Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
14Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Car Konstantin i Sveta Jelena

Car Konstantin i Sveta Jelena

Ratings:

4.0

(1)
|Views: 978 |Likes:
Published by api-3773727

More info:

Published by: api-3773727 on Oct 18, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

\u017dITIJE SVETOG RAVNOAPOSTOLNOG CARA
KONSTANTINA VELIKOG
i svete hristoljubive majke njegove
JELENE

KRAJEM treceg i pocetkom cetvrtog veka, kada se neznabozacki svet odlucno spremao da ognjem
i macem zbrise sa zemlje hriscanstvo[1], Promisao Bozji pripremao je medju samim carevima -
goniteljima hriscanstva pokrovitelja Crkve Hristove u licu cara Konstantina Velikog, koji jos za
zivota dobi naziv: Ravnoapostolni. Rodjen 274. godine, od roditelja, iako ne hriscana, ali upoznatih
sa hriscanstvom i blagonaklonjenih hriscanstvu. Konstantin se izmlada tudjio neznabozackih
sujeverica i priblizavao ka Hristu, istinitom Bogu. Desnica Gospodnja ga je postepeno na razne
nacine pripremala za izabrani sasud slave Bozje.

Konstantinov otac, Konstancije Hlor, car u zapadnoj polovini Rimske carevine,[2] iako po
spoljasnjosti i zvanicnoj duznosti idolopoklonik, u dusi je bio daleko od neznabozackog sujeverja:
srcem se odrekao sluzenja laznim bogovima i priznavao jednog istinitog Boga, Njemu se jedinome
klanjao on i sav dom njegov. Koliko je Konstancije bio daleko od sluzenja idolima, pokazuje ovaj
slucaj iz njegovog zivota. Odrekavsi se sluzenja idolima, Konstancije jednom namisli da dozna
stvarno raspolozenje u tom pogledu svojih dvorjana. On ih sazva sve i rece im: Ko hoce da uziva
moje poverenje i ljubav i ostane gde je, taj se mora pokloniti bogovima mojim i zajedno sa mnom
prineti im zrtve; ko pak ne pristaje da to ucini, taj neka ide iz moga dvora kuda hoce, jer ne mogu da
budem zajedno sa nejednovernima.

Kada to car rece, dvorjani se podelise u dve grupe: jednu sacinjavahu oni koji ljubljahu ovaj svet i
slavu njegovu vise nego Hrista Boga; oni pristadose na carev predlog; a drugu sacinjavahu istinske
sluge Hristove: oni ne pristadose na carev predlog, i stadose napustati svoja visoka zvanja i pocasti,
i odlaziti iz carevog dvora. Videci to, Konstancije vrati istinske hriscane koji napustahu dvor, i rece
im: Posto vidim da verno sluzite Bogu svome, ja zelim da vas imam za svoje sluge i prijatelje i
savetnike, jer se nadam da cete i meni biti verni kao sto ste verni svome Bogu. - A onima koji
pristadose da se odreknu Hrista i poklone idolima rece: Vas ne zelim da imam u svome dvoru, jer
kada ne ostadoste verni svome Bogu, kako cete biti verni meni!

I tako postidjene, on ih udalji od sebe, a verne sluge Bozje on priblizi sebi i postavi ih za upravitelje
u svojoj oblasti. Na taj nacin, dok je Dioklecijanovo gonjenje plamtelo po svima pokrajinama
ogromne Rimske carevine, u oblasti Konstancijevoj hriscani su ziveli na miru i blagodeti. Ali da se
ne bi oglusio o volju Dioklecijana, najglavnijeg od careva, Konstancije dopusti da se poruse neke
hriscanske crkve.

Takva blagonaklonost Konstantinovog oca prema hriscanima, pa obracenje ka Hristu njegove
matere, svete Jelene, i njegove sestre Konstancije[3], posejali su u mladu dusu Konstantinovu
ljubav prema istinitom Bogu i njegovom zakonu i polozili temelj za njegovo buduce delanje.
Godine svoje mladosti Konstantin je morao provoditi na Dioklecijanovom dvoru u Nikomidiji, gde
je bio uzet kao zaloga vernosti njegovog oca Konstancija prema najglavnijem caru, Dioklecijanu.
Na Dioklecijanovom dvoru Konstantin je dobio pravu sliku neznabozackog nacina zivota i
misljenja: tastu naduvenost, raskos, pijanstvo, neobuzdani razvrat misli i zivota, spletke, licemerno
postovanje toboznjih bogova, pakost prema postovaocima istinitog Boga. S druge strane on je bio u
mogucnosti da upozna zivot drugoga drustva - hriscanskih vernika: tu su i starci i starice, i mladici i

1

devojke, i prostaci i uceni mudraci, pa cak i deca, dokazivali istinu, cistotu i uzvisenost svoje vere
svojim delima, svojim vrlinskim zivotom, svojim ispovednistvom, pa i svojom smrcu. Jer u to
vreme buktalo je najuzasnije gonjenje na Crkvu Hristovu, u kome se na svima stranama pokazivalo
junastvo hriscana i njihovo nepobedivo trpljenje.

Kada Konstantin otputova iz Nikomidije u Galiju k svome ocu, zatece ga tesko bolesna.
Konstancije Hlor predade Konstantinu svoju carsku vlast, posto ga je najvise voleo od sve dece, i
ubrzo umre. A i sva vojska bese za Konstantina. I tako posle smrti Konstancija Hlora Konstantin bi
proglasen, 306 godine, za cara Galije i Britanije. Konstantin tada imadjase trideset i dve godine.

Carevi Dioklecijan i Maksimijan, zamoreni svojom zlobom protiv nepokolebljivih stradalnika za
svetu istinu - hriscana, resise da se povuku sa carskih prestola. Ali to bi povod za mnoge nerede.
Galerije, koji se na istoku zacari mesto Dioklecijana, bese nezadovoljan zacarenjem Konstantina na
severozapadu, i ne hte ga priznati za cara, vec priznade Severa koji je upravljao Italijom i Afrikom.
Medjutim u Italiji bi proglasen za cara Maksencije, sin Maksimijanov. Podrzavajuci Severa,
Galerije podje sa vojskom protiv Maksencija; Maksencije zatrazi pomoc od svoga oca
Maksimijana, koji ponova uze vlast u svoje ruke. Sever se predade Maksimijanu i bi pogubljen.
Tada Galerije proglasi za cara svoga pukovodca Likinija, a vojska - cezara Maksimina. Na taj nacin
dogodi se da u Rimskoj carevini u isti mah carovahu sest careva, i svi behu u medjusobnoj zavadi.
Samo Konstantinovi podanici uzivahu mir i blagodat, jer Konstantin bese zadovoljan oblascu
nasledjenom od oca i nije zeleo da se mesa u medjusobnu borbu drugih sacareva. On je govorio: Ja
sam se otudjio od ostalih sacareva, jer sam video divljacnost njihovih naravi.

Prema hriscanima Konstantin se, po ugledu na svoga oca, drzao politike mira, jer ih je cenio kao
marljive i verne podanike.

Posle Galerija koji umre 311 godine od strasne bolesti, i Maksimina, upravitelja Sirije, koji 313
izvrsi samoubistvo, u istocnoj polovini Rimske carevine ostade kao jedini vladar Likinije, koji se
potom ozeni Konstantinovom sestrom. U zapadnoj pak polovini, u Italiji, posle ponovnog carovanja
Maksimijanovog, zacari se iznova Maksencije, nasuprot zelji rimskog naroda. Konstantin ga
priznade za cara u Rimu, pa mu uputi i mirotvorno izaslanstvo. Ali Maksencije ne hocase mir sa
Konstantinom, niti ga nazivase carem, posto je zeleo da bude jedini gospodar u svima zemljama i
oblastima Rimske carevine. Ucvrstivsi se u Rimu, Makeencije stade ciniti nepravdu ljudima: ne
samo gonjase hriscane, nego i svoje neznabosce mucase; ubijase ugledne senatore i oduzimase
njihova imanja; nasrtase na cestite domove; otimase senatorima zene i kceri; strasno se bavljase
madjijama i gatanjem. Zbog svoje svirepe tiranije i strasne pokvarenosti on bese celome Rimu vrlo
tezak i odvratan. Stoga Ramljani tajno uputise molbu caru Konstantinu, koji sa svojom majkom
Jelenom zivljase u Britaniji, da dodje i izbavi ih od ovog tiranina. Konstantin najpre uputi
Maksenciju pismo, prijateljski mu savetujucn da prestane sa tiranijom. Ali Maksencije ga ne samo
ne poslusa, i ne popravi se, nego se jos vise ozlojedi, pa se stade pripremati za rat protiv samog
Konstantina.

Saznavsi za sve to, Konstantin odluci 312 godine da krene u vojni pohod protiv Maksencija. Ali je
taj pohod predstavljao ogromne teskoce. I sam Konstantin nije mogao biti slobodan od nevoljnoga
straha. Pritom, Konstantinu je bilo poznato da je vojska njegovog protivnika mnogobrojnija od
njegove, i da se Maksencije cvrsto uzda u svoje bogove, koje se starao umilostiviti prinoseci im na
zrtvu mnogu decu, devojke i trudne zene; pa je jos madjijama i cinima ogradio sebe i svoju vojsku; i
tako imao na svojoj strani veliku silu demonsku. Pri takvom stanju stvari, Konstantinu je bilo jasno
da nije dosta uzdati se samo u ljudske sile i sredstva, nego treba imati neku visu pomoc, pomoc

2

odozgo. Razmisljajuci o nesrecnom stanju carevine, koja uzalud iste zastitu od bezdahnih idola; o pomoci Bozjoj, ukazanoj mnogo puta i ocu njegovom i njemu; o politickim prevratima koji su se zbili na njegove oci; o sramnoj pogibiji triju lica koja su zajedno s njim delili vrhovnu vlast u imperiji, - on uvide da je bezumlje uzalud se drzati nepostojecih bogova i ostajati u zabludi posle tolikih dokaza.

Usred takvih uzbudljivih razmisljanja, Konstantin stade uznositi molitvu Bogu oca svoga, da mu On
sam otkrije istinu o Sebi, da mu da hrabrosti i pruzi desnicu Svoju u pretstojecem pothvatu. I ova
molitva njegova bi uslisena: Gospod mu se uskoro sam javi, utesi ga i upugi sta treba da radi.
Jevsevije, savremenik dogadjaja, kazuje ono sto je sam licno cuo od cara Konstantina: "Jednom
posle podne, pricao je car, kadase sunce vec poce kloniti zapadu, ja svojim ocima videh na nebu
Krst Gospodnji, napravljen od zvezda, koji je sijao jace od sunca, i na krstu napisano: Ovim
pobedjuj!"

To videse i svi vojnici, i vojvoda Artemije, koji behu pored cara, i cudjahu se; ali ih i strah poce
hvatati, jer su neznabosci smatrali krst kao rdjav predznak, kao znak nesrece i smrti, posto su na
krsnu smrt bili osudjivani razbojnici i zlocinci. I sam car Konstantin bese u nedoumici, i pitase se:
Sta znaci ova pojava? No naredne noci caru se u snu javi sam Gospod Hristos, i opet pokaza
znamenje cesnog krsta, i rece mu: Nacini ovakav krst, i naredi da se nosi pred tvojom vojskom, i ti
ces pobediti ne samo Maksencija nego i sve neprijatelje tvoje.

Ustavsi od sna, car isprica svojim velmozama svoje snovidjenje. Zatim pozva veste majstore i
naredi im da na zastavama izrade cesni krst od zlata, bisera i dragog kamenja, opisavsi im oblik i
izgled javljenog mu znamenja; usto naredi svojim vojnicima da naprave krsni znak na svima svojim
oruzjima, na slemovima i na stitovima. Porazen divnim vicenjem, Konstantin odluci u dusi da ne
postuje drugog Boga osim Hrista koji mu se javi. I pozva k sebi hriscanske svestenike, i upita ih:
Ko je taj Bog i kakav je smisao znamenja koje vide? Saslusavsi njihov odgovor: o jedinom Bogu, o
tajni ovaplocenja Njegovog Sina Jedinorodnog radi spasenja ljudi, o krsnoj smrti Gospoda Isusa
Koji pobedi silu smrti, o krsnom znamenju koje mu se javilo kao o pobednom znaku, - Konstantin
svesno i potpuno postade hriscanin u dusi. Od toga vremena on stade usrdno citati Sveto Pismo, i
stalno je pored sebe imao svestenike, ma da jos ne bese primio sveto krstenje.

Prizvavsi Hrista Boga kao pomocnika i zastitnika, Konstantin sa svom svojom vojskom, pred kojom
je nosen cesni krst, krenu iz Galije u Italiju protiv Maksencija. A Maksencije, posto bogovima
prinese raskosne zrtve i saslusa gatare, osiono podje sa velikom vojskom u susret Konstantinu.
Sticen spasonosnim znamenjem krsta, Konstantin, posle tri sudara sa protivnikom, dodje do pred
sam Rim. Tu mu nanese odlucan udarac i konacan poraz. Sam Maksencije dade se u bekstvo, ali
kad bi na mostu preko reke Tibra, most se po dejstvu sile Bozje srusi, i on se udavi sa odabranim
konjanicima svojim, kao nekada Faraon sa vojskom svojom. Konstantin udje u Rim svecano kao
pobedilac, docekan od naroda sa velikom radoscu. Svestan da je pobedu odneo Bozjom pomocu,
Konstantin uznosase veliku blagodarnost Bogu sto je silom casnog i zivotvornog krsta pobedio
tiranina, i naredi da se u sredini grada istakne zastava sa krstom. A potom, kada zahvalni Rimljani
postavise statuu u cast novoga cara, Konstantin naredi da se u ruke te njegove statue stavi i ucvrsti
visoko koplje u vidu krsta sa sledecim natpisom na njemu: "Ovim spasonosnim znamenjem
oslobodih vas grad od jarma tiranovog i povratih Rimskome narodu predjasnji sjaj i slavu".

Posto na taj nacin postade upravitelj cele zapadne polovine Rimske carevine, Konstantin prvi od
careva izdade zakon 313 godine, kojim objavi potpunu slobodu vere za sve narode u carevini:
mnogoboscima ostavi da obavljaju obrede svoga bogopostovanja, a hriscanima odobri da se

3

Activity (14)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
ivanamajstorac liked this
Pertinax1983 liked this
jelaprof liked this
allsame liked this
Striko49 liked this
Gaga_Ilić1982 liked this
jeremicak liked this
jeremicak liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->