USTAV SFRJ IZ 1963.

ODLUKA O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA U S T A V N A PITANJA 3. decembra 1960. 1. Savezna narodna skuptina konstatuje da su posle donoenja novog Ustava iz 1946. godine i Ustavnog zakona od 1953. godine u procesu drutveno-ekonomskog razvitka nastale znaajne p r o m e n e u drutvenim i politikim odnosima u naoj z e m l j i , te da je radi usklaivanja ustavnog sistema sa t i m promenama i d a l j e g razvitka socijalistikih drutvenih odnosa p o t r e b n o izvriti p r o m e n e u p o s t o j e i m ustavnim propisima. Z b o g toga Savezna narodna skuptina smatra da treba pristupiti pripremi n o v o g ustava, k o j i e odraavati dananji stepen drutvenoekonomskog razvitka socijalistike Jugoslavije i n o v e drutvene i politike odnose i postaviti pravne okvire i institucije za n j i h o v dalji demokratski razvitak. 2. U tu svrhu o b r a z u j e se K o m i s i j a za ustavna pitanja, koja e n a j d a l j e do isteka mandata Savezne narodne skuptine o v o g saziva predloiti Skuptini naelne postavke i stavove za izradu novog ustava. Posle pretresanja ovih naelnih postavki i stavova Savezna narodna skuptina donee odluku o iznoenju teza za n o v i ustav na javnu diskusiju. 3. K o m i s i j a se sastoji od predsednika i p o t r e b n o g b r o j a lanova. Predsednika i lanove K o m i s i j e bira Savezna narodna skuptina na zajednikoj sednici oba doma iz reda narodnih poslanika i naunih i drutvenih radnika. 4. K o m i s i j a e sama odrediti nain svoga rada. K o m i s i j a moe angaovati strunjake van K o m i s i j e za obradu p o j e d i n i h pitanja, traiti saradnju instituta i drugih ustanova i organizacija i organizovati savetovanja radi r a s p r a v l j a n j a o p o j e d i n i m ustavnim p r o b l e m i m a . 5. Sredstva za rad K o m i s i j e obezbeuju se iz saveznog budeta i n j i m a K o m i s i j a samostalno raspolae. N a r e d b o d a v a c za korienje ovih sredstava je predsednik K o m i s i j e odnosno lan koga ovlasti predsednik.

Savezna narodna skuptina Predsednik Savezne narodne skuptine Petar Stamboli, s.r. esnaesta zajednika sednica Saveznog vea i Vea proizvoaa Savezne narodne skuptine (2. decembar 1960), Stenografske beleke, Beograd, Knj. III, Sv. 5, 894.
69 Jugoslavija 19181988. 1 f)0Q

USTAV SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE Aprila 1963. Clan 28. T e r i t o r i j a Jugoslavije predstavlja jedinstveno p r i v r e d n o i carinsko podruje. P r o m e t r o b e i usluga slobodan je na c e l o j t e r i t o r i j i Jugoslavije i m o e se ograniiti samo na osnovu saveznog zakona. Radne organizacije m o g u p o d j e d n a k i m uslovima vriti privredne i druge delatnosti na c e l o j t e r i t o r i j i Jugoslavije . . . Clan 34. P r a v o graanina na drutveno s a m o u p r a v l j a n j e je neprikosnoveno. Radi ostvarivanja drutvenog s a m o u p r a v l j a n j a graaninu se zajemuje: 1) p r a v o da neposredno odluuje o drutvenim p o s l o v i m a na zbor o v i m a biraa, z b o r o v i m a radnih l j u d i u radnim zajednicama, referend u m o m i u d r u g i m oblicima neposrednog odluivanja; 2) p r a v o da odluuje o drutvenim p o s l o v i m a kao lan organa drutvenog s a m o u p r a v l j a n j a , kao sudija p o r o t n i k ili drugi j a v n i funkcioner; 3) p r a v o da bira i da bude biran u organe u p r a v l j a n j a radne organizacije, u predstavnika tela drutveno-politikih zajednica i druge organe s a m o u p r a v l j a n j a , da o d r e u j e kandidate za izbor u ova tela i organe, da predlae o p o z i v i odluuje o o p o z i v u izabranih delegata; 4) p r a v o inicijative za sazivanje z b o r o v a biraa odnosno z b o r o v a radnih l j u d i u radnim zajednicama i p r a v o da pokree raspisivanje referenduma, kao i p r a v o da d a j e inicijativu za v r e n j e drutvenog nadzora; 5) p r a v o da b u d e obaveten o radu predstavnikih tela i n j i h o v i h organa, organa drutvenog s a m o u p r a v l j a n j a i organizacija k o j e vre poslove od j a v n o g interesa, a posebno p r a v o da u r a d n o j organizaciji u k o j o j radi i d r u g o j organizaciji u k o j o j ostvaruje s v o j e interese bude upoznat s m a t e r i j a l n i m i f i n a n s i j s k i m stanjem, sa i z v r a v a n j e m planova i poslovanjem, uz obavezu uvanja poslovne i druge tajne; 6) p r a v o da pretresa rad dravnih organa, organa drutvenog sam o u p r a v l j a n j a i organizacija k o j e vre poslove od j a v n o g interesa i da iznosi m i l j e n j e o n j i h o v o m radu; 7) p r a v o da podnosi predstavke i p r e d l o g e predstavnikim telima i drugim organima, da d o b i j a o d g o v o r na njih, kao i da preduzima politike i druge inicijative od opteg i n t e r e s a . . . Clan 150. Ustavni sudovi odluuju o saglasnosti zakona sa ustavom i o saglasnosti drugih propisa i optih akata sa ustavom i zakonom. Ustavni sudovi, saglasno zakonu, p r u a j u i zatitu prava samou p r a v l j a n j a i drugih osnovnih sloboda i prava utvrenih ustavom, kad su ove slobode i prava povreeni p o j e d i n a n i m a k t o m ili r a d n j o m , a n i j e obezbeena druga sudska zatita. i nnn

Clan 165. Saveznu skuptinu sainjavaju Savezno vee, kao Vee delegata graana u optinama i republikama, i Privredno vee, Prosvetno-kulturno vee, Socijalno-zdravstveno vee i Organizaciono-politiko vee, kao vea delegata radnih ljudi u radnim zajednicama. lanovi iSaveznog vea izabrani od republikih skuptina i skuptina autonomnih pokrajina sainjavaju Vee naroda, kome se o v i m ustavom poveravaju odreena prava i dunosti u pogledu zatite ravnopravnosti naroda Jugoslavije i Ustavom utvrenih prava republika. .. Clan 216. Predsednik Republike predlae Saveznoj skuptini jednog od lanova Skuptine za predsednika Saveznog izvrnog vea, k o j i podnosi predlog za izbor Saveznog izvrnog vea. Predsednik Republike moe sazvati sednicu Saveznog izvrnog vea i staviti odreena pitanja na dnevni red njegove sednice. Predsednik Republike predsedava sednici Vea k o j o j prisustvuje. Clan 220. Predsednik Republike bira se na vreme od etiri godine i moe biti uzastopno ponovo izabran jo za jedan izborni period. Za izbor na poloaj Predsednika Republike nema ogranienja za Josipa Broza Tita. .. >

Clan 223.
Predsednika Republike u sluaju odsutnosti zamenjuje u vrenju njegovih funkcija potpredsednik Republike. Predsednik Republike moe poveriti potpredsedniku da ga zastupa u vrenju odreenih poslova. Potpredsednik Republike bira se na vreme od etiri godine i ne moe ponovo biti biran za potpredsednika za naredni izborni period. Savezna skuptina bira potpredsednika Republike odmah po izboru Predsednika Republike i po istom postupku. Potpredsednik Republike, ako je izabran iz redova saveznih poslanika, zadrava svoj mandat.

Clan 224.
Predsednik Republike saziva Savet federacije radi razmatranja pitanja dravne politike i delatnosti politiko-izvrnih i upravnih organa. lanove Saveta federacije bira, na predlog Predsednika Republike, Savezno vee iz redova saveznih i republikih funkcionera, kao i funkcionera drutveno-politikih i drugih organizacija. Clan 225. Savezno izvrno vee je organ Savezne skuptine kome se poverava politiko-izvrna funkcija u okviru prava i dunosti federacije. Savezno izvrno vee odgovorno je za sprovoenje politike federacije, ije osnove utvruje Savezna skuptina. 1 Ustav SFRJ, Beograd, 1963.
1 Novi Ustav Jugoslavije, drugi po redu, usvojen je 7. aprila 1963. godine. Njime su zamenjene zastarele odredbe Ustava iz 1946. i Ustavnog zakona iz 1953. godine. Zadravanje odredaba ovih ustavnih dokumenata bilo je nesaglasno i razvijenijim idejama Programa SKJ iz 1958. godine. U politikoj jav-

IZBOR LANOVA SAVETA FEDERACIJE Na 1. sednici Saveznog vea, 30. jun 1963. Edvard K a r d e l j , Aleksandar Rankovi, Petar Stamboli, Lazar K o lievski, Svetozar Vukmanovi, V e l j k o Vlahovi, uro Pucar, Miha Marinko, Krste Crvenkovski, o k o Pajkovi, Vladimir Bakari, Jovan Veselinov. Vida Tomi, Blao urii, Veselin uranovi, V i d o e Smilevski, Slobodan Penezi, Ivan Krajai, M i j a l k o Todorovi, Ivan Gonjak, K o a Popovi, Blao Jovanovi, V i k t o r Avbelj, Boris Ziherl, Ivan Boievi, Jakov Blaevi, Milentije Popovi, Svetislav Stefanovi, urica Jojki, Duan Mugoa, A v d o Humo, Milo Mini, Fadilj Hoda, Ivan Maek, Pal oti, Vladimir Popovi, Mirijan Cvetkovi, Mika piljak, Ljupo Arsov, Andrija Mugoa, Rato Dugonji, Spasenija Babovi, Rodol j u b Colakovi, dr Ivan Ribar, Duan Petrovi Sane, Franc Leskoek, L i d i j a entjurc, Anka Berus, Velimir Stojni, B l a g o j a Taleski, Ugljea nosti i publicistici Ustav je bio poznat i kao povelja samoupravljanja" jer je proglasio samoupravljanje kao neotuivo pravo, ustavno-pravno potvreno raidnim ljudima. Ustav je polazio od oveka graanina i proizvoaa od slobodno udruenog rada, drutvene svojine i raspodele prema radu. Rad je proglaen za jedino merilo ovekovog materijalnog i drutvenog poloaja. Prvi put u istoriji ustavnosti socijalistike Jugoslavije utvreno je i mesto drutveno-politikih organizacija u politikom sistemu: Saveza komunista. Socijalistikog saveza radnog naroda, Saveza sindikata i drugih organizacija. Naziv drave je promenjen: Federativna Narodna Republika Jugoslavija postala je Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Nova struktura savezne narodne skuptine izraavala je ustavnu koncepciju o Skuptini kao organu drutvenog samoupravljanja". Zasnivala se na Kardeljevoj tezi o klasnoj homogenizaciji radnog naroda. Saveznu narodnu skuptinu inilo je tako pet vea: Savezno vee, Privredno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u privrednim organizacijama, zadrugama i zanatskim komorama), Prosvetno-kulturno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u kulturnim, prosvetnim i naunim ustanovama), Zdravstveno-socijalno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u bolnicama i drugim zdravstvenim i socijalnim ustanovama) i Organizaciono-politiko vee (predstavnici radnih ljudi lanova tela drutvenog samoupravljanja u optini ili dravnim organizacijama). Ustav je odvojio funkciju predsednika Republike od funkcije predsednika Saveznog izvrnog vea. Predsednik Republike birao se svake etvrte godine i mogao je biti izabran samo za dva izborna perioda, s tim to se ova odredba nije odnosila na prvog predsednika Republike J. B. Tita. Ustav je, pored pomenutih novih institucija predvideo i ustanovu ustavnog sudstva, ustanovu potpredsednika Republike i Savet federacije. Po Ustavu, : potpredsednik Republike je imao neznatna ovlaenja. Za prvog potpredsednika izabran je Aleksandar Rankovi. Edvard Kardelj je izabran za predsednika Savezne narodne skuptine koja je trebalo da prestane da radi kao klasino zakonodavno telo i fabrika zakona" a konstituie se u odgovornog nosioca politike, zajedno sa republikim skuptinama. Izvrno-politika uloga pripadala je Izvrnom veu, za ijeg je predsednika izabran Petar Stamboli. Usled razliitih pogleda u rukovodstvu na razvitak Jugoslavije, politiki i ustavni dokumenti iz tog vremena nisu mogli da ne nose peat kompromisa. Glavni tvorac Ustava bio je E. Kardelj. Drava je u vreme donoenja Ustava raspolagala akumulacijom; bankarsko-kreditni sistem, sa deviznim, takoe je bio u rukama drave; etatistiko obeleje je nosio i sistem planiranja. No rad na Ustavu i usvajanje ovog dokumenta doprinosili su daljem razvijanju samoupravljanja u teorijskoj i praktino-politikoj sferi. Otkrivala su se neslaganja, ali istovremeno se iskazivalo i da je deo rukovodstva sa E. Kardeljom bio uticajniji, zahvaljujui injenici da je u Kardeljevim rukama bila izgradnja drutveno-ekonomskog i politikog sistema, te da je on uivao ugled prvog teoretiara samoupravljanja i konstruktora sistema. Uspevi da se izbori za reenja Ustava, ovaj deo rukovodstva je u stvari izgradio poziciju da nastavi sa daljim promenama u sistemu, pripremajui se za prelazak na privrednu i drutvenu reformu. 1092

k WS i U W Danilovi, B o r i s Kraigher, Nikola Sekuli, Milutin Baltic, Geza Tikvicki, Ali ukri, K a r l o Mrazovi, V e l j k o Zekovi, Osman K a r a b e g o v i , Aleksandar Grlikov, V l a d i m i r Simi, Josip V i d m a r , Z v o n k o Brki, Strahil Gigov, M i r o s l a v Krlea, I v o Andri, Sinia Stankovi i po f u n k c i j i predsjednik Saveza omladine Jugoslavije i predsjednik K o n f e r e n c i j e za drutvenu aktivnost ena Jugoslavije* Stenografske beleke Savezne skuptine, 1963, Sv. 1, 20.

* Po Ustavu, predsednik Saveta federacije je predsednik Republike. Predsednik Republike predlae lanove Saveta shodno lanu 224. Ustava Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.