SEMINARSKI RAD IZ PREDEMTA GRAANSKO PRAVO

Tema

Nitavi pravni poslovi

Sadraj
Uvod...................................................................................................................... 2 I Pojam i razvoj nitavih pravnih poslova...............................................................4 II Vrste nitavih poslova.........................................................................................5 1.Protivzakoniti pravni poslovi............................................................................5 2.Nemoralni pravni poslovi.................................................................................6 3. Zelenaki pravni poslovi.................................................................................7 4.Fiktivni pravni poslovi......................................................................................8 5. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica.........................................8 6. Simulovani pravni poslovi...............................................................................9 7. Pravni poslovi zakljueni izvan okvira pravne sposobnosti pravnog lica........9 III Pravne posledice nitavih pravnih poslova......................................................10 1.Povraaj u preanje stanje...........................................................................10 2. Konverzija.....................................................................................................10 3. Delimina nitavost......................................................................................11 4. Naknada tete..............................................................................................11 Zakljuak............................................................................................................. 12

UVOD

Nevanost pravnih poslova postoji u sluajevima kada im nedostaje neki zakonom predvieni uslov nastanka ili vaenja, usled ega ne proizvode nameravana pravna dejstva, koje su strane imale u vidu. Uzroci koji dovode do nevanosti pravnih poslova razliiti su i po vrsti i stepenu povrede prava. U zavisnosti od povrede pravni posao moe da ima neizleiv nedostatak usled ega ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo pa se takav posao smatra nitavim, ili apsolutno nitavim. Ako je nedostatak manjeg znaaja, a pravni posao proizvodi pravna dejstva do ponitenja, radi se o ruljivom pravnom poslu. U ovom radu se bavimo prouavanjem nitavim pravnim poslovima.

I POJAM

I RAZVOJ NITAVIH PRAVNIH POSLOVA

Prvobitno rimsko pravo nije poznavalo stepenovanje nedostataka koji dovode do nevanosti pravnih poslova. Pravni posao kome je nedostajao neki od propisanih uslova nije vaio po sili zakona- ex lege. Takvi pravni poslovi su bili apsolutno nitavi i nisu proizvodili nikakvo pravno dejstvo od poetka. Po starom rimskom pravu postojalo je shavtanje da pravni posao ili postoji ili ne, tertium non datur. U kasnijem razvoju, aktivnou pretora, poelo je da se vodi rauna o vrsti i znaaju neodstataka zbog kojeg se posao smatrao nevaeim. Nasuprot rigoroznim pravilima ius civile prema kojem su pravni poslovi formalno ispunjavali sve uslove za punovanost, a u sutini su sadravali neki nedostatak koji ga je inio nevaeim, pretor je ediktima pokuavao da otkloni ovu koliziju pravnih pravila. Pretor je omoguavao licima koja su zakljuila ovakav pravni posao sa nedostatkom, putem tube, prigovora ili zahteva za povraaj u preanje stanje, faktiki ponite takav pravni posao. Corpus iuris civilis je sadrao ovo diferenciranje na apsolutno nitave i relativno nitave pravne poslove i od tada je ova podela u upotrebi do danas. Nitavi pravni posao prividno postoji ali se pravno smatra kao i da ne postoji ab initio. Nitavost je sankcija koju predvia zakon za pravne poslove koji ne mogu da proizvedu pravno dejstvo koje im je namenjeno. Sankcija ima za cilj zatitu odreenih interesa u drutvu. Nitavost kao sankcija za apsolutno nitave pravne poslove zasniva se na povredi pravnih normi kojima se titi opti interes, i ona nastupa na osnovu zakona. Nitavost ima za cilj zatitu optedrutvenog interesa, moralnih i drugih pravnih interesa koji su od posebnog znaaja za drutvo. Imperativnim pravnim normama, dobrim obiajima i uopte normam koje imaju za cilj zatitu javnog poretka titi prevashodno opti interes i pravni poslovi koji su u suprotnosti sa ovim normama smatraju se nitavim (apsolutno nitavim ). Nitavi pravni poslovi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni zakljueni. Takav pravni posao je od poetka bez pravnog dejstva i protekom vremena ne moe postati punovaan. Nitav pravni posao ne postaje punovaan kada zabrana ili neki drugi uzrok nitavosti nakanadno nestane. Nitave pravne poslove mogu ponititi strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dravni organi po slubenoj dunosti. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti. Da bi se nitav pravni posao ponitio potrebno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo ponitenje. Zahtev za ponitenje pravnog posla ne zastareva. Pravo na isticanje nitavosti nije vezano za rok.

II VRSTE

NITAVIH POSLOVA

1.PROTIVZAKONITI

PRAVNI POSLOVI

Protivzakoniti pravni poslovi su oni koji su zabranjeni na osnovu zakona ili drugim normama objektivnog prava. Ova vrsta pravnog posla je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim pravnim normama. Prinudne norme kojima se sankcioniu protivzakoniti pravni poslovi formulisane su na prepoznatljiv nain terminima zabranjeno je , nedoputeno je, ne moe, mora, ne sme, nitav je. Sloboda ugovaranja ne sme da protivree normam kojima se tite osnovne vrednosti u drutvu koje su sadrane u ustavu i imperativnim zakonskim normama. Pravni posao ne moe da proizvede pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava ( zakonske zabrane ). Zakonske zabrane su predviene mnotvom zakona ne samo graanskog nego i krivinog, upravnog i drugih grana prava. Neke od zabrana su sadrane u osnovnim naelima Zakona o obligacionim odnosima, a konkretizovane u odgovarajuim zakonskim odredbama. Primeri iz osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima su npr : Strane u obligacionim odnosima su slobodne , u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Da svoje odnose urede po slobodnoj volji ( autonomiji volje ).1 Obaveza je stranaka da se pridravaju naela savesnosti i potenja prilikom zasnivanja obligacionih odnosa .2 Zabranjeno je stvaranje i iskoriavanje monopoloskog poloaja na tritu ( lan 14 ). Svako je duan da se uzdri od postupaka kojima se moe drugome prouzrokovati teta.3 Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiajima.4 Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve vee intervencije drave u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, itd. kao i priroda odreenih drutvenih odnosa za koje je drava posebno zainteresovana, ograniavaju autonomiju volje stranaka.

Zako o obligacionim odnosima, lan 10 Zakon o obligacionim odnosima, lan 12 Zakon o obligacionim odnosima, lan 16 Zakon o obligacionim odnosima, lan 21

2.NEMORALNI

PRAVNI POSLOVI

Nemoralni pravni poslovi su vrsta nitavog pravnog posla koji svojom sadrinom,ciljem ili motivom protivree moralnim shvatanjima drutvene zajednice. To su pravni poslovi zakljueni protivno dobrim obiajima contra bonos mores. Nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom drutvene sredine i kriterijumi za njegovo odreivanje nisu utvreni zakonom. On se razlikuje od drutva do drutva a i u istoj drutvenoj zajednici podoan je promenana. Da li je jedan pravni posao nemoralan ili ne faktiko je pitanje koje sud ceni za svaki konkretan sluaj, rukovodei se naelima drutvenog morala. Za sud su merodavna opta moralna shvatanja drutvene sredine, a ne moral neke ue zajednice. Nemoralnim se smatra onaj pravni posao koji ima nemoralan osnov ili cilj koji se eli postii njegovim zakljuenjem. Npr. nagrada za konkubinat, ugovor o otkupu neveste radi udaje; ugovor o doivotnom izdravanju koji je davalac izdravanja zakljuio sa primaocem izdravanja, znajui da ga usled teke i neizleive bolesti oekuje neizbena i skora smrt.Nemoralan je pravni posao kojim se ograniavaju line slobode, intimna oseanja, ravnopravnost polova i sl. Pravni posao moe imati nedozvoljen motiv. Prema naem pravu ( pobude ) za zakljuenje pravnog posla ne utiu na punovanost pravnog posla. Postoje izuzeci koji se razlikuju u sluaju teretnih i dobronih pravnih poslova. Kod dobronih pravnih poslova motiv( pobuda ) koja postoji kod jedne strane da bez naknade uvea imovinu druge na raun svoje ( poklon ), ine sastavni deo samog osnova ( animus donandi ). Ukoliko je namera da se uini poklon bila inspirisana motivima koji su nemoralni, osnov ovakvog ugovora, je nemoralan odnosno nedopute, pa je ovakav ugovor nitav. Nemoralan motiv kod dobroinih ugovora ima za posledicu njegovu nitavost bez obzira da li je drugi ugovara znao da je nedoputen motiv bitno uticao na odluku jedne strane da zakljui pravni posao, a druga ugovorna strana je bila nesavesna.5 Pravne posledice nemoralnog pravnog posla su apsolutna nitavost sa svim konekvencama koje iz ovoga proizilaze. Ovi pravni poslovi se smatraju kao da nisu ni bili zakljueni tako da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Strane koje su zakljuile nemoralan pravni posao ne mogu zahtevati njegovo ispunjenje, niti traiti povraaj onoga to su na osnovu takvog pravnog posla dale. Sud moe u celini ili delimino odbiti zahtev nesavesne strane za vraanje onoga to je drugoj strani dala, amoe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite ili sedite.6

Zakon o obligacionim odnosima, lan 53. Zakon o obligacionim odnosima, lan 104. stav 2.

3. ZELENAKI

PRAVNI POSLOVI

Zelenaki pravni posao je jedna vrsta nemoralnog pravnog posla. Naziv zelenaki potie iz vremena kada su trgovci ( lihvari ), kupovali od seljaka ito na zeleno pre etve, koristei se njihovim tekim materijalnim poloajem ili stanjem nude, izvlaei za sebe nesrazmernu imovinsku korist. U svom prvobitnom obliku zelenaki pravni posao se javio kod ugovora o novanom zajmu sa kamatom. Sredinom, a naroito krajem XIX veka se prihvata shvatanje u teoriji i zakonodavstvu, da svako teretan pravni posao kod kojeg postoji oigledna nesrazmera uzmeu uzajamnih davanja moe biti zelenaki. Zelenaki pravni posao posebno regulie Zakon o obligacionim odnosima na sledei nain : Nitav je ugovor kojim neko koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnu, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio ili se obavezao da e dati ili uiniti.7 Da bi se jedan pravni posao smatrao zelenakim potrebno je da se ispune, kumulativno, sledei uslovi: objektivni i subjektivni. Objekttivni uslov se sastoji u postojanju oigledne nesrazmere izmeu inidbe jedne strane i protivinidbe druge. Disproporcija uzajamnih davanja treba da bude takva da je oigledno, na prvi pogled uoljivo, flagrantno, krenje naela ekvivalentnosti. Uzajamnih davanja stranaka kod dvostrano obavezjuih pravnih poslova. Takoe je potrebna i kumulacija nekog od subjektivnih elemenata. Objektivni i subjektivni elementi kod zelenakog pravnog posla nalaze se u uzronoj vezi. Ukoliko je zakljuen pravni posao kod kojeg postoji samo oigledna nesrazmera bez prisustva subjektivnog faktora, ne radi se o zelenakom pravnom poslu, nego o pravnom poslu kod kojeg postoji prekomerno oteenje ( lezioni pravni posao ). Kod zelenakog pravnog posla postoji i povreda naela savesnosti i potenja i krenje dobrih obiaja. Potrebno je da se ispune i subjektivni uslovi na strani ikorienog lica a to su : stanje nude, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost. U vreme zakljuenja zelenakog pravnog posla potrebno je da je na strani zelenaa postojalo znanje o postojanju nepovoljnih okolnosti na strani ikorienog i njegova namera da se ovo teko stanje iskoristi da s eza sebe ili neko drugo lice pribavi nesrazmerna imovinska korist. Zelenaki pravni posao je ne samo zabranjen nego i nemoralan pravni posao i kao takav podlee sankciji nitavosti. Njime se ne vreaju samo interesi strana u pravnom poslu nego i drutveni interesi izraeni kroz instituciju javnog poretka, pa se posledica sastoji u apsolutnoj nitavosti. Oteeni kod zelenakog pravnog posla moe traiti da se njegova obaveza smanji na pravian iznos. Iako konvalidacija kod nitavih pravnih poslova nije dozvoljena ovo bi bio jedan od izuzetaka. Oteeno lice moe podneti zahtev za smanjenje obaveza na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja pravnog posla. ( lan 141. stav 3. i 4. )
7

Zakon o obligacionim odnosima, lan 141. stav 1.

4.FIKTIVNI

PRAVNI POSLOVI

Fiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. On se zakljuuje zbog toga, da bi se stvorio privid o njegovom postojanju, iako ga strane stvarno ne ele. One su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer pravno relevantne izjave volje za njegov nastanak nema, ali ga zakljuuju radi stvaranja privida za spoljni svet odnosno trea lica. Cilj zakljuenja fiktivnog pravnog posla je najee izigravanje nekih zakonskih obaveza ili prava treih lica. Jedan od primera je fiktivno zakljuivanje ugovora o kupoprodaju bez namere prenosa prava svojine sa kupca na prodavca; zakljuuje se fiktivan ugovor o kupoprodaji uz konstatciju da je cena plaena iako nije. Fiktivni pravni posao ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije ni zakljuen. Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla, kod kojeg stranke ili jedna od njih nisu znale za razlog njegove nevanosti, te pretpostavljaju da je posao punovaan. Putativna kauza ima za posledicu nemogunost nastanka punovanog pravnog posla, a foktovna njegovu nitavost. Najei razlog nastanka putativnog pravnog posla je nesporazum meu stranama, kada strane veruju da su saglasne o bitnim elementima pravnog posla, a zapravo postoji nesporazum o prirodi ugovora, osnovu ili predmetu. Zakon o obligacionim odnosima prividan ugovor, ubraja u pravne poslove kod kojih postoji mana volje, tj. kvalifikuje ga kao ruljiv pravni posao. U sluaju fiktivnog pravnog posla ne radi se o mani volje, nego voljakao uslov nastanka pravnog posla uopte ne postoji. Fiktivni pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo meu stranam u pravnom poslu. U odnosu na trea lica treba razlikovati sluaj kada je tree lice bilo savesno od onog kada je bilo nesavesno. Ako je tree lice bilo savesno ( nije zanlo niti je moralo znati da je u pitanju fiktivni pravni posao ), prividnost pravnog posla se prema njemu ne moe isticati. Ako je povodom fiktivnog pravnog posla savesno tree lice neto dali ili primilo, dato treba da mu se vrati, primljeno zadrava, a teta mu se nadknauje. Ako je tree lice bilo nesavesno ( znalo je ili je moralo znati za fiktivan pravnni posao ) onoto je dalo ili primilo iz takvog pravnog posla duno je da vrati bez prava na naknadu tete.

5. PRAVNI

POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA

Pravni poslovi koje zakljui lice potpuno poslovno nesposobno su nitavi. Njihovi pravni poslovi ne proizvode nikakva pravna dejstva. Poslovno neposobno lice nije u stanju da formira i izrazi pravno relevantnu volju ni da prihvati izjavu volje druge strane. Nitavi su i pravni poslovi koje zakljui lice koje je poslovno sposobno, ali se u vreme zakljuenja nalazi u stanju privremene neuraunljivosti ( alkoholisanost, uticaj opojnih droga ili stanje visoke temperature i sl. )

6. SIMULOVANI

PRAVNI POSLOVI

Simulovani pravni posao je onaj koji strane zakljuuju iako njegovo pravno dejstvo ne ele, da bi njime prikrili drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari. Simulovani pravni posao je prividan i zakljuuje se radi toga da bi se njime prikrio drugi, disimulovani pravni posao, iji nastanak i pravno dejstvo strane stvarno ele. Kod simulovanog pravnog posla zakljuuje se simulovani, da bi se njime prikrio disimulovani pravni posao. Kod simulovanog pravnog posla treba razlikovati 1) simulovani ili prividni pravni posao koji strane ne ele, ali ga svesno zakljuuju da bi prema treim licima izazvao lanu predstavu kao da je valjan 2 ) disimulovani pravni posao koji za trea lica nije vidljiv, a iji nastanak i pravno dejstvo strane zaista ele. Simulovani pravni poslovi se obino zakljuuju sa namerom da se obmanu trea lica ili ne udocvolji nekoj zakonskoj obavezi. Moe se dogoditi da strane zakljue ovaj pravni posao i bez nepotenih namera, nego samo sa ciljem da bi se sauvao u tajnosti. Prema zakonu o obligacionim odnosima prividan simulovani ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.8 Simulovan pravni posao je nitav i ne proizvodi pravno dejstvo izmeu strana jer ga nisu ni htele. Disimulovani pravni posao e se smatrati pravno valjanim pod pretpostavkom da sadri sve elemente potrebne za njegovu punovanost. Moe se dogoditi da oba pravna posla, simulovani i disimulovani, ne vae jer se strane u poslu koriste simulovanim pravnim poslom da bi prikrile neki zakonom ili moralom nedozvoljen cilj. Trea savesna lica ne mogu snositi posledice koje nastaju zbog nitavosti simulovanog pravnog posla.

7. PRAVNI

POSLOVI ZAKLJUENI IZVAN OKVIRA PRAVNE SPOSOBNOSTI PRAVNOG LICA

Pravna lica kao subjekti prava nastaju radi ostavrivanja pravom dozvoljenih ciljeva. Njegov pravni subjektivitet vezan je za realizaciju ciljeva radi kojeg se osniva. Pravno lice moe zakljuivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnou za koju je registrovano. Ono poseduje tzv. specijalnu pravnu i poslovnu sposobnost. Prema sistemu specijalne pravne i poslovne sposobnosti pravno lice moe biti nosilac onih prava i obaveza i zakljuivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnou radi kojeg je osnovano. Ugovor zakljuen izvan okvira pravne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo.9 Savesna strana moe zahtevati nadoknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja takvog ugovora, koji ne proizvodi pravno dejstvo. Osnivakim aktom ili statutom odreuje se delatnost pravnog lica, jer ugovor zakljuen suprotno statutu ostaje na snazi, osim ako je to druga strana znala ili morala znati.10
8

Zakon o obligacionim odnosima, lan 66. stav 1 i 2 . Zakon o obligacionim odnosima, lan 54. Zakon o obligacionim odnosima, lan 22.

10

III PRAVNE
1.POVRAAJ

POSLEDICE NITAVIH PRAVNIH POSLOVA

U PREANJE STANJE

Pravne posledice nitavosti pravnog posla su njegova nevanost od poetka, ex tunc. Nevanost deluje retroaktivno. Pravne posledice nitavosti odraavaju se na sam pravni posao, na odnose meu stranama, i natrea lica. Pravne posledice nitavosti u odnosu na pravni posao, bez obzira da li je izvren ili ne, su o tome da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, kao da nije ni bio zakljuen. Retroaktivno dejstvo ponitenja pravnog posla znai da je ne vaei od momenta zakljuenja ex tunc. Posledice nitavosti prema stranam u pravnom poslu su razliite u sluaju zakljuenog, a neizvrenog pravnog posla, i zakljuenog i izvrenog pravnog posla.

2. KONVERZIJA

3. DELIMINA

NITAVOST

Do delimine nitavosti dolazi kada s samo neke odredbe pravnog posla u suprotnosti sa pravilima javnog poretka. Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samaog ugovora ako on moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.11 Pravilo da se nitavost ograniava samo na one odredbe koje su protivzakonite ili nemoralne, a ne na ceo pravni posao vai po sledeim uslovima : da pravni posao moe opstati bez nitave odredbe, tj. Ukoliko nitava odredba nije bitan uslov za pravnu valjanost pravnog posla; da takva odredba nema znaenje odluujueg uslova pravnog posla ; da nitava odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je pravni posao zakljuen. Sud e prilikom ponitenja pravnog posla u svakom konkretnom pravnom poslu voditi rauna o navedenim uslovima imajui u vidu sadrinu pravnog posla, njegovu pravnu prirodu i okiolnosti pod kojima je zakljuen kao i da li su strane u vreme zakljuenja znale ili nisu znale za deliminu nitavost pravnog posla. Zakonom je predviena mogunost da ugovor ostane na snazi, ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kada je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje12

4. NAKNADA

TETE

Naknada tete koju jedna ili obe strane pretrpe zakljuenjem nitavog pravnog posla, se prema Zakonu o obligacionim odnosima, moe zahtevati pod odreenim uslvima13 : Da je jedna od strana u pravnom poslu kriva za zakljuenje nitavog pravnog posla. Krivica postoji ukoliko izmeu skrivljene radnje jedne strane i zakljuenja nitavog pravnog posla iz kojeg je proizala teta za drugu postoji uzrona veza. Potrebno je da se skrivljena radnja moe pripisati u krivicu strani koja je prouzrokovala; Da je druga strana u pravnom poslu ( oteena strana ) bila savesna. Savesna je kada nije znala niti je prema postojeim okolnostima mogla znati za postojanje uzroka nitavosti u vreme
11

Zakon o obligacionim odnosima, lan 105. stav 1. Zakon o obligacionim odnosima ,105. lan 2. Zakon o obligacionim odnosiam, lan 108.

12

13

zakljuenja pravnog posla. Do naknade tte nee doi ako su obe strane bile savesne ili obe nesavesne. ; Da je savesna strana iz zakljuenog, a neizvrenog nitavog pravnog posla pretrpela tetu. Naknada tete moe se sastojati od one koju savesna strana trpi zbog neizvrenja nitavog pravnog posla, i one koju je pretrpela u svojoj imovii zbog preduzetih postupaka pouzdajui se, kao savesna sttrana u valjanost nitavog pravnog posla.

ZAKLJUAK
Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve vee intervencije drave u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, kao i priroda odreenih drutvenih odnosa za koje je drava posebno zainteresovana, ograniavaju autonomiju volje stranaka.