UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Graevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., antrak S.

, iri S., Deklodi ., TERMODINAMIKA, Nauna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlovi T., abri B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Graevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. .Kozi TEMODINAMIKA /inenjerski aspekt/ Mainski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% asova predavanja i 80% asova vebi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno uee na laboratorijskim vebama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na zavrni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. Termodinamika je nauka sa vrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave D. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije moe pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetiku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaniku ( u motorima SUS), -elektrina u mehaniki rad ( u elektromotorima ). Prouavanje i istraivanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja razliitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potie od grkih rei : termos-topao i dinamic- sila. Dakle moe se rei da je termodinamika u optem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inenjer Sandi Karno, ija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehaniki rad zahvaljujui prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim reima toplota se moe iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehaniki rad ( isto kao to se koristi pad vode sa vieg na nii nivo ili protok elektrine energije od vieg ka niem potencijalu). Razvoju termodinamike znaajan doprinos dali su i mnogi drugi istraivai, tako da danas zahvaljujui svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnika termodinamika, koja nas posebno interesuje, izuava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehaniki rad, objanjavajui teorijske postavke i principe rada toplotnih maina: motora sa unutranjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih maina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona prouava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veliine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazei u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje moe da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdunim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

svoju fiziku sutinu kretanje se javlja u vie razliitih oblika : mehaniko, toplotno, elektrino, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehnikoj praksi se esto koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije moe da pree u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaniko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehaniki rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaniko kretanje, pretvara se u elektrino, i obrnuto, elektrino kretanje u mehaniko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i koliinom, definie se mera kretanja, koliinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikroestica. Sve materije se mogu nai u tri agregatna stanja: vrsto, teno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U vrstom telu molekuli su stalno u istom poloaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnotee. Teno stanje karakteriu molekuli koji su u neprekidnom haotinom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stenjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u meusobnom poloaju i kretanju molekula. Uostalom i re gas potie od grke rei haos to znai nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje izmeu molekula deset puta vee od molekula, mogu da se naslute njihove siune dimenzije. Oni se u svom haotinom kretanju ( koji podsea na uznemireni roj pela) meusobno privlae i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom izmeu molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli vee brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikroestica tela ini unutranju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva meumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlaenjem ) unutranja energija moe da se povea ili smanji. Meutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutranja energija se ne menja. Kada se telo kree ( u makrorazmerama ), ima odreenu kinetiku energiju ( Ek), a kada se nalazi u polju odgovarajuih sila ( gravitacionih, elastinih ) ima i potencijalnu ( Ep), pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunevog zraenja, bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom, kao energija vodenih tokova (beli ugalj), vetra, nafte uglja, treseta, drveta, biomase, prirodnog gasa, termalna i ostale. Oko tri etvrtine energije koja se danas troi dobija se sagorevanjem goriva. Medutim, zalihe prirodnih goriva su ograniene, te se sve vea panja poklanja racionalnoj eksploataciji postojeih izvora energije, usavravanjem toplotnih motora a naroito istraivanju novih oblika energije. Termodinamiki sistem Ako elimo da prouimo neku pojavu, potrebno je da uoiti deo prostora na kome e se pojava pratiti i razmatrati. Pod termodinamikim sistemom smatramo ogranieni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. U tehnikoj termodinamiki sistem se najee svodi na telo pomou koga se toplota pretvara u mehaniki rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamiki sistem naziva i - radno telo. Sve to okruuje termodinamiki sistem naziva se okolna sredina. Vrlo esto se termodanamiki sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema, koja moe biti realna i zamiljena. Izmeu sistema i okoline postoji uzajamni uticaj, koji se ogleda u moguoj razmeni mase i energije izmeu mase i okoline. Razlikujemo: -otvoreni sistemi, -zatvoreni , i -izolovani sistemi.

Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. Primer otvorenog sistema je izmenjiva toplote ( vidi sledeu sliku), u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 razliitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije izmeu fluida, odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajedniki naziv za tenosti i gasove). Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom koliinom supstance. Kroz granice ovog sistema nema razmene mase, ali je mogua razmena energije sistema sa okolinom. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih maina, kada su ventili zatvoreni, klip se pomera , menja se zapremina i granice sistema. Tom prilikom masa ostaje ista pri emu se vri razmena energije sa okolinom.

Kod izolovanog sistema koji u suutini u prirodi ne postoji, nema protoka mase niti se vri razmena energije. Termos boca , kod koje se razmena toplote spreava posebnim posrebrenim zidovima izmeu kojih je izvuen vazduh, moe u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. Pri prouavanju jednog sistema, fizike veliine i hemijski sastav u svim takama sistema mogu da budu isti. Takav sistem je h o m o g e n. Obrnuto, h e t e r o g e n sistem se sastoji od vie homogenih delova faza. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. Voda koja kljua u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema, jer se sastiji od dve faze: tene i gasovite.

Veliine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova moe biti u razliitim stanjima, to jest moe imati razliita fizika svojstva. Naprimer, zagrevanjem ili hlaenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura, a pri kretanju klipa menja se i zapremina. Svako od tih stanja je odreeno veliinama makroskopske prirode koje se nazivaju veliine stanja. U termodinamici se za osnovne veliine stanja smatraju: pritisak, zapremina i temperatura , jer se ove veliine jednostavno mere i imaju oigledan fiziki smisao.

Specifina zapremina . Molarne veliine stanja U tehnikoj termodinamici radno telo je najee gas, koji nema svoju zapreminu ve uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. Meutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tano odreena i naziva se s p e c i f i n a z a p r e m i n a. v=V/m m3/kg

Gde je : V, ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela odreena zauzetim prostorom, M , ( kg ) -njegova masa. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinine zapremine, pa je reciprona specifinoj zapremini. r = m/V = 1/v , Kg/m3

Zapremina moe da se svede ne samo na jedinicu mase ve i na jedinicu koliine radnog tela. K o l i i n a s u p s t a c e predstavlja fiziku veliinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma, molekula, elektrona, jona ). Jedinica za koliinu materije u meunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ), mada se u praksi ee koristi hiljadu puta vea jedinica - k mol.

Jedan ''mol'' je koliina supstance jednog sistema estica, koji sadri onoliko pojedinanih estica koliko ima atoma 0,012 kg ugljenikovog izotopa C12. Kad se te estice molekuli, onda jedan ''kmol'' sadri 6,065 .10 na 26 molekula ( Avogadrov ). Ili , 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M , ''Kg/kmol''. Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove koliine. VM = V/n , m3/mol,

Gde je : n koliina supstance izraena brojem molova. Slino tome , molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj koliini, to jest M = m/n, kg/mol

Zamenom u predhodnim izrazima , dobijamo VM = V/n = m.v/n = M.v = M/r . , m3/mol

Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara odreenu silu pritiska na zidove. Srednja vrednost, rezultujue, normalne sile, kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda, svedeni na jedinicu povrine, predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa, P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' :

Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta vea jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa

U optem sluaju pritisak gasa moe biti vii ili nii od referentne vrednosti - barometarskog pritiska (pb). Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru, a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa, odnosno 101,3 kPa. Ukoliko je pritisak vei od barometarskog, tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn

U sluaju kada je apsolutni pritisak nii od barometarskog, meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Stvarni pritisak je. P = P b - Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veliina stanja. Temperatura ovek ali i sva ostala iva bia imaju sposobnost da ulima registruju toplotu ili hladnou. Taj oseaj koji registrujemo je neprecizan. Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskaemo brojkom, uvedena je jo jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). Temperatura je fizika veliina stanja koja karakterie toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Posmatarno u mikrorazmerama, kao to se to radi u kinetikoj teoriji gasova, temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotinog kretanja estice tela ili mera srednje kinetike energije svih esica. Ako se dva tela razliitih temperatura, koji ine jedan sistem, dovedu u meusobni kontakt, njihovo stanje e se menjati sve dotle dok se
8

temperature ne izjednae u svim delovima sistema. Druge veliine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ), za takav sistem se kae da je u termikoj ravnotei. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opaaju promene sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. Za merenje temperature najee je u upotrebi Celzijusova skala. Reperna taka u ovoj skali je taka topljenja leda ( pri pritisku od 101,3 kPa), oznaena je kao 0 stepeni Celzijusa , a druga reperna taka odgovara temperaturi kljuanju vode pri istom pritisku , oznaena kao 100 stepeni. Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. Za merenje temperature u meunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamike temperature. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa, ali se ove skale razlikuju po koordinatnim poecima, po emu postoji zavisnost. T = 273,15 + t o C, K, Odakle sledi da je apsolutna nula, kada potpuno prestaje kretanje molekula -273,15 oC. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izraava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina, ali to nije sluaj sa proizvodom ili kolinikom ovih temperatura. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. Taka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je oznaena sa 32 oF a taka kljuanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101,3 kPa. Na osnovu proporcije jednostavno se moe preraunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih naina merenje pritiska zasnovan je na injenici da pritisak stuba tenosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. Poznat je ogled italijanskog fiziara Torielija, on je staklenu posudu duine oko 1m, zatvorenu sa jedne strane napunio ivom. Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa ivom. Tom prilikom deo ive se izlio u posudu ali je ostao stub ive visine 760 mm. U gornjem delu cevi nalazi se mala koliina ivine pare koja se za ovaj sluaj moe zanemariti. Kada je pritisak u ravnotei to e atmosferski pritisak biti jednak pritisku ivinog stuba u preseku A A.
9

Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A popreni presek cevi, G teina stuba ive , m masa , V zapremina, r - gustina, visina stuba ive i g ubrzanje Zemljine tee. Dakle izmeu atmosferskog pritiska i visine stuba tenosti ( ive ) postoji direktna proporcionalnost. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji ivin barometar (od b a r o s teina, m e t r e o merim ) Korienjem istog principa moe se meriti i natpritisak i potpritisak. Na sledeoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tenost. Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska.

10

P = P b + r g z = Pb + Pn Slina je situacija kada merimo razliku izmeu apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb - P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z

barometarskog i

Za merenje pritiska takoe se koristi jednakost sile pritiska i elastine sile ( u opruzi ili cevi ). Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra aneroida, zatim klipnih manometra, kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi.

11

Burdonova cev sastoji se od spljotene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). Pri povienju pritiska, cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku, koja se kree po skali. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnotea izmeu pritiska koji se meri i elastine cevi. Pri snienju pritiska cev se , zahvaljujui svojoj elastinosti, vraa ka poetnom poloaju, a kazaljka ka nultom poloaju. Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B, potrebno je da se tree telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. Na osnovu iskustva moe se tvrditi : ako je telo A u termikoj ravnotei sa telom C, a C u termikoj ravnoteom sa telom B, onda su tela A i B u termikoj ravnotei . Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi prvi i drugi predhodno dati drugim termodinamikim saznanjima. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi treeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije, pritisak, elektrini otpor, agregatno stanje, boja i dr. U principu svaka od navedenih promena moe da bude osnov za merenje temperature. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja moe da bude : iva, gas, alkohol , metal i drugo, zatim svojstva supstance, pa u zavisnosti od
12

toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost izmeu temperature i tog svojstva ( linearna, kvadratna, logaritamska). Princip rada ivinog termometra koji se najee koristi za merenje temperature ovejeg tela, zasnovan je na linernoj zavisnosti izduenja ive L i promene temperature T: (L- Lo)/Lo = T, L = Lo ( 1 + T ), gde je: -- toplotni koeficijenat linernog irenja, koji jednak relativnoj promeni duine po stepenu, -L i Lo - trenutna i poetna duina ive ivin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog ivom. On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC, jer iva ovava na -38,9 oC, a kljua na 356 oC, pri atmosferskom pritisku. Za merenje viih temperatura potrebno je da se sprei kljuanje ive, a to se postie poveanjem pritiska, tako to se prostor iznad ive napuni azotom, argonom ili ugljen diosksidom, dok se za nie temperature koriste termometri sa alkoholom. Za veoma tano merenje temperature i badarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. Iz fizike je poznato da se gasovi vie i pravilnije ire od tenosti. Temperatura se odreuje merenjem zapremine koju zauzima razreeni gas ( vazduh, vodonik, helijum ) jer pri stalnom pritisku izmeu temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizikim svojstvima: termometri sa elektrinim otporom ( elektrini otpor se menja sa temperaturom ), termoelementi ( dve ice razliitih materijala zalemljene na krajevima i izloene razliitim temperaturama, usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje), optiki termometri za merenje visokih temperatura ( izmeu zrane energije koje emituje uareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). Na sledeoj tabeli dat je merne oblasti razliitih ureaja za merenje temperature.

13

Jednaine stanja. Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju, molekuli gasa tee da se to ravnomernije rasporede po raspoloivoj zapremini i da imaju priblino ujednaenu energiju. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje, ukoliko nema spoljnih uticaja. Pri tome pritisak, temperatura i specifina zapremina ( kao i ostale veliine stanja ) imaju iste vrednosti u svim takama zapremine sistema, to definie stanje termodinamike ravnotee sistema.

Svako od tih ravnotenih stanja je odreeno odgovarajuim osnovnim veliinama stanja: p,v,T. Prouavanjem ponaanja razliitih gasova, teorijski
14

i eksperimentalno, utvreno je da su veliine stanja meusobno zavisne i povezane t e r m i k o m j e d a i n o s t a nj a ( krae: jednainom stanja ), iji je opti oblik f ( p,v,T ) = 0 Jednaina stanja zavisi od vrste radne supstance, pa se zato moe smatrati njenom osnovnom termodinamikom karakteristikom. Na osnovu nje se odreuje trea veliina stanja, ako su ostale dve poznate. Pri tome se koriste tri mogua prikaza ovih funkciaja: analitiki, grafiki i tabelarni. Zbog energetskih uticaja okoline, ravnotea termodinamikog stanja se naruava. Naprimer: zagrevanjem ili hlaenjem sistema, irenjem ili sabijanjem, veliine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim takama sistema. Sistem prolazi kroz neravnotena stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnoteno stanje. Takav proces u kome se menjaju veliine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. Promena stanja sistema od poetnog stanja 1 (p1,v1,T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2,v2,T2), grafiki moe da se prikae ogranienom prostornom linijom. Meutim za praktino korienje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p,v), (v,T) ili ( p.T). Zbog odreenog fizikog znaenja najvie se koriste promene stanja u p,v koordinatnom sistemu. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u poetno stanje. Tada govorimo o krunim procesima ili ciklusima, koji se grafiki prikazuju zatvorenom konturom. Kvazistatike i nekvazistatike promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamikoj ravnotei. Dejstvom sile na klip gas se sabija , a ravnotea se naruava. Pritisak, temperatura i gustina imaju razliite vrednosti u takama sistema, pri emu je posebno povean pritisak u blizini klipa. Pri zaustavljanju klipa ravnotea se ponovo uspostavlja. Ako bi se, meutim klip veoma sporo pomerao, tada bi naruavanje ravnotee bilo neznatno. U graninom sluaju kada se klip kree bekonano sporo, moe se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnotei, iako se stanje sistema sve vreme menja. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadrava ravnoteu a pri tom se stanje sistema menja, odnosno
15

stanja su beskonano bliska ravnotenim. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatinim ( ravnotenim promenama stanja ). Ovakve promene stanja mogu da se prikau na dijagramu u obliku neprekidne linije, koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotena stanja izmeu poetnog i krajnjeg moe da se primeni jednaina stanja. Procesi u prirodi i u tehnikoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotenih procesa. Na primer strujanje gasa iz suda vieg u sud nieg pritiska praeno je razliitim pritiscima, temperaturama i gustinma u pojedinim takama sistema. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotena stanja nazivaju se nekvazistatike ( neravnotene promene stanja ). One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom, a jednaina stanja moe da se primeni samo za poetno i krajnje stanje promene. Kvazistatike promene stanja predstavljaju idealizaciju, ali u veini praktinih primera, a naroito kod toplotnih maina, promene stanja su veoma bliske kvazistatikim. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotriemo nekoliko primera mehanikog kretanja. Kada se matematiko klatno izvede iz ravnotenog poloaja, poee da osciluje i, ako se zanemari trenje, ponavljae ciklino iste amplitude i brzine. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. I kretanje apsolutno elastine kugle po horizontalnoj ravni izmeu idealno elastinih prepereka takoe je u mehanikom smislu povratni proces. Dakle mehaniko kretanje je mogue izvesti u suprotnom smeru, pri emu telo prolazi kroz iste take, istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. U tome se sastoji povratnost mehanikih pojava. Toplotni proces, meutim, karakterie svojstvo nepovratnosti. Izmeu dva tela razliitih temperatura koja su u kontaktu, poznato je, nastaju prelaenje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termike ravnotee ( izjednaavanje temperatura ). Obrnut proces, to jest prelaenje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne moe da se ostvari samo po sebi (spontano ). Proces meanja ( difuzije ) gasova takoe je nepovratan proces. Ako se u nekom sudu nalaze dva razliita gasa razdvojena pregradom, posle uklanjanja pregrade nastaje meanje. Obrnut proces njihovo razdvajanje- zahteva odreeni rad. irenje gasa u cilindru, takoe je nepovratni proces. Da bi se gas vratio u poetno stanje potrebno stanje, mora gas ponovo da se sabije, pa je potrebno uloiti neki rad, koji zbog
16

trenja i drugih gubitaka mora da bude vei od rada koji je dobijen irenjem gasa. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota izmeu gasa i okoline, to takoe utie na nepovratnost. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. Ipak, u prouavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam p o v r a t n i t e r m o d i n a m i k i p r o c e s i. Po definiciji, ako se sistem posle izvrenog procesa moe da vrati u poetno stanje , bez ikakvih promena u okolini, takav se proces naziva p o v r a t n i. Ukoliko se poeno stanje uspostavlja uz odreene promene okoline- takav proces je nepovratan. Uslovi povratnosti praktino ne mogu da se ostvare, pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. Stvarni realni procesi su nepovratni. Realni procesi protiu sa gubicima rada usled ternja, vrtlonih strujanja, otpora vazduha i dr. Sa znatnim temeperaturnim razlikama izmeu sistema i okoline. Zbog toga vraanje radnog tela u poetno stanje, koje je u principu uvek mogue, praeno je odreenim promenama u okolnim telima, kao to se moglo uoiti iz navedenih primera. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi, oni imaju nesumljiv teorijski znaaj. Sutina termodinamikih metoda je upravo u tome da se rauna rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj nain omoguava poreenje sa kvalitetom realnih procesa. Na primer, ako proraun pokae da bi neka maina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW, a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW, onda je jasno da je nerantabilna. Rad. Koliina toplote Prelaenje energije sa jednog tela na drugi moe da se ostvari na dva naina. -vrenjem rada jednog tela nad drugim, -prenosom unutranje energije sa toplijeg na hladnije telo, to se izraava kako koliina toplote ili krae t o p l o t a. Mehaniki rad Mehaniki rad je veoma rasprostranjen i oigledan oblik razmene energije. Da bi se ostvarila potrebna je sila, ali i pomeranje tela. Moe se naprimer uporno gurati auto, ali rade nee biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. Ili para koja prolazi kroz turbinu ije je rotor zakoen, stvara veliki moment uvijanja vratila, ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne pone da se okree. Intezitet mehanikog rada jednak je skalarnom proizvodu izmeu sile i puta.
17

Rad je najvei mogui kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. Rad se izraava istim jedinicama kao i energija ulima '' J ''. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog, zatvorenog termodinamikog sistema izazivaju promenu zapremine. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledea slika ) nalazi radno telo (gas), koje obrazuje sistem, sa pokretnom granicom povrinom A. Iz poetnog ravnotenog poloaja 1. posle kvazistatikog irenja, gas dolazi u ravnoteno stanje 2. Predpostavlja se da u toku irenja pritisak gasa ostaje stalan. irenjem gasa klip se pomera za veliinu x = x2 - x1, pa e ostvareni rad biti jednak proizvodu izmeu sile i puta L = F. x. Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu izmeu povrine klipa ( A) i pritiska gasa (p), pa je L = p.A. x. Meutim, proizvod A.x predstavlja promenu zapremine gasa pri irenju V = V2 - V1 =A. x, pa e zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p.V = p ( V2 - V1 ) A to je ustvari brojna vrednost povrine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeu sliku ), a to je povrina koja ograniava linija promene stanja, apcisa i ordinate krajnjih taaka procea. Zato se dijagram promene stanja u p,Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram.

18

U sluaju proizvoljne nekvazistatike promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V), izraz za zapreminski rad je sloeniji. Neka se klip iz poloaja 1 pomera u stanje poveanja zapremine sistema za malu veliinu x1 =x1 x2 pri emu se zapremina poveava od V1 na V2, a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad irenja L1 = F1x1 = p1 (V2 V1) Ovaj izraz predstavlja povrinu rafiranog pravougaonika u p,Vkoordinatnom sistemu. Pri sledeem pomeranju klipa za malu veliinu x2 =x3-x2, ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N, to jest pri kretanju klipa od poetnog poloaja 1 do krajnjeg poloaja N, jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1, to jest zbiru povrina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + ...+ LN-1 A to je brojna vrednost povrine 1-N-N'-1'-1

19

Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafike interpretacije, moe zakljuiti kakav algebarski znak ima rad. Kako je u fizikoj sutini p>0, to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine V. U sluaju irenja ( ekspanzije ) V>0, pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem, a u sluaju sabijanja ( kompresije ) bie V<0, te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. Ili rad je pozitivan u sluaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa, odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz poetnog u krajnje stanje.

Oigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2, manji nego rad u promeni satanja 1-b-2, a vei od rada u promeni stanja 1-c-2, to se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti povrina ispod linija promena stanja. Tehniki rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem moe da pokrene neki ureaj, naprimer turbinsko kolo ( sledea slika). Na taj nain se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad, koji se naziva t e h i k i rad ( Lt).

20

Naravno da je mogu i sluaj kad kroz granice sistema pomou odgovarajueg ureaja , vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora , na primer). Zapreminskim i tehniki rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifini rad ).

l =L /m ,

L = Lt/ m,

J/kg

gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu, m- masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehnikom radu je P = Lt / t = m*.lt, Gde je W,

m* = m /t, maseni protok tadnog tela

Koliina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem esticamolekula i atoma, koji nastaje kada postoji razlika temperatura izmeu tela ( spoljanji prenos toplote ) ili izmeu pojedinih delova istog tela
21

( unutranji prenos toplote ). O toploti ima smisla govoriti, dakle samo tokom procesa prenosa energije. Koliina energije koja se , u formi toplotnog kretanja estica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se koliina toplote.Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala), nee biti razmene energije, pa ni razmene toplote.

Ovde jo jednom treba istai zajedniko svojstvo toplote i rada, kao spoljnih uticaja. Slino kii, koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru, ve samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero, ni rad ni toplota se ne sadre u jednom telu (sistemu). esto se ba kada je u pitanju toplota, u svakodnevnom ivotu kae da neko telo sadri toplotu, to je nepravilno. Ono to telo sadri je unutranja energija, koja se dovoenjem ili odvoenjem toplote ( ili rada) menja. O znaku toplote je usvojena sledea konvencija. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna, a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. Toplota se kao i rad izraava u dulima (J) a u proraunima se esto svodi na jedinicu mase q = Q/m, Specifini toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela tea a neka lake zagrevaju. Time se objanjavaju otre zime i arka leta kontinetalne klime , ili blage zime i umerena leta primorske klime. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg

22

okolni vazduh, a zimi se voda sporije hladi zagrevajui okolni vazduh. Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlaenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. Dakle, da bi se iste koliine razliitih supstanci zagrejale ili ohladile za idreenu temperatursku razliku , potrebna je razliita koliina toplote. Veliina kojom sa krakterie svojstvo tela jednakih masa da razliito menjaju temperaturu pri dovoenju ili odvoenju iste koliine toplote, naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. Koliina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu, definie se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1, T2) _ C = Q12/ (T1-T2), J/K Toplotni kapacitet oigledno zavisi od mase sistema. Da bi se dobila pogodnija veliina , koja nee zavisiti od mase tela, uveden je s p e c i f i n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifina toplota ). To je koliina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili koliine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). Na osnovu predhodne definicije, srednji specifini toplotni kapacitet bie: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ), J

a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ), J/(kmol.K) Izmeu specifinog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledea zavisnost. _ _ cM= M .c S obzirom na definiciju, specifini toplotni kapacitet je potrebno odrediti za vrsta tela i tenosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamikim prirunicima. Meutim , specifini toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizikohemijskih svojstava ve i od naina odvijanja procesa, jer je koliina toplote karakteristika procesa. Na taj nain specifini toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajua promena stanja. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj naina, to postoji i bezbroj
23

razliitih specifinih toplotnih kapaciteta ije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonano. Na primer specifini toplotni kapacitet bie: cv u procesu zagrevanja ili hlaenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const), cp- pri irenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const), ct- pri stalnoj temperaturi (T-const), i u optem sluaju ( x-const), gde je x- neka veliina stanja. Specifini toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature, posebno kod vieatomskih gasova, pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. Kod ugljen dioksida (CO2) , na primer, pri temperaturi od 2000 oC specifini toplotni kapacitet je vei za 70% nego pri temperaturi o 0oC.. U proraunima se vrlo esto, kada se zahteva vea tanost, koristi specifini toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. Entropija Da bi sistem mogao da izvri zapremniski rad, treba da postoje dva inioca: pritisak koji je vii od okloline i promena zapremine. Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. Dokaz da se vri zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. Na primer pritisak u cilindru moe da bude izuzetno visok, ali sve dok ne pone da se menja njegova zapremina, odnosno klip ne pone da se kree, nema rada. Analogno tome, za razmenu toplote izmeu sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura izmeu sistema i okoline, ali takoe i promena termike koordinate. Fizikalno razumevanje i objanjenje termike koordinate , koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). Entropija je veliina koja u termodinamici omoguuje da se u utvrdi smer termodinamikih procesa. Promena entropije predstavlja kolinik iz promene koliine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V, Tako se pri izraunavanju razmenjene toplote srednja temperatura mnoi sa promenom entropije Q12 = T S, Odakle je S = Q12/ T
24

Ovde treba naglasiti da date formule vae za kvazistatika stanja. Dakle da li se deava razmena toplote, ne treba zakljuivati samo na osnovu promene temperature, ve i na osnovu promene entropije. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. Ako se entropija tela poveava ( S>0, S2 >S1), onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). Obrnuto, ako se entropija tela ne smanjuje ( S <0, S 2 < S1 ), od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ). Promena entropije i sama entropija se izraavaju u dulima po kelvinu. ( J/K), a mogu da se svedu na jedinicu mase, pa e promena specifine entalpije biti s = S/m = q12/T, J/kg.K

Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamikih veliina. U prvu grupu ubrajaju se veliine, kao to su rad i koliina toplote, koje zavise od vrste procesa, slino kao to preeni put izmeu dva mesta zavisi od izabrane marute . Drugoj grupi pripadaju veliine stanja ( pritisak temperatura, zapremina, dr.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma. Entropija je veliina stanja, pa njena promena izmeu dva ravnotena stanja zavisi samo od tih stanja. Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T,S koordnatnom sistmu. Ako je zakon kvazisatatike promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu odreen relacijom T=f(S), onda , analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada, koliina razmenjene toplote bie jednaka brojnoj vrednosti povrine 1-2-2'-1'-1, to se vidi na sledeoj slici

25

Zato se ovaj dijagram, koji ima veliku praktinu primenu naziva toplotni dijagram. U sluaju da je T= const ( izotermski proces) , koliina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti povrine pravougaonika sa sledee slike: Q12 = T (S 2 -S1). U toku procesa pri kome je Q12=0, poto je T>0, S 2 -S1=0, odnosno S1 =S2 ( prikaz pod b na gornjoj slici), ili S=const (izentropski proces, proces pri stalnoj entropiji ). Prvi zakon termodinamike

Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni sluaj opetg zakona o odranju energije. To je iskustven zakon, po kome energija ne moe da nastane niti da nestane ve samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Ovim se zakonom utvruje odnos izmeu: -energije koju sadri sistem i koji je po svojoj sutini veliina stanja, i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote). Energija sistema moe da se promeni samo spoljnim uticajem- radom i toplotom. Ako se sa Q oznai koliina toplote a sa L rad, to se razmene izmeu sistema i okoline , tada je promena energije sistema E = Q L, pri emu za koliinu toplote i rad vae ve usvojeni dogovor o znacima.

Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitiki izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamiki sistem, posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). Na sledeoj slici dat je uproeni ematski prikaz nekog toplotnog ureaja ili maine, gde su veliine stanja radnog tela na ulazu oznaene indeksom 1, a na izlazu indeksom 2.
26

Promene stanja izmeu ravnotenih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatine ili nekvazistatine. Proces se deava u vremenskom intervalu t , u kome radno telo mase m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1, a istovremeno ista koliina radnog tela naputa sistem kroz izlazni presek 2-2. Energija radnog tela je jednaka zbiru unutranje energije (U), kinetike enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela zvisina u odnosu na referentnu ravan. Ukupan rad se u ovom sluaju sastoji od tehnikog rada Lt, i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp), odnosno L=Lt +Lp, pri emu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. Radom utiskivanja se masa m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1', a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'. U uoenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = pV., a kako je V=v. m, to e biti L p= p.v. m. U ulaznom preseku 1-1 vri se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan)
27

p1.v1 . m, a u preseku 2-2 rad protiv spoljanjih sila ( pozitivan ) p2.v2 .m , pa e rad potiskivanja biti Lp = m.(p2 v2 p1 v1 ), A ukupan rad L = Lt + m ( p2 .v2 p1 .v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamika veliina definisana kao zbir unutranje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema. Ova veliina karakterie toplotu termodinamikih promena koje se deavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ). H= U + pV, (J) Pri emu e specifina entalpija biti h = H/m = u +pv , ( J/kg )

Entalpija je veliina stanja jer je matematika kombinacija veliina stanja: Unutranje energije, zapremine i pritiska. Entalpija karakterie otvoren sistem u energetskom smislu, kao to unutranja energija karakterie zatvoren sistem, a zajedniko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od poetnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. Zatvoren nepokretni sistem U sluaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutranje energije, to jest U=E= U2-U1, a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 U1 Ova relacija moe da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const
28

Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorienoj toploti. A na osnovu svega je i oigledna tehnika formulacija prvog zakona termodinamika; perpetuum mobile prve vrste nije mogu, to jest, ne moe se stvoriti motor koji bi davao rad ne troei energiju. Osnovne postavke i formulacije
a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju odreen smer odvijanja i

odreeno vreme trajanja. Smer odvijanja procesa je od vieg ka niem potencijalu, a proces moe da tee sve dok se ne uspostavi ravnotea sistema i okoline.Ve je naglaeno da toplota uvek prelazi sa tela vie temperature na telo sa niom temperaturom, sve dotle dok se temperature ne izjednae. U sluaju mehanike neravnotee deavaju se analogni procesi. Na primer u spojenim sudovima voda tee od vieg ka niem nivou, sve dok se nivoi ne izjednae, a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednae. b) Prirodni procesi su nepovratni. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogui. Toplota ne prelazi sa tela nie temperature na telo sa viom temperaturom, voda ne tee uzbrdo itd. Da bi se proces izvrio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo, na primer ) potrebno je uloiti rad. Meutim taj rad je uvek vei od rada u direktnom procesu, upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u vie verovatno stanje. Navedene pojave se deavaju u jednom smeru, to je posledica haotinog kretanja molekula. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne, a pri vrhu bele kuglice, posle njihovoh meanja vrlo mala je verovatnoa je da e one posle meanja zauzeti poetni poloaj. ak se pouzdano moe zakljuiti da ovakav ishod nije verovatan. Ovaj primer ilustruje statistiko tumaenje drugog zakona termodinamike koji se moe definisati: prelazak estica iz ureenog oblika kretanja u neureen oblik je najverovatniji ( i praen porastom entropije ). d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. Usmerenost prirodnih procesa omoguava dobijanje dobiajnje korisnog rada. Tako se prirodni pad vode moe iskoristiti za
29

pokretanje hidraulinih turbina i dobijanje mehanike energije koja se dalje pretvara u elektrinu. Ako se koristi prirodno prelaenje toplote sa toplijeg na hladnije telo, mogue je toplotnim motorom dobiti mehaniku energiju. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara razliite temperature. Protok toplote i eventualno dobjanje rada mogue je ako postoje najmanje dva tela izmeu kojih postoji termika neravnotea, jedno toplije ( toplotni izvor, zagreja ) i drugo hladnije ( toplotni ponor, hladnjak). U sluaju motora sa unutarnjim sagorevanjem, toplotni izvor je toplota osloboena sagorevanjem goriva u cilindrima, a toplotni ponor-okolna atmosfera. Rad toplotne maine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije mogu. Kad bi to inae bilo mogue, to bi bila velika blagodet za oveanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere, okeana i itave Zemljine kugle. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. Rad se potpuno pretvara u toplotu, meutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne moe u potpunosti da se pretvori u meganiki rad- jedan neiskorieni deo uvek odlazi u toplotni ponor. Izloene postavke drugog zakona termodinamike omoguavaju da se shvate klasine formulacije drugog zakona termodinamike, do kojih se dolo empirijskim putem i koje su u sutini ekvivalentne. P r i n c i p K l a u z i j u s a. Toplota ne moe spontano, sma po sebi, da prelazi sa hladnijeg na toplije telo, bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne moe da se prevede u mehaniki rad. P r i n c i p P l a n k a. Nemogu je perpetum - mobile druge vrste. P r i n c i p B o l c m a n a. Priroda tei od manje verovatnih ka vie verovatnim stanjima. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotrie se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote izmeu dva tela razliitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledea slika ).
30

Koliina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2. Q1=Q2=Q. Ako se vodi rauna o znaku koliine toplote, smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1, a poveanje toplotete tela 2 S2 =Q/T2, ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . Sis= S1+ S2=- Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri emu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatino. Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je vei od nule, pa proizilazi Sis>0 U sluaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 teila T2 , proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije Sis= 0 Znai entropija izolovanog sistema se ne smanjuje- ona raste ili ostaje stalna. Ovo je zakon porasta etropije. Entropija raste kada se u

31

izolovanom sistemu protiu nepovratni (realni) procesi, a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. Dakle svi realni procesi, u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. Entropija raste pri nepovratnim procesiam, njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum. To stnje maksimalne entropije, pri kome nisu mogue dalje spontane prmene izolovanog sistema, odgovara stanju ravnotee izolovanog sistema. Prema tome drugi zakon termodinamike utvruje opti kriterijum ravnotee: u s t a n j u ravnotee izolovani sistem ima maksimalnu entropiju. Jednaina stanja idealnih gasova Ve smo zakljuili da su veliine stanja: pritisak, temperatura i zapremina meusobno zavisne veliine. Eksperimentalno se potvruje da je pri nekom pritisku gasa. p.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifine zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan, i ima istu vrednost za bilo koje ravnoteno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). Dakle veliine stanja gasa su povezane jednainom stanja ( Klapejronova jednaina ), koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R- gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. Do iste jednaine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const, pri p=const ). Gas za koji vai jednaina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. To je zamiljen gas-idealan gas pogodan za prouavanje, koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod odreenim uslovima. Sa gledita molekularno-kinetike teorije gasova, kod idelnih gasova, meumolekularne sile se zanemaruju, molekuli imaju masu, ali su tako mali da se zapremina moe zanemariti (smatraju se materijalnim takama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer, strogo uzevi, jednaina pv=RT vai samo kad pritisak tei nuli. Relni gasovi , iji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razreen), ponaa se blisko idealnom gasu. Tada su
32

molekuli udaljeniji pa se meumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. Ako se jednaina pv=RT mnoi sa masom gasa m, dobija se sledei oblik jednaine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V- ukupna zapremina gasa. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N.m3/m2.kg.K = J/kg.K Gasna konstanta po svojoj sutini predstavlja rad koji izvri 1kg gasa pri konstantnom pritisku, kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. Ako bi se jednaina stanja pomnoila sa molarnom masom M, dobija se jo jedan oblik jednaine stanja ( jednaina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM.T, gde je, VM- zapremina jednog kilomola, RM=MR- univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednaina pomnoi brojem molova n, dobie se sledei oblik jednaine stanja: pV = n RM.T Svi ovi oblici jednaine stanja su u sutini indentini, a koji e oblik koristiti, zavisi o konkretnog zadataka. Na osnovu Avogardovog zakona , po kome razliiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine, a imaju iste temperature i pritiske sadre isti broj molekula-moe se zakljuiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka

J/(kmol.K) Poslednja formula omoguava da se izrauna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . Gasne konstanta i molarna masa, i ostale karakteristike vanijih gasova dati su u sledeoj tabeli.

Rm= MR = 8314,4

33

34

Iz predhodnih relacija moe se zakljuiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova razliitih gasova iste. Pri tzv. normalnim fizikim uslovima ( t=0oC, p=101,325 kPa) molarna zapremina e biti Vm=RmT/p 0 8314,4 . 273,15 / 101325=22,41
mN3/kmol,

Gde je sa mN3, oznaen normalni metar kubni, to jest koliina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizikim uslovima. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22,41 kmol = M/22,41 kg sve ovo znai da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu ve i jedinica za koliinu supstance. Promena unutranje energije i entalpije idealnog gasa. Majerova jednaina Promena unutranje energije kao veliine stanja ne zavisi karaktera promene stanja, ve je potpuno definisana poetnim i krajnjim stanjem radnog tela. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad bie jednak nuli ( L12=0 ), pa je U2-U1 =( Q12) S, druge strane , kod idealnih gasova specifini toplotni kapacitet, pri stalnoj zapremini, moe se smatrati konstantnim, pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se U = U2 U1 =mc (T2 T1 ) Ovaj izraz e vaiti, na osnovu eksperimenta koji je izvrio Dul, ne samo za promenu V=const, ve i za sve promene stanja idealnog gasa.
35

Poslednji izraz odreena je promena unutranje energije, a sama unutranja energija se odreuje uz predpostavku da je U1 tei 0 za T1 273,15 K (T1=0oC), pa e biti U=m c vt (J), Aspecifina unutranja energija u = U/ m = cvt (J/kg)

odavde se zakljuuje da je unutranja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. Promena entalpije idealnog gasa odreuje se , na slian nain. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je , pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 T1) A sama entalpija slino unutranjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije me da se napie i u obliku H2 H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R to predstavlja Majerovu jednainu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotene- kvazistatine promene stanja idealnog gasa, pri konstantnom specifinom toplotnom kapacitetu, u uslovima zatvorenog sistema. Tom prilikom se odreuju:

36

- jednaine promene stanja i grafiki prikazuju u odgovarajuem sistemu koordinata: - energetske veliine, sadrane u jednaini prvog zakona termodinamike ( koliina toplote, unutranja energija, entalpija, rad ). Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifini toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost, u toku te promene stanja. Ta vrednost moe da bude cp, cv,0 i itav niz drugih od plus do minus beskonano. Jednaina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst, izvodi se iz analitikih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku, reavanjem odgovarajue diferencijalne jednaine, pri emu se dobija n pv = const gde se veliina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takoe u granicama od plus do minus beskonano. Iz ovog izraza moemo odrediti specifini toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifinih toplotnih kapaciteta pri p=const, odnosno V=const Razmotriemo nekoliko karakteristinih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const, pa je za dva stanja 1 i 2 T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 , to predstzavlja poznati Gej-

37

Gragiki prikaz izopbarske promene satnja u P,v- dijagramu predstavlja du 1-2, a u toplotnom T,s dijagramu eksponencijalna kriva linija. Pri dovoenju toplote poveava se zapremina i entropija radnog tela, a pri odvoenju toplote obrnuto. Zapreminski rad u ovom sluaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A koliina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini, V=const. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) ,

38

Odakle je v=v1= const. n = +- beskonano (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. Iz jednaine politrope p/T=const, p1/T1=p2/T2 , p1/p2=T1/T2 , to predstavlja arlov zakon.

Izohora u P,v- koordinatnom sistemu je du paralelna ordinati pri emu promena stanja tee u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovoenju toplote (q12>0), ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvoenju toplote /q12<0). U T,s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva, strmija od odgoavrajue izobare, zbog uslova cv<cp. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 , jer je delta v =0, a povrina izmeu dui 1 i 2 se projektuje u jednu taku.. Koliina razmenjene toplote, prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednaine politrope, posle odgovarajuih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 , a to je Bojl-Mariotov zakon

39

U toku izotermske promene stanja unutranja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju, jer su ove veliine stanja u funkciji temperature. Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela, se odvija bez razmene toplote izmeu radnog tela i okoline delta q=0 . Mnoge promene stanja u tehnikoj praksi, zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti, mogu se praktino smatrati adijabatskim. Zbog uslova da je delta q =0, tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednaina adijabate k 1-k k k-1 pv =const, p T =const , Tv = const Zbog uslova q12 =0, iz relacije delta q =T delta s

40

Izentropski rad irenja se dobija samo smanjenjem unutranje energije radnog tela, a celokupni rad sabiajnja se troi na poveanje unutranje energije radniog tela (gasa). P r i g u i v a nj e U parksi su esti sliajevi da prilikom proticanja- strujanja, gas nailazi na nalo suenje poprenog preseka ( na primer, ventil, zasun,porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste, a pritisak naglo opadne. Takva pojava se naziva priguivanje.

41

Na dovoljnom rastojanju od mesta suenja, brzina se opet smanjuje i praktino dostie poetnu vrednost , ali se poeni pritisak ne uspostavlja ponovo, jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtlono strujanje i tenje. Ovakav proces je izrazito nekvazistatian i u sutini nepoeljan, jer se pad pritiska ne moe iskoristiti na dobijanje rada. Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom, ( adijabatsko strujanje) i da su poprni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta priguivanja i da su na istoj visini ( z1=z2), poto nema tehnikog rada lt12=0, prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + w1w1= h2 +1/2 w2 w2 , gde indeks 1 oznaava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. Promena kinetike energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre priguivanja jednaka je entalpiji posle priguivanja. A koko je i promena temperature dosta mala to se moe pri razmatranju kod idelnih gasova zakljuiti da je temepatura pre priguivanja i posle priguivanja ista. Meutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna ve se zavisno od poetnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. Ovu

42

pojavu su prvi uoili Dul i Tomson pa je njima u ast ovaj efek i nazvan efekat Dul-Tomsona. Meavine idealnih gasova U prirodi i tehnici, pored jedininih jednorodnih supstanci, sreu se i njihove meavine (smee). Meavinu ine dve ili vie komponente. Primer meavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota, a u manajoj meri argona, ugljen dioksida, vodene pare i sl. Ovde e biti rei o meavini idealnih gasova, ije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje meusobno hemijski ne reaguju, pa za takvu meavinu vae svi zakoni idealnih gasova i jednaine stanja. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta meavine gasova , zauzima ceo prostor u kome se meavian nalazi, stvarajui na zidove suda odgovarajui pritisak. Pritisak koji bi imala odgovarajua komponenta kada bis se sama nalazila u itavoj zapremini i na temperaturi meavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak. Ukupan pritisak meavine oigledno mora da bude vei od parcijalnih pritisaka, jer je vei i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. Pri konstantnoj temperaturi meavine ukupan pritisak meavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon). P= p1+p2+...+pn , gde je : n- broj komponenti u datoj meavini Sastav meavine Za prouavanje i analizu meavine potrebno je poznavati njen sastav, to jest koliinu pojedinih komponenti u okviru meavine. Sastav meavine moe biti dat po masi-maseni sastav, po zapremini-zapreminski sastav, po molovima-molarni sastav. Maseni sastav meavine je dodreen masenim udelom, to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele meavine: g1= m1/m, g2=m2/m, ..............., gn=mn/m
43

Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice. Masa meavine je jednaka zbiru masa komponenata. Zapreminski sastav meavine je odreen zapreminskim u11delom r1= V1/V, r2=V2/V,....... , rn=Vn/V gde su V1, V2, ...Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti. Treba naglasiti da je redukovana zapremina, uslovna veliina slino parcijalnom pritisku. Redukovana zapremina neke komponente je zapremina odreena iz jednaine stanja pri temperaturi i pritisku meavine. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici. r1+r2+, ...+rn= 1 Molarnni sastav meavine odreen je molarnim udelom, koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova meavine. Vrlo esto se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu. Jednaine stanje meavine Termika jednaina stanja moe da se primeni i na meavinu idealnih gasova, ali je potrebno oderditi gasnu konstantu meavine. (Rsm). Ve je reeno da gasna konstanta meavine zavisi od vrste i od udela komponenata. Jednaine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednaina dobija se (p1+p2 +...+pn)V=( m1R1+m2R2+...+ mnRn) T Ili , sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+... +mnRn) T S druge strane jednaina stanja meavine e biti pV=m Rsm T Uporeivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+... +mnRn)
44

a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+... + gnRn

REALNI GASOVI I

PARE

Jednaina stanja vodene pare Dosadanja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. Jednaina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta irokom intervalu promena spoljanjih uslova opisuje ponaanje mnogih realnih gasova, sa tanou koja je dovoljna za inenjerske proraune. Meutim radno telo u termodinamikom sistemu moe da bude jo i tenom i vrstom agregatnom stanju. Oigledno je da za supstance u ovim stanjima ne vai jednaina stanja idealnih gasova. Ne postoji, na primer, vrsto telo, ni tenost, ija bi se zapremina smanjila za polovinu, kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. tavie, i kod gasovitih tela, prilikom veih kompresija, ili u blizini prelaska u tena stanja, uoavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponaanja prema jednaini stanja idealnog gasa. Postoji dakle, potreba da se u okviru termodinamike, proui ponaanje radnih tela u irem rasponu moguih stanja.

45

Termika jednaina stanja ( eksperimentalno dobijena veza izmeu veliina stanja-pritisak, temperatura i specifina zapremina ) moe da se prikae kao povrina u trodimenzionalnom prostoru, kao to se vidi na predhodnoj slici. Razliitim radnim telima odgovaraju razliite povrine, ali sve one imaju slian oblik. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju ire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). Prvoj grupi pripada mali broj supstanci, od kojih je najvaniji voda. U zavisnosti od uslova ( odreenih vrednosti veliina stanja ), radno telo je u vrstom, tenom ili gasovitom agregatnom stanju. Pojam stanja je neto ui od pojma agregatnog stanja. Na primer, postoji nekoliko alotropskih modifikalcija, odnosno faza, leda-istog vrstog agregatnog stanja vode. Moe da se uoi da podruje odreenih faza i prekidni prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednainom. Zbog toga se umesto matematikih jednaina stanja neke supstance, obino koriste dijagrami ( ustvari jednaine stanja u grafikom obliku ). Postoji vei broj jednaina stanja u analitikom obliku, ali su one uglavnom vrlo sloenog oblika. Neke od njih odlikuju se visokom tanou samo u ogranienoj oblasti promena veliine stanja, dok druge pokrivaju ire opsege, ali sa manjom tanou.

46

Razliite faze i mogui uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. f a z n o m d i j a g r a m u, koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p,v,T-povrina sa predhodne slike.

Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz meuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. Kada dve faze istovremeno postoje kae se da je svaka od njih u ravnotenom stanju ( zasiena) sa onom drugom. Zbog toga se karakteristine linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e e ili krive z a s i e nj a. U faznom dijagramu se jasno uoavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu. Pri tome se razlikuju sledei procesi: - topljenje iz vrste u tenu fazu (1-2), -ovravanje-iz tene u vrstu , vodu zamrzavanje (2-1), -isparavanje-iz tene u gasovitu (3-4), -kondezacija-iz gasovite u tenu ( 4-3), -sublimacija-iz vrste u gasovitu (5-6), -desublimacija-iz gasovite u vrstu fazu (6-5). U faznom dijagramu uoavaju se karakteristine take K i T. Kritina taka K predstavlja tzv. kritino stanje ( koje e u daljem tekstu biti detaljnije objanjena ), a taka T je trojna taka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led, voda u tenom stanju i vodena para ).
47

Veliine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanaaja je da se objasni kako se, u nedostatku jednostavnog oblika jadnaine stanja, korienjem odgovarajuih tabela i dijagrama, odreuju veliine stanja realnih radnih tela. Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i moe da se kree bez trenja, se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). Pri kvazistatikom izobarskom dovoenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehuri pare (B). Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u a l a tenost. Pri daljem dovoenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare tzv. s u v o z a s i e n a para (C). Meavina suvozasiene pare i kapljica tenosti naziva se v l a n a para. Kada sva tenost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasiena para (D). Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija, te nastaje plazma koja se esto naziva i etvrto agregatno stanje. Na sledeoj slici je prikazan opisani proces.

48

Ovde je vano naglasiti da posle poveanju temperature od A do B, daljim dovoenjem toplote se ne izaziva dalje poveanje temperature, sve do stanja D. Ovo se objanjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veu energiju nego u tenoj fazi. Znai energija dovedena se ne troi na poveanje temperature nego samo na promenu faze. ( specifioni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonano veliki tj. c=bekonano. Na osnovu faznog dijagrama moe se uoiti da toplota zasienja, kljuanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tenosti (ps), za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps), odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). Sa poveavanjem pritiska temperatura kljuanja raste - to je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom, a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. Povienje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma vana karakteristika vode za tehniku praksu. Voda moe da kljua i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak, tako da ova temperatura u tom sluaju postaje temperatura zasienja za taj pritisak. S druge strane na temperaturama znatno viim od 100oC voda ostaje u tenom stanju ako je pritisak dovoljno visok

49

(vii od 0,1 Mpa).

p,v-dijagram za vodenu paru Ako prikaemo proces faznog prelaska u p,v-koordinatnom sistemu, onda pojedina karakteristina stanja iz predhodne slike za pritisak p1 moemo da oznaimo sa A1, B1,C1,D1, i E1. Stanja B2 i D1 su potpuno odreena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajuim intrevalima.

Ako zatim ucrtamo odgovarajua stanja pri nekim viim pritiscima, na primer p2. S obzirom da je voda u tenom stanju gotova nestiljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode), pa je zapremina u A2 priblino jednaka zapremini u stanju A1. Zbog vie temperature kljuanja (zasienja) pri pritisku p2 , zapremina u stanju B2 je neto vea nego u stanju B1. Meutim zapremina koja odgovara stanju D2 uoljivo je manja od zapremine D1 ( pri povienju pritiska zapremina suvozasiene pare se

50

smanjuje). Pri daljem poveanju pritiska poveava se zapremina kljuale vode , a smanjuje zapremina suvozasiene pare. Na taj nain spajaju se krive koje spajaju skupove taaka B i D. Ovo se deava pri tzv. kritikom stanju, koje oznaavamo takom K ( kritina taka). Krive koje se spajaju u taki K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i n a kriva . Donja granina kriva predstavlja geometrijsko mesto taaka koje odgovaraju stanjima poetka isparavanja , gornja granina kriva predstavlja u istim uslovima stanje zavretka isparavanja. Parametri kritine take su veoma znaajni za projektovanje termodinamikih instalacija. Za vodu kritina taka je na pk=22,1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ), i Tk=374 0C. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na viim pritiscima imaju sasvim drugaiji karakter od onih koji se deavaju na niim pritiscima od kritinog. U ovom smislu karakteristino je stanje F ( sledea slika), do koga se moe, ako je polazno stanje A1, se moe stii na dva naina.

51

Prvi nain je je ve razmotren proces A1,B1,C1,D1 do nekog stanja E1,, posle ega sledi, na primer adijabatska komprsija do stanja F, koje je oigledno u oblasti pregrejane pare. Mogue je , meutim i drugi nain postizanja stanja F. Predpostavimo da je najpre izvrena izohorska kompresija od A1 do AF, posle ega sledi izobarsko dovoenje toplote do stanja F. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu, dakle u stanju pergrejane pare. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objanjenje ovog fenomena je u injenici da se supstanca (radno telo), na pritiscima veim od kritinog ponaa na svojstven nain. U procesu dovoenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode , sa porastom temperature, poinju sve vie da se udaljavaju jedni od drugih, to u sutini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tene vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graninih pojava koje su karakteristine za proces isparavanja za pritiske manje od kritinog pritiska. U savremenim termodinamikim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je ea podkritina oblast. Potrebno je da pokaemo kako u p,v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature, odnosno izoterme. U oblasti vlane pare (B-C-D), kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama, a u oblasti tenosti i pergrejane pare, one imaju oblik, grubo reno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u dui paralelne sa v-osom to se vidi na slici koja sledi)

52

Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasienja, pomenuta du postaje sve kraa i u kritinoj taki prelazi u taku. Kroz kritinu taku prolazi tzv. kritina izoterma koja u samoj taki K ima matematiki singularitet-promena krivine. Izoterme iznad kritine take se sve vie pribliavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). U domenu niih pritiska izoterme visokih temperatura praktino se poklapaju sa izotermama idelnih gasova. Ova poslednja injenica razjanjava sutinsko pitanje kada se realni gasovi ponaaju kao idealni gasovi. Iz izloenog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tenosti postoje istovremeno). Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritine temperature ( na primer kiseonik -118,82 oC, azot -147,13 oC itd.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponaaju kao idealni gas. U poetku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritine take i kritine izoterme nije znalo, postojao je termin permanentni gasovi , ako posledica injenice da neki gasovi ak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u teno stanje. Saznanje da svaki gas moe da se
53

prevede u teno stanje ako se ohladi do temperature nie od kritine i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) uinili su da naziv permanentni gasovi ostane samo istorijski da svedoi o razvojnom putu nauke o toplti. Dvofazno podruje (C), u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama ije vrednosti u ravnotenim uslovima jednoznano zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u odreenom smislu formalno ne podlee termikoj jednaini stanja. Drugim reima za zadati pritisak i temperaturu ne moe jednoznano da se odredi trea osnovna veliina specifina zapremina. Jo detaljnije, s obzirom na to da du itavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti , zadavanje pritiska i temperature, u sutini, ne predstavlja dva podatka ve samo jedan. Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u meavini suve pare i kljuale tenosti, koji se naziva stepen suvoe pare i izraava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase kljuale tenosti (m'); x = m'' /m' +m'' Stepen suvoe pare definisan je samo za oblast vlane pare i istovremeno omoguava matematike iskaze za donju i gornju graninu krivu. Na donjoj graninoj krivoj , u ganinom sluaju, nema suve pare, to odgovara vrednosti x=0. Gornjoj graninoj krivoj odgovara vrednost x=1, s obzirom na to da tada, u graninom sluaju vie nema kljuale tenosti. Izmeu x=0 i x=1 postoji skup razliitih moguih vrednosti stepena suvoe pare, koji omoguava da se jednoznano, prema pritisku ili temperaturi, definie stanje radnog tela ( specifina zapremina, specifina entalpija, specifina unutaranja energija). esto se veliina y = 1 x naziva stepen vlanosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoe pare. Na sledeoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const

54

Za obeleavanje veliine stanja vode i vodene pare u pojedinim podrujima koriste se posebne oznake. Za veliine stanja na donjoj graninoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). Donji indeks (x) koristi se za veliine stanja vlane pare. Kada je veliina stanja napisana bez indeksa ili oznake, onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tenost ( jednofazno podruje iznad graninih linija. Na osnovu zakona koji vae za meavine i na osnovu definicije stepena suvoe pare sledi da veliina stanja vlane pare mogu da se odrede prema sledeim izrazima

55

Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) , specifina unutarnja energija moe da se odredi jo na jedan nain, kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri odreivanju veliine stanja vode i vodene pare. Uobiajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za odreivanje veliine stanja dvofaznog podruja, tj. oblasti vlane vodene pare

56

57

58

Ova tabela sadri podatke o veliinama stanja kljuale tenosti i suve pare za razliite pritiske, to omoguava da se na osnovu sistema jednaina koje su gore date odrede traene veliine stanja. U sledeim tabelama su date veliine stanja u zavisnosti od temeprature.

59

60

61

Na taj nain veliine stanja u dvofaznoj oblati ( vlana para ) u tabelama su definisane i izraavaju se preko veliine stanja na graninim krivama. U sledoj tabeli , u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifine vrednosti zapremine, entalpije i entropije.

62

63

64

65

U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tenost, a u donjem delu tabele, sa primetnim skokom vrednosti - za pregrejanu paru. Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na nie od kritinog pritiska. Na sledeoj slici dat je p,v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri , koja moe da poslui i za direktno oitavanje vrednosti pojedinih veliine stanja.

T,s-dijagram za vodenu paru

U nekim sluajevima p,v-dijagram ne prua dovoljno mogunosti za analizu procesa u realnim radnim telima. Za izuavanja razliitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafiko prikazivanje razmenjene toplote, pogodniji je T,s-dijagram. Na sledeoj slici prikazan je T.s-diajgram za vodenu paru.

66

Uoavaju se karakteristine linije x=0 i x=1, koje razdvajaju dvofazno podruje od jednofaznog podruja. Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj taki (0,01 oC) jednaka nuli. Zbog toga donja granina linija see Tosu na nivou T=273,16 K. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tenosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podseaju na izobare idealnog gasa. U oblasti tenosti izobare su tako guste da su, na primer, sve od nulte do kritine- smetene u uzan pojas neposredno pored donje granine krive x=0. Kako ovo oteava prikazivanje promene stanja u
67

oblasti tenosti , obino se, u ematskom prikazu, razmak izmeu ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvean ( kao na sledeoj slici).

U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara, a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu, pri emu se krivina manja na gornjoj graninoj krivoj. Na sledeoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i povrina ispod linije procesa, koja predstavlja tzv. t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze, latentnu toplotu). Re je o toploti koju treba dovoditi kljualoj tenosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. U procesima kondezacije, pri stalnom pritisku, istu koliinu toplote treba odvojiti od suve pare. Kao to je ve napomenuto, svi izobarski procesi dovoenja, odnosno odvoenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. ( pa otuda i naziv latentna toplota ). S obzirom na to da je re o izobarskom procesu isparavanja, to se toplota isparavanja moe izraunati r = h'' h'

68

a na drugi nain Toplota isparavanja se moe izraunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku razliita za razliite tenosti (radna tela ). Za mnoge termodinamike proraune toplota isparavanja predstavlja znaajan podatak pa se ove vrednosti mogu nai u tabelama. H,s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najee koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. Na osnvu prvog zakona termodinamike, razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i poetku procesa. Isto tako tehniki rad u adijabatskim procesima ( u sluajevima kad promena kinetike i potencijalne energije mogu da se zanemare), jednak je razlici entalpija na poetku i na kraju procesa. U mnogim vanim procesima toplota se najee razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim.Isto tako tehniki rad se dovodi i odvodi pri protonim procesima u kojima , pored toga to se zanemaruju kinetika i potencijalna energija, sa dovoljnom tanou mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne maine dobro izolovane, a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu). Zbog svega to je reeno, u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju , razmenjena toplota ( pri p=const) i tehniki rad (pri q12=0) veoma se jednostavno odreuju, jer su ove veliine predstavljene kao dui, a ne kao odgovarajue povrine ( kao to je sluaj u p,v i u T,s-dijagramu). Na sledeoj slici prikazan je h,s-dijagram za vodenu paru. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome razliit u odnosu na p,v i T,s dijagrame. Kritina taka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti, ve je pomerena ulevo.

69

Prave linije u dvofaznoj oblasti, koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu meusobno paralelne ve zrakasto polaze od donje granine krive. U podruju pregrejane pare izobare postaju znatno strmije , a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i, sa udaljavanjem dvofaznog podruja asimtotski se pribliavaju linijama h=const. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog podruja ponaanje realnog gasa pribliava ponaanju idealnog gasa. Praktino veliine stanja vodene pare se mogu odreivati na dva naina; tabelarno ili pomou dijagrama . Mnogi praktini problemi jednostavnije se reavaju pomou dijagrama , dok se vea tanost postie primenom tabela i raunskim postupkom. Promena stanja vodene pare Pri proraunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slini problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova, to je odreivanje poetnog i krajnjeg stanja pare, promena njene unutranje energije, entalpije, razmenjene toplote i razmenjenih radova. Ali pri promeni
70

stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova.Ova razlika se sastoji u tome da, kada para prelazi iz jednog stanja u drugo, na primer pri prelasku iz vlane u stanje pregrejane pare, postoji i kvalitativna razlika u nainu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti. Pri tome je vrlo vano da se utvrdi u kakvom je stanju para na poetku i na krajun procea. Pojedine veliine stanja mogu da se odrede pomou tabela za vodenu paru i odgovarajuih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike. Kao praktiniji i bri, primenjuju se grafiki postupci , naroito korienjem h,s-dijagrama za vodenu paru. Prema zadatim poetnim veliinama stanja i uslovima odvijanja procesa , na primer, na h,sdijagramu, nalaze se take na kojima se odreuju nepoznate veliine stanja na poetku i na kraju procesa. Kao i u svim ostalim termodinamikim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati panja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protonom ) sistemu s obzirom na razliite naine odreivanja pojedinih karakteristika procesa.

71

72

Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlana para - pregrejana para. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki znaaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. Ovo se moe objasniti itavim nizom svojstava vode, prvo zato to je rasprostranjena u prirodi, jeftina, neagresivna prema metalima i nekodljiva za zdravlje oveka. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termikih svojstava. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju, na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. Jedan od najveih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasienja sa povienjem temperature, to zbog potrebe za poveanjem vrstoe znatno poskupljuje aparate i ureaje. Iz tog razloga temperatura zasienja vodene pare kao grejnog fluida nije via pod 180 do 190oC, to odgovara pritisku od 1 do 1,5 Mpa. U mnogim drugim sluajevima kada je zbog tehnolokih razloga potrebna vea temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda moe da bude i nieg pritiska. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju elektrine energije, parametri pare imaju znatno vie vrednosti koji dostiu nadkritine parametre. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha, u sastav vlanog vazduha, kao osnovnog radnog tela, ulazi pregrejana ili zasiena vodena para temperatura niih od 100oC. -U termodinamikim postrojenjima, osim vodene pate , koriste se i pare razliitih drugih tenosti ( amonijaka, ugljen-dioksida, freona, ive i dr.) Pare ovih drugih tenosti, u odgovarajuim promenama stanja ponaaju se u kvalitativnom smislu sasvim slino ponaanju vodene pare, pri emu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasienja veoma razlikuju u irokim granicama. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proraune. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadraaja soli, kiseonika i drugih primesa. Zato je neophodno svuda gde je to mogue predvideti
73

sistem za povraaj kondezata i njegovo ponovno korienje za dobijanje vodene pare. Svaki ureaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven ureajem za odvajanje kondezata. MEAVINE PARE I VLANOG VAZDUHA U optem sluaju meavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili razliitom agregatnom stanju. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadri komponentu ( vodenu paru) koja pri odreenim uslovima delimino kondezuje i izdvaja u obliku tene fazevode. Ovaj primer pokazuje na znaaj meavina koje se nazivaju parnogasne meavine. Jedna komponemta u meavini ima znatno niu temperaturu od svoje kritine temperature i zato se naziva para. Pri sniavanju temperature ova komponenta se kondezuje. Druge komponente imju znatno vie temperature od svojih kritinih temperatura to iskljuuje mogunost kondezacije, i zato imaju osobine idealnih gasova, a esto se nazivaju i v l a a n g a s. Gasovi koji se u tehnici najvie primenjuju, kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva, uvek sadri neku koliinu vodene pare.U svim ovakvim sluajevima mora da se rauna sa prisustvom vodene pare. Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla, postoji opsnost, da se ubrza korozija i oteti metalna povrina kotla. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tenosti. Vlaan vazduh

Najvaniji primer vlanog gasa je meavina suvog vazduha i vodene pare, koja se naziva vlaan vazduh. Vlaan vazduh ne samo to predstavlja sredinu koja nas okruuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnoloki procesi ve je esto i osnovni radni fluid u razliitim oblastima termotehnike. ( grejanje, suenje, klimatizacija). Posebno je znaajna uloga vlanog vazduha u meterologiji. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam meavinu gasova. Za tehnike proraune moe da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. Udeo druge komponente- vodene pare podloan je znatnim promenama.. U zavisnosti od lokaliteta i meterolokih
74

uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa razliitih vodenih povrina, vlanost vazduha je najvea u blizini velikih vodenih povrina, ( mora, jezera ) a najmanja u bezvodnim podrujima. Vodena para u vlanom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju priblino kao idealni gasovi. Ukupan pritisak vlanog vazduha jednak je barometarskom pritisku, po Daltonovom zakonu za meavine idealnih gasova, jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp), pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlanom vazduhu ( suvi vazduh praktino uvek ostaje gas ), vlaan vazduh moe da bude nezasien, zasien i prezasien. U nezasienom valnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu , sledea slika ). Jer je parcijalni pritisak pare nii od pritiska zasienja za datu temperaturu meavine ( pvp<Ps).

75

Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne koliine pare, vodena para u vlanom vazduhu postaje zasiena. Takav vazduh ( kao homogena meavina ) ne moe da primi veu koliinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i e n v l a n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasiena ). Svako dalje dovoenje vodene pare, iznad granine vrednosti definisano zasienjem, izaziva izdvajanje vika vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ), to se oznaava kao stanje prezasienog (zamagljenog ) vlanog vazduha. Slina situacija nastaje i u sluaju sniavanja temperature vlanog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare , to je takoe na predhodnoj slici. Pod temperaturom take rose (tR), podrazumeva se temperatura do koje je, pri p=const, potrebno ohladiti vodenu paru u vlanom vazduhu da bi ona postala zasiena. Kada se temperatura vlanog vazduha sniava ispod temperature take rose , deo vodene pare se takoe kondezuje i izdvaja iz homogene meavine . Kondezacija na vrstim povrinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasienja , ali ako je temperatura vrste

76

povrine nia od temperature take rose vazduha sa kojom je vrsto telo u kontaktu. Ovakva pojava se naziva roenje. Potrebno je da definiemo i pojam a p s o l u t n e v l a n o st (x), ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv), u posmatranom suvom vazduhu. x = mvl / msv

Za nezasien vlaan vazduh definie se i r e l a t i v na v l a n os t ( ), koji se izraava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlanom vazduhu prema pritisku zasienja za datu temperaturu vlanog vazduha: () = p vp / pv

Za veinu promene stanja vlanog vazduha u tehnici klimatizacije , grejanja i hlaenja, u tehnologiji suenja kao i raznim tehnolokim procesima moe da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. Zagrevanje vlanog vazduha Kada se vlanom vazduhu dovodi toplota , menja se temperatura, relativna vlanost, entalpija i druge veliine stanja, ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. Ova promena se ostvaruje pri x=const. Na sledeoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2.

77

Ukupna koliina toplote koja treba da se dovede vlanom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1), gde je msv= msv/ 1-x U sluaju protoinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlanost. Poznato je da se vlani materijali ne mogu da sue vazduhom koji je zasien vodenom parom. Ovo objanjva zato u procesu suenja vazduh predhodno zagreva. Hlaenje vlanog vazduha Sniavanje temperature vlanog vazduha pri stalnom pritisku u odreenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlanog vazduha.U sluaju izobarskog hlaenja kada je poetno stanje oznaeno takom 1 ( sa veom apsolutnom vlanou u odnosu na 1') a hlaenje se vri do iste temperature t2.

78

U prvom delu procesa, od take 1 do linije ()=1 sniava se tempetratura vazduha uz istovremeno poveanja relativne vlanosti. Na samoj liniji =1 voden para u vazduhu postaje zasiena, to znai da taka R predstavlja taku rose. Time se ukazuje na jednostavan grafiki postupak odreivanja temperature take rose korienjem h,s-dijagrama, za bilo koje poetno stanje nezasienog vlanog vazduha.

79

PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIKI RAD

Toplotni motori - osnovni principi

U mnogim pogonskim mainma toplota osloboena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaniku energiju.Na primer kod automobilskog motora, sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu, a zatim posredstvom odgovarajueg mehanizmau mehaniku koja se dalje pretvara u mehaniki rad koji se koristi za pogon automobila. Slian proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja, gde se ostvareni mehaniki rad koristi u druge svrhe. Takve maine u kojima se toplota pretvara u mehaniku energiju nazivaju se toplotni motori. Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike , gde je naglaeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehanikog rada. Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi:
-

potrebno je radno telo, pomou koga se kontinualno toplota pretvara u mehaniki rad; mora da postoje neravnotea izmeu radnog tela i okoline , tj. odreena razlika u pritiscima i/ili temperaturama.

- Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor, greja) i jedan hladniji (toplotni ponor, hladnjak ).
-

Rad bilo kog toplotnog motora moe da se ematski prikae, termodinamikim modelom ( sledea slika ).

80

Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vrenja rada. Koliina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT), koje vre rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ), pri emu neiskoriena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). Proces pretvaranja toplote u mehaniki rad mora da bude kontinualan u odreenom vremenu. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vri zatvorene krune procese-cikluse.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama, jer je ukupna promena bilo koje veliine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. Na sledeoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p,v i T,s-dijagarmu. Od poetnog stanja 1, radno telo kome se dovodi toplota q1, iri se promenama stanja 1-a-2, do take 2. Od take 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do poetnog stanja, pri emu se odvodi toplota q2. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz take 1 i 2. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad, jednak brojnoj vrednosti povrine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1, a u toku

81

procesa 2-b-1, negativan rad 2-b-1-1'-2'-2.

jednak brojnoj vrednosti povrine

Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti povrine u zatvorenoj konturi Lk = La- Lb

Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima. Slino tome u T,s dijagramu moe se izraunati korisna koliina toplote. Nepovratnost procesa. Termodinamiki stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji ine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni, uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamikog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamikim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa. Karnoov ciklus. Eksergija toplote

82

Povratni termodinamiki procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. Zato povratni ciklus koji ine povratne promene stanja ima najvei termodinamiki stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vri dve izotermske i dve izentropske promene stanja. Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora, a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora, to obezbeuje da razmena toplote izmeu radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti, od poetnog stanja a do krajnjeg stanja b u kome prestaje dovoenje toplote ( vidi sledeu sliku). Radno telo nastavlja irenje do take c izentropski, posle ove take poinje hlaenje radnog tela do temperature toplotnog ponora, sve do take d, kada poinje izentropsko sabijanje radnog tela do poetnog stanja.

Termodinamiki stepen korisnosti odreuje se () =1 q2/q1 = (Ti- Tp) / Ti Odavde se mogu izvui zakljuci:

desnokretnog Karnotovog ciklusa

83

a) termodinamiki stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela ve samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. b) Vrednost ternodinamikog stepena korisnosti se kree od nule do jedinice - teorijski. Imajui u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograniena izdrljivou materijala. Tako da se moe konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vri Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ).

Parnoturbinsko postrojenje. Rankin-Klauzijusovciklus

Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vri u posebnom energetskom ureaju. Radno telo visoke temperature i pritiska, cevovodima se dovodi u toplotni motor, gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaniku koja se dalje predaje potroaima.U ovom sluaju pretavranje hemijske energije se deava na jednom mestu, a pretvaranje mehanike energije na drugom mestu, to poveava strujne i toplotne gubitke, pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16...22%). U toplotnoj energetici elektrina energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima, u kojima se vri pretvaranje toplotne u mehaniku energiju, a zatim mehanike u elektrinu energiju. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamika svojstva, a u prirodi je ima u dovoljnim koliinama.

84

Postrojenje se sastoji od kotla (1), pregrejaa pare (2), cevovoda (3), parne turbine (4), kondezatora (5) i pumpe (6). Sagorevanjem goriva u kotlu oslobaa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda, koja isparava, pa se kao suvozasiena para, parovodom odvodi u pregreja pare, gde se pregreva do potrebne temperature. Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu, gde se irenjem pare dobija koristan rad, kojim se pokree generator elektrine energije. Iskoriena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje, pri emu predaje toplotu rashladnoj vodi. Kondezovana para se pumpom vraa u kotao, a pritisak kondezata se podie na pritisak vode u kotlu, ime se zavrava radni ciklus. Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus, sledea skica. On se sastoji od sledeih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6, izobarsko pregrevanje pare (61), izentropsko irenje pare u parnoj turbini (1-2), izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3), izentropskog sabijanja tene faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog kljuanja na pritisku kotla (4-5).

85

Termodinamiki ciklus klipnih motora sa unutranjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamikog ciklusa rada klipnih motora sa unutranjim sagorevanjem uvode se sledee pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajuim dovoenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i irenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koloina radnog tela u toku ciklusa je ista (to u radu motora nije sluaj); - radno telo je idealan gas (specifini toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Otociklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti povrine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena koliina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 T2 ), a odvedena koliina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama doli bi smo do saznanja da je termodinamiki stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije moe ad se povea samo do odreene granice . Njegovim poveanjem raste pritisak i temperatura sabijene meavine to moe da izazove nepoeljnu pojavu samopaljenja meavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praeno udarima.

Dizelciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povean tako to se

87

sabija samo vazduh, a po izvrenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamiku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomou vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protie sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamiki stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takoe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamiku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomou pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uoptenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari odreeni pritisak, nasatvi dovoenje toplote izobarski ( p=const), to se vidi na sledeoj slici.

88

Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i mea sa vazduhom, koji tamo dospeva u toku sabijanja, pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva, to odgovara izohorskom dovoenju toplote 2-3. Zbog naglog porasta pritiska u predkomori, u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i vea koliina neaktiviranog goriva. U cilindru u glavnom radnom prostoru , dogoreva ostatak goriva, a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). Ostali procesi su identini odgovarajuim ciklusima oto i dizelcklusima.

Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutranjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i odreene nedostatke. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamikog ciklus jer se veliine stanja radnog u toku termodinamikog ciklusa (pritisak, temperatura, specifina zapremina) brzo i znaajno menjaju u toku ciklusa. Osim toga radno telo ne moe u potpunosti da izvi ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorien. Klip kao znaajan deo motorskig mehanizma kree se sa velikim ubrzanjem i usporenjem izmeu spoljnje i unutranje mrtve take gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnoteavati. Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu.

89

Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primustvima koje prua rotacioni motor. Kod ovog motora termodinamiki procesi su slini kao u motorima sa unutranjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u razliitim elementima postrojenja. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru, dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces irenja u gasnoj turbini ime se postie kontinualan i miran rad postrojenja. Kod ovih motora se postie potpuna ekspanzija radnog tela ime se postie i vei stepen korisnosti postrojenja. Srednja brzina radnog tela je znatno vea nego od motora SUS ( i do 100 puta), to omoguava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin, petrolej, parafin. Meutim njihova primena je jo uvek ograniena. Da bi se ostvario visok termodinamiki stepen korisnosti, potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature, to zahteva veoma kvalitetne i termiki otporne elike za elemente turbine. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugraenom materijalu ali se time i termiki stepen korisnosti smanjuje. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato to se jedan znaajni deo energije koristi za pogon kompresora-. Gasnoturbinska postrojenja se iroko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ), jer se brzo putaju u rad i ukljuuju u energetski sistem. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. vrnim optereenjima, kada dolazi do preoptereenjima energetskog sistema. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju elektrine energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP Fiat efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava, aviona, brodova, lokomotiva, automobila itd. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja:
90

- sa otvorenim tokom, i - sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se ee primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo, zbog toga to produkti sagorevanja (kod neodgovarajueg goriva ) sadre odreenu koliinu kiseonika koji negativno utie na trajnost (korozju) elemenata turbine. Principjelna ema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledeoj skici.

Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2), kompresor (3), potroa energije (najee) generator elektrine struje (4), pumpa za gorivo (5) i startni ureaj (6). Kompresor koga pokree turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1, i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru , gde se odvija proces sagorevanja i oslobaaju produkti sagorevanja visoke teperature. Gorivo moe biti teno ili gasovto. Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva razliita dela: mlaznik, gde se radno telo ubrzava, odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetiku energiju, lopatice gde se kinetika energija dalje transformie u mehaniki energiju rotaciju turbine i vratila (L), koja se predaje potroau ( na primer generator elektrine energije ).

91

Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka, radno telo se takoe sabija u kompresoru (3) ( sledea slika) pa zatim odlazi u zagreja gasa (5), gde se zagreva do potrebne temperature. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle zavrene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivae toplote, gde se zagreva voda, naprimer za gradsko centralno grejanje.

Ohlaeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i zapoinje novi radni ciklus. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju vei stepen korisnosti ali su znatno sloenije konstrukcije, pa zato i manje u upotrebi, Na sledeoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom.

92

Regeneracija se sastoji u tome to gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjiva toplote regenerator (9), u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. Na taj nain se deo toplote, koji nepovratno odlazio u atmosferu, koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja.

LEVOKRETNI KRUNI PROCESI Radni fluid moe, pored ve opisanog desnokretnog, da obavlja levokretni kruni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne asovniku (sledea slika). U tom sluaju se toplota radnom fluidu, za njegovo irenje dovodi u procesu pri niim pritiscima i temeperaturama (a), a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri viim pritiscima i temperaturama (b). Utroeni rad na delu (b) vei je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno, u svakom ciklusu, od spoljanjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici povrina ispod linija (b) i (a). Svaki desnokretni kruni proces moe, obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji, kao to je prikazano na sledeoj slici.

93

Dovoenje toplote pri niim temeperaturama i odvoenje toplote pri viim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog krunog procesa omoguava da se toplota od izvora koji je na nioj temperaturi predaje toplotnom ponoru na vioj temperaturi. Drugim reima toplota se na ovaj nain prenosi sa tela nie temeperature na telo vie temperature. Na osnovu drugog zakona termodinamike , poznato je da ovakav proces ne moe da se odvija sam po sebi , kao to se to dogaa pri prelasku toplote sa tela vie temperature na telo nie temperature. Neophodna je odreeni kompezacioni proces i on se sastoji u ve naznaenom troenju rada, odnosno odreene koliine toplote koja odgovara tom radu. Levokretni kruni proces se koristi u sluajevima kada je potrebno odvoenej toplote, odnosno sniavanje i odravanje temperature tela, ili nekog objekta, na temperaturama niim od temperature okolne sredine Ureaji koji rade po levokrunom ciklusu nazivajuse rashladni ureaji. Na istom principu funkcionie i t o p l o t n a p u m pa , koja se koristi za dovoenje toplote, ili povienje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline.

94