Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
40Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
petrarka ~

petrarka ~

Ratings: (0)|Views: 10,426|Likes:
Published by Milica Arambašić

More info:

Published by: Milica Arambašić on Nov 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/17/2014

pdf

text

original

 
Petrarka
(1304 – 1374)
BIOGRAFIJAFrančesko Petrarka se rodio u Arecu, u Toskani, dve godine nakon što mu je otacprogan iz Firence. Otac mu je bio beležnik i prognan je iz Firence iste godine kadi Dante. (Iako mu je sedam kasnije priznata nevinost, nikad se nije vratio u tajgrad.)Petrarka je imao 14 godina kad mu je umrla majka. (Iz tog doba potiču i njegovinajstariji latinski stihovi povodom majčine smrti.) 1311. Petrarkin otac sezaposlio u papskom dvoru, tada u Avinjonu, u Provansi. (1305 – 1378. – papskidvor u Avinjonu; Petrarka je, kao zreo čovek, radio u administraciji papskogdvora.) Petrarka je studirao pravne nauke u Bolonji, ali ih je, nakon šest godina,napustio i vratio se u Avinjon.Imao je dvoje vanbračne dece: Frančesku i Đovanija. Đovani je umro od kuge1361. – 13 godina pre oca.Već za života Petrarki je slavu donela poezija – sa 34 godine je napisao epskupoemu
 Afrika
1
 
zbog koje (?) je dobio pesnički venac (poeziju na narodnom jeziku je smatrao uzgrednom delatnošću)
2
.Petrarka je sahranjen na Euganskim brežuljcima, nekoliko kilometara od Padove,na trgu ispred drevne crkve. U blizini je kuća gde je pesnik proveo svojeposlednje dane.
PETRARKIZAM u Evropi:
 
duhovni fenomen koji je izvršio veliki uticaj iprostorno i vremenski (kroz razlite periode). Pod petrarkizmom sepodrazumeva oponašanje Petrarkine italijanske lirike i to prvenstvenonjenih formalnih crta (ugledanje na karakteristične slike i ritmove, teme imotive, končetizam
3
Petrarkin). Ovaj stil je oblikovao struje i sledbenike –naročito u španskoj, francuskoj, engleskoj i hrvatskoj književnosti.Uticaj ovog humaniste se nikad ne svodi na imitaciju spoljnih obeležja,nego i na otkrivanje i adaptiranje dimenzija intimnog lirskog sveta koje supre njega u srednjem veku bile zatomljene ili nepoznate a koje je on dao unasleđe kulturi humanizma i renesanse...
Pored platonizma, petrarkizam je taj koji određuje renesansnuliriku u Evropi
. Važna je Šekspirova reakcija. Petrarku možemoposmatrati kao stalnu provokaciju, čak i u savremenoj poeziji. Postojistalni dijalog sa njim, bilo da se radi o podravanju i uvavanjunjegovog autoriteta, bilo da se radi o opiranju njegovom uticaju.
 4
Veliki
1
 
 Afrika –
poema u heksametrima. Tema joj je drugi punski rat. Namera Petrarkina je dauzdigne slavu Rima i Italije, koja dostiže svoj vrhunac u liku Scipiona, oslobodioca rodnezemlje od pretnji tuđina. Ovaj spev ima oratorski ton i likovi su opisani bez trunkeubedljivosti crno-belo: Scipionu, uzoru svih vrlina, suprotstavljeni su Kartaginjani iHanibal...
2
Onaj uticaj koji je očekivao da će ostvariti svijim delima na latinskom jeziku, ostvario jezbirkom pesama na narodnom, italijanskom jeziku.
3
 
Končeta –
neobične pesničke figure; dosetke, zamisli, ideje. Najčešći vidovi končeta su:antiteza i paradoks. (U literaturi engleskih teoretičara se razlikuju
metafizički končeto
koji opisuje neke duhovne kvalitete i obiluje neobičnim poređenjima) i
petrarkističkikončeto
– koji se koristi u ljubavnoj poeziji.
1
 
pesnici poput Petrarke nikada nisu prevazene kulturno-istorijskečinjenice, već stalne žiže i mesta rasejanja.Petrarku možemo sagledati kroz
tri bitne dimenzije
:1.Petrarka kao filozo2.Petrarka kao humanista3.Petrarka kao prvi moderni subjekt
POLAZIŠTA / KONCEPCIJE
-
Petrarku smatraju
prvim HUMANISTKIM pesnikom
. Kaohumanista, u većini svojih dela, bio je strastveni istraživač antike. (Unjegovom dobu dolazi do otkrivanja i novog razumevanja antičkihpisaca i dela... Petrarka, kao pasionirani poklonik antičke književnosti, isam otkriva njena dela po starim knjižarama Evrope...) Kao i mnogihumanisti, ideal savršene forme trio je u antičkim izvorima ilatinskom jeziku tj. u podravanju antičkih uzora. (Napustiidominantni srednjovekovni postupak alegorizacije i opredelivši se zahedonističku koncepciju umetnosti, pesnici se usredsređuju na izražajnioblik, za eleganciju forme – ne brinu za didaktični i moralni sadržaj, većza milozvan stil i uzvišenu elokvenciju, po uzoru na Vergilija,Horacija, Katula, Cicerona...) & Petrarka zagovara stvaralkopodražavanje... (Glavno načelo humanističke poetike je bila imitacija.)&
Čovek kao sredte pesnkog i filozofskog interesa
...Otkrivanje i prihvatanje antike kao izvora novih saznanja o čoveku (ikao uzora savršenosti).
5
-
 Takođe je prisutna i
hrišćanska svest o grehu
. (Čale: Svest o grehuPetrarka sa mukom analizira u stalnoj težnji da se otkupi... Analizagreha vodi ka idealu (?))
-
(Dakle, pokušao je da napravi
spoj antičkog učenja o čoveku ihrišćanstva
.)
-
Kao prvi humanista, pokazuje
otpor prema sholastici
(klasifikacije,aristotelizam...). U njegovom delu imamo
vraćanje platonističkom.Spoj hrišćanstva i platonizma
je duhovni fon na kome se ostvaruje.(Platon se u srednjem veku čita selektivno i poznati su samo
Timaj
,
Kriton
,
Menon
; njegov uticaj je posredan. Sv. Avgustin je drugi značajanmislilac na Petrarkinom horizontu i, kao i on, Petrarka teži ka spajanjuhumanizma i hrišćanstva.)
-
ODNOS PREMA ZNANJU i VRLINI: Subjektivističko iindividualističko Petrarkino gledište
nagonilo ga je da se oštrosuprotstavi Aristotelu, koga je smatrao glavnim patronomobjektivističke filozofije, one što je preporučivala upoznavanje čovekaputem spoznaje sveta. Po Petrarkinom mišljenju, znanje koje je čovekunajpotrebnije jeste znanje o njemu samom...
Takvo znanje nije čisto
4
 
Antipetrarkizam
reakcija na konvencionalnost forme i jednoličnost sadržaja, naplatonizam i postojanu ljubav; protivljenje ponavljanju tema i formi (naročito soneta),protivljenje jednoličnoj frazeologiji (oči postaju «zvezde», ljubavna patnja je «ledenavatra», lepota žene se upoređuje sa biserom... ; stalni epiteti: «nebeski», «zlatan»,«večan»...). Antipetrarkizam je koegzistirao sa petrarkizmom u 16. veku, širom Evrope.
5
 
Kanconijer 
 
nema psihološke dubine
, što je jedan od dokaza humanizma. (?)
2
 
intelektualno →
 
hrišćanski momenat
: Razvijanje dobrog u čoveku((putem poezije?)): «Bolje biti dobar, nego poznavati istinu». Ne trebaučiti šta je vrlina, nego je sticati... Put do boga je LJUBAV → ne mudrateologija nego
docta ignorantia
. (Petrarka nije sistematski razvijaoetičku koncepciju. Ne želi razilaženje između znanja i ljubavi. Nijenaklonjen mudroj teologiji, već mu je bliža
docta ignorantia.
 Traži etikukoja će delovati na čoveka tako što će se obraćati njegovom srcu. Neintelekt već uobličena emocija.)
-
ODNOS PREMA PRIRODI:
Lirsko stanje i raspoloženje traži prirodukao svoj kontekst... Prirodi se ne prilazi naučno, niti kao demonskomveć se ona shvata kao nešto sa čim se treba stopiti (
mističkimomenat
). U Petrarkinim pesmama nalazimo stapanje ambijenta,prirode sa stanjem ljudskog duha, senzacijama koje doživljava. (I Lauraće biti viđena kao figura koja se stapa sa prirodom.) Priroda je punatragova i odjeka duše. Pejsaž je živo ogledalo ega, duše. (Duševnostanje čoveka se poistovećuje sa prirodom koja ga okružuje.)
-
Petrarka je takođe
PROTAGONISTA NESTABILNOSTI SVETA UNASTAJANJU
. U renesansno doba jedan pogled na svet iščezava adrugi se pojavljuje. Petrarka je, dakle, mislilac tranzicije.
6
 
MODERNA SUBJEKTIVNOST
ogleda se u:
-
((usmerenosti KA SEBI))
. Lirski subjekt više nije usmeren ka objektusvoje želje, već ka sebi. Čovek više ne nalazi centar svog života ubogu... Petrarka je protagonist svoje poezije sva njegova lirskapoezija je u suštini odraz onoga o čemu je snevao i razmišljao – to jerazgovor pesnika sa sopstvenom dušom… Petrarka je kontemplativna isamotnička priroda; njega spoljašnji svet ne zanima, njegov pravi život je sav unutra, on opeva sam sebe.
-
raslojavanju SOPSTVA.
Petrarka je osetio unutrašnje glasove iozvučio ih... On artikuliše brojne, različite glasove, različitih individua →
polifonija
.
7
(Potom isto Montenj.)
8
(D e Sanktis : Petrarkin subjekt je onošto se može nazvati modernim subjektom. Njegova polifonija bićakarakteriše modernu književnost od renesanse.) & Čovek više ne nalazicentar svog života u bogu, a
cogito
 još uvek nije tako jak da bi našaopouzdan oslonac u sebi. (Nema čvrstog sedišta ni u bogu ni u razumu... To će se ostvariti tek u kartezijanskoj tradiciji.) Ova
nedovršenost
urenesansi predstavlja izazov postmodernom senzibilitetu. (Fluidnasubjektivnost, a ne više centrirana hrišćanska subjektivnost.)
-
Želji za SLAVOM:
takođe moderna.
9
Slava je jedan od glavnihfantazama Petrarkinih. Bio je proglašen za
 poeta laureatus –
rimski
6
Euđenijo Garen,
Italijanski humanizam,
KZNS
7
U ovom dijaloškom monologu, Amor je jedan od drugih glasova; javlja se trougao: Lirsko Ja, Amor i Laura.
8
 
Petrarkina pisma:
 
Petrarka je pisao pisma i u njima izražavao svoje kontemplacije...Ova forma je preteča eseja i ovde vidimo
paralelu Petrarke i Montenja
. U formi pismasadržana je sloboda koja je i Petrarki i Montenju potrebna – sloboda samoizražavanja,ispitivanja sebe...
9
Srednjovekovni umetnici se ne potpisuju... Srednjovekovni umetnik smatra da krozumetnost služi bogu...
3

Activity (40)

You've already reviewed this. Edit your review.
Lilika94 liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
Mak Muftic liked this
Bojana Kljajevic liked this
Jedna Žena liked this
profa92 liked this
Ermina Tuka liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->