Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
23Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Bura - Šekspir

Bura - Šekspir

Ratings:

3.0

(1)
|Views: 2,517 |Likes:
Published by Milica Arambašić

More info:

Published by: Milica Arambašić on Nov 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/02/2014

pdf

text

original

 
Šekspir –
Bura
PROSPERO
-
glavni lik 
, ali i
autor i reditelj
jedne predstave (u predstavi)
-
figura stvaraoca, kreatora –
superiorno upravlja zahvaljujući svojim
znanjima i veštinama
. Koja je priroda tog znanja? * Peter Grinavej:
Prosperove knjige
(film) – Pojačavanje Prospera kao autora, kao nekogako upravlja, u filmu samo Prospero govori.
BURA
-
 jedina drama oko čijeg datiranja nema nedoumica
-
nema prethodnih verzija. Nalaze se u nekim pripovestima pojedinačnimotivi, ali ne i ovakav zaplet.
 
-
često je
simbolički
i čak
alegorički
tumačena
PRVI ČIN
 Scena
1 – Bura, potapanje broda:
Brod na moru i bura sa grmljavinom (tresak i odjek groma) i munjama (svetlost,sevanje groma)
Kapetan broda, vođa palube i mornari
– kapetan izdaje naređenja vođipalube sa poštovanjem – da se dobro potrude inače će se brod nasukati. Vođapalube bodri mornare – da požure, da sviju jedro.Dolaze
Alonzo
(kralj Napulja),
Sebastijan
(njegov brat),
Antonio
(milanskivojvoda uzurpator),
Ferdinand
(sin napuljskog kralja),
Goncalo
(stari savetnikkraljev) i drugi. Alonzo hrabri mornare. Vođa palube ih sve moli da idu u kabine,da ne smetaju. Goncalo hoće da ga smiri, a onda nejasna replika o tome da onzaslužuje vešala. Sebastijan i Antonio ga psuju u lice – pseto, kurvin sine, drskilarmadžijo. (Goncalo grubo i lascivno poređenje probenog broda sabludnom devojčurom). Kralj i princ su otisli u kabine da se mole(bogobojazljivost?) i Goncalo zove ostale da im se pridruže i ponovo obećavavešala vođi palube.
Komentari (sa predavanja):
Scena 1
 
– vrsta prologa.
-
Inscenacija bure;
verbalni iluzionizam
– haos događaja se odražava urečima.
-
1. tema cele drame
odnos civilizacije i prirode
. Društvenahijerarhija deluje krajnje nemoćno prema prirodnoj stihiji kojoj želi da sesuprotstavi. * Oštra konfrontacija društvenog i prirodnog poretka – brod vozikralja.. Šta je kraljevska vlast prema razbesneloj stihiji? * Reč je nemoćnapred prirodom. Dominira
nemoć jezika i društvene hijerarhije predprirodom
. Sve se završava u zbrci reči.
-
2. tema cele drame: tema socijalne utopije
– kako pojedini junaciprojektuju idealne, ili poželjne odnose među ljudima.
Scena 2
– ostrvo; pred Prosperovom ćelijom
1
 
Prospero i Miranda, njegova ćerka.Miranda moli oca da smiri buru
ako je on sam svojom veštinom izazvao.On je umiruje da nije ništa zlo uradio već samo iz brige za nju.
-
Prospero objašnjava Mirandi da je sve bilo njegova kreacija. Iza stihije nalazise
Prosperovo umeće
, koje je u sferi natprirodnih moći. On je
vrstabelog maga
– spaja znanje i vrlinu. Ovde se taj spoj javlja kao religioznostkojom se može uticati na prirodu. Bela magija podrazumeva moć duhaupotrebljenog u dobre svrhe. * Prospero je mag koji spada u hermetičnutradiciju renesanse.
-
Okultna filozofija u renesansi
– Piko dela Mirandola i Marsilio Fićino →hrišćanska kabala (hebr - tajna) – znanje koje se prenosilo usmeno!Henri Kornelije Agripa u
Filozofiji okulta
govori o tri kategorije znanja i trivrste svetova:1) svet...,2) tajna znanja i nadnebeski svet – vrhunska magija, mogućnost da sekomunicira sa duhovnim3) svet inteligencije, znanja, moći koja nije faustovska prečica već putdugotrajnog i mukotrpnog artikulisanja vrline.Bez inherentne vrline, ta se znanja ne mogu upotrebiti.
-
Miranda stalno projektuje vrlinu
i tamo gde je nema (kada ke,,plemenita bića na brodu“)
Otkrivanje identiteta:
Prospero traži od Mirande da prizove trenutak prenjihovog dolaska na ostrvo. Ona uspeva da se priseti dvorkinja – to je uvod uono što će joj reći o njihovom identitetu. Prospero govori o
uzurpaciji
i sukobudva brata (up. odnos braće u
Hamletu
,
Kako vam drago
,
Ričardu III
– ista utrobarađa različite ljude). *
Prospero priča Mirandi o njihovoj prošlosti:
On ce joj sada ispričati sve ono što je od nje godinama krio – pre 12 godina su stiglina ostrvo, kada je Miranda imala 3 godine. Pre toga je on bio
milanskivojvoda
koga je brat Antonio, koga je posle svoje ćerke voleo najviše na svetui kome je ostavio državu na upravljanje – da brat vlada a da se on posveti tajnojnauci (knjige ceni više od vojvodstva), svrgao sa vlasti.
Prevrat:
Antonio je prevrat učinio uz pomoć Alonza, Prosperovog zakletogdušmanina (krvnog neprijatelja, zlotvora). Time je Milano došao u podaništvoNapulju. Jedne ponoći, uz pomoc izdajničke vojske, Antonio je otvorio kapijeMilana i, ne mogavši da ubije Prospera jer ga je narod voleo, poslao je ljude kojisu njega i devojčicu ukrcali na brod. Goncalo je bio glavni u ovoj akciji, ali gaProspero zove plemenitim zato sto je iz milosrđa uz hranu i vodu stavio ibogatu odeću i knjige, znajući koliko ih vojvoda voli.
-
Šekspirova opsesivna tema
: o dobrom i zlom gospodaru, o zakonitomvladaru i uzurpatoru.
-
Prosperova priča je ukratko iznet sadržaj Makijavelijevog
Vladaoca:
odan nauci ostavio je vladanje svom bratu a brat se usavršio u discipliniVladaoca i sve naučio – da pričaju priče koje odgovaraju njegovom uhu;ukonio svaku prepreku koja bi ga mogla stajati vlasti, ugovorio da munapuljski kralj plaća danak itd.
-
Broj 12 (
Arijel je 12 godina bio zarobljen, Kaliban je 12 godina bio kraljostrva, Arijel i Kaliban 12 godina sle Prosperu
) u neoplatonskojsimbolici je znak kosmičkog poretka i spasenja:
kao 12 časova ukojima se ponavljaju noć i dan, kao 12 meseci u kojima se ponavlja godina. Jan Kot o
Buri
govorio kao o ponavljanju istorije.
2
 
Mirandu je Prospero sam dobro obrazovao
.
-
Po jednom od alegoričnih tumačenja, Prospero je umetnik, aMiranda umetnost
. On je vidi kao otelovljenje svih svojih znanja, jer jeon njen pedagog. Kad kaže «simbol sve moje veštine» za Mirandu on je zovesvojom umetnošću. * Arijel je uobrazilja. Kaliban – sirova priroda.Objašnjava joj da su sada
na obalu stigli njegovi protivnici
i uspava je.
Prospero i Arijel, vazdušni duh
Dolazi Arijel.
On je izveo buru
– širio je vatru po brodu i tako izazivao užas.Svi su, sem mornara skočili sa broda i doplivali do obale koja je bila sasvimblizu. Sada su na obali svi raspoređeni u grupe (kako ih je Arijel rasporedio) iFerdinand sam na obali uzdiše. Brod je u pristaništu, u zalivu. Mornari u trupubroda spavaju. Ostali brodovi plove Sredozemnim morem ka Napulju uverenida su videli kraljev brodolom i njegovu smrt.
Arijel traži slobodu
, bio je dobar sluga. Podseća da je bio od koristi, te nije nilagao ni roptao, ni činio greške. Prospero mu je obećao slobodu i on je traži.
Prospero ga podseća na prošlost
: Arijel je bio sluga veštice Sikoraks, stare,zlobne, plavooke i ružne. Rodom iz Alžira, ona je odande prognana (tad je bilatrudna) i mornari su je sa slugom doveli na ostrvo. Pošto Arijel nije hteo daizvršava njene gnusne naredbe ona ga je zatvorila u rascepljenu jelku gde jeostao bolno uklješten 12 godina. Onda je ona umrla. Na ostrvu, kada su došliProspero i Miranda, nije bilo ljudi osim njenog sina koji se tu rodio – pegavenakaze Kalibana. Njemu je otac đavo. Kaliban je sada Prosperov sluga. *
Magija
Prospero koristi rosu sa Bermuda. Oslobodio je Arijela magijom – rascepio je jelu. *
Prosperova pretnja Arijelu
– ako bude roptao (gunđao – poluglasnoizrazavao nezadovoljstvo) Prospero ce rascepiti hrast i ostaviti Arijelauklještenog 12 godina. *
Arijel izjavljuje pokornost
. Prospero mu naređujeda se pretvori u morsku nimfu nevidljivu svakom osim njima (dvojici). Kad Arijelode Prospero budi ćerku.
-
ARIJEL
je duh koji čini, sama Prosperova moć,
agens Prosperove moći
,on znanje čini materijalnim.
-
Ima naročite dinamike kod
Arijela, sličan je Puku
– đavolku iz
Sna letnjenoći
. Momenat zabave.
-
Arijel je jedno i mnoštvo
, deli se u sebi ((– i time izaziva stravične efektena lađi za koju se čini da tone, pretvara se u mnoštvo vatri)). Postigao je daduše dođu u grozničavo ludilo, rađa paniku u njima. Realizujući Prosperovuzamisao, stvorio je utisak da je ,,pakao prazan“, a da su svi đavoli na brodu.
-
Arijel očekuje slobodu, spajanje sa elementima od kojih jesastavljen
. Dolazi iz nadnebeskog sveta. On tri slobodu bivanje uničemu, da se raspline u elementima. U toj meri je on duh da Prospero morada ga uobliči. *Jaka slika vazdušastog Arijela uklještenog u raspuklu stenu. *Arijel je biće od elemenata u večnoj potrazi za slobodom.
-
Da li Arijel ima pol?
Za njega Šekspir kaže »on« ali se Arijel (kasnije udrami) pojavljuje kao harpija i nimfa koje su ženskog roda a u maski kaže»dok sam predstavljao Cereru« tj. igrao je tu ulogu u maski. A Cerera jearhetipski lik majke i simbol plodnosti. Ove suprotne činjenice verovatnodoprinose njegovoj bespolnosti.
 -
Crna magija
je na strani zle veštice Sikoraks.
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->