Odgovori na pitanja iz matrice 1. 2.5 Struktura i ponasanje sistema?

Struktura i ponasanje sistema stoje u vrlo tesnoj vezi, jer je dinamicko ponasanje sistema uslovljeno njegovom strukturom. U principu svaki sistem cine vise elementarnih sistema. Sistem je relativno izolovan jer je relativnim okruzenjem povezan preko odredjenih ulaza i izlaza. Funkcija sistema, broj elementarnih sistema i broj i karakter veza koje se ostvaruju izmedju elementarnih sistema u okviru sistema cine, u najsirem znacenju pojma, strukturu sistema. Ponasanje sistema- za funkcionisanje realnog dinamicnog sistema potrebno je, kao sto je vec naglaseno, da sistem bude povezan sa okruzenjem, da od istog prima materiju i informacije, ili samo jedno od navedenih a zatim da vrsi odredjenu transformaciju i da u transformisanom obliku vraca okruzenju rezultate svoga funkcionisanja. 2. 3.3 Podatak je? Podatak je sve ono sto je na neki nacin memorisano ali neiskorisceno. Neka velicina moze da bude podatak ako postoji odredjena, makar i minimalna verovatnoca, da ce biti iskoriscena- pretvorena u informaciju. Podatak je identican sa informacijom. Podaci proizilaze samo iz proslosti i sadasnjosti. Podatak nema namensku ulogu. Podatak ima samo odredjeno znacenje tj. odredjeni smisao, i razumljivo sadrzaj u obliku u kome ga mozemo primiti i prenositi. dr. I. Turk. 3. Pojam kibernetike Kibernetika je mlada nauka koja je pocela da se stvara odmah posle drugog svetskog rata. Osnivac Kibernetike je Norbert Viner. Kibernetika konstituise naucnu teoriju upravljanja svim sistemima razlicitih svojstava. Naziv kibernetika potice od grcke reci kibernao sto znaci upravljam, krmanim(brodom), i reci kibernetes sto znaci upravljanje(brodom). Tako su u Staroj Grckoj filozofi Platon i Aristotel prvi put koristili ovaj termin u smislu nauke ili bolje reci vestine upravljanja, ne samo brodom, vec i drustvom uopste. Mnogo kasnije, u 19-tom veku ,francuski fizicar i matematicar Amper, koristi ovaj termin za definisanje nauke o upravljanju i odrzavanju drustvenog sistema. Bez obzira na ranije koriscenje, tek je Vinerovo tumacenje ovog termina oznacavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. Prema uzem shvatanju, kibernetika je vezana za interdisciplinarno proucavanje upravljanja u tehnickim i bioloskim sistemima. Sire definisanje daje kibernetici znacenje opste teorije upravljanja. Tek kasniji razvoj kibernetskih metoda i modela, kao i koriscenje kibernetskih tehnika, ukazalo je na mogucnost koriscenja kibernetike i u oblasti drustvenih nauka.

4. 5.2 Teorija sistema, kibernetika i informatika, zajednicko za sve tri oblasti je? Zajednicko za sve tri discipline je da im je objekat izucavanja isti (sistem), s tim sto se teorija sistema bavi sistemima uopste, dok kibernetika proucava dinamicke sisteme sa aspekta upravljanja, odnosno informacionih procesa vezanih za upravljanje. Informatika kao objekat izucavanja ima samo informacione sisteme, pa su oni predmet njenog, kako teorijskog, tako i prakticne analize u cilju usavrsavanja,projektovanja, implementacija i optimalnog koriscenja. 5. 6.2 Klasifikacija informacionih sistema? Imajuci u vidu relativnost pojma sistema i vrlo veliki broj karakteristika po kojima je moguce izvrsiti njihovu klasifikaciju, danas se susrecemo sa vrlo razlicitim klasifikacijama i podelama informacionih sistema. Prema tome da li imaju informacione ulaze i izlaze, na: INFORMIRANI imaju samo informacioni ulaz INFORMIRAJUCI (sistem informisanja) imaju samo informacioni izlaz INFORMACIONI SISTEMI imaju i informacioni ulaz i izlaz. U odnosu na podrsku koju obuhvata, informacioni sistem moze biti: INFORMACIONI SISTEMI FUNKCIONALNIH CELINA podrzava odredjenu funkcionalnu celinu u organizaciji SISTEMI ZA PLANIRANJE RESURSA PREDUZECA projektovani su da nadoknade nedostatak komunikacije izmedju informacionih sistema i funkcionalnih celina SISTEM ZA OBRADU TRANSAKCIJA podrzava nadgledanje, prikupljanje, cuvanje i obradu podataka o svakodnevnim transakcijama neke organizacije, od kojih svaka stvara podatke INTER- ORGANIZACIONI INFORMACIONI SISTEMI koji povezuju dve ili vise organizacija podrzavaju interorganizacione aktivnosti od kojih je najpoznatiji menadzment lanaca snadbevanja SISTEMI ELEKTRONSKE TRGOVINE omogucavaju organizacijama da obavljaju transakcije koje se nazivaju elektronska trgovina tipa komapnija kompaniji SISTEMI ZA AUTOMATIZACIJU KANCELARIJSKOG POSLOVANJA cija je svrha podrska radu administrativnog osoblja INFORMACIONI SISTEMI FUNKCIONALNIH CELINA objedinjuju podatke i pripremaju izvestaje, prvenstveno za menadzere SISTEMI POSLOVNE INTELIGENCIJE koji pruzaju kompjuterizovanu podrsku za kompleksne i ne rutinske odluke. Prvenstveno su namenjene menadzerima EKSPERTNI SISTEMI koji pokusavaju da simuliraju rad coveka eksperta. Imaju sposobnost da donose zakljucke na osnovu prikupljenog znanja iz neke oblasti. Prvenstveno sluze za podrsku ekspertima. SISTEMI ZA PODRSKU ODLUCIVANJU omogucavaju menadzerima da testiraju hipoteze kod lansiranja novih proizvoda testirajuci ulazne parametre na dobijene rezultate i obrnuto. Digitalne kontrolne table obezbedjuju brz pristup aktuelnim informacijama i

direktan pristup struktuiranim informacijama u formi izvestaja. Sluze za podrsku svim menadzerima. INFORMACIONI SISTEMI ZA PLANIRANJE PROIZVODNJE pracenje zaliha sirovina, gotovih proizvoda, lansiranje radnog naloga i sl. INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU pracenje podataka o zdravstvenim ustanovama, medicinskom osoblju, pacijentima, intervencijama i sl. INFORMACIONI SISTEMI U JAVNOJ UPRAVI pracenje podataka o zakonima, odlukama, stanovnistvu i sl. INFORMACIONI SISTEMI U SAOBRACAJU,PROSVETI,GEOLOSKIM,KOSMICKIM, BIOLOSKIM I DRUGIM ISTRAZIVANJIMA. 6. 6.5 IS prema realizaciji procesa, pripremi i obradi podataka mogu biti? U odnosu na nain realizacije procesa pripreme i obrade podataka, informacioni sistemi mogu biti: 1. centralizovani (unos podataka se vri na istoj geografskoj lokaciji gde se vri i obrada podataka) ili 2. distribuirani (unos podataka na razliitim geografskim lokacijama u odnosu na obradu podataka) 7. 6.10 Komunikacioni sistemi cine? Svaki komunikacioni sistem se u osnovi sastoji od: 1. izvora informacija koje treba preneti 2. prenosnog medijuma kroz koji se informacija prenosi 3. korisnika kome su te informacije potrebne. 8. 6.15 Klijent-server arhitektura? Odredjeno resenje je predstavljala klijent server arhitektura. Server se rasterecuje prenosenjem dela obrade podataka na klijenta. Tako server postaje jeftiniji, a korisnici dobijaju bolje performance koje sada zavise od njihovih racunara. Koriste se i sistemi sa vise servera, tako da je pouzdanost dostigla zavidan nivo. Medjutim, tada dolazi do drugih problema: klijenti postaju zahtevniji i skuplji distribucija i odrzavanje aplikacija svih klijenata postaje komplikovana Neki sistemi za upravljanje bazom podataka omogucuju preuzimanje dela logike aplikacije kroz razvijanje uskladistenih paketa, ali to ipak nije zadovoljavajuce resenje.

9. 6.16 Internet i njegov uticaj na razvoj arhitekture i informacionih sistema? Internet je bio mala nekomercijalna mreza. Svoju prvu ekspanziju i komercijalizaciju dozivljava pojavom www-a. Vremenom internet postaje jedna od najinteresantnijih vidova komunikacije. Njime je moguc prenos informacija u razlicitim oblicima pogodnih za prezentaciju. Kvalitetan IS mora da zadovolji i neke odredjene zahteve. Odgovor na ove zahteve je usledio u vidu raslojavanja klijent server arhitekture na vise slojeva. Tako dobijamo viseslojnu, N-tier arhitekturu IS-a.

10. 7.2 Sistemski softver? Softver racunara se deli na: - sistemski softver - korisnicki aplikacioni softver Sistemski softver cini skup programa koje najcesce izradjuje proizvodjac elektronskog racunara a isporucuje ga korisniku zajedno sa hardverom. Prema funkcijama koje vrse programi sistemskog softvera se dele na: - programe za komandovanje i kontrolu - usluzni softver. 11. 7.7 Multiprogramiranje je? Multiprogramski nacin rada podrazumeva takvu organizaciju i koriscenje elektronskih racunara, pri cemu se izvrsava vise programa. Kod jednoprocesorskih racunarskih sistema multiprogramiranje se ostvaruje ili osamostaljivanjem rada perifernih uredjaja ili podelom vremena rada centralnog procesora izmedju programa koji se izvrsavaju, a kod multiprocesorskih sistema se ostvaruje na taj nacin sto vise centralnih procesora izvrsava vise programa istovremeno. 12. 7.10 Obrada podataka na daljinu? Mrezni OSI omogucavaju da se podaci prikupljaju decentralizovano sa vise punktova. Pored uobicajenog dostavljanja podataka na obradu putem disketa ili magnetne trake, postoji mogucnost prenosa podataka telefonskim i drugim linijama. Brzina prenosa je razlicita i zavisi od kvaliteta veze. Oblik veze moze biti: - prikupljanje podataka - raspodela podataka - prenos podataka

daljinska obrada podataka.

13. 7.16 Baza podataka je? Objektno-orijetisane baze podataka? Baza podataka se najopstije moze definisati kao dobro stuktuirna kolekcija podataka koja postoji relativno dugo i koju koristi i odrzava vise korisnika, odnosno programa, sto podrazumeva: - skup povezanih i struktuiranih podataka i njihovih opisa - formalizovan opis modela datog realnog sistema i - opis datog realnog sistema, podacima. Objektno-orijentisane baze podataka omogucavaju rad sa slozenim tipovima podataka. 14. 7.21 Sistem za upravljanje skladistenjem podataka? Sistem za upravljanje skladistenjem podataka sadrzi dve osnovne komponente: - upravljanje baferima - upravljanje datotekama. 15. 7.31 Naredbe za definisanje podataka? Naredbe za definisanje podataka spadaju u SQL naredbe. Naredbe za definisanje podataka omogucuju definisanje objekata baze. Primeri naredbi ove kategorije su: - CREATE TABLE - CREATE VIEW - CREATE INDEX - ALTER TABLE - DROP TABLE 16. 7.36 Administrator baze podataka? Administrator baze ima kljucnu ulogu u informacionim sistemima zasnovanim na bazama podataka. On upravlja radom celokupnog sistema obavljajuci sledece funkcije: - razvoj konceptualnog nivoa - izbor fizicke organizacije baze podataka i metoda pristupa - definicija i realizacija preslikavanja - obezbedjenje sigurnosti i integriteta baze podataka - definisanje strategije oporavka baze podataka posle mogucih ostecenja - pracenje performansi sistema otklanjanje mogucih zastoja u radu.

17. 7.39 Windows mane? Glomazan OS Veliki broj bagova OS zatvorenog koda u koji korisnik nema uvid Preskup OS u odnosu na ogroman broj prodatih instalacija, uz konstataciju da se instalacione verzije OS-a nude besplatno Osetljivost na hakerske napade.

18. 8.2 Osnovni hardverski elementi racunara su? Osnovni hardverski elementi racunara su elektronska kola koja obavljaju razlicite operacije u obradi podataka, pre svega osnovne aritmeticke i logicke operacije, i obavljaju prenos podataka izmedju elektronskih kola. Jedna obrada podataka se sastoji od niza operacija koja izvrsavaju elektronska kola u nekom, unapred odredjenom redosledu. Skup operacija i redosled njihovog izvrsavanja predstavljaju program koji racunar treba da izvrsi. 19. 8.5 Vazniji racunari u razvoju racunarstva su? Analiticka masina Z1 COLOSSUS Mark I ENIAC I EDSAC Whirlwind I IAS PDP 1 1401 7094 B5000 360 6600 PDP 8 PDP 11 8080 CRAY 1 VAX IBM PC MIPS

SPARC RS6000 PENTIUM PENTIUM 4 PENTIUM 4 EXTREME EDITION INTEL CORE

20. 8.8 Memorijske tehnologije se razlikuju po? Memorijske tehnologije se razlikuju po sledecim kriterijumima: - skladista male - skladista velike i - skladista ogromne kolicine podataka i to: - veoma kratko vreme - kratko vreme ili - veoma dugo vreme. 22. 8.16 Vrste primarne memorije su? Registri Ram Kes memorija Rom

23. 9.3 Arhitektura racunarskih mreza? Racunarsku mrezu cine dva ili vise povezanih racunara koji dele zajednicke resurse, datoteke, aplikacije, hardverske uredjaje. Racunarska mreza omogucava razmenu infromacija i koriscenje zajednickih resursa radi obezbedjenja usluga svim korisnicima racunarske mreze. Racunarska mreza se moze definisati kao skup: - racunara - komunikacionih veza - softvera koji omogucava rad u mrezi. Najvaznija svrha uvodjenja i koriscenja racunarskih mreza je: - omogucavanje komunikacije izmedju korisnika - prikupljanje, skladistenje i deljenje informacija - mogucnost skladistenja i isporuke razlicitih sadrzaja - omogucava jeftinije koriscenje i odrzavanje mainframe racunara. 24. 9.7 Uredjaji za povezivanje racunarskih mreza

Uredaji za povezivanje racunaraskih mreza su: 1) mrezne kartice 2) modem 3) ostali uredjaji 1) mrezne kartice su zaduzene za sudelovanje medju protokolima. Imaju ulogu posrednika izmedju racunara i mreze 2) modem je uredjaj koji sluzi za povezivanje 2 racunara preko telefonske linije. Zavisno od toga kakve protokole koriste,dve ili vise racunarskih mreza mogu se povezati sa: - mostovima - ruterima - prolazima 25. 10.1 Osnovi interneta? Internet je globalni informacioni sistem koji je: - globalno povezan logicki jedinstvenim adresama zasnovanim na internet protokolu ili njegovim prosirenjima ili naslednicima - podrzava komunikaciju putem paketa TCP/IP protokola, ili putem prosirenja i naslednika tog paketa, i/ili putem ostalih IP kompatibilnih protokola - omogucava i stavlja na raspolaganje, javno ili privatno, usluge visokog nivoa zasnovane na opisanoj komunikacionoj infrastrukturi. Putem interneta mozete prikupiti ogromnu kolicinu raznih informacija, kupovati najrazlicitije proizvode, rezervisati karte za putovanja, razmenjivati poruke, komunicirati posredstvom kamere,mikrofona i zvucnika 26. 10.5 Mane interneta? Omogucio je: - kriminalne radnje svih vrsta (provaljivanje na racune banaka i gradjana i kradju novca, podataka i ideja, lazno predstavljanje, obmanjivanje, pedofiliju i pornografiju, kockanje, ubacivanje virusa, sirenje lazne propaganda, otudjivanje ljudi od stvarne realnosti i sl.) 27. 11.1 Osnove elektronskog poslovanja? Elektronsko poslovanje je nova filozofija odvijanja posla. Razne vrste potpunog i delimicnog izvodjenja standardnih bankarskih poslova kao sto su obrada dokumenata, razmena dokumenata, novcane ili nenovcane transakcije odnosno razna unapredjenja i ubrzanja celog ili dela procesa definisu vise posebnih tehnologija kao sto su:

elektronsko poslovanje sa korisnicima usluga banke elektronska razmena dokumenata elektronska obrada papirnih dokumenata.

28. 11.6 Mogucnosti koriscenja interneta u elektronskom poslovanju? Preduzece mora da ima dobre i tacne podatke. Dobar marketing je i dalje vazan. Kupci i dalje imaju izbora izmedju vise kanala usluga. Internet je kanal usluga, ali ne i jedini. Stvarna sustina je u razvoju strategija i postupaka, ne toliko u tehnologiji. Kada je rec o primeni internet resenja, banka mora da primeni proceduru od sledeca cetiri koraka: nauciti, podesiti, prilagoditi se, poboljsavati, odnosno: - nauciti o korisnicima - prilagoditi metode prema informacijama koje oni pruzaju - podesiti se prema njihovim preferencama i - usavrsavati strategije komuniciranja sa korisnicima. 29. 12.2 Multimedija i kako je razumeti? Vise nije bilo dovoljno reci da je multimedija prosto veza kompjuterskog podrzavanja medijuma kao sto su tekst, slika, grafikoni, glas, video, zvuk, animacija koji se mogu koristiti interaktivno. Multimedija nije samo prosirenje PC racunara sa audio i video mogucnostima, CD ROM jedinicama i slicno. Danas multimedija treba da obezbedjuje i sledece mogucnosti: - multitasking - paralelnost - interaktivnost Upotrebne kategorije u kojima se moze koristiti multimedija su: - banke sistemskih podataka - sistemi komunikacija - super medijski sistemi - specificni autorski sistemi. Multimedija predstavlja jednu sveobuhvatnu medijsku integraciju. Drugim recima: ukljucujte svoj racunar i izadjite mu naredbe recima. Razvoj racunarske tehnologije omogucio je sa tehnoloskog aspekta koriscenje digitalnog zvuka, slike, animacije, video zapisa. To novo tehnolosko resenje predstavlja prezentaciju pomocu vise medijalnih izvora, kao sto su: zvuk, animacija, grafika, video i dr. Za primenu multimedije su potrebna nova znanja. Neophodna znanja se mogu podeliti u dve grupe: - hardverska znanja - softverska znanja U hardverska znanja se ubrajaju znanja o racunarskim platformama i znanja o specificnim multimedijskim komponentama, kao sto su CD rom jedinica, zvucna i

video kartica itd. U softverska znanja spadaju nova znanja potrebna za multimedijalni softver i multi medijalne aplikacije. Nivo znanja je ovladavanje ili poznavanje vaznijih softverskih multimedijanih alata i aplikacija. 30. 12.8 Multimedija video? Video i audio tehnika su osnovni medijumi za multimediju. Povezivanje kompjutera i nekog od nosilaca analognog video signala, preko posebno projektovane kartice, predstavlja video za multimediju. Na polju video animacije najpoznatiji su programski paketi MS video i Quick Time. Postoje razlicite tehnike skidanja, hvatanja analognodigitalnog signala. Zbog same cene hardvera sve je pristupacnija tehnika koja se naziva: video- overlay tehnika. Za hvatanje sad vec digitalnog video signala brine se video softver. U procesu preterivanja videa za multimediju potreban je optimalan broj slicica po sekundi video animacije. Kada se video koristi u sprezi sa CD ROM jedinicom potrebno je minimalno 15 slicica u seknudi za optimalnu video animaciju. Postoje razliciti vazeci video standardi: - evropska norma PALL - norma istocno- evropskih zemalja SECAM - americka norma NTSC 31. 12.11 Integracija informatickih i komunikacionih tehnologija u televiziju? Danas racunari mogu da reaguju na izgovorene komande, na jezicima koji nisu racunarski, da prepoznaju oblike i seme, pa cak i da sluze kao medicinska pomagala. Razvoj digitalne elektronike uticao je na usaglasavanje televizijske opreme, kako produkcione tako i emisione. Polovinom 80-tih godina racunar postaje sastavni deo televizijske opreme, cime postepeno nastaje novi audio vizuelni sistem koji povezuje savremene informacione tehnologije i klasicne televizijske sisteme. Pocetna primena racunara u skolpu televizijske tehnike bila je skromna i sporadicna. Racunari su prvobitno bili korisceni u studijskoj tehnici za potrebe daljinskog ukljucivanja kamera, na komandnim pultovima za rasvetna tela kao i na uredjajima za titlovanje i potpisivanje. 32. 12.13 Od maste do virtuelne stvarnosti? Poznato je da 85% informacija covek primi putem cula vida. Zbog toga su komunikacioni sistemi tezili razvoju vizuelnih sistema, prilagodjenih ljudskom oku, koje iz obilja informacija izdvaja njihov najveci deo. Virtuelna realnost je nastala zahvaljujuci racunarima sposobnim da generisu sliku u realnom vremenu,

kada je o televizijskim sistemima rec sama po sebi ne bi donela nista revolucionarno. 33. 13.2 Klasifikacija vestacke inteligencije prema vrsti resavanja problema? Sistemi za resavanje covekovih uobicajenih zadataka: - prepoznavanje slika i govora - razumevanje, generisanje i prevodjenje prirodnih jezika - snalazenje u svakodnevnim situacijama - primena u robotici. Sistemi za resavanje formalnih zadataka: - logicke igre - matematicka logika, geometrija, integralni racun - osobine programa Sistemi za resavanje ekspertnih zadataka: - konstruisanje, nalazenje gresaka, planiranje proizvodnje - naucne analize i dijagnostika - finansijska analiza - programi za razvoj ovakvih sistema. 34. 13.5 Domeni primene ekspertnih sistema su? Domeni primene ekspertnih sistema se primenjuju u sledecim oblastima: 1) upravljanje industrijskim procesima 2) pracenje rada medicinskih uredjaja 3) autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi) 4) automatski piloti 5) upravljanje satelitima 6) nadgledanje instalacija 7) operativno i takticko upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju 8) analize slozenih finansijskih transakcija 9) naftnim platformama 10) za detekciju busotina nafte. 35. 13.10 Datawarehousing (Radionica podataka) je? DW je: Metodologija, koja iz velike kolicine podataka, koriscenjem raznih metoda, otkriva veze izmedju podataka, stvarajuci osnovu za donosenje ispravnih odluka, koje garantuju najveci PROFIT u datim uslovima. 36. 14.3 Vrste kontrole pristupa neovlascenim licima?

Ovaj nacin pristupa ispituje urodjene fizicke karakteristike korisnika, kao sto su: otisak prsta, dlan, mreznjaca, zenica, lice. Otisak prsta, skeniranje mreznjace i prepoznavanje zenice su najsigurnije metode identifikacije. ID kartice, smart kartice, ID kartice imaju sliku korisnika i verovatno potpis. Token ima ugradjen cip i digitalni displej koji prikazuje broj (sifru) za prijavljivanje koju korisnik treba da ukuca da bi pristupio sistemu.

37. 14.6 Kategorije etickih pitanja? Privatnost ukljucuje sakupljanje, skladistenje i distribuciju informacija o pojedincima. Tacnost ukljucuje autenticnost, vernost i preciznost informacija koje se sakupljaju i obradjuju. Vlasnistvo ukljucuje posedovanje i vrednost informacije. Pristup ukljucuje pravo pristupa informacijama i da li to treba naplatiti. Privatnost je pravo da pojedinac ne bude uznemiravan i da je zasticen od neumesnog uplitanja. Sudovi u vise zemalja su postavili ogranicenje: - pravo privatnosti nije apsolutno - privatnost se mora uravnoteziti sa potrebama drustva - Pravo javnosti da zna je jace od prava pojedinaca na privatnost. 38. 14.15 Faktori poverenja u sigurnu komunikaciju podataka? Autentikacija Neporecivost Poverljivost Integritet podataka Autentikacija znaci proveru identiteta od strana koje komuniciraju. Elementi autenticnosti informacije su njeno poreklo, vreme nastajanja i vreme slanja. Obezbedjuje se elektronskim sertifikatom. Neporecivost znaci da nijedna strana ne moze da porekne svoje ucesce u komunikaciji i sadrzaj razmenjenih informacija. Neporecivost je kriticni sigurnosni servis za elektronsku trgovinu gde treba izvrsiti odredjenu razmenu vrednosti, potpisati ugovor itd. Realizuje se kroz sistem PKI. Poverljivost znaci osiguranje privatnosti informacija tako da one budu citljive samo onom kome su namenjene. Realizuje se sifarskim mehanizmima. Integritet podataka znaci da podaci ne mogu da se ostete, promene ili zamene prilikom transporta, a da se to ne primeti. Svim informacijama na koje se neko

oslanja, razliciti podaci, sadrzaj e-mejlova, poruke, finansijske transakcije i dr., mora se osigurati celovitost. Obezbedjuje se kroz sistem PKI. 39. 14.19 Zakonska zastita sistema i podataka? Znamo da sve zemlje u svetu imaju zakonsku regulativu koja stiti autorska prava u svim domenima ljudske delatnosti. U oblasti racunarskih tehnologija ne postoji apsolutna zastita ni hardvera ni softvera ni podataka. Treba preduzeti sledece mere i akcije: - donosenje i usvajanje jedinstvenih osnova zastite nacionalnog informacionog ambijenta uskladjenog na medjunarodnom nivou zastite - izgradnju i razvoj etickih normi i principa u oblasti informatike - stalno inovirati zakonsku regulativu kljucnih pitanja znacajnih za pracenje i odrzavanje racunarskih sistema - donositi i druge mere i sprovoditi akcije shodno razvoju racunarskih sistema i njihove primene u zivotu i radu ljudi. 40. 15.3 Mesto tehnike i IKT-a u buducnosti? IKT-e ponaosob internet i EP-e stvorice sledecu situaciju: - Nestanak papirologije - Nestanak papirnog i kovanog novca,cekova,knjizica, menica - Nestanak banaka, posta i slicnih organizacija - Nestace mnogo organizacija u klasicnom smislu - Nestace mnostvo ljudi koji ujutru hrle unutra, popodne hrle napolje i sl. Zamenice ih u radnoj sobi RM,PC-i ,komunikacija, za navodjenje i kontrolu: roboti. Svet i zivot ljudi, rad, radni uslovi,. tehnika, IK-e i druge tehnologije, ce se iz korena promeniti, i svakog trenutka ce se menjati sve brze i brze, ne ostavljajuci coveku alternative, osim da se se prilagodjava.