$,09,

Polazeci od znacaja razumevanja u procesu

usvajanja znanja, a s obzirom na prisutne
teskoce u deIinisanju i primeni postojecih
deIinicija, u ovom radu prikazano je nekoliko
novijih pokusaja klasiIikacije ishoda ucenja,
koji su se pojavili posle Blumove taksonomije, i
koji tretiraju razumevanje na razlicite nacine.
Skempova klasiIikacija pravi razliku izmedu
instrumentalnog, relacionog i logickog
razumevanja, koji se zatim povezuju sa
speciIicnim tipovima znanja. Pristup Entvistla i
Martona, polazeci od individualnih razlika u
nacinu razvijanja objekata znanja od
povrsinskih do dubinskih, analizira nacine na
koje ucenici dozivljavaju razumevanje koje
razvijaju u procesu ucenja. SOLO taksonomija
Bigsa i Kolisa tretira razumevanje kao
sposobnost objasnjavanja naucenog, u kontekstu
evaluacije kvaliteta ucenja, a na osnovu
strukture opazenih ishoda ucenja. Analizirane su
i mogucnosti primene ovakvih shvatanja u
nastavnom procesu i prikazani su nalazi
istrazivanja razlicitih autora, cije implikacije se
odnose na mogucnosti reIormisanja nastave u
skladu sa novijim empirijskim nalazima,
narocito kognitivisticke orijentacije. U ovom
kontekstu razmatrane su i kvalitativne razlike u
ciljevima koje postavljaju oni koji uce, na
osnovu istrazivackih nalaza, sto pruza novu
perspektivu za razumevanje kao cilj, iz ugla
aktera ucenja. Implikacije ovakvih nalaza
ukazuju na znacaj razvijanja razumevanja kao
cilja, u kontekstu naglasavanja uloge ucenika u
vaspitno-obrazovnom procesu.