11)I)O)1^1})1 T)O(11

- svi kemijski procesi koji su izazvani djelovanjem el. struje -

ELEKTROLIZA
- svi kemijski procesi koji su izvor el. struje GALVANSKI CLANCI
Vodici elektricne struje
- vodici I reda: metali, legure, grafit
- vodici II reda: elektroliti
- vodici I reda struju provode: ELEKTRONI
- vodici II reda struju provode: IONI
ELEKTROLITICKA DISOCI1ACI1A
- rastavljanje molekula (elektrolita) na ione bez posredstva el. struje
najcesce su prisutne molekule H
2
O
HCl H
2
O H
3
O

Cl
-
NH
3
H
2
O NH
4

OH
-
NaCl
H
2
0
Na

Cl
-
- u vodenoj otopini ili talini
Elektroliza
- kemijske promjene izazvane na elektrodama prolaskom el. struje kroz
vodene otopine elektrolita
1) Elektroliza taline NaCl
oksidacija
redukcija
oksidacijsko sredstvo
redukcijsko sredstvo
talina
2 Na

2Cl
-
2 Na Cl
2
0
0
- reakcije koje se zbivaju tijekom elektrolize taline NaCl na katodi
- reakcije koje se zbivaju tijekom elektrolize taline NaCl na anodi
) Elektroliza vodene otopine NaCl
Katoda (-): Redukcijski proces
Na

e
-
Na 2 H
2
O 2 e
-
H
2
2 OH
-

o
70/
-0.83 V
o
70/
-2.71 V
- radi toga sto je puno lakse reducirati vodu nego Na
+
- jedini produkt stvaran na katodi je plinoviti vodik
Anoda (+): Oksidacijski proces
2 Cl
-
Cl
2
2 e
-
- na anodi dolazi do stvaranja plinovitog (elementarnog) klora
Sumarna reakcija elektrolize vodene otopine NaCl je sljedeca:
NaCl
(,6)
+

O
()
Na
+
(,6)
+ O
-
(,6)
+

()
+ Cl

()
Proces elektrolize vode
H
2
O H

OH
-
- razrijedena kiselina da se poveca
vodljivost npr. H
2
SO
4
(raz.)
ELEKTROKEMI1SKI RED NAPETOSTI METALA
otopina Zn
2
Zn - plocica
Zn Zn
2
2 e
-
o
Zn
2
2 e
- Zn
o
ova reakcija ima vecu vjerojatnost
1.
Otopina Cu
2
Cu - plocica
Cu Cu
2
2 e
-
o
Cu
2
2 e
-
Cu
o
veca vjerojatnost na strani ove reakcije
2.
3.
Otopina Cu
2
Zn - stapic
Zn
2
2 e
-
Zn
o
Cu
2
2 e
-
Cu
o
Elementarni bakar se talozi na plocicu cinka i kod toga nastaje
razlika potencijala, tj el struja
- ako se Zn stapic uroni u otopinu u kojoj ima cinkovih iona, atomi
cinka ce nastojati otpustiti elektrone i prijeci u otopinu kao ioni, a ioni u
otopini nastojat ce primit elektrone i istaloziti se na stapicu
- analogno se dogada kad se Cu stapic uroni u otopinu svojih iona
Sposobnost metala da se oksidira i da u obliku iona odlazi u otopinu
izrazava se pojmom - ELEKTRODNOG POTENCI1ALA
-na metalu ostaje visak elektrona, pa se on u odnosu na otopinu nabije
negativno
- konacno se uspostavi ravnoteza izmedu metala i iona u otopini
-zbog prijelaza iona u otopinu elektroda ima odredeni potencijal, on
ovisi o vrsti metala, aIinitetu iona i temperaturi.
-SI jedinica je VOLT (V)
- cink se lakse oksidira nego bakar, pa ce im elektrodni potencijal bit
razlicit
- to se vidi po tome sto se stapic cinka uronjen u otopinu CuSO
4
presvuce slojem bakra (a ako se stapic bakra uroni u otopinu ZnSO
4
cink
se nece izluciti na povrsinu bakrenog stapica)
- elektroda koja dogovorno ima elektrodni potencijal nula, pri svim
temperaturama je tzv. STANDARDNA VODIKOVA ELEKTRODA
- standardna vodikova elektroda sastoji se od platinastog lima
presvucenog spuzvastom platinom koja moze apsorbirati vodik i tako ga
aktivirati
Pt elektroda je uronjena u otopinu HCl (c 1,35 M), u nju se uvodi
vodik pod tlakom 100000 Pa
Druga elektroda kojoj se odreduje elektrodni potencijal je metal uronjen
u otopinu svojih iona.
Apsolutni elektrodni potencijal (E
0
)
- se uspostavlja izmedu metala i njegovih iona u otopini
koncentracije 1 mol/dm

Apsolutni elektrodni potencijal (E

0
)
- mjeri se prema vodikovoj elektrodi (STANDARDNA)
kojoj je dogovorno E
0
0,00 V
E
o
(

/
+
) 0,00 V
Primjer 1: Metal kojem se odreduje E
o
je Zn u otopini Zn
2
iona
Zn Zn
2
2 e
-
o
2 H

2 e
-
H
2
E
o
(Zn/Zn
2
) - 0,763 V
ocita se na galvanometru
POGRESKA
Primjer 2: Ako je bakar u otopini Cu
2
iona vezan vodikovom
elektrodom, dolazi do suprotnog procesa
Cu
2
2 e
-
Cu
o
H
2
2 H

2 e
-
E
o
(Cu/Cu
2
) 0,337 V
- vecu tendenciju prelazenja u ionski oblik imaju metali negativnijeg
potencijala
- tako poredani elementi predstavljaju elektrokemijski red elementa
- iz toga mozemo izracunati razliku potencijala izmedu pojedinih metala
ELEKTRODNI POTENCI1AL METALA, C, E
0
V]
Cathode (Reduction)
Half-Reaction
Standard Potential
E

(volts)
Li
+
(aq) + e
-
-> Li(s) -3.04
K
+
(aq) + e
-
-> K(s) -2.92
Ca
2+
(aq) + 2e
-
-> Ca(s) -2.76
Na
+
(aq) + e
-
-> Na(s) -2.71
Mg
2+
(aq) + 2e
-
-> Mg(s) -2.38
Al
3+
(aq) + 3e
-
-> Al(s) -1.66
2H
2
O(l) + 2e
-
-> H
2
(g) + 2OH
-
(aq) -0.83
Zn
2+
(aq) + 2e
-
-> Zn(s) -0.76
Cr
3+
(aq) + 3e
-
-> Cr(s) -0.74
Fe
2+
(aq) + 2e
-
-> Fe(s) -0.41
Cd
2+
(aq) + 2e
-
-> Cd(s) -0.40
Ni
2+
(aq) + 2e
-
-> Ni(s) -0.23
Sn
2+
(aq) + 2e
-
-> Sn(s) -0.14
Pb
2+
(aq) + 2e
-
-> Pb(s) -0.13
Fe
3+
(aq) + 3e
-
-> Fe(s) -0.04
2H
+
(aq) + 2e
-
-> H
2
(g) 0.00
Sn
4+
(aq) + 2e
-
-> Sn
2+
(aq) 0.15
Cu
2+
(aq) + e
-
-> Cu
+
(aq) 0.16
ClO
4
-
(aq) + H
2
O(l) + 2e
-
-> ClO
3
-
(aq) + 2OH
-
(aq) 0.17
AgCl(s) + e
-
-> Ag(s) + Cl
-
(aq) 0.22
Cu
2+
(aq) + 2e
-
-> Cu(s) 0.34
ClO
3
-
(aq) + H
2
O(l) + 2e
-
-> ClO
2
-
(aq) + 2OH
-
(aq) 0.35
O
-
(aq) + H
2
O(l) + 2e
-
->
-
(aq) + 2OH
-
(aq) 0.49
Cu
+
(aq) + e
-
-> Cu(s) 0.52

2
(s) + 2e
-
-> 2
-
(aq) 0.54
ClO
2
-
(aq) + H
2
O(l) + 2e
-
-> ClO
-
(aq) + 2OH
-
(aq) 0.59
Fe
3+
(aq) + e
-
-> Fe
2+
(aq) 0.77
Hg
2
2+
(aq) + 2e
-
-> 2Hg(l) 0.80
Ag
+
(aq) + e
-
-> Ag(s) 0.80
Hg
2+
(aq) + 2e
-
-> Hg(l) 0.85
ClO
-
(aq) + H
2
O(l) + 2e
-
-> Cl
-
(aq) + 2OH
-
(aq) 0.90
2Hg
2+
(aq) + 2e
-
-> Hg
2
2+
(aq) 0.90
NO
3
-
(aq) + 4H
+
(aq) + 3e
-
-> NO(g) + 2H
2
O(l) 0.96
Br
2
(l) + 2e
-
-> 2Br
-
(aq) 1.07
O
2
(g) + 4H
+
(aq) + 4e
-
-> 2H
2
O(l) 1.23
Cr
2
O
7
2-
(aq) + 14H
+
(aq) + 6e
-
-> 2Cr
3+
(aq) + 7H
2
O(l) 1.33
Cl
2
(g) + 2e
-
-> 2Cl
-
(aq) 1.36
Ce
4+
(aq) + e
-
-> Ce
3+
(aq) 1.44
MnO
4
-
(aq) + 8H
+
(aq) + 5e
-
-> Mn
2+
(aq) + 4H
2
O(l) 1.49
H
2
O
2
(aq) + 2H
+
(aq) + 2e
-
-> 2H
2
O(l) 1.78
Co
3+
(aq) + e
-
-> Co
2+
(aq) 1.82
S
2
O
8
2-
(aq) + 2e
-
-> 2SO
4
2-
(aq) 2.01
O
3
(g) + 2H
+
(aq) + 2e
-
-> O
2
(g) + H
2
O(l) 2.07
F
2
(g) + 2e
-
-> 2F
-
(aq) 2.87
Svi metali koji su ~ispod vodika po elektrodnom potencijalu,
ponasaju se u otopinama tako da se izlucuju u elementarnom obliku,
pretvarajuci vodik u vodikove ione i pri tome takvi clanci imaju
pozitivan predznak apsolutnog potencijala E
o
Svi metali 'do vodika otapaju se u kiselinama i izlucuju H
2
2Na H
2
O 2NaOH H
2
Zn 2H

Zn
2
H
2
o
Svi metali 'ispod vodika ne otapaju se u kiselinama na takav nacin,
nego stvaraju soli
Cu 2H
2
SO
4
CuSO
4
SO
2
2H
2
O
Metal negativnijeg potencijala moze dati elektron metalu
pozitivnijeg potencijala zato se uranjanjem stapica cinka u otopinu
bakrenih soli izlucuje bakar, jer ioni bakra primaju elektrone, a cink
gubi elektrone i prelazi u otopinu:
Zn
(s)
Cu
2
(aq)
Zn
2
(aq)
Cu
(s)
- ta se pojava moze iskoristiti za izradu galvanskih clanaka koji sluze kao
izvor el. struje
- na tom principu radi i Daniellov clanak (1835, god).
Daniell - ov clanak
- kemijska energija se pretvara u elektricnu
Polupropusna memb.
Proces na anodi (-)
Zn
(s)
Zn
2
(aq)
2e
-
Proces na katodi ()
Cu
2
(aq)
2e
-
Cu
o
Zn
(s)
Cu
2
Zn
2
(aq)
Cu
(s)
Ako je koncentracija cinka i bakra 1 moldm
3
onda je razlika potencijala
izmedu elektroda Daniellovog clanka:
EMS 0,337 V (- 0,763) 1,100 V
elektromotorna sila clanka
ovo se ocita na
galvanometru
EMS EMS (K) - EMS (A)
Zn - ima tendenciju otpustanja elektrona
- koji prelaze preko galvanometra do elektrode bakra i tu dolazi do
izlucivanja elementarnog bakra (redukcija bakrenih iona), jer bakar ima
tendenciju primanja elektrona
Primjer:
U kojem smjeru teku elektroni i kolika je EMS clanka?
Ag Ag

Cu Cu
2
polupropusna membrana (solni most)
E
o
(Cu/Cu
2
) 0,337 V
E
o
(Ag/Ag

) 0,799 V
EMS E
o
(Ag/Ag

) E
o
(Cu/Cu
2
)
0,799 0,337
0,462 V
EMS + 0,46 V
Cu Cu
2
2 e
-
Ag

e
-
Ag X 2
- elektroni teku od bakra prema srebru,
bakar se oksidira, a srebro reducira
KRIVO
Primjena elektrolize
1) Za dobivanje H
2
, O
2
, Cl
2
, Na, Al, Cu
2) Elektroliticka raIinacija (prociscavanje) bakra
cisti Cu
Elektrolit H
2
SO
4
necisti
Cu

-
A () Cu Cu
2
2e
-
K (-) Cu
2
2e
-
Cu
99,9 - tni
cisti bakar
- na anodi se vrsi otapanje bakra koji prelazi u
otopinu, a na katodi se izlucuje cisti bakar
(99,9 - tni ) - redukcijom
ARADAY - vi ZAKONI
Kolicina tvari koja se izluci na elektrodi proporcionalna je kolicini
naboja (Q I t) koja je protekla tijekom elektrolize
n Q X z
gdje je z broj elektrona koji se izmjeni u reakciji
aradayeva konstanta; iznosi 96487 C mol
-1

1 zakon
aradayeva konstanta
aradayeva konstanta jednaka je umnosku Avogadrove konstante
(N
A
) i naboja elektrona (e):
N
A
e 60 10

mol
-1
160 10
-19
C 96487 C mol
-1
1 9600 C - kolicina elektriciteta potrebna za izlucivanje
jednog ekvivalenta tvari (ili ekvivalentne jedinke tvari)
II aradayev zakon kaze:
- kad je nekoliko posuda s razlicitim elektrolitima serijski spojeno
i prikljuceno na izvor, kolicine tvari koje se izluce iz razlicitih
elektrolita proporcionalne su ekvivalentima tih tvari