Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
26Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Epistolarni Roman

Epistolarni Roman

Ratings: (0)|Views: 2,770 |Likes:
Published by Hermesina

More info:

Published by: Hermesina on Nov 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/06/2013

pdf

text

original

 
EPISTOLARNI ROMAN:
LAKLO:
OPASNE VEZE
nastanak `romana u pismima` i novine koje Laklo unosi u epistolarni roman: :epistolarna knjiz. je u ekspanziji u 17-19. veku, a kulminacija u 18. veku, kadastvaraju Laklo, Monteskje, Ruso... Koje su joj svojstvene crte? Monteskje uPersijskim pismima kaze da je ova vrsta uspesna zbog povecane mogucnostida se na “licniji” nacin iskazu i osete strasti. Covek se tu izrazava u prvom licu iu sadasnjosti, i autor tu nastupa kao licnost koja dozivljava, kao protagonist.“Pismoje najvise od svih vrsta najistinitija, najblize obicnom govoru, ali inajpogodnija za izrazavanje osecanja. Razlicita “pisma” iste licnostipredstavljaju krivulju njenog unutrasnjeg zivota, kao niz fotografija. “Pismo”-kao uzivo uhvacena `sadasnjost`, trenutno, ili ono sto je proslo, ali izperspektive `sadasnjih` osecanja. Time dobijamo jednu vecitu sadasnjost, bezpoznavanja buducnosti. Postoje samo strahovi i nade od sutrasnjice. Svakopismo, a narocito ovog oblika, ima svojstvo dnevnoka, pisanja u sadasnjemvremenu; neku krtkovidost, krajnju paznju, cak i uvelicavajucu, poklonjenuneprimetnim dogadjajima (coveka). Roman 20.veka ima tu zajednicku crtu sepistolarnim romanom, sto zagnjuruje i licnosti i citaoce u jedno sadasnjevreme koje se upravo gradi, a uskracuje autoru panoramsko gledistesveznajuceg svedoka. 18. vek ima izleta u neki vid `unutrasnjeg monologa`(Stern, Didro), ali veliku paznju daje dijalozima. `Pismo` je krenulo ka nekomprimaocu, ono je nekom upuceno, , ono je sredstvo akcije. U `pismu` covekpise o sebi i sebe ispituje, ali pred drugim i za drugog. Bilo je razmisljanje, i tone malo vazno, izmedju treceg i prvog lica. “nije nimalo nevazan taj izbor. nijeista stvar ispricana u jednom i u drugom slucaju, a nas citalacki polozaj uodnosu na ono sto nam se govori time je sasvim promenjem. Le Saž, Prevo,Didro, Ruso, Laklo, u Engleskoj Defo, Ricardson, Stern...- svi oni upotrebljavajuPrvo lice. Upotreba prvog lica, za razliku od treceg (“on rece”... “on ucini da...”)namece prihvatanje jedne tacke gledista, one koja pripada licnosti. Pored toga,ona je povlacila umnozavanje tacaka gledista brojem uvedenih licnosti, samomtim i raznolikost i relevantnost zabelezenih iskustava, kao i uvid u relativitetsvega u svetu. Cini se da je nastupanjem epistolarne forme, romanopisac prviput odustao od pripovedanja. ; on vise ne prica, niti navodi svoje junake napricu, vec se on oslobadja od price zamisljene kao niz dozivljaja. Dogadjaj-to suovde reci , i dejstvo tih reci. Dogadjaj- to je razmena i raspored pisama, kao datredosled u dokumentima. “Autorove vrste, pojavljuje se ne vise kaopripovedac, vec kao sakupljac. Najveci problem je kako prikazati sled tih`pisama`. Da li kao `pismo`, `dnevnik`, `ispovest`. Sam Laklo uzima sloboduda sam, kao `autor koji je pronasao pisma`, da ih premesta i po svojoj volji dajena uvid citaocu. Laklo sebe predstavlja kao “redaktorapisama.“Nevaznapisma” kako sam kaze, izbacuje. Roman u pismima se prikazuje ne kaodokument nekog romanopisca, vec `dokument` o stvarnim licnostima koje suzivele, osecale i delale. To je fikcija nefiktivnog. Pronadjen je svezanj pisama,pa se ono pronadjeno objavljuje. Znaci, “autor” kao pasivni saradnik i sakupljacnapisanog. Pisac se krije iza realnosti. Epistolarni oblici: 1) jedna jedina licnostpise, najcesce jednom jedinom primaocu. U poslednjoj trecini 17. veka najviseovakvih oblika. 2) odsustvo svake veze (Portugalska pisma)- to je cisti sololokvijbez odgovora, a u tome je njegova patetika; ipak, to su pisma: krik upucennekome, ali koji nestaje u praznini (Presa). To je prvobitni oblik romana upismima. Ovde se pismo pojavljuje ka licni dnevnik. Ipak, daleko od toga daone ne zavise od primaoca: “cini mi se da vam govorim kada vam pisem, i da1
 
ste mi onda nesto prisutniji”. Pomocu odsustva stvoriti neko prisustvo, to jesteparadoksalna moc i strasti pisma. Ono sto su autori 18.og veka uneli novo jepolihromija, tj. stvorili su simfonijsko delo, orkestraciju poruka mnogobrojnih i jednovremenih dopisnika. Upravo ukrstanje glasova glasova sacinjava telo ipotku romana (Ricardson, Smolet, Ruso, Laklo, Retif...). Time je postignuta iraznolikost stilova. Stil pisma je postao vazan elemenat porteta licnosti, i imaonoliko licnosti koliko i stilova. Laklo to savrseno koristi. Stil de Mertejeve,Valmona, kao dve varijacije slicnih karaktera, nasuprot stilu pobozne de Turvel,naivne Sesilije, i dobrog Dansenija. Redjanjem njihovih pisama, Laklo je uspeoda citaocu prikaze u pravom svetlu karaktere i licnosti svog romana. A jedna odsustinskih tema romana na taj nacin je sugerisana od samog pocetka: susretbezazlenosti (Sesilija, Dansen, de Turvel...) i racuna, plana, tj. suocavanje zrtvei zveri (Gdja de Mertej, Valmon). Rezultat umnozavanja korespondenata jeduboka izmena romanesknog sveta-ovaj se prikazuje kao splet slozenih veza.Svet je splet odnosa koji se racvaju i ukrstaju, i to je ono sto citalac shvata prisamom kretanju tih bezbrojnih pisama. Laklo, takodje-kao jos jednu mogucnosti veoma uspelu- koristi i iznosenje jednoj dogadjaja, ali osvetljen utiscima iosecanjima razlicitih junaka. Tacnije efekat jednog dogadjaja na razlicite ljude,tj. ista prica iz razlicitih perspektiva (relativizam). U Opasnim vezama Lakloneprestano koristi ta pomeranja perspektive (kao i razlicita pisma jedne te isteosobe, na pr. Gdje de Mertej razlicitim osobama o istom dogadjaju). Uepistolarnom obliku u 18. veku veliku ulogu dobija “poverenik”; Protagonistima je potreban neko kome mogu sve da kazu (Valman - de Mertejevoj; deMertejeva - Valmonu).Opasne veze: Vatreni obozavalac Nove Elojze (Ruso), Laklo zaduzuje svojelikove da razglase njegov dug prema velikim epistolarnim romanima prethodnegeneracije. To u romanu i cine likovi, citaju ta dela i pozivaju se na njih. Da bise pravilno protumacile Veze treba voditi racuna o odnosu sa Rusoovim delom.Ruso govori o prirodi zene i njenoj perverziji u pariskoj civilizaciji tog vremena.Veze se tad pokazuju kao izvrnuta Elojza; ulazno kretanje ka redu i harmonijioko Julije (Elojza), preokrecu se u silazno kretanje ka neredu i neskladu okoMarkize de Mertej, kao negativne slike Julije, i Gdje de Turvel, ove zrtve covekakoji predstavlja tacnu Sen-Preovu (Elojza) suprotnost: Valmona. Sva sredstva itehnike Laklo uzima iz duge epistolarne tradicije, ali modernizuje sa velikomvestinom i uspehom. Lakloova originalnost je u tome sto je dao dramskevrednosti kompoziciji sa pismima, sto je od tih pisama nacinio samo tkivoromana i sto je na taj nacin ostvario tako tesnu vezu izmedju sizea knjige ipripovedackog postupka. Kada citamo Lakloovu knjigu ne vidimo samo rukukoja pise pisma, nego i oci koje ce ih citati; neki glas govori, ali je slusalacprisutan, kao licnost romana s istim pravima kao i druge licnosti, pa ce i onodgovoriti. Postoji neprekidan i gust dijalog izmedju jednovremenih prisustava.Za Valmona i de Mertejevu pismo je sredstvo akcija pre nego izraz stvarnihmisli. “kada pisete, treba da manje govorite ono sto mislite a vise sta ce mu sedopasti” Postoje dva tabora u ovom romanu: oni koji podesavaju svoje stavovei ne izricu nijednu rec koja nije sracunata radi nekog cilja. Oni su `podmaskama`, veciti glumci. Valmon Ceciliji Volanz nikada ne pise koje su njegovenamere (to pise Mertejevoj) vec ono cine bi izazvao zeljeno dejstvo i sto bi onavolela da cuje i tako napreduje o svom osmisljenom poduhvatu. Gdja de Mertejmenja maske pred nama zavisno od toga kome pise-jedno lice za svakogprimaoca. Sa druge strane, postoje licnosti neposrednog odgovora, nesposobneza skrivanja i podesavanja-lica bez maski. Sesilija, Danseni, de Turvel (“neumem ni da skrivam, ni da savladjujem utiske koje dobijem”). Posto su pisma2

Activity (26)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
_0t_ liked this
Tarik Buza liked this
Jelena Vukanovic liked this
aliosiah liked this
Dejan Buckic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->