ri Aurobindo i Majka

UNUTRANJI IVOT
Jogiki pristup psiholokom zdravlju i napretku

SADRAJ

Uvod ....................................................................................................................7 Opte metode i principi ......................................................................................22 Uznemirenja uma ...............................................................................................38 Uznemirenja vitala ............................................................................................50 Uznemirenja tela i fizike svesti ........................................................................70 Uznemirenja podsvesnog ...................................................................................83 Psihiko bie i psiholoko zdravlje ....................................................................89 Vebe za usavravanje i ovladavanje .................................................................92 Renik ..............................................................................................................114 Biografija .........................................................................................................115

"Naui da ivi unutranji ivot, da uvek dela iznutra..."

"... samo odlaskom unutra, iza vela spoljanjeg uma i unutranjim ivotom, u unutranjem umu, u najskrivenijoj dui naeg bia moemo postati svesni sebe u potpunosti..."

"Individua mora da pronae sebe, svoje istinsko postojanje; to moe uiniti jedino tako to e se okrenuti ka unutra, iveti unutra, biti unutra
rr

Sri Aurobindo

UVOD
Nae psiholoko stanje obino karakteriu stalna uznemirenja razliitog intenziteta. Neka od uobiajenih uznemirenja su strah, anksioznost, depresija, nesigurnost, nemir, ljutnja, ljubomora, sumnja i si. Do nekog odreenog stepena, takva uznemirenja se smatraju "normalnim". Kada uznemirenja koja doivljava individua preu granicu normalnosti, za osobu se kae da je "mentalno nestabilna". Kada uznemirenja dostignu ekstremne razmere i znaajno onesposobe individuu, za nju se kae daje mentalno obolela. Zato se pod mentalnim zdravljem obino podrazumeva odsustvo spolja vidljivih psiholokih uznemirenja. Meutim, sve vei broj ljudi nalazi da je ovakvo vienje mentalnog zdravlja nepotpuno iz dva razloga. Prvo, oni smatraju da bi mentalno zdravlje trebalo da se sastoji i iz odreenih pozitivnih karakteristika koje bi doprinele pozitivnom unutranjem oseaju psiholokog zdravlja, kao to su mir, unutranja sigurnost, samopouzdanje, oseaj nadmoi itd; odsustvo naznaenih uznemirenja ne podrazumeva mentalno zdravlje. Drugo, ljudi poinju da uviaju da mentalno zdravlje ne naruavaju samo jaa uznemirenja kao anksioznost, depresija, rastrzanost itd; ak i takve stvari kao to su neprekidno brbljanje i rastrojenost uma, stalno traganje za razliitim objektima elja, povratni uticaj lenjosti, itd. - na koje samo nekolicina gleda kao na psiholoka uznemirenja - danas sve vie i vie ljudi osea kao stanja koja remete unutranji oseaj zdravlja i stoga dovode do mentalnih oboljenja. Takvim ljudima joga moe ponuditi neto vredno. Jer, joga je psiholoki pristup koji ima za cilj da radikalno promeni svest i da dovede do stanja neuslovljenog i nepomuenog mira, slobode i blaenstva. Savreno jogiko stanje se opisuje ne samo kao slobodno od svih uznemirenja ve, zahvaljujui svojim pozitivnim karakteristikama, i kao imuno na njih. Svaki sistem psiholokog leenja se bazira na odreenoj koncepciji prirode ljudskog bia - od ega je ono sastavljeno, ta je to normalno za ljudsku prirodu i ta stvara nenormalnost ili uznemirenje. Stoga, ako elimo praktino da primenimo psiholoko leenje, neophodno je da razumemo ljudsku prirodu i sve to se tie mentalnih uznemirenja na kojima se metode leenja baziraju. Ovaj uvod ima za cilj da objasni prirodu ljudskog bia, psiholokih uznemirenja i mentalnog zdravlja u svetlu Integralne Joge ri Aurobinda i Majke. Bez ispravnog razumevanja ovih objanjenja bie vam teko da pratite dobar deo onoga to je prezentirano u ovoj knjizi.

SASTAVNI DELOVI BIA Nae bie je sklop vie razliitih elemenata. Osim tela i njegovih senzacija, svesni smo, do odreenog stepena, i razliitih psiholokih elemenata, kao to su npr. misli, oseanja, elje, impulsi itd., koji su stavljeni na gomilu i uopteno nazvani "um". Meutim, sa take gledita Integralne Joge, nae bie je sastavljeno od jasno podeljenih razliitih elemenata. Kao to ri Aurobindo napominje: "Pod 'Umom' se u uobiajenom smislu te rei, podrazumeva celokupna svest bez razlikovanja, jer ovek je intelektualno bie i o svemu intelektualizira ..." "Svaki plan naeg bia - mentalni, vitalni, fiziki - ima svoju posebnu svest, odvojenu, ali istovremeno i povezanu sa ostale dve; meutim, za spoljanji um i ula u budnom stanju, sva tri nivoa su pomeana u jednom." Tri gore navedena dela bia - mentalni, vitalni, fiziki - sainjavaju spoljanje bie i svaki od njih u tom spoju zadrava svoju karakteristinu prirodu i osobine. Ovde je, reima ri Aurobinda, naveden kratak opis sva tri dela: " ... jezikom ove joge rei kao to su 'um' i 'mental' se koriste kako bi oznaile specifian deo prirode koji se tie poimanja i inteligencije, ideja, mentalnih percepcija, reakcija misli na objekte, odreenih mentalnih kretanja i formacija, mentalnih vizija i volje i si, to sve predstavlja deo inteligencije. Vital se mora paljivo razgraniiti od uma iako ima u sebi njegove elemente; vitalno je ivotna priroda sastavljena od elja, senzacija, oseanja, strasti, energinih akcija, snage elje, reakcija due-koja-eli u oveku i cele poznate igre posesivnosti i drugih instinkata sa tim u vezi, ljutnje, straha, pohlepe, poude itd. to sve pripada ovom deiu prirode. Um i vital su pomeani na povrini svesti, ali su sami po sebi dve potpuno odvojene sile jer sa odlaskom izvan povrnih nivoa svesti, poinjemo da ih vidimo kao odvojene, otkrivamo njihove meusobne razlike i uz pomo tog znanja analiziramo njihovo meanje na povrini." "Telo ... ima sopstvenu svest iz koje deluje, ak i bez nekog voljnog mentalnog napora, a ponekad i protiv njega, i na povrni um zna vrlo malo o ovoj telesnoj svesti, osea je iskljuivo na nesavren nain, vidi samo njene posledice i nalazi da je skoro nemogue pronai njihove uzroke." "U mnogim stvarima, koje se tiu npr. zdravlja i bolesti, u svim automatskim funkcionisanjima, telo reaguje onako kako smatra da je najbolje, a ne kao sluga umu. Ako je umorno, odgovorie na umni napor pasivnim otporom. Moe prekriti um tamasom, inertnou, tupou, nekom podsvesnom reakcijom i tako ga onesposobiti. Ruka se podie, bez sumnje, kada za to dobije sugestiju, ali u poetku noge ne sluaju kada su zamoljene da hodaju; prvo moraju da naue kako da prestanu da puze, usprave se i steknu naviku hodanja. Kada po prvi put
8

zamolite ruku da nacrta pravu liniju ili da neto odsvira, ona to ne moe i nee da uini. Mora da se koluje, veba, ui i da kasnije to radi automatski kada se to od nje zahteva. Sve ovo dokazuje da postoji svest o telu koja moe da funkcionie po nareenju uma, ali ona mora da se probudi, uveba, uini poslunim i svesnim instrumentom." (Treba primetiti da je svest o telu samo deo celokupne fizike svesti koja proima kako vital tako i mental.) DETALJNIJE VIENJE DELOVA BIA S obzirom da su razliiti delovi bia meusobno povezani, oni utiu jedni na druge to rezultira novim podelama ve postojeih delova. Stoga, pored uma koji smo naveli, postoji deo uma koji je sjedinjen sa vitalom, poznat kao vitalni um. Takoe postoji deo uma koji je sjedinjen sa fizikim planom, nazvan fiziki um. Sline podele postoje i u okviru vitala i fizikog plana. U ovoj knjizi se posebno obraa panja na tri dela i oni se dalje opisuju. Ova tri dela su fiziki um, vitalni um i fiziki vital. Fiziki um je onaj aspekt uma koji u sebi sadri sve karakteristike svesti o fizikom. Neke od glavnih karakteristika fizikog, kao to su npr. inertnost, tendencija ka mehaninosti automata, ponavljanje, blokiranost i haotina aktivnost se ogledaju u fizikom umu u obliku mentalne tuposti, sumnje, problema, konfuzije, mehanikih reakcija i uobiajenog naina miljenja. Deo fizikog uma koji je najblii fizikom predstavlja mehaniki um; on se ponaa kao maina koja se neprekidno vrti oko jedne misli, ma kakva ona bila. Vitalni um je neprekidno pod uticajem vitalnih sila i pokreta i stoga ne moe slobodno i nezavisno da misli o njima, kao to to moe vii um. Funkcija vitalnog uma nije da misli ili rezonuje, nego da sanjari i mata, bilo o uspehu ili neuspehu, zadovoljstvu ili patnji, srei ili nesrei. Fiziki vital se odnosi na deo fizikog koji je povezan sa vitalom. Ovaj deo je nadlean za reakcije nerava i refleksne senzacije i oseaje. On je takoe odgovoran i za bol. Sa stanovita Integralne Joge, na svaki deo naeg bia utiu odreena psiholoka uznemirenja. Sledea poglavlja nam opisuju ta uznemirenja u odnosu na razliite gore pomenute delove naeg bia. UZNEMIRENJA POVEZANA SA UMOM Moemo rei da glavni uzrok svih psiholokih uznemirenja lei u samoj prirodi uma. Osnovna osobina mentalne svesti je sposobnost razmiljanja o samoj sebi tj. da moe objektivizirati sebe. Jedan deo uma se moe odvojiti i posmatrati ono to
9

preostaje kao objekat. Deo koji se izdvaja slui kao ogledalo koje odraava umu njegovo sopstveno stanje. Ova objektivizirajua priroda uma predstavlja svest o nekom uznemirenju. Drugo, patnja koja se javlja kao posledica nekog uznemirenja jo se vie pojaava mnogim drugim faktorima uma, kao to su memorija, predoseanje, imaginacija i inherentna potreba uma - uprkos oiglednoj nemogunosti - da shvati i pronae reenje za probleme koji uzrokuju uznemirenja. Dok sama svesnost objektivizacije pripada mentalnom umu, za imaginacije i predoseanja koja u nama izazivaju strah, a konano rezultiraju u anksioznost, moe se rei da potiu iz onog dela uma koji se proima sa vitalom, a zove se vitalni um. Jo jedna manifestacija vitalnog uma u odnosu na psiholoka uznemirenja moe se videti u takozvanom "odbrambenom mehanizmu" koji se tie svih psihijatrijskih bolesti. Odbrambeni mehanizam se defmie kao sredstvo za eliminaciju svih vrsta bolnih oseanja, kao to su zabrinutost, krivica itd. iz svesnog plana, jedan od glavnih odbrambenih mehanizama je racionalizacija, uz iju pomo se um povezuje sa vitalom kako bi naao odgovarajua objanjenja i opravdanja za elje i impulse vitala. Kao to kae ri Aurobindo: "Vital je otpoeo svoju evoluciju bez miljenja, sluajui samo impulse koristei jedino one taktike koje razume tj. one koje mu omoguavaju da zadovolji svoje elje. On ne voli glas znanja i mudrosti - ali je ipak zahvaljujui potrebi koja se razvila u oveku za opravdavanjem akcija pomou razuma, dovoljno izgradio sopstvenu strategiju u pronalaenju razloga za opravdavanje sopstvenih oseanja i impulsa." Drugi primer odbrambenog mehanizma se odnosi na projekciju, kojom pokuavamo da nekoj osobi pripiemo oseanje ili motiv kojeg u stvarnosti ona nema. Takva pojava se deava usled injenice da su razumske funkcije percepcije i prosuivanja, kod skoro svih ljudi, pod jakim uticajem oseanja i impulsa iz vitala. Kao to kae Majka: "ulni organi su pod uticajem psiholokog stanja individue, jer je oigledno da neto stoji izmeu percepcije oka i aktiviranja odgovarajueg centra u mozgu. Ono je vrlo suptilno; mozak prima percepciju oka putem nerava; ne postoji nikakvo rezonovanje, proces je, da tako kaemo, trenutan, ali postoji razmak izmeu one percepcije i elije u mozgu koja na nju odgovara i vrednuje je. Upravo to vrednovanje koje vri mozak je pod uticajem oseanja. Ta mala varijacija izmeu onoga to oko vidi i onoga to mozak interpretira esto stvara pogrenu reakciju. Tu se uopte ne postavlja pitanje potenja, jer i najiskreniji ljudi ne znaju ta se deava, ak ni vrlo mirni ljudi, bez ikakvih agresivnih poriva koji to ni ne oseaju, pod ovim su uticajem, a da nisu svesni te male varijacije. Samo onda kada prevaziete svaku privlanost i svaku odbojnost, moete imati ispravan sud. Sve dok postoje stvari koje vas
10

privlae ili odbijaju, ne moete biti sigurni u pravilno funkcionisanje vaih ula." Ono to u psihopatologiji zovemo projekcijom je jednostavno preuveliavanje nae svakodnevne iskrivljene percepcije i prosuivanja vitalnog uma na ta je ukazao gornji pasus. Manje oigledni oblici uznemirenja su povezani sa onim delom uma koji je spojen sa fizikom sveu i naziva se fiziki um. Mehanika i haotina aktivnost fizike svesti, koju smo pre pomenuli, ogleda se u beskrajnom i nepovezanom sledu misli, koja pretvara um u svojevrsnu pijacu gde misli stalno dolaze i odlaze bez ikakvog reda. Haotina priroda fizikog uma se javlja usled njegove nestabilnosti i podlonosti spoljanjim utieajima koji su daleko vei nego to to ljudi obino misle. Bavei se tom osetljivou na uslove, Majka kae: "Vi verujete da imate svoj nain razmiljanja. Uopte nije tako. On u potpunosti zavisi od ljudi sa kojima priate ili knjiga koje ste proitali ili od raspoloenja u kojem se trenutno nalazite. On takoe zavisi od toga da li imate dobru ili lou probavu, od toga da li ste u sobi bez ventilacije ili na otvorenom, on zavisi od toga da li imate pred sobom divnu prirodu; zavisi od toga da li je sunano ili pada kia! Vi toga niste svesni, ali mislite o svakakvim stvarima, potpuno razliitim zbog zavisnosti od gomile stvari koje sa vama nemaju nikakve veze!" Mnogi ljudi koji nisu svesni haotine aktivnosti fizikog uma i njegove nestabilnosti, ne doivljavaju ove osobine uma kao smetnje. Samo onda kada pokuavate da umirite ili kontroliete um, shvatate da ipak postoje duboko ukorenjene smetnje. Druga karakteristika fizike svesti koja utie na um je mehaniko ponavljanje. Ova osobina se manifestuje u automatskom ponavljanju misli i rei kojima je fiziki um sklon. Ipak, veina ljudi ili nije toga svesna ili se ne da uznemiriti ovim mislima koje se ponavljaju sve dok ne postanu neprijatne, tj. neprijateljske, grene ili poudne misli, i ne poprime oblik opsesije, kada ih je ve nemogue zaustaviti. Jo jedna psiholoka smetnja koja se povezuje sa fizikim umom potie od nejasne fizike svesti i vodi ka neprekidnoj sumnji. I ovde je smetnja inherentna u samoj prirodi fizikog uma, tako da je ovek postaje svestan tek kada se ona ispolji u vidu prinudnog ponaanja, kao npr. onda kada se stalno vraamo da bismo proverili da li su vrata zakljuana ili da li smo dobro zatvorili plinsku bocu. Jedan oblik sumnje koji napada fiziki um je neodlunost onda kad smo suoeni sa nekoliko razliitih elja od kojih svaka vue na svoju stranu. Kada takva neodlunost poprimi ekstreman oblik i kada paralie svaku akciju, prepoznajemo je kao patoloki simptom, pod imenom abolija. Meutim, u svom

11

blaem obliku, neodlunost je uobiajena osobina svih onih koji imaju aktivan fiziki um. U pogledu ove dinamike neodlunosti, Sri Aurobindo primeuje: "Oni koji ne mogu da naprave izbor, poseduju vitalnu neodlunost zahvaljujui svom previe aktivnom fizikom umu usled kojeg vide previe stvari ili gledita istovremeno." Iz gore navedenog, oigledno je da su opsesivne neuroze - koje karakteriu misli koje vas opsedaju, akcije koje ste prisiljeni da inite, neodlunost itd. povezane uglavnom sa fizikim umom. UZNEMIRENJA POVEZANA SA VITALOM Vital, kao i um, ima svoja sopstvena inherentna uznemirenja. S obzirom da predstavlja sedite i izvor elja i tenji, vital u sebi nosi glavna psiholoka uznemirenja, mada je izuzetno malo ljudi u stanju da doivi elju kao uznemirenje. injenica da elja stvara uznemirenost i patnju je jasno naznaena u odgovoru Majke na pitanje: odakle potie elja? "Buda je govorio da elja dolazi iz neznanja. To je uglavnom tano. Postoji neto u biu to uobraava da mu je neto potrebno kako bi bilo zadovoljno. Dokaz da je to iz neznanja je u tome to kada je elja zadovoljena, ovek vie ne brine o njoj, barem u 99,5% sluajeva. Verujem da se u samom korenu elje nalazi nejasna potreba za rastom, kao to je u najniim oblicima ivota ljubav pretvorena u potrebu da se neto proguta, apsorbuje, sjedini sa drugim. To je najprimitivniji oblik ljubavi u najniim oblicima ivota, da se sve uzme i apsorbuje. Dakle, ta potreba za uzimanjem je elja. Tako, ako se vratimo dovoljno daleko do najdubljih slojeva svesti, moemo rei daje poreklo elje ljubav. To je ljubav u svojoj najneizraenijoj i najnesvesnijoj formi. To je elja za sjedinjenjem sa neim, privlanost, potreba za uzimanjem. Na primer, vi vidite neto to je - ili vam se ini da je - vrlo lepo, veoma harmonino, vrlo prijatno; ako imate istinsku svesnost, vi doivljavate zadovoljstvo zbog toga, zadovoljstvo zbog bivanja u svesnom kontaktu sa neim to je vrlo lepo, veoma harmonino, i to je sve. Tu se oseaj zavrava. Radosni ste zato to ta stvar postoji. Ovo je uobiajena pojava meu umetnicima koji imaju smisao za lepotu. Na primer, umetnik moe videti neko lepo stvorenje i doiveti zadovoljstvo pri posmatranju njegove lepote i harmonije pokreta. Tu se oseaj zavrava. On je savreno srean, savreno zadovoljan, zato to je video neto lepo. Uobiajena svesnost, potpuno prosena, tupa kao i svaka uobiajena svesnost - im vidi neto lepo, bilo da je to objekat ili osoba, odmah reaguje: "elim to!" To je zaista alosno, znate. U tom prosjaenju ne doivljavate ak ni radost lepote, jer je prisutna agonija elje. ovek tako proputa jedinstveni doivljaj, a nita ne dobij a zauzvrat,
12

poto nema nieg prijatnog u eljenju bilo ega. Ono vas samo stavlja u neprijatan poloaj, to je sve." Centralna stvar u gore navedenom odlomku, je da ta "agonija elje" sadri inherentno uznemirenje vitala. Sve dok preovladava vitalna svest, ovek je u "nelagodnom stanju" usled prisustva elje i tako mu je onemogueno da uspostavi unutranji mir. Pored elje, vital je izvor i drugih uznemirujuih oseanja. Jedno od glavnih uznemirenja vitala je strah. Kao po pravilu, ljudska bia su konstantno podlona strahu, mada je mali broj onih koji su svesni njegovog neprekidnog prisustva. Kao to je primetila Majka: "Nae uobiajeno stanje je prepuno raznih bojazni i strahova, ako paljivo posmatrate svoj um, barem desetak minuta, videete da je u devet od deset sluajeva, pun strahova - u sebi nosi strahove od mnogih stvari, velikih i malih, bliskih i dalekih, vidljivih i nevidljivih, i mada ih svesno ne priznajemo, oni su ipak tu." Stoga, nije iznenaujue da je tako neto kao anksioznost, esto nazvana "strahom u malim dozama", najei od svih psihijatrijskih simptoma. Blisko povezana sa strahom su i druga dva glavna uznemirenja vitala, ljutnja i depresija. Majka u vezi toga kae: "... ovek se skoro uvek nalazi u uobiajenom vitalnom stanju gde i najmanja neprijatna stvar skoro spontano donosi depresiju - depresiju ako ste slaba osoba, a revolt ako ste jai. Svaka elja koju ne zadovoljite, svaki impuls koji naie na neku prepreku, svaki neugodan kontakt sa spoljanjim stvarima, vrlo lako, gotovo automatski stvara depresiju ili revolt, jer takvo je uobiajeno stanje stvari." Mada depresiju svako doivljava kao neprijatno ili uznemirujue stanje, mnogi ne uviaju daje njena suprotnost, ljutnja takoe znaajna smetnja. Treba samo da posmatramo psihosomatske posledice ljutnje kako bismo to uvideli. Pored elje, depresije i ljutnje o kojima smo ovde govorili, postoje i mnoge druge manifestacije vitala koje dovode do psiholokih uznemirenja. Jedna od njih, koja zasluuje da se pomene zbog svoje rasprostranjenosti, je nestrpljivost. S obzirom da elja, ukoliko nije kontrolisana voljom ili drugom suprotnom eljom, tei odmah da bude ispunjena, za nestrpljenje se moe rei da je jedno od osnovnih karakteristika vitala. Sto je elja jaa, nestrpljenje je vee. Upravo ova tendencija vitala koja se nalazi u predstavi o "nedostatku vremena" dananje civilizacije, i koju su Fridman i Rozenman ukljuili u svoju teoriju o ponaanju tipa A, nalazi svoje mesto i u istraivanjima iz oblasti kardiologije gde je smatraju glavnim faktorom kod oboljenja srca i visokog krvnog pritiska. (U delu br, 89 /str. 60 / ove

13

knjige, Majka aludira na "bolest urbe" sa prorokim nagovetajem posledica koje danas oseamo - srani napadi i modani udari.) Neprijatna oseanja o kojima smo gore govorili nisu jedina koja izazivaju uznemirenja. Uzbuenja koja se javljaju kao posledica prijatnih oseanja takoe vode ka odreenim psihofiziolokim uznemirenjima. Interesantnu potvrdu ovoga iznela su dva medicinska istraivaa, Holms i Rah, koji su ustanovili Indeks Promene ivota - niz koji odreuje statistike vrednosti razliitih svakodnevnih dogaaja u odnosu na stepen stresa koji neki dogaaj stvara kod prosene osobe. Spisak ukljuuje ne samo neprijatne dogaaje kao to je to smrt supruga, otputanje sa posla itd., nego i prijatne situacije kao npr. venanje, line uspehe itd. Interesantno je da lista pokazuje veu prisutnost stresa pri odmoru ili Boiu, nego pri kanjavanju zbog manjih prekraja zakona! Holms i Rah pripisuju pojavu stresa adaptaciji koju osoba trpi, usled promene koja je izazvana nekim dogaajem. Meutim, stalno prisutan faktor koji uznemirava unutranju ravnoteu je nesumnjivo emotivne prirode i pripada vitalu. Ovi pronalasci u oblasti medicinskih istraivanja potvruju gledite Integralne Joge da je patnja inherentna u samoj prirodi neproienog vitala i da prema tome, ak i ono to doivljavamo kao prijatnu uzbuenost vitala vodi ka uznemirenjima. Gledite da potiskivanje vitala vodi ka uznemirenjima, dobro je poznato i u psihijatriji i u jogi, tako da ga ovde neemo iznositi. Meutim, psihijatri nisu uvideli da i slobodno izraavanje vitala takoe stvara uznemirenja. Mada bi veina njih preporuila umerenost u zadovoljavanju elja, takva preporuka je ipak pre zasnovana na zdravom razumu i fiziolokim ogranienjima nego na psihijatrijskim principima. Jer psihijatrija ne zna ni za jedno posebno psiholoko uznemirenje koje je rezultat preteranog zadovoljavanja elja. to se tie normalnog zadovoljavanja elja, ona ne samo da to smatra potpuno ispravnim, nego i neophodnim za odravanje psiholokog zdravlja. Joga, sa druge strane, gleda na eljenje per se kao na uznemirenje. Metapsihologija ovakvog vienja je izraena u sledeim recima Majke: "Imati potrebe znai priznati slabost; ako traimo neto, to dokazuje da nam to i nedostaje. eleti znai biti nesavren; to znai pomiriti se sa sopstvenim ogranienjima i priznati nesposobnost da ih prevaziemo," "to se tie slobodnog ispunjavanja elja, joga tvrdi da "ono donosi prilino ozbiljne poremeaje." Sutinska morbidnost neproienog vitala je posebno izraena u njegovoj mazohistikoj tendenciji da produava uznemirenje i da boravi u njemu. ri Aurobindo komentarie ovo u jednom svom pismu: "To je navika ljudskog vitala - tendencija da zadrava patnju, ljutnju, dosadu itd. ili neku vrstu emotivnog, vitalnog ili mentalnog uznemirenja, da to

14

preuveliava, ne naputa, da se tome vraa i podsea na to kada god moe, ak i onda kada je uzrok uznemirenja davno proao i skoro zaboravljen. Ovo je zajednika crta svih ljudi i skoro svakodnevna pojava." UZNEMIRENJA POVEZANA SA FIZIKIM Najistaknutija karakteristika fizike svesti je inertnost ili Tamas. Zato je individua sa dominantnom fizikom sveu spora u reagovanju na neki stimulans. Njoj je potreban nasilan podsticaj kako bi izazvao emotivnu reakciju u tamasinoj prirodi. Kao to je Majka primetila u vezi takvih osoba: " ... njima su uvek potrebna nova uzbuenja, drame, ubistva, samoubistva itd. kako bi stekli nekakav utisak ... Nita oveka ne ini tako slabim i grubim kao tamas. Jer upravo ta potreba za uzbuenjem je ono to razmrdava oveka i tera ga da izae iz sebe." Upravo zbog ove inertnosti fizike svesti, ono to prosena osoba doivljava kao prijatnu senzaciju ili podraaj, je previe slabo i neodreeno za individuu ija je svest uglavnom fizika. Da bi osetile tu prijatnu senzaciju, tamasinim osobama je potreban neki nasilan stimulans, koji e u njima izazvati neprijatnost ili ak bol. Takav podsticaj predstavlja u stvari psiholoko uznemirenje jer je on neka vrsta mazohizma - stanja u kojem individua nalazi zadovoljstvo u neemu to veina ljudi doivljava kao bolno. Tako su neke forme mazohistikih poremeaja povezane sa fizikom sveu. Jedan od aspekata inertnosti je pasivnost, koja se manifestuje kao nedostatak volje. Sri Aurobindo u vezi ovoga kae: "Nedostatak volje je prva posledica silaska u fiziku svest ili pojave izraene fizike svesti ... Fizika svest je potpuno inertna - ona ne eli da se pokrene nego da bude pokrenuta bilo kojim silama, to je njena navika." "Fizika svest ili barem njeni spoljanji delovi su, kao to sam vam rekao, po svojoj prirodi inertni, podloni uticaju bilo koje sile koju su navikli da sluaju, bez imalo sopstvene inicijative. Kada postoji jak uticaj fizike inertnosti ili kada boravimo u okvirima ovog dela svesti, ini se kao da je um deo materijalne Prirode gde je svaka akcija volje nemogua." Neko moe rei da nedostatak volje pripada pre oblasti etike i morala nego psihopatologiji. Meutim, moramo prepoznati nedostatak volje kao njen svojevrstan poremeaj koji je kao takav vaan za psihopatologiju, ukljuujui tu i poremeaje druge dve glavne psiholoke funkcije, miljenja i oseanja.

15

Ono to se u psihijatriji naziva uobiajenim poremeajima, delimino je povezano sa fizikom sveu jer navika crpi snagu iz inertnosti i mehanikog ponavljanja to je deo fizike svesti. Kao to objanjava ri Aurobindo: "U fizikom biu snaga prolih impresija je veoma velika, jer se procesom njihovog ponavljanja svest manifestovala u materiji - kao i putem uobiajenih reakcija svesti na ove impresije, to bi psiholozi, pretpostavljam, nazvali ponaanje." "Fiziko je rob odreenih sila koje stvaraju u njemu naviku prisiljavajui ga na taj nain da se povinuje mehanikoj snazi navike. Sve dok se um slae sa tim, ne primeujete svoje ropstvo; ali ako um tome uskrati svoju podrku, tada se oseate zarobljenim, oseate silu koja vas primorava da inite neto uprkos volji uma. Ona je vrlo tvrdoglava i ponavlja se sve dok se ta unutranja navika koja se ispoljava u akcijama, ne izlie. To je kao maina koja, kada se jednom aktivira, stalno ponavlja isti pokret." Kao to je ranije naznaeno, deo fizikog koji je pomean sa vitalom, tzv. fiziki vital, upravlja nervnim reakcijama. S obzirom da su nervi povezani sa svim psiholokim uznemirenjima kao i sa mnogim fiziolokim, ri Aurobindo kae: "To (fiziki vital) je u velikoj meri odgovorno za mnoge patnje i bolesti uma ili tela kojima je podvrgnuto fiziko bie kao subjekat u Prirodi." PODSVESNO I NJEGOVA UZNEMIRENJA Do sada nismo pominjali podsvesno - deo bia koji sa evolutivne take gledita prethodi fizikoj svesti i mnogo je primitivniji od nje. On sadri u sebi one skrivene oblasti mentala, vitala i fizikog u kojima jo uvek nije probuena svest. Sve to se pojavi u naoj svesti tone u njene podsvesne dubine. Pored toga, sve to se potiskuje u budnom stanju svesti, a ne bude uniteno, takoe odlazi u podsvesno. Sledei izvodi iz pisama ri Aurobinda bave se upravo ovim to smo rekli o podsvesnom i pominju neke od glavnih uznemirenja povezanih sa ovim delom bia. "Onaj deo nas koji moemo precizno nazvati podsvesnim, jer se nalazi ispod nivoa uma i svesnog ivota, inferioran je i nerazjanjen, pokriva iskljuivo fizike i vitalne elemente naeg telesnog bia, i um ga ne posmatra, ne kontrolie i ne racionalizuje o njemu. Moe se rei da on u sebi nosi nemu, skrivenu svest, dinamiku, ali za nas nevidljivu, koja operie u elijama, nervima i u celokupnoj telesnoj strukturi usmeravajui njihove ivotne procese i automatske reakcije. On ukljuuje i one najnie funkcije ulnog uma koje se ispoljavaju vie u ivotinjskom i biljnom svetu."

16

"... sve to svesno doivljavamo tone u predele podsvesti, ne kao precizna iako daleka seanja, ve kao nejasne jo uvek prisutne impresije nekog iskustva, koje mogu svaki as da izrone u obliku snova, mehanikog ponavljanja neke prole misli, oseanja, akcije itd, kao "kompleksi" koji eksplodiraju u neku akciju i dogaaj itd. itd. Podsvesno je glavni uzrok zbog kojeg se sve stvari ponavljaju i zbog kojeg se nikada nita ne menja osim na povrini. To je razlog usled kojeg ljudi kau da se neiji karakter ne moe promeniti i da nam se stalno vraaju stvari kojih smo se po naem miljenju zauvek oslobodili. Svako seme je tu, tu su sve Samskare uma, vitala i tela ... Sve to potiskujemo, ne oslobaajui ga se u potpunosti, ovde se uskladitava i ostaje kao seme spremno da isklija svakog trenutka." "Poznat nam je psiholoki zakon da ono to je potisnuto iz svesnog uma, ostaje u podsvesnom biu i ponovo se pojavljuje, bilo u budnom stanju, kada nema kontrole, ili u snu. Mentalna kontrola nije dovoljna da bi se neto u potpunosti odstranilo iz bia. Kod obinih ljudi, podsvesno obuhvata veliki deo vitala, fizikog uma, kao i skrivenu telesnu svet." "Navika stalnog ponavljanja nekih stvari u naoj fizikoj svesti je izuzetno jaka, tako daje vrlo teko osloboditi se tih navika, s obzirom da se uglavnom javljaju iz podsvesti. Podsvesno je prepuno iracionalnih navika." " ... pod podsvesnim podrazumevamo onaj potpuno povueni deo naeg bia u kojem nema budnosti niti koherentnih misli, u kojem nema volje, oseanja ili organizovanih reakcija, ali koji ipak nejasno prima impresije svih stvari i uskladitava ih u sebi, tako da sve vrste podraaja i istrajnih navika, grubo ponavljanih ili sakrivenih iza udnih oblika, mogu da isplivaju na povrinu bilo u snu bilo u budnom stanju. Jer, ove impresije se uglavnom pojavljuju u snu kao nepovezane i neorganizovane, ali isto tako mogu, kao to to i ine, da se pojave i u budnom stanju svesti u vidu mehanikog ponavljanja starih misli, starih mentalnih, vitalnih i fizikih navika ili u vidu nejasnih podsticaja na senzacije, akcije, emocije, koje ne potiu od naih svesnih misli ili volje nego su esto ak suprotni njihovim percepcijama, namerama ili naredbama. U podsvesnom se nalazi jedan mraan um, prepun Samskara, impresija, asocijacija, odreenih pojmova, nauenih reakcija iz nae prolosti, jedan mutan vital koji nosi u sebi seme naih elja na koje smo navikli, senzacije i nervne reakcije, najnerazumljiviji materijal koji upravlja veinom faktora koji utiu na stanje tela. Ono je uglavnom odgovorno za sve nae bolesti; hronine bolesti su uglavnom deo podsvesnog kao i uvek prisutno seanje i navika ponavljanja onoga to je ostavilo svoj trag u telesnoj svesti." Prikrivena uznemirenja iz podsvesnog potiu od uticaja roditelja na dete pre njegovog roenja. Stanje svesti roditelja u trenutku zaea se u psihologiji joge smatra vanim faktorom koji utie na fizike, intelektualne i karakterne mane i
17

nedostatke koje dete moe ispoljiti. Kao odgovor na pitanje da li se obesnost koju ispoljavaju neka deca pojavljuje zbog toga to njihovi roditelji nisu hteli da imaju decu, Majka naglaava i kategoriki tvrdi u pogledu podsvesnog uticaja roditelja na novoroene: "Moda je to zbog podsvesne zlonamernosti roditelja. Kae se da se ljudi oslobaaju sopstvene zlobe kroz roenje svoje dece. ovek u sebi uvek ima neku senku. Neki ljudi je projektuju spolja - to ih moda uvek ne oslobaa od nje, ali im ipak prua neko olakanje! Ali dete je ono koje na taj nain "profitira", zar ne? Sasvim je oigledno da je stanje svesti roditelja u tom trenutku (zaea) od ogromne vanosti. Ako imaju vrlo niske i vulgarne ideje, to e se sigurno odraziti na dete. I sva deca koja su loe zaeta, loe formirana, nekompletna (posebno u pogledu inteligencije: sa prazninama, stvarima koje nedostaju), deca koja su samo polu-svesna i polu- formirana - sve se to pripisuje stanju svesti u kojem su bili roditelji kada su zaeli dete. Kao to je i stanje svesti u poslednjim trenucima ivota vano za budunost onoga koji naputa ovaj svet, tako i stanje svesti roditelja u trenutku zaea daje detetu neku vrstu peata, koji ga prati ceo njegov ivot. Tako, te prividno nevane stvari - trenutno raspoloenje, trenutna tenja ili degradacija, bilo ta slino, sve to se deava u nekom odreenom momentu - deluju kao nebitna stvar, koja u stvari ima nesagledive posledice: donosi na svet dete koje je nepotpuno ili zlo ili u krajnjoj liniji, promaaj. A ljudi nisu svesni toga." "Kasnije, kada dete poinje da se runo ponaa, onda ga grde. Ali, trebali bi pre da grde sebe, govorei: 'U kakvom stranom stanju svesti mora da sam bio, kada sam doneo na svet ovakvo dete.' Jer, zaista je tako." MENTALNO ZDRAVLJE I INTEGRALNA JOGA Trebalo bi napomenuti da se sa take gledita Integralne Joge, a to se vidi iz ve pomenutih opisa razliitih psiholokih uznemirenja, psiholoko zdravlje sastoji u uspostavljanju stanja svesti koje ne uznemiruju uticaji iz fizikog, vitala, mentala i podsvesnih delova naeg bia. To podrazumeva razotkrivanje i stalan kontakt sa onim delom naeg bia koje je drugaije od fizikog dela, vitala i mentala. Integralna Joga govori o nekoliko takvih delova naeg bia koji su ili u pozadini ili izvan spoljanjih delova uma, vitala i tela. U praksi Integralne Joge daleko vea panja se poklanja delu bia koje se tie psihikog bia. Kako se re "psiha" obino koristi sa mnogo razliitih znaenja, dole navodimo ri Aurobindova objanjenja termina onako kako ga koristi Integralna Joga, "Re psiha se koristi u engleskom jeziku da oznai neto to je drugaije ili dublje od spoljanjeg uma, vitala i tela ili da ponekad ukae na neto okultno ili

18

natprirodno; ali takva upotreba je pogrena jer unosi konfuziju, pa je zato treba potpuno odbaciti." "Ono to se u terminologiji joge podrazumeva pod reju psiha je elemenat due u prirodi; to je ista psiha ili boansko jezgro koje se nalazi iza uma, vitala i tela (to nije ego), ali kojeg smo tek nejasno svesni. To je deo boanskog koji se prenosi iz ivota u ivot, doivljavajui ivot kroz svoje spoljanje instrumente. Kako se iskustva gomilaju, to boansko jezgro manifestuje svoju psihiku personalnost koja, uvek insistirajui na dobru, istini i lepoti, konano postaje spremna i dovoljno snana da okrene prirodu ka boanskom. Tada ona moe bezuslovno istupiti napred, prodirui kroz mentalni, vitalni i fiziki zastor, zavladati instinktima i transformisati prirodu. Priroda se tada vie ne namee dui, nego se dua, Purua, namee Prirodi." "Re dua se vrlo olako koristi u engleskom - jer obino oznaava sve ono to nisu fizika svest i vital sa svim svojim eljama i strastima. Iz tog razloga se mora koristiti izraz 'psihiko bie' kako bismo napravili razliku izmeu boanskog dela i instrumentalnog dela prirode." "Dua je iskra boanskog Duha koji prebiva u individualnoj prirodi; um, vital i telo su instrumenti kroz koje se priroda manifestuje. U mnogim ljudima, dua je skrivena i prekrivena akcijama spoljanje prirode; oni zamenjuju vitalno bie za duu, zato to vital pokree i oivljava telo. Ali vitalno bie se zapravo sastoji od elja i upravljakih sila, dobrih i loih; ono je dua-koja-eli, ne prava dua. Samo onda kada se prava dua (psiha) ispolji i pone da utie, a potom i da upravlja akcijama instrumenata prirode, ovek poinje da prevazilazi vitalne elje i da napreduje ka boanskoj prirodi." Kao to smo ranije rekli, psihu prekrivaju spoljanje tendencije uma, vitala i tela. Meutim, psiha vri konstantan, mada ne direktan uticaj na spoljanje bie. Postoje trenuci ili ak dui periodi u naem ivotu kada smo daleko vie pod uticajem psihe. Tokom takvih trenutaka ili perioda, oseamo neku vrstu unutranje ispunjenosti koju moemo doivljavati razliito u razliitim trenucima, kao stanje mira, vere, zadovoljstva, snage, ljubavi ili jednostavno kao oseanje milosra prema svim ljudima. Karakteristika takvog stanja ispunjenosti koje se javlja kao posledica kontakta sa psihom, za razliku od uobiajenog stanja "dobro sam", je da ono ne zavisi od spoljanjih uslova, kao to su povoljne okolnosti, dobro zdravlje itd. Naprotiv, stanje ispunjenosti se esto doivljava uprkos neodgovarajuim spoljanjim uslovima. Takvo stanje psiholokog zdravlja je opisala Majka kada je govorila o stanju ljudi koji su dolazili da ive u ri Aurobindovom Aramu. Ona kae:

19

"Neki od njih dolaze sa mentalnom aspiracijom, bilo da slue ili da neto naue; drugi dolaze u nadi da e raditi jogu, pronai Boansko i sjediniti se sa Njim; konano, postoje oni koji ele da se potpuno posvete boanskom radu na Zemlji. Svi oni dolaze podstaknuti svojim psihikim biem koje eli da ih vodi ka samorealizaciji. Oni dolaze sa svojom naprednom psihom koja upravlja njihovom sveu; oni imaju psihiki kontakt sa ljudima i stvarima. Sve im izgleda lepo i dobro, njihovo zdravlje se poboljava, njihova svest se sve vie iri; oni se oseaj u sreno, mirno i sigurno; misle da su doli do krajnjih granica svoje svesti. Taj mir, ispunjenost i radost koje dobijaju psihikim kontaktom, oni prirodno pronalaze svuda, u svemu i u svakome. To im prua otvorenost ka istoj svesti koja sve ovde proima i pokree. Sve dok je otvorenost prisutna, mir, ispunjenost i blaenstvo bivaju odmah praeni rezultatima napretka, zdravljem, fizikom spremnou, spokojstvom i dobrim vitalnim raspoloenjem jasnim razumevanjem i mentalnom irinom, kao i generalnim oseajem sigurnosti i zadovoljstva." Gore naveden deo opisuje ta bi, sa gledita Integralne Joge, trebalo da podrazumeva stanje "mentalnog zdravlja". Dve stvari mogu da se primete u vezi gore opisanog. Prvo, stanje psiholoke ispunjenosti koje se opisuje u fizikim ("zdravlje i fizika spremnost"), vitalnim ("spokojstvo i dobro vitalno raspoloenje") i mentalnim ("jasno razumevanje i mantalna irina") terminima, kao i sveprisutan oseaj ispunjenosti ("generalni oseaj sigurnosti i zadovoljstva"). Drugo, takvo stanje psiholokog zdravlja se pripisuje injenici da je psiha manifestovana i da upravlja sveu i da oveku omoguava "psihiki kontakt sa ljudima i stvarima". Sutina mentalnog zdravlja sa take gledita Integralne Joge, lei u promeni svesti, od one kojom prvobitno vlada spoljanja svest fizikog, vitalnog ili mentalnog, do one koja sve vie odrava unutranju ili viu svest. Samo takvom promenom svesti ovek se moe osloboditi psiholokih uznemirenja koja, kao to smo naveli na prethodnim stranicama, predstavljaju neodvojivi deo uobiajene fizike, vitalne i mentalne svesti u kojoj boravimo skoro sve vreme. Najbolji nain promene svesti po Integralnoj Jogi je "psihizacija", koja oznaava podvrgavanje uma, vitala i fizikog - psihi. Do takve promene se dolazi postepenim otkrivanjem naeg sutinskog bia to vremenom postaje jedina svrha naeg ivota. Pre nego to otkrijemo to najskrivenije bie, obino dolazimo u kontakt sa onim delovima koji se nalaze izmeu spoljanjeg i unutranjeg bia. Takav kontakt sa posrednim planovima bia, koji se u Integralnoj Jogi nazivaju proiavajuim ili unutranjim delovima bia, zaista oslobaa od uznemirenja koje donosi svest o spoljanjem. Meutim, samo putem psihizacije ovek ne samo da se moe osloboditi uticaja tih

20

poremeaja, nego i transformisati spoljanju svest kako bi se u potpunosti reio svih uznemirenja i uspostavio stabilno stanje pozitivnog mentalnog zdravlja. Ova knjiga, sastavljena od radova ri Aurobinda i Majke, ima za cilj da prezentira neke od principa i metoda Integralne Joge u cilju prevazilaenja psiholokih uznemirenja i uspostavljanja pozitivnog mentalnog zdravlja. Imali smo na umu prilikom odabiranja izvoda da italac moe da bude bilo ko, koje otvoren za ideje koje potiu iz joge, a ne samo onaj ko jogu praktikuje. Stoga, metode joge koje bi odgovarale samo onima koji je praktikuju, ovde nismo ukljuili. Pa ipak, neki od izvoda ukazuju na metode koje pripadaju praksi joge. Kao to sam objasnio na prethodnim stranicama, ri Aurobindova joga klasifikuje psiholoka uznemirenja u skladu sa nivoom ili delom bia kojem pripadaju. Stoga, izvodi iz ove kompilacije su svrstani u razliita poglavlja s obzirom na razliite delove i nivoe bia po ri Aurobindovoj jogi. Mnogi metodi i principi Integralne Joge su po prirodi uopteni i primenljivi na uznemirenja bilo kojeg dela bia. Takvi uopteni metodi i principi se nalaze u poglavlju na poetku knjige. Ovaj deo takoe sadri metode i principe za postizanje stanja ispunjenosti, a ne samo za jednostavno prevazilaenje uznemirenja. Poslednji deo, pod nazivom "Vebe za usavravanje i ovladavanje", se takoe bavi metodama za postizanje pozitivnog psiholokog zdravlja. A.S. Dalal

21

OPTE METODE I PRINCIPI

Jedini put - spokoj, mir, tiina

Nain na koji patnja nestaje nam pokazuje kako da se bavimo svojom celokupnom prirodom - kako da otklonimo mentalne, vitalne i fizike uzroke naeg uznemirenja i nelagodnosti. Ostati iznutra miran, odrati nepomuenu veru i iskustvo mira i otvorenosti, i dopustiti Sili da se izrazi je jedini put. * Mir i tiina su najbolji lek za bolest. Kada smo u stanju da svaku eliju ispunimo mirom, onda smo izleeni. * Neophodan uslov za izleenje je mir i tiina. Svaka uznemirenost, svaka nervoza produava bolest. * Oseti mir duboko unutra i poalji ga svim elijama svog tela. Sa mirom e se vratiti i zdravlje. * Mir u nervima: uslov za dobro zdravlje.

* Biti tih i koncentrisan, preputajui vioj Sili da obavi svoj posao, je najsigurniji put do brzog izleenja od bilo ega. Nema bolesti koja tome moe da se odupre ako ovo uradite pravilno, na vreme i dovoljno dugo, sa vrstim ubeenjem i jakom voljom. * Ako uspostavite dublji mir i tiinu u svom telu, to e vam dati snagu da se suprotstavite napadima bolesti.
22

* U psihikom biu se nalaze mir i uroeno znanje i odatle se ire dalje ka umu, vitalnom i fizikom delu bia. Spoljanja fizika svest sadri u sebi probleme koji jo uvek pokuavaju da se odre i donesu nemir ponekad fizikom umu, ponekad nervima, a ponekad telu u obliku fizikih tegoba. Ali sve te stvari moraju da se odstrane. ak i bolesti kao to su bolovi u stomaku, slabljenje vida i sl. mogu potpuno nestati sa pojavom mira i snage u nervima i fizikim elijama.

Postati svesniji U svakodnevnom ivotu ljudi prihvataju kretnje vitala - ljutnju, elju, pohlepu, seks itd, kao prirodne, doputene i ispravne stvari, koje predstavljaju deo ljudske prirode. Sve dok ih drutvo ne odobrava, dok insistira na njihovom ograniavanju unutar odreenih okvira ili merila, ljudi se trude da ih kontroliu tek toliko da bi se prilagodili drutvenom standardu morala ili pravilima ponaanja. Nasuprot tome, u spiritualnom ivotu se zahteva pobeda i potpuno ovladavanje nad ovim stvarima. Zato se ta borba vie osea, ne zato to se te stvari vie ispoljavaju kod sadaka nego kod obinih ljudi, nego zbog intenzivnog sukoba spiritualnog uma koji eli sve da kontrolie, i pokreta vitala koji se tome protivi i tei da nastavi sa starim ivotom. to se tie ideje da sadana izbacuje na povrinu razne stvari, jedino istinito je da, prvo, postoje mnoge stvari kojih obini ljudi nisu svesni, jer ih vital krije od uma i zadovoljava bez uvida uma o kojoj se sili zapravo radi - tako su stvari koje radimo pod izgovorom nesebinosti, dobroinstva, sluenja itd. uglavnom delo ega koji se skriva iza ovih opravdanja. Kada praktikujemo jogu, mi pokuavamo da ove skrivene motive iznesemo na videlo, da ih osvestimo i da ih se oslobodimo. Drugo, obino neke stvari potiskujemo tako da one postaju deo nae prirode; potisnute, ali ne i odstranjene, one mogu da se pojave iznenada i izraze u razliitim nervnim formama ili kao poremeaji uma, vitala ili tela, bez oiglednog stvarnog uzroka. Ovo su nedavno otkrili evropski psiholozi i tome pridali izuzetan znaaj, ak su aktivnosti. Morate da nauite da razlikujete ove delove meusobno, kako bi vam postalo jasno poreklo pojava koje vam se deavaju, mnogih impulsa, reakcija i konfliktnih elja koje vas prisiljavaju da neto uinite. To je vrlo naporan proces, koji zahteva veliku istrajnost i iskrenost. Jer ljudska priroda, posebno mentalna priroda, ima spontanu tendenciju da definie sve to misli, osea, govori i radi. Jedino ako posmatramo ove pokrete sa izuzetnom panjom, ako ih izvedemo, takorei, pred sud naeg najvieg ideala, uz iskrenu elju da se potinimo njegovom sudu, moemo se nadati da emo u sebi kultivisati razluivanje koje nikada ne grei.

23

* Ali ovek moe postati svestan, draga Majko, zar ne? U potpunosti! Ali za to je potrebno malo rada na sebi. ovek mora napustiti povran ivot. Skoro svi ive na povrini, sve vreme, sve vreme samo na povrini. I za njih je to jedina stvar koja postoji - povran ivot. Ali kada ih neto prisili da se povuku sa povrine, oni oseaj u kao da gube oslonac. Postoje ljudi koji, kada ih neto primora da pogledaju unutra, odjednom osete kao da padaju u ambis, toliko njihova svesnost nije razvijena! Oni su svesni samo svog malog tankog omotaa i to je sve to znaju o sebi i o svetu; taj omota je tako tanak i krhak! Koliko je samo takvih ljudi! Mnogo puta sam doivela, ne znam koliko esto ... pokuala sam da neke ljude uinim introvertnima i oni su odmah nakon toga osetili kao da padaju u provaliju, ponekad mranu i zastraujuu. To je apsolutna nesvest. Ali taj pad, pad u neto to njima izgleda kao nepostojanje, se deava vrlo esto. Kada se ljudima kae: "Sedite i pokuajte da budete tihi, da budete vrlo mirni", to ih uasava. Potrebna je duga priprema da bi se osetilo intenziviranje pulsiranja ivota, kada se ode izvan spoljanje svesnosti. To je ve neki napredak. Na kraju, kulminacija se deava kada neko ko je iz ovog ili onog razloga primoran da se vrati u spoljanju svesnost, to doivljava, ako ne kao gubljenje oslonca, onda makar kao neku vrstu tuposti, beivotnog sivila, haotinu meavinu neorganizovanih stvari, jedva osvetljenu, i sve to mu izgleda tako tupo, tako zamagljeno, tako mrtvo, da se udi kako je mogue ostati u tom stanju - ali naravno to je druga krajnost - podjednako nestvarna, lana, konfuzna, beivotna.

Posmatranje, a ne analiza Ono o emu je priala Majka nije suva analiza niti seciranje stvari; to su mentalne pojave koje se mogu baviti neivim ili uiniti ivo mrtvim - ali to nisu spiritualni metodi. Ono o emu je govorila Majka nije analiza, nego posmatranje sebe i svih ivotnih pokreta bia i prirode, ivo posmatranje personalnosti i sila koje operiu na tom nivou bia, njihovih motiva, impulsa, potencijala, posmatranje koje je interesantno koliko i gledanje i razumevanje romana ili drame, iva vizija i opaanje toga kako se stvari odvijaju u nama, to takoe donosi ivo sagledavanje naeg unutranjeg sveta. Takve stvari postaju suvoparne jedino onda kada se ovek njima bavi analitiki i racionalistiki; a nikako onda kada ih posmatra i intuitivno opaa kao pokrete ivota. Ako biste na taj nain posmatrali (sa unutranje, spiritualne take gledita, a ne sa spoljanje, intelektualne i moralne), onda bi za

24

vas bilo neuporedivo lake da se oslobodite svih problema... Naravno, najbolji efekat se postie kada stojite po strani u odnosu na igru Prirode i postanete Svedok - Kontrolor ili Posmatra-Glumac-Upravnik. Ali ovo se deava samo onda kada zauzmete stav samoposmatranja. * Vae praktikovanje psihoanalize je bilo greka... Frojdova psihoanaliza je poslednja stvar koju treba povezati sa jogom. Ona se bavi najmranijim, najopasnijim i najbolesnijim delom prirode, niim podsvesnim nivoom vitala, izolujui neke od njegovih najmorbidnijih fenomena i pripisujui im veu ulogu od one koju zapravo imaju. Moderna psihologija je mlada nauka, jednako brzopleta, nespretna i gruba. Kao i u svim mladim naukama, univerzalna navika ljudskog uma - da uzme deliminu ili lokalnu istinu, daje nesmotreno generalizuje i da pokua da njenim ogranienim terminima objasni celokupnu Prirodu - pravi samo nered ... Istina je daje uzvieno u oveku najvei deo njegove prirode i da ono nosi u sebi tajnu nevienog dinamizma koji objanjava sve njegove spoljanje aktivnosti. Ali nii podsvesni deo vitala koji je sve to Frojdova psihoanaliza zna - a ak i u vezi toga poznaje samo neke bolesno osvetljene uglove - nije nita vie do ogranieni i krajnje nevani deo uzviene celine... Prvo, treba uiniti vii um i vital jakim i stabilnim i ispuniti ga svetlom i mirom odozgo; posle toga ovek moe otvoriti ili ak zaroniti u podvest sa veom sigurnou i mogunou brze i uspene promene.

Upotreba Volje Mir nije neophodan preduslov za primenu volje. Kada je bie uznemireno, obino je to stvar volje da mu nametne mir. Volja je deo svesti i u ljudskim biima ona treba da vodi glavnu re u kontrolisanju aktivnosti prirode. * To onda nije prava snaga volje, oni verovatno koriste neku borbenu ili bunu volju umesto mirne, ali snane volje koja priziva viu svest i mo. *

25

Ako se volja neprekidno koristi, ostatak bia joj se polako pokorava, a akcije se za oputanjem; a ta to znai za veinu ljudi? To uvek znai sputanje na nii nivo. Ljudi ne znaju da se za pravu relaksaciju moraju podii za jedan stepen, da se moraju sve vie usklauju sa njom, a ne sa impulsima i eljama vitala. to se tie samih oseanja i elja, ako se ne utope u neku akciju ili imaginaciju bez podrke volje, ve se jednostavno u trenutku pojavljivanja samo osmotre i odbace, posle nekog vremena borbe sa njima, one poinju da gube snagu i da iezavaju. * Da bi se odigrala prava transformacija, tekoe moraju biti odstranjene iz svih delova bia. Sila moe samo da im pomogne ili da im omogui da to sami uine, ali ne moe da ubrza proces. Va um i unutranje bie moraju nametnuti svoju volju celini. * Sve dok se ne oseti neprekidno delanje vie Sile ili volje koja deluje iz dubljih delova naeg bia, neophodno je ulagati mentalni napor. * Biti svestan je prvi korak ka prevazilaenju - ali za to je potrebna kako snaga, tako i bestrasnost i volja da se neto zaista prevazie.

Odmor i relaksacija Stvarni odmor je u unutranjem ivotu koji se nalazi u miru i tiini, u odsustvu svake elje. Ne postoji drugi odmor - jer maina nastavlja sa radom bilo da se mi za to zanimamo ili ne. Unutranja mukti je jedini lek. Poznavala sam veoma inteligentne ljude, uvaene umetnike koji bi, im bi poeli da se "oputaju", postajali krajnje luckasti. Radili su najvulgarnije stvari, ponaali se kao nevaljala deca - tako su se oputali. Sve dolazi iz ove "potrebe" izdii iz sebe. Ako se spuste, to samo pojaava njihov umor i otupelost. Pored toga, svaki put kada se spuste, poveavaju teret podsvesti - tu ogromnu koliinu podsvesnih sadraja koju moraju da iste i iste ako ele da se uzdignu, jer je ona kao okov na nogama. Ali, ovo je teko preneti drugima, jer ovek to mora sam da spozna da bi mogao da ui druge. Deci se to ne govori, njima je doputeno da ine svakakve gluposti pod izgovorom da im je potrebna relaksacija. Umor se nee otkloniti ni ako potonete u sebe. Morate se popeti stepenik vie da biste se stvarno odmorili, jer se tek tu nalaze mir, svetlost i univerzalna energija.
26

I tako, korak po korak, ovek se pribliava istini, koja je jedini razlog njegovog postojanja. Ako taj kontakt uspostavite za stalno, to e otkloniti svaki zamor. * Odmor ne sme da predstavlja odlazak u nesvest i tamas. Odmor mora da bude uzdizanje do Svetla, do savrenog Mira, potpune Tiine, odmor koji prevazilazi tamu. Tada je to pravi odmor, odmor koji osveava. * Koliko puta ste u ivotu sreli ljude koji su postali pacifisti jer se plae borbe, koji ude za odmorom pre nego to su ga zasluili, koji su zadovoljni malim napretkom jer ga u svojoj imaginaciji i eljama pretvaraju u fantastinu realizaciju kako bi opravdali lini zastoj na pola puta? Ovo se esto deava u svakodnevnom ivotu. Zaista, ovo je buroaski ideal, koji je umrtvio oveanstvo i uinio oveka onakvim kakav je danas: "Radi dok si mlad, sakupljaj bogatstvo, mo, poloaj; budi tedljiv, pomalo oprezan, sakupi neto, uloi kapital, postani slubenik - da bi kasnije, u svojim etrdesetim mogao da 'sedne', da uiva u svom novcu i penziji i kao to kau da uiva zaslueni odmor." esti, zaustaviti se, ne kretati se napred, spavati, biti jednom nogom u grobu i pre vremena, prestati iveti sa svrhom - sesti! Onog minuta kada prestane da ide napred, ti u stvari posre i pada. Onog momenta kada si zadovoljan i vie ne tei niemu, poinje da umire. ivot je kretanje, to je napor, to je napredovanje, penjanje na planinu, ka novim otkriima, ka novim ostvarenjima. Nita nije opasnije od elje da se odmori. Jedino u akciji, u naporu, u koraanju napred, moe pronai odmor, istinski mir potpunog poverenja u boansku Milost, odsustvo elja, pobedu nad egoizmom. Stvarni spokoj dolazi iz proirenja, univerzalizacije svesti. Postani prostran kao sam svet i uvek e biti odmoran. U samom srcu akcije, u samom centru bitke, napora, spoznae mir beskonanosti i venosti.

Spavanje Ne moe odjednom uini sve to hoe sa telom. Ako se telo naui da dnevno spava samo dva ili tri sata, ono e moda to slediti, ako je volja dovoljno snana ali kasnije moe postati prekomerno napeto, ak slomljeno zbog nedostatka potrebnog odmora. Jogiji koji svode svoj san na minimum, postiu uspeh tek nakon dugotrajne tapasje u kojoj ue kako da kontroliu sile Prirode koje upravljaju telom.
27

* Verovatno da nedostatak spavanja odrava va nervni sistem u stanju u kojem je podloan slabostima - velika je greka ne spavati dovoljno. Sedam sati je neophodan minimum. Ako neko ima veoma snaan nervni sistem, moe da smanji spavanje na est sati, ponekad ak i na pet - ali to je retko, tako da to ne treba pokuavati ako nije stvarno neophodno. * Spavanje je od velike pomoi i za visoku temperaturu i za mentalne probleme. Njegovo odsustvo je vrlo nepoeljno - to je gubitak dragocenog i lekovitog eliksira. * Spavanje moe biti vrlo aktivno sredstvo za postizanje koncentracije i unutranjeg znanja. Ono je kola kroz koju svako mora da proe ako zna kako da izvue svoju lekciju iz njega, tako da unutranje bie postaje nezavisno od fizike forme, svesno sebe i gospodar sopstvenog ivota. Postoje itavi delovi bia kojima je potrebna ova nepominost i polusvest o spoljanjem biu, o telu, da bi bili u stanju da ive svoj ivot, nezavisno od tueg uticaja. Ali ljudi su u neznanju, oni spavaju zato to spavaju, kao to jedu, kao to ive - voeni nekom vrstom instinkta polusvesnog impulsa. Oni ak ni ne postavljaju sebi to pitanje. Vi postavljate to pitanje sada: "Zato spavamo?" Ali postoje milioni i milioni bia koja se nikada ne upitaju zato spavaju. Oni spavaju zato to im se spava, jedu zato to su gladni, rade glupe stvari zato to ih njihovi instinkti primoravaju na to, bez razmiljanja, bez rezonovanja; meutim, za one koji znaju, spavanje je kola, odlina kola koja ih ui neto drugo od obine kole budnog stanja. To je kola sa drugaijom namenom, ali je ipak kola. Ako elite da maksimalno napredujete, morate znati kako da iskoristite noi kao to koristite dane; obino ljudi uopte ne znaju ta da rade pa onda pokuavaju da ostanu budni, a tako samo prouzrokuju fiziku i vitalnu neravnoteu - a ponekad i mentalnu. Fiziko i svi njegovi materijalni delovi moraju imati apsolutan mir, koji nije posledica pada u nesvesno - ovo je samo jedan preduslov. Pored toga, i vital mora biti u stanju mirovanja. Samo ako su ova tri dela mirna, unutranje bie, koje je retko u kontaktu sa spoljanjim ivotom, jer je on isuvie buan i nesvestan, da bi ono moglo da se manifestuje u njemu, moe postati svesno sebe, probueno, aktivno i delovati na niim planovima uspostavljajui svestan kontakt sa njima. To je pravi razlog spavanja, pored potrebe da se, u dananjim uslovima ivota, aktivnost i odmor, odmor i aktivnost smenjuju.

28

Telu je potreban odmor, ali kao to sam ve rekla malo ljudi zna kako da spava. Obino oni spavaju u takvom stanju da se bude umorni ili jedva malo oputeniji. To je itava nauka koju treba savladati. * U svakom sluaju, jednu stvar moete sigurno da uradite pre nego to odete na spavanje, a to je da se koncentriete, da opustite sve tenzije u telu, pokuajte ... dok mimo leite, pokuajte da osetite telo bez trzaja i greva kao prekriva na krevetu; opustite ga toliko da ono za vas ne predstavlja nita vie od obine krpe. A zatim vital: smirite ga, smirite ga koliko god moete, utiajte ga, umirite to je mogue vie. Na kraju um - pokuajte da ga odrite jednostavno takvim kakav jeste, bez ikakve aktivnosti. Mozak mora osetiti snanu silu mira, velike tiine, spokoja, ukoliko je to mogue, kako ne bi po inerciji pratio ideje, kako ne bi ulagao nikakav napor, nita, apsolutno nita; morate opustiti svaki pokret, ali u tiini i miru koliko je to mogue. Jednom kada sve ovo uradite, tome moete dodati molitvu ili neku tenju u skladu sa vaom prirodom, zamoliti za mir i svesnost i zatitu od svih neprijateljskih sila tokom sna, za koncentraciju na ovu mirnu tenju i zatitu; zamolite Milost da budno prati va san i tada moete zaspati. Tako ete spavati na najbolji mogui nain. Sve to se deava nakon toga, zavisi od vaih unutranjih impulsa, ali ako istrajete, iz noi u no, iz noi u no, posle nekog perioda osetiete efekat. Vidite, ovek obino legne u krevet i pokua da zaspi to je mogue bre, i to je sve, u stanju potpunog neznanja kako to treba uiniti. Ali ako budete svakodnevno radili ono to sam vam upravo rekla, sigurno ete osetiti neke posledice. U svakom sluaju, to e vam sigurno pomoi da izbegnete neugodnosti tokom noi: otili ste u krevet sasvim normalno, a probudili ste se bolesni; to je zaista kobno, znai da ste se tokom noi u stanju totalne nesvesti zarazili. * ... naravno, ako elite mirno da spavate, ne smete uiti pred spavanje. Ako itate neto to zahteva koncentraciju, va mozak e nastaviti da se koncentrie i neete imati dobar san. Ako um nastavi da funkcionie, neete se odmoriti. Ideal je, vidite, da uete u celoviti odmor, to podrazumeva nepokretnost tela, savren mir u vitalu, apsolutnu tiinu u umu - i svest koja naputa sve svoje aktivnosti i utapa se u Satitanandu. Ako moete ovo da izvedete, tada ete se probuditi sa oseanjem izuzetne snage, savrenog zadovoljstva. To nije tako lako uraditi, ali je mogue, to je idealno stanje.

29

Mi obino ne postiemo to stanje, i mnogi sati sna su uzalud potroeni na neke neorganizovane aktivnosti; vaim telom prolaze trzaji, nagli pokreti, onda se okreete, ovamo i onamo, pa radite ovo (gest) i ko zna ta jo... Tako da se nikada ne odmarate. * Da biste dobro spavali, prvo morate nauiti kako da spavate. Ako ste fiziki veoma umorni, bolje je da ne odete odmah na spavanje, jer tada lako padate u nesvest. Ako ste izuzetno iscrpljeni, prvo se ispruite na krevetu, opustite se, oputajui svaki nerv posebno, dok ne postane kao prostirka na krevetu, kao da u vaem telu nema ni kostiju ni miia. Kada ste to postigli, istu stvar uinite i sa umom. Opustite se, nemojte se koncentrisati na neku ideju ili pokuavati da reite neke probleme ili klasifikujete impresije, senzacije ili emocije koje ste imali tokom dana. Potrebno je da se sve spontano umiri: morate se zaista predati i postati kao prostirka. Kada ste u tome uspeli, videete mali plamen, plamen koji nikada ne nestaje i koga postajete svesni u trenutku ovako duboke relaksacije. Odjednom, taj mali plamen e poeti da raste u tenju ka Boanskom ivotu, istini, svesti o Boanskom, ka jedinstvu sa unutranjim biem, sve vie i vie, veoma neno. U jednom trenutku e se sve sjediniti, i ako tada zaspite, imaete najbolji mogui san. Garantujem vam da ako ovo paljivo uradite, sigurno ete zaspati i umesto da nestanete u crnom bezdanu, san e vam biti proet svetlou, a kada se ujutro probudite, biete svei, orni, zadovoljni, sreni i puni energije za predstojei dan. * To (seanje na snove) nije neophodno. Potrebno je jedino onda kada elite da kontroliete svoje snove. Ali, morate znati kako to da uradite. Setiti se svog sna odmah ujutro... Ujutro, kada se probudite, nemojte uriti. To znai, nemojte iskoiti iz kreveta onog trenutka kada se probudite; dajte sebi dovoljno vremena da svemu posvetite panju, donesite tu odluku pre nego to zaspite i povedite rauna da pri buenju ne nainite neki nagao pokret, jer ako to uinite, vae seanje e automatski nestati. Glava treba da ostane sasvim nepokretna na jastuku, dok u potpunosti ne povratite to stanje svesti u kojem ste bili i ne prizovete ga kao da privlaite sebi neto vrlo neno, bez urbe, uz potpunu panju i koncentraciju. I tada, kada ste povratili to stanje svesti, u kojem ste bili do malopre, ako ostanete potpuno nepokretni, vrlo mirni, i ne ponete odmah da mislite o svakakvim stvarima, prvo e vam se javiti impresija, a zatim seanje, ponekad nepotpuno. Ali ako ostanete u tom stanju budne nepokretnosti, seanje e biti sve jasnije i jasnije. Za to je potrebno vreme. Ako postoji i najmanja napetost, najmanja urba, sve je

30

gotovo, nita vie ne moete da uinite. Ne smete se ak ni upitati kada se probudite: "Koliko je sati?" U protivnom, sve nestaje.

Obnavljanje sopstvene energije Koliina energije koju neka osoba poseduje srazmerna je njenom kapacitetu kojim prima univerzalnu silu vitala; ovu energiju unosite u sebe i putem hrane, ali je njen kvalitet loiji. Da biste imali neku rezervnu energiju, morate znati kako da neprekidno upijate univerzalne sile vitala, a zatim i kako da uspostavite ravnoteu bia u kojoj neete troiti vie energije nego to imate. Ta ravnotea treba da postoji izmeu receptivnosti i prekomernog troenja. Ona je neka vrsta harmonije bia koju bi trebalo da uspostavite. Meutim postoje ljudi koji imaju skoro instinktivnu mo da privuku univerzalne sile vitala. Apsorbovanjem tih sila u stanju su da gomilaju energiju iako je troe. Ovakvo korienje sila omoguava im da budu daleko produktivniji nego obini ljudi. Neki od njih, kada se nalaze u odreenom stanju kao to je san ili relaksacija, mogu akumulirati sile koje e kasnije iscrpeti u svojim aktivnostima; ali tada e ponovo morati da napune baterije - a to nije ba najbolje reenje. Drugi ljudi uopte ne znaju kako da prime te vie sile. Oni ive iskljuivo pomou energije koja je koncentrisana u telu - jer uvek postoji neka energija u telesnim elijama. Oni se njome hrane, ali nakon izvesnog vremena, ako ne znaju kako da je obnove, postaju potpuno iscrpljeni; kada potroe svu energiju koju su koncentrisali u sebi, ili obole ili je nikada ne obnove. Zato se ovo stanje ne moe dugo odrati; ono traje koliko i jedan prosean ljudski vek jer nakon odreenog broja godina, ljudi vie nisu u stanju da ulau isti napor, niti da povrate stari energetski nivo, a kamoli da napreduju. Zato oni koji to insitnktivno znaju ili su nauili kako da primaju i akumuliraju univerzalne sile vitala, imaju neiscrpne izvore. Njihovo troenje energije je minimalno, naroito ako znaju kako to da rade efikasno i melodino: tada se postie odreeni stepen savrenstva. Kada ovek zna kako da to uini, ponekad mu je dovoljno samo dva- tri minuta da povrati potroenu energiju. Samo, ovek mora znati kako to da izvede. Meutim, oni kojima neto stalno smeta, koji su prevrtljivi i koji sebe obmanjuju, ne mogu to da urade. Jer da biste to postigli, morate neprekidno boraviti u povienoj, ekspandiranoj svesti (ne znam da li ispravno razumete tu re, ona oznaava neto to se iri potpuno ujednaeno i mirno, poput plime u doba punog meseca kada voda tiho nadolazi, takav je to oseaj). Vital mora biti upravo takav - tek tada postajete istinski otvoreni ka univerzalnim silama. Ali, ako na primer, imate lou naviku da razmenjujete vitalne sile sa bliskim ljudima, tada potpuno gubite snagu. Stoga, dokle god ste u odnosu sa nekim, ne dobijate nita od
31

viih sila. Naravno, ako primate sile kroz druge, istovremeno dobijate i njihove probleme, ponekad i kvalitete, to je manje zarazno. To je u sutini ono to vas najvie zatvara za vie sile. Neki ljudi... koji nisu dovoljno drutveno aktivni, koji nemaju puno prijatelja ili ne razmenjuju esto svoja miljenja sa drugima... uopte ne primaju nikakve sile ili ih primaju samo kroz odnose. Ali obino se sve to izmea. Sile koje prime, ve su poluupotrebljene; one ne nose sa sobom svoju prvobitnu istou to se odraava na njihovu linu sposobnost. Ali, ako vaa svest ve poseduje tu sposobnost - na primer, poete u etnju i naiete na neto velianstveno, kao to je to obala okeana ili nepregledna ravnica ili vrh planine ili mesto gde je horizont neuobiajeno irok - ako imate taj fiziki instinkt, koji vas iznenada uini bezgraninim kao samo to prostranstvo, u vama e se probuditi oseaj beskonanosti, beskraja; i to prostraniji postajete, to e vas vei mir i tiina preplaviti. Tada je za vas dovoljan samo kontakt sa Prirodom. Postoje mnogi drugi metodi, ali ovaj je izuzetno spontan. Isto tako... kada vidite neto lepo moe vam se javiti isti oseaj: neka vrsta unutranje radosti i otvorenosti ka silama koje vas istovremeno i preplavljuju i ispunjavaju. Ima jo mnogo drugih puteva, ali se oni obino ne koriste. Meutim, ako postanete kontemplativni i ako vam se javi jaka elja za uzvienim ivotom koja e prizvati sile odozgo, to e prirodno obnoviti vae energije vie nego bilo ta drugo. Zaista, postoji mnogo metoda. * Pre svega, morate biti ubeeni da to (univerzalna vitalna sila) postoji i da moete stupiti sa njom u kontakt. Zatim, morate pokuati da ostvarite taj kontakt, da osetite kako se svuda kree, sve proima, kako se nalazi u svim osobama i u svim stvarima; ovo iskustvo moete imati kada ste negde u prirodi meu drveem, moete videti kako ona cirkulie kroz celu Prirodu, kroz drvee i travu, i moete komunicirati sa njom, pribliiti joj se to vie i svaki put kada zaelite da stupite u kontakt sa njom, moete prizvati tu impresiju i pokuati da je ponovo istinski doivite. Neki ljudi dolaze u dodir sa prirodom mnogo intimnije kroz odreene kretnje, gestove, aktivnosti. Poznavala sam ljude koji bi gestikulirali dok bi hodali ... ti pokreti su im zaista stvarali utisak da su u kontaktu sa neim... Deca to rade spontano, npr. kada se uive u neku igru, u tranje, igranje, skakanje, vikanje; kada tako troe svoju energiju, potpuno se predaju tome i u toj radosti igranja, kretanja i tranja oni kontaktiraju sa univerzalnom vitalnom silom. Iz tog razloga deca mogu da tre unaokolo, a da se pri tom ne umore puno. Da nema tog kontakta sa univerzalnom silom, bili bi trenutno potpuno iscrpljeni. Upravo zbog toga to dobijaju vie nego to mogu da potroe, imaju dovoljno energije da rastu. Oni
32

znaju kako da primaju vie nego to troe. A to ne odgovara nijednom posebnom znanju. To je prirodni i spontani pokret. To je akcija ... akcija puna radosti - radosti zbog onoga to ine - radosti zbog troenja. Moete ostvariti mnogo toga ako imate takav stav. Poznavala sam mnoge mlade ljude koji su oduvek iveli u gradu - iveli su u onim malim sobama koje svaki grad ima usled prenaseljenosti. Ponekad bi odluili da provedu svoj odmor u prirodi, na jugu Francuske gde je prilino toplo, ne ba kao ovde, ali ipak vrlo toplo (ako poredimo sunce Pariza sa suncem Mediterana, razlika je veoma velika); tokom etnji prvih nekoliko dana dobijali bi stravine glavobolje i bilo bi im neprijatno da budu stalno na suncu; ali bi onda iznenada pomislili: "Zato se ne bismo sprijateljili sa suncem, moda nam ono tada vie ne bi kodilo!" I tada bi ulagali neku vrstu unutranjeg napora da postanu prijatelji sa suncem i da zadobiju njegovo poverenje. Kada bi se nali na otvorenom, umesto da kau sebi: "O! Kako je toplo, kakva jara!" - govorili bi: "O, kako je toplo i blagonaklono sunce koje nas obasipa svojom energijom!" itd. Na taj nain bi se otvarali (gest) i ne samo da bi prestajali da pate od vruine, nego bi se oseali tako snano da bi svakome koji kae: "Ah, kako je vrue!" govorili: "Uini kao i mi i videe ta e se desiti." Tako bi ostajali satima na suncu, gologlavi, bez oseanja nelagodnosti. Za sve vai isti princip. Uvek se radi o istom principu. Oni su se povezali sa univerzalnom vitalnom silom koja je u ovom sluaju sunce i primili silu koja je prevazila sve to im je pravilo bilo kakav problem. Kada se naete nagde na selu, kada hodate umom i kada oseate bliskost sa Prirodom, sa nebom, sa liem, sa granama, sa svim biljkama, kada uspostavite pravo prijateljstvo sa ovim stvarima i ponete slobodno da diete vazduh koji je pun mirisa drvea, tada se sve barijere rue i uspostavlja se odnos sa univerzalnim silama. Ovo vai i za sve sline stvari. * Morate troiti energiju kako biste je obnavljali. Ljudsko telo nije zatvorena posuda koja se prazni troenjem. Ono je pre kanal kroz koji moete da primite samo onda kada bez ustezanja troite. * Ljudi neprekidno gube vitalnu energiju, pa zato i imaju potrebu daje obnove. Jedan od metoda je uzimanje te energije od drugih putem vitalne razmene. Meutim, ovako neto vam nije potrebno ako znate kako da to isto dobijete od

33

sveprisutne Prirode ili od Boanskog, tj. odozgo. tavie, kada je psiha aktivna, u ovakvoj razmeni energija vitala se vie gubi nego to se dobij a.

Nevezanost i odbacivanje

Glavni problem je izgleda u vaoj preteranoj sklonosti ka nervnim uzbuenjima - iskljuivo umirivanjem i stiavanjem eelog bia moete osigurati sebi napredak u sadani. Prva stvar koju treba da uradite da biste se oporavili, je da spreite dalja nervna uzbuenja - jer to je jaa vaa popustljivost i identifikacija sa loim idejama i oseanjima, to se njihov uticaj poveava. Morate se distancirati i pronai u sebi neto to ni bol ni depresija ne mogu da dotaknu, kako biste se toga oslobodili. * Biti nevezan znai odvojiti se (od nesavrenosti i slabosti), ne identifikovati se, ne uzbuivati se ili nervirati zbog njihove prisutnosti; jednostavno gledati na njih kao na neto strano vaoj istinskoj svesti i biu i tako ih odbaciti... Probudite u sebi snanu volju da ih se otarasite, da ih se reite, ali bez nepotrebne borbe i napora. * Takve stvari se pojavljuju ili zato to postoje u svesnim delovima bia kao navike prirode ili zato to negde lee prikrivene, spremne svakog trenutka da se pojave, ili moda zato to predstavljaju reakcije vaeg personalnog bia na spoljanje sugestije univerzalne Prirode. U svakom sluaju, one se javljaju da bismo se susreli sa njima, sagledali ih i na kraju odbacili kako nas vie ne bi uznemiravale. One nam stvaraju probleme u zavisnosti od naeg odnosa prema njima. Pivi princip je odvojiti se od njih, ne nastavljati sa identifikovanjem, ne priznavati ih vie kao deo svoje prirode, nego uvideti da su vetaki nametnute i rei sebi: "To nisam ja i to nije moje - prema tome odbacujem tu stvar potpuno." Postepeno ete postati svesni jednog dela vaeg bia koji se nikada ne identifikuje, koji veruje u sebe kada kae: "Moda e mi to doneti neke nevane probleme, ali me to uopte nee dotai." Ako osetite to unutranje odvojeno bie, preli ste pola puta - jer postoji volja koja ne samo to vas odvaja nego i oslobaa od nesavrenosti spoljanje prirode.

34

* Ovladavanje poinje nevezanou, ali potpuno savrenstvo se postie samo onda kada nema nikakve reakcije. Kada postoji neto unutra to je neuznemireno spoljanjim reakcijama, to znai da je unutranje bie slobodno i da je samo sebi gospodar, ali ne i da je gospodar cele prirode. Kada i to na kraju postane, onda vie nema pogrenih reakcija - ako se neka i pojavi, trenutno se negira i odbacuje, tako da na kraju sve nestaju. * ... stalno ponavljanje depresije i oaja ili sumnje i revolta proizilazi iz mentalne ili vitalne formacije, koja primorava vitalni um da se stalno kree u istom krugu na najmanju provokaciju ili ak i bez ikakvog razloga. To je kao bolest kojoj telo podlee iz navike ili verovanja u nju iako od nje pati; kada jednom takav proces zapone, on se ne moe prekinuti bez intervencije izuzetno jake suprotne sile. Meutim, ako telo vie ne odobrava bolest, ona se odmah povlai - to je tajna Kueovog sistema. Isto tako, ako vitalni um ne podrava bolest, ako vie ne slua uobiajene sugestije i navike, ovo ponavljanje depresije i oaja moe brzo nestati. Ali umu nije lako da, jednom kada je uhvaen u naviku preputanja, ak sasvim pasivnog, bolnog i neradog preputanja, odbaci tu naviku i iskoi iz zaaranog kruga. Samo onda kada um odbije da dalje veruje u sugestije ili prihvata ideje ili oseanja koja pokreu taj proces, ovo postaje lako. * Takvih stvari se morate osloboditi. Ali oajanje ili potitenost nisu ba najbolji uslovi za poetak. Morate se prvo odvojiti od tog oseanja patnje, munine i bojazni, odbaciti ga i mirno mu se suprotstaviti, uvek koristei svoju volju za promenom, insistirajui da e to biti uinjeno, sigurni u uspeh, jer je boanska pomo uvek prisutna. Jedino tako ete povratiti snagu kojom ete prevazii sve tekoe. * to se tie promene vae prirode, potrebno je pre svega da postanete svesniji i da se distancirate od dobro poznate povrne prirode. Jer ta raasina vitalna priroda je samo povrinska tvorevina Prakriti; to nije vae istinsko bie, koliko god ono izgledalo stvarno, ve samo prolazna kombinacija pokreta vitala. U pozadini se nalazi pravo mentalno i vitalno bie koje se oslanja na psihu. Istinsko bie je mirno, sveobuhvatno, tiho. Povlaei se u njegovo okrilje, u stanju smo da ivimo kao

35

unutranja Purua, neidentifikovana sa spoljanjom manifestacijom Prakriti. Kasnije e nam biti mnogo lake da snagom psihike percepcije i Mirom, i Svetlou odozgo promenimo svoje spoljanje Bie. * U veini sluajeva, identifikacija pre vodi ka neznanju nego ka znanju, jer se svest utapa u ono sa im se identifikuje i tako gubi sposobnost sagledavanja pravih uzroka, posrednika i posledica. Tako se vi identifikujete sa ljutnjom kada vae celokupno bie postane vibracija ljutnje, slepo i nepromiljeno, gluvo za bilo ta drugo. Samo kada se izdvojite, kada ostanete nevezani u samom srcu strasti, moete sagledati ceo proces znalakim oima. * ta predstavlja dua koja svedoi? To je dua koja ulazi u stanje u kojem posmatra bez akcije. Svedok je onaj koji posmatra sve to se deava, bez uestvovanja u deavanju. Tako, kada je dua u stanju u kojem ne uestvuje u deavanjima, kada ne dela kroz Prirodu, ve se jednostavno povlai i posmatra, ona postaje dua koja svedoi... Kada ovek eli da se odvoji od neega, od neke aktivnosti ili stanja svesti, ovo je najbolji metod; uiniti korak unazad, udaljiti se malo i odatle posmatrati stvari, kao kada gledamo pozorinu predstavu bez uplitanja. Ve sledeeg trenutka, ta stvar vas se vie ne tie, lii vam na neto to je potpuno izvan vas. Tada postajete vrlo mirni. Uravnoteenost

Biti uravnoteen znai ostati iznutra nepokretan bez obzira na okolnosti. * Uravnoteenost nije uzdravanje - mada se nesumnjivo moe povezati sa skoro neogranienom ljudskom sposobnou pratanja i strpljenja. Uravnoteenost podrazumeva mirnou i nepokretnost uma i vitala, neuznemirenost stvarima koje su vam reene ili uinjene, jasno sagledavanje svega, bez iskrivljavanja koje stvaraju lina oseanja razumevajui ta se nalazi iza svega toga, zato se neto deava, ta se iz toga moe nauiti, ta je to u nama to ih odbija i kakav unutranji progres ili korist moemo iz toga izvui; to znai ovladati
36

kretnjama vitala - ljutnjom, preosetljivou, ponosom, eljom i svim ostalim - ne doputajui im da upravljaju emotivnim biem i remete unutranji mir, a sve to da ne bismo govorili i delali impulsivno, ve uvek iz mirnog duhovnog centra. Nije lako u potpunosti postii ovakvu uravnoteenost, ali treba uvek teiti njenom ostvarenju kako bi ona postala osnova naeg unutranjeg stanja i spoljanjih akcija. * Bez obzira na neprijatne okolnosti, bez obzira na vae neslaganje sa ponaanjem drugih, moraete da nauite kako da ih primate sa savrenim mirom i bez ikakvih uznemirujuih reakcija. Takve situacije su test vae uravnoteenosti. Lako je biti miran i jednako se ponaati prema svima kada sve glatko ide i kada nam okolnosti odgovaraju; ali kada nam stvari okrenu lea, tada se taj oseaj mira, spokoja, tiine i jednakosti mora proveriti, stabilizovati i uiniti savrenim. * ... neophodno je odrati uravnoteenost i u stanju patnje i bola - a to znai podneti stvari krajnje mirno, sa vrstom verom u Boansku Volju, a ne biti nemiran, zabrinut, depresivan ili razoaran. Meutim, uravnoteenost ne podrazumeva pasivno prihvatanje svega. Ako, na primer, doe do nekog trenutnog pada posle ulaganja napora u sadani, morate odrati uravnoteenost, ne smete biti zabrinuti ili razoarani, ve prihvatiti pad kao deo Boanske Volje, bez daljnjeg ulaganja napora. Bolje bi bilo da pronaete razlog i znaenje koje taj pad nosi sa sobom i nastavite dalje, bez osvrtanja, sa verom u pobedu. Isto vai i za bolest. Nemojte brinuti, uzbuivati se ili uznemiravati - i naravno, nemojte se pomiriti sa boleu kao sa Boanskom Voljom, ve je pogledajte kao nesavrenost tela koje treba da se oslobodite kao to se oslobaate svih vitalnih i mentalnih nedostataka. * Mudra impersonalnost, nepomina uravnoteenost, univerzalnost koja na sve stvari gleda kao na manifestaciju Boanskog, jedinstvenog Postojanja, nikada nije ljuta, zabrinuta, nezadovoljna stanjem stvari ili pak, uzbuena, nestrpljiva, nagla, jer uvia da ne samo da mora potovati, uoiti i razumeti zakone prolaznosti sa simpatijom prema svim stvarima i biima, nego i sagledati iza trenutne pojave njihove skrivene vrednosti kao i njihov boanski potencijal.

37

UZNEMIRENJA UMA
Mentalna buka

to se tie fizikog uma koji neprestano brblja, mirno ga odbacite, bez uznemirenosti, dok se ne obeshrabri i povue odmahujui glavom: "Ovaj momak je suvie stabilan i miran za moj ukus." Uvek postoje dve stvari koje se mogu pojaviti i poremetiti tiinu - sugestije vitala ili mehaniko ponavljanje fizikog uma. Mimo odbacivanje oba je jedini lek. Unutranja Purua moe naloiti prirodi ta da prihvati, a ta da odbaci, ali njena volja je mirna i snana; ako vam neto smeta ili vas uzbuuje, volja Purue ne moe u potpunosti da se ispolji. * Ono to uoavate i opisujete u svom pismu je normalna aktivnost fizikog uma koji je uvek pun istih uobiajneih misli i koji se uvek bavi spoljanjim objektima i aktivnostima. Ono to vas je pre uznemiravalo je vitalni um koji je neto drugaiji on je neprekidno zaokupljen emocijama, strastima, eljama, reakcijama svih vrsta i ponaanjem drugih. Fiziki um takoe moe odgovarati na ove podraaje - ali na potpuno drugaiji nain - njegova priroda nije toliko bogata eljama koliko uobiajenim aktivnostima, sitnim linim interesima, patnjom i zadovoljstvima. Ako pokuate da ih kontroliete ili potisnete, tako ih samo pojaavate. Da biste se bavili umom, neophodne su dve stvari, (1) nemojte se puno truditi da ga kontroliete, da se borite sa njim ili da ga savladate; bolje bi bilo da se odvojite od njegove aktivnosti - da ga posmatrate i uoavate ta se deava, odbijajui da se povodite za njegovim mislima ili da trite za objektima koje on eli, ostajui u pozadini uma mirni i odvojeni; (2) vebajte koncentraciju i pokuajte da se umirite u toj odvojenosti, sve dok vam ovo ne postane navika koja

38

e toliko dobiti na snazi da e nadjaati sve nevane aktivnosti fizikog uma. Ovo, naravno, zahteva vreme i moe se postii jedino vebom. * Pre svega je neophodno ne vezivati se za akcije mehanikog uma; tada je umirenom i tihom umu lake da ostane neuznemiren takvom akcijom, ak i kada se ona pojavi. * Pre se deava da sa umirivanjem aktivnog uma, pokreti mehaninog uma postaju oigledni. Ono to treba u tom sluaju da uradimo jeste da se odvojimo od tih pokreta i da se koncentriemo ne obraajui vie panju na njih. Oni e tada verovatno potonuti u tu nepokretnost ili jednostavno nestati. * Um mora nauiti kako da bude tih - da bude miran, paljiv i da ne pravi veliku galamu. Ako pokuate direktno da umirite svoj um, videete koliko je to teko, skoro nemogue; jer veina materijalnih delova uma nikada ne prestaje da bude aktivna - ne zaustavlja se ni za trenutak, kao maina koja neprekidno snima. Ona ponavlja sve ono to je snimila i ukoliko se ne iskljui, zamorno ponavljanje se nastavlja u nedogled. Ako, s druge strane, uspete da povisite svoju svesnost iznad uobiajenog uma, to otvaranje ka Svetlu utiava um, on se vie ne uzburkava i tako postignut mentalni mir moe postati trajan. Jednom kada dospete u tu sferu, vrlo lako moete zauvek ostati u njoj - spoljanji um zauvek ostaje miran. Jedino istinsko reenje je tenja ka viem svetlu. * to se psiha vie manifestuje u spoljanjem biu, sve te stvari (mehanike aktivnosti podsvesnog uma) postaju mirnije. To je najbolji put. Direktni napori ka umirivanju uma su vrlo teak metod.

39

Opsesivne i nametljive misli

Misli su stvarni entiteti koji obino traju sve dok se ne ostvare. Neki ljudi su opsednuti svojim mislima. Oni misle o neemu i ta misao im se stalno mota po glavi kao da je dola od spolja. Ali to je njihova sopstvena kreacija koja im se uvek vraa i uznemirava taj isti um koji ju je oblikovao. To je jedan aspekt celokupnog problema. Da li ste nekada imali iskustvo da je misao uzela oblik rei ili reenice u vaem umu i da vam se u toj formi stalno vraa? Ali ako ste bili dovoljno pametni da uzmete pare hartije i olovku i da je zapiete - to je njen kraj, nee se vie vraati, izbacili ste je iz sebe. Zadovoljili ste tu misao tako to ste je manifestovali i zato se ona vie ne vraa. Postoji jo neto interesantnije: ako imate neku lou misao koja vas uznemirava i dosauje vam, napiite je vrlo paljivo, vrlo brino, unosei u pisanje to je mogue vie svesnosti i volje. Tada uzmite taj papir i krajnje koncentrisano ga pocepajte, uz ubeenje da e se i ta misao zajedno sa njim pocepati. Na taj nain ete je se osloboditi. * ... injenica je da je fiziki um krajnje glup! Moete ovo proveriti vrlo lako. On je prisutan verovatno radi neke kontrole i da bi se sve stvari sa sigurnou odvijale ispravno. Mislim da je to njegov normalan posao ... Ali on je od toga stvorio naviku da sumnja u sve. Mislim da sam vam ve priala o jednom mom eksperimentu. Uklonila sam svoju kontrolu i dopustila fizikom umu da obavlja taj posao - fiziki um je taj koji sumnja. Tako sam zapoela sledei eksperiment: ula sam u sobu i odmah iz nje izala, zakljuavi vrata za sobom. Odluila sam da zakljuam vrata; kada sam dola do druge sobe, taj um, materijalni um, fiziki um, mi je rekao: "Da li si sigurna da si zakljuala vrata?" Pa, poto nisam nita kontrolisala, rekoh: "Dobro, posluau te!" Vratila sam se da proverim. Vrata su stvarno bila zakljuana. Ali, im sam okrenula vratima lea, on mi je rekao: "Da li si dobro proverila?" Tako sam se vratila ponovo ... I to se nastavilo sve dok nisam odluila: "Ma hajde, dosta je bilo, zar ne? Zakljuana ili ne, ne vraam se vie da proveravam!" Ovako se moglo nastaviti ceo dan, jer je taj um tako stvoren. On prestaje da bude takav jedino kada vii um, racionalni um kae: "Uuti!" Inae, to bi se nastavilo u beskraj ... Znai, ako ste zahvaljujui nekoj svojoj looj srei centrirani tu, u ovom umu, stvari za koje znate da su sasvim istinite, ak i one koje su potkrepljene fizikim dokazima - kao ovo sa zakljuanim vratima, bie njegov predmet stalne provere i sumnje, budui daje on sam sazdan od sumnje.
40

* Mehaniki um je jo gluplji od fizikog uma. O fizikom umu smo malopre govorili, o tome da nikada nije siguran ni u ta. Ispriala sam vam priu o zakljuanim vratima, seate se. Takva je priroda fizikog uma. Mehaniki um operie na niem nivou, zato to on ak ni ne ume da posiua glas razuma. Mi mu obino ne doputamo da uopte funkeionie, ali se on ipak ispoljava kroz ponavljanje nekih stvari, i to ini apsolutno mehaniki, bez smisla i razuma, tek tako. Kada ga neka ludost zaposedne, tome nema kraja... Na primer, eto, ako mu se svidi brojanje: "Jedan, dva, tri, etiri", on e nastaviti: "Jedan, dva, tri, etiri; jedan, dva, tri, etiri." Moete misliti o svemu i svaemu, ali dosadno: "Jedan, dva, tri, etiri" e biti tu... (Majka se smeje) Ili se uhvati za tri, etiri rei i stalno ih ponavlja; i sve dok se ne razbesnite i podviknete : "Uuti!", on nastavlja po svom u nedogled. Nekontrolisane i zbunjujue misli

Odbaciti sumnje znai kontrolisati svoje misli - bez sumnje. Kontrola misli je neophodna isto koliko i kontrola vitalnih elja i strasti ili kontrola telesnih pokreta - radi joge i ne samo radi nje. ovek ak ne moe biti potpuno razvijeno mentalno bie ako nema kontrolu nad mislima, ako nije njihov posmatra, sudija, gospodar mentalna Purua, manomaja purua, saki, anumanta, ivara. Za mentalno bie je mnogo nepoeljnije da bude teniska loptica za nepokorne i nekontrolisanc misli nego da bude brod bez kormilara u oluji elja i strasti ili rob inertnosti i telesnih impulsa. Znam da je to tee, zato to ovek, budui da je stvorenje mentalne Prakriti, identifikuje sebe sa pokretima svog uma i ne moe odjednom da se odvoji i oslobodi vrtloga i virova uma. Za njega je relativno lako da kontrolie telo ili bar neke od njegovih kretnji; tee je, mada jo uvek mogue posle dugotrajnog napora, kontrolisati vitalne namere i elje; ali sedeti kao tantriki jogi na reci, iznad vrtloga svojih misli, je najtee. Pa ipak, to je mogue postii; sve mentalno razvijene individue, one koje odlaze izvan prosenosti, moraju na neki nain, ako ne uvek, onda bar u odreenom periodu i u odreenu svrhu, da razgranie dva dela uma, aktivni deo koji proizvodi misli i miran, gospodarei deo, koji je u isto vreme i Svedok i Volja, koji te misli posmatra, prosuuje, odbacuje, eliminie, prihvata, zahteva korekcije i promene, Gospodar u Kui Uma, sposoban da vlada svojim kraljevstvom, samraa.

41

* Odvojte se od toga (uobiajenih pokreta misli) - nainite od vaeg uma neto spoljanje kako biste ga posmatrali kao to posmatrate prolaznike na ulici. Sve dok vam to ne uspe teko ete zagospodariti umom. * Zato nam se javljaju loe misli? Zar vam nisam rekla zato se loe misli pojavljuju? ... Onoliko koliko ima loih misli, toliko ima razloga za njihovo pojavljivanje! Svaka se pojavljuje iz nekog svog specijalnog razloga: moda zato to ste im skloni, ili da bi vam dosaivale, moda zato to ih vi sami prizivate da dou, ili zato to se izlaete njihovim napadima, moda zbog svega ovoga zajedno ili zbog nekih drugih razloga koje nisam pomenula. Loe misli dolaze zato to neto u vama reaguje na njih; u protivnom biste ih videli samo kao neto to prolazi pored vas, ne dodirujui vas. Mislim da pitanje treba da glasi: zato odjednom mislim neto runo? Zato to se nivoi razlikuju. Ve sam vam objasnila da je mentalna sredina gora od bilo kojeg javnog mesta preplavljenog ljudima: tu se nalazi puno ideja, misli svih vrsta i isprepletenih formi na najkomplikovaniji nain tako da je nemogue iz svega toga izvui bilo kakav precizan zakljuak. Vaa glava je u sreditu toga, a va um u samom centru; on se kupa u svemu tome kao ovek u moru. I sve to dolazi, odlazi, prolazi, okree se, sudara, ulazi, izlazi... Da ste svesni mentalne atmosfere u kojoj ivite, oigledno bi vam izgledala kao ludilo! Mislim da su ljudima ipak neophodna modana ogranienja koja slue kao neki filter i to za dui period ivota. Da biste izali iz svega toga i iveli slobodno u mentalnoj atmosferi takvoj kakva jeste, da biste je videli u pravom svetlu - isto vai i za atmosferu vitala, uzgred reeno, ona je moda jo stranija! - da biste iveli u njoj i videli je takvu kakva jeste, morate biti snani, sa vrlo izraenim oseanjem unutranjeg usmerenja. Ali u svakom sluaju, bez obzira da li to vidite ili ne, da li to oseate ili ne, ono ostaje injenica. Zato ne moete upitati odakle dolaze loe misli - one su svuda. Zato dolaze? - a gde da odu? Vi ste u njihovom sreditu! Ono to upravlja filterom vae svesti, koji vas ini svesnim nekih misli, a nekih ne, je va unutranji stav, vai afiniteti, vae unutranje navike - govorim o umu, a ne o psihi - to je vae obrazovanje, va cerebralni razvoj, itd. Takvu vrstu filtera formira va ego, koji proputa odreene misli, a druge ne - automatski. Iz tog razloga je priroda misli koje primate prilino vaan indikator vaeg karaktera moda na podsvesnom nivou, jer ovek obino ne poznaje sebe, ali generalno je to
42

ipak pokazatelj tendencije vaeg karaktera. Da bismo pojednostavili stvari, uzmimo npr. optimistu, njemu e se uglavnom pojavljivati optimistike ideje; pesimisti uglavnom pesimistike ideje - govorim veoma uopteno - buntovnoj prirodi uglavnom buntovnike ideje, a glupoj osobi plitke ideje! Pod pretpostavkom da glupai uopte imaju ideje! Takvo je normalno stanje stvari. Sada, ako se desi da odluite da napredujete i poete stazom joge, pojavljuje se novi faktor. im poelite da napredujete, odmah nailazite na otpor svega to ne eli progres i u vama i oko vas. I ovaj otpor se prirodno ogleda u odgovarajuim mislima. Pretpostavimo da elite da napredujete tako to ete na primer smanjiti vezanost za hranu; kada to odluite, skoro sve vreme e vam dolaziti samo misli koje se tiu hrane, ta treba da uzimate, kako treba da jedete i kada vam se pojave takve ideje, izgledae vam sasvim prirodne. I to vie budete sebi govorili: "Oh, kako bih eleo svega toga da se oslobodim, sve te preokupacije su prepreka za moj napredak", to e se te misli ee pojavljivati, sve dok se zaista neki napredak ne desi iznutra, a vi se podignete na takav nivo svesti gde ete sve stvari moi da sagledate i stavite na odgovarajue mesto - koje nije ba najvanije na svetu. I tako dalje, za sve stvari. Stoga, vae preokupacije i afiniteti e vas staviti u gotovo kontradiktoran kontakt ne samo sa idejama koje su u vezi sa vaim nainom ivota, nego i sa sasvim suprotnim idejama. I ako od poetka ne zadrite stav razboritosti, biete izloeni neprekidnoj mentalnoj paljbi. Ako znate kako da dospete na vii nivo, u oblast spekulativnog uma koji se razlikuje od obinog fizikog uma, moete videti svu tu igru i borbu, sav konflikt, sve kontradikcije, a da vas one ne dotiu niti utiu na vas. Ako se podignete na jo vii nivo i vidite cilj ka kome elite da idete, postepeno ete izdvojiti ideje koje podstiu va progres i njih ete zadrati, kao i ideje koje se protive napretku i koje ga spreavaju; i sa tog nivoa ete moi da ih uklonite, mirno, bez posledica. Ali, ako ostanete u sreditu konfuzije i konflikta, ozbiljno rizikujete da dobijete stranu glavobolju! Najbolje to moete da uradite jeste da se zabavite neim praktinim to e vas primorati da se koncentriete na odreene stvari: prouavanje, rad ili neki fiziki rad koji zahteva panju - bilo ta to zahteva koncentraciju na ono to radite i ne doputa da i dalje budete rtva lutanja. Ali ako nemate sreu da ih tako osmotrite, tada ete, kao to sam rekla, dobiti ozbiljnu glavobolju. Jer, taj problem se moe resiti jedino odlaskom u praktian ivot i koncentracijom na neki praktian rad ili podizanjem na vii nivo i sagledavanjem ovog haosa, kako biste uneli neki red i postavili ga na prave osnove. Ali, ovek nikada ne sme ostati na istom planu, jer to ne donosi dobro ni fizikom, a ni moralnom zdravlju.

43

Ako ovek govori ili dela sa zlim umom, prati ga patnja kao to tokovi prate vola koji vue kola. To znai da uobiajenim ljudskim ivotom upravlja um; stoga je najvanije kontrolisati sopstveni um, a da bi se to postiglo, treba se postepeno disciplinovati. Postoje etiri stepena u toj disciplini koji obino slede jedan za drugim, ali koji se na kraju mogu istovremeno pojaviti: prvo, posmatrati svoje misli, drugo, nadgledati misli, tree, kontrolisati misli, i etvrto, zagospodariti svojim mislima. Posmatrati, nadgledati, kontrolisati, zagospodariti. A sve to da bismo se oslobodili zlog uma, jer nam je reeno da ovek koji dela ili govori sa zlim umom, biva praen patnjom kao to tokovi prate vola koji vue kola. * Um preovladava. Sve dolazi iz uma. U svim stvarima prvobitni elemenat je um. Ako ovek govori ili dela sa proienim umom, srea ga prati poput senke. Ovo je druga strana onoga o emu smo govorili proli put. Damapada stavlja proien um nasuprot zlom umu. Ve smo rekli da postoje etiri nivoa pri proiavanju uma. Proieni um je prirodno onaj um koji ne prihvata nijednu lou misao, a videli smo da je potpuno ovladavanje mislima neophodno kako bismo postigli eljeni efekat, to je bio etvrti stepen. Prvi je bio posmatranje uma. Nemojte misliti da je to lako, jer da biste posmatrali svoje misli, morate se prvo odvojiti od njih. U uobiajenom stanju, prosean ovek ne odvaja sebe od svojih misli. On ak ni ne zna da misli. On misli, jer mu je to postala navika. I ako ga odjednom upitate: "ta misli sada?" - on nee znati ta da odgovori. To znai da e u devedesetpet od sto sluajeva odgovoriti: "Ne znam." Postoji potpuna identifikacija misli i svesti. Da biste posmatrali misli, prvo treba da se odvojite i da ih osmotrite, da stanete po strani, tako da pokrete svesti ne zamenite za pokrete misli, i obratno. Zato, kada kaemo da morate posmatrati svoje misli, nemojte rei da je to lak zadatak; to je tek prvi korak. Predlaem da u naoj veernjoj meditaciji uvedemo ovu prvu vebu koja se sastoji u svedoenju sopstvenim mislima i njihovom posmatranju. * "On me je uvredio, on me je udario, on me je ponizio, on me je pokrao." Oni koji gaje ovakve misli, nikada ne gase svoju mrnju. Damapada nam pre svega govori o tome kako loe misli donose patnju, a dobre sreu. Sada nam daje primere loih misli i kae nam kako da izbegnemo patnju.

44

Evo ga prvi primer, da ponovimo: "On me je uvredio, on me je udario, on me je ponizio, on me je pokrao"; i dodaje: "Oni koji gaje ovakve misli nikada ne smiruju svoju mrnju." Zapoeli smo nau mentalnu disciplinu, prolazei kroz razliite nivoe mentalnog razvoja i videli smo da se disciplina sastoji iz etiri uzastopna stepena, koje smo opisali kao to se verovatno seate, kao: posmatranje, nadgledanje, kontrolisanje i ovladavanje; i tokom poslednje lekcije smo nauili - nadam se - da se odvojimo od naih misli kako bismo mogli da ih posmatramo kao paljivi svedok. Danas emo uiti kako da nadgledamo misli. Prvo ih posmatramo, a zatim nadgledamo. Nauite da ih gledate sa stavom uenog sudije kako biste mogli da razdvojite dobre od loih, da razluite koje su korisne, a koje tetne, koje su konstruktivne i vode pobedi, a koje nas okreu od nje i vode porazu. Ovu mo razluivanja moramo zadobiti, jer e ona biti predmet nae veeranje meditacije. Kao to sam vam rekla, Damapada e nam dati primere, ali to su ipak samo primeri. Mi sami moramo da nauimo kako da razlikujemo dobre od loih misli, ali zato moramo posmatrati, kao to sam rekla, sa stavom uenog sudije - to znai to nepristrasnije; to je jedan od neophodnih uslova. * "On me je uvredio, on me je udario, on me je ponizio, on me je pokrao." Oni koji ne gaje ovakve misli ne hrane svoju mrnju. Ovo je dopuna onoga to smo itali jue. Ali primetitie da se obino drimo samo onih misli koje stvaraju ogorenost. To je zato to je ogorenost, zajedno sa ljubomorom, jedan od najrasprostranjenijih uzroka ljudske patnje. Ali kako da izbegnemo ogorenost? Veliko i plemenito srce je sigurno najbolje sredstvo, ali ga ne moemo svi dosei. Kontrolisanje sopstvenih misli je daleko praktinije. Kontrola misli je trei korak u naoj mentalnoj disciplini. Jednom kada ueni sudija nae svesti razlui korisne i tetne misli, pojavie se unutranji uvar koji e proputati samo odabrane misli, a strogo zabranjivati pristup svim nepoeljnim elementima. Sa zapovednikim stavom, uvar e zabraniti ulaz svakoj looj misli i ukloniti je to je mogue dalje. Upravo taj pokret proputanja i odbacivanja zovemo kontrolom misli i to e biti predmet nae veeranje meditacije.

45

Anksioznost Oigledno je da oveka posebno karakterie njegova mentalna sposobnost da sebe vidi ivim. ivotinja ivi spontano, automatski i ako gleda na sebe kao na ivu, to mora da je neznatno i nevano, i zato je ona mirna i ne brine ni o emu. ak i ako ivotinja pati usled neke nesree ili bolesti, patnja se svodi na minimum zahvaljujui injenici da nema posmatranja, nema projektovanja toga u njenu svest ili u budunost, nema imaginacije o svojoj bolesti ili nesrei. Sa ovekom poinje ta stalna briga o tome ta e se desiti, i ta briga je osnovni, ako ne i jedini uzrok njegove muke. Sa tom objektivizirajuom sveu zapoeli su anksioznost, bolne imaginacije, zabrinutost, muenje, predoseanje buduih katastrofa, rezultirajui time da veina ljudi - ne samo oni manje svesni nego i oni koji su svesniji od ostalih - ive u neprekidnom muenju. ovek je isuvie svestan da bi bio indiferentan, a opet nedovoljno svestan da bi znao ta se zaista deava. Zato se bez preterivanja moe rei daje ovek najmizerniji od svih bia. ovek se navikao na to stanje, budui da ga je nasledio od svojih predaka, iako je ono mizerno. Jedino zahvaljujui spiritualnom kapacitetu koji moe da nas podigne na vii nivo i zameni ivotinjsku nesvest spiritualnom nadsveu, javlja se sposobnost ne samo da se uvidi svrha postojanja i predvidi kulminacija napora, ve i da se stekne nepokolebljiva vera u viu spiritualnu mo kojoj moemo predati celo svoje bie, poveriti sebe, predati joj odgovornost za sopstveni ivot i budunost i tako se osloboditi svih briga. Naravno, za oveka je nemogue da se vrati na nivo ivotinje i izgubi svest koju sada poseduje; stoga, za njega postoji samo jedan put, jedan nain da izae iz stanja u kojem se nalazi, koje ja nazivam mizernim, a to je da ue u vie stanje gde je briga zamenjena punom predanou i sigurnou kojom zrai ta kulminacija jedino na ovaj nain se menja svest. Iskreno govorei, nema goreg stanja nego biti odgovoran za postojanje za koje nemamo reenje, tj. za koje nemamo putokaze koji bi nas uputili, vodili i konano izveli iz tog lavirinta. ivotinja ne postavlja sebi probleme, ona jednostavno ivi. Njom rukovode instinkti, ona se oslanja na kolektivnu svest koja ima uroeno znanje, ali je ipak automatska, spontana, nema potrebe da koristi volju i ulae napor da do toga doe, to je prirodno tako, i s obzirom da nije odgovorna za svoj ivot, ona ne brine. Kod oveka je prisutan oseaj odgovornosti za sopstvenu sudbinu, a poto on nema potrebno znanje, rezultat toga je muenje kojem nema kraja. Tome se moe stati na put jedino potpunim predavanjem vioj svesti, potpunim poverenjem u nju, naputajui brige i preputajui joj tok ivota i organizovanje svega. Kako se moe resiti problem bez odgovarajueg znanja? Nesrea je u tome to ovek veruje da mora da rei sve svoje ivotne probleme, a pritom nema znanje koje mu je za to potrebno. To je izvor, poreklo svih njegovih nevolja - to
46

konstantno preispitivanje: "ta bi trebalo da uradim?" ... iza kojeg sledi jo munije pitanje: "ta e se dogoditi?", kao i vie ili manje izraena nemogunost da se bilo ta odgovori. To je razlog zbog kojeg sve spiritualne discipline poinju neophodnim odricanjem od svake odgovornosti i oslanjanjem na vii princip. U protivnom, mir je nedostian. Pa ipak, svest je data oveku kako bi mogao da napreduje, da otkrije da ne zna, da se razvije u neto to jo uvek nije postao; zato se moe rei da postoji vie stanje od nepokretnog i statinog mira: poverenje koje je dovoljno snano da odrava volju za napretkom uprkos razliitim anksioznostima, oekivanju rezultata i posledicama. Ovo je korak napred u odnosu na metode "smirivanja" koje se zasnivaju na ukidanju svake aktivnosti i na utapanju u nepokretnost i unutranju tiinu, koje naputaju ivot zato to ovek iznenada osea da bez mira nema unutranje realizacije i sasvim prirodno, misli da nema mira sve dok ivi u spoljanjim uslovima, u stanju anksioznosti u kojem su prisutni problemi koje ne moe reiti bez odgovarajueg znanja. Sledei korak je suoiti se sa problemom, ali mirno i staloeno sa apsolutnim poverenjem u vrhovnu Silu koja zna, i koja vas moe uiniti sposobnim da reite sve probleme. I tada, umesto da napustite aktivnost, moete delati sa nepomuenim mirom, koji e biti dinamian i istrajan. Ovo moete nazvati novim aspektom boanskog u svakodnevnom ivotu, novim oblikom posredovanja boanskih sila, novim aspektom duhovne realizacije. * U igri kosmikih sila, volja u kosmosu - ako tako mogu rei - prividno ne radi uvek za dobrobit naeg lakog i direktnog napretka u sadani ili pri radu; ona esto unosi neto to nalikuje pobuni, iznenadnim prevratima koji prekidaju ili remete na tok, koji se suprotstavljaju ili uzburkavaju okolnosti ili izazivaju zbunjujua naputanja onoga u emu smo se privremeno ustolili. Vrlo je vano sauvati uravnoteenost i saekati pravi trenutak za napredak u sadani uprkos svemu to se deava. Postoji via skrivena transcendentna Volja izvan igre i volje kosmikih sila - igre koja je uvek kombinacija povoljnih i nepovoljnih stvari - i na tu Volju moramo ekati i imati vere u nju; ali bez predubeenja da emo uvek biti u stanju da razumemo razloge njenih akcija. Um eli da uini ovo ili ono, da nastavi da ide zapoetim smerom, ali ono to on eli nije uvek u skladu sa Boanskim Planom. ovek zaista uvek treba da sledi glavni cilj sadane i da od njega ne odstupa, da ne poklanja puno panje spoljanjim okolnostima i uslovima, jer ih to samo osnauje kao da se radi o zaista fundamentalnim stvarima.

47

* Nauite kako da budete mimi i tihi... Kada vam se pojavi neki problem koji treba da reite, umesto da u svojoj glavi kombinujete sve mogunosti, sve posledice, sve stvari koje moete i ne moete da uradite, ostanete mirni sa tenjom ka dobrom raspoloenju, u najmanju ruku potrebom da budete takvi, reenje e vrlo brzo doi. A poto ste tihi, vi ete ga uti. Kada ste usred neke neprilike, pokuajte sledee: umesto da se uzbuujete, u potrazi za reenjem, da budete zabrinuti, nespokojni, u stalnoj urbi - ne mislim spoljanjoj jer se nadam da imate toliko zdravog razuma da bar spolja to kontroliete - nego iznutra, u glavi - ostanite mirni. I u skladu sa vaom prirodom, sa oduevljenjem ili sa mirom, intenzivno, ili umereno, ili sa svim ovim zajedno, zamolite Svetio da se pojavi i saekajte ga. * Kada su deca ostavljena sama sebi i ne deformiu se pod uticajem starijih ljudi, ona imaju izuzetno jaku veru da e sve biti u redu! Na primer, kada im se desi neka nezgoda, oni nikada ne pomiljaju da bi to moglo biti neto ozbiljno! Oni su spontano ubeeni da e se sve to uskoro zavriti, i upravo im to oseanje i pomae da tome ubrzo doe kraj. * Ako postoji poverenje, spontano, iskreno, bez ijedne trunke sumnje, ono pomae bolje nego bilo ta drugo, i rezultati su zaista fantastini. Sa kontradikcijama i sumnjama uma sve je upropateno, sa primedbom koja se obavezno javlja u tekim trenucima: "O, pa to je nemogue. Nikada neu uspeti u tome. A ako se ovo jo pogora, ako ovo stanje u kojem sam sada, a u kojem ne elim da budem, postane jo tee, ako nastavim da klizim ovako dole, ako, ako, ako, ako... " ovek stvara zid izmeu sebe i sile koju eli da primi. Psihiko bie ima to poverenje, divno, bez mrlje, bez rasprave, bez kontradikcije. Ako je tako, nema te molitve koja nee biti usliena, niti aspiracije koju nije mogue realizovati. * Kada eli neto, a ujedno zna da e ti elja biti usliena, a odgovor na nju biti najbolji mogui, to stvara mir u biu, mir u njegovim vibracijama; ako postoji neka sumnja, neka nesigurnost, ako ovek ne zna ta e ga odvesti ka cilju, ili da li e ga svi dostii ili da li za to postoji nain i si, tada postaje uznemiren i to obino stvara vihor kroz koji prava stvar ne moe da proe. Ako, nasuprot tome, ovek gaji
48

stabilnu veru, ako dok udi, zna da nema udnje (spontana, iskrena udnja) koja moe ostati bez odgovora, tada je miran. ovek udi najvatrenije to moe, ali to nije stanje nervne rastrojenosti u kojem se odmah pita zato ne dobija istog trenutka ono to je traio. On mora da naui da eka. Negde sam ve rekla: "Poznavati umetnost ekanja, znai biti prijatelj sa vremenom." To je zaista istinito. Jer ako se ovek uzbudi, on gubi vreme - i ne samo vreme, nego i energiju, i sposobnost reagovanja. Vano je biti miran, spokojan, sa verom da e se desiti ono to je istinito; ako dopustite da se to desi, ono e se dogoditi mnogo bre. Tako se u miru sve odigrava mnogo bolje.

49

UZNEMIRENJA VITALA
Strah

Istina je da ono ega se neko plai ima tendenciju da se pojavljuje sve dok ovek nije u stanju da se suoi sa tim licem u lice i da prevazie svoja strahovanja. * Pogreno je smatrati da se samo kroz strah ili patnju moe napredovati. Strah je uvek oseaj koji treba da odbacite, jer ono ega se plaite je upravo to to e vam se verovatno desiti: strah privlai ono ega se plaite. Patnja oslabljuje oveka i automatski ga izlae mogunosti da jo vie pati. * (Nain da se oslobodite straha:) Dovedite snagu i mir u nii vital (predeo ispod pupka). Isto tako putem volje, nametnite mir sistemu kada se strah pojavi. Moete koristiti jedan od ova dva naina ili oba istovremeno. * Kada se javi strah, ta treba uraditi? Zavisi od osobe. Postoji mnogo naina da se strah izlei. Ako ste uspostavili kontakt sa vaim psihikim biem, morate ga odmah prizvati i u svetlu tog kontakta, vratiti stvari na svoje mesto. To je najmoniji metod.

50

Ako nemate takvu vrstu psihikog kontakta, ali ste ipak razumno bie, moete iskoristiti svoj razum i razgovarati sa sobom kao sa detetom, objanjavajui sebi razlono da je strah loa stvar i da je, ako postoji neka opasnost, najgluplje suoiti se sa njom uz strah. Ako je opasnost stvarna, samo snagom odvanosti moete dobiti ansu da izaete iz te situacije; ako vam se javi i najmanji strah, sve je gotovo. Takvim rezonovanjem moete ubeiti deo vas koji se plai da prestane sa tim. Ako imate veru i ako ste posveeni Boanskom, postoji vrlo jednostavan nain, a to je rei u sebi: "Neka bude volja tvoja. Nita me ne moe uplaiti zato to Ti vodi moj ivot. Ja pripadam Tebi i sve Ti preputam." To odmah deluje. Od svih metoda ova je zaista najdirektnija. Meutim, to znai da vaa posveenost Boanskom mora da bude potpuna. Ako imate takvu veru, ona odmah deluje; sav strah trenutno nestaje kao san. Deo bia u kojem se javilo loe oseanje takoe nestaje kao san zajedno sa strahom. Videete kako e pobei glavom bez obzira, fijuuu! Voilr. Postoje i ljudi sa izuzetno snanim vitalom koji odmah diu glavu: "Ah! Evo ga neprijatelj, sad u ga srediti." Ali da bi ovek tako postupio, potrebno je da ima znanje i zaista veliku vitalnu snagu. Mora da bude vitalni div. To ne moe da uradi svako. Tako, postoje mnogi putevi. Svi su oni dobri ako znate kako da izaberete onaj koji najvie odgovara vaoj prirodi. * Strah dolazi iz nesvesnih delova vaeg bia. On predstavlja neku vrstu agonije koja se javlja iz neznanja. ovek ne poznaje prirodu neega, ne poznaje efekte koje ta stvar donosi, ne zna posledice svojih dela, ne zna mnogo toga; i to neznanje donosi strah. ovek se plai onoga to ne poznaje. Ako neko dete dovedete pred neznanca (ne govorim o deci koja imaju probuenu unutranju svest, ve o obinoj deci) - ako ga dovedete kod nekoga koga ono ne poznaje, prva reakcija e biti strah. Veoma se retko deava da su deca vrlo smela. Ta smelost moe biti neka vrsta razumevanja ili ak instinkta. Kada ovek instinktivno osea daje neto opasno, a ne vidi kako da se toga oslobodi, kada ne zna ta da uradi kako bi se zatitio od toga, on je tada uplaen. Postoje, verujem, bezbrojni razlozi za strah. Ali u svakom sluaju se radi o pokretu nesvesti. Onaj koji zna nema straha. Ono to je savreno budno i potpuno svesno, to zna, nema straha. Uvek je to to se plai neto mrano. Jedan od najboljih lekova za strah je suoiti se smelo sa onim ega se plaimo. Kada pogledate u lice ono ega se plaite, strah nestaje. Sa jogike take gledita, sa take gledita discipline, preporuuje se ovaj metod. U drevnim civilizacijama, posebno u Egiptu, da bi se praktikovao okultizam, kao to sam vam govorila proli
51

put, bilo je neophodno u potpunosti otkloniti strah od smrti. Jedna od tadanjih praksi je bila zatvaranje poetnika u sarkofag na nekoliko dana. Naravno, nisu ga pustili da umre, da gladuje ili se ugui, ali je ipak danima ostajao u tom poloaju, nepokretan, poput mrtvaca. Izgleda da je ova veba otklanjala svaki strah. Kada se pojavi strah, ako uspete da ga u tom trenutku svesno sagledate znanjem, snagom, svetlou, moete se potpuno izleiti.

Dosada i nedostatak energije Nita se tako ne suprotstavlja samom smislu naeg postojanja, kao prolazni talas dosade. Ako tada u sebi uinite mali napor, ako kaete sebi: "ekaj, ta mogu da nauim iz ovoga? Kakvu pouku mogu da izvuem iz ovoga to mi se deava? Koliko u napredovati ako prevaziem sebe? Kakva je to slabost koju moram da prevaziem? Kakva je to inertnost koju treba da pobedim?" Ako budete ovako govorili, ve sledeeg trenutka ete primetiti da vam uopte vie nije dosadno. Odmah ete se zainteresovati i napredovati! Ovo je uobiajeno stanje svesti. Mnogi ljudi, znate, kada im je dosadno, umesto da pokuaju da se popnu stepenik vie, siu na nii nivo, i tako im postaje loije nego na poetku, jer ine mnoge glupe stvari koje svi ine, uputaju se u svakakve prostakluke i podlosti kako bi se zabavili. Oni se tako truju, uzimajui razliite otrove, unitavajui zdravlje, unitavajui svoj mozak, iskazujui tako svoju krajnju nezrelost. Sve to rade zato to im je dosadno. Umesto to se sputaju na taj nain, trebalo bi da se izdignu, da izvuku korist od takvih okolnosti. Ali umesto da ih iskoriste, oni padaju nie nego to su bili. Kada im se desi neka nezgoda, neka nesrea, prvo to pokuaju da urade je da to zaborave - kao da ovek ve ne zaboravlja dovoljno brzo! I samo da bi zaboravili, poinju da rade svakakve stvari. Kada se javi neto bolno, oni ele da odvrate svoje misli od toga - a pod tim se uglavnom podrazumeva raenje glupih stvari, tj. sniavanje nivoa svoje svesti, sniavanje, umesto pokuaja da se on povisi... Da li vam se nekada desilo neto izuzetno bolno, neto vrlo tuno? Nemojte se zaglupljivati, ne traite spas u zaboravu, nemojte odlaziti dole u nesvest, nego bolje otiite do kraja i pronaite svetlost iza, istinu, snagu i radost; da biste to izveli morate biti jaki i ne dozvoliti sebi da skliznete dole. Samo putem napora, u bilo kojoj oblasti - materijalnim naporom, moralnim naporom, intelektualnim naporom - moete stvoriti odreene vibracije u biu, koje e vas povezati sa univerzalnim vibracijama; jedino to e vas uiniti radosnim. Napor je taj koji vas vadi iz blata inertnosti, napor vas ini receptivnim za univerzalne sile. Jedina stvar, van svih, koja spontano donosi radost, ak i onima koji ne praktikuju svesno jogu, koji nemaju spiritualne aspiracije, koji vode potpuno obian ivot, je ta razmena sila sa univerzalnim silama. Ljudi za to ne znaju, oni nee znati da vam kau razlog toga, ali to je tako.
52

Postoje ljudi koji su nalik lepim ivotinjama - svi njihovi pokreti su harmonini, njihova energija se troi razumno, svo vreme njihov napor se ulae u dobijanje energije i oni su na taj nain uvek sreni, ali ponekad u njihovoj glavi nema misli, ponekad u njihovom srcu uopte nema nikakvih oseanja, i tada oni u potpunosti ive kao ivotinje. Poznavala sam takve ljude koji su bili nalik prelepim ivotinjama. Oni su vrlo privlani, njihovi gestovi su skladni, njihove energije su balansirane i oni ih troe bez puno brige, a primaju ih van svake inere. Oni su bili u harmoniji sa univerzalnim materijalnim silama i iveli su sreno. Moda ne bi mogli ba da vam kau da su sreni - radost je za njih toliko spontana, daje postala prirodna - a jo manje bi mogli da vam kau zato, jer njihova inteligencija nije posebno razvijena. Poznavala sam takve ljude koji su mogli da uine neophodan napor (ne predvieni ili sraunati napor nego spontani) u svakoj oblasti: materijalnoj, vitalnoj, intelektualnoj itd. i pri tom njihovom naporu uvek je bila prisutna radost. Na primer, ovek sedne da napie knjigu, on ulae napor kako bi neto u njegovom mozgu zavibriralo i tako privuklo ideje; iznenada taj ovek doivljava radost. Potpuno je izvesno, bez obzira ta radite, ak i najgrublje poslove, kao to su ienje sobe ili kuvanje, da ete, ako uloite neophodan napor kako biste izvukli maksimum iz svojih mogunosti, osetiti radost, ak i ako je to to radite protivno vaoj prirodi. Kada elite neto da realizujete, potpuno spontano ete uloiti napor; ovo usredsreuje vae energije na stvar koju elite da realizujete i daje smisao vaem ivotu. To vas prisiljava da se nekako organizujete, da na neki nain koncentriete svoje energije, jer je to ono to upravo elite da uradite, a ne pedeset drugih stvari koje se tome suprotstavljaju. U toj koncentraciji, u toj intenzivnoj volji lei koren svakog zadovoljstva. To vam daje mo da primate energiju za uzvrat onoj koju ste potroili.

Depresija

Kako je mogue kontrolisati depresiju? Postoji vrlo jednostavan nain. Depresija se obino javlja u vitalu pa je tako ovek savladan depresijom jedino onda kada zadrava svest u vitalu, kada ostaje tu. Jedino to treba uraditi je izai iz vitala i ui u dublje nivoe svesti. ak i vii um, osvetlj avaj ui vii um, sa svojim uzvienim mislima moe odagnati depresiju. Kada ovek doe do uzvienih misli, obino depresija nestaje. Ali, u svakom sluaju, ako ovek potrai zaklon u psihi, vie nema mesta bilo kakvoj depresiji. Depresija se moe javiti iz dva razloga: zbog elje za zadovoljenjem vitala ili usled izraene nervne premorenosti tela. Depresija koja se javlja kao posledica fizikog umora moe se prilino lako otkloniti: potreban vam je samo odmor. Idite
53

u krevet i spavajte sve dok se ne budete ponovo dobro oseali, jednostavno se odmorite, odremajte, leite. elja za zadovoljenjem vitala se prilino lako stvara i obino se mora sagledati razumski, mora se istraiti uzrok depresije koji je stvorio nedostatak zadovoljstva u vitalu; kada se suoite sa tim direktno i upitate se da li to ima nekakve veze sa vaom stvarnom unutranjom aspiracijom ili se radi o uobiajenoj reakciji, otkriete da sve to nema nikakve veze sa vaom unutranjom tenjom i da se moe vrlo lako prevazii ponovo uspostavljajui normalno stanje. Ako vam ovo nije dovoljno, morate otii jo dalje sve dok ne doete do psihike stvarnosti. Tada samo treba da uspostavite kontakt izmeu psihike stvarnosti i depresije, i videete da nakon toga sve nestaje kao da nikada nije ni postojalo. * Preputanje depresiji kada stvari pou nagore, je najloiji nain suoavanja sa tekoom. Mora da postoji neka elja ili potreba u vama, na svesnom ili podsvesnom planu, koja se uzbuuje i protivi svom neispunjavanju. Najbolje je biti je svestan, mirno se suoiti sa njom i zatim je izbaciti napolje. Ako bi nii vital (ne samo um) spoznao da su sve elje i potrebe u suprotnosti sa Istinom i da ih stoga nema potrebe dalje gajiti, ove stvari bi ubrzo izgubile mo ponovnog pojavljivanja. * Kajanje i skruenost su prirodni pokreti vitalnog uma u trenucima kada uvia da je poinio greku. A to je sigurno bolje od ravnodunosti. Meutim, loe je to to ovakvi pokreti uznemiravaju vitalnu tvar i dovode do depresije ili malodunosti. Iz tog razloga se sadaki obino preporuuje da mimo osmotri svoju greku sa iskrenom tenjom i voljom kako bi navika pravljenja greaka ubrzo nestala. Na viem nivou razvoja kada se uspostavi unutranji mir, ovek jednostavno primeuje mane prirode kao mane mainerije, koje treba popraviti uz pomo prizvanog Svetla i Moi. U poetku, meutim, oseaj skruenosti moe pomoi - pod uslovom da ne donese depresiju ili malodunost.

Ljutnja Pretpostavljam da ste imali ideju daje slobodna ekspresija impulsa ili pokreta, najbolji ili ak jedini nain da ih se oslobodite. Ali to je pogrena ideja. Ako vau ljutnju izrazite, vi produavate ili pothranjujete naviku njenog ponovnog pojavljivanja; to nije nain daje se reite. Prvi korak ka oslabljivanju ljutnje, a zatim i ka potpunom osloboenju od nje je prekidanje njenog ispoljavanja u akciji

54

ili govoru. Tek kasnije, ovek moe da pone sa odstranjivanjem ljutnje iz misli i oseanja. Isto se odnosi i na ostale nepoeljne kretnje. Sve one dolaze od spolja, od univerzalne nie Prirode, ili predstavljaju posledice sugestija i uticaja neprijateljskih sila - onih koje se suprotstavljaju vaem spiritualnom napretku. Ako ih smatrate vaim, samo poveavate mogunost da se vrate i da vas ponovo obuzmu. Ako smatrate da su vae, to im daje za pravo da ostanu tu gde jesu. Ako ih ne doivljavate lino, tada one nemaju nikakvu mo nad vama i samim tim vi stiete sposobnost da ih se otarasite. Ono to uvek morate imati i oseati kao vae je upravo ta sposobnost, ta mo da odbijete napad, da zaustavite sve pogrene kretnje. Ili, ak i ako dou do vas, morate imati mo da ih odstranite, bez njihovog ispoljavanja. * To je zaista samo ponavljanje stare navike. Pogledajte je i uoite kako je besmislena situacija u kojoj se pojavljuje ljutnja i njen izraaj - koji postaje sve ei - kao i apsurdnost koju taj pokret ima sam po sebi. Ne bi stvarno bilo teko osloboditi je se, ako biste je, kada doe, pogledali sa mirom - jer je zaista lako boraviti u jednom delu bia i posmatrati pojavljivanje ljutnje na povrini - kao da je neko drugi ljut. Problem se javlja jedino onda kada postanete uzbueni i uznemireni jer tako olakavate posao onome to vlada vaim umom, a to ne bi trebalo da se desi. * Jedino kada se mir spusti odozgo ili iz psihe, vital postaje zadovoljan, dobro raspoloen i spokojan. Zbog toga celo bie mora proeti pre svega ta unutranja psihika tiina, a zatim i mir odozgo. Ukoliko ne doe do toga, ljutnja u vitalu se moe kontrolisati, ali ne i potpuno odstraniti. * To je prva stvar koju treba uraditi kada se pojavi ljutnja ili bilo ta tome slino. Psihiki odgovor mora biti stvarno razumevanje da ljutnja nije niti ispravna niti korisna; tada se bie mora distancirati od ovih spoljanjih stvari i stabilizovati u svom unutranjem jastvu, koje je odvojeno od svih stvari i ljudi. Ova nevezanost je prva stvar koju mora posedovati sadaka - on mora prestati da ivi u spoljanjim stvarima kako bi otpoeo novi unutranji ivot. to vie insistira na tome, to e osloboenje i mir biti vei. Kasnije, kada se ustolii u svom unutranjem biu,

55

polako e se otkrivati prave stvari koje treba da ini i nain na koji treba da se ophodi sa stvarima i ljudima. * Istina je da se ljutnja i razdor nalaze u samoj prirodi ljudskog vitala i da ih se nije lako resiti; ali vano je imati volju za promenom i jasnu spoznaju da te stvari moraju nestati. Ako su takva volja i spoznaja prisutni, sve e se sigurno pozitivno zavriti. Najvea pomo je sam rast psihikog bia - jer to donosi odreenu ljubaznost, strpljenje, milosre prema svima i stav koji nije vie centriran u egu sa svim njegovim zadovoljstvima i bolom, dopadanjima i nedopadanjima. Takoe, pomo e doi sa porastom unutranjeg mira tako da e ovek postati neosetljiv na spoljanja uznemirenja. Sa mirom dolazi i sveproimajua tiina u kojoj se sve doivljava kao jastvo... urba i uzbuenost urba, uzbuenost i nemir nikuda ne vode. Oni su kao pena na moru, obina buka ni oko ega. Ljudi imaju oseaj da nita ne rade ako ceo dan ne tre unaokolo i nemaju povremene napade grozniave aktivnosti. Iluzorno je misliti da ovi navodni pokreti donose neku promenu. To je kao kad biste uzeli posudu sa vodom i poeli da udarate po povrini vode; voda e se uznemiriti, ali se nee promeniti vaim udaranjem. Ova iluzija aktivnosti je jedna od najveih zabluda ljudske prirode. Ona spreava napredak zato to vam neprekidno namee oseaj urbe. Kada biste samo uoili koliko je to iluzorno i uvideli kako je sve to beskorisno, i kako u sutini ne donosi nikakvu promenu! Nita ne moete postii na taj nain! Stoga, oni koji tre unaokolo su samo instrumenti onih sila koje ih pokreu radi sopstvene zabave. A to nisu sile ba najvieg kvaliteta. Sve to je uraeno u svetu, uradila je nekolicina koja moe da stoji po strani u tiini, odvojena od svake akcije; oni su instrumenti Boanske sile; oni su dinamiki posrednici, svesni instrumenti, oni sputaju sile koje menjaju svet. Jedino tako je mogue neto izvesti, nikako rastrzanom aktivnou. U miru, u tiini i spokoju stvoren je svet; i svaki put kada neto treba istinski stvoriti, ovi uslovi su neophodni. U neznanju ste ako verujete da morate biti zauzeti od jutra do veeri kako biste radili svakakve nitavne stvari u ime pomaganja svetu. Jednom kada se odvojite od ovih kovitlajuih sila u mime predele, uviate kako je velika bila vaa iluzija! oveanstvo vam izgleda kao gomila slepih stvorenja koja jure unaokolo bez znanja o tome ta rade ili zato to rade, ali se pri

56

tom meusobno sudaraju i posru. I to oni zovu aktivnou! To je prazna zbrka, a ne akcija ili istinski ivot. Jednom sam vam priala o tome kako biste morali da utite deset dana da biste govorili neto korisno deset minuta. Sada mogu jo da dodam: da biste delali korisno jedan dan, trebalo bi da budete mirni itavu godinu! Naravno, ne govorim o svakodnevnim aktivnostima koje su neophodne da bi se zadovoljile osnovne potrebe, nego o onim koje se ine iz verovanja da e se tako pomoi svetu. A tiina o kojoj govorim je onaj unutranji mir sa kojim mogu da se stope jedino oni koji rade bez identifikacije sa svojim delima, slepi i gluvi za formu i buku koju stvara njihov in. Odvojte se od vaih dela i izdignite se iznad ovih prolaznih kretanja; sjedinite se sa Venom Sveu. Jedino tada ete znati ta je prava akcija. * Ljudi ive muan ivot, sa nekom vrstom polu-svesti o kratkotrajnosti njihovog ivota; ne misle o tome; ali oseaju to nejasno. I tako uvek ele - brzo, brzo, brzo - da idu od jedne stvari do druge, da urade brzo jednu stvar kako bi preli na drugu, umesto da dopuste svakoj stvari da ivi u svojoj sopstvenoj venosti. Oni veno ele: samo napred, napred, napred... I tako upropaste ceo svoj rad. Zato neki ljudi propovedaju da je jedini trenutak koji je bitan, sadanji trenutak. Praktino, to moda nije istinito, ali sa psiholoke take gledita trebalo bi da bude tako. To znai iveti punim kapacitetom svaki minut, bez planiranja ili eljenja, ekanja ili pripremanja na neto sledee. Jer vi uvek urite, urite, urite... A nita ne uradite dobro. Vi ste neprekidno u stanju unutranje tenzije, to je potpuno pogreno - apsolutno pogreno. Svi mudri ljudi su oduvek govorili - Kinezi su to propovedali, Indijci su to savetovali - iveti sa sveu o Venosti. U Evropi su takoe govorili o kontemplaciji na nebo i zvezde i identifikaciji sa njihovom beskonanou - sa svim onim to vas oslobaa granica i daruje vam mir. To su samo sredstva, ali su ipak neophodna. Ovo sam primetila i u elijama tela; one izgleda kao da su uvek u urbi da urade ono to treba da urade, kao da nemaju dovoljno vremena. Upravo zato nita ne urade kako treba. Smueni ljudi - ljudi koji sve izvru, sa grevitim i konfuznim kretnjama - su razvili to do vrlo visokog stepena, tu vrstu urbe - brzo, brzo, brzo ... Jue je neko, alei se na reumatine bolove rekao: "O, to je takav gubitak vremena, moram sve stvari da radim polako!" Ja sam mu rekla (Majka se smei): "Pa ta!" To mu se nije dopalo. Vidite, ako se neko ali zbog bola to znai da je on slab, to je sve. Ali rei: "Ja gubim tako puno vremena, sve radim sporo!", stvara

57

vrlo jasnu sliku urbe u kojoj ivi taj ovek. Vi se tako urite celog ivota... Da biste stigli kuda? ... Doiveete tako krah!

Oseaj inferiornosti ... ako elite da uradite neto dobro, bez obzira ta je u pitanju, bilo koji posao, najmanju stvar, da se igrate, napiete knjigu, slikate, svirate ili trite, bilo ta, ako elite da to uradite dobro, morate postati ono to radite, a ne ostati neko ko gleda sebe iz prikrajka kako radi; jer ako ovek procenjuje ono to radi, on je... on je jo uvek u saveznitvu sa egom. Ako u sebi, ovek uspe ui postane ono to radi, uinio je veliki napredak. Morate uiti ovo do najsitnijih detalja. Uzmite vrlo zabavan primer: elite da prespete tenost iz jedne u drugu bocu; vi se koncentriete (moete pokuati ovo kao vebu, kao gimnastiku); tako, sve dok ste vi boca koju treba napuniti, flaa iz koje sipate, proces sipanja, sve dok ste to, sve je u najboljem redu. Ali ako na nesreu pomislite u nekom trenutku: "Ah! Sve ide dobro, lepo to izvodim", ve sledeeg trenutka sve vam se prosipa! Isto vai za sve, za sve. Zato je rad dobar za vebu, jer ako elite da neto ispravno uradite, morate postati taj rad umesto da budete onaj koji radi, inae neete nita uspeti. Ako ostanete "onaj koji radi" i ako jo, pored toga, vae misli lutaju, tada moete biti sigurni da e fine stvari, ako dou u vae ruke, biti razbijene, a ako kuvate, da e vam neto zagoreti, ili ako uestvujete u nekoj igri da e vam lopta ispadati iz ruku. Upravo se kroz to moe videti da je rad prava veba. Jer ako zaista elite neto da uradite dobro, ovo je jedini nain. Uzmite npr. nekoga ko pie knjigu. Ako taj pisac sebe smatra piscem te knjige, ne moete ni da zamislite kako e ona biti dosadna; istog trenutka ete osetiti smrad male ljudske personalnosti koja se tu ispoljava, tako da knjiga gubi svaku vrednost. Ako umetnik koji pokuava da naslika sliku, sebe smatra slikarem te slike, slika nikada nee biti dobra, uvek e biti samo neka vrsta projekcije slikareve linosti; bie bez ivota, bez snage, bez lepote. Ali ako iznenada, on postane ono to eli da izrazi, ako postane ta etkica, slikanje, platno, objekat, boje, cela ta stvar, i ako je potpuno u tome, ako ivi to, napravie neto zaista - fantastino. Za sve vai isto pravilo. Nema toga to ne moe biti jogika disciplina ako se radi ispravno. A ako se ne radi tako, ni tapasja vam nee pomoi. Jer deava se ista stvar, ako radite vau tapasju, sve vreme posmatrajui sebe i govorei sebi: "Da li sam napredovao, da li se neto poboljava, da li u uspeti?", tada znajte da je to ego koji postaje sve vei i zauzima sve vie prostora, tako da ne ostavlja mesta niemu drugom...

58

Ono to najee daje oseaj inferiornosti, ogranienosti, malenkosti, slabosti je uvek to vraanje na sebe, zatvaranje u kavez ogranienja mikroskopskog ega. ovek se mora proiriti, otvoriti sva vrata. A najbolji nain je da se koncentrie na ono to radi umesto da se koncentrie na sebe.

Senzitivnost ovek ne treba da se lei od svoje senzitivnosti, nego da stekne snagu kako bi se izdigao u viu svest uzimajui svoja razoarenja za odskonu dasku. Jedan od naina je ne oekivati ak ni da drugi pravedno postupaju prema vama, ma ko oni bili. Osim toga dobro je imati takve uvide u pravu prirodu nekih ljudi koji su slepi za plemenitost; jer sve to pomae proirenju svesti. Udarac od koga se previjate, izgleda vam tako teak zato to se taj udarac sveta odrava zahvaljujui vaoj mentalnoj formaciji. Takav svet obino postaje deo vaeg bia. Posledica toga je da vam udarac koji primate zadaje gotovo fiziki bol. Ono to je dobro je da vas to nagoni da sve vie ivite u stvarnom svetu, a ne u svetu vae imaginacije koji je ono to biste vi eleli daje realni svet. Ali stvarni svet nije sve to biste mogli poeleti, i zbog toga na njega treba delovati i promeniti ga Boanskom Sveu. Ali za to je neophodno znanje o stvarnosti, bez obzira koliko ono bilo neukusno. Ovo znanje nam se razotkriva kroz udarce i rane. Istina, idealisti, senzitivni ljudi, prefinjene prirode vie trpe od ovog razbijanja iluzije nego drugi debelokoci, ali to nije razlog da se suptilna oseanja ne potenciraju, niti da se fina ivica osetljivosti zatupljuje. Ono to treba nauiti je kako se odvojiti od takvog iskustva i gledati na perverzije drugih sa vieg nivoa kako bi osmotrili ove manifestacije iz ispravne perspektive - impersonalne. Tada nae tekoe zaista i doslovno postaju nae mogunosti. Jer znanje, kada doe do korena naih problema sa sobom donosi fantastinu mo izleenja. im dotaknete taj problem, im zaronite sve dublje i dublje; dolazite do onoga to zaista jeste, bol nestaje kao rukom odneen. * Uravnoteenost znai neto drugo - jednako vienje ljudi, njihovih priroda, akcija i sila koje ih pokreu; ono pomae da se uvidi istina odbacivanjem svakog linog oseanja kroz vienje i razluivanje. Lina oseanja uvek iskrivljuju sliku i ine da u neijim akcijama, ne toliko u samim akcijama koliko u njihovoj pozadini, vidimo neke stvari koje uopte ne postoje. Ono to smo mogli izbei postaje posledica - nerazumevanje i pogrean sud o nekim stvarima; ono to nema po sebi neku posledicu, poprima velike razmere. ini mi se da vie od polovine spoljanjih deavanja imaju svoj uzrok u tome. Ali u svakodnevnom ivotu lina oseanja i senzitivnost su neodvojivi deo ljudske prirode i kao takvi oni su neophodni u

59

samoodbrani, mada ja mislim daje ak i u tom sluaju bolje zauzeti stabilan, sveobuhvatan i jednak stav prema svim ljudima i stvarima. Vae iznenaenje zbog ponaanja osobe X pokazuje da jo uvek ne znate kakva je obina ljudska priroda. Zar niste nikada uli za Vidjasagarov odgovor kada mu je saopteno da ga je neki ovek klevetao, - "Zato me on kleveta? Ja mu nisam nikada nita dobro uinio (upakara)." Nerazvijeni vital nije zahvalan za neko uinjeno dobro, on je pre ogoren zato to ga to obavezuje. Sve dok mu inimo dobro, on je prepun slatkih rei, ali im vidi da vie nema ta da oekuje, on se okree i ujeda ruku koja ga je hranila. Ponekad to uini i ranije, kada misli da to moe da uradi jer veruje da dobroinitelj nee saznati odakle dolazi kleveta, osuda ili optuba. U vaem sluaju nema nieg neuobiajenog, nieg to biste proglasili posebnim. Veina ima to iskustvo, a samo nekolicina uspeva da ga izbegne. Naravno, ljudi sa razvijenim psihikim elementom su po prirodi zahvalni i ne ponaaju se na ovaj nain.

Ljubomora To je naravno stara reakcija - ljubomora je sigurno prisutna, inae ne bi osetili tu ogorenost. Njeno odranje, povlaenje i ponovno pojavljivanje sa takvom estinom, samo pokazuje kako je ona duboko ukorenjena u vaoj svesti o fizikom. Jo uvek niste u stanju da je iskorenite zato to se potpuno vezujete za nju kada se pojavi i preputate njenoj galami i nasilju. Morate imati snage da se odvojite od nje u onaj deo vae prirode koji je time netaknut - samo tada ete moi da je ogurnete; i jedino ako to inite svaki put kada se pojavi, ona e vremenom nestati i nikada se vie nee javljati. * Ne vidim zato pravite tako veliku razliku izmeu svae i ljubomore u odnosu na drugu enu i svae i ljubomore koje nemaju seksualni karakter. Oba izviru iz istog prvobitnog impulsa, posesivnog instinkta koji je baza za tipinu vitalnu ljubav. U drugom sluaju, s obzirom da seksualna ljubomora nije mogua, um se oslanja na druge motive koji izgledaju sasvim razumni i opravdani - on moda nije svestan da to potie iz vitala, ali to ne menja svau i estinu rasprave. Nije vano da li vam se oba ova oblika javljaju ili ne, jer to ne ini stvar ni boljom ni loijom. Jedino to je vano je osloboditi se samog instinkta, bilo sa psiholoke take gledita ili sa take gledita spiritualne promene.

60

Transformacija vitala Mnogi ljudi su, kao ivotinje, gonjeni silama Prirode: ako se pojavi bilo koja elja, oni je odmah ispune, bilo koja emocija da im doe, oni joj dozvoljavaju da se ispolji, bilo koju fiziku potrebu da imaju, oni moraju daje zadovolje. Tada kaemo da su ljudske aktivnosti i oseanja pod kontrolom Prakriti i da su uglavnom fizike i vitalne prirode. Telo je instrument Prakriti ili Prirode - ono slua sebe ili vitalne sile i elje, strasti itd. Ali ovek ima takoe i um, i kako se duhovno razvija, ui da kontrolie svoj vital i fiziku prirodu svojim razumom i voljom. Ova kontrola je samo delimina: jer je pravi razlog obino skriven eljama vitala i neznanjem fizikog i on staje na njihovu stranu, pokuavajui da opravda svojim idejama, rezonovanjem ili argumentima njihove greke i pogrene kretnje. ak i ako se razum usprotivi i kae vitalu ili telu "Nemoj to da ini", ipak e vital i telo esto posluati svoje sopstvene namere uprkos zabrani - mentalna volja nije dovoljno jaka da ih pokori. Kada ljudi rade sadanu, u njima operie via priroda, psihika i spiritualna, i oni tako svoju prirodu stavljaju pod uticaj psihikog bia ili vieg spiritualnog bia ili Boanskog. Ne samo vital i telo nego i um moraju da naue Boansku Istinu i da se podvrgnu Boanskom zakonu. Ali zato to nia priroda nastavlja da ih dri u svojoj vlasti, oni su bar u poetku, ako ne i za due vreme, nemoni da spree svoju prirodu da prati ustaljene kanale - ak i onda kada znaju ili im je ukazano ta da rade, a ta ne. Samo istrajnom sadanom, zadobijanjem vie spiritualne svesti i spiritualne prirode moe se prevazii ova tekoa; ali ak je i najjaim i najboljim sadakama za to potrebno dosta vremena. * Odbacivanje elje je u sutini odbacivanje elementa udnje iz svesti kao stranog elementa koji ne pripada istinskom biu i unutranjoj prirodi. Ali je i odbacivanje slabosti prema sugestijama elje takoe deo tog odbacivanja; uzdravanje od sugerisane akcije, ako ona nije pravilna, mora se ukljuiti u jogiku disciplinu. Jedino onda kada se ovo radi na pogrean nain, zbog nekog mentalnog asketskog principa ili jakog moralnog pravila, moemo ga nazvati potiskivanjem. Razlika izmeu potiskivanja i unutranjeg stvarnog odbacivanja je ista ona razlika koja postoji izmeu mentalne ili moralne kontrole i spiritualnog proienja. Kada neko ivi u istinskoj svesnosti, on osea kako elje nadolaze, ulazei spolja, iz univerzalne nie Prakriti u um i delove vitala. U uobiajenom stanju svesti to se ne osea; ljudi postaju svesni elje samo kada je ona ve tu, kada je ve ula unutra i pronala svoje obitavalite ili poznato skrovite tako da oni imaju utisak da je ona njihova i da je deo njih samih. Stoga, prvi uslov za osloboenje od elja je postati ih svestan sa istinskom svesnou jer tada postaje mnogo lake

61

otarasiti ih se, nego kada morate da se borite sa njima imajui oseaj kao da treba da odseete neki deo svog tela. Lake je odrei se neeg nakalemljenog nego odsei ono to oseamo kao neodvojivi deo nas samih. Kada je psihiko bie izraeno, tada je lako osloboditi se elja; jer psihiko bie u sebi nema elja, ali zato ima aspiracije, tenje i ljubav prema Boanskom i svemu to naginje ka Boanskom. Stalno potenciranje psihikog bia sa sobom nosi tendenciju uspostavljanja istinske svesnosti i skoro automatskog vladanja pojavama u prirodi. * Mnogo vremena je potrebno kako biste se u potpunosti oslobodili elje. Ali, ako je jednom izbacite iz svoje prirode i doivite kao spoljanju silu koja obuzima vital i fiziko, bie vam lake da se oslobodite uljeza. Previe ste navikli da je smatrate svojim delom ili neim to je usaeno u vama - to vam samo oteava kontrolu njenih kretnji onemoguavajui vas da se oslobodite njene vene kontrole nad vama. * Nijedan ovek se ne moe lako osloboditi elja. Ono to treba prvo da uradi je da ih objektivizira, izbaci napolje, na povrinu svesti, a unutranje delove uini tihim i istim. Kasnije se one mogu totalno odbaciti i zameniti pravom stvari, srenom i prosvetljujuom voljom da se bude jedno sa Boanskim. * elja je psiholoki pokret i moe se zameniti za "istinsku potrebu" kao i za stvari koje nisu zaista potrebne. Morate prii ak i istinskim potrebama bez elje. Ako ih ne zadovoljite, ne smete nita oseati. * Tano je da je potiskivanje i uzdravanje od elja nedovoljno i samo po sebi neefikasno, ali to ne znai da im treba poputati; to znai da elje ne treba potiskivati nego izbaciti iz prirode. *

62

Vaa teorija je pogrena. Slobodno izraavanje strasti moe olakati vital za neko vreme, ali joj to u isto vreme daje pravo da se ponovo vrati. To je uopte ne smanjuje. Potiskivanje praeno unutranjim preputanjem u suptilnoj formi nije metod, ali je slobodno izraavanje u vidu spoljanjeg preputanja jo gori metod. Strast je mogue ne manifestovati jedino ako je ovek vrsto reio da doe do savreene kontrole; takva kontrola prestaje da bude potiskivanje, ve postaje unutranje i spoljanje odbacivanje. * Izgleda da vi nemate ispravno vienje prirode vitalnih elja. Vitalne elje jaaju kada im se preputamo; to je najvanije, tako se uopte ne zadovoljavaju. Ako poputate pred eljama, one e postati sve jae i jae i zahtevati da se sve vie i vie ispunjavaju. To je nae stalno iskustvo sa sadakama i ono potvruje ono to smo oduvek znali o eljama. elja i zavist se moraju izbaciti iz svesti - nema drugog naina. * Iako sve ono ega se elja dohvati, postaje poeljno za vital - svaka elja se ipak mora odbaciti. Sasvim je ispravno rei: "Neu eleti to", ak iako vital jo uvek nije uspeo da izgovori: "Ne elim to." Postoji neto u biu to moe rei : "ne elim" i tako odbiti da prepozna elju vitala kao deo istinskog bia. Svest koju nam donose mir i snaga moramo prepoznati kao istinsko "Ja" i uiniti je stalno prisutnom. * Teko je reiti se svih elja u potpunosti odjedanput - ako one ispravne imaju prvenstvo, to osigurava konanu pobedu. Zato nemojte dozvoliti da vas to mui. Potrebno je postepeno menjati ove stvari - i ako je napredak zapoeo, tada moe postojati jasan oseaj sigurnosti u pogledu rezultata sadane i miran uvid u sve to treba da se uradi. * Kako transformirati vital? Prvi korak: volja. Drugi, iskrenost i tenja. Ali, volja i tenja su skoro ista stvar, jedna neodvojivo prati drugu. Zatim, istrajnost. Da, istrajnost je neophodna u bilo kom procesu, a ta je ovaj proces? ... Prvo, mora biti prisutna sposobnost posmatranja i razlikovanja, sposobnost pronalaenja vitala u sebi, jer e vam u

63

protivnom biti jako teko da kaete: "Ovo dolazi od vitala, ovo dolazi od uma, ovo dolazi od tela." Sve e vam izgledati pomeano i nejasno. . Posle vrlo istrajnog posmatranja, biete u stanju da razgraniite razliite delove i prepoznate poreklo neke pojave. Za ovo je potrebno dosta vremena, ali vas to ne mora spreavati da napredujete prilino brzo, to zavisi od vas. Jednom kada ste sagledali razliite delove upitajte se: "ta ima ovde od vitala? ta vital donosi u moju svest? Na koji nain menja moje kretnje, ta im dodaje, a ta oduzima? ta se deava u mojoj svesti intervencijom vitala?" Jednom kada ovo saznate, ta dalje...? Tada treba da gledate tu intervenciju, da je posmatrate, da pronaete nain na koji funkcionie. Recimo da elite da transformiete va vital. Vrlo ste iskreni u vaoj tenji i odluci da idete do kraja. Imate sve te kvalitete. Poinjete da posmatrate i uviate da se mogu desiti dve stvari (moe se desiti vie stvari, ali najvanije su dve). Prvo, obuzima vas neka vrsta entuzijazma. Poinjete da radite iskreno. U svom entuzijazmu, mislite: "Uradiu ovo i ono, postii u odmah svoj cilj, sve e biti predivno! Videe taj vital kako u da se ponaam samo ako me ne poslua!" I ako paljivo oslunete, uete vital kako govori sam sebi: "Ah konano, eto moje prilike!" On prihvata to, poinje da dela punim arom, prepun entuzijazma, nestrpljenja. Moe se javiti potpuno suprotna stvar. Neka vrsta nelagodnosti: "Nije mi ba dobro, kako je ivot jednolian, kako je sve zamorno. Kako u sve to da postignem? Da li u ikada postii cilj? Da li je uopte vredno ita zapoinjati? Da li je to uopte mogue? Zar to nije nemogue?" To je vital koji ba nije zadovoljan sa onim to se radi sa njim, koji ne eli da mu se bilo ko mea u njegov posao, kome se sve to ne dopada. Zato on savetuje depresiju, obeshrabrenje, nedostatak vere, sumnju - da li je to zaista vredno truda? Ovo su dva ekstrema i svaki od njih ima svoje probleme, svoje prepreke. Depresija, ukoliko ovek nema snanu volju, sugerie: "Ovo nije dovoljno vredno, moda u morati da ekam ceo svoj ivot." Entuzijazam oekuje da vidi vital promenjen preko noi: "Ubudue neu imati nikakvih tekoa, napredovau rapidno na stazi joge, postiiu boansku svest bez bilo kakvih problema." Postoje i druge tekoe... Coveku je potrebno malo vremena, ali mnogo istrajnosti. Tako vital nakon nekoliko asova - moda nekoliko dana, moda i meseci - kae sebi: "Nismo ba daleko dospeli sa naim entuzijazmom, da li smo stvarno neto uradili? Zar nas ovaj napor ne ostavlja na istom mestu na kojem smo i bili? - moda i gorem mestu, jo problematinijem, jo nemirnijem? Stvari nisu vie ono to su bile, a nisu jo uvek ono to treba da budu. Vrlo je zamorno sve ovo to radim." 1 onda, ako ovek dalje insistira, pojavljuje se dentlmen koji kae, "Ah ne, dosta mi je svega, pustite me na miru. Ne elim ni da mrdnem, ostau u svom uglu, neu vam

64

smetati, samo me ne dirajte!" i tako ovek ne odlazi daleko od mesta sa kojeg je poao. Ovo je jedna od znaajnih prepreka koju moramo paljivo izbei. im se pojavi i najmanji znak nezadovoljstva, neprijatnosti, vitalu se mora rei sledee: "Moj prijatelju, ti e sada da uti, radie ono to ti se kae, u protivnom e imati posla sa mnom." A onome drugom, entuzijasti koji kae: "Sve se mora uraditi sada, i to odmah", va odgovor je: "Smiri se malo, tvoja energija je izvrsna, ali je ne sme potroiti za pet minuta. Trebae nam na due staze, uvaj je paljivo, i kada se ukae potreba za njom, ja u te pozvati. Ti e mi odmah pokazati svoju naklonost, posluae me, nee gunati, nee protestvovati, nee se buniti, rei e 'da, da'. Uinie tu malu rtvu kada te budem zamolio i rei 'da' cei im biem." Tako smo zapoeli put. Ali on je vrlo dug. Mnogo stvari se deava na putu. Odjednom pomislite da ste prevazili prepreku; kaem "pomislite", zato to samo mislite da jeste. Uzeu i jedan veoma oigledan primer, vrlo jednostavno zapaanje. Neko je uvideo da je njegov vital nekontrolisan i neukrotiv, da se esto ljuti ni zbog ega. On poinje da ga ui da ne bude povodljiv, da se ne razbuktava, da ostane miran i podnese ivotne okove bez (agresivnih) reakcija. Ako ovek ovo radi veselo, sve se odvija prilino brzo (zapamtite to dobro, vrlo je vano: kada se bavite vaim vitalom, da obratite panju na odravanje dobrog raspoloenja, inae e biti potekoa). ovek zadrava svoje dobro raspoloenje; kada vidi da nailazi oluja, poinje da se smeje. Umesto da bude depresivan govorei: "Ah! Uprkos svim mojim naporima, sve poinje iz poetka", ovek poinje da se smeje i kae: "Ovo nikuda ne vodi. Zar ne vidi da si smean, pa ti sam zna da si smean! Nema svrhe ljutiti se!" ovek daje sebi lekciju sa puno humora. I zaista, nakon izvesnog vremena, nema ljutnje - sve je mirno - i naravno tada oveku poputa panja. ovek misli da je prevaziao tekou, da je krajnji rezultat konano postignut: "Moj vital mi ne pravi vie nikakve probleme, vie se ne ljuti, sve ide glatko." 1 ve sledeeg dana, ovek gubi strpljenje. Upravo tada mora biti paljiv i ne sme sebi rei: "Eto ta se desilo, sve je bez smisla, nita neu nikad postii, svi moji napori su uzaludni; sve ovo je iluzija, to je nemogue." Naprotiv, mora rei: "Nisam bio dovoljno obazriv." Morate ekati dugo, vrlo dugo, pre nego to moete rei: "Ah, sve je gotovo!" Ponekad morate ekati godinama. * Sve vae brige, depresija, malodunost, odvratnost, ljutnja, sve, sve dolazi od vitala. On je taj koji ljubav pretvara u mrnju, on je taj koji stvara duh odmazde, ogorenosti, loe volje, potrebe za unitavanjem i nanoenjem zla. On je taj koji vas obeshrabruje kada se stvari odvijaju teko, i u pogrenom smeru. On ima i izuzetnih sposobnosti da trajkuje! Kada nije zadovoljan, sakrije se u ugao i ne mrda. A vi tada nemate vie energije, nemate snage, nimalo preostale hrabrosti.
65

Vaa volja je nalik... nalik uveloj biljci. Sva ogorenost, gaenje, ljutnja, sav oaj, patnja, bes - sve to dolazi od tog gospodina. Jer se njegova energija kree u tom smeru. Stoga, sve zavisi od strane na koju se on okrene. A ja vam kaem da ima vrlo jaku naviku da trajkuje. To je njegovo najmonije oruje: "Ah! Ne radi ono to ja elim, e pa dobro, neu se ni pomeriti, pretvarau se da sam mrtav. " I on to ini zbog najmanjeg razloga. On ima vrlo lo karakter; vrlo je razdraljiv i vrlo zloban da, njegova priroda je jako loa. Verujem da je itekako svestan svojih moi i jasno zna da ako se u neto upusti totalno, nema toga to e odoleti momentu njegove sile. I kao svi ljudi koji imaju neto da ponude za razmenu, tako i vital voli da trguje: "Dau ti svoju energiju, ali e zauzvrat uiniti ono to ja elim. Ako mi ne da ono to traim, povuiu svu svoju energiju." 1 vi ete tada biti prazni kao izduvani balon. Ovo je istina, stalno se tako deava. Teko je kontrolisati vital. Pa ipak, kada konano uspete da ga ukrotite, imate u svojim rukama neto zaista mono za upotrebu. Tada moete odoleti oluji najveih problema. On je sposoban da pretvori idiota u inteligentnu osobu - te je iskljuivo Njegova privilegija: jer ako ovek svim srcem tei napretku, vital e zapamtiti da mora napredovati, i tada e ak i najvei idiot postati inteligentan! Videla sam to, ne govorim napamet; videla sam to, videla sam ljude tupe, glupe, nesposobne da razumeju, koji nita ne mogu da shvate - moete im neto objanjavati mesecima, nita od toga im nee ui u glavu, kao da govorite nekom kamenu - i onda sasvim odjednom njihov vital se uhvati za neki motiv: oni jednostavno poele da nekoga zadovolje ili neto dobiju, a za to im je neophodno razumevanje i znanje. Tada sve stave u pokret, razdrmaju uspavani um, uliju energiju u sve uglove gde je nije bilo; i tada razumeju, tada postaju inteligentni. Znala sam oveka koji praktino nita nije znao, nita razumeo i koji je, kada se um poeo kretati i kada ga je obuzela strast za napretkom, poeo da pie divne stvari. Imam ih ovde sa sobom. A kada se taj pokret povukao, kada je vital zapoeo trajk (jer ponekad trajkuje i povlai se) ta osoba je ponovo postala apsolutno tupa. Sasvim je prirodno to je toliko teko ustanoviti stalan kontakt izmeu najpovrnije svesti o fizikom i psihike svesti, i gle! - svest o fizikom je prepuna dobrog raspoloenja; vrlo je uredna, dosta se trudi, ali je spora i troma, treba joj puno vremena, teko joj je da se pokrene. Ona se ne umara, ali i ne ini nikakav napor; ide svojim putem, mirno. Ponekad mogu proi vekovi dok se ne uspostavi kontakt spoljanje svesti i psihe, ali iz ovog ili onog razloga vital uzima uee u tome. Strast ga oblikuje. On eli taj kontakt (ko zna zbog ega, ali to ne mora biti spiritualni razlog), on ga eli sa svom svojom energijom, svom snagom, svom strau, svom estinom: za tri meseca stvar moe biti zavrena. Zato, poklonite tome panju. Ophodite se sa njim sa velikim potovanjem, ali mu se nemojte nikada pokoriti. Jer, tada e vas povui u sve vrste problematinih i

66

neprijatnih eksperimenata; ali ako uspete da ga nekako ubedite da krene sa vama, tada ete napredovati krupnim koracima na stazi. * Postoje ljudi koji gaje interesantnu teoriju koju esto ujem. Oni govore da se sopstveni vital ne sme obuzdavati, da mu se mora dopustiti da radi ta god zaeli, i da e se tako umoriti i izleiti! To je vrhunac gluposti! Prvo, zato to vital po svojoj prirodi ne moe nikada biti zadovoljen i ako neka vrsta aktivnosti postane nezanimljiva, on e udvostruiti dozu: ako mu njegove gluposti dosauju, on e ih jo ee ponavljati, i ako ga to umara, im se odmori, poee iz poetka. Tako se nita nee promeniti. Drugi kau da ete samo potisnuti vital ako mu sednete za vrat i da e jednoga dana jednostavno iknuti kao gejzir... i to je istina. Stoga, ni obuzdavanje vitala nije reenje jer obino donosi prilino ozbiljne poremeaje. Mora postojati neko tree reenje. * Da li je to udeti da svetlost doe odozgo i proisti ga? Naravno, ali problem ostaje. Vi udite za promenom, verovatno za specifinom promenom; ali odgovor na vau tenju nee doi odmah i u meuvremenu e se vaa priroda opirati. Stvari se tako deavaju: u odreenom trenutku izgleda kao daje priroda popustila i vi mislite da ste konano doli do eljenog rezultata. Vaa tenja se gasi zato to mislite da je sve svreno. Ali dobro poznati momak koji je vrlo lukav, tiho sedi u svom uglu, vrebajui trenutak vae neopreznosti i kada iznenada iskoi kao pajac iz kutije, tada sve morate poeti iz poetka. * Ali ako se ovek iz korena oslobodi cele stvari? Ah, ne smete biti tako sigurni da je to mogue. Poznavala sam ljude koji su eleli da spasu svet reducirajui ga toliko da vie nije preostao nikakav svet! To je asketski nain - elite da reite problem tako to ukidate samu mogunost postojanja problema. Ali to ne menja nita. Ne, postoji metod - siguran - ali va metod mora biti veoma pronicljiv i morate imati iroku i probuenu svest o vaoj linosti i o onome to se tu deava, kao i nainu na koji se to odvija. Uzmimo na primer osobu kojoj se deavaju izlivi besa i nasilja. Njoj je, s obzirom na odreeni metod, reeno: "Ljuti se koliko hoe, sam e patiti od posledica svoje ljutnje i to e te izleiti." O ovome bismo mogli prodiskutovati. U odnosu na neki drugi metod takoe joj je reeno: "Zauzdaj svoju

67

ljutnju i ona e nestati." I o tome bi se moglo prodiskutovati. U svakom sluaju moraete da se bavite time sve vreme, jer ako samo za minut prestanete, odmah ete videti ta e se desiti! ta onda uraditi? Morate biti sve svesniji i svesniji. Morate posmatrati kako se stvari deavaju, kojim putem dolazi ljutnja i stati pred nju pre nego to vas obuzme. Ako elite da se izleite od neke mane ili problema, postoji samo jedan metod: biti savreno oprezan, imati vrlo opreznu i budnu svest. Prvo morate jasno znati ta elite da radite. Ne smete oklevati, morate biti puni sumnje kada kaete: "Da li je dobro ovo to radim ili ne, da lije ovo u skladu sa onim to elim da postignem ili ne?" Videete da ako verujete svom umu, on e se uvek okretati protiv vas: on e uvek oscilirati. Ako neto odluite, on e vam izloiti sve argumente kako bi vam pokazao da vaa odluka nije dobra, i tako ete ostati razapeti izmeu "da" i "ne", crnog i belog, i neete nigde dospeti. Stoga, prvo, morate tano znati ta elite znati, ne mentalno, nego kroz koncentraciju, aspiraciju i vrlo svesnu volju. To je vana injenica. Posle toga, postepeno, posmatranjem, istrajnom obazrivou morate odabrati metod koji e vam odgovarati - uzaludno je ubeivati druge da prihvate isti metod, jer to nee uspeti. Svako mora nai svoj metod, svako mora imati sopstveni metod i praktikovati ga do odreenog stepena, tako da e vam on vremenom postati sve jasniji i jasniji, precizniji i precizniji. Moete ispraviti neke detalje, a neke druge pojasniti itd. Tako zapoinje va rad... Za neko vreme sve e ii dobro. Tada ete se, jednoga dana suoiti sa nesavladivom tekoom i rei sebi: "Sve vreme sam radio, a opet je sve loe kao i pre!" U tom sluaju, morate, kroz jo veu koncentraciju, otvoriti unutranji prolaz sa do tada nepoznatom silom, sa stanjem svesti koje pre niste poznavali. Tu ete nai snagu, kada se vaa lina snaga istroi i ne bude vie efikasna. Kada se lina snaga potroi, obino ljudi kau: "Dobro je to je tako, ne mogu vie nita promeniti, sve je gotovo." Ali ja vam kaem da kada se naete pred ovim zidom, to je poetak neeg novog. Nepopustljivom koncentracijom morate prei na drugu stranu zida i tamo ete nai novo znanje, novu snagu i mo, sveu pomo i biete u stanju da stvorite novi sistem, novi metod koji e vas sigurno odvesti veoma daleko. Ne kaem ovo da vas obeshrabrim; ali se stvari tako odvijaju. Najgore od svega je biti obeshrabren kada se zastoj desi. Morate rei sebi: "Sa odreenim nainom transporta koji mi je stavljen na raspolaganje doao sam do odreene take, ali to sredstvo mi ne dozvoljava da dalje nastavim. ta da radim? Da sednem i vie se ne uzbuujem? - nikako. Moram pronai drugi nain transporta." Ovo e vam se deavati prilino esto, ali ete se nakon izvesnog vremena navii na to. Morate sesti za momenat, meditirati i pronai drago sredstvo. Morate pojaati svoju koncentraciju, aspiraciju i vae poverenje i sa novim elanom nainiti novi program, pronai drugo sredstvo koje e zameniti ono koje ste ostavili za sobom. Tako ovek napreduje stepen po stepen.

68

Ali morate povesti rauna da na svakom nivou primenite, to je mogue savrenije, ono to ste dobili ili nauili. Ako moete ostati u introvertnom stanju svesti i materijalno ne potkrepljivati svoj unutranji napredak, doi e sigurno vreme kada neete biti u stanju ni da se pokrenete, jer e vae spoljanje bie, nepromenjeno, biti kao opruga koja vas vraa nazad i spreava va dalji napredak. Tako, najvanija stvar (koju svi znaju, ali malo njih praktikuje) je staviti u praksu ono to znate. Tako dobijate velike anse za uspeh, a sa istrajnou ete sigurno dospeti daleko. Ne smete se nikad obeshrabriti kada se naete pred zidom, ne smete rei: "Oh, ta da radim? Jo uvek je tu." Na ovaj nain ete odravati tekoe do samog kraja. Samo onda kada postignete cilj, sve e se iznenada sruiti. * Ono to ste primetili u vezi uznemirenja je istina. Sada u vama postoje dve svesti, nova koja raste i ono to je ostalo od stare. Stara ima u sebi neto od navika ljudskog vitala - tendenciju da odrava bilo koji dodir patnje, ljutnje, munine i si. ili bilo koju vrstu emotivnog, vitalnog ili mentalnog uznemirenja, da ga preuvelia, da ga prolongira, da mu ne dopusti da ode, da mu se vraa i onda kada je uzrok uznemirenja proao i kada moe da se zaboravi, da ga se uvek sea i da ga pothranjuje kad god moe. Ovo je karakteristina crta ljudske prirode i potpuno uobiajena pojava. Nova svest, nasuprot tome, ne eli te stvari i kada se dese, odbacuje ih to bre moe. Kada nova svest potpuno sazri i stabilizuje se, tada e sva uznemirenja biti odbaena. ak i ako opstanu njihovi uzroci, nee biti odgovora u vidu patnje, ljutnje, munine itd. u prirodi. * Tekoe pri oslobaanju od svega primitivnog u vaoj prirodi e vas pratiti sve dok pokuavate da promenite va vital koristei kao glavnu snagu va um i mentalnu volju, prizivajui neogranienu i impersonalnu boansku mo da vam pomogne... Ako elite da istinski svime ovladate i transformiete vitalne pojave, to se moe uraditi jedino pod uslovima u kojima pruate mogunost vaem psihikom biu, dui u vama, da se potpuno probudi i da uspostavi vlast... da vam nametne svoj nain iste devocije, iskrene tenje i potpunog beskompromisnog poriva ka svemu to je boansko.

69

UZNEMIRENJA TELA I FIZIKE SVESTI

Odmor, mir i dobro raspoloenje Povedite rauna da se dovoljno odmorite. Morate se uvati umora s obzirom da vas on moe umrtviti i otupeti. Dobar odmor nije tamas, kao to neki ljudi misle; morate ga sprovesti sa potpunom svesnou kako biste odrali telesnu energiju kao to to postie marljivi hata jogi u avasani. * (Posle gripa:) Prvo to treba uraditi je odrati neprekidnu savrenu staloenost i ne dozvoliti mislima uznemirujue anksioznosti ili depresije da uu u vas. Potpuno je prirodno da nakon napada gripa ostane neka slabost i neke fluktuacije u procesu ozdravljenja. Vi morate ostati mirni i puni poverenja, bez briga i nevolja - savreno tihi i spremni da se odmarate sve dok vam je odmor potreban. Nemate zbog ega da budete nervozni; odmorite se i zdravlje i snaga e vam sami doi. * Vitalno telo okruuje fiziko telo kao neki omota koji ima priblino istu gustinu kao i vidljiv vru vazduh koji treperi u vrelom letnjem danu. I upravo je ono posrednik izmeu suptilnog tela i najmaterijalnijeg dela vitalnog tela. Ono zatiuje telo od svake zaraze, umora, iscrpljenosti, pa ak i od nesree. Stoga, ako je ovaj omota celovit, on vas titi od svega, ali ve neka jaa emocija, zamor, neko nezadovoljstvo ili ok bilo koje vrste je dovoljno da ga zagrebe, a i najmanja ogrebotina proputa svakakve uticaje. Medicina danas takoe zastupa stanovite da ako ste savreno vitalno uravnoteeni, neete podlei nijednoj bolesti ili ete, u najmanju ruku, imati vrlo jak imunitet. Ako imate ovakvu ravnoteu, takvu
70

unutranju harmoniju koja uva ovaj omota, to e vas tititi od svega. Postoje ljudi koji vode sasvim obian ivot, ali znaju kako ovek treba da spava, kako da jede i njihov nervni omota je tako celovit da prolaze kroz razne opasnosti kao da ih se to uopte ne tie. Ovu sposobnost moete i vi razviti. Ako postanete svesni slabe take u vaem omotau, bie vam dovoljno nekoliko minuta koncentracije, u kojoj prizivate viu silu, i odmah ete osetiti unutranji mir koji e sve to dovesti u red i izleiti vas od neeljenih posledica. * Posebno je primeeno da su funkcije digestivnog sistema izuzetno osetljive na svaki kritini, zajedljivi, zlonamerni stav ili mrzovolju. Nita toliko ne uznemirava varenje kao to. I to je zatvoreni krug: to su vie digestivne funkcije uznemirene, to ste vie neljubazni, kritini, nezadovoljni ivotom, stvarima i ljudima. I tada ne moete da pronaete izlaz. A postoji samo jedan lek: voljno napustiti taj stav, apsolutno zabraniti sebi njegovo prisustvo i uticati na sebe, konstantnom samokontrolom, voljnim stavom sveukljuujue ljubaznosti. Samo pokuajte ovo i videete da ete se oseati mnogo bolje. Volja, disciplina, izdrljivost

Probudite u sebi volju da pobedite. Ne samo umnu volju ve i volju u samim elijama tela. Bez nje ne moete nita postii; moete uzeti stotinu lekova, ali vas oni nee izleiti dok ne upotrebite volju da prevaziete fiziku bolest. * Telo je izleeno ako je odluilo da bude izleeno.

* Draga Majko, kako da transformiemo bol u zadovoljstvo? Ah, ali to se ne moe izvesti moje dete! Ja vam sigurno neu dati metod! To je perverzija. Prva i najneophodnija stvar je ponititi bol presecanjem veze. Vidite, ovek postaje svestan bola zato to je on prisutan. Na primer, ako ste ozledili prst, u njemu postoji nerv koji je oteen; nerv to brzo saoptava mozgu, tamo gore, da se ovde neto loe dogodilo. Iz toga se raa
71

bol koji budi vau panju, koji vam kae: "Zna, neto nije u redu." Tada se misli odmah uznemiruju: "ta nije u redu? Oh, kako boli!" itd. itd. - a potom se vraaju na prst pokuavajui da srede ono to jo nije uniteno. Obino, ovek stavlja mali zavoj. Ali, da vas ne bi bolelo, ako vas zaista mnogo boli, morate sasvim jednostavno presei vezu sa nervom mislei "Sada budi miran, uradio si svoj posao, upozorio si me, nema potrebe da dalje govori bilo ta; stop!, zaustavljam te." I kada to uradite dobro, vie ne patite, sve je gotovo, bol potpuno prestaje. Tako je najbolje. U svakom sluaju, mnogo bolje nego rei sebi daje bolno. * Mislim da mucanje nema nikakve veze sa dovoljnom snagom plua niti je uzrokovano deformacijom govornih organa - to je uobiajena nervna (psiho-nervna) smetnja koju je mogue potpuno izleiti. Ne mogu rei da znam neki poseban savet za to - ljudi koriste razliita sredstva da to prevaziu, ali sigurno je da su snaga volje i istrajna disciplina govora najefikasniji. * Da bi se izleio, dete moje, ne samo da je neophodno da potpuno prestane sa svim tim neprilinim vebama, nego i da se oslobodi misli i senzacija koje se tiu svih tih nezdravih elja, jer su one te koje iritiraju organe i ine ih bolesnim. * ovek misli o izleenju bolesti samo zato to pati. Ako vam bolest ne prouzrokuje neku neprijatnost, neete nikada pomisliti da treba da se leite. Po zakonima Prirode, mislim da je glavna svrha fizike patnje da vam se uputi upozorenje. Na nesreu, postoji vital koji gura svoj nos u svako deavanje i skoro perverzno uiva u pojaavanju, grenju, izotravanju patnje. To deformie ceo sistem jer umesto da vital bude indikator, on poinje da uiva u bolesti, inei sebe interesantnim i ujedno dobijajui mogunost da ali sebe - sve te stvari kao i neke druge koje dolaze od vitala su manje ili vie odvratne. Ali, mislim da je prvobitno bilo ovako: "Obrati panju". Vidite, to je u poetku bila neka vrsta upozorenja, neto poput alarma: "Pripazi, neto nije u redu". Kada se cela stvar brzo odvije, kada ovek ima malo strpljenja i odlui u sebi da se ne brine puno oko toga, sasvim zauujue bol nestaje. A postoji bezbroj bolesti ili stanja fizike neravnotee koje se mogu izleiti uklanjanjem posledice, to znai, zaustavljanje patnje. Ona se obino vraa zato to je uzrok jo uvek tu. Ako je uzrok bolesti pronaen i ovek se bavi samim uzrokom, tada je izleenje

72

radikalno. Ali, ako ovek nije sposoban da to uradi, moe makar iskoristiti kontrolu nad bolom - odsei vezu sa bolom ili ga eliminisati ili gospodariti njime u sebi - i tako se izleiti. Opsednutost boleu Ne smete se plaiti. Najvei broj vaih nevolja dolazi iz straha. U stvari, devedeset posto bolesti su rezultat podsvesnih strahova tela. Pri uobiajenoj svesti o telu uvek postoji vie ili manje skrivena anksioznost u pogledu posledica koje moe doneti i najmanje fiziko uznemirenje. Ona moe biti prevedena sledeim reima sumnje koje se odnose na budunost: "ta e se dogoditi?" Ova strepnja mora biti proverena, jer predstavlja nedostatak poverenja u Boansku Milost, pa prema tome i nepogreivi znak da posveenost nije potpuna i savrena. to se tie praktine vebe za prevazilaenje tog podsvesnog straha, svaki put kad se neto od njega pojavi na povrini, prosvetljeniji deo bia mora nametnuti telu utisak da je neophodno imati potpuno poverenje u Boansku Milost, stav da ta Milost uvek daje sve od sebe kako za nas, tako i za sve, i reenost da se potpuno i bez rezerve podvrgnemo Boanskoj Volji. Telo mora biti ubeeno da je njegova esenca Boanska i da mu nita ne moe nakoditi, ak iako postoje prepreke na putu ispoljavanja Boanskog. Ovaj proces se mora ponavljati sve dok ne nestane svaka mogunost ponovnog pojavljivanja straha. Ako tada bolest ipak uspe da se pojavi, njeno trajanje i snaga e se polako gasiti sve dok ne bude definitivno pobeena. * Moda su vas uili da e vam odreena telesna oboljenja doneti dosta bola. Takve stvari se obino govore. Tako se formira strah i zapoinje ekanje na bol. A bol dolazi obino onda kada mu se najmanje nadate. Ali ako je ipak posle svega jo uvek tu, mogu vam rei jo jednu stvar. Ako se svest usmeri na gore, bol nestaje. Ako je usmerena na dole, osea se bol koji se ak i pojaava. Kada ovek eksperimentie sa ovim usmeravanjem na gore i na dole, uvia da alba tela kao takva nema nita sa bolom. Bez obzira da li telo pati dosta ili nimalo, njegovo stanje je time neuznemireno. Jedino ovo usmeravanje svesti pravi razliku. Kaem "usmerena na gore" zato to je njeno okretanje ka Boanskom najbolji metod, ali generalno mogu rei da ako svest fokusirate sa bola na rad ili bilo ta to vas interesuje, bol nestaje. I ne samo bol nego bilo koje oteenje organa se oporavlja mnogo bre i lake kada se svest odvoji od problema i kada se ovek otvori ka Boanskom. Postoji Sat

73

aspekt Boanskog - isto vrhovno Postojanje iznad, izvan ili iza kosmosa. Ako uspostavite kontakt sa tim, sve fizike tegobe se mogu bez problema otkloniti. * Moj savet je da ne brinete. to vie mislite o tome, to se vie koncentriete na to i iznad svega, to se vie plaite, dajete veu ansu tim stvarima da rastu. Ako, nasuprot tome, okrenete vau panju i zanimanje negde drugde, poveavate anse za vae ozdravljenje. * Kada sam imala dvadeset godina, lekar mi je savetovao u vezi mog problema sa stomakom ili crevima da nastavim sa jelom kao i obino i da ne poklanjam puno panje tome. Rekao mi je: "Ako imate kiselinu, ona e vam se pojaviti bez obzira na vrstu hrane koju jedete i to se vie brinete o tome, to e se ona vie pojaavati. Ako ponete da menjate svoju ishranu, uvideete da na kraju neete moi da popijete ak ni kap vode, a da vam to ne prouzrokuje problem. Ali ako ostanete normalni i ne brinete, zdravlje e vam se stabilizovati." I pronala sam daje ovaj savet sasvim taan. * Uticaj hrane na telo zavisi devedeset posto od snage misli. * Fizike nevolje uvek dolaze kao lekcije koje ue uravnoteenosti i koje otkrivaju ta je u nama savreno i dovoljno svetio da ostane netaknuto. U toj ravnotei ovek nalazi lek. * Nemojte se muiti i nemojte brinuti, iznad svega se potrudite da oterate sav strah; strah je opasna stvar koja moe dati vanost neemu to samo po sebi nema vanosti. Sam strah od vienja odreenih simptoma oivljava ih i dovoljan je da dovede do njihovog ponavljanja.

74

Vera i sugestija Sugestije koje stvaraju bolest ili nezdrave uslove za fiziko bie obino dolaze iz podsvesti - jer veliki deo fizikog bia, njegov najmaterijalniji deo, je podsvesno, tj. moe se rei da ono ima svoju mranu svest, do te mere nejasnu i zatvorenu da um ne zna njene pokrete niti ta se tamo zaista deava. Ali, istovremeno, to je ipak svest koja moe primati sugestije od spoljanjih Sila, kao to rade um i vital. Da to nije tako, ne bi bilo nikakve mogunosti otvaranja ka Sili i izleenja od strane Sile; jer bez te svesti ona ne bi bila u stanju da reaguje. U Evropi i Americi danas postoje mnogi ljudi koji prepoznaju ovu injenicu i lee svoju bolest dajui svesne mentalne sugestije telu koje su protivne mranim i tajnim sugestijama bolesti iz podsvesnog. Postojao je uveni doktor u Francuskoj koji je izleio hiljade ljudi tako to im je govorio da stalno daju kontra-sugestije telu. To dokazuje da bolest nema iskljuivo materijalni uzrok, nego da se javlja zbog uznemirenja koja potiu od tajanstvene svesti u telu. * Pod sugestijama ne podrazumevam samo misli ili rei. Kada hipnotizer kae: "Vi spavate", to je sugestija; ali ako ne kae nita, nego samo usmeri svoju tihu volju da izazove san ili ini pokrete rukama pred vaim licem, to je takoe sugestija. Kada se sila ili vibracija neke bolesti usmeri na vas, ona daje telu sugestiju. Talas dolazi do tela - sa svojom karakteristinom vibracijom i telo poinje da se sea prehlade ili osea vibracije prehlade i poinje da kalje, kija ili drhti - sugestija dolazi umu u obliku : "Slab sam, ne oseam se dobro, zaradiu sigurno neku prehladu." * Svest o telu odgovara na sugestije lelca i tako se za neko vreme oseamo izleenim; ili ne odgovara i tada lek ne deluje. Kako to da isti lek za istu bolest pomae jednom oveku, a drugom ne ili na istog oveka nekada deluje, a nekada ne? * Sugestija nije vaa sopstvena misao ili oseanje, nego misao ili oseanje koji dolaze spolja, od drugih, od atmosfere uopte ili od spoljanje Prirode - ako je primite, ona se lepi i deluje na bie sa uverenjem da je vaa sopstvena. Ako je prepoznate kao sugestiju, bie vam lake da je se oslobodite. Taj oseaj sumnje, nepoverenja u sebe i bespomonosti je stvar koja lebdi u atmosferi i pokuava da ue u ljude i bude prihvaena; ja traim od vas da je odbacite, jer njeno prisustvo ne
75

samo da stvara nevolju i oajanje nego stoji kao prepreka na putu ka oporavljanju i vraanju na unutranju aktivnost sadane. Sto se tie lekarskog tretmana, on je ponekad neophodan. Ako se moete izleiti Silom kao to esto inite, to je najbolje - ali ako iz nekog razloga telo ne moe da odgovori na dejstvo Sile (usled sumnje, klonulosti, obeshrabrenja ili nesposobnosti da se odupre bolesti), tada je lekarska pomo neophodna. To znai da Sila prestaje da deluje i sve preputa lekovima; ona e nastaviti da dela kroz svest, ali, potpomognuta tretmanom, delovae direktno na otpor u telu koje radije odgovara na fizika sredstva u svojoj uobiajenoj svesti. * Kue je bio lelcar. U svom leenju je koristio autosugestiju kao psiholoki tretman, i nju je smatrao istinskim delom imaginacije; ali ono to je on nazvao imaginacijom je u stvari volja. Sve svoje pacijente je leio na sledei nain: oni bi stvarali neku vrstu imaginativne formacije koja se sastojala u tome da misle da su ve izleeni ili bar na putu da to budu, i ponavljali bi ove formacije sa dovoljnom istrajnou dok ne postignu eljeni efekat. Rezultati su bili zapanjujui. Ovim metodom je izleeno dosta ljudi, mada se on danas vie ne koristi, verovatno zato to ta izleenja nisu bila konana, ne znam. Ali u svakom sluaju, to je bio povod da mnogi ljudi duboko razmisle o neemu to je sasvim istinito i veoma vano: da je um formativni instrument i da ako ovek zna kako da ga koristi na pravi nain, postie dobre rezultate. On je primetio - a ja mislim da je to istina, moje iskustvo se sa tim slae - da ljudi provode svoje vreme u pogrenom miljenju. Njihova mentalna aktivnost je skoro uvek polupesimistika i ak pomalo destruktivna. Oni sve vreme misle o loim stvarima koje se mogu dogoditi, neugodnim posledicama onoga to su uinili i tako konstruiu sve vrste katastrofa sa bogatom imaginacijom, koja, ako se iskoristi na drugi nain, spontano donosi suprotne i zadovoljavajue rezultate. Ako se posmatrate, ako - kako bih to rekla... uhvatite sebe u miljenju - ako to uinite iznenada, ako obratite panju na svoje miljenje sasvim nenadano, spontano, neoekivano, videete da u devet od deset sluajeva mislite o neemu loem. Vrlo retlco mislite o neem harmoninom, lepom, konstruktivnom, o lepim stvarima, punim nade, svetlosti i radosti; videete, izvedite ovaj eksperiment. Iznenada se zaustavite i uhvatite sebe kako mislite, sasvim neoekivano: postavite ekran ispred vaih misli, posvedoite vaim mislima, i videete da devet minuta od deset posveujete loim mislima, moda i vie. (Vrlo retko nam se tokom dana, neoekivano pojavljuju svetle i pozitivne misli o tome ta e se desiti, o stanju u kojem se nalazimo, o stvarima koje elimo da uradimo, o naem ivotnom toku ili okolnostima u svetu - zavisi, vidite od vae preokupacije.) Videete da se skoro uvek radi o predvianju vee ili manje katastrofe.
76

Recimo da imate neki beznaajan problem. Ako mislite o svom telu, uvek mislite da e mu se neto neprijatno dogoditi - jer kada je sve u najboljem redu vi to uopte ne primeujete! Zapaziete sledee: da delate, da radite sve to morate da radite, bez imalo svesti o svom telu i kada se odjednom zapitate da li je sve u redu, da li ima neke neprijatnosti ili nekih tekoa, bilo ta, poinjete da mislite o svom telu i to vrlo esto sa anksioznou jer uvek stvarate neke kobne konstrukcije. Budui da je Kue to preporuio... Na ovaj nain on je izleio svoje pacijente; on je bio lekar i govorio im je: "Ponavljajte sebi: 'Leim se, postepeno u biti izleen' kao i 'Ja sam snaan, ja sam sasvim zdrav i mogu da uradim ovo ili ono ."' * Imaginacija je mo mentalnog sklopa. U stvari, ljudi koji ne poseduju imaginaciju nisu razvijeni sa mentalne take gledita, jer nisu u stanju da daju konkretnu snagu svojim mislima. Imaginacija je veoma mono sredstvo akcije. Na primer, ako vas neto boli i ako zamislite da utiete na to da taj bol nestaje ili da ga otklanjate ili unitavate - ako imate predstave sline ovima - sigurno ete uspeti. Postoji pria o osobi koja je gubila kosu izuzetno brzo, dovoljno brzo da potpuno oelavi za nekoliko nedelja, kada joj je neko rekao: "Kada elja kosu, zamiljaj da ona tako raste i vrlo brzo e se to i desiti. I od tada, uvek, dok je eljala kosu, ona je govorila: "Vidi, moja kosa raste! Oh, to je prosto neverovatno kako brzo napreduje ..." - i to se zaista dogodilo! Ali ljudi u veini sluajeva, kau sebi: "Ah! Sva moja kosa opada, postau elav to je sigurno, garantovano e se to desiti!" I naravno da se to i deava.

Lekovi Veoma je dobro ako se moete osloboditi bolesti samo putem volje i snage joge ili uticaja Boanske Sile. Ali, vrlo esto to nije mogue, zato to cela priroda nije potpuno otvorena i sposobna da odgovori na Silu. Um moe imati veru i odgovoriti, ali nii vital i telo ne moraju to da prate. Ili, ako su um i vital spremni, telo ne mora da odgovori, ili moe da odgovori samo delimino, zbog svoje navike da reaguje na sile koje donose odreenu bolest, a kao to znate navika je vrlo nepopustljiva sila u materijalnom delu prirode. U takvim sluajevima fizika sredstva se mogu primeniti - ne kao glavna sredstva, nego kao pomo ili materijalna podrka delovanju Sile. Nisu vam potrebni snani i nasilni lekovi, nego oni koji vam koriste ne uznemiravajui telo. *

77

Ve etrdeset godina slabe sam konstitucije; konstantno sam patio od lakih ili teih bolesti optuujui Prirodu zbog ovog prokletstva na koje me je osudila. Kada sam se odrekao svake pomoi lekova, bolesti su poele da me naputaju kao razoarani paraziti. Tek tada sam razumeo kako velianstvenu snagu ima moje uroeno zdravlje i kako su jo velianstvenije Volja i Veni vieg uma koje nam je Bog dao kao boansku podrku naem ivotu u ovom telu. * Lek je neophodan za naa tela tokom bolesti samo zato to su ona stekla naviku neozdravljenja ukoliko nisu snabdevena lekovima. esto se deava da je trenutak koji Priroda izabere za oporavak isti onaj koji lekari proglaavaju beznadenim. Sumnja u pogledu nae sopstvene unutranje moi izleenja je bio na fiziki pad iz Raja. Medicinska nauka i loe genetsko naslee su dva uvara koja stoje na vratima i zabranjuju nam povratak. Medicinska nauka je za ljudsko telo isto to i kolonizacijska Sila za slabiju Dravu koja je iznuruje svojom vlau ili kao ljubazni pljaka koji onesvesti svoju rtvu i nanese joj mnoge rane kako bi ostatak svog ivota mogao da posveti leenju i sluenju skrhanog tela. Ukoliko telu ne naprave jo vee probleme ili ga ne otruju, jaki lekovi mogu izleiti telo, ali samo pod uslovom da njihov fiziki napad na bolest podrava snaga duha; meutim ako snaga duha moe samostalno delovati, onda su jaki lekovi suvini. * Naravno da ovek moe uticati iznutra na bolest i izleiti je. Ali to nije uvek lako s obzirom da u Materiji postoji veliki otpor, otpor inercije. Potrebna je neumorna istrajnost, jer se na samom poetku simptomi mogu samo jo pojaati ili bolest ubrzati, ako niste dovoljno uporni, ali postepeno kontrola nad telom ili odreenom boleu postaje vea. Stavie, izleiti povremene napade bolesti unutranjim sredstvima je neuporedivo lake, dok je uiniti telo imunim na njih u budunosti, mnogo tee. Tee je nositi se sa hroninom boleu, zato to ona nerado u potpunosti nestaje za razliku od povremenih uznemirenja tela. Sve dok je kontrola nad telom nepotpuna, javljaju se sve vrste ovih i drugih nesavrenosti prilikom korienja unutranje sile. Ako uspete unutranjom akcijom da suzbijete njihovo poveanje, ve ste postigli neki uspeh; tada putem abjase ojaajte svoju snagu dok ona ne bude bila u stanju da vas izlei. Sve dok ta snaga nije potpuno razvijena, pomo fizikih sredstava ne treba sasvim odbaciti.

78

Leenje nerava Vaa bolest je oigledno u svojoj osnovi bolest nerava, a ne uobiajena fizika bolest. Ove bolesti su esto posledica pritiska neprijateljskih sila. One se pojaavaju ako ih neto u vama odobrava i prihvata i to im um vie pridaje vanost i bavi se njima, to one vie rastu. Jedini nainje ostati miran, odvojiti se od njih, ne prihvatati ih i ne pridavati im znaaj tako da mir i snaga kojima Majka proima sve oko vas mogu da uu u va um i ozdrave va nervni sistem. Ako uinite drugaije, stali ste na stranu neprijateljskih sila koje vas opsedaju. Moe proi dosta vremena dok ne ozdravite s obzirom da je va nervni sistem dugo bio podvrgnut ovim uticajima koji e, ukoliko ih izbacite, nasilno povratiti svoju vlast. Ali, ako postignete i odrite strpljenje, postojanost, istinsku svest i pravi stav u pogledu ovih stvari, njihov pritisak e vremenom potpuno popustiti. * injenica da se oseate slabo dok govorite sa ljudima pokazuje da je poreklo vaih nevolja u oslabljenoj nervnoj snazi. Nju morate da povratite. Treba da izbegavate prekomerne razgovore sa drugima - moete se odmoriti kada osetite da su simptomi izuzetno jaki. Ali vera, mir i otvorenost ka vioj sili neka budu osnovni lek. * Pre svega, pobrinite se za vae zdravlje; zatim mirnim umom odredite svoj ivotni cilj u odnosu na va kapacitet i sklonosti. Ja ne mogu da ga definiem umesto vas. Ja mogu samo da vam ukaem na one ciljeve za koje ja smatram da bi mogli biti ispravni. Pored spoljanjih stvari postoje jo dva mogua unutranja ideala koje ovek moe da sledi. Prvi od njih je najvii ideal prosenog ljudskog ivota, a drugi je boanski ideal joge. Ideal ljudskog ivota je uspostaviti kontrolu nad celim biem putem jasnog, snanog i racionalnog uma i ispravne i racionalne volje, zagospodariti emotivnim, vitalnim i fizikim biem, stvoriti harmoniju u toj celini i razviti skrivene potencijale kao i ostvariti ih u ovom ivotu. U terminima hinduistike misli, to bi znailo ustoliiti vlast proienog i satvinog budija, slediti darmu, ispuniti sopstvenu svadarmu i raditi u skladu sa svojim sposobnostima i zadovoljiti kamu i artu pod kontrolom budija i darme. Sa druge strane, ideal boanskog ivota je realizacija svog vieg jastva ili realizacija Boga i usaglaavanje celog bia sa istinom najvieg Jastva ili sa zakonom boanske prirode, otkrivanje svojih boanskih sposobnosti, malih ili velikih, i njihovo ostvarenje u ovom ivotu rtvujui se viem ili prihvatajui ulogu instrumenta

79

boanske Sakti. U vezi ovog ideala u vam vie pisati kasnije. Za sada u samo rei neto o tekoama koje oseate pri ispunjavanju uobiajenog ideala. Ovaj ideal ukljuuje izgradnju uma i karaktera, a to je uvek spor i teak proces koji trai viegodinje strpljenje, ponekad i ceo ivotni vele. Glavni problem svih ljudi je problem kontrolisanja elja i impulsa vitalnog bia. U mnogim sluajevima kao to je va, odreeni jaki impulsi se konstantno suprotstavljaju idealu i razlozima razuma i volje. Uzrok tome je skoro uvek slabost samog vitalnog bia, jer zbog slabosti ono uvia da je nesposobno da poslua naredbe vieg uma poto je primorano da dela pod talasom uticaja odreenih sila u prirodi. Ove sile su spoljanje, ali ipak pronalaze u nekom njegovom delu odreenu mehaniku spremnost da ih zadovolji i poslua. Situacija se pogorava ako je centar slabosti u nervnom sistemu. Tada se javlja ono to se u evropskoj nauci naziva neurastenija, koja pod odreenim okolnostima ak dovodi do nervnog sloma i kolapsa. Ovo se deava ako postoji suvie velika napetost u nervima ili prekomemo zadovoljavanje seksualnih i drugih sklonosti, a ponekad i usled suvie otrih i prolongiranih sukoba izmeu mentalne volje i ovih sklonosti. To je bolest od koje patite i ako razmotrite ove injenice, otkriete stvarni razlog vaeg kraha u Pondieriju. Va nervni sistem je bio slab; on nije mogao da poslua volju, a odupirao se zahtevu spoljanjih, vitalnih sila i u toj borbi dolo je do prenapregnutosti uma i nerava i konano do kolapsa u obliku naglog napada neurastenije. Pojava ovih tekoa ne pokazuje da su one nesavladive i da nije mogue postii kontrolu nad vaim nervima i vitalnim biem, niti da ne moete dovesti u harmoniju um i karakter. Morate samo razumeti stvari ispravno, ne uputati se u ostvarenje pogrenih i morbidnih ideja, ve upotrebiti prava sredstva. Potreban vam je tih um i mirna volja, strpljenje, istrajnost, odbijanje da se priklonite bilo uzbuenju bilo malodunosti, i mirno insistiranje na promeni koja je potrebna biu. Ovakva mirna upornost ne moe nikada propasti. Njeni efekti su neizbeni. Odbacivanje se mora prvo desiti u budnom stanju, ali to ne srne biti samo odbacivanje navike vitalnog bia, nego i impulsa koji se nalaze u pozadini navike i koje morate uzeti za spoljanje, ak iako se manifestuju u vama; to vai i za sugestije koje lee u korenu impulsa. Kada se tako odbace, misli i pokreti na koje smo navikli se mogu i dalje manifestovati u stanju sna, shodno dobro poznatom psiholokom zakonu da nam se ono to potisnemo ili odbacimo u budnom stanju, vraa u snu zato to jo uvek prebiva u podsvesnom biu. Ali ako je budno stanje potpuno proieno, ova pojavljivanja u snu moraju vremenom nestati jer e izgubiti ono ime se hrane i impresije iz podsvesti e postepeno izbledeti. To je uzrok snova kojih se vi toliko plaite. Morate videti da su oni samo sporedan simptom oko kojeg ne treba praviti buku ako ste jednom osigurali kontrolu nad njima u budnom stanju. Ali, morate se osloboditi ideja koje stoje na vaem putu ka pobedi nad sobom.

80

1. Shvatite da ove stvari koje postoje u vama ne dolaze od neke istinske moralne izopaenosti, jer ona egzistira jedino onda kada je sam um korumpiran i kada podrava perverzne vitalne impulse. Tamo gde ih um i volja odbace, moralno bie je zdravo, u protivnom, radi se o slabosti ili bolesti vitalnih delova ili nervnog sistema. 2. Nemojte preturati po prolosti nego se suoite puni nade i poverenja sa budunou. Bavljenje promaajima iz prolosti e usporiti vae ozdravljenje oslabljujui va um i volju, i zaustavie va napredak ka pobedi nad sobom i izgradnju vaeg karaktera. 3. Nemojte se obeshrabriti ako uspeh ne doe odmah, nego strpljivo i uporno nastavite dok ne dovedete stvar do kraja. 4. Nemojte muiti svoj um stalnim razmiljanjem o vaim slabostima. Nemojte imaginirati da vas to onesposobljava da ivite ili ispunite va ideal. Prepoznavi ih jednom, okrenite se vaim izvorima snage i radije se bavite njima i sigurnou u uspeh. Va prvi zadatak je da povratite zdravlje uma i tela, a za to je potreban mir uma i, za neko vreme, miran nain ivota. Nemojte izmirivati va um pitanjima koja jo uvek nije spreman da rei. Nemojte se uvek vraati na jednu istu stvar. Zaokupite va um koliko god moete zdravim i normalnim sugestijama i pruite mu to je mogue vie odmora. Kasnije kada uspostavite pravo mentalno stanje i balans, moete jasno prosuditi i oceniti kako ete oblikovati va ivot i ta treba da uradite u budunosti. Dao sam vam najbolji savet koji sam mogao i rekao vam ta je u ovom trenutku za vas najvanije. to se tie vaeg dolaska u Pondieri, bolje je da od toga privremeno odustanete. Nisam vam mogao rei nita vie nego to sam vam napisao. Za vas je najbolje, sve dok ste bolesni, da ne naputate oevu negu i iznad svega, kao meru predostronosti, da se ne vraate na mesto i uslove gde ste imali slom sve dok se potpuno ne oporavite i dok seanje i asocijacije povezane sa njim ne izgube na intenzitetu, tako da ne mogu vie proizvesti neku nasilnu ili uznemirujuu impresiju. * Nema stvarnog razloga da budete nezadovoljni i razoarani samim sobom - s obzirom da se napredak desio uprkos otporu niih sila. Pritisak koji tumaite kao teinu u stomaku mora nestati - upravo tu se jo uvek nalazi glavni otpor. Unutranji mir i radosno poverenje i zadovoljstvo spolja je ono to vam je potrebno - tada e ova vrsta nervnog nesklada i pritiska nestati. *

81

Izgleda daje glavni problem u tome to ste suvie podloni nervnom uzbuenju - jedino unoenjem mira i spokoja u celokupno bie moete obezbediti siguran napredak u sadani. Da biste se oporavili prvo morate prestati da se preputate nervnom napadu to se vie identifikujete sa idejama i oseanjima, to oni postaju jai. Morate se povui i pronai neto u sebi to je nedodimuto patnjom i depresijom i odatle se osloboditi patnje i depresije. To su fenomeni samoidentifikacije. Ali, oni se ne javljaju naom voljom. Postoji jedan metod koji se danas koristi prilikom izleenja nervnih bolesti. Kada neko ne moe da spava, niti da bude miran jer je suvie uzbuen ili nervozan, a njegovi nervi bolesni i oslabljeni prekomernim uznemiravanjem, obino mu se kae da seclne ispred akvarij uma, na primer - akvarij uma, divno, zar ne? - ispred akvarijuma sa slatkim malim ribama, zlatnim ribicama; samo da sedi; da se smiri u fotelji i da pokua da ne misli ni na ta (posebno ne o svojim problemima) gledajui ribice. Tako on posmatra ribice, kako se kreu, kako dolaze i odlaze, kako plove i okreu se, susreu, sastaju, jure jedna drugu u nedogled, a isto tako i vodu kako polako struji. Nakon nekog vremena on poinje da ivi ivot ribica: dolazi i odlazi, plovi, okree se, igra. 1 na kraju prvog sata njegovi nervi su u savrenom stanju i on je potpuno miran! Ali nikako ne smete misliti o svojim problemima, nego jednostavno samo posmatrati ribe.

82

UZNEMIRENJA PODSVESNOG

Kako kontrolisati podsvest

Podsvesno nije izvor svega; ono je samo nii nivo Neznanja i uglavnom utie na nii vital i fiziku spoljanju svest, a oni opet utiu na vie delove prirode. Iako je dobro videti ta je ono i kako deluje, ovek ne sme biti suvie okupiran ovom mranom stranom ili ovim pojavnim aspektom instrumentalnog bia. Pre ga treba posmatrati kao neto odvojeno od sebe, kao masku lane prirode koju Neznanje stavlja na pravo bie. Stvarno bie je ispod toga, sa svim svojim ogromnim potencijalima dostizanja i izraavanja Boanskog, a posebno ono najskrivenije, dua, psihika Purua koja je oduvek po svojoj sutini ista, boanska, okrenuta svemu dobrom, istinitom i lepom. Unutranje bie mora preuzeti kontrolu nad spoljanjim biem i pretvoriti ga u instrument kroz koji se vie ne ispoljava neosveena podsvesna Priroda, ve Boansko. Stalnim seanjem na to i otvaranjem prirode ka viem, moe se dostii Boanska Svest koja se zatim moe spustiti u celokupno unutranje i spoljanje postojanje, mental, vital i fiziki plan, podsvesno, u sve ono to mi vidljivo ili nevidljivo jesmo. Ovo treba da vam bude glavna preokupacija. Razmiljanje iskljuivo o podsvesnom i o svojoj nesavrenosti stvara depresiju i stoga ga treba izbegavati. ovek treba da naglaava svoju pozitivnu stranu, sve vreme drei na oku i onu drugu, ali sa stavom odbacivanja i elje za njenom promenom. * Akcije podsvesnog su iracionalne, mehanike; ponavljajue. Ono ne potpada pod vlast razuma ili mentalne volje. To se moe promeniti jedino unoenjem vieg Svetla i vie Sile. *

83

Kada se ustaljeni pokret koji je dugo bio deo prirode odbaci, on nalazi zaklon u nekom manje prosvetljenom delu prirode; ako ga i odatle izbacite, on nalazi utoite u podsvesnom i odatle se pojavljuje kada ga najmanje oekujete ili izvire u snovima ili neoekivanim podsvesnim pokretima; moe se desiti i da izae napolje i ostane u zasedi u povrnom biu kroz koje dela univerzalna Priroda i odatle vas napada kao neka spoljanja sila pokuavajui da povrati izgubljeno kraljevstvo sugestijama ili ponavljanjem starih pokreta, ovek mora da stoji vrsto dok ne izbledi njegova snaga ponovnog vraanja. Ova vraanja ili napadi se moraju smatrati za neto strano, za invaziju - moraju biti odbijeni bez preputanja depresiji i potitenosti. Ako ih um odbaci, ako vital odbije da ih primi, ako je fiziko stabilno i odbije da poslua fiziki poriv, tada e ponovo pojavljivanje neke misli, impulsa vitala ili fizike senzacije poeti da gubi svoje poslednje oslonce i konano e postati suvie slabo da bi moglo da prouzrokuje neku tekou.

Podsvesne navike Navika u podsvesnom materijalu je ta koja osea vetaku potrebu stvorenu u prolosti i ne brine o tome da li to nanosi bol ili uznemirava nerve. To se deava pri uzimanju svih opijata (vina, duvana, kokaina itd.), ljudi nastavljaju i dalje da ih uzimaju ak i kada su se tetni efekti ve ispoljili i kada je svako zadovoljstvo nestalo upravo zbog te vetake potrebe (ona nije stvarna). Volja mora preuzeti vlast nad ovom podsvesnom istrajnou i na kraju je slomiti. * Sigurno je da je iznenadan i odluan prekid ovih vitalnih navika najlaki i najbolji nain! * ovek pre svega mora biti svestan, zatim sledi kontrola, a kontinuiranim ovladavanjem se deava promena karaktera. Promena karaktera je ono to dolazi na kraju. Moraju se kontrolisati loe, stare navike za dui period kako bi otpale i karakter se promenio. Uzmimo za primer nekog ko je esto depresivan. Kada stvari ne idu onako kako bi on eleo, on postaje depresivan. Tako, da bi on uopte poeo da se menja, pre svega mora postati svestan svoje depresije - ne samo depresije ve i uzroka tog stanja zbog kojeg u njega tako lako upada. Jednom kada je osvestio depresiju, mora zagospodariti njome, mora prestati da bude depresivan ak i onda kada se javi uzrok za depresiju - mora vladati svojom depresijom, spreiti da do nje uopte

84

doe. I konano, nakon to je zavrio ovaj posao, posle dovoljno dugo vremena, priroda gubi naviku da ima depresiju i vie ne reaguje na taj nain, jer je ona sama promenjena. * Podsvesno je podloga za sve akcije iz navike - ono moe podravati kako dobre tako i loe navike.

Kolektivni podsvesni uticaj Pojedinac je roen sa movarom koju treba dobro da raisti pre nego to pone da ivi. I jednom kada startuje na putu ka unutranjoj transformaciji i ode do podsvesnih korena bia - do onoga to dolazi direktno od roditelja, do svog naslea - tada uvia ta je to! I sve, skoro sve tekoe su tu, vrlo malo stvari se dodaje tom skladitu nakon nekoliko prvih godina ivota. Ovo naknadno dodavanje se odvija u udnovatim trenucima; ako ste u loem drutvu, ili itate loe knjige, moete biti time zatrovani, ali daleko su jai utisci koji su duboko ukorenjeni u podsvesti, prljave navike koje imate i protiv kojih se borite. Na primer, postoje ljudi koji ne mogu da otvore usta, a da ne izgovore la mada to ne ine namerno (to je i najgore od svega) ili oni koji ne mogu da dou u dodir sa drugim ljudima, a da se ne posvaaju ili naprave svakakve gluposti - to su njihove podsvesne, duboko usaene navike. Kada ste dobro raspoloeni, spolja inite sve kako biste izbegli njihovu manifestaciju, i korigovali ih ako je to mogue; vi radite, vi se borite; tada postajete svesni da se one uvek iznova pojavljuju i to iz onog dela koji nije pod vaom kontrolom. Ali, ako uete u podsvesno, ako dopustite vaoj svesti da se tu infiltrira i ako paljivo osmotrite, postepeno ete otkriti sve izvore, sva porekla vaih problema; tada ete poeti da shvatate ta su bili vai oevi i majke, dede i babe i ako u odreenom trenutku ne moete da se kontroliete, shvatiete: "Ja sam takav zato to su oni bili takvi". Ako je u vaoj unutranjosti psihiko bie dovoljno budno da vas nadgleda, da priprema vau stazu, ono vam moe doneti stvari koje e vam pomoi, privui ljude, knjige, okolnosti, svakakve koincidencije koje vam dolaze kao da vam ih prinosi neka milosrdna volja, prua vam usmerenje, pomo, podrku pri donoenju odluka i ukazuje na pravi put. Ali jednom kada donesete vrstu odluku, jednom kada ste odluili da pronaete vae istinsko bie, jednom kada ste iskreno krenuli tim putem, tada se ini kao da vam sve pomae da napredujete i ako paljivo pogledate, uoiete izvor vaih problema: "Ah, saekaj minut, ovu greku je napravio i moj otac; oh, ova navika mi je od majke; ah! moja baka je bila ba takva; moj deda je bio ba ovakav", ili bi to mogla biti i osobina dadilje koja se brinula o

85

vama kada ste bili mali, ili brae i sestara koji su se igrali sa vama, drugova i drugarica sa kojima ste se druili, uvideete da je sve tu, prepoznavi ga u ovoj ili onoj osobi. Ako nastavite da budete iskreni, otkriete da sve ovo moete prebroditi mirno i nakon nekog vremena ete otkaiti sva sidra sa kojima ste roeni i zaploviti slobodno ka vaem cilju. Ako zaista elite da transformiete va karakter, postupite na ovaj nain. Vlada miljenje da je nemogue promeniti svoju prirodu; u svim filozofskim, ak i jogikim knjigama, ponavlja se ista pria: "Ne moete promeniti va karakter, takvi ste roeni, takvi ete i ostati." Ovo je apsolutno pogreno, to vam garantujem; ali za promenu karaktera je neophodno uraditi neto vrlo teko, zato to nije va karakter taj koji treba da se promeni, nego karakter vaih predaka. Njih ne moete promeniti (poto oni to ne ele), ali moete promeniti sebe. Ono to su vam oni dali, to su vam poklonili pri vaem roenju - "divne darove" - upravo to morate promeniti. Ali ako uspete da uhvatite zajedniku nit koja povezuje sve ove stvari, istinsku nit, ako ste iskreni i istrajni u tome, jednog lepog jutra ete biti slobodni; sve ovo e spasti sa vas i krenuete u ivot bez ikakvog optereenja. Tada ete biti novi ovek, iveti novim ivotom, skoro ete imati i novu prirodu. I ako se osvrnete unazad, rei ete: "Ma, to je nemogue. Ja nikada nisam bio takav!" * Kada se na Zemlji rodi bie, ono se neizbeno raa u odreenoj zemlji i u odreenom okruenju. Shodno svojim fizikim roditeljima, ono se raa u okviru mree socijalnih, kulturnih, nacionalnih, ponekad i religioznih uslova, u okvirima navika miljenja, razumevanja, oseanja, poimanja, razliitih tvorevina koje su prvo mentalni, zatim polako postaju vitalni, i konano materijalni abloni bia. Preciznije reeno, vi ste roeni u odreenom drutvu ili nekoj religiji, u posebnoj zemlji, i to drutvo ima svoje sopstvene kolektivne koncepcije, i ta nacija ima svoje kolektivne koncepcije, i ta religija ima svoju kolektivnu "konstrukciju" koja je obino kruto fiksirana. Vi ste roeni u svemu tome. Naravno, kada ste vrlo mladi, toga ste potpuno nesvesni, ali ono utie na vae formiranje - to formiranje, to sporo formiranje kroz asove i asove, dane i dane, iskustva koja se taloe jedno na drugo, sve to postepeno gradi vau svest. Vi se nalazite ispod toga kao ispod staklenog zvona. To je takva tvorevina da vas ona potpuno pokriva i titi na jedan nain, ali na drugi znatno ograniava. Sve to to nesvesno apsorbujete, formira podsvesnu bazu eclc vae konstrukcije. Podsvesna baza e delovati na vas tokom celog vaeg ivota ako se ne pobrinete da je se oslobodite. A da bi ste se toga oslobodili, morate ga prvo postati svesni; taj prvi korak je najtei, jer je tvorevina vrlo suptilna, ona je stvorena jo u ono doba kada niste bili svesno bie, kada ste tek pali potpuno oamueni sa drugog sveta u ovaj (smeh) i sve vam se desilo, a da vi u tome ni najmanje niste uestvovali. Stoga, vama se ak ne javlja ni misao da biste mogli neto znati o tome, a kamoli da se toga oslobodite. I zaista je zauujue da
86

kada iz nekog razloga postanete svesni koliki je uticaj te kolektivne sugestije, u isto vreme shvatate i koliko je marljivog i dugotrajnog rada potrebno da biste se toga oslobodili. Ali problem se tu ne zavrava. Vi ivite okrueni ljudima. Ti ljudi imaju svoje elje, pogrene tenje, impulse koji se izraavaju kroz njih i sve vrste principa koji su u njihovoj svesti uzeli individualnu formu. Na primer, reeno obinim jezikom: imate oca, majku, brau, sestre, prijatelje, drugove; svako od njih ima svoja oseanja, namere i svi oni sa kojima ste u odnosu oekuju neto od vas, kao to i vi oekujete neto od njih. Ono to oni ine ne pokazuju vam uvek, ali to je vie ili manje svesno u njihovom biu i stvara formacije. Ove formacije, u zavisnosti od kapaciteta misli i jaine vitalnosti odreene osobe, su manje ili vie snane, ali ipak imaju neku uroenu, ne ba zanemarljivu snagu koja je jednaka vaoj; i tako ono to ljudi od vas hoe, ele, nadaju se ili oekuju na ovaj nain ulazi u vas u obliku sugestija koje se retko izraavaju, ali koje vi apsorbujete bez imalo opreznosti i to odjednom budi u vama sline elje, sline namere, sline impulse... Ovo se deava od jutra do veeri i od veeri do jutra, jer te sugestije ne prestaju da budu aktivne ak ni kad spavate, nego su, naprotiv, tada esto intenzivnije, zato to vaa svest nije vie budna da bi mogla da ih osmotri i zatiti vas do odreenog stepena. 1 sve ovo je potpuno uobiajeno, tako uobiajeno da je postalo prirodno i to toliko prirodno da su vam sada potrebni specijalni uslovi i najneobinije okolnosti da biste ga osvestili. Naravno, preutali smo da vai odgovori, vai impulsi, vae elje imaju slian uticaj na druge, i da sve to postaje divna meavina (kombinacija) u kojoj je jai uvek u pavu! Daje ovo kraj problema, jo uvek biste mogli da se izvuete iz zbrke; ali stvari se komplikuju. Ovaj zemaljski svet, ovaj ljudski svet konstantno napadaju sile susednog sveta, tj. vitalnog sveta, suptilnijeg u odnosu na etvorostruku atmosferu zemlje (fiziku, vitalnu, mentalnu, psihiku); i taj vitalni svet koji nije pod uticajem psihikih sila ili psihike svesti je u sutini svet loih namera, nereda, neravnotee i svih onih anti-boanskih stvari koje moemo zamisliti. Taj vitalni svet konstantno prodire u fiziki svet i bivajui suptilniji nego fiziki, esto je za veliku veinu neprimetan. U tom svetu postoje entiteti, bia, razliite individue, koje imaju svakakve namere i koriste svaku priliku bilo da sebe zabave, ako su nevana bia, bilo da nakode i stvore nered ako su bia od vee vanosti. Ova poslednja imaju vrlo znaajnu mo prodiranja i sugestije, i tamo gde postoji i najmanje otvaranje, najmanja sklonost, oni odmah pojure unutra, jer je to njihova omiljena zabava. Pored toga, oni su vrlo edni ili gladni odreenih ljudskih vitalnih vibracija koje su za njih pravi specijaliteti; i tako njihova igra lei u tome da pobuuju destruktivne motive u oveku, kako bi sam ovek poeo da odailje te sile, a kako bi se ta bia mogla nahraniti time koliko god ele. Svi pokreti ljutnje, nasilja,

87

strasti, elje, svih stvari koje vas primoravaju da izbacite odreenu energiju iz sebe, da ih projektujete van sebe, upravo je ono to entiteti vitalnog sveta najvie vole, jer, kao to sam rekla, oni u tome uivaju kao u nekom raskonom obedu. Sada, njihova taktika je jednostavna: oni vam poalju sitnu sugestiju, mali impuls, neznatnu vibraciju koja duboko ulazi u vas i kroz okruenje ili simpatiju rezonantno budi u vama neophodnu vibraciju za izbacivanje sile koju ele da apsorbuju. Ako ste iole paljivi, onda je malo lake prepoznati njihovo dejstvo jer postajete svesni neega to se iznenada budi u vama. Na primer, oni koji imaju naviku da gube strpljenje, ako su ikada makar malo pokuali da kontroliu svoju ljutnju, uvideli su da neto dolazi od spolja ili se pojavljuje odozdo i u stvari preplavljuje njihovu svest podiui talas ljutnje u njima. To ne znai da je svako sposoban za ovakvo razluivanje; govorim o onima koji su pokuali da spoznaju svoje bie i da ga kontroliu. Ove neprijateljske sugestije je lake razabrati nego na primer, va odgovor na odluku ili elju bia koje je iste prirode kao i vi, drugog ljudskog bia, koje shodno tome deluje na vas bez jasne impresije da neto dolazi spolja: vibracije su vrlo sline, skoro identine po svojoj prirodi i zbog toga morate biti mnogo budniji i daleko oprezniji kako biste shvatili da ti pokreti za koje se ini da dolaze iz vas, u stvari dolaze od spolja. Ali, to se tie neprijateljskih sila, ako ste iskreni i budno posmatrate sebe, postajete svesni da postoji neto u biu to reaguje na uticaje, na impulse, na sugestije, ak ponekad i na neto vrlo konkretno, to ulazi i stvara sline vibracije u biu. Eto, to je problem. Lek? ... On je uvek isti: dobro raspoloenje, iskrenost, uvid, strpljenje - oh! beskrajno neumorno strpljenje i istrajnost koja vas uverava da ete ono to niste uspeli danas, uspeti sutra, i podrava vae pokuaje sve dok ne uspete. Ovo nas vraa na Sri Aurobindove rei: ako vam ova kontrola izgleda sasvim nemogua danas, to ne znai da e jednog dana biti samo mogua, nego da ete je sigurno ostvariti.

88

PSIHIKO BIE I PSIHOLOKO ZDRAVLJE

Psiha - Izvor unutranjeg blagostanja Oputenost i mir se oseaju vrlo duboko i daleko unutra zato to potiu od psihe, a psiha je vrlo duboko u nama, prekrivena umom i vitalom. Kada meditirate vi se otvarate ka psihi, postajete svesni vae psihike svesti duboko unutra i oseate sve to. Da bi ova oputenost, mir i srea postali snani, postojani i prisutni u svakom delu bia i tela, morate da odete jo dublje i donesete potpunu snagu psihe u fiziko. Ovo najlake moete postii redovnom koncentracijom i meditacijom sa tenjom ka istoj svesti, ali takoe i radom, posveenou, nesebinim radom za Boansko zaboravljajui na sebe... * U uobiajenoj ljudskoj svesti sve je vrlo sporo. Kada uporedimo vreme koje je neophodno za realizaciju neega sa prosenim ljudskim vekom, ono nam izgleda beskrajno. Ali na sreu, doe vreme kada ovek izgubi pojam o tome, kada vie nije u okvirima ljudskih merila. im ovek ostvari istinski kontakt sa psihom, on gubi ovu vrstu ogranienja kao i agoniju, agoniju koja je tako muna: "Moram biti brz, moram biti brz, nemam puno vremena, moram da pourim, nemam vie vremena." ovek tada radi vrlo loe ili ne uspeva nita da uradi. Ali im se uspostavi kontakt sa psihom, tada agonija potpuno nestaje; ovek poinje da se osea oputenije, mirnije i spokojnije i da ivi u venosti. * Psihika uravnoteenost predstavlja uravnoteenost bia koja se javlja usled injenice da psiha, koja upravlja pokretima bia, gospodari nad svim pokretima svesti. Psiha je uvek u ravnotei. Zato, kada je aktivna i upravlja biem, ona neizbeno donosi balans.

89

Budui uitelji i budui uenici su poeli da dolaze, neki iz inostranstva, i da se prilagoavaju klimi i obiajima zemlje. Oni stiu u Aram po prvi put, ne znajui nita o njegovom ivotu i njegovim obiajima. Neki od njih dolaze sa mentalnom tenjom, bilo da slue ili da neto naue; drugi dolaze u nadi da e raditi jogu, pronai Boansko i sjediniti se sa Njim; konano, postoje oni koji ele da se potpuno posvete boanskom radu na Zemlji. Svi oni dolaze podstaknuti svojim psihikim biem, koje eli da ih povede ka samorealizaciji. Oni dolaze sa izraenom psihom koja upravlja njihovom sveu; oni imaju psihiki kontakt sa ljudima i stvarima. Sve im izgleda lepo i dobro, njihovo zdravlje se poboljava, njihova svest se sve vie prosvetljuje; oni se oseaju sreno, zadovoljno i sigurno; misle da su doli do krajnjih granica svoje svesti. Ovaj mir, ispunjenost i radost koje dobijaju kroz psihiki kontakt, prirodno pronalaze svuda, u svemu i u svakome. To im prua otvorenost ka istoj svesti koja ovde sve proima i pokree. Sve dok je otvorenost prisutna, mir, ispunjenost i blaenstvo su odmah praeni napretkom, zdravljem i spremnou u fizikom, spokojstvom i pozitivnou u vitalu, jasnim razumevanjem i irinom u mentalu i uoptenim oseajem sigurnosti i zadovoljstva. Ali ljudskom biu je teko da odri konstantan kontakt sa svojom psihom. im se prilagodi, sveina novog iskustva nestaje i stara linost se vraa na povrinu sa svim svojim navikama, sklonostima, sitnim opsesijama, nedostacima, i nerazumevanjima; na mesto mira dolazi nemir, radost nestaje, razumevanje bledi, a u oveka se uvlai oseaj daje ovo mesto isto kao i svako drugo jer on postaje ono to je oduvek i bio. Umesto da vidi samo ono to je uradio, on sve vie postaje svestan jedino onoga to tek treba da uradi; postaje mrzovoljan i nezadovoljan okrivljujui druge ljude i stvari umesto sebe. Poinje da se ali na nedostatak komfora, na nepodnoljivu klimu, na neodgovarajuu hranu koja je teka za varenje. Oslanjajui se na ri Aurobindovo uenje daje telo neophodan uslov za jogu, da ga ne treba negirati i da mu se, naprotiv, mora pokloniti puna panja, njegova fizika svest se koncentrie skoro iskljuivo na telo, i pokuava da pronae naine kako da ga zadovolji. To je praktino nemogue, jer sa retkim izuzecima, to mu se vie daje, ono vie zahteva. Pored toga, fiziko bie je u neznanju i slepilu; ono je prepuno pogrenih pojmova, predrasuda, unapred stvorenih ideja i sklonosti. Zaista, ta svest se ne moe efikasno baviti telom. Jedino psihika svest ima uvid i znanje koji su potrebni da bi se ispravne stvari uradile na pravi nain. Moete upitati, koji je lek za takvo stanje stvari? Jer, mi se nalazimo u zaaranom krugu s obzirom da se ceo problem javlja usled povlaenja iz psihe, a jedino psiha moe pronai reenje problema. Prema tome, postoji samo jedan lek: budite oprezni, drite se vae psihe, nemojte dozvoliti niemu iz vae svesti da se isprei izmeu vas i vae psihe, ne obazirite se na sve ostale sugestije i oslonite se na psihu.

90

... A ako se uprkos vaim naporima horizont ponekad zamrai, ako nada i radost nestanu, ako vas entuzijazam napusti, setite se daje to znak da ste se odvojili od vaeg psihikog bia i izgubili kontakt sa njegovim idealom. Na ovaj nain ete prestati da okrivljujete druge ljude i stvari oko vas i da tako nepotrebno poveavate vau patnju i vae probleme.

91

VEBE ZA USAVRAVANJE I OVLADAVANJE

Distanciranje - korak nazad Mnogi od vas ive na povrini svog bia, izloeni spoljanj im utieajima. Vi ivite skoro uvek, takorei projektovani izvan vaeg sopstvenog tela, i kada sretnete neko vama neprijatno bie koje je projektovalo sebe na slian nain, vi se uznemirite. Celokupan problem se raa zbog toga to niste navikli da se distancirate. Morate uvek napraviti korak nazad u sebe - nauiti da odete duboko unutra, da koraknete nazad i da budete bezbedni. Ne dozvolite da vas obuzmu sile spoljanjeg sveta. ak i ako ste u urbi da uradite neto, distancirajte se za neko vreme i otkriete kako ete posle toga, na svoje iznenaenje, mnogo bolje i bre uraditi svoj posao. Ako se neko ljuti na vas, nemojte biti uhvaeni u njegove vibracije nego jednostavno uinite korak unazad, i sva njegova ljutnja e, ne nalazei podrku ili odgovor, nestati. Uvek zadrite svoj mir, oduprite se svakom iskuenju da ga izgubite. Nikada nemojte odluivati bez te distance, nikada nemojte izgovarati nijednu re bez distance, nemojte se nikada uputati u akciju bez distanciranosti. Sve to pripada obinom svetu je prolazno i nepostojano, tako da u njemu nema niega vrednog zbog ega bi se trebalo uzbuivati. Ono to je trajno, veno, besmrtno i beskonano - jedino to je vredno imati, jedino je to vredno borbe, vredno sticanja. To je Boansko Svetio, Boanska Ljubav, Boanski ivot to je takoe i Vrhovni Mir, Savreno Blaenstvo sa Potpunom Vlau i Manifestacijom kao krunom svega. Kada dobijete oseaj relativnosti stvari, tada u svakoj situaciji moete uiniti korak nazad i posmatrati ta se deava; moete ostati neuznemireni prizivajui Boansku Silu i ekati na odgovor. Tada ete tano znati ta treba da uinite. Zapamtite, stoga, da ne moete primiti odgovor ako niste vrlo mirni. Praktikujte taj unutranji mir, makar pokuajte, i nastavite sa vebom sve dok ona ne postane za vas navika.

92

Postati svestan "Sebe" Ovo je jedna od najvanijih vebi koju treba da upranjavate ako elite da postignete uspeh u samokontroli i u zadobijanju makar ogranienog znanja o sebi: treba da budete u stanju da lokalizujete svoju svest i daje svesno usmeravate na razliite delove vaeg bia, kako biste mogli da razlikujete sopstvenu svest od svojih misli, oseanja, impulsa, da postanete svesni ta je ta svest sama po sebi. Tako ete nauiti da je usmeravate: moete je usmeriti na telo, na vital, na psihu (to je najbolje mesto za nju); moete usmeriti svoju svest na um, moete je podii iznad uma i sa njom otii u sve oblasti univerzuma. Ali, pre svega, morate znati ta je ta svest, tj. morate postati svesni same svesti, lokalizovati je. A za to postoje mnoge vebe. Jedna od njih je dobro poznata, a to je posmatranje sebe i svog ivota, kao i ispitivanje da li je telo zaista svest vaeg bia, ono to zovete "ja"; jednom kada shvatite da telo uopte nije to, da ono izraava neto drugo, tada istraujete vae impulse, emocije, kako biste videli da li su one moda to, i ponovo pronalazite da ni one nisu to; i tada ispitujete svoje misli, da li ste vi ta misao, ono to zovete "ja" i na kraju, posle nekog vremena postajete svesni: "Ne, ja mislim, prema tome, ja sam neto razliito od misli." I tako eliminacijom uspevate da doete u kontakt sa neim, neim to vam daje oseaj postojanja - "Da, to sam 'ja'. I to neto ja mogu pokretati, mogu ga preneti sa mog tela na vital, na um, mogu ga ak, ako sam vrlo... kako to da kaem?... vrlo uveban u tom kretanju, preneti na druge ljude i na taj nain se mogu poistovetiti sa stvarima i ljudima. Pomou svoje aspiracije mogu ak otii i izvan ove ljudske forme, podii se ka oblastima koje vie nisu ovo malo telo i sve to ono nosi sa sobom." Tako ovek poinje da shvata ta je njegova svest, i tek posle toga moe rei: "Dobro, sjediniu svoju svest sa psihikim biem i tu je ostaviti, tako da moe biti u harmoniji sa Boanskim i potpuno mu se predati", ili slino tome: "Putem ove vebe izdizanja iznad miljenja i intelekta ui u u oblast istog svetla, istog znanja ... ", tada ovek moe tu ukljuiti svoju svest i iveti na takav nain, u punom sjaju i lepoti koji su iznad svake fizike forme. Ali, prvo, ova svest mora postati mobilna, morate znati kako da je razlikujete od ostalih delova bia koji su u stvari njeni instrumenti, naini njenog ispoljavanja. Svest mora upotrebljavati ove stvari, ali vi ne smete zameniti te stvari za svest. Usmerite svest na ove stvari, kako biste postali svesni svog tela, svog vitala, svog uma, svih svojih aktivnosti pomou vae volje za identifikacijom; ali da biste to postigli, vaa svest za poetak ne sme biti potpuno upletena, pomeana, zdruena, da tako kaem, sa svim ovim stvarima, ne sme ih zameniti za sebe, ne sme uiniti tu greku. Kada ovek misli o sebi (oigledno da od milion ljudi moda samo njih deset to ne radi), on misli: "Ja ... to je moje telo, to je ono to zovem 'ja'. I stoga, ja sam takav, kao i moj sused koji je takoe telo. Kada govorim o nekoj drugoj osobi,
93

mislim na njegovo telo". Tako, sve dok je ovek u ovom stanju, on je igraka svih moguih kretnji i nema nikakvu samokontrolu. Telo je najgrublji instrument, pa ipak to je ono to skoro svo vreme zovemo "ja", ukoliko nismo poeli da posmatramo sebe.

Samoposmatranje i samoorganizovanje

"Jedino posmatranjem ovih kretnji (naeg bia) sa izuzetnom panjom, njihovim donoenjem, takorei pred sud naeg najuzvienijeg ideala, sa iskrenom eljom da se pokorimo njegovoj odluci, moemo se nadati da emo u nama obrazovati takvo razluivanje koje nikada ne grei." -"Nauka ivljenja", o obrazovanju -

ovek mora biti jasno svestan porekla svojih kretnji zato to postoje kontradiktorna htenja u biu - neka vas guraju ovde, druga tamo, a to oigledno stvara haos. Ako posmatrate sebe, uoiete da im uradite neto to vas uznemirava, um e vam odmah dati pogodan razlog kako bi se opravdao - taj um je sposoban da sve ulepa. U ovakvim uslovima je teko spoznati sebe. Morate biti apsolutno iskreni kako biste mogli da to uradite i da jasno vidite sve sitne lai mentalnog bia. Ako u mislima samo mehaniki prolazite kroz razliite aktivnosti i reakcije koje su vam se desile u toku prethodnog dana, takvo beskonano ponavljanje iste stvari vam nee doneti napredak. Da bi ovaj pregled pospeio va napredak, morate pronai neto u sebi u ijem svetlu moete biti sami sebi sudija, neto to predstavlja va najbolji deo, koji sa sobom nosi neko svetio, neku pozitivnost i koji zaista tei napretku. Postavite ga ispred sebe i prvo pogledajte kao u bioskopu sve to ste uradili, sve to ste osetili, vae impulse, vae misli itd; tada pokuajte da upravljate njima, to znai, pronaite im uzroke i posledice. Pogledajte svetlei ekran koji je pred vama: neke stvari su se desile dobro, nisu ostavile trag za sobom; druge su, nasuprot tome, ostavile mali trag, a tree su bacile senku koja je potpuno mrana i neodgovarajua. Morate to uraditi vrlo iskreno, kao da igrate igru: pod takvim okolnostima sa uradio tu i tu stvar, oseao sam se ovako ili mislio na taj nain; imam pred sobom svoj ideal znanja i gospodarenja sobom, pa da li je taj in bio u skladu sa njim ili ne? Ako je bio, ekran je ostao proziran, bez bilo kakvog traga i zato ne treba vie da brinem o tome. Ako nije saglasan sa idealom, na ekranu je ostao trag. Zato je ostavio taj trag? ta je u tom inu bilo suprotno tenji ka

94

samospoznaji i samoovladavanju? Vrlo esto ete naii na neku podudarnost sa nesvesnim - tada ete ga odloiti meu nesvesne sadraje i reiti da sledei put budete svesni pre nego to uinite bilo ta. Ali, u nekim sluajevima, videete da je to bio samo odvratni sitni egoizam, potpuno crn, koji se pojavio da bi poremetio vau akciju ili vau misao. Tada postavite ovaj egoizam pred vae "svetio" i upitajte se: "Odakle mu pravo da me primorava da to inim, da to mislim?" ... i umesto da prihvatite bilo koje izopaeno objanjenje, morate tragati i pronai u jednom od uglova vaeg bia neto to misli i kae: "Ah, ne, prihvatiu sve, osim toga." Videete da je to triava tatina, pokret samoljublja, skriveno egoistino oseanje, gomila stvari. Tada dobro osmotrite ove stvari u svetlu vaeg ideala: "Da li je ovaj pokret u skladu sa mojim traganjem i realizacijom ideala ili ne? Stavljam ovaj mali mrani ugao na svetio sve. dok ono ne prodre kroz njega i raspri ga." Tada je gotovo sa komedijom. Ali komedija vaeg celog dana jo nije zavrena, znate, jer postoji jo mnogo stvari koje treba staviti ispred tog svetla. Ali ako nastavite ovu igru - jer je to uistinu igra, ako je istinski igrate - uveravam vas da za est meseci neete moi da prepoznate sebe, da ete rei: "ta? Bio sam takav! Nemogue!" Moete biti stari pet ili dvadeset godina, pedeset ili ezdeset, a da se ipak transformiete na ovaj nain postavljajui sve ispred tog unutranjeg svetla. Videete da elementi koji se ne slau sa vaim idealom nisu uvek elementi koje treba u potpunosti da izbacite iz sebe (ovakvih je vrlo malo), to su jednostavno stvari koje nisu stavljene na svoje mesto. Ako sve organizujete - vaa oseanja, vae misli, impulse i slino - oko psihikog centra predstavljenog ovim unutranjim svetlom, uoiete da se sav unutranji nesklad pretvara u savreni red. Sasvim je oigledno da e, ako slinu proceduru prihvati neka nacija ili zemlja, mnoge stvari koje oveka ine nesrenim nestati, jer najvei deo ljudske mizerije dolazi usled injenice da stvari nisu postavljene na svoje mesto. Ako bi se ivot organizovao na takav nain da se nita ne gubi i da je svaka stvar na svom mestu, mnoge od mizerija ne bi vie postojale. Jedan svetac je rekao: "Nema zla. Postoji samo nedostatak balansa. Nita nije loe. Stvari samo nisu na svom mestu." Kad bi sve bilo na svom mestu, kod svih naroda, u elom materijalnom svetu, u akcijama i delima, oseanjima individua, veliki deo ljudske patnje bi nestao. * U meni postoje kontradiktorne odluke. Da, ima ih vie. To je jedno od prvih otkria. Postoji jedan deo koji u nekom trenutku eli neto da uradi na jedan nain; u sledeem trenutku na drugi nain, a u narednom na trei! Pored toga postoji ak i ovo: neto u vama to eli i neto to kae ne. Zar nije tako? Ali upravo to treba da uoite ako elite makar malo da se

95

organizujete. Zato ne projektujete sebe na ekran, kao u bioskopu, i pogledate sebe kako se kreete na njemu? Kako je samo to interesantno! To je prvi korak. Projektujte sebe na ekran, a zatim posmatrajte i sagledajte svaki pokret, vidite ta se sve deava i na koji nain. Ako napravite mali dijagram, tada e to postati jo interesantnije. Nakon izvesnog vremena, kada se naviknete na ovakvo posmatranje, moete da napravite jo jedan korak tako to ete doneti odluku. Ili jo bolje: organizujte - aranirajte, uzmite sve u obzir, stavite svaku stvar na svoje mesto, uredite stvari tako da one poprime ispravan tok sa unutranjim smislom. Tada moete postati svesni svog usmerenja i rei: "Vrlo dobro, bie tako: moj ivot e krenuti tim pravcem, zato to je to logino sa stanovita mog bia. Sada, poto sam sve sredio unutar sebe, poto sam svaku stvar stavio na svoje mesto, spontano se formiralo centralno usmerenje. Jedan korak dalje i znam ta e mi se desiti jer sam ja to lino odluio... " Ne znam, ja vam govorim sve ovo, ali meni je to izgledalo uasno interesantno, neto najinteresantnije na svetu. Nije postojalo nita, nijedna stvar zanimljivija od ove... Ubeena sam da e svako ko ovo pokua da uradi na isti nain, sa istom sveinom i iskrenou, postii nadahnjujue rezultate... Stavite sve na taj ekran ispred sebe i gledajte ta e se desiti. Pre svega, morate znati unapred sve to e vam se desiti, ali ne smete zatvarati oi kada se neto neprijatno pojavi ispred vas! Morate ih drati irom otvorene i pojedinano stavljati svaku stvar na ekran. Tada ete otkriti jednu vrlo zanimljivu stvar. Sledei korak je da kaete sebi: "Poto se sve ovo deava unutar mene, zato ne bih ovu stvar postavio ovako, a onu stvar onako, a zatim onu stvar tamo ovako, zar ne bih na taj nain uradio neto logino to ima smisla? Zato da ne uklonim te stvari koje mi stoje na putu, te meusobno suprotstavljene elje? Zato? I ta one predstavljaju u biu? Zato su prisutne? Ako ih stavim na njihovo mesto, zar mi to nee pomoi umesto da me povreuje?", i tome slino. I tako, malo po malo, vaa percepcija e se izotravati i vi ete uviati razloge zbog kojih ste ba takvi, i ta vam valja uiniti - zbog ega ste u stvari roeni. I tada, sasvim prirodno, poto se sve organizuje u skladu sa tim, staza je ista, i vi moete unapred rei: "Na ovaj nain e se to dogoditi." A kada stvari od spolja pokuaju da sve to poremete, biete u stanju da kaete: "Ne, prihvatam ovo jer mi to pomae; odbacujem ono jer mi to kodi." A onda, posle nekoliko godina, ukrotiete sebe kao to biste ukrotili konja: radite ta god hoete, kako god to vi elite i idete kud vam je volja. ini mi se da je sve ovo vredno truda. Verujem da je to neto najinteresantnije.

96

Vizualizacija za otkrivanje sopstvenog bia Ako nastavite sa otkrivanjem vaeg unutranjeg bia, pronai ete da jedan od njegovih razliitih delova, vrlo esto u vama prouzrokuje oseaj kao da ulazite u neku prostoriju ili sobu, i u zavisnosti od boje, atmosfere, stvari koje ona sadri, javlja vam se vrlo jasna percepcija o delu bia koji poseujete. I tada moete da idete iz jedne u drugu sobu, da otvarate vrata i odlazite u sve udaljenije i skrivenije sobe od kojih svaka ima svoje karakteristike. esto se ove unutranje posete mogu odvijati tokom noi. Tada one uzimaju jo konkretniju formu, poput sna, u kome kao da ulazite u kuu koja vam je jako dobro poznata. A prema vremenu ili periodima, sve se menja, ponekad soba moe biti u potpunom neredu, velikoj konfuziji, gde je sve pomeano, ponekad su tu i neke polomljene stvari, vlada potpuni haos. U nekom drugom trenutku ove stvari su vrlo organizovane, stavljene na svoje mesto, kao da poseujete neko uredno domainstvo, gde je sve poieno, sloeno, a ipak se radi o istoj kui. Ova kua je prdstava, neka vrsta objektivne predstave vaeg unutranjeg bia. U skladu sa onim to tu vidite ili radite, javlja vam se simbolina prezentacija vaeg psiholoog rada. Ovo je vrlo korisno za njegovu konkretizaciju. Sve zavisi od oveka. Neki ljudi su intelektualni tipovi; oni sve vide kroz ideje, a ne u slikama. Ali ako su primorani da se spuste u materijalnu oblast, rizikuju da ne ostvare nikakav kontakt sa stvarima u njihovom konkretnom obliku, ostajui na nivou ideja, ostajui u umu, zadravajui se tu neogranieno. Tada oni umiljaju da napreduju, mada mentalno zapravo to i ine, ali je teko odrediti koliko i kako. Evolucija uma moe potrajati hiljadama godina, jer se radi o ogromnom i neistraenom polju koje se stalno obnavlja. Ali, ako elite da napredujete u vitalu i na fizikom planu, ova uobliena predstava postaje vrlo korisna za defmisanje akcije i za njeno konkretizovanje. Sigurno je da se sve to ne deava pod kontrolom volje; dosta zavisi i od vae prirode. Ali oni koji imaju sposobnost koncentracije na slike, pronai e daje ovo jo jedna mogunost. Sedeti u meditaciji ispred zatvorenih vrata, kao da su ta vrata teka i bronzana i sedeti ispred njih sa reenou da ih otvorite - i proete kroz njih; tako da celokupna koncentracija i sva aspiracija biva saeta u samo jedan zrak i upire, upire, upire u vrata gurajui sve vie i vie, sa sve veom energijom, sve dok se vrata iznenada ne otvore i vi proete kroz njih. To ostavlja vrlo snaan utisak. ovek takorei uranja u svetio i tada dobija potpuni doivljaj iznenadne i radikalne promene u svesti, sa iluminacijom koja ga potpuno obuzima i oseaj em da postaje neka druga osoba. I ovo je vrlo konkretan i moan nain da stupite u kontakt sa svojim psihikim biem.
*

97

...kada zatraim od vas da odete duboko u sebe, neki od vas se koncentriu na senzaciju, dok dragi moda obijaju impresiju kao da silaze u dubok bunar, sa jasnom vizijom stepenica koje se naziru u mraku i sputaju sve dalje i dalje, vodei ih sve dublje i dublje, ponekad tano do nekih vrata; tada oni sedaju ispred vrata sa voljom da prou kroz njih i ponekad se ta vrata i otvore, tada oni ulaze unutra i vide neku vrstu prostorije ili sobe ili peine ili neeg slinog, i ako nastave dalje da idu, doi e do drugih vrata i ponovo se zaustaviti i sa naporom ih otvoriti i poi dalje. I ako se ovo ini sa dovoljnom istrajnou i eljom za daljnjim iskustvom, doi e vreme kada e se odjednom nai pred vratima koja su posebno snana i sveana, ako uloe ogroman napor koncentracije i ta vrata e se otvoriti i oni e se odjednom nai u prostoriji prepunoj svetla i jasnoe; i tada e videti, doiveti dodir sa svojom sopstvenom duom. Probuenje unutranje svesti Pitali ste kakav metod treba usvojiti kako bi se mentalno traganje pretvorilo u ivo spiritualno iskustvo. Pre svega je neophodno vebanje koncentracije na unutranju svest. Uobiajeni ljudski umje aktivan samo na povrini i ta aktivnost skriva pravo Jastvo. Ali, postoji i druga, skrivena svest ispod te povrine pomou koje moemo postati svesni pravog Jastva i veih, dubljih istina prirode i realizovati to Jastvo oslobaajui i transformiui prirodu. Umiriti povrinski um i zapoeti unutranji ivot je cilj ove koncentracije. Ova istinska svest, koja je drugaija od povrinske ima svoja dva glavna centra, jedan u srcu (ne u fizikom srcu, nego u sranom centru na sredini grudi), a drugi u glavi. Koncentracija na srce vam otvara unutranji put, i ako pratite to otvaranje, i odete duboko, postajete svesni due ili psihikog bia, boanskog elementa u individui. Ovo bie kada nije niim zaklonjeno, poinje da se ispoljava, da upravlja prirodom, da usmerava sve njene pokrete ka Istini, ka Boanskom i da u nju priziva sve to se nalazi iznad. Ono donosi svest o Prisustvu, posveenje celog bia Najviem, i poziva moniju Silu i Svest koji ekaju iznad nas da se spuste u nau prirodu. Koncentrisati se na srce sa stavom potpune predaje Boanskom i aspiracijom ka unutranjem otvaranju i Prisustvu u srcu je prvi nain i, ako se tako moe rei, prirodan poetak; jer jednom postignuti rezultati ine spiritualnu stazu daleko lakom i sigurnijom nego to je to sluaj sa nekim drugim poecima. Drugi nain je koncentracija na glavu, na mentalni centar. Ovaj metod, ako donese tiinu na povrinu uma, otvara unutranji, vei, dublji um koji je daleko sposobniji da primi spiritualno iskustvo i spiritualno znanje. Ali kada je jednom ovde koncentrisan, ovek mora neprekidno usmeravati tihu mentalnu svest na gore, ka svemu to je iznad uma. Nakon nekog vremena ovek osea da mu se svest poviava i da se na kraju podie iznad poklopca koji ju je tako dugo vezivao

98

za telo i pronalazi centar iznad glave gde postaje jedno sa Beskonanim. Tu ona dolazi u dodir sa univerzalnim Jastvom, Boanskim Mirom, Svetlou, Snagom, Znanjem, Blaenstvom, stapa se i postaje jedno, oseaj ui sputanje tih stvari u prirodu. Koncentrisati se na glavu sa tenjom ka miru uma i realizaciji Jastva i Boanskog, je drugi nain koncentracije. Vano je, meutim, da ne zaboravite da je koncentracija svesti na glavu samo priprema za njeno podizanje iznad tog nivoa; u suprotnom, moete ostati zatvoreni u svom umu i njegovim iskustvima ili u najboljem sluaju ugledati samo odraz vie Istine, proputajui da se izdignete do spiritualne transcendencije i da tu ivite. Za neke je laka mentalna koncentracija, a za neke ona na srani centar; neki su sposobni da rade i jedno i drugo naizmenino - ali poeti sa sranim centrom, ako je mogue, je poeljnije. Druga strana discipline se bavi aktivnostima prirode uma, ivotne sile ili vitala i fizikog bia. Ovde se veba sastoji u usaglaavanju prirode sa unutranjom realizacijom kako se ne bi desila podela na dve neusaglaene celine. Tu postoji nekoliko puteva ili moguih procesa. Jedan je predati sve aktivnosti Boanskom, moliti za unutranje vodstvo i dozvoliti Vioj Sili da preuzme nau prirodu. Ako postoji unutranje otvaranje due, ako psihiko bie istupi napred, tada nee biti veih problema - jer je to uvek praeno psihikim razluivanjem, konstantnim prisustvom i konanim ovladavanjem koje ne samo to obelodanjuje nego mimo i strpljivo otklanja sve nesavrenosti, donosi pozitivne mentalne i vitalne kretnje i preoblikuje svest o fizikom. Drugi metod je stati po strani odvojen od pokreta uma, ivota, fizikog bia, smatrati njihove aktivnosti za oformljene navike Prirode u individui koje su rezultat naih prolih dela, a ne kao delove naeg pravog bia; onoliko koliko uspete u ovome, toliko postajete nevezani, toliko sagledavate um i njegove aktivnosti kao neto to nije vae, ivot i njegove aktivnosti kao neto to nije vae, postajui svesni unutranjeg Bia - unutranjeg mentala, unutranjeg vitala, unutranjeg fizikog - mirnog, spokojnog, neogranienog, nevezanog koje odraava istinsko Jastvo iznad i koje moe biti njegov direktni predstavnik; od ovog unutranjeg tihog Bia proizilazi odbacivanje svega to treba odbaciti, prihvatanje samo onoga to se moe zadrati i transformisati, najskrivenija Volja za savrenstvom ili molba Boanskoj Sili da pri svakom koraku uini ono to je neophodno za promenu Prirode. Ona takoe moe proiriti um, ivot i telo do najskrivenijeg psihikog entiteta i njegovog vodeeg uticaja ili direktnog vodstva. U veini sluajeva ova dva metoda se proimaju i koriste zajedno da bi se konano stopili u jedan. Ali ovek moe poeti sa jednim od ta dva, sa onim koji mu je najprirodniji i najlaki za sleenje. Konano, u svim tekoama gde je upleten lini napor, Uitelj moe intervenisati i uraditi ono to je neophodno za realizaciju ili za trenutni korak koji treba uiniti.

99

* Mi itamo, pokuavamo da razumemo, objanjavamo, pokuavamo da saznamo. Ali jedan minut istinskog iskustva nas ui vie nego milion rei i stotinu objanjenja. Stoga je prvo pitanje: "Kako imati iskustvo?" Ui u sebe, to je prvi korak. I tada, jednom kada ste uspeli da odete dovoljno duboko u sebe i da osetite stvarnost onoga to je unutra, poinjete da se progresivno irite, sistematino, da postajete ogromni kao univerzum i gubite oseaj svakog ogranienja. Ovo su prva dva pripremna koraka. Njih morate uraditi u najveem moguem miru, tiini i spokoju. Ovaj mir, ovaj spokoj donosi tiinu u um i mir u vital. Ovaj napor, ovaj trud morate ulagati vrlo redovno, istrajno. I nakon odreenog vremena, koje moe biti due ili krae, poinjete da primeujete stvarnost koja je drugaija od one koju iskuavate u uobiajenoj, spoljanjoj svesti. Naravno, inom Milosti, veo moe iznenada biti sklonjen iznutra, i vi moete odjednom ui u pravu istinu; ali i kad se to desi, da bi postigli punu vrednost i efekat ovog iskustva, morate odrati stanje unutranje receptivnosti, a da biste to uradili, za vas je neophodno da se povlaite unutra svakog dana.

Vebanje statike moi Postoji statika mo. Kako da vam to objasnim? Vidite, postoji razlika izmeu statike moi i dinamike moi, isto kao i izmeu igre odbrane i igre napadanja; da li razumete? To je ista stvar. Statika mo je neto to moe podneti sve, na nju nita ne moe delovati, nita je ne moe dotai, nita je ne moe uzdrmati - ona je nepokretna, ali nesavladiva. Dinamika mo predstavlja neto u akciji, to ponekad ide smelo napred, a ponekad prima teke udarce. To znai da ako elite da vaa dinamika mo bude uvek pobedonosna, morate je podrati odgovarajuom statikom moi, kao nepokolebljivom osnovom. Znam ta elite da kaete... da ljudsko bie postaje svesno moi samo onda kada je ona dinamika; ljudsko bie je ne smatra za mo ako ona ne deluje; ako ne deluje, ovek je ni ne primeuje, ne shvata kakva ogromna sila lei iza ove neakcije - ponekad, ak vrlo esto, manifestacija je uasnija nego mo koja deluje iz pozadine. Ali, moete ovo pokuati na sebi, videete da je mnogo tee ostati miran, nepokretan, nepokolebljiv pred neim neprijatnim - bilo da su to rei ili dela usmerena protiv vas - mnogo tee nego odgovoriti istim nasiljem. Pretpostavimo da vas neko uvredi; ako usred te uvrede moete ostati nepokretni (ne samo spolja,
100

mislim integralno), neuzdrmani ili nedotaknuti na bilo koji nain, vi ste kao sila protiv koje ne moe nita da se uradi, jer vi ne odgovarate, ne pravite nikakve gestove, ne kaete ni re, i sve uvrede koje vam se nanose, vas ostavljaju apsolutno nedodimutim, i spolja i iznutra; vae kucanje srca ostaje potpuno mirno; vae misli se ne uzburkavaju, to znai da va um ne mora odgovarati slinim vibracijama i da vai nervi nisu uhvaeni u potrebu da vrate nekoliko udaraca kako bi se opustili. Ako moete biti takvi, onda posedujete tu statiku mo, a ona je beskonano monija nego ona vrsta moi koja odgovara uvredom na uvredu, udarcem na udarac i napadom na napad.

Postati svestan senke Ako paljivo pogledate u sebe, videete da sa sobom nosite suprotnost vrline koju treba da realizujete (koristim re "vrlina" u njenom najirem i najviem smislu). Vi imate specijalan cilj, specijalnu misiju, specijalnu realizaciju koja je lino vaa, za svakog posebna, i nosite u sebi sve prepreke koje su neophodne da biste upotpunili vau realizaciju. Uvek ete videti da su u vama podjednako prisutna i svetlost i senka: vi imate neku sposobnost, a takoe imate i negaciju te sposobnosti. Ali ako otkrijete izuzetno mranu rupu, tamnu senku, budite sigurni da se u vama negde nalazi puno svetla. Na vama je da saznate kako da iskoristite jedno da biste realizovali drugo. Ovo je injenica o kojoj se vrlo malo govorilo, ali je ona od neprocenjive vanosti. I ako paljivo osmotrite videete da ovo vai za svakog od vas. To nas vodi ka izjavama koje su paradoksalne, ali apsolutno tane; na primer to da najvei lopov moe biti najpoteniji ovek (ovo ne treba da vas ohrabri da kraete naravno) i da najvei laov moe biti najiskreniji ovek. Stoga, ne oajavajte ako vidite da ste slabi, jer je to moda znak najvee boanske snage. Nemojte rei: "Ja sam ovakav i ne mogu biti drugaiji." To nije istina. Vi ste "takvi" zato to, zaista, moete biti sasvim drugaiji. I svi vai problemi su tu samo da bi vas nauili kako da ih transformiete u istinu koja se krije iza njih. Jednom kada ste ovo razumeli, mnogim brigama dolazi kraj i vi postajete vrlo sreni, vrlo sreni. Ako pronaete neke vrlo mrane rupe u sebi kaite: "To pokazuje da se mogu uzdii visoko." Ako je ambis vrlo dubok mogu se popeti vrlo visoko. Isto je i sa univerzalne take gledita; da upotrebim hinduistiku terminologiju koja vam je bliska - najvee Asure su najvia bia Svetla. I onoga dana kada se Asure preobrate, oni e biti vrhovna bia u kreaciji. Ne kaem ovo da vas ohrabrim da budete asurini, znate, ali tako vam doe - ova volja malo proiruje

101

va um i pomae vam da se oslobodite onih ideja koje suprotstavljaju dobro i zlo, jer ako ostanete u tim kategorijama za vas nema nade. * ovek moe videti, kada briljivo prouava sebe... Na primer, ako posmatrate sebe, videete da ste jednog dana velikoduni... velikoduni u svojim oseanjima, velikoduni u svojim senzacijama, velikoduni u svojim mislima pa ak i u materijalnim stvarima; to znai da razumete greke drugih, njihove namere, slabosti, ak i neke gadosti. Vi vidite sve to i vi ste puni dobrih oseanja, velikodunosti. Kaete sebi: "Pa ... svako radi najbolje to moe!" - tako na primer. Sledeeg dana - ili moda ve sledeeg minuta - primetiete u sebi neku vrstu pustoi, krutosti, neeg gorkog, to strogo prosuuje, to odlazi daleko do mrnje, ima neku ogorenost, to voli kada se oni koji ine zlo kanjavaju, koje skoro da ima elju za osvetom; ba suprotno od prethodnog! Jednog dana neko vas povredi, a vi kaete: "Ma nema veze! On moda nije znao"... "Nije mogao drugaije" ... ili "Takva mu je priroda" ili "On ne moe da razume!" Sledeeg dana - ili moda sat kasnije ete rei: "On mora biti kanjen! Mora platiti za to! Moram mu ukazati daje poinio greku!" - sa odreenom dozom besa; i tada elite da uzmete stvari, da ih zadrite za sebe, tada vam se javljaju sva oseanja ljubomore, zavisti, uskogrudosti, vidite, sve suprotno prvim oseanjima. To je mrana strana. I tako, u trenutku kada to uvidite, ako posmatrate sve to i odbijate da kaete "To je ja", nego kaete "Ne, to je moja senka, to je bie koje moram izbaciti iz sebe", moete uneti svetlost iz drugog dela, pokuati da ih suoite i uz pomo Znanja i Svetlosti tog drugog dela, vi ne pokuavate toliko da se ubedite - zato to je to vrlo teko - nego se trudite da ostanete mirni... prvo da stojite malo po strani, a zatim da izbacite iz sebe negativni deo tako daleko da on vie ne moe da se vrati - snano ga osvetlj avaj ui. Postoje sluajevi u kojima je mogue promeniti bie na ovaj nain, ali oni su vrlo retki. Postoje sluajevi u kojima ovek moe uneti u svoje bie - ili u senku - tako intenzivno svetio da ga ono transformie i menja ga u samu istinu vaeg bia. Ali to je retko... Mogue je, ali retko. Obino je najbolje rei: "Ne, to nisam ja! Ne elim to! Nemam nita sa tom pojavom, ona za mene ne postoji, ona je neto suprotno mojoj prirodi!" I tako, silom insistiranja i odbacivanja, konano se odvajate od pojave. Ali, prvo morate biti jasni i iskreni prema sebi da biste videli taj konflikt. Obino ne poklanjate nikakvu panju ovim stvarima. Idete od jednog do drugog ekstrema. Vidite, moe se rei, vrlo jednostavnim recima: jednog dana sam dobar, drugog dana sam lo. To sve izgleda tako prirodno... Ili ak, ponekad ste jedan sat dobri, a sledei sat vremena zli; ili drugaije, ponekad ste celog dana dobri i odjednom postajete zli, za minut tako zli, vie zli nego to ste bili dobri celog dana.
102

Meutim, nema svedoenja, misli prolaze kroz um, nasilne, loe, mrzovoljne, recimo... Obino tome ne poklanjate panju. Ali morate ih uhvatiti! im se manifestuju, morate ih uhvatiti ovako (Majka ini pokret) sa vrlo vrstim stiskom i drati ih tako vrsto na svetlu govorei "Ne! Ne elim te! Ja - te - ne - elim! Nemam nita sa tobom! Letee ti napolje bez povratka!" (Posle pauze) Pomenimo i svakodnevno iskustvo ili skoro svakodnevno... kada vam sa javi veliki entuzijazam, velika aspiracija, kada odjednom postanete svesni boanskog cilja, potrebe za Boanskim, elje da uzmete uea u boanskom radu, kada izaete iz sebe sa velikim zadovoljstvom i jakom silom... i tada, nekoliko asova kasnije, mizerni ste zbog bednih sitnih stvari; padate tako nisko, bedno, na uobiajeni nivo linih interesa, i imate tako sitne elje... a sve ostalo nestaje kao da nikada nije ni postojalo. ovek se potpuno navikava na kontradikcije; ne poklanja im panju i zbog toga sve ove stvari opstaju zajedno kao dobri susedi. Zato, prvo ih morate otkriti i spreiti da se meaju sa vaom sveu: razluite izmeu ta dva, odvojte svetio od senke. Kasnije dolazi oslobaanje od senke.

Ovladavanje putem ispravnog stava ... za svakoga je ovo najbolji i najpovoljniji metod koji se moe praktikovati. Govorili smo prethodnog dana da se samo prema svojim prijateljima Bog ophodi strogo; mislili ste daje to ala, ali ja vam kaem daje istina. Samo onima koji su puni nade, koji e smelo proi kroz ovu proiujuu vatru, pruaju se uslovi za postizanje maksimalnih rezultata. Ljudski um je tako konstruisan da ovo moete odmah proveriti; kada vam se dogodi neto izuzetno neprijatno, moete rei sebi: "Eto, to dokazuje da sam zasluio nevolju koja mi se desila, ona sama po sebi je dokaz da u meni postoji neto to moe daje prcvazie", i primetiete da umesto muenja, vi uivate - biete toliko sreni i puni snage da e vam ak i naneprijatnije stvari izgledati arobno! Vrlo je lako izvesti ovaj eksperiment. Bez obzira na okolnosti, ako je va um nauen da na njih gleda kao na neto pozitivno, one za vas vie nee biti neprijatne. Ovo je dobro poznato; sve dok um odbija da neto prihvati, bori se protiv toga, pokuava da ga sprei, postoji muenje, problemi, unutranje borbe i sva patnja. Ali onog minuta kada um kae: "Dobro, to je trebalo da se desi i zato mora da se deava", ta god da se dogaa, vi ste zadovoljni. Postoje ljudi koji su postigli takvu kontrolu uma nad telom da ne oseaj u nita; priala sam vam prethodnog dana o nekim misticima: ako misle da e im patnja kojoj su izloeni pomoi da prevaziu trenutno stanje i da e ona biti neka vrsta odskone daske do Realizacije, do cilja koji su postavili pred sobom, jedinstva sa Boanskim, vie nee oseati nikakvu patnju. Njihovo telo je takorei galvanizirano mentalnom

103

koncepcijom. Nita neuobiajeno, to je zajedniko iskustvo svih onih koji su istinski entuzijasti.

Identifikacija Da li ste nekada pokuali da uete u svest neke druge osobe i saznate ta se tamo deava? Ne mislim da projektujete vau svest na nekog drugog, jer ete tada u njemu pronai sebe, a to nije uopte interesantno - nego da uete u odnos sa njegovom sveu, na primer, kada zbog ovog ili onog razloga, ne vidite stvari direktno; neko ih vidi na jedan nain, a neko na drugi. Ako su ljudi razumni, oni se nee raspravljati. Ali ako nisu, odmah zapoinju sa raspravom. Tada, umesto u raspravu, bolje je ui u svest drugoga i zapitati sebe zato on govori takve stvari, ta je to to ga prisiljava da radi ovo ili ono? Koji je unutranji razlog, kakvo je njegovo vienje stvari zbog kojeg ima takav stav? To je izuzetno interesantno. Ako uinite ovako, odmah ete prestati da budete ljuti. Znai, tada ne moete i dalje biti ljuti. Zato je to ve neko postignue. Ali isto tako, ako taj drugi i nastavi da se ljuti, to na vas nee imati uticaj a. Kasnije, moete pokuati da se identifikujete savrenije i da spreite deljenje i deformaciju trenutno prekidajui svaku raspravu. Vrlo korisno, zar ne?
*

ovek moe da naui kako da se identilikuje. On to mora nauiti, ako eli da izae iz svog ega. Sve dok je zatvoren u svom egu, ne moe uiniti nikakav napredak. * Kako to izvesti? Postoji mnogo naina. Rei u vam jedan. Kada sam bila u Parizu, imala sam obiaj da odlazim na mnoga mesta gde su se odvijali najrazliitiji sastanci, sa ljudima koji su vrili razna istraivanja, spiritualna (tzv. spiritualna), okultna istraivanja itd. Jednom sam bila pozvana na jedan od sastanaka gde sam upoznala jednu mladu damu (mislim da je bila veanka) koja je prouavala proces saznavanja, tanije proces uenja. I tako nam je ona objasnila: "To vam je evo ovako, uzmete neki objekat ili nacrtate znak na tabli ili na papiru - to nije vano - uzmite ono to vam je pri ruci. Pretpostavimo, na primer, da ja nacrtam za vas... (imala je ispred sebe tablu) da nacrtam jednu skicu." I nacrtala je neki polu-geometrijski oblik. "Sada, sedite ispred skice i koncentriite svu vau panju na nju - na taj oblik koji je pred vama. Vi se koncentriete,

104

koncentriete se ne doputajui da bilo ta drugo ue u vau svest - osim toga. Vae oi su fiksirane na crte i uopte se ne pomeraju, Vi kao da ste hipnotisani tim oblikom. Vi gledate (i tada je sela, gledajui u crte), gledate, gledate, gledate... Ne znam koliko e vam trebati vremena, ali za one koji su uvebani, to ide prilino brzo. Vi gledate, i postajete taj crte koji gledate. Za vas ne postoji nita drugo na svetu osim tog crtea, i onda, odjednom, ulazite u novu sferu; a kada uete u nju, imate sasvim novu svest." Puno smo se smejali tog popodneva, jer je sve to bilo zabavno. Ali ovaj metod je zaista izvrstan. Naravno, umesto da crtate ili da postavljate neki objekat ispred sebe, moete na primer uzeti neku ideju ili par rei. Zaokupljeni ste nekim problemom, ne znate kako da ga resite; objektivizirajte taj problem u svom umu, stavite ga u najpreciznije, najtanije i to je mogue vie konciznije termine i tada se koncentriite, uloite napor; koncentriite se samo na rei, a ako je mogue i na ideju koje one predstavljaju, odnosno na va problem - koncentriite se, koncentriite, koncentriite dok ne preostane nita drugo izuzev toga. 1 istina je, da e vam se iznenada javiti oseaj otvaranja i da ete se nai u drugoj sferi. U drugoj sferi ega? ... To znai da ste otvorili vrata vae svesti i da vam je to trenutno donelo razreenje vaeg problema. Ovo je izvanredan metod da nauite "kako" da se identifikujete. Recimo, u drutvu ste sa nekim. Ta osoba vam kae neto, a vi tvrdite suprotno (ovo se esto deava, jednostavno zahvaljujui duhu kontradikcije) i poinje rasprava. Naravno, neete se nikada sloiti ako ste tvrdoglavi, izuzev u raspravi. Ali ako umesto toga, umesto da ostanete pri svojim idejama i reima, kaete sebi: "Saekaj malo, hajde da se potrudim da vidim zato mi je to rekao. Da, zato mi je to rekao?" I koncentriite se: "Zato, zato, zato?" zaustavljeni tako pokuavate da razumete. Druga osoba nastavlja da pria, zar ne? - i veoma je srena, jer joj se vie ne suprotstavljate! Ona pria nairoko sigurna da vas je ubedila. Tada se vi koncentriete sve vie na ono to ona govori, sa oseanjem da postepeno, kroz njene rei, ulazite u njen um. Kada uete u um te osobe, odjednom ulazite u tok njenih misli, a zatim, zamislite, poinjete da razumete zbog ega vam ona sve to govori! I onda, ako imate dovoljno fleksibilnu inteligenciju i ako umete da uporedite ono to ste upravo shvatili sa onim to ste do malopre mislili, biete u stanju da pronaete zajedniku istinu. Jedino tako ete zaista napredovati. Ovo je najbolji nain da proirite sopstvene vidike. Ako vam se desi da ponete neku raspravu bolje je da odmah uutite. Morate nauiti da budete tihi, da ne progovorite ni jednu re i tako pokuate da sve vidite oima druge osobe - ne bojte se, tako neete zaboraviti vae gledite, budite sigurni! - jer ete moi da obuhvatite oba gledita. Tada ete zaista napraviti ogroman korak napred, pravi napredak.

105

Isti princip vai za sve. U vaim odnosima prema drugima, ako se nekada ne slaete, smatrajte to znakom boanske Milosti, izuzetnom mogunou koja vam je pruena kako biste napredovali. Dalje je sve jednostavno: umesto da ostanete samo na svojoj strani, vi prelazite i na drugu; umesto da gledate samo sebe, ulazite u drugu osobu i odatle posmatrate. Morate imati makar malo razvijenu matu, minimalnu kontrolu nad vaim mislima, nad vaim kretnjama. To nije tako teko. Kada jednom pokuate, videete da vremenom to postaje sve bre i lake. Ne smete u poetku samo gledati, pa tek onda uiniti mentalni napor: "Zato je to ovako i onako? Zato on to ini? Zato on to govori?" Tako neete doi ni do ega. Neete razumeti, jer ete izmiljati svakakva objanjenja, koja e naravno biti bezvredna i koja vas nee niemu nauiti, izuzev konstatacije: "Ova osoba je glupa i zlobna" - takve definicije vas nee odvesti nikuda. Ali sa druge strane, ako uinite taj mali korak da ne gledate na njega kao na sasvim strani objekat, ako pokuate da prodrete u njega, vi ete ui unutra, u tu malu glavu koja je pred vama, i tada ete se iznenada nai na sasvim drugoj obali, gde ete pogledavi sebe razumeti sasvim jasno ta on pokuava da vam kae - sve e vam biti kristalno jasno, i zato, i kako, i zbog ega, i koji je oseaj u pozadini svega... Ovo je eksperiment koji moete pokuati stotinu puta na dan. U poetku vam nee polaziti za rukom, ali ako ste uporni, imaete zavidne rezultate. Ovo e vam uiniti ivot interesantnijim. Pored toga, to je rad koji vam donosi napredak, jer vas primorava da izaete iz tog vaeg malog oklopa u koji ste se tako lepo smestili, ali u kojem se sa svim i svaim sudarate. Videli ste leptire kako udaraju u svetiljku, zar ne?... Takva je svaija svest, neprekidno ide tamo-vamo stalno udarajui u neto, jer stalno nailazi na nepoznate stvari. Ali umesto da udarate o neto, ako uete unutra pronaiete vae istinsko bie. Tada se oslobaate starih ogranienja; poinjete slobodno da diete, imate dovoljno prostora da se kreete ne udarajui vie ni u ta, ulazei, prodirui, shvatajui. I tako ivite na mnogim mestima u isto vreme. To je veoma zanimljivo, deava se spontano. Na primer, kada itate knjigu koja vas jako interesuje, divan roman pun uzbudljivih avantura, kada ste potpuno apsorbovani u njenu radnju, ponekad zaboravljate na va as ili veeru ili spavanje. Vi ste potpuno apsorbovani u ono to itate. Eto, to je fenomen samoidentifikaeije. I ako ovo radite sa odreenom perfekcijom, uspeete da predvidite unapred ta e se desiti. Postoji trenutak kada, bivajui sasvim apsorbovani u priu, saznajete (a niste to hteli) ka emu vas autor vodi, kako e razreiti svoju priu i kakav e biti njegov zakljuak. To se deava zbog toga to ste se identifikovali sa pievom kreativnom milju. To moete raditi bolje ili loije, bez znanja da to inite, ali sve su to fenomeni samoidentifikacije.

106

Proirenje svesti ovek mora, ako je u stanju, da proiri svoju svest. Poznavala sam oveka koji je eleo da proiri svoju svest; rekao mije da je pronaao dobar nain, a to je da lei mirno na leima nou, napolju pod vedrim nebom i da posmatra zvezde i pokuava da se sa njima identifikuje, da ode duboko u taj beskonaan svet i da tako izgubi svaki oseaj proporcija, zemaljskih zakona i svih tih nevanih stvari, i da postane ogroman kao nebo... ne moete rei ogroman kao univerzum, zato to mi vidimo tek njegov mali deo, ali ogroman kao nebo sa svim zvezdama. I tako, znate, sve male neistoe otpadaju zauvek i ovek ima veoma veliki opseg razumevanja. Ovo je dobra veba. * Metod oputanja nekog gra moe biti razliit - u umu, u vitalu ili u telu, ali logino je da se radi o istoj stvari. Jednom kada opustite tenziju, uvideete da prvo prestaju svi neprijatni efekti - ali ako se bol nastavlja... vi morate, nakon to ste opustili ovaj gr, da proirite sebe - tanije, da oseate kao da se proirujete. Postoje mnoge metode. Neki nalaze da je vrlo korisno zamiljati svoje telo kako plovi na vodi sa daskom ispod lea. Tada se tela proiruju, proiruju sve dok ne postanu ogromna masa tenosti. Drugi, pak, ulau napor da se identifikuju sa nebom i zvezdama, i tako se proiruju, proiruju, stapajui se sve vie i vie sa nebom. Nekima nisu neophodne ove slike; oni mogu postati svesni svoje svesti, poviavati svoju svest sve vie i vie dok ne postane neograniena. ovek moe proirivati svoju svest sve dok ne postane ogromna kao zemlja ili ak kao univerzum. Kada to radi, on postaje zaista receptivan. Kao to sam rekla, to je pitanje vebe. U svakom sluaju, sa jedne take gledita, radi se zapravo o identinim metodama u kojima delujete na gr. ovek moe delati kroz misao, prizivajui mir, spokoj (oseaj mira brie mnoge probleme) na ovaj nain: "Mir, mir, mir... spokoj... tiina." Mnoge neugodnosti, ak i fizike, kao na primer grenje solarnog pleksusa, koje su tako neprijatne da vam ponekad prouzrokuju muninu, senzaciju guenja, nestanak daha, mogu na taj nain nestati. Ovde je zapravo napadnut nervni centar, a on je lako podloan uticajima. im se javi neto to utie na solarni pleksus, morate rei sebi, "Mir... Mir... Mir", i postati mirniji sve dok se tenzija ne uniti. Isto vai i za misli. Na primer, dok itate neto i doete do misli koju ne razumete - ona je izvan vas, nita ne razumete i tako ona tu lei kao cigla, i ako pokuate da je razumete, ona postaje sve vie nalik cigli, stvrdnjava se i ako ste uporni donosi vam glavobolju. Postoji jedna stvar koju treba uiniti: nemojte se boriti sa reima, budite ovakvi (gest: ukoeno, nepolcretno telo), relaksirajte se, jednostavno se proirite, proirite. I nemojte pokuavati da razumete, iznad svega,
107

molim vas, nemojte se truditi da razumete - pustite je samo neka ue takva kakva je, potpuno neno i opustite se, opustite, i u tom oputanju vaa glavobolja e nestati. Tada vie ne mislite ni o emu, ekate nekoliko dana i nakon toga uoavate: "Oh, kako je jasno! Sada razumem ono to nisam mogao da razumem." To je ba lako, zar ne? Kada itate knjigu koja vam je nerazumljiva, i kada, kao to smo rekli, doete do reenice koju ne uspevate da razumete - oseate da u vaoj glavi nema nikakvog tumaenja - tada morate uraditi sledee: proitajte tu reenicu jednom, dvaput, triput, tada se umirite i utiajte um. Posle dve nedelje, uzmite taj pasus ponovo i sve e vam biti jasno kao dan. U glavi se sve organizovalo, elementi mozga koji su bili potrebni za ovo razumevanje su se formirali, sve je dolo na svoje mesto i usledilo je razumevanje. * ... postoji mnogo naina da ovo uradite (da uinite svest sveobuhvatnom). Najlake je identifikovati se sa neim ogromnim. Na primer, kada osetite da ste zatvoreni u potpuno usku i ogranienu misao, nameru, svest, kada se oseate kao da ste u koljci, ako tada ponete da mislite o neemu neogranienom, kao na primer o ogromnom okeanu, i ako zaista moete da zamislite taj okean kako se prostire daleko, daleko, daleko, daleko, u svim pravcima, ovako (Majka iri svoje ruke), kako je, u poreenju sa vama, tako dalek, tako veliki da ne moete videti drugu obalu, kako ne moete doi do njegovog kraja, ni u jednom pravcu niti iza, niti ispred, niti levo, niti desno od vas... on je irok, irok, irok, irok... mislite o ovome i tada osetite kako plutate na tom moru, i da nema nikakvih granica. Ovo je vrlo lako. Tako moete lako proiriti svoju svest. Drugi ljudi, na primer, gledaju u nebo; i tada zamiljaju sav taj prostor meu zvezdama, i svu tu ogromnost prostora u kome je zemlja tek taka, a i vi takoe jo manja taka, manja od mrava na zemlji. I tako gledate u nebo i oseate kao da plovite u tom prostoru meu planetarna i da rastete sve vie i vie i odlazite sve dalje i dalje. Nekim ljudima je ovo vrlo blisko. Postoji jo jedan nain, a to je identifikacija sa svim stvarima na Zemlji. Ako ste povreeni vizijom drugoga i njegovim vienjem, na primer, zato to imate malu ogranienu viziju neega, morate poeti da menjate svoju svest, da je prenesete na drugoga i postepeno da se identifikujete sa raznim miljenjima drugih ljudi. Ovaj metod je malo - kako da se izrazim - opasniji. Zato to je identifikacija sa tuim mislima i namerama znai identifikaciju sa gomilom gluposti (smeh) i loih namera, a to moe doneti posledice koje nisu ba dobre. Ali ipak, neki ljudi ovo rade jo jednostavnije. Recimo, kada se ne slau sa nekim, da bi tada proirili svoju svest, oni se stavljaju na mesto tog drugog i ne gledaju vie na stvari sa svoje take gledita nego iz perspektive tog drugog. Ovo proiruje svest, mada ne tako efikasno

108

kao prethodni metodi o kojima smo priali, jer su oni mnogo bezazleniji. Oni vam ne tete, nego vam donose mnogo dobra. Oni vas veoma smiruju. Postoji dosta intelektualnih naina za proirenje svesti. Njih sam potpuno opisala u mojoj knjizi. Ali, svakako, kada vam neto dosauje, kada vam je neto bolno ili vrlo neprijatno, ako ponete da mislite o venosti vremena i beskonanosti prostora, ako mislite o svemu to se deavalo pre toga i o onome to e doi posle, i da je ovaj sekund u venosti zaista samo prolazan dah i da je zaista smeno da se uznemirujete zbog neega to je u venosti kao... nemate ak ni vremena da postanete svesni toga, jer zaista tome nema mesta, nema vanosti, jer stvarno, ta je sekund u poreenju sa venou? Ako ovo uspete da ostvarite, da ga... kako to rei... vizualizujete, da vidite kako ste vi tek beznaajna osoba, na toj maloj Zemlji, i taj majuni sekund vae svesti koji vam se za trenutak ini da vas povreuje ili da vam je neprijatan, samo toliko to je samo po sebi tek sekund u vaem postojanju, i da ste vi sami bili mnogo stvari pre toga i da ete biti mnogo stvari posle toga, da ete ono to vas sada dira verovatno sasvim zaboraviti za deset godina, ili ako ga se i setite, rei ete: "Kako se desilo da sam tome poklonio neku panju?"... Ako moete prvo to da ostvarite, a zatim da uvidite vau malu linost koja je poput sekunde u venosti, ak ni sekunde, nego neto krae, to se ne moe ni pereepirati, deo sekunde u venosti, da se svet okretao pre toga i da e se jo okretati, bez kraja - pre, posle - i tada... odjednom osetite krajnju glupost u toj vanosti koju pridajete onome to vam se dogodilo... Istinski oseate ... do koje mere je apsurdno davati neku vanost svom ivotu, sebi i onome to vam se dogaa. I u roku od tri minuta, ako ovo uradite pravilno, sva neprijatnost e nestati. Tako jednostavna koncentracija, a zaas ste u venosti i beskonanosti. Sve nestaje, a vi izlazite iz toga potpuno proieni. Tako se moete osloboditi svake vezanosti i ak, mogu rei i najbolnije tuge - svega, na ovaj nain - samo ako znate kako da to uradite na pravi nain. Ovo vas odmah izbacuje iz vaeg malog ega.

Dinamika meditacija Vrlo je teko meditirati. Postoje razne vrste meditacija... Moete izabrati neku ideju i slediti je dok ne doete do eljenog rezultata - to je aktivna meditacija; ljudi koji ele da ree neki problem, meditiraju na ovaj nain bez svesnog znanja o tome. Drugi sednu i pokuavaju da se koncentriu na neto, a da ne slede odreenu ideju - jednostavno se koncentriu na taku kako bi intenzivirali svoju mo koncentracije; ta se obino deava kada se koncentriete na taku: ako uspete da sakupite svoju sposobnost koncentracije na taku, bilo daje ona mentalna, vitalna ili fizika, u odreenom trenutku prolazite kroz nju postiui drugi nivo svesti.

109

Neki, pak pokuavaju da izbace iz glave sve pokrete, ideje, reflekse, reakcije i tako dou do istinske tiine. Ovo je izuzetno teko; postoje ljudi koji su ovo praktikovali dvadeset pet godina bez uspeha, jer se zapravo radi o neemu to je nalik hvatanju bika za rogove. Postoji druga vrsta meditacije koja se sastoji iz pokuaja da se bude to tii, ali bez zaustavljanja misli, jer su neke misli isto mehanike prirode i da biste ih zaustavili bile bi vam potrebne godine, a i tada ishod ne bi bio izvestan; umesto toga, vi sakupljate svoju celokupnu svest i ostajete tihi i mirni koliko je god to mogue, odvajajui se od spoljanjih stvari kao da vas one ne interesuju, i to sasvim iznenada pojaava plamen vae aspiracije koji sagoreva sve to vam se pojavljuje, i na taj nain raste sve vie i vie, vie i vie; vi se identifikujete sa njim uzdiui se do najvie take vae svesti i aspiracije, ne mislei ni o emu drugom jednostavno, aspiracija se nadgrauje, nadgrauje, nadgradnje, dok vi ni za trenutak ne mislite o rezultatu, o tome ta se sve moe desiti, a posebno ta ne moe, jer iznad svega ne oekujete da se neto pojavi - jednostavno, postoji samo radost aspiracije koja se spontano nadgrauje, intenzivirajui se sve vie uz konstantnu koncentraciju. Mogu vas uveriti da je ono to se tada deava, najbolje to se moe desiti. Ako ovo uradite, tada je ostvaren maksimum vaih mogunosti. Ove mogunosti variraju u zavisnosti od individue. Ali u tom trenutku, sve brige oko pokuaja da budete mirni, da odete izvan pojavnog, da prizovete silu koja e vam pruiti odgovor, da ekate na taj odgovor, sve to nestaje kao to voda kljuanjem prelazi u paru. I ako uspete da svesno ivite u sreditu ovog plamena, u ovom stubu podiue aspiracije, videete da e se, ako vam se i ne pojave odmah rezultati, nakon nekog vremena neto znaajno desiti.

Prizivanje pozitivnih sila Ako se u vaoj blizini nalaze sile koje vas obeshrabruju ili vam bude depresiju, istovremeno su uvek tu i vie sile koje moemo prizvati - prizvati kako bi nas obnovile, ponovo ispunile snagom, verom, radou i silom koja sve odrava i potinjuje. Zaista treba uspostaviti naviku otvaranja ka ovim pozitivnim silama i njihovog pasivnog primanja ili aktivnog prizivanja - jer ijedno i drugo je ostvarljivo. Lake je ako imate predstavu da su one iznad i oko vas, i volju i veru da ih primite - jer to donosi iskustvo i stvara oseaj njihovog postojanja, kao i sposobnost da ih primite u skladu sa vaim potrebama ili namerama. To je pre svega pitanje navikavanja vae svesti da doe u dodir sa ovim pozitivnim silama - a za to je potrebna navika odbacivanja svake impresije koju stvaraju druge sile, depresije, nesigurnosti u sebe, mrzovolje i slinih uznemirenja.

110

Samoseanje Koliko esto u ivotu vam se javlja neka vrsta praznine, trenutak nezaokupljenosti, nekoliko trenutaka, ponekad i due? I ta vi tada radite? Odmah pokuavate da se nekako zabavite, da izmislite neku glupost kako bi vam prolo vreme. To je opta injenica. Svi, od najmlaih do najstarijih, uglavnom provode vreme u pokuaju da im ne bude dosadno. Njihova omiljena odbojnost je odbojnost prema dosadi, a nain da se pobegne od dosade je uiniti neto blesavo. Postoji bolji nain - seati se. Kada imate malo vremena, bilo da je to jedan sat ili par minuta, recite sebi: "Konano imam vremena da se koncentriem, da se saberem, da ostvarim ivotni cilj, da se predam Istini i Venosti." Ako se potrudite da to uradite svaki put kada niste uznemireni spoljanjim okolnostima, uvideete da vrlo brzo napredujete na spiritualnoj stazi. Umesto da gubite vreme na brbljanje, na raenje beskorisnih stvari, itanje koje vam sniava svesnost - da pomenem samo uobiajene sluajeve, ne govorei o ostalim imbecilnostima koje su mnogo ozbiljnije - umesto to od sebe pravite budalu, umesto to vreme, koje je ionako kratko, jo vie skraujete samo da biste na kraju svog ivota shvatili da ste izgubili tri etvrtine svoje anse elei tada da produite svoje vreme, naravno bez uspeha - bolje je da budete umereni, balansirani, strpljivi, mirni, ali nikada ne proputajui ansu koja vam je data, to znai, iskoristiti na pravi nain slobodan trenutak koji imate. Kada nemate nita da radite, vi postajete nemirni, trite unaokolo, druite se sa prijateljima, etate, u najboljem sluaju; ne govorim o stvarima koje oigledno ne treba raditi. Umesto toga, sedite mirno pod otvorenim nebom, pred morem ili ispod drveta, ono to vam je dostupno (ovde imate sve to) i pokuajte da realizujete jednu od tih stvari - da razumete zato ivite, da nauite kako treba da ivite, da razmiljate o tome ta treba da uradite, koji je najbolji nain za otklanjanje vela neznanja i lai i bola sa kojima ivite.

ivot kao ogledalo Zaista je interesantno da kad imamo neku slabost - neku smenu naviku, manu ili nesavrenost - s obzirom daje to vie ili manje deo nae prirode, mi to smatramo sasvim prirodnim, to nas ne uzbuuje. Ali im vidimo istu slabost, istu nesavrenost, tu istu smenu naviku kod nekog drugog, nama to izgleda okantno i mi kaemo: "ta!? On je takav?" - a ne primeujemo da smo svi mi "takvi". I tako naoj slabosti i nesavrenosti dodajemo apsurdnost toga da ih uopte ne primeujemo.

111

Iz ovoga moemo izvui korisnu pouku. Kada vam kod neke osobe neto izgleda potpuno neprihvatljivo ili smeno - "ta! On je takav, kako se to ponaa, govori takve stvar, ini to na taj nain?!?" - recite sebi: "E pa, moda i ja radim iste stvari, a da nisam toga svestan. Bolje bi bilo da prvo pogledam sebe, pre nego to ga kritikujem, kako bih bio siguran da ne radim istu stvar na malo drugaiji nain." Ako imate zdrav razum i inteligenciju da ovo ponavljate sebi svaki put kada vas okira ponaanje druge osobe, shvatiete da su vai odnosi sa drugima kao ogledalo koje se postavlja ispred vas kako biste jednostavnije i jasnije videli slabosti koje nosite u sebi. Gledano uopteno, ono to vas nervira u drugim ljudima je upravo ono to nosite u sebi u manje ili vie prikrivenom, manje ili vie sakrivenom obliku, mada moda neznatno drugaije spoljanjosti, to vam omoguava da obmanete sami sebe. I zapravo to to vam kod vas izgleda bezazleno, postaje monstruozno im ga vidite 11 drugima. Pokuajte ovo da iskusite; to e vam u velikoj meri pomoi da se promenite. A u isto vreme e vam doneti toleranciju u odnosima sa drugima, dobru volju koja dolazi iz razumevanja, to e vrlo brzo prekinuti sve bespotrebne rasprave. Moe se iveti i bez svaa. Ovo moda udno zvui, s obzirom da je sadanje stanje stvari upravo suprotno i sada vam izgleda kao da je ivot tu radi raspravljanja, u smislu daje glavno zanimanje ljudi koji su zajedno da se svaaju, prikriveno ili otvoreno. Ovo ne mora uvek biti verbalno, ne mora uvek doi do otvorenog sukoba - na svu sreu - ali ste vi ipak u stanju neprekidne unutranje iziritiranosti zato to oko sebe ne vidite perfekciju koju elite da ostvarite i koju proglaavate vrlo tekom za ostvarivanje - ali smatrate daje krajnje prirodno daje drugi moraju ostvariti. "Kako mogu biti takvi...?" Zaboravljate kako je vama samima teko da ne budete "takvi"! Pokuajte, i videete. Gledajte na sve sa dobroudnim osmehom. Smatrajte sve stvari koje vas iritiraju za dobru lekciju, i va ivot e tako postati mirniji, efektivniji, jer je sigurno da veliki procenat vae energije odlazi na razdraivanje koje oseate kada uoavate da drugi nisu savreni toliko koliko biste vi sami hteli da budete. Stali ste na pola puta ka perfekciji koju drugi treba da ostvare, a vi sami ste retko svesni cilja koji treba da sledite. Ako ste ga svesni, tada, ponite sa radom koji vam je dat, to znai, shvatite ta vam je initi i nemojte se baviti time ta dugi rade, zato to to, na kraju krajeva, nije vaa briga. A najbolji put ka ispravnom stavu je rei: "Sve ovo oko mene, sve okolnosti mog ivota, svi ljudi koji su mi bliski, su ogledalo koje ispred mene postavlja Boanska Svest kako bi mi pokazala kako treba da napredujem. Sve to mi smeta kod drugih treba da prevaziem u sebi."

112

I ako ostvarite to istinsko savrenstvo, moda ete ga sve ee otkrivati u drugima.

Uspostaviti mir uma Kako da uspostavimo stabilan mir i tiinu u umu? Pre svega, to morate eleti. A zatim morate pokuati i odrati to pokuavanje. Ono to sam vam upravo rekla je vrlo dobar metod. Mada postoje i drugi. Sedite za poetak mirno; i tada, umesto da mislite o stotinu stvari, ponite da govorite u sebi: "Mir, mir, mir, mir, mir, tiina, mir!" Zamiljajte mir i tiinu. udite za tim, zamolite ih da dou: "Mir, mir, tiina." I onda, kada neto doe i uznemiri vas, i vi reagujete, recite spokojno: "Mir, mir, mir." Nemojte se povoditi za mislima, nemojte sluati misli; ne smete obraati panju ni na ta to se pojavi. Znate da kada vas neko gnjavi, a vi elite da ga se resite, uopte ga ne sluate, zar ne? Dobro! Okreete glavu od njega (gest) i mislite o neem drugom. E pa uinite to isto: kada misli dou, nemojte se povoditi za njima, nemojte im verovati, nemojte uopte obraati panju na njih, ponaajte se kao da ne postoje! A zatim, ponavljajte sve vreme kao - kako to da kaem? - kao luak koji neprekidno ponavlja istu stvar. Dakle, uradite istu stvar, ponavljajte: "mir, mir, mir." Pokuajte sa ovim nekoliko minuta i zatim uradite ono to treba da uradite; a onda, neki drugi put ponite ispoetka, sedite i pokuajte. Vebajte ovo odmah ujutro, im se probudite i uvee pre nego to odete na spavanje. Ovo moete praktikovati... ako elite dobro da svarite hranu, praktikujte nekoliko minuta pre jela. Ne moete ni zamisliti kako to pomae vaoj probavi! Pre nego to ponete sa jelom, sedite neko vreme i recite: "Mir, mir, mir!" i sve postaje mimo. Izgleda kao da je sva buka negde daleko, daleko, daleko (Majka iri obe ruke) dok vi nastavljate sa ponavljanjem; vremenom, nee vam vie biti potrebno da sednete, i bez obzira ta radite, bez obzira ta govorite, uvek e biti "Mir, mir, mir." Sve ostaje ovde, ovako, nita ne ulazi (gest rukama ispred ela), ostaje ovako. I tako ste vi zauvek u savrenom miru... nakon nekoliko godina. Ali na poetku, skromnom poetku, dovoljna su dva ili tri minuta, to je veoma jednostavno. Za neto sloenije, morate uloiti napor, a kada ulaete napor, onda niste mirni. Gotovo je nemogue ulagati napor, a ostati miran. Vrlo jednostavni, vrlo jednostavni, morate biti sasvim jednostavni u ovakvim stvarima. To je kao da uite kako da pozovete prijatelja: privuen snagom vaeg poziva, on dolazi. Dakle, stvorite mir i smirite svoje prijatelje, a onda ih pozovite: "Doi, mir, mir, mir, mir, doi!"

113

RENIK
anumanta - onaj koji daje odobrenje; abjasa - konstantna veba (nekog metoda); arta - (jedno od etiri ljudska interesa) interes; materijalni, ekonomski i drugi ciljevi i potrebe uma i tela; asura Titan; neprijateljsko bie; demon; budi inteligencija, volja; Damapada - budistiki tekst; sadri Budino uenje; darma - zakon; red u postojanju; (jedan od etiri ljudska interesa): etiki kodeks i ispravan zakon individualnog i socijalnog ivota; hata jogi - onaj koji praktikuje Hata jogu, sistem koji koristi telo i vitalne funkcije kao instrumente usavravanja i realizacije; ivara - Gospod, Gospodar, Boansko, Bog; kama - elja; (jedan od etiri ljudska interes): zadovoljenje elja svih vrsta; karma - akcija, rad; zakon uzroka i posledice; manomaja purua - mentalna linost ili Bie; mukti - osloboenje; prakriti - priroda, sila prirode; purua - persona; svesno Bie; svesna dua; sutinsko bie koje podrava igru prakriti; raa - jedan od tri kvaliteta ili stanja prirode; kvalitet strasti, akcije i meusobno suprotstavljenih emocija; sila kinetike; raasian - osoba u kojoj dominira karakteristika strasti ili akcije; satitananda - trojstvo postojanja (sat), svesti (it) i blaenstva (ananda); boansko bie; sadaka - onaj koji praktikuje jogu; sadana praktikovanje joge; saki - svedok; samraa - carstvo; ovladavanje okolnostima i svojim okruenjem; samsara asocijacija, impresija, fiksiran pojam; reakcija formirana na osnovu prolosti; satva - jedan od tri kvaliteta ili stanja prirode; kvalitet mira, znanja i zadovoljstva; sila balansa; satvian - osoba sa dominantim karakteristikama mira, uravnoteenosti i znanja; civasana - "stav mrtvaca" u Hata jogi; stav u kojem ovek lei na leima potpuno oputen; svadarma - sopstveni zakon akcije; istinsko ovladavanje i nain bivanja; tamas - jedan od tri kvaliteta ili stanja prirode; kvalitet neznanja i inercije; sila nesvesti; tapasja - napor ili uzdravanje putem volje radi ovladavanja i transformisanja bia; joga - zdruivanje, jedinstvo; jedinstvo due sa besmrtnim boanskim biem; sistem discipline za postizanje savrenstva kroz jedinstvo individue sa univerzalnim i transcendentnim postojanjem;

114

BIOGRAFIJA
ri AUROBINDO, Jogi, pesnik, filozof, socijalni i politiki voa, roenje u Kalkuti, 15. avgusta 1872. Obrazovanje je stekao od svoje sedme do dvadeset prve godine u Engleskoj, prvo u koli sv, Pavla u Londonu, a kasnije u kraljevskom Koledu u Kembridu. Vrativi se u Indiju 1893. proveo je trinaest godina u slubi Baroda drave kao administrativni radnik i profesor, gde je tokom ovog perioda podrobno prouavao indijsko kulturno blago i politiku situaciju. Godine 1906. ri Aurobindo odlazi u Bengal i otvoreno se ukljuuje u tadanje politike aktivnosti, a njegov asopis Bande Mataram, je postao najsnaniji glas ranog indijskog pokreta za osloboenje. Godine 1910. povlai se iz politikog ivota kako bi se bavio iskljuivo Jogom. Odlazi u Pondieri gde se, poslednjih etrdeset godina ivota, posveuje pisanju svojih obimnih dela (u kojima prezentira sutinske istine starih tradicionalnih puteva spiritualnog postignua, ne kao dovoljne same po sebi, nego kao pripremu i osnovu za pojavljivanje sledee faze zemaljske evolucije iznad uma - "nadmentalnog" bia), i pronalaenju kompletnijeg metoda, "purna joge" ili integralne joge koja ima za cilj spiritualnu realizaciju koja bi trebalo da transformie ljudsku prirodu i da ovaj zemaljski ivot uini boanskim. MAJKA je roena kao Mira Alfasa u Parizu, 21. februara 1878. Bila je briljantan student i pokazala izuzetne umetnike kvalitete. Mira je uila slikanje u koli Lepih Umetnosti (Ecole des Beux-Arts) i njeni radovi su bili izloeni u Salonu zajedno sa zapaenim umetnicima tog doba. Jo u svojoj ranoj mladosti, Mira je imala iskustva okultne i spiritualne prirode, koja su joj otkrivala ovekove mogunosti u manifestovanju Njega na zemlji, kroz boanski ivot. Na poetku ovog veka prouavala je okultizam pod vodstvom Teona iz Alira. Susrevi Sri Aurobinda 1914. u Pondieriju, odmah ga je prepoznala kao izuzetnog medu njenim uiteljima koji su je poduavali spiritualnim iskustvima i vizijama. Poto je provela godine Prvog svetskog rata u Francuskoj i Japanu, vratila se u Indiju 1920. Po ri Aurobindovom povlaenju u samou 1926. Majka je preuzela sve spiritualne i materijalne poslove Arama, i pod njenim vodstvom je Aram dobio konkretan oblik, sve vreme podravan Sri Aurobindom. 1956. Majka je izjavila da rad u kojem su ona i ri Aurobindo uestvovali, "manifestacija Nadmentalnog na Zemlji, nije vie obeanje, nego iva stvar, realnost." Sve do kraja svog ivota, Majka je bila zaokupljena zadatkom privlaenja Nadmentalnog Svetla i snage u svoju materijalnu svest kako bi je kompletno transformisala. Napustila je telo 17. novembra 1973.

115