SISTEM

Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu poseduje niz svojstava (atributa). Tako e i veze izme u pojedinih objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem je u interakciji sa okolinom. Uticaj okoline na sistem definie se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu definie izlazom. Veze sistema sa okolinom se moe ostvariti razmenom materije, energije i informacija.

KLASIFIKACIJA SISTEMA
Po nainu kreiranje: Po stepenu apstrakcije: Po promjenljivosti u vremenu: Po odre enosti ponaanja: Po sloenosti: Po povezanosti sa okolinom: - prirodnI - vetakI - apstraktni - realni - statiki - dinamiki - deterministiki - stohastiki - prosti - sloeni - otvoreni - zatvoreni

PODATAK I INFORMACIJA
Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice ili doga aja u realnom sistemu. Informacija je iskaz odnosno znanje koje se moe "izvui" iz datog podatka ili datih podataka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je me utim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od naina na koji neki pojedinac tumai ili koristi predstavljene podatke.

TIPOVI INFORMACIONIH SISTEMA

Upravljaki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems - MIS) je sistem koji prenosi uva i obra uje podatke potrebne za upravljanje. Sistem za podrku odluivanju (Decision Support Systems) je informacioni sistem koji potpomae donoenje odluka.
4

AUTOMATIZACIJA KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

Komunikacija unutar organizacije (Electronic Mail); Komunikacija izme u organizacija (Electronic Data Interchange - EDI); Planiranje radnog vremena (Time management&Planning); Upravljanje projektima (Project management); Obrada dokumenata (Graphics Editor); Arhiviranje i pretraivanje dokumenata (Document Library); Priprema upravljakih odluka; Memorisanje i pretraivanje poslovnih podataka; Priprema i realizacija poslovnih sastanaka.

RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA

obezbediti podrku rukovodstva firme; ukljuiti korisnike u sve faze razvoja; koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema; jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema; usredsrediti se na najvanije probleme i eventualn povoljnosti; jednostavan i adekvatan dizajn; dobar program obuke ukljuenih osoba; adekvatan plan uvo enja nakon zavretka projekta; dobro definisan i organizovan program odravanja.

FAZE U RAZVOJU IS
Planiranje razvoja Analiza i dizajn Implementacija Funkcionisanje i odravanje Vrednovanje i kontrola

PLANIRANJE RAZVOJA
1. Identifikacija i definisanje problema Problemi sa postojeim informacionim sistemom elja za iskoriavanjem novih ansi i pogodnosti Rastua konkurencija Potreba za efikasnijim korienjem informacija Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slino) Razvoj same organizacije Promjene na tritu i okruenju

PLANIRANJE RAZVOJA
Analiza postojeeg informacionog sistema. Treba odgovoriti na pitanje ta se promjenama u informacionom sistemu eli postii. Treba se odluiti na uvo enje potpuno novog ili modifikovanog informacionog sistema
9

PLANIRANJE RAZVOJA IS
Projektovanje logike strukture baze podataka (ERWIN). Definisanje koncepcije tehnike podrke ( Na osnovu ciljeva koji se ele postii) Definisanje modela kadrovske podrke Specifikacija potrebnih ulaganja.

10

PLANIRANJE RAZVOJA IS

Analiza izvodljivosti projekta Utvr ivanje prioriteta i izbor projektanta Planiranje realizacije projekta Prihvatanje ili odbijanje plana razvoja

11

ANALIZA I DIZAJN IS
Kod dizajna sistema postoje dve vane faze: - logiko projektovanje - fiziko projektovanje Logiko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa. Rezultat logikog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta i treba da bude nezavisan od implementacije. Fiziko projektovanje je prevo enje logikog projekta na konkretnu opremu, konkretne softvere koji ukljuuju konkretne baze podataka.

12

IMPLEMENTACIJA
Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savla ivanje otpora koji postoje) Organizacija kadrova informacionog sistema Izbor i instalacija opreme Izrada ili nabavka softvera Formiranje baze podataka Obuka korisnika Zamena starog sistema novim

13

ODRAVANJE IS
Hardver: redovne aktivnosti, provere, ienje, podeavanje i zamena potronog materijala zamena delova i ure aja instalacija novih ure aja Softver: prepravke koje ispunjavaju nove zahteve korisnika otklanjanje greaka u ranijim verzijama prepravke softvera uzrokovane promenama hardvera ili sistemskog softvera

14

VREDNOVANJE I KONTROLA IS
Uticaj informacionog sistema na poslovanje u smislu ubzanja pojedinih aktivnosti Koliko sam informacioni sistem moe da odradi brzo pojedine operacije i da li moe bre Da li je pogodan za korienje Da li je odravanje skupo i na koji je nain reeno itd.
15

ALATI ZA PROJEKTOVANJE IS
Computer Aided Software Design (CASE) Poveanje kvaliteta dobijenog projekta Poveanje produktivnosti projektanata Skraivanje vremena izrade projekta

16

Podela CASE alata

alati za modeliranje struktura podataka alati za izradu dijagrama toka podataka i hijerarhije modula alati za izradu prototipa korisnikog interfejsa generatori koda

17

Business systems planning (BSP)

IBM je razvio metodu BSP kojom se planiranje i analiza obavljaju od vrha ka dnu dok se projektovanje i uvo enje obavljaju od dna ka vrhu. BSP metodologijom se: Definie opta arhitektura informacionog sistema na osnovu poslovnih procesa kao relativno najstabilnija komponenta realnog sistema (u odnosu na organizacionu strukturu, nain upravljanja i odluivanja koji su brzo promenljivi). Modeliraju podaci kao osnova informacionog sistema, koji tretira podatke kao posebne resurse u sistemu.

18

Ciljevi BSP metode

1. Ukljuiti najvie rukovodstvo u izradu plana razvoja informacionog sistema 2. Postii da ciljevi razvoja informacionog sistema podravaju ciljeve poslovanja 3. Razumevanje poslovanja sa stanovita najvieg rukovodstva 4. Pristup odozgo na dole u planiranju IS, implementacija odozdo na gore 5. Kreiranje plana izgradnje integrisane arhitekture 6. Aktivno rukovo enje resursima IS 7. Podaci su osnovni resurs poslovnog sistema

19

PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEMI

ta je poslovni sistem ta je informacini sistem (IS) Delovi informacionog sistema Funkcionalni podsistemi IS-a Integralni informacioni sistem

20

POSLOVNI SISTEM
Svaki poslovni sistem se karakterie

ulaznim tokovima (materijalnim, finansijskim, informacionim, ..) unutar kojeg se odvijaju poslovni procesi u kojima su angaovani raspoloivi resursi izlaznim tokovima u kojima su nove vrednosti (proizvodi, usluge) preko svojih ulaznih i izlaznih tokova povezan je sa drugim sistemima iz okruenja

21

PODACI U POSLOVANJU
Bez podataka ne bi bilo mogue poslovati

podaci prate svaku poslovnu aktivnost

Bez informacija bilo bi teko donositi odluke

informacije se baziraju na podacima (npr. izvjetaj o zatvoreni radnim nalozima, termin plan proizvodnje i td.)

22

STRUKTURA POSLOVNOG SISTEMA

Poslovni sistem sadri: izvrni podsistem koji izvrava poslove (izvrava poslovne procese), upravljaki podsistem koji upravlja poslovnim sistemom i informacioni podsistem koji manipulie podacima i informacijama
23

POSLOVNI SISTEM - INFORMACIONI SISTEM

POSLOVNI SISTEM

INFORMACIONI SISTEM UPRAVLJANJE POSLOVNIM SISTEMOM

IZVO ENJE POSLOVNIH PROCESA

24

TOK INFORMACIJA

TOK IMATERIJALAA

TOK UPRAVLJANJA

PROIZVODNI SISTEM LANAC SNABDEVANJA

Korisnik
da se zadovolji generie

Proizvoda
za izradu

Potranju
koja se prenosi na

Procese

25

koja koristi

Proizvodnju

INFORMACIONI SISTEM - POSLOVNI SISTEM

U poslovni sistem ulaze i izlaze razliiti tokovi (materijal, kapital, informacije ) Informacioni sistem obuhvata informacije, obra uje ih i prezentira poslovnom sistemu ili njegovoj okolini Omoguava poslovnom sistemu da komunicira unutar sebe i sa svojom okolinom

26

TA JE INFORMACIONI SISTEM
Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, memorie, obra uje i isporuuje informacije vane za poslovni sistem i drutvo, tako da budu dostupne i upotrebljive svakome kome su potrebne
27

CILJ INFORMACIONOG SISTEMA

Da osigura poslovnom sistemu podatke i informacije potrebne : - Izvrnom podsistemu za izvo enje poslovnog procesa - Upravljakom podsistemu za upravljanje poslovnim sistemom - podsistemu za koordinaciju i komunikaciju unutar poslovnog sistema i komunikaciju sa okruenjem

28

Komponente IS-a

Materijalno tehnike - Hardware Nematerijalne Software

Sistemski Aplikativni

Ljudski resursi - Lifeware Komunikaciona tehnologija - Netware Organizacija - Orgware

Uskla uje komponente

29

UPRAVLJANJE I POSLOVNI SISTEM

Zadatak informacionog sistema je da obezbedi informacije za upravljanje poslovnim sistemom Upravljati znai donositi odluke, odluivati Uspeno odluivanje zahteva kvalitetne informacije (tane, potpune, adekavtne, pravovremene)
30

Upravljanje poslovnim sistemom

STRATEGIJA usuglaava zahteve i mogunosti ( define dugorone ciljeve organizacije i stvara dugorone planove priprema za budunost) TAKTIKA upore uje ciljeve s aktualnim stanjem i stvara planove za ostvarenje tih ciljeva (srednjerono planiranje) OPERATIVA realiziuje taktike planove kroz poslovne aktivnosti

31

IZVORI PODATAKA ZA ODLUIVANJE

podaci nastali u poslovnom procesu (interni podaci, npr izvestaj o radnim nalozima) podaci nastali van poslovnog sistema (eksterni podaci, npr stanje na tritu) podaci nastali u postupku odluivanja (npr. doneti planovi proizvodnje)
32

UPRAVLJANJE POSLOVNIM SISTEMOM

Nivoi upravljanja: - Operativno upravljanje - dnevne aktivnosti, osnovne informacije - Taktiko upravljanje - delimino sintetizovane informacije - Strateko upravljanje visoko sintetizovane informacije
33

INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM

Sistem za obradu transakcija Sistem za podrku odluivanju Sistem za komunikaciju

34

Informacija
Podatak1 Podatak2 Podatak3 PodatakN Obrada podataka Informacija

35

Hijerarhijska struktura podataka

Baza podataka Datoteka Slog Polje Bajt bit

36

Organizacija podataka

nain prikupljanja i prihvatanja podataka obrada (auriranje) podataka nain memorisanja podataka nain prezentacije podataka preko izlaznih jedinica
sekvencijalna organizacija indeks-sekvencijalna organizacija direktna organizacija

37

Datoteke se razlikuju prema:

vrsti (tipu) datoteke veliini datoteke brzini pristupa slogovima ure enosti datoteke mogunostima povezivanja sa drugim datotekama
38

Klasini sistemi

Aplikacija Y Aplikacija X Aplikacija Z

Datoteka X1 Datoteka X2 Datoteka X3

Datoteka Y1 Datoteka Y2 Datoteke podaci na disku

Datoteka Z1 Datoteka Z2 Datoteka Z3

39

SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA

Konstrukcioni biro

Metapodaci
Tehnoloki biro Aplikacija baze podataka DBMS

Prodaja

Kupci Zaposleni Proizvodi Porudbine ...

40 odnosno, kompleksan skup vie zavisnih alata za kreiranje i razvoj

Sistemi za upravljanje bazom podataka predstavljaju sloene softverske alate baza podataka.

MODEL - REALNI SVET

Izlaz1

Relan svet
Ulaz

Cilj svakog modela je da uini da je: Izlaz1~Izlaz2 Programi za odravanje Baza podataka
Informacioni sistem

Programi za izvetavanje

Izlaz2

41

Arhitektura BP
Aplikativni program pogled 1 Korisnik za terminalom pogled 2 Aplikativni program pogled 3 Konceptualni (Globalni logiki) nivo Eksterni (Lokalni logiki) nivo

EMA

42

DISK

Fiziki nivo

Model podataka logika struktura baze podataka

intelektualno sredstvo za prikazivanje objekata sistema, njihovih atributa i njihovih me usobnih veza. Mogu se klasifikovati u sledee generacije: prva generacija modela podataka konvencionalni programski jezici (jezici tree generacije) druga generacija modela podataka tri klasina modela baze podataka (hijerarhijski, mreni i realcioni model) trea generacija modela podataka semantiki bogati modeli podataka i objektni modeli podataka (model objekti-veze)

43

Razvoj programskih jezika

III generacija:
FORTRAN (1957.)
FORmula TRANslation

IV generacija:
QBE (1978. Query-ByExample) Obrada teksta (Word) Obrada tablica podataka (Excel) Grafika obrada podataka(AutoCAD) Rad s bazama podataka(Access) Generatori izvetaja (DELPHI) Izra uju se pomou C++, JAWA, Basic

COBOL (COmmon Business

Oriented Language),

ALGOL (ALGOrithmic Language) BASIC (Beginners All-purpose

Symbolic Instruction Code)

PL/I (Program Language I) PASCAL 1968. uvodi strukturno programiranje 44

Modeli podataka
Konceptualni modeli kako korisnici poimaju podatke iz IS Logiki modeli podataka - stvaraju ga informatiari kao podlogu za projektovanje i razvoj IS Fiziki modeli podataka kako su podaci predstavljeni u kompjuteru
45

Baza podataka ...

... predstavlja kolekciju povezanih podataka sa viestrukom namenom. ... je kolekcija me usobno povezanih podataka uskladitenih sa minimumom redundanse, koje koriste svi procesi obrade u sistemu.

46

Baza podataka
Integracijom informacionih podsistema u jedan poslovni sistem stvorila je potrebu da se skupovi datoteka sistemski integriu u baze podataka.

47

Baza podataka nije samo skup me usobno povezanih datoteka, nego svaka od tih datoteka (odnosno skup podataka), mora zadovoljavati odre ena pravila.

Logike i fizike strukture podataka

Najvea prednost IS zasnovanih na BP u odnosu na IS zasnovane na sistemu datoteka je u tome to sistemi zasnovani na BP odvajaju logike od fizikih struktura podataka. ta je LSP?

To je nain na koji korisnik ili projektant IS i BP konceptualno organizuje i razume podatke.

48

Logike i fizike strukture podataka

ta je FSP?

Ona definie kako i gde su podaci fiziki ure eni i memorisani na HD, CD-ROM, ili drugim magnetnim i/ili optikim medijumima.

SUBP kontrolie bazu podataka tako da korisnici mogu pristupati podacima, realizovati upite, ili aurirati BP, bez referenciranja kako i gde su podaci fiziki memorisani i organizvani.
49

Logike i fizike strukture podataka

Logiki pogled Logiki pogled korisnika A korisnika B
Radni nalozi u toku RN Lansirano Datum
34567 3000 87654 1600 02/02/08 05/10/08

Pregled nezavrenih radnih naloga

SUBP
50

Operativni sistem

Baza podataka

Konceptualni model podataka- zahtevi

Celovit - obuhvata sve relevantne podatke Konzistentan - dosledno preslikani podaci o doga ajima i interpretacija podatka nezavisna od naina pristupa. Nereduntantan - ne sme biti ponavljanja istih podataka Nezavisan - od naina implementacije tj od programa
51

RELACIONE BAZE PODATAKA

Otkud naziv?
Teorija skupova; A={a,b,c,d} B={1,2,3} X Kartezijev proizvod A*B ={(a,1); (a,2); (a,3); (a,4); (b,1); (b,2); (b,3); (b,4); (c,1); (c,2); (c,3); (c,4); (d,1); (d,2); (d,3); (d,4)} Svaki podskup S (na primer S= {(a,2); (b,3); (b,1)} ) Kartezijevog proizvoda dvaju skupova naziva se relacija.
Y

Kartezijev koordinatni sistem

*

T(x1,y1)

52

RELACIJE
S obzirom da Kartezijev proizvod moe biti: A*B ili A*B*C itd. Njegovi su elementi parovi, trojke ili uopteno reeno n-torke elemenata u kojima je svaki element iz jednog od skupova koji ine taj proizvod. Kartezijev koordinatni sustem u ravni je u stvari prooizvod R*R a prostorni R*R*R itd.

53

Modeli entiteta i veza (entity relationship)

Entitet - svaki objekat u relacionoj bazi predstavljen tabelom Model se sastoji od: Entiteta (tabela) Veza Atributa (kolona)
54
1:1 1:n n:n

Relacija
Student Godina

Broj indeksa

Knjiga

11801 11701 11803 11601

22333 22121 21332 21555

Marko Ivan

85

Student Broj Perica 85 SASTAVLJENA JE OD TABELA, KOJE indeksa Tomislav 84 PREDSTAVLJAJU RELACIJE Marko 11801 Ivan 11701 Perica 11803 Tomislav 11601

84 RELACIJSKA BAZA PODATAKA

55

Primeri veza
ID kupca Naziv kupca Broj porudbine ifra artikla Koliina

1123 1123 1124 2231 2231

Metcut Metcut Meteor Astra Astra

4312 4312 3333 4576 4576

5423 5411 5532 5423 6711

16,00 18,00 15,00 10,00 15,00

1 : 1 ID kupca- Naziv kupca n : n

1 : n ID kupca Broj porudbine

56

ID kupca - ifra artikla

Normalizacija ... rekonstrukcija fajlova podataka iji je cilj smanjenje podataka u bazi na najjednostavniju strukturu i minimizacija redudantnosti tj. normalizacija je takva organizacija podataka koja e omoguiti najefikasniji nain uvanja i pretraivanja i poveati integritet baze podataka.
Pravilo 1: eliminacija grupa podataka koje se ponavljaju Pravilo 2: eliminacija redudantnih podataka Pravilo 3: eliminacija kolona koje ne zavise od primarnog kljua Pravilo 4: Izdvajanje nezavisnih viestrukih zavisnosti Pravilo 5: Izdvajanje povezanih viestrukih zavisnosti

57

1NF opis svojstava

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Nema duplih kolona Sve vrijednosti u koloni su istovetne vrednosti Svaka vrsta je jedinstvena Redosled kolona nije bitan Redosled vrsta nije bitan Svaka kolona ima jednoznano ime

58

Ova tabela nije u 1NF

Normalizacija -1NF

ID kupca

Naziv kupca

Broj porudbin e

ifra artikla

Koliin a

ifra artikla

Koliin a

1123 1123 2231

Meteor Meteor Astra

4312 4433 4576

5423 5532 5423

16,00 5411 15,00 10,00 6711

18,00 15,00

59

Prva normalna forma (1NF) svaki atribut mora se navesti samo jednom

Normalizacija -1NF
ID kupca Naziv kupca Broj porudbine ifra artikla Koliina

1123 1123 1123 2231 2231

Metcut Metcut Meteor Vektra Vektra

4312 4312 4433 4576 4576

5423 5411 5532 5423 6711

16,00 18,00 10,00 10,00 15,00

Prva normalna forma (1NF) svaki atribut se javlja samo jednom.

60

Gornja tabela zadovoljava ovaj uslov

Pravilo 1: Eliminacija grupa podataka koje se ponavljaju (Prva normalna forma)

Tabela: student broj indeksa prezime Normalizovana baza podataka (Prva normalna forma) ime godina studija strani jezik I nivo znanja I Tabela : matini Tabela : znanje stranih jezika strani jezik II podaci nivo znanja II broj indeksa broj indeksa strani jezik III prezime ifra jezika nivo znanja III ime naziv jezika
godina studija nivo znanja

61

Pravilo 2: Eliminacija redudantnih podataka (Druga normalna forma)

Normalizovana baza podataka (Druga normalna forma)

Tabela : matini podaci

Tabela : znanje stranih jezika Tabela: ifarnik stranih jezika

broj indeksa prezime ime godina studija

broj indeksa ifra jezika nivo znanja

ifra jezika naziv jezika

62

Pravilo 2: Eliminacija redudantnih podataka (Druga normalna forma)

Pravilo 2: eliminacija redudantnih podataka

Tabela : matini podaci

Tabela : znanje stranih jezika

broj indeksa prezime ime godina studija

broj indeksa ifra jezika naziv jezika nivo znanja

63

Normalizacija- 2NF
ID kupca 1123 1123 1123 2231 2231 Naziv kupca Broj ifra artikla porudbine 4312 4312 4433 4576 4576 5423 5411 5532 5423 6711 Koliina JM Metis d.d. Metis d.d. Metis d.d. Kubis d.o.o. Kubis d.o.o. 12,00 6,00 10,00 7,00 3,00 Kg m2 L Kg T

Strani klju

Primarni klju- jednoznano identifikuje vrstu u tabeli

2NF 64 Izbaciti sve atribute koji ne zavise od primarnog kljua

Pravilo 3: Eliminacija kolona koje ne zavise od primarnog kljua (Trea normalna forma)

Tabela: matini podaci brojNormalizovana baza podataka (Trea normalna forma) indeksa prezime ime godina studija odeljenje Tabela : matini podaci Tabela : fakultetska odelenja mesto adresa broj indeksa odelenje telefon prezime mesto faks ime adresa koordinator godina studija telefon
odelenje

65

Baza podataka ...

... Kolekcija me usobno povezanih podataka koja prikazuje objekte veze objekata i atribute objekata posmatranog realnog sistema.
66

Koncept RBP: Na slici su prikazane 3 tabele sa ukupno 12 atribuda (razliitih kolona) Tab1 i Tab2 dele atribut 3 Tab2 i Tab3 dele atribut 7

Tab1

Tab2

Tab3

67

Entiteti
Entitet je objekat, pojam, stanje i sl. o kome se prikupljaju, memoriu, obra uju i prezentuju informacije Entitet po svojoj prirodi moe biti razliit

Deo okruenja (lan kolektiva, aparat, zgrada, artikal, vozilo ...) Apstraktni pojam (neka mera, neije zvanje, boja, ...) Doga aj (kontrola, postupak upisa studenata,...) Asocijacija (student-predmet, predmet-profesor, ..., fakultetprofesor)

68

Atribut

Atribut je zajednika osobina koju poseduju svi entiteti jedne klase Svojstva objekta se opisuju preko atributa Primer:

Atributi entiteta STUDENT:

BrInd, Ime, Prezime, Fakultet, Smer, Adresa

Broj atributa nije fiksan Atributi svih entiteta poprimaju odre ene vrednosti Primer: Vrednosti atributa entiteta STUDENT (jedan entitet iz klase studenata):

Br.Ind: 123/03 Ime: Marko Prezime: Markovi Broj tel.:: 065/1234-567 Adresa: Krfska 156, 11000 Beograd

69

Renik podataka- Data dictionary

To je datoteka (baza) u kojoj je definisana baza podataka to ukljuuje popis svih baza podataka, slogova, naziv i tip svih polja u slogovima. Renik podataka omoguava SUBP odravanje logikog integriteta baze podataka.
70

to je neposredna budunost?
Skladitenje podataka (Data Warehousing)pohranjivanje podataka neke organizacije neophodnih za poslovno odluivanje

Iskopavanje podataka (Data Digging)traenje odre enih podatak u cilju stvaranja potrebnih informacija

71

Rudarenje podataka (Data mining)izvo enje znanja iz pohranjenih informacija

Programski jezik SUBP

Svaki SUBP mora omoguiti izvrenje tri bazine funkcije:

1 2 3

Kreiranje BP Auriranje BP Pretraivanje BP

Skup komandi koje izvravaju ove funkcije se definuu kao: 1. Jezik za definisanje podataka (data definition language DDL),
2.

Jezik za manipulaciju podacima (data manipulation language DML) 3. Upitni jezik (data query languages DQL SQL).

72

Jezik za definisanje podataka - DDL

DDL se koristi za:

Izgradnju renika podataka. Inicijalizaciju ili kreiranje BP. Opis logikog pogleda za svakog pojedinanog korisnika, projektanta ili programera. Specifikaciju ma kog tipa ogranienja iz domena sigurnosti ili prustupu tabelama, slogovima ili obelejima BP.

73

JEZIK ZA MANIPULACIJU PODACIMA DML

DML se koristi za odravanje podataka u BP. ta to ukljuuje?

Auriranje dela BP - insert Unos u odabrane delove BP - update Brisanje odabranih delova BP - delete

74

DQL - SQL
DQL se koristi za preglede podataka u BP. DQL pretrauje, sortira, postavlja u zadatom redosledu i prezentuje ma koji podskup podataka u BP u odnosu na korisniki definisan zahtev.

75

SQL (Structured Query Language)

Neproceduralni jezik 4. generacije - me unarodni standard ifra Kupca 1123 1123 1123 2231 2231 Broj naloga 4312 4312 4433 4576 4576
Projekcija

ifra artikla 6432 5411 5532 6432 6711

Koliina 12,00 6,00 10,00 7,00 3,00

select * from Broj naloga where sifrart=6432

Operacije: Selekcije (selection) Projekcije (projection) Spajanja (join)

76

SISTEM OZNAAVANJA
KONVENCIONALNI KOMPAKTNI PARALELNI

77

OZNAKA
IDENT BROJ NAZIV KLASIFIKACIONI BROJ

78

IDENT BROJ
JEDNOZNAAN (KLJU SLOGA) NEPONOVLJIV (JEDAN ENTITET - JEDAN ID) BAR KOD RF-ID (radio frekventna identifikacija)

79

KLASIFIKACIJA
DECIMALNI SESTEM X1X2X3X4X5X6.... KLASA PODKLASA ........... ...........

80

Oznaka materijala
Jedna oznaka jedan materijal
Zamenjivost materijali koji nisu potpuno zamjenljivi zahtijevaju razliitu oznaku. Faza proizvodnje za svaku fazu proizvodnje (ili nabavke materijala) koja mora biti skladitena zahtijeva se posebna ifra. Jedinica mjere - viestruke jedinice mere mogu stvarati probleme. Razni atributi posebno mnemoniko ime za svaki atribut

81

Kontrolni broj po modulu 11

1. svaka pozicija 12-cifarskog broja se mnoi sa teinskim faktorom i sukcesivno se sabira: XXXXXXXXXXXX 765432765432 2. dobijena suma se dijeli sa 11 i celobrojni ostakak (ako je 0 ili 10 uzima se 0) se oduzima od 11. To je kontrolni broj !!
82

PRIMER IZRAUNAVANJA KONTROLNOG BROJA

2802947363006 765432765432
7*2=14 6*8=48 5*0=0 4*2=8 3*9=27 2*4=8 7*7=49 6*3=18 5*6=30 4*3=12 3*0=0 2*0=0

11-5=6

83

= 214 /11 =19 -> 11*19=209 -> 214-209=5

FAZE U RAZVOJU I EKSPLOATACIJI APLIKACIJE

Definisanje problema Definisanje algoritma Razrada algoritma Dokumenacija programa Implementacija programa Korienje i odravanje

Pisanje programa Testiranje programa Ne Da Program OK?

84

Baza podataka ...

... Kolekcija me usobno povezanih podataka koja prikazuje objekte veze objekata i atribute objekata posmatranog realnog sistema.
85

Dizajn i implementacija sistema baze podataka

est bazinih koraka u dizajnu i implementaciji sistema baze podataka: 1. Inicijalno planiranje za odre ivanje potrebe i izvodljivosti razvoja novog sistema (faza planiranja). 2. Identifikacija korisnikih zahteva (faza analize zahteva). 3. Razvoj konceptualne, eksterne i interne eme BP (faza dizajna). 4. Prevo enje interne eme BP u strukture aktuelne baze podataka koja e biti implementiana u novom sistemu (faza kodiranja). 5. Transfer svih podataka iz postojeeg sistema u novu bazu podataka (faza implementacije). 6. Korienje i odravanje novog sistema (faza korienja i odravanja).

86

Kardinalnost
Informacija o prirodi odnosa izme u entiteta povezanih klasa daje tkz. kardinalitet tipa poveznika R odnosno kardinalitet odgovarajue relacije R. Kardinalitet tipa poveznika R izme u tipova entiteta E1 i E2 se oznaava sa: R(E1(a1,b1): E2(a2,b2), gde parametar a uzima vrednost iz skupa {0,1}, a b iz skupa {1,N}. Kardinalnost tipa poveznika govori u koliko pojava tipa poveznika moe uestovati minimalno (a) i maksimalno (b) jedna pojava tipa entiteta

87

Veze izme u entiteta

U realnom sistemu objekti nisu me usobno izolovani, nego se nalaze u me usobnoj interakciji Odnosi izme u objekata posmatranja prikazuju se najee primenom logike skupova i preslikavanja njihovih elemenata. Odnosi izme u entiteta:

1:1 - jedan prema jedan 1: N - jedan prema vie N:M - vie prema vie

88

Veza 1:1

89

Tipovi zavisnosti: jedan

prema jedan (1:1)

1 TABELA: STUDENT Broj indeksa Prezime Ime Godina studija

1 TABELA: MATINI PODACI Broj indeksa Ime roditelja God-rodjenja studenta Mesto rodjenja studenta Adresa stanovanja

90

Kardinalnost tipa poveznika

Ugovor se sklapa sa tano jednim poznatim kupcem; Jedan kupac moe sklopiti vie ugovora, ali mogu postojati kupci koji nisu sklopili ni jedan ugovor.

(0,N) KUPAC SKLAPA

(1,1) UGOVOR

91

Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1

PROFESORI (0,1) IZVODI NASTAVU (0,1) PREDMET

E1
Petrovic Jovanovi Peri ( ( ( ) ) )

E2
Statika Kinematika Otpornost

Sluaj kada je a1=0 i a2=0 implicira da svaki profesor moe izvoditi nastavu na najvie jednom predmetu, a ne mora ni na jednom, dok predmet moe realizovati najvie jedan profesor, a mogu postojati predmeti koje niko ne dri

Izvodi nastavu(Profesor(0,1):Predmet(0,1)).

Generalno posmatrano, sluaj kada su oba minimalna kardinaliteta jednaki nuli, ukazuje na odnos izme u klasa entiteta E1 i E2 gde svaki entitet jedne klase moe biti povezan sa najvie jednim entitetom druge klase.

92

Dizajn i implementacija sistema baze podataka

93

est baznih koraka u dizajnu i implementaciji sistema baze podataka: 1. Inicijalno planiranje za odre ivanje potrebe i izvodljivosti razvoja novog sistema (faza planiranja). 2. Identifikacija korisnikih zahteva (faza analize zahteva). 3. Razvoj konceptualne, eksterne i interne eme BP (faza dizajna). 4. Prevo enje interne eme BP u strukture aktuelne baze podataka koja e biti implementiana u novom sistemu (faza kodiranja). 5. Transfer svih podataka iz postojeeg sistema u novu bazu podataka (faza implementacije). 6. Korienje i odravanje novog sistema (faza korienja i odravanja).

SISTEM ANALIZA

ANALIZA POSTOJEEG SISTEMA

ZAHTEVI ZA NOVI SISTEM

SISTEM OZNAAVANJA

94

STRUKTURA PROIZVODNOG INFORMACIONOG SISTEMA

SISTEM ANALIZA

POSLOVNA CELINA

PROIZVODNO TEHNOLOKA CELINA BAZA PODATAKA

95

PROIZVODNO TEHNOLOKA CELINA

UPRAVLJANJE TEHNOLOKOM INFORMACIJOM

UPRAVLJANJE KONSTRUKCIONOM INFORMACIJOM

UPRAVLJANJE SISTEMOM ALATA

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

UPRAVLJANJE TRANSPORTOM MATERIJALA

UPRAVLJANJE POSLOVIMA U TOKU UPRAVLJANJE ODRAVANJEM

96

UPRAVLJANJE KVALITETOM

KONSTRUKCIONOM INFORMACIJOM

PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE

Bruto potrebe Deo konstrukcione dokumentacije Unifikacija i standardizacija Sistem izmena

97

STRUKTURISANJE PROIZVODA -jednonivojska struktura-

....................

98

STRUKTURISANJE PROIZVODA -vienovojska strukturaA

99

MODULARNA SASTAVNICA
KOMPONENTA

A
.... .... ....

KOMPONENTA

c
.... .... ....

Komponenta JM Koliina B C D .. .. ..

Komponenta JM Koliina G H I .. .. ..

10 0

STRUKTURNA SASTAVNICA
KOMPONENTA

A
.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .... .... .... .... ..... ..... ..... ..... .... .... .... .... .... .... ..... .... ... ... ... ..

Nivo Komponenta JM Jed. koliina Ukupna koliina 1 2 2 1 2 2 3 4 3 2 1 B E F C G H J M D I D

10 1

Koliinska sastavnica
KOMPONENTA

A
.... .... .... .... ... .... ... .... ....

KOMPONENTA

C
.... .... .... .... ... ....

Komponenta JM Koliina B C D F G H I J M .. .. .. .. .. .. .. .. ..

Komponenta JM Koliina D G H I J M .. .. .. .. .. ..

10 2

SASTAVNICE
MODULARNE STRUKTURNE KOLIINSKE

10 3

PREGLEDI UPOTREBE
MODULARNI STRUKTURNI KOLIINSKI

10 4

KONSTRUKCIONOM INFORMACIJOM

PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE

Bruto potrebe Deo konstrukcione dokumentacije Unifikacija i standardizacija Sistem izmena

10 5

KONSTRUKCIONOM INFORMACIJOM

PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE

DELOVI

STRUKTURA PROIZVODA

LOGIKA STRUKTURA BAZE PODATAKA

10 6

SADRAJ TABELA
STRUKTURA PROIZVODA

DELOVI
C B D A F E G H I J M

10 7

C G ... A D ... H J .. A B... A C ... C H ... C I... H D ... J M ...