Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
50Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Gogolj

Gogolj

Ratings: (0)|Views: 5,040 |Likes:
Published by Hermesina

More info:

Published by: Hermesina on Nov 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/06/2014

pdf

text

original

 
 NIKOLAJ VASILJEVIČ GOGOLJ (1809-1852) :Gogolj je u svojim osnovnim intencijama realistički nastrojen. Kategorija ''istinitosti'' je središnja – što se vidi i u beleškama i u romanu. On nastoji da kritički prikaže društvenu stvarnost.Sam početak, način na koji se situira radnja, izbor središnje figure – sve to govori da Gogolj insistirana tipičnosti : grad je kao i svi gradovi u Rusiji, Čičikov je ''tecigazda'' (što je jedan od glavnih atributa junaka realističkog romana).Ono što nas zanima jesu odstupanja od ovakve realističke matrice. To su, od samog početka, uonome što je Gogoljeva narativna procedura : fabularno neaktivirane pojedinosti (dva mužika, momak  pored gostionice). Kada bi ovi detalji bili u duhu realističke proze, oni bi se brzo morali aktivirati uromanu (kao npr. kod Stendala – mašina za eksere...). Ali, ovde se te dve crtice ne aktiviraju. Tako se nasamom početku nailazi na ometanje realističkog prosedea. Gogoljeva rečenica se često ''razbokorava'' – uvek je ispunjena detaljima koji ostaju neaktivirani (pr. dva samovara).Sledeća su poređenja – takođe u smislu ometanja realističke matrice (npr. ''muve'' na prijemu).Čitalac gotovo zaboravlja od čega je poređenje počelo. Kada se vratimo u salu, nije jasno šta dobijamo odtog poređenja. Ta slika ne doprinosi tematskom razvoju. Iako nije potpuno besmisleno (ljudi, muve, možese razvijati), to ipak nije realistička matrica u smislu slikanja društva.Specifična refleksivna autorska odstupanja od razvijanja radnje ili analize društva humorističkomintonacijom na neobičan način povezuju pisca i junaka. Npr. kao vrsta refleksije – svi muškarci se dele namršave i debele, Čičikov je među debelima. Ovo je već odstušanje od realističke matrice. Onda se torazvija tako da se Gogoglj vraća (na samom kraju, kad govori o debelim) na realistički aktivnu matricu.Ali celo to zapažanje vraća se u Čičikova, tj. posle tog razmišljanja ''ne može se zatajiti da su ovakve misli(o debelim i mršavim) zanimale Čičikova...'' – dakle, to su Čičikovljeve misli. Odjednom se uspostavljaneka analogija između pisca i junaka. Ali, ova analogija ostaje neaktivirana. Sve to ne doprinosi našemsaznanju ko je Čičikov, kakva je njegova uloga.U drugim odeljcima autor uvodi mnogo crta koje nisu deo realističke matrice : crte hiperbole(dovedene gotovo do fantastike) u likovima spahija. Pljuškin već dolazi do granice fantastičnog.Izobličenost ovog lika hiperbolom, ne može se svrstati u realistički prikaz. I ovde se, dakle, mora računatina ometanje realističke matrice.Ono što je najzanimljivije je proširivanje uloge autorskog glasa (ono što stariji komentatori nazivaju''lirskim odstupanjima'') – najizrazitije u 7.poglavlju. Počinje osnaživanjem autorskog glasa. Ima 2 smera : jedan je autorefleksivan, metafikcijski, gde je autor izneo prirodu i namere svog postupka; u drugom pravcu ostvaruje se specifičan lirski komentar u duhu onog naslova ''poema'' – u smislu subjektivnog,lirskog izražavanja samog autora.Počinje naglašavanjem paralele između autora i glavnog junaka. Analogije u prva dva pasusa :srećan putnik – srećan pisac.
Kritički prikaz se svodi na prikaz ''kaljuga koje sputavaju naš život''. Kategorija društvene problematike ovde je svedena na prikaz ''kaljuge od sitnica koje sputavaju naš život''.
Na razmatranje šta je piščevanesreća – nadovezuje se : ''mene je neka čudnovata sila...''. Odjednom je ceo život shvaćen kao kljuga,ničeg drugog izgleda ni nema. Odatle, ''razgledam kroz smeh ... i kroz suze...'' – spajanje tragičke ikomičke intencije.Kako se uspostavlja analogija između pisca, koji iznosi svoje poetološke intencije, i glavnog junaka?Gogolj pronalazi najmanje očekivan način : on prikazuje Čičikova koji je završio obilazak spahija,dok dokoliči i razgleda spiskove. ''Mene je neka čudnovata sila...'' – i Čičikova hvata neka ''čudnovatasila''. Spiskovi sadrže upečatljive slike mužika. Gogolj nastavlja u tom pravcu, i onda sledi, na nekolikostranica, čitanje imena. Taj spisak ima ne malu ulogu u tematici.O čizmaru – Čičikovljeva lirski intonirana razmišljanja teško da se mogu uklopiti u ono što se onjemu do tada zna. Kako to da on može tako duboko kritički sagledati sudbinu mužika – on je i sam kaotaj mužik. Sudbina mužika je, tako, realistična (data je iz tog aspekta), ali je i nerealistična (obzirom da jeiznosi Čičikov).
 
Kasnije Čičikov iznosi svojevrsni lirski prikaz ''odbeglog mužika''. Gogolj zaustavlja njegovoizlaganje, jer profil Čičikova se tu znatno narušava. On nije mentalno sposoban da priča tu priču. Sledislika burlaka, koja se završava u tekstu koji je odvojen ''Tamo vi, burlaci...'' – poema. Odmah senadovezuje Čičikov. Poema je i Čičikovljeva i autorova – jer su se našli na istom poslu : vaskrsavajumrtve svojim pričama.Kad na kraju Čičikov doživi preporod, preporod je pretrpeo i autor. Mi se ne pitamo koliko jeverodostojno Gogolj prikazao Rusiju, pitamo se o sudbini jednog načina pisanja i o mogućnostimačovekovog preporoda. Pitanje kraja romana je jednim krakom nežanrovsko (kako ostvariti realističkiroman kao poemu), a drugim pitanje mogućnosti čovekovog preporoda.Lirski motiv puta – kojim će se ''
Mrtve duše
'' i završiti.Francuska i engleska književnost se u velikoj meri razlikuju u odnosu na ideju progresa.U ruskoj književnosti ovo pitanje se znatno drugačije postavlja. Ono se tiče same naracije (sudbine pisca u svom tekstu) i kao načelno pitanje, na metafizičkom (pa prema tome i religijskom) aspektu. Tu semora govoriti o ''bogotraženju'', traženje onog stanovišta sa koga se može razmatrati pitanje čovekovog preporoda. (Pojam beskrajnog kod nemačkih romantičara ima jedno poetološko utemeljenje; kod Rusoase ovaj pojam spušta u jedan geografski pojam i dobija novu – religijsku i metafizičku dimenziju)Kraj prvog dela se ne doživljava kao ''ruska stvar'', već kao pitanje o beskrajnim mogućnostimaljudskog preporoda. Čičikov je u znaku demonskog.Gogoljeva predstava : ''pakao nije u satani, već u banalnosti''. (– kod Mereškovskog).Bahtin : ''Gogolj nije umeo da nađe način da ozbiljno govori o 'problemu'...''.''
Mrtve duše
'' su protresle celu Rusiju – to valja gotovo doslovno shvatiti. One označavaju početak  prevlasti naturalne škole. Izraz je prvi put upotrebljen 1846.g., ali samo formiranje pravca, nakon pojave''
Mrtvih duša
'' vezuje se za period od 1842. i sledećih nekoliko godina, kada se i u ruskoj književnostiformirao onaj publicistički žanr ''........ ogledi'', koji je bez pripovedačkih ambicija usmeren na preciznostopisa gradske margine (kao u Francuskoj ranije – o ljudima sa društvene margine pisati što preciznije).Pojavljuju se zbornici ''
 Fiziologija Peterburga
'' 1845., i ''
 Peterburški zbornik 
'' 1846. – gde se pojavljuju i''
 Bedni ljudi
''. U drugoj polovini 40-ih god. Časopis ''
Savremenik 
'' okuplja Turgenjeva, Njekrasova,Hercena, Gončarova. Bjelinski utvrđuje principe naturalne škole i može se govoriti o prevlasti realizma.Jedino se u ruskoj književnosti pojavljuje jedan iole vredan pesnik o kome se može govoriti kao orealisti – Njekrasov. Moto II dela ''
 Zabeleški iz podzemlja
'' je iz Njekrasova. Dostojevski je pisao''
Mladić
'' imajući u vidu Njekrasovljevo čitanje tog romana.Bjelinski je netrpeljiv prema fantastičnom.Sa širenjem ovog pravca dolazi do prevlasti proznih žanrova.Jedan od središnjih zahteva koji Zola kasnije postavlja je verodostojnost.Spekulativan sentimentalistički siže. predavanje :Već na prvim stranicama ''
Mrtvih duša
'' – opis krčme, grada, velikaša – Gogolj insistira na tome da je u celoj Rusiji isto tako, insistira na toj sociološkoj reprezentativnosti. Dugi niz godina je, sa drugestrane, preovladavala kritika koja je sav značaj Gogolja iscrpljivala u toj sociološkoj reprezentativnosti. Nabokov odvaja Gogoljevo delo od bilo kakvog prikaza ruskog društva. On tvrdi da Gogolj nijemogao poznavati Rusiju, kao Ukrajinu.Prve ozbiljnije radove o Gogolju, posle Bjelinskog, dali su formalisti. Uz njih, javlja se jedan brojautora bliskih formalnom metodu, koji su ga proučavali sa interesantnih stanovišta – među njima i AndrejBeli; Mereškovski (piše o ulozi satane, koji je prisutan još u ranim radovima Gogolja).
 
''
Mrtve duše
'': Na početku realizma u Rusiji stoje dva književna dela : ''
 Evgenije Onjegin
'' (poč. 30-ih g.) i ''
Mrtveduše
'' (poč. 40-ih g.). I ''
 Junak našeg doba
'' ima visoko mesto, ali se ne smatra rodonačelnikom realističkeepohe. Bjelinski u ''
Onjeginu
'' otkriva kompozicionu matricu realističkog romana : ''Oko nekolikodonekle idealizovanih junaka prikazana je društvena stvarnost''. Ali, ''
Onjegin
'' je reprezentativnoromantičarsko delo.Gogolj se ne vezuje za romantizam, bez obzira na fantastično i groteskno kod njega. Bjelinski ga proglašava rodonačelnikom naturalne škole.Sam Gogolj ''
Mrtve duše
'' naziva poemom, mada se u romanu nalaze tragovi kolebanja da li da ganazove poemom ili pripovetkom (kao što ponekad čini).Ideja romana se vezuje za 1835.g. – kad je Puškin još živ. Gogolj je blizak Puškinu, smatra gasvojim učiteljem. Gogolj ovaj roman piše u inostranstvu (Švajcarska, Italija, Pariz).Procesi (koji imaju svoje psihološke posledice po Gogolja), koji se vezuju za poriod posleobjavljivanja romana : Gogolj doživljava religiozno buđenje (kasnije će to biti slučaj sa mnogim ruskim piscima). Na početku romana – neobičan iskaz o slikama na kojima su ''dame sa ogromnim grudima'', koji seni sa čim u romanu ne može dovesti u vezu.Gogolj je donekle svestan razlike između zapadnog sveta i Rusa u njemu, i Rusije. Dešavaju seodređeni procesi u kojima se formira jedno posebno stanovište, različito od onog koje piše o Rusiji uRusiji.1842.g. – kad su se pojavile ''
Mrtve duše
'', dolazi do potresa među svim pismenim Rusima. Presvega se postavlja pitanje ''zar je Rusija zaista takva?''. Za najveći broj njih, Gogolj je bezmernoizvitoperio rusko društvo. I Foknera kasnije napadaju da prikazuje američko društvo kao izvitopereno.1842.g. Bjelinski piše ogled u kome kaže ''lako je sad videti ko je Gogolj''.... ''nerazumljiv'' – tiče seonih ogleda koji u ''
Mrtvim dušama
'' vide izvitoperenje. Ovaj ogled dao je pravac u proučavanju Gogoljaza dugi niz godina.U Rusiji 30-ih god. su veoma prisutne Hegelove ideje; jak uticaj na Bjelinskog, koji koristidijalektičko trojstvo teza-antiteza-sinteza. Njim on i rešava problem ''subjektivnosti'' u ''
Mrtvim dušama
''.Bjelinski već ovde obezbeđuje sebi mogućnost da svoju koncepciju realizma postavi tako da onasadrži mnoge elemente kojih na zapadu nije bilo : ''
Mrtve duše
nisu u skladu sa predstavom koju oromanu ima gomila...''. Ali tu nije u pitanju gomila – to je jedna od osnovnih matrica evropskog romana(Stendal – ljubavna priča sa preprekama). ''
Mrtve duše
'' se tumače u onoj drugoj matrici – u pikarskoj priči. Bjelinski ne shvata da Gogolj nije imao u vidu ni jednu od ovih matrica, več nešto što jekarakteristično za rusku književnost : ''oblik putovanja'' kroz koji pisac sebi daje priliku da opisuje sve štovidi (prirodu, običaje...) – to Gogolj koristi.Svest o romanu prisutna je u poslednjoj, 11.glavi. Šta znači činjenica da Gogolj tek u 11.glaviotkriva smisao Čičikovljevog putovanja (držeći nas dotle u neizvesnosti)?Gogolj je bio svestan svoje epohe, veoma mnogo je čitao. U varijantama ''
Mrtvih duša
'' nalaze setragovi čitanja Servantesa, Sterna, Šekspira, Dantea – odatle i nastaje ona mistifikacija u vezi saGogoljevom namerom da napiše knjigu analognu Danteovom spevu (to se pojavilo 1911.g. – apokrifno). Namera da Čičikova preobrati pokazuje se još u prvom delu, u tragovima (''čitaoci će seiznenaditi...''). Razvija se analogija između junaka i pisca, koji se pretvara u izvestan lirski subjekt. Sve jeto nagoveštaj dantesovske namere.Gogolj piše o pripov.delima svoje epohe koja su na srednini između romana i epa. Ovde je Gogolj pod uticajem Puškina, koji je, u smislu epske obuhvatnosti u prikazu sveta, pokušavao da oživi ep.Moguće je da Gogolj zato daje podnaslov ''poema'' – termin koji u Rusiji alternira sa pojmom ''ep''. Na početku 7.glave, svoj lik, koji je dotle samo senčio, uvodi gotovo kao glavnog junaka. Uvoditekst o romanu u sam roman (metafikcijski značaj).''по
о
'' – sitničavost, ništavnost je ono što najviše snižava ljudski život; on taj pojam vezuječak i za satanu, pakao kao carstvo ništavnosti.

Activity (50)

You've already reviewed this. Edit your review.
Marijana Čavić added this note
hihihihiihhi
Marijana Čavić liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
jovana7hope liked this
Milos911 liked this
Marija NE liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->