Iaenja
Iaenje je povreda kod koje zglobna glavica izlazi iz zglobne aice. Zglob je izoblien i bolan, a ekstremitet u neobinom poloaju. Svaki pokuaj kretanja nailazi na otpor i bol. Iaenje se najee dogaa u ramenom zglobu i kolenu. Pre prevoza do bolnice imobiliite zglob u poloaju u kojem ste ga i zatekli. Ne pokuavajte sami namestiti iaene kosti.

Iaenje aice kolena Pri iaenju, aica je pomaknuta u stranu . Koleno je izoblieno, poluskvreno i bolno. Iaenje moete ispraviti sami. Spasilac treba rukama ispruiti poluskvreno koleno. Kada se koleno isprui, aica se sama vraa u prirodni poloaj, na sredinu prednje strane kolena. Ako se ne vrati sama, lagano je potisnite prstima (koleno mora biti isprueno). Bitno je zapamtiti da se koleno oprua "pasivno" tj.spoljnom silom. Povreeni ne moe, niti treba pokuavati ispruiti koleno "aktivno", tj. snagom miia noge.

Strana tela

Predmete zabodene u telo (no, drvo, strelu) ne smete sami vaditi. Fiksirajte ih u zateenom poloaju da se ne bi pomicali ili ispali tokom prevoza. To ete uiniti tako da deo stranog tela koji viri iz rane poduprete sa svih strana zamotuljcima gaze, zavoja ili vate i uvrstite ih zavojem ili samoljepivom trakom. Mogue krvarenje ete zaustaviti pritiskom na ivicu rane oko stranog tela.

49

Povreda oka
Pojam: Povrede mogu nastati izazvane hemijskim i fizikim agensima,tipine su: kontuzije i laceracije orbite nagnjaenja i naprsnua koe praena otokom kapaka i okolnog mekog tkiva,krvnih podliva i esto krvavljenja dramatinog izgleda(naprsnua arkade) koje se lako zaustavljaju pritiskom na rubove rane strana tela u oku najese trunice praine,piljevina drveta iliinsekti zapali ispod onih kapaka hemijske povrede oka nastale prskanjem korozivnih sredstava u lice ili oi;razvija se karakteristian gr kapaka koji oteava pruanje prve pomoi tkz.sneno slepilo koje moe biti dvojakog porekla,uslovljeno iritacijom one sluzokoe i oka ultraviolentnim zracima svetlosti odbijene od snenih ili vodenih povrina,ili svetlosti koja se stvara pri elektrozavarivanju(karakteristika:dramatino ispoljavanje nakon 4-8 sati mirne faze,praeno crvenilom i otokom kapaka,bolom u vidu peenja koji se pogorava pri treptanju,slabljenje vida ili ak prolazno slepilo;povreeni i okolina su zbunjeni,uplaeni i bespomoni) Ciljevi: energino smirivanje unesreenog I okoline neodlono zbrinjavanje(samopomo,prva pomo) smiren,sabran,energian I efikasan pristup u spasavanju neodlono zbrinjavanje(samopomo,uzajemna pomo)

Principi: sprovoenje mera neodlone prve pomoi,odnosno samopomoi

50

hemijske ozlede neodlono isprati oko mlazom iste vode u vie navrata zapadanje stranog tela paljiv I odmeren pokuaj odstranjivanja,zatim ispirati istom vodom krvavaljenje iz arkade zaustavljanje krvavaljenja digitalnom kompresijom,zbrinjavanje rane znaci snenog slepila vlani oblozi preko kapaka,zatitne naoare,mirovanje u zatamljenoj prostoriji,smirivanje unesreenog po potrebi meko previjanje preko jednog ili oba oka,uz postavljanje prstenaste poveske koja spreava direktan pritisak zavoja na povreene kapke I onu jabuicu.U sluaju povreda uzrokovanih hemijskim agensima ili prisustvo stranog tele,proceniti potrebu da se povreeno oko ne pokrije,zbog mogunosti dodatnog ispiranja suzama obavezan transport(sa pratiocem) u zdravstvenu ustanovu

51

Povrede grudnog koa

Obavezno: provera vitalnih funkcija,mere neodlone pomoi postavljanje u odgovarajui poloaj(polusedei,ukoliko je p/o pri svesti) neodlono previjanje i hermetizacija eventualnih probodnih rana grudnog koa praenih pneumotoraksom hitan transport sa pratiocem,uz ukazivanje osnovnih mera nege

Previjanje kod pneumotoraksa:

52

53

Povrede trbuha i karlice

Prilikom ovakvih povreda,moramo da uzmemo u obzir moguosti povreda unutranjih organa,unutranja krvavaljenja,brz razvoj oka. Obavezno: postavljanje u odgovarajui poloaj(poluleei ukoliko je p/o pri svesti) zbrinjavanje otvorenih povreda,hladni oblozi ili poveska sa ledom na mestu oekivanog unutranjeg krvavljenja imobilizacija na vrstoj podlozi uz osiguran pasivan poloaj p/o hitan transport sa pratiocem,uz ukazivanje osnovnih mera nege

Povrede kimenog stuba

Kimeni stub se sastoji od prljenova, prstenastih kostiju koje poreane u niz, i stvaraju kimeni kanal. Unutar kimenog stuba nalazi se kimena modina snop nerava koje provode nervne impulse iz mozga u razne delove tela i obrnuto. Od kimene modine odvajaju se pojedinani ivci koji izlaze iz kimenog kanala. Kod preloma prljenova moe doi do povrede kimene modine to dovodi do delimine ili potpune oduzetosti miia i gubitka oseaja ispod nivoa povrede (paraplegia = oduzetost donjih udova, quadriplegia = oduzetost svih udova). Kimeni modina moe biti oteena u samom trenutku povrede prljenova, ali i kasnije prilikom pomicanja i noenja povreenog.Najei uzroci povrede kimenog stuba:

54

Saobraajna nesrea U ovim nesreama stradavaju svi delovi kimenog stuba, ali su najee povrede vratne kime nastale zbog naglog savijanja glave prema napred pri prednjem sudaru, ili prema natrag pri udarcu u zadnji deo vozila.

Skok u vodu Ovo je est uzrok preloma vratnih prljenova i oduzetosti itavog tela. Pad s visine Tua Prosrelna povreda trupa i ubod noem u lea Kada posumnjati na povredu kimenog stuba? kad se povreeni ali na bol u leima ili vratu kad je povreda popraena gubitkom svesti pri svakoj teoj povredi glave kod viestrukih povreda

Znakovi povrede kimene modine: Slabost ili oduzetost udova (pitajte povreenog moe li pomerati i rukama i nogama ili prstima na rukama i nogama). Slabljenje ili gubitak oseaja (pitajte povreenog osea li va dodir na svojim nogama, trupu i rukama). Oseaj trnjenja ili vruine u udovima. Ponekad povreeni ima oseaj da je "preseen na pola".

Postupak: I sama sumnja na povredu kimenog stuba zahteva postupak kao da ta povreda postoji. Dok ekate dolazak hitne pomoi ostavite povreenog na mestu i u poloaju u kojem ste ga i zatekli. Pri sumnji na povredu vratne prljenove paljivo mu poduprite glavu dlanovima da spreite njeno pomicanje.

55

Recite mu da se ne mie i ne ostavljajte ga samog.

Okolnosti u kojima morate pomaknuti povreenog: Ako je bez svesti proverite disanje i rad srca i po potrebi poduzmite mere oivljavanja. Onesveenog koji die okrenite u boni poloaj. Ako mu preti opasnost na mestu gde lei (npr.autoput, poar) premestite ga na sigurnije mesto. Za podizanje i noenje povreenog potrebno je vie ljudi koji moraju uskladiti svoje pokrete. Povreeni se pomera kao celovita jedinica, bez savijanja trupa.

Pri sumnji na povredu vratne kime jedna osoba mora pridravati glavu da sprei savijanje i rotaciju vrata. To e uiniti tako da dlanove stavi pod lopatice povreenog,dok glava lei na podlakticama. Ako je hitna medicinska pomo nedostupna preostaje vam da sami imobiliete i prevezete povreenog. Potrebna vam je jedna iroka daska ili ploa (mogu posluiti i vrata) i odgovarajue vozilo. Pri sumnji na povredu vratne kime glava mora biti poduprta sa obe strane da se sprei njeno pomicanje tokom vonje.

56

Opekotine
Opekotine su povrede nastale delovanjem visoke temperature, hemijskih agenasa (hemijske opekotine) ili zraenja. Njihova teina zavisi od zahvaenoj povrini tela i dubini oteenja tkiva. Deca tee podnose opekotine od odraslih. Gaenje vatre na oveku Osobe sa zapaljenom odeom esto u panici tre ime se vatra jo vie rasplamsava. Potrebno je lei na zemlju i valjati se. Vatru na oveku moemo gasiti kaputom, vodom i protupoarnim aparatima ili prah (NaHCO3), pazei da ne prskamo u oi. Ne sme se koristiti protupoarni aparat koji sadre ugljen dioksid (CO2). Postupak:

Skinuti odeu natopljenu vruom tenosti ili hemikalijama. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kou ne smeju se nasilno odvajati ve ih treba isei makazama. Brzo hlaenje opeene povrine vodom,najvanija je mera prve pomoi koja bitno poboljava konani ishod povrede. Opeeni deo tela treba to pre potopiti u vodu ili tuirati. Voda mora biti hladna, ali ne ledena. Hlaenje treba trajati najmanje deset minuta. Malu decu ne ostavljajte predugo u hladnoj vodi jer moe doi do hlaenja tela.

57

Sa opeene ruke odmah skinuti prstenje, narukvice i sat, pre nego koa natekne. Ako se zbog opekotine prsten vie ne moe skinuti, treba ga prerezati. Opekotine se pokrivaju gazom i zavojem vrlo labavo, bez zatezanja. Ako je opekotina zahvata veliku povrinu ruke ili noge, imobiliite povreeni ekstremitet. Ako je prevoz do bolnice dugotrajan, dajte povreenom da pije tenost, 3 g. kuhinjske soli i 1.5 g. sode bikarbone na 1 litar vode (aklohol je zabranjen). NE stavljajte na opekotine nikakve masti, ulje niti praak. NE buite mehure na opekotinama.

58

Toplotni udar
Toplotni udar je stanje poviene telesne temperature koje nastaje zbog pojaane telesne aktivnosti u uslovima visoke temperature , kada prirodni termoregulacioni mehanizmi tela nisu vie sposobni osloboditi viak toplote u okolinu. Najvaniji mehanizam osloboenja vika toplote je isparavanje znoja. Ako je prisustvo vlage u vazduhu visoko, znoj ne moe isparavati i telo nema naina da se rei vika toplote. Toplotni udar je vrlo opasno stanje iz kojeg se organizam ne moe izvui sam. Svi takvi bolesnici umiru ako im se ne prui pomo. Tipine okolnosti nastanka toplotnog udara: 1. 2. 3. Rad u kotlarnici i perionici vea. Sportisti i vojnici izloeni telesnim naporima na vruini. Gojazne osobe, alkoholiari i stariji ljudi su skloniji toplotnom udaru.

Znakovi toplotnog udara:

Oseaj vruine, glavobolja, vrtoglavica, smuenost, nemir. Koa je suva i crvena. Kod mlae osobe moe biti i znojna. Gubitak svesti. Telesna temperatura je 41C ili vie.

Postupak: Bolesnika prenesite u hladnu prostoriju ili hladovinu. Skinite mu odeu. Ako nije pri svesti, okrenite ga u boni poloaj. Polivajte ga hladnom (ali ne ledenom) vodom uz istovremeno stvaranje vetakog vetra ventilatorom, lepezom ili novinama. Ne stavljajte mu led na kou. Hlaenje treba trajati dok se telesna temperatura ne spusti ispod 38C.

Poviena temperatura
Poviena telesna temperatura moe nastati uzrokovana boleu, najee zaraznom. Visina temperature ne mora se podudarati s teinom bolesti. Deca su sklonija visokim temperaturama, ali ih i lake podnose nego odrasli. Telesna temperatura moe se meriti pod pazuhom, pod jezikom i u debelom crevu.

59

Merenje temperature pod pazuhom Vrh toplomera treba staviti duboko u pazunu jamu a nadlakticu priljubiti uz telo. Merenje traje desetak minuta. Merenje temperature pod jezikom Vrh toplomera mora biti pod jezikom a usta zatvorena. Merenje traje 5 - 10 minuta. Na ovom mestu temperatura je neto via nego pod pazuhom. Merenje temperature u crievu Toplomer treba uvesti oko 5 cm u crevo. Merenje traje 5 minuta. Ovo je najpouzdanija metoda. U crevu je temperatura normalno za 0,4 - 0,8C via nego pod pazuhom. Ako je razlika izmeu temperature izmerene u crevu i temperature izmerene pod pazuhom vea od 1C, to ukazuje na upalnu bolest u trbuhu (npr. "upalu slepog creva"). Normalna telesna temperatura varira kod razliitih ljudi i kod iste osobe tokom dana. Ujutro je najnia a uvee najvia.

Postupak: Bolesnik sa povienom temperaturom mora mirovati. Ne sme se utopljavati. Pokriva mora biti lagan a prostorija svetla. Bolesnik mora uzimati puno tenosti (aj, sok). Ako temperatura pree 39C, sniavajte je oblozima. Potopite pekire u vodu sobne temperature, iscedite i stavite deci na ruke i noge, a odraslima na elo i prsa. Dobre su i tuiranja u mlakoj vodi. Ako temperatura pree 40C, itavo telo umotajte u namoenu i iseenu plahtu ili trljajte mokrom sunerom. Postupak ponavljajte dok temperatura ne padne ispod 39C. Za sniavanje temperature postoje i brojni lekovi, za decu i za odrasle, u tabletama, sirupu i epiima. Delovanje im poinje 30 - 60 min. nakon uzimanja.

Smrzavanje (hipotermija)
Smrzavanje je stanje sniene ope telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi vie topline nego to je moe proizvesti.Alkoholisana stanja, iscrpljenost i niska temperatura okoline,ubrzavaju nastanak smrzavanja. este rtve smrzavanja su pijane osobe koje zaspu izvan kue. Novoroenad i mala deca su vrlo sklona zbog male telesne mase.

60

Znakovi smrzavanja: U poetku osoba ima oseaj hladnoe i drhti (ovaj stadijum moe i izostati). Kasnije oseaj hladnoe prestaje, javljaju se umor, tromost i velika elja za snom. Sve telesne i psihike funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju privienja. Sa daljim sniavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne prui pomo, smrt nastupa zbog prestanka disanja i sranog rada. Postupak: Ako je smrznuti bolesnik pri svesti: Unesite ga u toplu prostoriju. Vlanu i mokru odeu zamenite suvom. Dajte mu topla, zaslaena, bezalkoholna pia. Moete upotrebiti termofor i sline izvore topline za zagrevanje bolesnika, ali ne prislanjajte ih direktno na telo, nego preko slojeva odee. Ako nemate na raspolaganju toplu prostoriju, pokuajte bolesnika izolovati sa svih strana odeom, novinskim papirom ili drugim materijalom. Pozovite pomo.

Ako smrznuti bolesnik nije pri svesti: Proverite disanje i srani rad i po potrebi zaponite mere oivljavanja. U stanju hipotermije disanje i srani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni. Postojanje i minimalnog disanja od samo 2-3 udisaja u minuti iskljuuje potrebu oivljavanja. Pri oivljavanju smrznute osobe treba biti uporniji nego inae jer vredi pravilo da " smrznuti bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav". Zagrevanje smrznutog bolesnika bez svesti treba sprovoditi postepeno i to tako da se najpre greje trup bolesnika, tj. predeo srca. Ravnomerno zagrevanje itavog tela moglo bi biti kobno jer irenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce to moe izazvati srani zastoj. Dobra metoda postupnog zagrevanja bolesnika u okolnostima kada medicinska pomo nije dostupna je Hiblerov toplinski omota:

1. bolesnika poloite na rairene ebad. Ispod trupa treba biti postavljena aluminijska ili plastina folija.

61

2. sloenu plahtu namoite u vruu vodu (60 - 70C), poloite na grudni ko i trbuh bolesnika i zamotajte spomenutom folijom. Ruke moraju ostati izvan folije. 3. itavo telo zamotajte ebadima tako da samo lice ostane otkriveno. Namoenu plahtu menjajte svakih sat vremena.

Smrzotine
Smrzotine su lokalne povrede nastale delovanjem niskih temperatura. Javljaju se najee na stopalima, prstima ruku, ukama i nosu. Nastanak im pospeuju tesna i vlana obua i opa iscrpljenost. esto se javljaju zajedno s opom hipotermijom tela. Tipine okolnosti nastanka smrzotina: Dui boravak u prirodi u zimskim uslovima - izviai,planinari, alpinisti Tesna obua smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se due vreme ne skida.

Kako prepoznati smrzotinu? U poetku postoji oseaj hladnoe u zahvaenoj delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak oseaja hladnoe i boli znak je poetka smrzavanja. Koa je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje oteklina, a ponekad i mehuri. Postupak: Osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeu, obuu i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kou ne smeju se nasilno skidati ve ih treba obrezati makazama. Smrzotine pokrijte gazom, ali ne omotajte zavojem.

Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povien poloaj. NE trljajte promrzle delove tela.

62

NE NE NE NE NE

buite mehure. stavljajte praak, mast i sl. na smrzotinu. navlaite rukavice ili arape na smrznute delove. zagrevajte promrzle delove tela termoforom i slinim izvorima toplote. dozvolite osobi za smrznutim stopalom da hoda.

Strujni udar
Strujni udar nastaje kad se ljudsko telo ili deo tela ukljui u strujni krug. Posledice mogu biti bezazlene ili kobne, to zavisi o brojnim inioca kao to su: tehnike osobine struje, otpor tkiva, duina izloenosti i put prolaska struje kroz telo. Mokra ili vlana koa ima manji elektrini otpor pa pogorava posledice strujnog udara. Elektrina struja prouzrokuje duboke i otro ograniene opekotine. Prolasci struje kroz srce i kroz mozak mogu izazvati trenutnu smrt zbog zastoja sranog rada i oteenja centra za disanje u mozgu. Ukruenost miia moe potrajati i nekoliko minuta nakon prestanka dodira sa strujom, to u sluaju zahvaenosti miia za disanje dovodi do prestanka disanja. Osoba koja je rukama ima icu pod naponom nee je moi ispustiti zbog gra miia ruku. Postupak: Ako je unesreeni jo uvek u strujnom kolu, treba ga to pre osloboditi. Spasilac mora paziti i na vlastitu sigurnost. Zavisno od situacije strujno kolo se prekida izvlaenjem utikaa iz utinice, vaenjem osiguraa ili odvajanjem elektrine ice od tela pomou predmeta od izolirajueg materijala (plastika, guma, suvo drvo, debeli sloj suve tkanine ili papira). Dobro je koristiti gumene rukavice i izme. Eventualni poar na mestu nezgode ne sme se gasiti vodom. Ako je unesreeni bez svesti, proverite disanje i srani rad i po potrebi zaponite mere oivljavanja. Onesveenog koji die okrenite u boni poloaj. S opekotinama i prelomima postupite kao to je opisano u odgovarajuim poglavljima.

63

Utapanje
Pojam: Guenje uslovljeno masivnim prodorom vode u plua ,pritom,prodor vode u krvotok izaziva ozbiljne poremeaje u sranom radu i treperenje sranih komora(slatka voda),odnosno zastoj srca(slana voda) Ciljevi: Neodlono otklanjanje opasnosti dodavanje davljeniku pogodan predmet koji ga mogu odrati na povrini ili izvlaenje davljenika iz vode uz mere predrastronosti i obezbeenja Oslobaanje disajnih puteva i mere oivljavanja (ako je mogue jo u toku izvlaenja na obalu)

Principi: Brza procena situacije,poziv u pomo,krajnji oprez pri pristupu davljeniku (kada je to mogue izbei direktan kontakt sa davljenikom u dubokoj vodi) Primena tipinih hvatova za spasavanje iz vode (ako je polusvestan-hvat s lea za kosu ili okovratnik,ako je bez svesti-hvat oko grudi ili drugi hvat pogodniji za plivanje i izvlaenje davljenika) Oslobaanje disajnih puteva i mere oivljavanja;oivljavanje moe poeti jo u vodi metodom usta na usta,ako je spasilac iskustan pliva,pribran spasilac.Nakon izvaenja davljenika staviti na suvu podlogu,nakon kratkotrajnog drenanog zahvata u cilju izbacivanja vode iz gornjih disajnih puteva,oivljavanje se nastavlja

64

Nakon upenog oivljavanja,pruanje osnovnih mera nege (skidanje mokre odee,suvi prekrivai itd.),stalan nadzor,postavljanje u koma-poloaj (esto povraanje,mogui poremeaji disanja i sranog rada) Hitan transport,uz nadzor,do najblie zdravstvene ustanove gde e unesreenom biti pruena definitivna medicinska pomo

Zmijski ujed
Svaki ujed zmije,u prvoj pomoi, se tretira kao ujed zmije otrovnice! Prodor zmijskog otrova u krv izaziva toksian ok, praen zgruavanjem krvi u krvnim sudovima! Znakovi ugriza Na mestu ugriza vide se dve ranice od zmijskih zuba. Ponekad postoji samo jedna ranica. Sam ugriz ne znai da je zmija i ubrizgala otrov. ak u 22% dokazanih ugriza nema znakova otrovanja.Ali mi u svakom sluaju moramo da pruimo pomo. Znakovi trovanja (ne moraju svi biti izraeni):

Vrtoglavica Munina i povraanje Bol i otok na mestu ugriza Otok limfnih vorova u preponi kod ugriza u nogu ili u pazuhu kod ugriza u ruku. ok je najopasnija posledica ugriza.

65

Postupak: Ugriena osoba treba mirovati. Imobiliite nogu ili ruku na kojoj je ugrizna ranica. Time se usporava irenje otrova u organizmu. Potreban je brz prevoz do bolnice. NE podvezujte ugrieni ekstremitet. NE zarezujte ranicu. NE isisavajte otrov. NE stavljajte led na mesto ugriza.

Trovanja
Mnoge stvari koje koristimo u svakodnevnom ivotu i radu su otrovne. Razna sredstva za pranje, ienje, razreivai, boje, lakovi, pesticidi, derivati nafte, lekovi i dr. predstavljaju potencijalnu opasnost, naruito za decu. Otrov moe ui u organizam na tri naina: gutanjem, udisanjem i preko koe. Njegova tetnost mnogo zavisi o nainu ulaska i koliini. Mala deca su este rtve trovanje. Zato sve hemikalije i lekove uvajte izvan domaaja dece.est razlog trovanja odraslih ljudi, pogotovo alkoholiara, je dranje pesticida i naftnih derivata u staklenim bocama, to dovodi do zabune. Zato hemikalije treba drati u originalnoj ambalai ili dobro oznaene. Nikada ne drite upaljen motor u zatvorenoj garai. Znakovi trovanja Znakovi mogu biti vrlo razliiti, zavisno od vrsti otrova, njegovoj koliini i brzini ulaska u telo, putevima ulaska i individualnim osobinama organizma. Ako se otrov proguta, najee se javljaju munina i bol u trbuhu, proliv i povraanje. Pri udisanju otrovnih plinova ili para moe doi do kalja i oseaja guenja. Kiseline i baze izazivaju hemijske opekotine. Ako se takav otrov popije, opekotine se vide na usnama i sluznici usta. Neki otrovi izazivaju psihike poremeaje, vrtoglavicu, glavobolju, greve pojedinih miia ili celog tijela, nepravilan rad srca. Koa moe postati plava, uta ili crvena. Tei sluajevi trovanja dovode do gubitka svesti, a potom i do prestanka disanja.

66

Postupak sa osobom koja je progutala otrov Ako je osoba bez svesti proverite disanje i rad srca, po potrebi zaponite mere oivljavanja pazei da i sami ne doete u dodir sa otrovom (koristite gazu pri vetakom disanju) Onesveenu osobu koja die okrenite u boni poloaj. Ako je osoba pri svesti, pokuajte izazvati povraanje iritacijom drela prstom. Naizmeninim pijenjem tople vode i povraanjem moe se isprati eludac. NE sme se izazivati povraanje kod osobe koja nije pri punoj svesti ili koja se opire. NE sme se izazivati povraanje pri otrovanju kiselinama, bazom, benzinom, petrolejem, bojom i sredstvima koja stvaraju penu. Otrovana osoba treba popiti 2 - 3 kaiice medicinskog uglja (aktivni ugalj, carbo medicinalis) razreene u ai vode. Med. ugalj vee na sebe puno vrsta otrova i tako spreava njihovu resorpciju u crevima. Trebao bi biti sastavni deo kune apoteke. Ne smije se davati kod trovanja kiselinama i bazama. Lekarima je vano znati koju vrstu otrova je bolesnik uzeo. Zato sauvajte uzorak ili originalnu ambalau sredstva ili bar etiketu. Delovanje pojedinih otrova moe se ublaiti ili ponititi protivotrovom.

Navest emo protivotrove koji se mogu koristiti u okviru postupaka prve pomoi: Pri trovanju metil alkoholom (metanol, drveni pirit) ili etilenglikolom (antifriz) protivotrov je etil alkohol (etanol) kojeg ima u alkoholnim piima. Otrovana osoba treba popiti 1 dl estokog pia, a nakon toga, ako je prevoz do bolnice dugotrajan, svakih sat vremena jo po 1/4 dl. Progutanu kiselinu ili bazu potrebno je razrediti i neutralisati pijenjem mleka ili vode. Progutani deterenti koji stvaraju penu mogu pri povraanju dovesti do guenja penom. Takvoj osobi treba dati razreenu sapunicu (poznato je da pena ampona u kadi nestaje ako se u vodu stavi sapun). Osobi koja je progutala jodnu tinkturu odmah dajte mleko ili vodu . Skrob na sebe vee jod. Ako nemate skroba, moe posluiti i brano razmueno u vodi.

Postupak s osobom koja je udisala otrovni plin ili paru Unesreenog brzo iznesite iz zatrovane atmosfere pazei da i sami ne stradate - koristite zatitnu masku ili zadrite dah.

67

Ako je osoba bez svesti, proverite disanje i rad srca i po potrebi zaponite mere oivljavanja. Onesveenu osobu koja die okrenite u boni poloaj.

Postupak s osobom koja je polivena otrovom to prije skinite odeu natopljenu otrovom i ponite ispirati kou vodom. Ako se radi o korozivnom otrovu - kiselini ili bazi, ispiranje treba trajati najmanje deset minuta. Nakon toga operite kou sapunom.

Ugljen monoksid (CO)

Ugljen monoksid (CO) je vrlo otrovan gas koji uzrokuje vie smrtnih sluajeva nego svi ostali otrovi zajedno. Nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih stvari (drvo, ugalj, plin, benzin i dr), kada se gorenje odvija uz nedovoljnu prisutnost kiseonika. Veliku opasnost predstavljaju neispravni dimnjaci i pei. Ugljen monoksida ima i u gradskom plinu i u izduvnim gasovima automobilskih motora. Ljudi esto stradaju u zatvorenim garaama u kojima dre upaljen motor, u kupatilima sa plinskim bojlerom i zbog isticanja plina u stanu. Trovanja se dogaaju i kad izduvni gasovi motora prodiru u kabinu vozila zbog neispravnosti izduvnih cevi. Ugljen monoksid je gas bez mirisa i boje. Ne moe se osetiti pa ga to ini jo opasnijim. Kae se da je CO "podmukli ubica" jer ubija bez upozorenja. Dovodi do slabosti i paralize itavog tela tako da otrovana osoba, kada shvati da neto nije u redu, nije vie sposobna pomeriti se iz zatrovane atmosfere. Ostali znakovi trovanja su: glavobolja, vrtoglavica, zujanje u uima, poremeaji vida, mentalna konfuzija, munina, povraanje, proliv i svetlocrvena boja koe. Vrlo brzo dolazi do gubitka svesti i smrti. Pri daljem udisanju malih koliina ugljen monoksida (hronino trovanje) javljaju se glavobolja, vrtoglavica, umor, pospanost i fizika slabost. Postupak: Dok ulazite u zatrovanu prostoriju, zadrite dah da ne biste i sami stradali. Otvorite prozor i iznesite otrovanog to pre napolje. Ako je otrovana osoba bez svesti proverite disanje i srani rad i po potrebi zaponite mere oivljavanja. Onesveenu osobu koja die okrenite u boni poloaj.

Trovanje lekovima
Droge su najee medicinske supstance, koje se mogu nai u razliitim oblicima: pilula, kapsula, tenosti ili paste.Njihova snadbevanje je pod

68

kontrolom, neke se mogu nabaviti putem recepta, ili u apotekama koje kontroliu prodaju lekova.Neke od njih su ilegalne i mnogo opasne za upotrebu (kokain, heroin, LSD,ekstazi, amfetamini...) Sve droge, bilo da su prepisane putem recepta ili nabavljene na ilegalan nain, kada se uzmu u nedozvoljenim koliinama, postaju veoma opasne za konzumenta i dovode do predoziranja (overdose). Znaci i simptomi Postupak: postupati sa p/o kao kod trovanja postupak Kardiopulmonalne reanimacije hitan transport do zdravstvene ustanove ukoliko je osoba svesna odravati kontak sa njom i nedozvoliti da zaspi obazriv postupak sa osobom (postojanje Hepatitisa A/B ili HIV-a) brazna boica ili kutija u kojoj se lek nalazi, samoubilaka poruka poremeaj stanja svesti usporen, nerazumnjih govor usporeno, jedva primetno i ujno disanje slab, jedva opipljiv puls zenice suene kao iode (kada su u putanju narkotici) tragovi od uboda, na rukama, nogama, stopalima prestanak disanja i rada srca

ok
U svakodnevnom govoru esto koristimo re "ok" sa znaenjima koja se razlikuju od njegove medicinske definicije.ok,u medicinskom smislu, znai po ivot opasno stanje poremeene cirkulacije krvi koje moe imati razliite uzroke i mehanizme nastanka. Najei uzroci oka:

Veliki gubitak krvi zbog spoljnog ili unutranjeg krvarenja. Teke povrede - prelomi, ire opekotine, prignjeenja udova, prostrelne povrede, povrede trbuha, grudnog koa i dr. Anafilaktika reakcija - vrsta alergijske reakcije koja se moe javiti kod uboda insekata ili primene nekih lekova.

69

Srani infarkt. Sepsa - teka infekcija s pojavom bakterija u krvi. Veliki gubitak telesnih tenosti povraanjem, prolivom i znojenjem. Bol i strah potpomau razvoj oka.

Znakovi oka:

Koa je bleda i hladna, oroena lepljivim znojem. Usne i prsti mogu biti modri. Puls je ubrzan i teko opipljiv. Disanje je ubrzano i povrno. Oseaj hladnoe. e, munina i ponekad povraanje. Nemir i uzbuenost koji sa pogoranjem oka prelaze u apatiju i nezainteresovanost. Bolesnik vie ne zapomae, a pogled mu je odsutan.

Postupak: Zaustavite krvarenje, previjte rane, imobiliite prelome. Bolesnik u oku treba leati s lagano uzdignutim nogama. Pokrijte ga. Ne ostavljajte ga samog, nastojte ga ohrabriti i pruiti mu oseaj sigurnosti. NE dajte mu hranu niti pie. Samo ako je prevoz do bolnice dugotrajan i ako ste sigurni da nema krvarenja iz probavnih organa. NE koristite izvore topline poput termofora ili toplog crepa za zagrevanje osobe u oku.

Srani udar (infarkt)

Infarkt je odumiranje manjeg ili veeg dela sranog miia nastalo zbog nedovoljnog priliva krvi. Najei uzrok je zaepljenje jedne od koronarnih arterija (krvnih sudova koje hrane srani mii) krvnim ugrukom. Preduslov za nastanak ovakvog zaepljenja je razvijena ateroskleroza krvnih sudova. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog sranog zastoja. Najvei rizik je u prvim satima od nastanka infarkta. O aterosklerozi Ateroskleroza je bolest arterija sa stvaranjem tzv. aterosklerotskih naslaga na unutranjoj povrini krvnih sudova.Naslage suajaju lumen arterije i potencijalna su podloga za stvaranje krvnog ugruka. Aterosklerotske promene poinju se

70

razvijati ve u djetinjstvu i polako napreduju tokom ivota. Najizraenije su kod starih osoba, ali veina ljudi ima u veoj ili manjoj mjeri razvijenu aterosklerozu. inioci koji pospeuju njen razvoj su: poviena koliina masnoe (holesterol i trigliceridi) u krvi, povien krvni pritisak, puenje, eerna bolest i stres. Kako zaustaviti ili usporiti razvoj ateroskleroze? Zdravom ishranom. Vano je ograniiti unos masti (pogotovo ivotinjskih), slatkia i soli. Nepuenjem. Odravanjem telesne mase u granicama normale. Redovnom telesnom aktivnou. Po mogunosti, izbegavanjem stresa. Kontrolom krvnog pritiska, masti i eera u krvi. Osobe obolele od hipertenzije(poveanog krvnog pritiska) moraju redovno i dosledno uzimati terapiju koja e odravati pritisak u granicama normale. Dijabetiari se moraju striktno pridravati svih uputstava o nainu ivota.

ovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi. Kada posumnjati na infarkt? Naalost, nema sigurnih znakova koji bi ukazivali na srani udar. Navest emo samo najee simptome koji bi trebali pobuditi sumnju kod bolesnika ili okolinu da zatrai pomo. Znaci:

Bol u grudima. Bolesnici je esto opisuju kao "pritisak" ili "stezanje". Moe se iriti u levo (ree desno) rame i ruku, vrat. Neki bolesnici osete bol u gornjem delu trbuha. Bleda i znojem oroena koa. Munina i povraanje.

Vano je znati da ne moraju svi ovi simptomi biti prisutni. Tako je mogu i infarkt bez bolova. Takoer, sve navedene tegobe mogu se javiti i kod drugih, esto bezazlenih bolesti i stanja.

Postupak:

71

Bolesnik mora mirovati, najbolje u polusedeem poloaju. Ne dozvolite mu hodanje niti ikakvo naprezanje. Tabletu Aspirina ili Andola od 300 mg dajte bolesniku. Osobe koje boluju od angine pektoris trebaju uzeti i svoju uobiajenu terapiju - Nitroglicerin pod jezik. Pozovite hitnu medicinsku pomo ili prevezite bolesnika to pre u bolnicu. Ako bolesnik izgubi svest, proverite disanje i srani rad i po potrebi zaponite mere oivljavanja.

Modani udar (modana kap, inzult)

Modani udar je oteenje dela modanog tkiva nastalo zbog zaepljenja krvnih sudova u mozgu ugrukom ili zbog pucanja krvnog suda sa posledicom krvarenja u mozgu. Povien krvni pritisak i ateroskleroza su istaknuti faktori rizika za nastanak modanog udara. Zavisno od mestu i veliini oteenja doi e do poremeaja razliitih telesnih ili psihikih funkcija koje taj deo mozga kontrolie. Ove posledice se kod velikog broja bolesnika mogu ublaiti ili ak ispraviti pravovremenim bolnikim leenjem i rehabilitacijom. Znakovi modanog udara (ne moraju svi biti prisutni):

Slabost ili oduzetost leve ili desne polovine tela. Moe varirati od neznatne slabosti koju primeuje samo bolesnik do potpune oduzetosti koja ini bolesnika nepokretnim. Zbog naglog nastanka esto dovodi do pada bolesnika. Otean ili onemoguen govor. Bolesnik oteano izgovara rei, "zaplie se" u govoru ili uopte ne moe govoriti. Sputenost jednog ugla usana, zbog ega usta izgledaju iskrivljena. Oteano ili onemogueno gutanje. Hrana curi iz usta. Nejednakost veliine zenica koja do tada nije postojala. Jaka glavobolja, vrtoglavica, poremeaj ravnotee. Povraanje. Nekontrolirano mokrenje i stolica. Gubitak svesti.

Postupak: Bolesnik treba leati s lagano uzdignutom glavom i ramenima. Ako pone povraati, okrenite ga na bok da omoguite curenja povraenog sadraja iz usta. Pozovite hitnu medicinsku pomo.

72

Ne dajte bolesniku hranu niti pie. Ako je bolesnik bez svesti, okrenite ga u boni poloaj. Proveravajte disanje, i ako zatreba, zaponite mere oivljavanja.

Poroaj
Poroaj u nepripremljenim uslovima je redak, ali se dogaa. Majka dobije prevremene trudove ili je nepredvieni dogaaji spree da pravovremeno stigne do bolnice. Dete se raa u autu ili kod kue, ali na isti nain kao to bi se rodilo i u bolnici. Ne zaboravite da je majka ta koja raa, a vaa uloga je samo da pomognete njoj i detetu. ak i deca roena bez ikakve pomoi najee su dobro. U veini sluajeva poroaj tee bez komplikacija. Uostalom, to je proces koji se dogaa otkad ljudi postoje. Za voenje poroaja najvanije je znanje. Naalost, veina udbenika sa tom temom previe se usresreuju na mogue komplikacije, zanemarujui informacije o normalnom poroaju. U okolnostima neoekivanog poroaja pomo moete dobiti i telefonom. Nazovite porodilite i zatraite strunu osobu. Objasnite joj svoju situaciju. Dobiete uputstvo i podrku. Pozovite! Minimalno znanje treba ukljuiti:

Normalan izlazak novoroeneta. Oivljavanje novoroeneta. Kada i kako kontrolisati krvarenje.

Znakovi i simptomi:

Trudovi (kontrakcije materice) koji se javljaju pravilno u razmacima manjim od 2 minute (raunajui od poetka jednog do poetka drugog truda). Nagon za obavljanjem velike nude (zbog pritiska deje glave na zavrno crevo). Jak nagon Tokom truda vagina majke se izboi, a teme deteta moe postati vidljivo kroz otvor rodnice (izmeu trudova se povlai). Majka najavljuje: "Stie beba!".

Potreban pribor:

Jastuci, isti pekiri, iste posude(to ii to bolje, ali ne moraju biti sterilni). Sterilne gumene rukavice. Posuda ili vreica za posteljicu (placentu). iste makaze. Prokuvana voda za sterilizaciju tkanine i makaza. Deji pokrivai.

73

Deja kapa ili ista arapa (jer novoroene gubi veinu telesne topline preko glave).

Higijena Operite ruke vodom i sapunom. Po mogunosti obucite sterilne gumene rukavice. Ako uprljate ruke ponovno ih operite. Isticanje "vode" Isticanje vee koliine bistre tekuine (amnionska tenost) odjednom ili polagano znai da je pukao vodenjak. To je normalna pojava i obino signalizira da je dete "na putu". Ostanite mirni, ohrabrite majku i pozovite pomo. Ovaj stadijum poroaja (prvi stadijum) traje proseno 12 do 14 sati (ponekad due ili krae). Krai je kod ena koje su ve raale. Ne pokuavajte usporiti poroaj. Dranje majinih nogu skupa ili potiskivanje deje glave natrag u rodnicu moe dovesti do tekih povreda deteta. Mesto za raanje Izaberite pogodno mesto, npr. krevet ili sto. Ako ste izvan kue, pokuajte pronai tiho i skrovito mesto, po mogunosti toplo i dobro osvetljeno. Stavite na tlo istu plahtu, posudu ili bar novinski papir. Zatraite od majke da isprazni mokranu beiku jer puna beika oteava poroaj. Ne dozvolite da majka koristi kupatilo bez nadzora jer poroaj moe nastupiti iznenada. Majka Majka treba leati na leima sa skvrenim i rairenim nogama. Stavite joj jastuke pod glavu i lea. Pustite je da se sama namesti kako joj najbolje odgovara. Potstaknite je da polako i duboko die za vreme trudova. Tehnika disanja se uvebava na pretporoajnim kursevima. Ako majka nije pohaala kurs, pomoi ete joj tako da diete zajedno s njom. Raanje (drugi stadijum poroaja) Kad se ukae deja glavica (teme) potstaknite majku na potiskivanje tokom svakog truda uz oputanje izmeu trudova. Moe se dogoditi da majka isprazni crijevo tekom truda. U tom sluaju obriite majku pazei da ne uprljate otvor rodnice. Briite spreda prema natrag (od rodnice prema maru). Ponovno operite ruke. Kad deja glavica izviri, recite majci da prestane potiskivanje i da pone

74

dahtati. Time se usporava raanje glave. Dlanom jedne ruke lagano pritisnite predeo ispod otvora rodnice (meicu) za vreme svakog truda. Time spreavate prebrz poroaj (ispadanje deteta iz rodnice). Kad glavica izae iz rodnice pridrite je rukama. Dete e se spontano rotirati ulevo ili udesno. Proverite da pupana vrapca nije omotana oko vrata. Ako jeste, kaiprstom je paljivo odmotajte prevlaenjem preko glave. Ako je lice deteta prekriveno opnom, paljivo ju odstranite. Ostatak tela najee se raa vrlo brzo. Suvim pekirom oistite usta i nos deteta. Dok poroaj napreduje pridravajte deju glavicu i ramena. Ne povlaite dete iz rodnice. Ako vam se uini da je deje rame zastalo (zapelo) na izlasku iz rodnice, potaknite majku da jae stiska tokom sledeeg truda. Novoroene drite obema rukama jer mu je koa vlana i klizava.Kad se dete rodi, pridrite ga nakratko u kosom poloaju sa glavom na nioj ravni od stopala i licem okrenutim prema dole da omoguite istiecanje zaostale sekreta iz plua i disajnih puteva. Kad dete zaplae, ponovno mu obriite usta i nos. Koa novoroeneta moe biti plava, ali ako dete dobro die brzo e postati ruiasta. Ako dete ne die: Potstaknite disanje nenim trljanjem dejih lea ili tapanjem tabana dok je glava u niem poloaju od stopala. Ako dete ne prodie, odmah zaponite mere oivljavanja.

75

Dete die: Novoroene nemojte prati niti umivati. Posuite ga istim, suhim pekirom. Zatitite ga od hipotermije zamotanjem u iste, tople i suve pekire tako da mu bude pokriveno itavo telo i glava, osim lica. Poloite dete na majine grudi pazei da ne povuete ili nategnete pupanu vrpcu. Istraivanja pokazuju da majina telesna temperatura poraste kao odgovor na dodir sa novoroenetom. Iskoristite ovaj prirodni inkubator - detetu e biti toplo dok je u dodiru s majkom. Pupana vrpca: Podvezivanje i presecanje pupane vrpce nisu prioritetni postupci nakon poroaja. Detetu e zapravo koristiti odgaanje ovih radnji jer e krv obogaena kiseonikom nastaviti proticati pupanom vrpcom jo nekoliko minuta nakon poroaja, dajui detetu dodatni kiseonik dok ui samostalno disati. Ako dete ne prodie odmah, pupana vrpca mu je u tom periodu jedini snadbeva kiseonikom. Podvezivanje i presecanje pupane vrpce Pupana vrpca se mora podvezati pre presecanja. Time se prekida protok krvi izmeu deteta i posteljice (placente). Pre podvezivanja priekajte da prestanu pulsacije pupane vrpce, koje je mogue videti ili napipati. Koristite isti,deblji konac. vorove zateite polako i paljivo da se vrpca ne usee u tkivo. Prvi vor napravite na udaljenosti od oko 25 cm od dejeg pupka, a drugi na udaljenosti od oko 15 cm. Sterilnim makazama ili sterilnim otrim noem presecite pupanu vrpcu izmeu vorova. Isticae manja koliina krvi (mogu je i mlaz pri prvom zasecanju). Ostatak pupane vrpce na strani deteta zamotajte sterilnom gazom i zavojem, jer je vrlo podloan infekciji.

76

Posteljica (trei stadijum poroaja) Nakon raanja deteta, trudovi e se nastaviti dok ne izae i posteljica. Potstaknite majku na dojenje. Time se stimulira izluivanje oksitocina, hormona koji pojaava kontrakcije materice (trudove). Nakon raanja posteljice, masaom trbuha potpomoi ete zaustavljanje krvarenja iz maternice. Posteljicu spremite u plastinu vreicu i poaljite u bolnicu zajedno s majkom i detetom, jer mora biti pregledana. Ako majka krvari iz naprsnua meice, pritisnite mesto krvarenja sterilnom gazom, pekirom ili higijenskim ulokom dok krvarenje ne prestane. Ne stavljajte gaze ili zavoje u rodnicu. Operite majku toplom vodom i sapunom. Ne koristite informacije iz ovog vodia za planiranje poroaja u kui! Kad god je to mogue, poroaj treba voditi struna osoba.

Osnovni principi prve pomoi

1. Povredu ili naglo oboljenje ne doekati nespreman (osnovna sanitetska oprema i osnovna znanja o pruanju prve pomoi) 2. Uoiti prirodu povrede ili oboljenja, proceniti ozbiljnost i teinu, uoiti i otkloniti pretee opasnosti 3. U prvom planu je stanje p/o, a ne sama povreda ili vidljivi znaci oboljenja 4. Preduzeti neodlone mere prve pomoi.Proceniti sve potrebne mere i postupke odloene prve pomoi.Po potrebi pozovite pomo 5. p/o postavite u odgovarajui poloaj 6. Izbegavati sva suvina kretanja i nepotrebno premetanje p/o 7. Zbrinuti sve rane i druge povrede mekog tkiva, kostiju i zglobova u skladu sa principima previjanja tj. imobilizacije 8. Previjanje i imobilizaciju povreda sprovoditi uvek u tkz. fiziolokom poloaju povreenog segmenta, ukoliko ne postoji tkz. prisilan poloaj

77

9. Transport p/o sprovoditi u skladu sa prirodom povrede ili oboljenja (hitnost, poloaj, pratilac) 10. Ukoliko povreda ili oboljenje ne zahteva transport, p/o uputiti ta da ini u cilju otklanjanja tegoba, smetnji i eventualnih posledica povrede ili bolesti, do javljanja nadlenom lekaru

Kada se nesrea desi !!!

Budi priseban! Ne stvaraj paniku! Postupi brzo i svrsishodno! Sprei naknadno povreivanje! Pozovi hitnu pomo! Prui prvu pomo! Zaustavi znatieljnike! Zatrai pomo okoline! Obezbedi stalan nadzor, samopomo i pomo u zbrinjavanju unesreenih ljudi!
78

Priruna i improvizovana sredstva za pruanje prve pomoi

Kao priruna sredstva za pruanje prve pomoi spasilac, po potrebi, koristi sve ono to se nalazi u neposrednoj blizini p/o ili u okolini mesta ukazivanja prve pomoi.Tako, raznovrsni predmeti, delovi odee spasioca ili unesreenog, delovi nametaja i slino- omoguuju brze i svrsishodne improvizacije u zbrinjavanju p/o osoba.Pritom, improvizovana sredstva slue kao zamena ili dopuna standardnim sredstvima za pruanje prve pomoi.Spasilac, prema potrebi i mogunostima, svaki pogodan predmet ili materijal iz neposredne okoline kombinuje sa standardnim sredstvima za pruanje prve pomoi.Na taj nain, spasilac tedi sanitetski materijal, a pruenu prvu pomo ini svrsishodnijom i kavalitetnijom, i, u sluaju potrebe, brom.

OSNOVU PRVE POMOI INE:GLAVA (SABRANOST, SNALALJIVOST, SPOSOBNOST, IMPROVIZACIJA) I DESET PRSTIJU SPASIOCA (NJEGOVA SPRETNOST, VETINA I UVEBANOST)

79

Literatura

80