Zakoni Zdravlja I Izlecenja

Dr Nil Nidli
ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA
Naslov originala: Proof Positive by Neil Nedley M.D. Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodnjake studije, www.cps.org.yu Izdava: Eden, Sremska Kamenica Prevod: Saa Ivanovi Tehniko ureenje: CPS Dizajn korica: Vladimir Jajin, vladart@eunet.yu Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046
Sadraj
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1. Principi za optimalno zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Dobre vesti o raku: Moe se spreiti! . . . . . . . . . . . . . . 14 3. Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 . . . . . . . . . . 45 4. Blokirane arterije: Oistite ih prirodno . . . . . . . . . . . . . . 71 5. Istina o ribi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 6. Jedan narod pod pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 7. Veliki mit o mesu i belanevinama . . . . . . . . . . . . . . . . 111 8. Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i dijabetesu . . . . . . . . 129 9. Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja . . . . . . . . . . 144 10. Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje . . . . . . . . . . . 156 11. Mleko: prijatelj ili neprijatelj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 12. eoni reanj: Kruna mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 13. Zaustavljanje plime nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 14. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 15. Sida i HIV: Neispriana pria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 16. Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite . . . . . . . 264 17. elite pie? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 18. Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima . . . . 322 19. Ishrana i okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 20. Iznad vodeih uzroka smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
O autoru
Dr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angamanom u kardiologiji, gastroenterologiji, hitnoj slubi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na Univerzitetu Endrus u Miigenu, na smeru biohemija. Specijalizaciju je zavrio 1986. godine na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji, gde je bio rangiran meu prvih 10% najboljih studenata u svojoj klasi. Nastavio je sa svojim usavravanjem interne medicine u Ketering medicinskom centru na Vrajt dravnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a iste godine je dobio sertifikat Amerike komisije za internu medicinu. lan je Amerikog medicinskog udruenja, Amerikog koleda lekara i Alfaomega-alfa medicinskog udruenja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruenja. Postao je izuzetan strunjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj slubi. Godine 1989. doao je u Ardmor, u Oklahomi, zbog izuzetne mogunosti da radi i sa akutnim sluajevima u internoj medicini sa naroitim angamanom na hitnoj slubi, kao i na polju poboljanja naina ivota i preventivnoj medicini na Ardmor institutu zdravlja. Dr Nidli radi od 1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor institutu zdravlja i njegovom centru za promovisanje pravilnog naina ivota. Takoe je ef medicinskog odeljenja Mersi memorijalne bolnice i zdravstvenog centra, i predsednik je medicinskog tima. Dr Nidli je drao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temu ishrane, naina ivota i zdravlja. Drao je brojne seminare o ishrani, kole kuvanja (sa svojom enom Erikom), seminare o stresu i programe za odvikavanje od puenja. Radio je u produkciji serije obrazovnih video materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrauju u ovoj knjizi, od kojih su neki emitovani na nacionalnoj satelitskoj televiziji. ivi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.
Predgovor
Ova knjiga predstavlja najkorisniju knjigu za promociju zdravlja koja je napisana u ovoj generaciji i bez sumnje e postati standardni prirunik medicinskim predavaima. Ona na nauni i izbalansiran nain obezbeuje injenice koje bi trebalo da obaveu svakog razumnog oveka da unapredi svoj nain ivota. Ova knjiga se takoe bavi nekim injenicama i opasnostima savremenog naina ivota i daje konstruktivne predloge kako se mogu promeniti. Dobro je poznato da saznavanje injenica i opasnosti nije dovoljno da bi dolo do promene kod mnogih ljudi. Meutim, ove informacije mogu uticati na mnoge da ne razviju neke od loih navika, kao i da prekinu sa onim loim navikama sa kojima su tek poeli, podstiui ih da razmisle o koracima koje preduzimaju. Takoe, ova knjiga stalno ukazuje na samo jedan pravi Izvor koji zaista moe pomoi ljudima da ove promene uine moguim i poziva ih da se oslone na tu Silu. U ovoj knjizi su takoe navedeni glavni segmenti naina ivota koje treba promeniti u naem svetu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ukazuje: Sa sadanje take gledita, kardiovaskularne bolesti (i rak) se javljaju, ili se mogu utvrditi, kao glavni zdravstveni problemi u praktino svakoj dravi sveta u 2000. godini... Njihova prevencija ili smanjenje zahteva drutvenu odgovornost i predstavlja ekonomsku potrebu... U razvijenim dravama, bolesti povezane sa nainom ivota (ukljuujui nepravilnu ishranu, konzumiranje alkohola, puenje i nizak nivo fizike aktivnosti) izazivaju najvie patnji i bolesti.* WHO ukazuje da je potreban jedan program osnovne prevencije, to jest, da treba neto uiniti pre nego to doe do razmera epidemije. Mogue je smanjiti koronarne srane bolesti do 90% i rizik od raka za vie od 80%. Moralni pad drutva je takoe izazvao mnoge od savremenih problema, kao to je sida. Istraivanja ukazuju na nedostatak rada roditelja sa svojom decom na polju polnog i seksualnog obrazovanja. Ukoliko ovek radi na jaanju svoje volje, mogue je izvesti velike promene u nainu ivota. To je dominantna sila u ovekovoj prirodi - sila odluivanja ili izbora. Sve u ovekovom ivotu zavisi od pravilnog delovanja njegove volje. Korienjem informacija koje su ovde iznete u donoenju pravilnih odluka, bolesti ne samo da se mogu spreiti, ve se takoe moe povratiti zdravlje koje je nekada izgubljeno.
Prof Dr Don arfenberg Univerzitet Loma Linda, Kalifornija
* WHO TEch. Report Series 797, 1990, pp. 28, 157, 38, 36.
Uvod
Ova knjiga tretira univerzalni problem ljudskog zdravlja i ovekovih bolesti, i pisana je za iru javnost, kao i za zdravstvene strunjake. Ona je upuena svakom oveku koji eli da postigne (ili odri) dobro zdravlje i sauva se od bolesti na prirodan nain, maksimalno smanjujui upotrebu lekova, vetakih dodataka hrani i nepravilne ishrane. Knjiga sadri posebne medicinske savete kako postii te ciljeve. Govori se i o prevenciji bolesti, kao i o njihovom leenju, kada se sprovode kroz adekvatan nain ivota. Knjiga je pisana na popularan i razumljiv nain, sa dosta slika i tabela, da bi se jasnije objasnila problematika. Svako od 20 poglavlja pokriva odreeno specifino polje i svako poglavlje je pisano za sebe, to omoguava itaocu da krene sa itanjem onog dela koji ga najvie interesuje. Ova knjiga je zasnovana na najnovijim i pouzdanim medicinskim principima koje je koristio Dr Nidli za leenje svojih pacijenata tokom niza godina. Veliki broj naunih studija voenih irom sveta, zajedno sa najnovijim medicinskim znanjem po pitanju uticaja odreenih ivotnih faktora, predstavljaju osnovu za ovde iznete informacije i savete. Pomenute su mnoge specifine bolesti, kao i pitanja vezana za stres, probleme zavisnosti, opte prihvaene navike ishrane, vetake dodatke hrani, tetne supstance i druga zdravstvena pitanja.
1. poglavlje
Principi za optimalno zdravlje

Njegova situacija je bila ozbiljna. Sumnjao sam da je Marko imao oboljenje srca. Sada sam kao deo procene pripremao test za njega. Dok smo sestra i ja povezivali Marka na monitor za srce, on mi se poverio: Doktore, mislim da stvarno nije bitno kako u proi danas na testu. Svi mi imamo vreme kada emo umreti; vreme je odreeno i mi tu ne moemo nita da uinimo. Dok sam razmiljao o njegovoj izjavi shvatio sam koliko je Marko bio van dodira sa sadanjim saznanjem o odnosima izmeu naina ivota i zdravlja. Ogroman broj naunih istraivanja jasno prikazuje da nai dnevni izbori utiu na verovatnou ivljenja dugim i zdravim ivotom. Odluio sam da ponudim Marku ekstremni primer kako izbor naina ivota moe da utie na dugovenost. Marko, moe, ali i ne mora da bude tano da je Bog unapred isplanirao najbolje vreme za nau smrt. Pretpostavimo za trenutak, da jeste. ta bi se onda desilo ako biste izvrili samoubistvo? Zar ne biste umrli pre vremena koje je Bog isplanirao za vas? Moj stav je bio oigledan. Meutim, svaki dan veina nas donosi odluke koje imaju kao krajnju posledicu uticaj na ivot i zdravlje. Ne moramo da izvrimo samoubistvo u jednom namernom inu, ali moemo da u naa tela unosimo tetne supstance koja e prouzrokovati preranu smrt ili umanjiti na kvalitet ivota. ota. Te promene naina ivota mogu da spree ili da odloe razvoj bolesti za koju smo genetiki predodreeni. U vezi sa najeim bolestima, dr Lemont Murdok (Lamont Murdock) sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda je to izrekao jasno: Loa genetika puni pitolj, nain ivota povlai okida. esto sam se pitao zato se ljudi bolje brinu o svojim kolima nego o telima. ekam da sretnem osobu koja e rei: Bog je isplanirao kada moja kola treba da umru, i ne moram da se brinem oko njih. Ne moram da proveravam ili menjam ulje, ili da vrim bilo kakvo rutinsko odravanje. I ne moram da brinem o tipu goriva koje koristim. Uviamo neophodnost pravilne brige kako bismo dobili najdui ivot i najbolji uinak od naih automobila. Kada emo shvatiti da pravilna briga i naim telima daje najdui ivot i najbolje sposobnosti? Koji su osnovni uzroci smrti? Kada neko umre od sranog udara, loga, ili drugog smrtonosnog stanja, ta je stvarno prouzrokovalo smrtonosnu bolest u to vreme u ivotu osobe? Istraivai Mek Ginis (McGinnis) i Foud (Foege) su nedavno analizirali osnovne uzroke bolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svoje nalaze u asopisu Journal of the American Medical Association. Devet vodeih uzroka smrti su u velikoj meri bili povezani sa izborima naina ivota: sa onim to unosimo u naa tela i onim to inimo sa telima. Ovi uzroci su navedeni za 1990. godinu u tabeli 1.1
Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali smrt u SAD (1990)
*Loa ishrana, neodgovarajue vebanje 582.000 *Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000 *Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000
Zdravlje u velikoj meri zavisi od naina ivota

Mnogi pogreno smatraju da su nasleene crte (genetiki faktori) prvenstveni faktori koji odreuju kvalitet ivota i koliko dugo e iveti. Za najvei broj nas, nae zdravlje prvenstveno zavisi od dva faktora: (1) od onoga to unosimo u naa tela, i (2) od onoga to inimo sa naim telima. Jednostavan izraz koja uokviruje oba ova koncepta je nain ivota. Dobre vesti su da iako ne moemo da promenimo nau genetiku, moemo da promenimo na nain iv-
Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000 Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000 *Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000 *Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000 Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000 *Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000
*Oznaava faktore naina ivota
8
Svi faktori oznaeni zvezdicama su pod direktnim uticajem naina ivota. Ukupan broj smrtnih sluajeva usled ovih faktora je oko 1,25 miliona, to predstavlja preko polovine ukupnog broja smrtnih sluajeva u Americi svake godine. Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj meri nezdrav nain ivota. Koliko god da je iznenaujue veliki ovaj zbir, moda u velikoj meri potcenjuje ukupan broj smrtnih sluajeva prouzrokovanih stilom ivota. Mnogi smrtni sluajevi usled infektivnih bolesti su prouzrokovani imunim sistemom koji je oslabljen loim stilom ivota. Takoe, istraivai su naveli samo smrtne sluajeve koji se mogu pripisati poznatim faktorima naina ivota. Dok nastavljamo da saznajemo vie o nainu ivota i zdravlju, verovatno emo otkriti kako drugaiji izbori naina ivota mogu da spree jo vie smrtnih sluajeva. U svakom sluaju, cifre pokazuju da bi broj smrtnih sluajeva u naoj zemlji bio drastino smanjen ako bi Amerikanci bili voljni da zamene sve svoje tetne faktore naina ivota korisnim. Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnih sluajeva. Kvalitet ivota bi se poboljao, poto bi bolesti napadale sa manjom uestalou u bilo kom datom starosnom dobu. Moete da pomognete u promeni tih statistika pridruujui se rastuem broju Amerikanaca koji se fokusiraju na zdrave izbore naina ivota kako bi ostvarili najvii kvalitet ivota i optimalnu duinu ivota.
K. Everet Kup (C. Everett Koop), bivi naelnik sanitetske slube u Sjedinjenim Dravama, je 1988. godine izneo prvi Izvetaj naelnika sanitetske slube o ishrani i zdravlju. Bio je zasnovan na obimnom pregledu naune literature. Zakljuio je da su prekomerna i neuravnoteena ishrana znaajno doprineli razvoju osam vodeih bolesti ubica u naoj zemlji. Izvod iz tog izvetaja je prikazan na slici 3.3
Tabela 3. Prekomerna i neuravnoteena ishrana prouzrokuje veliki broj bolesti i smrtnih sluajeva 1. Ishrana ima kljuni uticaj na zdravlje. 2. Pet od deset vodeih uzroka bolesti i smrtnih sluajeva je povezano sa ishranom (bolesti sranih arterija, rak, log, dijabetes i ateroskleroza). 3. Naredna tri su povezana sa prekomernim unosom alkohola (ciroza jetre, nesreni sluajevi i samoubistva). 4. Ovih osam stanja prouzrokuje priblino 1,5 milion od 2,1 miliona ukupnog broja smrtnih sluajeva u 1987. godini. 5. Prekomerna ili neuravnoteena ishrana takoe doprinosi drugim problemima kao to su povieni krvni pritisak, gojaznost, zubne bolesti, osteoporoza i gastrointestinalne bolesti. 6. Sada je jasno da ishrana u znaajnoj meri doprinosi razvoju ovih bolesti i da izmene ishrane mogu da doprinesu njihovom spreavanju i kontroli.
Prevencija je klju
Danas je veliki broj naunih istraivanja potvrdio da se veina vodeih uzroka smrti moe preduprediti. Najei uzroci koji prouzrokuju smrt u Americi su navedene u tabeli 2.2
Istraivanja duine ivota povezana sa stilom ivota

Koji su to faktori naina ivota koji e nam pomoi da ivimo due? Doktori Nedra Belok (Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow) su bili meu prvim istraivaima koji su predstavili ubedljivi odgovor. U njihovom klasinom istraivanju priblino sedam hiljada osoba koje ive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, utvrdili su da je postojalo sedam faktora naina ivota koji su uticali na duinu ivota ljudi. Ti faktori su navedeni u tabeli 4.4
Tabela 4. Belok i Breslou sedam faktora zdravlja za dugovenost 1. San sedam do osam asova 2. Bez jela izmeu obroka 3. Redovno dorukovanje 4. Odravanje pravilne teine 5. Redovno vebanje 6. Izbegavanje ili umerena upotreba alkohola 7. Ne puiti
Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su prouzrokovali smrt u SAD (1995) Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . 914.000 Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000 Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . 105.000 Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000 Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . 84.000 Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000 HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000 Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000 Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000 Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . 24.000 Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000 2.312.000
PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE
9
Tabela 6. Zdravstvena starost u vezi sa ivotnim navikama
Za ene i mukarce
Starost 20 30 40 50 60 70 Navike 0-2 +14,3 +16,9 +19,4 +22,0 +24,5 +27,1 Navike 3 +7,4 +9,1 +10,7 +12,4 +14,0 +15,7 Navike 4 +0,5 +3,0 +5,4 +7,9 +10,4 +12,8 Navike 5 -1,1 -0,6 -0,1 +0,3 +0,8 +1,3 Navike 6 -4,2 -4,7 -5,2 -5,7 -6,2 -6,8 Navike 7 -9,4 -11,1 -12,9 -14,7 -16,4 -18,2
Broj ovih navika koje je osoba upranjavala imao je ogroman uticaj na njihovu duinu ivota. Posle devet godina, broj navika zdravog stila ivota koje je osoba upranjavala bio je direktno srazmeran verovatnoi umiranja. Ovi rezultati su prikazani na slici 5.5 Zapazite da je samo oko 5% mukaraca i ena koji su upranjavali svih sedam zdravih navika umrlo u toku perioda od devet godina u poreenju sa 12,3 do 20% onih koji su upranjavali tri navike ili manje.
Slika 5. Povezanost duine ivota sa zdravim navikama
Stopa smrtnosti je usaglaena sa starou
Mukarci
Broj upranjavanih zdravih navika 7 6 5 4 0-3 Procenat mrtvih za 9 godina 5,5 11 13,4 14,1 20
ene
Broj upranjavanih zdravih navika 7 6 5 4 0-3 Procenat mrtvih za 9 godina 5,3 7,7 8,2 10,8 12,3
Drugi nain posmatranja uticaja naina ivota na dugovenost je razmatranje neega to se oznaava kao zdravstvena starost. Na primer, osoba stara 50 godina koja upranjava dovoljno zdravih faktora naina ivota moe da ima isto zdravlje ili fizioloku starost kao prosena osoba od 35 godina. Moemo da kaemo da ta osoba ima zdravstvenu starost od 35 godina. Sa druge strane, druga osoba stara 50 godina koja nije obraala panju na zdrav nain ivota moe da ima daleko veu zdravstvenu starost, moda i do 72 godine, drugim reima, zdravstvena starost osobe moe da bude manja ili vea od realne hronoloke starosti, u zavisnosti od broja faktora naina ivota koje je usvojila. Tabele zdravstvene starosti su nainjene na osnovu statistike oblasti Alameda. One pokrivaju hronoloku starost u opsegu od 20 do 70 godina, i zasnovane su na istih sedam zdravih navika navedenih u tabeli 4. Jedan takav pregled prikazan je u tabeli 6.6 Moete da koristite te cifre kao vodi kako biste stekli oseaj za sopstvenu zdravstvenu starost. Na primer, pretpostavite da ste prosean etrdesetogodinji stanovnik oblasti Alameda. Ako upranjavate samo dve od sedam zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaa zdravstvena starost je 40 plus 19,4, ili oko 59
godina, ukazujui na dramatino skraenje vae oekivane duine ivota. Imali biste istu oekivanu duinu ivota kao prosena osoba 19 godina starija. Ako nastavite istim stilom ivota jo 10 godina, kada budete imali 50 godina vaa zdravstvena starost e biti 50 plus 22, ili 72 godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstveni hendikep od 19 godina, ali sa 50 godina, hendikep e biti gori za jo tri godine. Za 10 godina ostariete 13 godina! Sa druge strane, ako sa 40 godina dosledno sledite svih sedam zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaa zdravstvena starost je samo 27 (40 minus 12,9). tavie, sa 50 godina vaa zdravstvena starost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina, ostarili biste samo 8 godina! Koncept zdravstvene starosti ilustruje koliko va nain ivota moe ili da ubrza ili da uspori proces starenja.
Ali ta je sa kvalitetom ivota u starosti?

Neke osobe veruju da mogu da produe svoje ivote, a ipak se boje rezultata dueg ivota. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: Ne elim da doivim 70 godina starosti. Ljudi te starosti imaju toliko mnogo problema. Mislim da elim da umrem pre 70. godine. Odgovorio sam: Trejsi, moe to da kae sada, ali saekaj do 69. godine. Onda e eleti da ivi do 70, a kada jednom doe do 70, verovatno e eleti da ivi do 71, naroito ako bude imala dobro zdravlje. Znam mnogo osoba u svojim 70-im i 80-im koje uivaju u dobrom kvalitetu ivota. Takozvane zlatne godine su za njih realnost. Nedavna istraivanja su jo vie pomogla da se odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su se prvobitni izvetaji oblasti Alameda usredsredili prvenstveno na starost pri smrti, naredni radovi su se bavili pitanjima kvaliteta ivota. Na primer, Alamedina sedmorka se pokazala kao
10
moan nain spreavanja verovatno najstranije komplikacije starenja: onemoalosti. Nedavni izvetaj je prikazao da su oni koji su upranjavali najvei broj tih zdravstvenih navika imali upola manji rizik od onemoalosti u odnosu na one sa najloijim navikama. Oni sa srednjim brojem zdravstvenih navika su takoe iveli bolje od onih koji su odbacili veinu Belokove i Breslouve sedmorke. Oni su imali samo dve treine rizika od onemoalosti u odnosu na najmanje zdravstveno svesnu grupu.7 Pogledajmo neke od pojedinih navika koje su Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako one utiu na kvalitet ivota kao i na njegovu duinu.
Jedite doruak redovno

Mnogi ljudi koji itaju istraivanje okruga Alameda su iznenaeni da je dorukovanje ukljueno u listu od sedam najznaajnijih faktora dugovenosti. Dorukovanje samo po sebi poveava duinu ivota. U nekim od prvobitnih podataka utvreno je da su osobe koje su dorukovale i nisu jele izmeu obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doruak i uinale.8 Skorija analiza podataka istraivanja okruga Alameda koncentrisala se naroito na osobe od 60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu dorukovali redovno imali su 50% povean rizik od smrti u poreenju sa onima koje su redovno dorukovali.9 Zanimljivo je, u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug ivot je podjednako zavisio od dobrog dorukovanja kao i od uzdravanja od puenja i redovnog fizikog vebanja. Uprkos tim injenicama (i onome to su im majke verovatno rekle), veina ljudi navodi veliki broj razloga za ne uzimanje doruka. Uobiajeni razlog je da nisu veoma gladni ujutru, to je uobiajeni rezultat jedenja obilnog obroka uvee. Blai veernji obrok e obino reiti problem. Jo bolje, ako morate da reite problem, pokuajte da ne veerate nedelju dana. Krajem nedelje ete verovatno biti eljni dobrog doruka. Moete takoe da otkrijete da vre spavate, iako moda odete u krevet gladni nekoliko noi dok se vae telo ne prilagodi. Uz malo planiranja, doruak je obino lake pripremiti od ruka ili veere. Budite kreativni sa upotrebom itarica i uzimajte nekoliko porcija sveeg voa.
nisu gladne ujutru, preskakanje doruka pomoi da uzimaju manje kalorija tokom dana i tako e doprineti smanjenju teine. To je zabluda. Istina je da dorukovanje treba da bude deo bilo kog programa smanjenja teine. Pre vie godina dr arls Kap (Charles Cupp) je predloio da je poveanje teine rezultat neodgovarajueg vremenskog usklaivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja nou. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole teine. Pacijenti sa vikom kilograma upueni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i uina nou, na obilan jutarnji obrok, umereni ruak i laganu veeru. Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom sluaju u podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i reeno im je da ne idu na spavanje bar osam i po asova posle poslednjeg uzimanja hrane. Znaajno je da im nije traeno da menjaju svoj izbor hrane niti koliinu kalorija koju jedu. Zainteresovani istraivai u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zatite Univerziteta u Tulanu istraili su beleke o 955 Kapovih pacijenata sa vikom kilograma. Rezultati njihovog istraivanja su prikazani u tabeli 7.10 Ovi dokazi i brojna druga istraivanja ukazuju da bi redovno dorukovanje trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje teine. Uoite da su se neke dodatne koristi pojavile od dorukovanja: poboljan nivo hemoglobina u krvi, umanjena koliina eera u krvi i poboljana funkcija tiroidne lezde. Tipovi hrane koji se obino uzimaju za doruak takoe mogu da doprinesu znaaju jutarnjeg obroka za kontrolu teine. U amerikoj kulturi veernji obrok tradicionalno sadri deo bogat mastima zasnovanim na ivotinjskim proizvodima, a doruak je obino usredsreen
Tabela 7. Smanjite teinu menjanjem vremena obroka
Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su teinu

- Oni koji su jeli samo doruak, gubili su u proseku oko 4,5 kg meseno. - Oni koji su jeli doruak, ruak i uine gubili su u proseku oko 2,3 do 2,7 kg meseno. - Kod onih koji su smanjili teinu za 9 do 13,5 kg dolo je do porasta nivoa hemoglobina. - Nivo eera u krvi dijabetiara, koji su izgubili 13,5 kg ili vie, normalizovao se. - Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje potreba za dnevnim odravanjem funkcije tiroide.
Dorukovanje pomae u spreavanju dobijanja na teini

Jo jedan razlog koji se navodi za preskakanje doruka je spreavanje poveanja teine. Neke osobe razmiljaju da e im, poto
11
sutinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fiziku, naroito tokom kasnijih jutarnjih asova. Osobe koje dorukuju ispoljavaju bolja raspoloenja i poboljane naune sposobnosti. Potpunija lista koristi koje uivaju osobe koje dorukuju su navedene u tabeli 8.14
na voe i itarice, uz sa njima povezane sloene ugljene hidrate. To postaje znaajno kada uvidimo da je dobitak na teini esto povezan sa uzimanjem previe kalorija iz masti umesto iz sloenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, ivotinje na ishrani bogatoj mastima imale su veu teinu od onih koje su bile na reimu sa malo masti ak i kada su obe grupe jele isti broj kalorija svakog dana.11
Tabela 8. Prednosti dorukovanja Efikasnije reavanje problema Poboljana memorija Poboljana tenost govora Poboljan opseg panje Bolje raspoloenje Bolji rezultati uenja
Doruak i srani napadi

Pokazalo se da doruak prua jo jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim dorukovanjem. Krvne ploice, telesne elije za zgruavanje krvi, postaju lepljivije ujutru pre doruka. To poveava tenju ka formiranju krvnog ugruka tokom jutarnjih asova. Ako se takav ugruak javi u sranim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao to je oekivano na osnovu ove fiziologije, veina sranih udara se odigrava izmeu sedam asova pre podne i dvanaest asova. Dorukovanje moe da pomogne da krvne ploice postanu manje lepljivije i da se na taj nain umanji rizik od jutarnjih sranih udara. Uticaj ovih odnosa je prikazan na slici 1.12
San, vebanje i puenje

Istraivanje okruga Alameda je pokazalo da nae ivotne navike vezane za san, vebanje i puenje utiu na rizik od smrti. Rezultati su predstavljeni na slici 2.15,16 6 do 9 asova sna nou izgleda idealno za veinu ljudi. Mogue je dobiti previe, kao i premalo sna. Oni koji su spavali znaajno vie ili manje od ovog opsega imali su 60 do 70% uvean rizik od umiranja u toku perioda od 9 godina. Za mukarce, previe ili premalo sna je nosilo rizik koji je slian neredovnom vebanju. U toku perioda od 9 godina, osobe koje ne vebaju imale su 50% povean rizik od umiranja u poreenju sa onima koji su inili dosledne napore da ostanu uvebani. ene sa slabom fizikom aktivnou su prole jo gore. One su imale preko dva puta vei rizik od umiranja u toku tog 9-ogodinjeg perioda.
Doruak pomae naim mentalnim sposobnostima

Postoje dodatne koristi od dobrog doruka pored dugovenosti. Avgusta 1995. godine, odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu odrao je skup veeg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naunih istraivanja o doruku. Istraivai su zakljuili da je dorukovanje vano za uenje, memoriju i fiziku dobrobit i dece i odraslih.13 Dobre navike pri doruku su
Slika 1. Dorukovanje smanjuje rizik od sranih udara
Bez doruka, mogui rizik od infarkta se moe poveati 2 do 3 asa posle buenja.
Potencijal formiranja ugruka 3 2,5 2
Vebanje
Nikada nije kasno da se pone sa programom vebanja. Odvojeno istraivanje je otkrilo da koliko god je osoba van forme, rizik
Slika 2. Rizik smrtnosti povezan sa snom, vebanjem i puenjem
Devetogodinje praenje za osobe starosti 30 do 69 godina
Odnos rizika smrtnosti
Mukarci ene 2,2 2
1,7 1,5
1,6
1,6
Normalan 1 1 0 Osobe koje preskau doruak Osobe koje dorukuju 0

Manje od 6 ili vie od 9 asova sna
Niska fizika aktivnost
Puai
Manje od 6 ili vie od 9 asova sna
Niska fizika aktivnost
Puai
12
od smrti od svih uzroka moe se smanjiti jednostavno poboljanjem kondicije kroz redovan program vebanja. Koliina koristi je prikazana tabelom na slici 3.17
Slika 3. Vebanje smanjuje stopu smrtnosti

Stopa smrtnosti na 10.000 ljudi u jednoj godini, za mukarce starosti 20 do 82 godine. 122 68 40
Neuvebani Uvebani Neuvebani, a zatim uvebani
Prelom kuka je meu vodeim uzrocima smrti kod starijih Amerikanaca. (Potpunije informacije o osteoporozi date su u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama.) to su tanje neije kosti, to je verovatnije da e se prelomiti kada se podvrgnu ak i manjoj povredi. Kada osteoporoza ne ugroava ivot, esto smanjuje njegov kvalitet. Bolest moe da dovede do hroninog bola, kao i do fizikog deformiteta. Ovo su samo neki od primera velikog broja opasnosti od puenja. Potpunije informacije o ovom predmetu nalaze se u 16. poglavlju pod nazivom: Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite.
Upotreba alkohola skrauje ivot

Danas se uje mnogo glasova koji zastupaju umerenu upotrebu alkohola. To je u skladu sa onim to je istraivanje oblasti Alameda otkrilo poetkom 1970-ih, to jest, umerena ili nikakva upotreba alkohola je poveala duinu ivota. Meutim, istraivanje vreno 25 godina posle poetnog objavljivanja Beloka i Bresloua pokazuje da je potpuno izbegavanje alkohola najbolja opcija sa perspektive spreavanja bolesti. O ovoj stvari se govori u veoj meri u 17. poglavlju: elite pie?
Zapazite da stopa smrtnosti fiziki uvebanih mukaraca iznosi samo treinu stope onih koji nisu u kondiciji. Kod onih koji nisu vebali, a onda su postali aktivni, stopa smrtnosti iznosi oko polovine vrednosti u odnosu na one koji ne vebaju.
Opasnosti od puenja
Podaci iz oblasti Alameda su otkrili da je mukarac, ako je puio, bio izloen dvostruko veem riziku od umiranja u toku devetogodinjeg perioda u poreenju sa mukarcem koji nije puio. Ako je ena puila, bila je izloena 60% poveanom riziku od umiranja. Drugo istraivanje je utvrdilo da su mukarci koji su puili tokom celog svog odraslog doba imali prosenu oekivanu duinu ivota od samo 65 godina.18 To je 12 godina krae od oekivanog 77-ogodinjeg ivotnog veka za osobe koje nikada nisu puile.19 Iako je duina ivota vana, kvalitet ivota je takoe kljuan za sve nas. Puai u proseku imaju slabiji kvalitet ivota. Na primer, ir eluca je mnogo ei meu puaima. Buenje u 2:00 ujutru uz gorui bol u stomaku svakako nije kvalitetan ivot. ak iako pua ne dobije ir, problemi sa varenjem mogu da nastanu u vezi sa navikom puenja. Na primer, duvan smanjuje tonus u miinom prstenu izmeu jednjaka (cev za gutanje) i stomaka. Usled toga je stomanoj kiselini lake da ulazi u jednjak i prouzrokuje goruicu, jo jedan est problem koji smanjuje kvaliteta ivota. Puenje cigareta takoe utie na druge organske sisteme: doprinosi ranom stvaranju bora na koi i osteoporozi (mekane, krte kosti). Stvaranje bora na koi je samo nepoeljno stanje, ali osteoporoza moe da ugrozi ivot.
Drutveni odnosi i smrtnost

Na iznenaenje mnogih skeptika, istraivanje takoe ukazuje da verovanje u Boga i redovno odlaenje u crkvu poveava duinu ivota. Posedovanje iskrenih prijatelja, lanstva u grupi, i ak biti u braku, ima korisne efekte na duinu ivota. Veina ljudi intuitivno shvata da ti elementi pojaavaju moral i socijalni kvalitet ivota, ali pored toga pozitivno utiu na psihiko zdravlje i duinu ivota. Kada su se podaci oblasti Alameda analizirali za ove duhovne i drutvene faktore, rezultati su bili impresivni. Naroito upeatljivi su bili rezultati za grupu osoba od 30 do 49 godina starosti. Oni su prikazani na slici 4.20 Sve vei broj istraivanja svedoi o znaaju verovanja u Boga za drutveno i emocionalno zdravlje osobe. Jedan takav izvetaj sa Djuk univerziteta otkrio je da osobe sa snanijom religijskom verom pokazuju vie nivoe sree i zadovoljstva u ivotu. Takoe izgleda da bolje podnose traumatine dogaaje uz manje mentalne i drutvene potekoe.21 Poglavlje 15: Sida i HIV neispriana pria, i 20. poglavlje: Iznad vodeih uzroka smrti, obezbeuju dodatne informacije o nainu na koji vera u Boga poboljava zdravlje.

Slika 4. Stopa rizika od smrtnosti
Devetogodinje praenje 7.000 odraslih osoba u severnoj Kaliforniji za starosti od 30 do 49 godina.
Mukarci Odnos rizika smrtnosti 2,9
13
rone sporedne efekte i pruaju velike koristi za kvalitet ivota. Kada bi bilo koji od ovih sedam zdravstvenih principa bio lek, bio bi klasifikovan kao udesan lek. Tvorac i proizvoa bi svakako bio nagraen slavom i sreom. Meutim, kao medicinski specijalista, nedvosmisleno mogu da kaem da se nijedan lek ne pribliava bilo kom od ovih principa zdravlja po svojoj moi da pobolja i odri zdravlje. Dobre vesti se tu ne zaustavljaju. Ova knjiga e otkriti jo itav niz dodatnih principa zdravlja koje su paljiva istraivanja otkrila u toku 25 godina koje su protekle od prvobitnih istraivanja Beloka i Besloua. Ti principi pruaju dodatne koristi za odravanje zdravlja i leenje odreenih bolesti. Videete da su principi zdravlja izneti u ovoj knjizi pouzdani. Na njih se moete oslanjati sa sigurnou da e vam pomoi da dostignete i odrite vae zdravstvene ciljeve. Ostvarivanje zdravstvene koristi upranjavanjem razumnih principa naina ivota nije nov koncept. Pre vie vekova Bog je novoformiranoj izraelskoj naciji dao obeanje zapisano u Bibliji: Ako dobro uzaslua glas Gospoda Boga svojega, i uini to je pravo u oima Njegovim, i ako prigne uho k zapovestima Njegovijem i uuva sve uredbe Njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neu pustiti na tebe, jer sam ja Gospod, lekar tvoj.24 Da, praenje odreenih principa koji rezultiraju dobrim zdravljem nije nov koncept. Meutim, ovaj veoma stari koncept treba da vaskrsne u naim linim ivotima, du Amerike i irom sveta. Kao to su bolesti u Egiptu mogle da se izbegnu u drevnim vremenima, deset vodeih uzroka smrti u ovim savremenim vremenima se u velikoj meri mogu izbei upranjavanjem razumnih principa zdravlja. U sledeim poglavljima pronai ete informacije koje su vam potrebne da uspeno uinite to
2,8
2,8
ene
2
1,3
1,8 1,5 1,1*
1,9
0
Nevenani Malo prijatelja ili roaka Ne odlaze u crkvu Nisu deo neke grupe ljudi
* Nije statistiki znaajno
Zakljuak
Pored mog pacijenta Marka, mnogi ljudi u Americi smatraju da je zbog njihove genetike ili zbog nekog nebeskog asovnika, dan i as smrti vrsto fiksiran. Fatalistiki stav ih primorava da zakljue da ne mogu da uine nita da produe svoje ivote. Dokazi predstavljeni u ovom poglavlju negiraju sve takve zablude. V. K. Vilet (W. C. Willett) sa Fakulteta zdravstvene zatite sa Harvarda, sa odseka za ishranu, navodi: Jedan jasan zakljuak na osnovu postojeih epidemiolokih dokaza je da mnoge osobe u Sjedinjenim Dravama imaju lou ishranu i da je potencijal za prevenciju bolesti znaajan.22 Belok i Breslou su saeli njegove nalaze sledeim reima: Ovi podaci su u skladu sa idejom... da ivot sa dobrim zdravstvenim navikama proizvodi dobro zdravlje i produava period dobrog fizikog zdravstvenog statusa za nekih 30 godina.23 Zaista, sedam zdravstvenih principa Beloka i Bresloua su jednostavni, a ipak krajnje delotvorni. tavie, nemaju nepoeljne dugo-
2. poglavlje
Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!

je pravo i tako iskusite obeano optimalno zdravlje. To je bio jedan od onih sluajeva kojih se svi uasavamo. Dun se vratila u ordinaciju dr Mek Alistera. Dok je sedela vrpoljei se u ekaonici, misli su jurile kroz njenu glavu: Zato mu je potrebno toliko vremena? Moram da saznam ta je biopsija otkrila. Moda su vesti loe i ne zna kako da mi ih saopti. Uskoro je Dunino ime prozvano i ona se vratila u jednu od soba za pregled. Dr Mek Alister je seo nasuprot nje u maloj ordinaciji. Zapoeo je razgovor: ao mi je, Dun. im su te tri rei izale iz njegovih usta Dun je poela da plae. Kada se povratila, uspela je da progovori nekoliko rei: Rak, zar ne? Dr Mek Alister je tuno klimnuo glavom. Rak. Re unosi strah u srca veine Amerikanaca. esto sam u vie godina prakse kao lekar, imao isti nelagodni zadatak kao doktor Mek Alister. Mnogo puta sam morao da saoptim ljudima uasavajue vesti: Da, dobili smo rezultat biopsije i ona pokazuje ono ega smo se svi bojali imate rak. Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda. esto puta se moe leiti zdravom ishranom, ivotom u prirodnom okruenju, okretanjem duhovnim stvarima ili drugim nainima. Naalost, preesto je napredovao preko poetnog stadijuma i bolest je smrtonosna. Rak je trenutno ubica broj dva u Americi, nalazei se odmah iza sranih bolesti. Ako mi kao nacija ne izvrimo pozitivne promene naina ivota, brzo posle 2000. godine moe da postane uzrok smrti broj 1.1 Statistike u Americi ukazuju da e jednom od svaka dva mukarca i jednoj od svake tri ene u nekom vremenu biti dijagnostikovana ova strana bolest.2 Trenutno se jedan od svaka etiri smrtna sluaja u ovoj zemlji javlja od raka.3 Sve ukupno, preko 500.000 Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice. Samo to je dovoljan razlog za strah od raka. Meutim, mnogi ljudi se boje posledica raka ak i vie od same smrti. Pre nego to osoba umre od raka, esto se javljaju dramatine promene u fizikom stanju i intelektualnom funkcionisanju. U takve promene mogu da spadaju znaajni gubici teine i miia, gubitak kose, otri napadi bola, gubitak pamenja, stanje blisko delirijumu, ak i duboke promene linosti. To je samo delimino nabrajanje razarajuih efekata raka i njegovog delovanja. Nema sumnje da se zbog tih razloga treba plaiti ove bolesti. Naalost, veina ljudi osea da sve to mogu da uine jeste da se nadaju da nikada nee dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizika da osoba dobije rak u velikoj meri stvar linih odluka o stilu ivota. Jedan dokaz o nedostatku svesti o tome je injenica da, za razliku od nekih drugih bolesti vezanih za nain ivota
Slika 1. Rak je u usponu
Smrtni sluajevi usled raka
600.000 500.000 400.000 300.000 200.000 100.000 0 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000
Godina
(kao to su srane bolesti), ukupan broj smrtnih sluajeva od raka u Americi postepeno raste.4,5 Stopa porasta je prikazana na slici 1. Stopa porasta je dramatina, za poslednjih 30 godina se duplirala. tavie, od procenjenih 560.000 rtava od raka koje su umrle 1997. godine,6 veina njih je mogla da sprei svoje bolesti da su obraali panju na neke jednostavne faktore naina ivota. Iako broj smrtnih sluajeva od raka nastavlja da se poveava svake godine u Sjedinjenim Dravama, stopa smrtnosti od raka je tek nedavno poela da opada.7 Ovaj slavljeni mali pad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak
DOBRE VESTI O RAKU
15
nog rasta.12 Mi oznaavamo tu izmenjenu eliju kao eliju raka ako je njena genetika izmenjena na takav nain da omoguuje nekontrolisano umnoavanje. Ako telo registruje abnormalne kancerozne elije u ranom stadijumu, te elije se mogu unititi pre nego to dobiju ansu da znaajno porastu i umnoe se. U stvari, mnogi naunici veruju da se svakog dana kod svake osobe neke normalne elije pretvaraju u kancerozne elije. Imuni sistem oveka obino unitava te novoizmenjene elije. Meutim, naalost, ponekad se nova elija raka ne registruje i ona uspeva da se deli i raste bez kontrole. Te elije zatim mogu da nastave tiho da rastu van kontrole. Na kraju mogu da formiraju masu ili tumor. Obino e elije raka iz veih tumora dospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati do drugih vitalnih organa. Sve te promene se mogu javiti daleko pre nego to se rak dijagnozira. U zavisnosti od stope rasta raka moe biti potrebno 10 ili vie godina pre nego to se razviju znaci ili simptomi koji na kraju dovode do medicinske procene koja rezultira dijagnozom raka.13 U ovom poglavlju nauiete kako da registrujete da li imate rak, i takoe kako da smanjite rizik od dobijanja raka. Zapoinjemo predstavljanjem naina registrovanja raka.
krajem 1996. godine, ali je paljivo ponovno pregledavanje podataka ukazalo da je ukupna stopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991. godine, i od tada se postepeno smanjivala.8 Koji je razlog za ovo opadanje? Nisu poboljani metodi leenja raka ve se prevencija samog raka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti.9 Iako autori tog izvetaja priznaju da je rat protiv raka daleko od zavrenog, izjavljuju da nacionalna posveenost prevenciji raka koja uveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalne lekove, sada predstavlja put kojim treba ii. Ovo poglavlje je napisano u nadi da e italac postati svestan ove nove posveenosti u prevenciju raka i smrti od raka.
Kako elije postaju kancerogene

Pogledajmo ta rak stvarno predstavlja. Rak predstavlja proizvodnju elija u telu. Svakog minuta 10 miliona elija se deli u naim telima. Sloeni unutranji kontrolni mehanizmi obino obezbeuju da se svaka od tih elijskih deoba odvija na precizan nain i u tano odreeno vreme.10 Proces zvan rak moe da zapone kada strane supstance iz spoljanje sredine (hemikalije, zraenje, virusi, itd.) uu u telo i nekako poremete te unutranje kontrolne mehanizme. Takoe moe da zapone kao rezultat problema koji nastaju u unutranjoj sredini tela (poremeaj ravnotee hormona, poremeaj imuniteta, nasleene mutacije, itd).11 Bez obzira na kombinaciju faktora koji zapoinju proces, rezultat je isti: jedna elija poinje da se umnoava na neregulisan nain. Dok se ta elija umnoava, ona prenosi svoju karakteristiku neregulisanog rasta na svoje potomstvo. Rezultat je kancerozno tkivo sainjeno od velikog broja neregulisanih elija. Jedan od naina na koji inioci sredine izgleda indukuju rak je oteivanjem DNK elije. DNK sadri precizna uputstva za sve elijske aktivnosti i tako precizno odreuje kako svaka elija u naem telu treba da funkcionie. Na primer, DNK kae naem telu kakvu boju kose da naini i da li treba da imamo plave ili smee oi. Ta ista DNK kontrolie stopu deobe elije. Na odreenim kljunim oblastima elijske DNK postoje geni koji mogu da stimuliu rast te elije i drugi geni koji mogu da spreavaju njen rast. Jedan nain na koji rak moe da se javi je preko oteenja te DNK. Ako oteenje prouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimuliu rast i/ili deaktiviu oblasti koje bi drale rast pod kontrolom, rezultat moe da bude nekontrolisan rast te elije i njenog potomstva. To, kako smo ve napomenuli, oznaava poetak kanceroz-
Bitno je rano otkrivanje

Rana detekcija obezbeuje najbolje anse za leenje raka dok je jo uvek izleiv. Postoje dva naina za to: (1) brzo prepoznavanje simptoma raka; i (2) odgovarajua upotreba testova za utvrivanje raka.
Prepoznavanje simptoma raka

Rak je esto izleiv ako ga detektujete dovoljno rano. Naalost, mnogi pacijenti nisu svesni znaaja ranog uoavanja. Neprestano sam uviao tu tunu realnost. Pored svog rada u optoj internoj medicini, radim i u polju gastroenterologije. Imam mnogo pacijenata koji dolaze u moju ordinaciju alei se na krvarenje iz zadnjeg dela debelog creva (rektuma) u toku godinu ili vie dana pre nego to su doli da posete mene ili bilo kog drugog lekara. Neki odlau tu posetu doktoru jednostavno zbog oklevanja, dok drugi moda odlau zbog straha od raka. Drugi su opet moda odbacili ozbiljnost tog znaka upozorenja, smatrajui da je to usled manjeg problema kao to su hemoroidi. Tek poto ponu da oseaju bol ili druge simptome, konano odluuju da im procenim problem krvarenja. Tada je, za mnoge, ve prekasno.
16
U svojoj proceni koristim kolonoskop dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnji deo debelog creva i prolazi kroz debelo crevo, ili kolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje mi omoguuje da direktno gledam u unutranjost creva. Takoe je opremljen posebnom opremom za uklanjanje ranih oblika raka ili nekancerogenih polipa bez velike hirurke operacije. Dok gledam kroz ureaj povremeno pronaem masu raka koja je ve prevelika da bih je uklonio. Tada moe da postoji malo anse za lek, ali osobi je moda jo uvek potrebna hirurka operacija bar da bi se izbeglo potpuno blokiranje creva. esto je rezultat smrt, poto se tada rak ve rairio do vitalnih organa kao to je jetra. Poruka koju ovaj i hiljade drugih scenarija ilustruju jeste da bi svako trebalo da obrati panju na upozoravajue signale raka. Samo uvianjem tih ranih upozorenja imamo najbolje anse da se bolest utvrdi i lei dok je jo uvek izleiva. Godinama je Ameriko udruenje za rak podsticalo sve Amerikance da upoznaju
Tabela 1. Sedam upozoravajuih simptoma raka 1. Promena u navikama pranjenja creva ili beike 2. Povreda koja ne zarasta 3. Neobino krvarenje ili neobine izluevine 4. Zadebljanja ili grudvice u dojkama ili na nekom drugom mestu 5. Potekoe pri gutanju 6. Vidljive promene na bradavici ili mladeu 7. Uporan kaalj ili promuklost
ovih znakova ne garantuje da ete dijagnostikovati rak u izleivom stadijumu. Nedavno sam imao pacijenta koji mi je doao posle samo jedne epizode rektalnog krvarenja. Kada sam mikroskopski proverio stolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kasnije uradio sam kolonoskopiju i pronaao tumor koji je bio toliko veliki da nisam mogao da ga uklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijski testovi su pokazali da se rak ve rairio do vitalnih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta, imam druge koji su odmah doli na procenu rektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo da nemaju rak ili da ga imaju u ranom stupnju tako da se moe bezbedno otkloniti korienjem kolonoskopa. Da, brza procena bilo kakvih upozoravajuih znaka raka je vana i nikada ne treba da bude odlagana za pogodno vreme. Moe da spase va ivot. Meutim, postoji jo bolja alternativa: prednost bilo kakve mogunosti da registrujete rak pre nego to se bilo kakvi znaci ili simptomi razviju.
Rano otkrivanje pregledom

Na sreu, da biste imali prednost nad rakom, postoje naini registrovanja raka pre nego to dobijete simptome. Ameriko udruenje za borbu protiv raka preporuuje da svaka osoba izvri odreene testove koji su osmiljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je registrovanje raka u ranim stupnjevima pre nego
Tabela 2. Preporueni testovi za ispitivanje, Amerikog udruenja za borbu protiv raka 1. Rektalni pregled (jednom godinje nakon 40. godine starosti) 2. Testiranje stolice (jednom godinje nakon 50. godine starosti) 3. Sigmoidoskopija, poeljnije je fleksibilna (svakih 3 do 5 godina nakon 50. godine starosti) 4. Pregled karlice i vaginalni bris (ene: mlae od 18 ako su seksualno aktivne; nakon 18 godine najmanje tri uzastopne godine, a zatim uestalost odrediti u saglasnosti sa linim lekarom) 5. PSA analiza krvi (mukarci: jednom godinje nakon 50. godine starosti) 6. Samostalni pregled grudi (ene: jednom meseno nakon 20. godine starosti) 7. Lekarski pregled grudi (ene: svake tri godine od 20-40, a zatim jednom godinje) 8. Mamogram (ene: poetak sa 40 godina, zatim svake druge godine, pa godinje posle 50. godine starosti)
sedam najznaajnijih poetnih i upozoravajuih simptoma raka. Oni su navedeni u tabeli 1.14 Veina ovih upozoravajuih simptoma je sama po sebi jasna. Na primer, promena u navikama pranjenja creva moe da se odnosi na dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i na promenu boje ili veliine stolice. Krvarenje ukljuuje takve stvari kao to je rektalno ili neobino vaginalno krvarenje. Potekoe pri gutanju mogu da se jave kada hrana izgleda kao da ostaje u vaem jednjaku pre nego to ode nanie. Znaajna poruka je da bilo koji od ovih sedam signala ukazuje na potrebu brze medicinske procene. Obraanje panje na vae telo i prepoznavanje kada se razvija neto to treba proceniti, moe da obezbedi mogunost da se rak moe dijagnostikovati, i izleiti u svom ranom stadijumu. Naalost, ak i rana procena
DOBRE VESTI O RAKU
17
iako se rak ve javio one mogu da pomognu da telo dobije prednost. Te strategije su jednostavne: 1. Izbegavajte faktore koje favoriu razvoj raka. 2. Koristite prednost faktora koji pomau telu da odloi rak. Ove dve strategije su obino efektivne zbog jednog ili oba sledea razloga: 1. Pomau nam da izbegnemo ili da smanjimo na najmanju moguu meru kontakt sa supstancama koje prouzrokuju rak. 2. Pomau nam da ojaamo imuni sistem sopstvenog tela za borbu sa rakom. Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dva odeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kontakta sa supstancama koje prouzrokuju rak na najmanju moguu meru. Drugi se bavi iniocima koji e pomoi naem imunom sistemu da se bori sa rakom, i drugim iniocima koji e umanjiti rizik od dobijanja raka.
to se simptomi pojave. Trenutna lista preporuenih testova je prikazana u tabeli 2.15 Dalji opis nekih od ovih testova moe biti od pomoi. Sigmoidoskopija se vri korienjem savitljive cevi. Sigmoidoskop je praktino identian kolonoskopu uz jedan izuzetak: znaajno je krai. Dugaak 180 cm, kolonoskop moe da putuje celom duinom debelog creva. esto se koristi za dijagnozu kada postoji poznati problem kao to je crevno krvarenje. Sa druge strane, 60 cm dugaak sigmoidoskop je idealan za ispitivanja poto je jednostavniji i jeftiniji od kolonoskopa. Moe da prikae donju treinu debelog creva gde se statistiki javlja najvei broj oboljenja debelog creva od raka. Vrenje testova za rak debelog creva je krajnje znaajno to je drugi vodei uzrok smrti od raka u Americi a vodei uzrok smrti od raka meu onima koji nikada nisu puili. tavie, rak debelog creva se u velikoj meri moe spreiti ako se dijagnostikuje na predkancerogenom stupnju. Skoro svaki rak debelog creva poinje kao benigna (dobroudna) kvrica ili prstolika tvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju na ovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloniti ovim ureajem i nikada se nee razviti u rak. Vaginalni bris moe da detektuje rak grlia (otvora materice) u ranoj fazi. Rak grlia je jedan od estih tumora kod ena. Takoe se moe spreiti ako se otkrije dovoljno rano rutinskim ispitivanjem. Panja na upozoravajue signale raka u kombinaciji sa pravilnom upotrebom testova za ispitivanje je ve spasila bukvalno hiljade ivota u naoj zemlji. Meutim, Ameriko drutvo za borbu protiv raka procenjuje da bolja upotreba dijagnostikih testova i bolje obraanje panje na upozoravajue signale raka moe da spasi jo 115.000 ivota svake godine.16 To daleko prevazilazi broj ivota koji su spaeni medicinskim leenjem raka.17 Uprkos hiljadama ivota koji su spaeni ranijim utvrivanjem raka, rano utvrivanje ni iz bliza nije dovoljno u velikom broju sluajeva. Rak identifikovan testovima za ispitivanje jo uvek moe da ubije neke pacijente. Ta sumorna realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: Da li uopte postoji nada za prevenciju raka od samog poetka? Odgovor je jednoglasno da. Ostatak ovog poglavlja otkriva korake koje moete da preduzmete kako biste spreili da se rak ikada pojavi.
PREVENCIJA RAKA: ODELJAK I Izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju raka

Razmotrimo faktore koji pogoduju razvoju raka i kako moemo da ih izbegnemo. Na primer, jedan od faktora je alkohol. Videemo da upotreba alkohola favorizuje razvoj raka i zbog toga ga treba izbegavati. tavie, uvideemo da nam izbegavanje alkohola pomae na oba spomenuta fronta. Alkohol i njegovi proizvodi razlaganja imaju potencijal za izazivanje raka, a on takoe podriva imuni sistem. Shodno tome, ako izbegavate alkohol, ostvariete dvostruku korist. Jasno je da je najbolji nain za izbegavanje raka njegovo spreavanje pre nego to ima ansu da se uopte i formira, ak i pre nego to se moe detektovati testovima, pre nego to ima ansu da prouzrokuje bilo kakve simptome. Veina tipova raka se zaista moe spreiti pre nego to se i formira. Godine 1988. izaao je iz tampe izvetaj naelnika sanitetske slube o ishrani i zdravlju. U svom obimnom pregledu istraivanja raka naveo je: U toku ovog istraivanja, postalo je jasno da mnogi oblici raka imaju (poznate) spoljanje uzroke i, u principu bi trebalo zbog toga da bude mogue spreiti ih.18 Ti nalazi su se podudarili sa esto navoenim istraivanjem koje su deceniju ranije sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori (Gori). Njihova detaljna poreenja meunarodnih stopa pojave raka navela su ih na zakljuak
Prve linije odbrane od raka

Postoje dve osnovne strategije koje e spreiti zapoinjanje veine tipova raka, a ak
18
da je priblino 80% sluajeva pojave raka mogue spreiti relativno jednostavnim izborima naina ivota.19 Deceniju pre objavljenog rada Vajndera i Gorija, dr Higinson je zakljuio da 90% sluajeva pojave raka nastaje usled sredinskih faktora.20 Tako je u izvetaju naelnika sanitetske slube prihvaeno istraivanje o vanosti naina ivota za rizik od raka koje je zastupano jo od 1960-ih. ta su oni mislili pod sredinskim faktorima? Govore o bilo kojim faktorima osim naih unutranjih telesnih procesa i uroenih sklonosti koji utiu na nas. U te faktore spadaju vazduh koji diemo, voda koju pijemo, izbor hrane, nae navike vebanja (ili njihov nedostatak), naa seksualna praksa, nai drutveni odnosi itd. Prema tome, kada nam strunjaci kau da je 80 do 90% sluajeva pojave raka sredinsko u stvari kau da se veina vrsta raka moe spreiti ako obratimo panju na stvari koje unosimo u naa tela, stvari kojima doputamo da dolaze u kontakt sa naim telima, i stvari koje inimo sa naim telima. Uprkos 30 godina shvatanja povezanosti raka i naina ivota, narodi irom sveta uglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu. Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996. godine izvrio pregled 25 godina istorije od kada su Sjedinjene Amerike Drave zvanino objavile Rat raku. Iako je navodio oblasti uspeha, takoe je istakao veoma spor napredak u dostizanju znaajnih stopa izleenja za neke od vodeih vrsta raka kao to su rak dojke, plua i prostate. Njegove napomene su nas vratile na Higinsove uvide kada je rekao: Treba da podstiemo obrazovne napore za ohrabrivanje promena u stilu ivota, ishrane i drugih privrednih faktora koji mogu da spree proces kancerogeneze (nastanka raka).21 Iako su istraivai godinama govorili o tome, na osnovu poveanih stopa pojave raka oigledno je da jo uvek nismo nauili lekciju. Ponovo, molba je da svako od nas naui kako na sopstveni nain ivota utie na rizik od raka i da izvri odgovarajue promene. ta nam to tano strunjaci govore kada se radi o stilu ivota i sredini u najirem smislu rei? Oni iznose relativno prostu poruku. Sredinski faktori i iznesene promene naina ivota su jednostavne, a ipak duboke. One govore o stvarima kao to je prestajanje puenja, bolja ishrana, redovno vebanje i gubitak teine. Meutim, kada je asopis Wall Street Journal istraio tip vesti o raku koji televizije, novinski asopisi i novine pokrivaju, otkrio je da su istraivai raka smatrali da mediji daju
pogreno naglaavanje.22 Prie u medijima su se prevashodno bavile zabrinutou u vezi sa dodacima hrani, zagaivanjem, zraenjem i pesticidima. Ove stvari su na daleko niem mestu na listama strunjaka po pitanju raka nego nai osnovni izbori ishrane. Skoro dve decenije pre izvetaja ovog asopisa, dr Ernest Vajnder je ve shvatio u emu je bio problem. Osobe tee da ignoriu sopstvenu odgovornost i okrivljuju tetne pojave, ukljuujui izlaganje kancerogenim materijama (agensima koji prouzrokuju rak), i spoljanje sile. Zbog toga opti sredinski elementi (stvari koje ne moemo dobro da kontroliemo kao to je hemijsko zagaenje vazduha i vode ili dodaci hrani i zagaivai) primaju najveu panju umesto faktora koji rezultiraju iz linih stilova ivota.23 Moj fokus u ovom poglavlju bie pre svega na najznaajnijim preventivnim faktorima raka faktorima naina ivota koje svako od nas moe da promeni.
Duvan je krivac broj 1

Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim Dravama i u velikom delu sveta. Poveane stope smrtnosti od raka se mogu pripisati velikim delom duvanu, a to korienje duvana je zapanjujue. Samo u Sjedinjenim Dravama, priblino 170.000 ivota se izgubi svake godine zbog raka prouzrokovanog puenjem,24,25 to predstavlja treinu od svih smrtnih sluajeva usled raka (umerena procena je da 400.000 Amerikanaca umire od svih bolesti prouzrokovanih puenjem svake godine,26 sa godinjim medicinskim trokom od 50 milijardi dolara).27 irom sveta, godinji broj smrtnih sluajeva uzrokovanih puenjem je dostigao zaprepaujuih 3 miliona ljudi.28 To je jednako jednoj smrti na svakih 10 sekundi. Imamo obilje dokaza koji pokazuju mo duvana da izazove rak. Preko 4.000 razliitih hemikalija je identifikovano u dimu duvana.29 Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost da same prouzrokuju rak. Postoje odreene kancerogene supstance u duvanu koje prouzrokuju rak plua, druge koje prouzrokuju rak bubrega i beike, neke koje prouzrokuju rak pankreasa. Sve zajedno, dugaka lista oblika raka je povezana sa izlaganjem proizvodima duvana. Oni su navedeni u tabeli 3.30,31,32,33,34 Kada razmatrate veliki broj tetnih hemikalija u duvanskom dimu ne bi trebalo da bude iznenaenje da duvan prouzrokuje vie tipova raka kod ljudi nego bilo koji drugi poznati sredinski faktor.
DOBRE VESTI O RAKU

Tabela 3. Tipovi raka povezani sa duvanom Plua Usne Usta (usna upljina) Grlo (drelo, farinks) Grkljan (larinks) Traheja (dunik) Jednjak Stomak Jetra Pankreas Beika Bubrezi Grli materice Leukemija Debelo crevo Koa Penis
19
ti 16. poglavlje: Umirete za cigaretom? Ostavite naviku i ivite, i 18. poglavlje: Prevazilaenje zavisnosti).
Alkohol poveava rizik od raka

Postoji mnotvo dokaza da alkohol poveava rizik od raka na mnogim frontovima. Predstavljam neke od naunih dokaza koji povezuju alkohol sa rakom u 17. poglavlju: elite pie? U svakom sluaju, ova tema je danas toliko kljuna, da vredi vie od samo usputne odrednice u ovom poglavlju. Na osnovu populacionih istraivanja vrsto je ustanovljeno da uzimanje pia koja sadre alkohol poveava rizik od vie oblika raka. Lista sadri rak usta, grla, jednjaka, jetre, dojke i rektuma.41,42 Iako je rak prvenstveno povezan sa velikom upotrebom alkohola, umerena upotreba alkohola moe takoe da povea rizik od nekih oblika raka. Rak dojke je klasian primer uz dokaze koji ukazuju da i samo tri pia sedmino poveavaju rizik kod ena.43 Istraivanje nam je dalo dobru priblinu procentualnu vrednost smrtonosnih sluajeva raka
Potencijal ovih hemikalija je dalje potvren injenicom da nije samo osoba koja pui ili vae duvan izloena riziku. Oni koji pasivno udiu dim takoe poveavaju svoj rizik od raka. Trenutne procene su da svake godine u Sjedinjenim Dravama 3.000 nepuaa umre od raka plua jednostavno zbog pasivnog izlaganja dimu.35 Pored toga, oevi koji pue vie od 10 cigareta na dan, u vreme kada zainju svoje potomke, kod svojih sinova i erki poveavaju rizik od razvijanja raka u detinjstvu za 31%. Ako pue vie od 20 cigareta na dan, poveani rizik raste do 42%.36 Smatra se da je to usled DNK oteenja u spermatozoidima prouzokovanih puenjem. Oigledna poruka prevencije raka svakoj osobi je: Izbegavajte bilo kakvo mogue izlaganje duvanu. To znai da moramo da prekinemo da puimo. To znai da moramo da prekinemo da vaemo duvan. To znai da moramo da smanjimo ak i nae pasivno puenje izabiranjem radnih mesta i mesta za rekreaciju koja su bez dima. Mnogi Amerikanci su zaista posluali upozorenja o duvanu koja su objavljivana godinama. Priblino 46 miliona Amerikanaca je prekinulo sa puenjem cigareta.37 Puenje cigareta meu odraslim osobama starijim od 18 godina se smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25% 1990. godine. Kao rezultat toga, rak plua konano poinje da opada kod mukaraca.38 Meutim, od 1990. godine, taj lagani pad puenja se alarmantno zaustavio. Procenat nae populacije koja pui je ostao nepromenjen pola poslednje decenije.39 Moda jo veu zabrinutost izaziva injenica da danas pui vei broj srednjokolaca nego pre tri godine.40 Ako se trenutno borite sa zavisnou od nikotina, ne oajavajte. Postoji 46 miliona Amerikanaca koji mogu da posvedoe da je stvarno mogue prekinuti sa puenjem. Iskoristite sadanju prednost neke od efektivnih strategija za borbu sa ovom zavisnou koje se mogu nai na drugom mestu u ovoj knjizi (vide-
Tabela 4. Procenat smrtonosnih sluajeva raka u vezi sa alkoholom Rak Rak Rak Rak jednjaka usta grkljana jetre 75% 50% 50% 30%
kojima doprinosi alkohol. Delimina lista se navodi u tabeli 4.44 U poreenju sa osobama koje ne piju, vie od dva alkoholna pia na dan duplira rizik od formiranja dobroudnih tumora debelog creva koji kasnije mogu da postanu zloudni.45,46 Ali ako je ishrana osobe koja pije siromana folnom kiselinom i metioninom, rizik od tumora debelog creva se utrostruuje.47
Alkohol poveava rizik od raka dojke

Alkohol moe da utie na nivo hormona koji zauzvrat mogu da poveaju rizik od raka. Najvea zabrinutost je u vezi enskih hormona i njihovog odnosa sa rakom dojke, koji je drugi po redu uzrok smrti od raka meu amerikim enama (rak plua je prvi). Meu enama nepuaima, rak dojke je ubica broj jedan. Mnogi ljudi nisu svesni da ena koja pije samo u drutvu (i samo do tri pia sedmino) znaajno poveava svoju ansu za dobijanje
20
raka dojke.48,49 Razna istraivanja su pokazala da umerena upotreba alkohola moe da bude povezana sa i do 50 do 100% poveanim rizikom od raka dojke u poreenju sa osobama koje ne piju.50 Ovaj poveani rizik postoji bez obzira da li alkohol dolazi iz piva, vina ili drugih alkoholnih pia.51 Za one koji se zalau za vino uz obrok kao naviku koja poboljava zdravlje, znaajno je francusko istraivanje koje je pronalo povean rizik od raka dojke kod osoba koje konzumiraju alkoholna pia uz obroke. Povezanost je vaila i za pivo i za vino.52 Dalja potpora za povezanost alkohola i raka dojke dolazi iz jo jednog medicinskog istraivanja. Tu je, u etvorogodinjem istraivanju skoro 90.000 amerikih medicinskih sestara od 34 do 59 godina starosti, pronaena znaajna povezanost izmeu upotrebe alkohola i rizika od raka dojke.53 One koje su konzumirale samo 3 do 9 pia sedmino su imale 60% povean rizik od raka dojke. to su vie ene pile, to je vei porast rizika. Ovaj stabilni porast rizika od raka uz poveane koliine konzumiranog alkohola se naziva efekat doze odgovora. Ovaj tip odnosa snano ukazuje da upotreba pia koja sadre alkohol, a ne nekih drugih faktora, poveava rizik. Za ene ispod 55 godina starosti, upotreba jednog pia na dan poveava njihov rizik dva i po puta. Zato alkohol poveava rizik od raka dojke? Iako svi odgovori jo uvek nisu poznati, postoji dokaz da alkohol poveava nivo estrogena.54,55 Poto je poznato da ovaj enski hormon poveava rizik od raka dojke oekuje se da hormonalni efekti alkohola mogu da budu tetan faktor. tavie, ene sa najpoodmaklijim oblicima raka dojke obino su alkoholiari, ukazujui da alkohol moe prvenstveno da deluje kao pokreta raka ili pojaiva rasta56 kod onih koji tek poinju da razvijaju bolest. Do danas je preko 50 temeljnih naunih istraivanja ukazalo da alkohol igra znaajnu ulogu u razvoju raka dojke.57
16.000 do 19.000 smrtnih sluajeva godinje.58 Ameriko drutvo za borbu protiv raka navodi cifru od 19.000 smrtnih sluajeva, definiui ih kao povezane sa prekomernom upotrebom alkohola, esto u kombinaciji sa upotrebom duvana.59 Meutim, kao to smo videli, novija istraivanja povezuju ak i relativno umerenu upotrebu alkohola nezavisno od puenja sa dva velika tipa raka: rak dojke i rak debelog creva. Uzimajui u obzir ove dodatne injenice, neki veruju da totalno izbegavanje alkohola moe da sprei nekih 60.000 smrtnih sluajeva godinje, to predstavlja 11 procenata svih smrtnih sluajeva od raka.60 injenica da ak i relativno male koliine alkohola mogu da poveaju rizike od obinih tipova raka navodi na sledei zakljuak: svako ko eli da odrava svoj rizik od raka na to je niem nivou mogue, u potpunosti e izbegavati alkoholna pia. Zaista, eliminisanje upotrebe i alkohola i duvana e u znaajnoj meri smanjiti va rizik od raka.
enski hormoni i rizik od raka

Estrogeni su trenutno predmet jednog od velikih medicinskih sporova. Mnogi zdravstveni radnici ohrabruju sve ene u menopauzi da koriste hormonske zamene za estrogen. esto navoeni razlozi su navodne koristi za srce i kosti, meutim, malo ena je izgleda u potpunosti svesno ozbiljnih sporednih efekata vika estrogena. Meu najopasnijim je povean rizik od izvesnih enskih oblika raka. Godinama je bilo poznato da ene koje, posle menopauze, uzimaju samo estrogen (bez leka progesteronskog tipa) imaju dramatino povean rizik od raka sluzokoe koja oblae matericu. U obimnom pregledu svih istraivanja po ovom pitanju, naunici Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, zakljuili su da produena upotreba estrogena posle menopauze moe da povea rizik od raka materice za vie od 800%.61 Zbog ovih dobro poznatih poveanih rizika, lekari su prepisali progesteronske agense u kombinaciji sa estrogenima kako bi pokuali da spree ovaj rizik od raka. Iako podaci otkrivaju da dodavanje progesterona smanjuje veliinu poveanja rizika, upotreba kombinacije i dalje poveava rizik od raka materice za 30 procenata u poreenju sa enama koje ne uzimaju hormone.62 Potencijalne koristi i rizici uzimanja estrogena se navode u dodatku I, pod nazivom Estrogen: uravnoteavanje koristi i rizika. Rak materice je znaajan tip raka, ali bledi u pogledu znaaja u poreenju sa rakom dojke vodeim rakom ubicom meu enama nepuaima. Od najveeg znaaja je da raz-
Koji procenat smrtnih sluajeva od raka je prouzrokovan alkoholom

Postoji nekoliko mehanizama zbog kojih je upotreba alkohola povezana sa rakom: toksini uticaji, imuni efekti, odnosi sa ishranom i povezanost sa hormonalnim promenama. Pa ipak, ti iroko varirajui mehanizmi nam nita ne govore o ukupnom uticaju alkohola na rak. Istraivai su ranije smatrali da se samo 3% od svih smrtnih sluajeva od raka u Sjedinjenim Dravama moe pripisati ak i delom alkoholu. Ipak, ta cifra je znaajna, objanjavajui
DOBRE VESTI O RAKU
21
promene u ishrani moemo da izvrimo kako bismo smanjili rizik od raka? Razmotrimo naune dokaze koji daju odgovore na ova vana pitanja.
motrimo odnos zamene hormona i raka dojke. Harvard je proizveo jedan od najubedljivijih izvetaja po ovom pitanju, ponovo iz istraivanja zdravlja medicinskih sestara.63 U njihovim podacima koji prate 725.000 osoba na jednu godina, ene koje koriste (samo) estrogen posle menopauze se suoavaju sa 32% poveanim rizikom od raka dojke. Popularni reim kombinovanja estrogena sa hormonom progesteronom je u stvari poveao rizik na 41%. Rizik je teio da se povea na 71% kod ena koje su bile starije od 60 godina i koristile estrogen vie od 5 godina.64 Ovi rezultati su slini manjem istraivanju koje je vreno na populaciji jedne grupe ljudi.65 Njihovi istraivai su utvrdili da se kod ena, koje uzimaju hormonalne zamene posle menopauze, javlja porast od 69% rizika od raka dojke. Jedna oigledna poruka ovog istraivanja je da bilo koja ena koja uzima estrogen posle menopauze treba da bude svesna da poveava rizik od raka dojke. Za potpuniji pogled na koristi i rizike od uzimanja estrogena posle menopauze, vidite poglavlje 7: Veliki mit o mesu i belanevinama. Drugo nedavno istraivanje obezbeuje jo dokaza o povezanosti raka dojke i estrogena. Ono je utvrdilo da ene koje prirodno imaju vii nivo estrogena, takoe imaju dramatian porast rizika od raka.66 Dr Paulo Toniolo (Paolo Toniolo) je sa saradnicima na medicinskom fakultetu na Univerzitetu u Njujorku ispitao nivo estrogena u krvi kod 130 ena sa rakom dojke posle menopauze i 251 ene iste starosti koje nisu imale rak. Neobini aspekt istraivanja je bio taj da je nivo estrogena pacijenata bio izmeren iz krvi koja je uzeta, zamrznuta i uvana nekoliko godina pre nego to je rak utvren. To je pomoglo ustanovljavanju da nivo estrogena nije pod uticajem samog raka ili drugih nedavnih faktora, ukljuujui zamenu za estrogen. ene iji je nivo estrogena bio najvii imale su 2 do 4 puta vei rizik da dobiju rak dojke.
Migracija pokazuje da loe navike ishrane poveavaju rizik od raka

Pomou velikog broja istraivanja utvreno je da promene stila ivota kao rezultat migracije predstavljaju kljune faktore u vezi sa zdravljem i boleu. Emigranti obino dostiu rizik kojem su izloene domae populacije u zemlji u koju dolaze. Takva istraivanja jasno pokazuju da je rizik od raka u velikoj meri pod uticajem ishrane. U Japanu je veina stopa raka niska (uz izuzetak raka stomaka i jednjaka), ali kada ljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD), stope smrti od mnogih tipova raka postaju sasvim sline stopama belih Havajaca.68 Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od
Tabela 5. Godinje stope smrtnosti od raka japanskih imigranata na 100.000 ljudi
Tip raka
Debelo crevo Rektum Prostata Dojka Materica Jajnik Plua Stomak Jednjak
Japanci
78 95 14 335 32 51 237 1331 150 371 297 154 1221 407 160 379 397 46
Belci
368 204 343 1869 714 274 962 217 75
u Japanu na Havajima na Havajima
Amerika ishrana doprinosi raku

Uticaj ishrane na rak je izuzetan. Neki faktori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dok drugi pomau u spreavanju pojave raka. U ovom poglavlju e se govoriti o izborima ishrane koji poveavaju rizik od raka. Naa nezdrava ishrana je jedan od najmonijih faktora koji poveavaju rizik od raka. Procene su da se oko 35 do 60% svih smrtnih sluajeva od raka u SAD moe pripisati loim navikama ishrane.67 Kako znamo da ishrana ima tako snane efekte na rizik od raka? Moda jo znaajnije, koje
razliitih vrsta raka usled migracije su navedene u tabeli 5. Vidimo da se sedam od devet navedenih vrsta raka dramatino poveava kada Japanci dou da ive na Havajima. Na primer, rak debelog creva je u Japanu nizak, uz samo 78 sluajeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije u Sjedinjene Drave, njihove stope oboljenja od raka debelog creva rastu na 371 sluaj na 100.000, to predstavlja skoro petostruki porast rizika. Zapazite, takoe, da je nova stopa slina stopi njihovih belih suseda. Rak rektuma je takoe nizak kod Japanaca koji ive u Japanu. Meutim, posle ivota u ovoj pedesetoj dravi Sjedinjenih Drava, rak rektuma ih pogaa tri puta ee. Mnogi faktori naina ivota se menjaju kada ljudi emigriraju u Sjedinjene Drave ili u bilo
22
koju drugu kulturu. Istraivai koji prouavaju te promene i bolesti povezane sa njima zovu se epidemiolozi. Epidemiolozi veruju da su promene u navikama ishrane jedan od osnovnih razloga zbog koga se rizici od raka menjaju kod onih koji emigriraju.69 Navike u ishrani Japanaca podleu znaajnom preobraaju kada se presele na Havaje.70,71 Naalost, veina promena je na gore. Emigranti na Havajima jedu dva puta vie masti i znaajno manje ugljenih hidrata od Japanaca u Japanu. Jedu daleko vie maslaca, margarina i sira, i neznatno vie mesa. Njihova potronja pirina i tofua pada. Zbog toga nije iznenaujue da su masne kiseline iz masti koje jede havajska grupa od 65 do 70% zasiene (samo 40% masnih kiselina iz masti koje se jedu u Japanu je zasieno). Meu onima na Havajima, 35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi eera. To je suprotstavljeno eeru koji predstavlja samo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi u Japanu. tavie, promene prema amerikoj ishrani postaju potpunije tokom vremena. Prva generacija imigranata u veoj meri zadrava svoje japanske navike ishrane u odnosu na drugu generaciju potomstva. U poreenju sa svojim roditeljima, oni koji su roeni na Havajima jedu znaajno vie ivotinjskih belanevina, masti, zasienih masnih kiselina i eera.72 Njihove promene u ishrani doprinose poveanim stopama raka na tako raznovrsnim mestima kao to su debelo crevo, rektum, prostata, dojka, materica i jajnik. Kao to emo videti, druga istraivanja potvruju taj zakljuak. Promene u ishrani koje izvre ti Japanci nisu tetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka stomaka i jednjaka smanjuju stopu pojavljivanja kada oni dou na Havaje, a to je verovatno povezano sa pojavama u navikama ishrane. Uzimanje slanog povra u turiji i suene, usoljene ribe se drastino umanjuje meu onima koji su odrasli na Havajima. Takva vrsta hrane je povezana sa poveanim stopama i raka eluca i raka jednjaka.73,74 Sline povezanosti su takoe iznete u istraivanjima Filipinaca koji migriraju na Havaje.75 Ovde spomenuta istraivanja emigracije obezbeuju samo kratak pogled na obilje istraivanja objavljenih o ovoj temi. Ona jasno izraavaju da je u razvoju raka, genetika daleko manje znaajna od sredinskih uslova, kao to su nain ivota i ishrana. Jasno je da postoji daleko vie toga u vezi sa rakom od genetike. Ishrana igra znaajnu ulogu u izazivanju ili spreavanju raka.
Prekomerna upotreba masti u ishrani poveava rizik od raka

Svaki Amerikanac je uo poruku: Smanjite upotrebu masti. Kada su u pitanju bolesti srca, rak ili mnotvo drugih problema, izgleda da se mast u ishrani esto pojavljuje kao krivac. Postoje dobri razlozi za lou reputaciju masti. Istraivanja koja su prouavala navike ishrane velikog broja zemalja obezbeuju znaajne dokaze da viak masti u ishrani poveava rizik od raka dojke, prostate, koe, debelog creva, rektuma, jajnika i materice.76
Stopa raka dojke se uveava sa potronjom masti

Jedno od istraivanja koje je prouavalo rak dojke izvreno je 1970. godine. Ono pokazuje da je stopa smrtnosti od raka dojke u bilo kojoj zemlji u dobroj korelaciji sa koliinom masti koju njena populacija jede, kao to je ilustrovano na slici 2.77
Slika 2. Vie masti u ishrani vei broj smrtnih sluajeva od raka dojke
ENE Stopa smrtnosti na 100.000 osoba
25
Malta
Kanada Australija vedska Portugal Finska Poljska Grka Hong Kong Nemaka
SAD
20 15 10 5
Venecuela Japan Tajland
Francuska
Meksiko
20
40
60
80
100
120
140
160
Ukupna koliina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.
Zapazite da su Sjedinjene Drave meu prvim zemljama na listi i po uzimanju masti i po stopi smrtnosti od raka dojke. Kanada, Australija, vedska i Nemaka imaju slian nezavidni status. Ovaj grafikon prikazuje da oni koji jedu najvie ivotinjskih masti tee da imaju najvie rizike od raka dojke.78 Francusko istraivanje je otkrilo da su ene koje su jele najveu koliinu masti poveale svoj rizik od raka dojke za 60%. Rizik je bio vei kada se analiza koncentrisala na zasiene masne kiseline koje su jele ene posle menopauze one su vie nego utrostruile svoj rizik od raka dojke.79 Izmeu 1964. i 1978. godine, Japanci su duplirali potronju masti. Kako se njihovo uzimanje masti povealo, tako je porasla i stopa raka dojke.80 Naalost, kao to je ilustrovano u
DOBRE VESTI O RAKU
23
Japanu, trend u velikom broju nacija je da kopiraju Ameriku sa njenom bogatijom ishranom, preoptereenom mau. Kao rezultat ivota nalik na ameriki, poinju da umiru kao Amerikanci od hroninih bolesti povezanih sa stilom ivota. Unoenje hrane bogate masnoama tokom trudnoe moe takoe da povea rizik od razvoja raka dojke.81 Istraivanje izvreno u Atini, u Grkoj, takoe je znaajno po pitanju raka dojke. Istraivanja su pronala to nije iznenaenje da su ene koje su jele margarin imale vei broj sluajeva raka dojke. Meutim, grki istraivaki tim je napomenuo da je izgledalo da bar jedna mast umanjuje rizik od raka dojka. ene koje su koristile vie maslinovog ulja (koji predstavlja prevashodno mononezasienu masnu kiselinu) imale su smanjenje rizika od raka dojke od 25%.82 ta je sa onima koje ve imaju rak? Da li potronja masti u ishrani ima bilo kakav efekat na stopu uspeha u njegovom leenju? vedski istraivai su otkrili dokaze da ishrana zaista utie na stopu rasta tumora dojke.83 Prouavali su 240 prevashodno ena posle menopauze kojima je nedavno dijagnostikovan rak dojke. Skoro dve treine ena su imale tumore koji reaguju na hormone. Meu tim enama ishrana je napravila znaajnu razliku u toku etvorogodinjeg praenja. Za svaki procenat porasta ukupne koliine kalorija iz masti, ene su poveavale svoj rizik od neuspeha leenja (ponovna pojava raka dojke) za 13%. Drugim reima, ako je ena jela 45% masti u ishrani, dok su druge jele 35% masti, tih 10% proizvodi razliku od 130% poveanog rizika od ponovnog pojavljivanja raka dojke. Statistike su bile jo gore za zasiene masne kiseline. Za svaki procenat porasta dela ukupne koliine kalorija iz zasienih masnih kiselina, rizik je rastao za 23%. Jasna poruka ovog istraivanja je da izgleda da ograniavanje masti u ishrani ima ulogu u leenju veine tipova raka dojke kao i u prevenciji. Dr Rouz je sa saradnicima iz Amerike zdravstvene fondacije (American Health Foundation, AHF) dala nove nalaze za povezanost ishrane bogate mastima sa rakom dojke u istraivanju 30 zemalja.84 Takoe su utvrdili da su se vie stope raka dojke javljale u zemljama sa viim nivoima upotrebe masti. Meutim, zapazili su najjau povezanost kod ena posle menopauze a nisu pronali nikakav odnos sa biljnim mastima.
Stopa raka prostate raste sa potronjom masti

Vodei smrtonosni rak meu nepuaima, rak prostate, takoe je povezan sa prevelikim uzimanjem masti. Obrazac je u ovom pogledu slian raku dojke. Japan je 1950-ih imao veoma nisku stopu smrtnosti od raka prostate. Uoite dramatian porast stope smrtnosti od ovog raka prikazan na slici 3.85
Slika 3. Smrtnost od raka prostate u Japanu
22
Stopa smrtnosti na 100.000 osoba
18 14 6 2 0 1950
Sva starosna doba Ispod 54 god. Preko 55 god.
1955
1960
1965
1970
1975
1980
1985
Godina
Znaajan porast stope smrtnosti od raka prostate je paralelan sa stopom porasta uzimanja masti kod Japanaca. Kao to smo ve napomenuli, Japanci su duplirali uzimanje masti izmeu 1964. i 1978. godine.86 Slini nalazi se mogu videti kada se uporede stope raka prostate 1950-ih za Japance koji ive na Havajima i u Sjedinjenim Dravama sa svojim belim sunarodnicima. Smrtnost od raka prostate se javljala znaajno ree kod Japanaca, kao i rak dojke, pri emu su belci imali etvorostruki porast rizika.87 iroka meunarodna poreenja su dosledno pokazala povezanost izmeu raka prostate i uzimanja masti.88,89 Kao to su dr Rouz i saradnici istakli u svom poslednjem istraivanju, porast rizika od tumora prostate bio je povezan samo sa uzimanjem ivotinjske masti; nije bilo povezanosti sa potronjom biljnih masti u ovim meukulturalnim poreenjima. Istraivanja unutar drugih populacionih grupa otkrivaju slinu povezanost izmeu uzimanja masti i raka prostate. U jednom obimnom istraivanju zasnovanom na pet amerikih i kanadskih lokacija, rizik od raka prostate je analiziran za tri etnike grupe: Crnce, Belce i amerike Azijate.90 Za sve etnike grupe postojala je statistiki znaajna povezanost izmeu ukupne koliine unete masti i raka prostate. Kada su istraivanja posmatrala specifine masti, povean rizik je nastajao usled zasienih masti, koje su uglavnom dolazile od ivotinjskih proizvoda. Mononezasiene masne kiseline su
24
izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilo povezanosti izmeu potronje polinezasienih masnih kiselina i rizika od raka prostate.

Slika 5. Trend potronje masti u Sjedinjenim Dravama Dnevna potronja masti po osobi
170 160 150 Grama 140 masti 130 120 110 100 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990
Rizik od raka koe raste sa ishranom bogatom mau

ak se i rizik od raka koe moe umanjiti praktikovanjem ishrane siromane mastima. Istraivanja na ivotinjama su pokazala da ishrana sa mnogo masti poveava rizik od raka koe posle izlaganja suncu.91,92 Istraivai sa Bejlor univerziteta su 1994. godine objavili podatke koji potvruju te odnose kod ljudi. Oni su pronali 76 pacijenata koji su bili voljni da uestvuju u njihovom istraivanju. Svima je ranije dijagnostikovan rak koe i generalno su upranjavali tipinu ameriku ishranu bogatu mastima. Nasumino su upisali 38 uesnika na obrazovni program koji im je pomogao da se prebace na ishranu siromanu mastima u kojoj je mast sainjavala samo 20% njihovih ukupnih kalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimentalna grupa je dobro pratila program (proseno uzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija). Rezultati su ilustrovani na slici 4.93
Slika 4. Ishrana siromana mastima smanjuje prekancerozna oteenja na koi Broj oteenja
Na ishrani siromanoj mastima (21% ili manje kalorija iz masti)
Godina
3
Na prosenoj istrazi (priblino 39% kalorija iz masti)
10
Dranje ove dijete se isplatilo. U poreenju sa osobama sa prosenim uzimanjem masti, kod ove grupe se javila samo treina prekanceroznog oteenja koe. Meu drugim vrstama raka povezanim sa velikom potronjom zasienih masnih kiselina spadaju rak debelog creva i jajnika.
Iako je potronja masti ostala relativno stabilna posle 1983. godine, Amerikanci i dalje jedu daleko vie masti nego to su to inili pre jedne generacije. Prosena potronja masti 1980-ih je bila oko 20% via nego 1950-ih, sa 165 grama na dan u poreenju sa 140 grama na dan. Pre 1920. godine, potronja masti je bila jo nia, kreui se u proseku oko 120 grama na dan.96 Izraavanjem ovih vrednosti u procentima, prosean Amerikanac je imao ishranu koja je sadrala 32% masti 1910. godine. Tokom 80-ogodinjeg perioda, ta cifra se postepeno poveala do 40% u 1990. godini.97 Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnim problemima kao to su spreavanje raka, kontrola teine, upravljanje dijabetesom i spreavanje bolesti srca, strunjaci predlau da bi trebalo da pokuamo da jedemo bolje od naih predaka, a ne gore. Veina autoriteta predlae da bi mast trebalo da predstavlja manje od 30% naih ukupnih kalorija, i mast bi trebalo da bude iz biljnih, a ne iz ivotinjskih izvora. Koja je to hrana koju jedemo, a koja obezbeuje svu tu mast naroito zasiene masne kiseline? Glavni izvori su prikazani u tabeli 6.98 Uoite da su sve te namirnice ivotinjski proizvodi. Biljna hrana uopteno ima manju koliinu zasienih masnih kiselina. Ljudi koji su
Tabela 6. Uobiajeni izvori zasienih masnih kiselina Namirnice sa 10 grama zasienih masnih kiselina: 2 1 1 2 2 2 olje punomasnog mleka dupli hamburger olja sladoleda od vanile olje zamrznutog jogurta olje obinog jogurta krike amerikog obraenog sira
Amerika potronja masti je visoka

Detaljnije smo razmatrali probleme povezane sa unoenjem masti. Koliina masti koju su troili Amerikanci tokom perioda od 37 godina prikazana je na slici 5.94,95
DOBRE VESTI O RAKU
25
na isto vegetarijanskoj ishrani gotovo da nemaju problema da odravaju unos zasienih masnih kiselina na niskom nivou.
Povezanost raka debelog creva sa ishranom mesom

Rak debelog creva je takoe snano povezan sa ishranom mesom. Istraivanje vie od 88.000 medicinskih sestara izvreno na Harvardu je utvrdilo da su one koje su redovno jele crveno meso kao glavni obrok, imale znaajan porast rizika od raka debelog creva.101 to su ga ee jele, vei je bio rizik, kao to je prikazano u tabeli 7.
Tabela 7. Meso poveava rizik od raka debelog creva
Uestalost jedenja govedine, svinjetinje ili jagnjetine
Manje od jednom meseno Jednom meseno do jednom sedmino Dva do etiri puta sedmino Pet do est puta sedmino Dnevno ili ee
Mesna ishrana poveava rizik od raka

U glavama mnogih ljudi crveno meso oliava hranu koja je bogata zasienim masnim kiselinama. Ove povezanosti je svesna i industrija mesa i stoke; ona je pokuavala da umanji sadraj zasienih masnih kiselina u mesnim proizvodima. ak i da je uspela, medicinska istraivanja ukazuju da ima mnogo vie loih stvari u crvenom mesu od samog sadraja zasienih masnih kiselina. U vezi sa rizikom od raka, mesna hrana uopte crveno meso, ivina, ili ak i riba utiu loe na vie naina, a ne samo sadrajem masti. Isto vai i za mlene proizvode kao to su sir, mleko i sladoled. Mleni proizvodi nisu nastali od ivotinjskog mesa, ali jesu proizvodi ivotinjskog porekla i navedeni su sa drugim produktima koji poveavaju rizik od raka. Razmotrimo neke od rastuih briga u vezi sa mesnim i ivotinjskim proizvodima uopte, sa perspektive raka. Nekoliko istraivanja je prouavalo jake odnose izmeu ishrane ovim proizvodima i rizika od raka, i neke od teorija zbog ega takvi odnosi postoje.
Rizik od raka debelog creva, porast u procentima

0 39 50 84 149
Meso poveava rizik od raka limfne lezde

Neki istraivai kao to su dr Dejms R. Sirhan (James R. Cerhan), profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ajovi, savetuju smanjenje i mesa i masti istovremeno: Izbacite crveno meso, umanjite uzimanje zasienih masnih kiselina i jedite vie povra.99 Njegovi komentari su zasnovani na jo jednoj vrsti raka koji je bio povezan sa ishranom mesom - rak limfnih lezda. Ovaj ozbiljni rak u Americi uzima preko 23.000 ivota svake godine.100 iu (Chiu), Sirhan (Cerhan) i saradnici su prouili preko 35.000 ena iz Ajove i otkrili da su one u gornjoj treini po potronji crvenog mesa imale skoro dvostruko vei rizik od limfoma, u odnosu na one u donjoj treini. Posebno, uzimanje hamburgera vie od etiri puta sedmino je vie nego udvostruilo rizik ena od ne-Hokinovog limfoma. tavie, ene su mogle da umanje rizik od limfoma za 36% jedui tri ili vie vonih porcija na dan.
Zapazite da je svakodnevna ishrana mesom prouzrokovala porast rizika od 149%. Izraeno na drugaiji nain, osobe koje su se dnevno hranile mesom su bile izloene priblino dva i po puta veem riziku u odnosu na one koje su meso jele retko ili nikada. Njihov izbor crvenog mesa je sadrao itav niz popularnih goveih, svinjskih i jagnjeih proizvoda. Meu primere spadaju peenje, bifteci, unka, lazanje, sendvii, paprikai, musake, hamburgeri, virle, kobasice, slanina, salama i drugi mesni proizvodi. Oni koji su takve proizvode od crvenog mesa jeli ree, ali i dalje esto (definisano kao pet do est puta nedeljno), bili su izloeni 84% poveanom riziku od raka debelog creva. ak su i oni koji su jeli crveno meso kao glavni obrok, samo jednom do etiri puta meseno, imali 39% ei rak debelog creva od najnie rizine grupe onih koji nikada nisu jeli crveno meso ili su ga jeli manje od jedanput meseno. U vezi sa rizikom od raka pri ishrani ribom ili piletinom, istraivanje nije pokazalo da je to umanjilo rizik od raka. To jednostavno ne mora da povisi rizik u istoj meri kao drugo meso. Vano je istaknuti da su oni koji su jeli uglavnom ribu imali relativno vie sluajeva raka debelog creva od onih koji su ribu jeli retko ili nikada. Podaci su prikazali da je rizik od raka debelog creva pri ishrani proizvodima od crvenog mesa bio vei nego to je objanjeno analizom
26
samo zasienih masnih kiselina. To ukazuje da postoje i drugi faktori u crvenom mesu koji jo vie poveavaju rizik od raka debelog creva. Ti nalazi harvardskog istraivanja zdravlja medicinskih sestara nisu jedini. Evropsko istraivanje iz 1990. godine je pronalo sline odnose. Kada su se ene koje su ee jele meso uporedile sa onima koje su meso jele retko ili nikada, one su imale skoro dvostruko vei rizik od raka debelog creva.102 Australijsko istraivanje je otkrilo povezanost izmeu velikog niza raznovrsnih ivotinjskih proizvoda i raka debelog creva kod ena.103,104 Meu navedenim namirnicama su istaknuti crveno meso i jetra, kao i morski plodovi i mleni proizvodi. Meutim, u ovom istraivanju, najgora grupa namirnica bila su jaja, pri emu su najvei potroai imali est puta vei rizik od raka debelog creva. Ovo australijsko istraivanje jo vie naglaava zakljuak da, u vezi sa ishranom mesom i rakom debelog creva, crveno meso definitivno poveava rizik; piletina i riba su povezani sa manjim rizikom, ali u stvari nisu zatitni. Prema tome, trenutna istraivanja jasno ukazuju da treba ostaviti sve vrste crvenog mesa, a ne postoji znaajan razlog da se uzima vie ribe ili piletine. Do sada spomenuta istraivanja raka debelog creva vrena su na enama. Istraivanja na mukarcima su takoe povezala uzimanje mesa sa rakom debelog creva.105,106 Na primer, ista istraivaka grupa je koristila slinu metodologiju za istraivanje sluajeva raka debelog creva u svom istraivanju na mukim zdravstvenim radnicima.107 Otkrili su neke zapanjujue odnose sa ishranom analizirajui sve nove sluajeve raka debelog creva meu priblino 50.000 mukaraca u istraivanju. Oni koji su jeli crveno meso kao glavni obrok pet ili vie puta sedmino imali su 3,5 puta povean rizik od raka debelog creva u poreenju sa onima koji su izbegavali takvu vrstu hrane (jedui je manje od jednom meseno). Zanimljivo je da se, uprkos ovim snanim odnosima, nisu pojavile nikakve zavisnosti sa koliinom uzetih zasienih masnih kiselina. Ovo dalje ojaava verovatnou da drugi faktori pored masti doprinose tome da je meso visokorizina hrana. To znai da pojeftinjenje tehnika odgoja ivotinja i prakse ukrtanja, kako bi se proizvela manje masna stoka sa manje zasienih masnih kiselina, nee umanjiti veinu najtetnijih aspekata tih ivotinjskih proizvoda.
Meso sa rotilja je jo opasnije

Moan kancerogen vezan za meso, zvan benzopiren, povezan je sa kuvanjem. Benzopiren je jedna od 4.000 hemikalija pronaenih u duvanskom dimu. U istraivanjima na glodarima, kao i na ljudskim elijama u kulturi, benzopiren ispoljava kancerogenu aktivnost koja pogaa mnoga tkiva, kao to su jetra, stomak, debelo crevo, crevo, jednjak, plua i dojka.108 Meso sa rotilja proizvodi tu supstancu u velikim koliinama na povrini mesa, kao to je prikazano na slici 6.109
Slika 6. Opasni kancerogen u mesu sa rotilja Benzopiren u 1 kg nicle sa rotilja
} = { Benzopiren u dimu od 600 cigareta
Oko 1 kg nicle proizvodi koliinu benzopirena na povrini mesa jednaku koliini pronaenoj u 600 cigareta. Prema tome, nepuai mogu da budu izloeni velikoj dozi monih kancerogena iz cigareta jednostavno jedui meso sa rotilja. tavie, uopteno, to je vei sadraj masti u mesu, vea e biti koncentracija benzopirena u proizvodima sa rotilja.110
Previe gvoa u mesu?

Jedno od iznenaujuih otkria u savremenoj ishrani jeste sve vea zabrinutost oko velikih koliina gvoa u mesu. Lako dostupan i obilan izvor gvoa se ranije smatrao za jednu od koristi mesa. Meutim, problemi sa gvoem u naoj ishrani sada stavljaju skladite gvoa u mesu na svoje pravo svetlo kao jo jednu od tetnosti mesa, a ne koristi. Vei broj istraivanja ukazuje da porast u skladitenju gvoa u telu ili poremeaji u korienju gvoa poveavaju rizik od raka debelog creva.111 Novi rad na UCLA ukazuje da je rizik od polipa debelog creva, a time i raka debelog creva, povean bilo previe malim bilo previe visokim nivoima gvoa.112 Dokazi poput ovih jo vie potvruju potrebu za prelazak na biljnu ishranu. Biljna hrana obezbeuje gvoe u koliinama koje su uglavnom odgovarajue ali ne preobilne. lanak iz 1996. godine saima neke od problema sa prevelikim koliinama gvoa u vezi sa rizikom od raka:113 1. Favorizuje formiranje jedinjenja zvanih hidroksilni radikali koji imaju potencijal da oteuju DNK.
DOBRE VESTI O RAKU
27
Amerikanci, kao celina, populacija sa visokim rizikom, oekivalo bi se da ishrana ima vei uticaj. Rezultati japanskog istraivanja nisu jedini sa takvim rezultatima. Druga istraivanja su takoe povezala ishranu mesom sa rakom dojke. Jedan takav primer obezbeuje norveko istraivanje na preko 14.000 ena.118 U ovom istraivanju, one koje su jele meso pet ili vie puta sedmino uporeene su sa onima koje su jele meso dva puta sedmino ili manje. Vei potroai su imali skoro dvostruko vei rizik od raka dojke.
2. Spreava aktivnost velikog broja odbrambenih elija. 3. Podstie umnoavanje kanceroznih elija. Dr E. D. Vajnberg, autor ovog istraivanja je zakljuio: Procedure povezane sa smanjivanjem... uzimanja gvoa, mogu da pomognu u prevenciji i kontrolisanju neoplastinih bolesti (raka).
Ishrana mesom poveava rizik od raka dojke

Vei broj istraivanja pokazuje snanu povezanost izmeu ishrane mesom i rizika od raka dojke. Pre nekih 20 godina, dr Takei Hirajama (Takeshi Hirayama) je izneo niz izuzetnih opaanja u vezi sa rakom dojke u Japanu u desetogodinjem istraivanju na 140.000 ena. Rezultati su saeti u tabeli 8.114
Tabela 8. Upotreba mesa i rizik od raka dojke
Kako meso deluje na telo u pogledu raka dojke?

Postoji vei broj moguih objanjenja za vezu izmeu ishrane mesom i rizika od raka dojke. Tu spadaju mnogi ve predstavljeni faktori, kao to su teme koje su govorile o uzimanju masti iz zasienih masnih kiselina kao i u vezi sa otrovima u mesu i efektima hormona.
Kategorija
Nizak drutveno-ekonomski status konzumiranje mesa povremeno, retko ili nikada Visok drutveno-ekonomski status svakodnevno konzumiranje mesa
Rizik
Toksini (otrovi) u mesu i rizik od raka dojke

Utvreno je da se veliki broj toksinih organskih supstanci i tekih metala skladiti u tkivima ivotinja. Postoji sve vie dokaza da toksini igraju ulogu u raku dojke.119,120,121,122
8,5
DDT i DDE
Uoite otru razliku u riziku izmeu ove dve grupe. Jedan naroito vaan aspekt ovog istraivanja je da ishrana mesom izgleda nije jedini faktor od znaaja. Ako iz jednaine izbacite drutveno-ekonomski status, rizik velikih potroaa mesa je bio umanjen, ali je jo uvek bio oko etiri puta vei od potroaa koji su koristili malo mesa. To je ukazalo da su i drugi faktori ishrane i naina ivota ukljueni. Takve veze su sada dobro utvrene. Poznato je da drutveno-ekonomski i demografski faktori imaju ulogu u riziku od raka dojke. Manje trudnoa, vea starost pri prvoj trudnoi i manje dojenja poveava rizik od raka dojke.115,116,117 tavie, svaki od ovih faktora e verovatno biti ei meu enama koje su zaposlene i bave se upravljanjem. Ti podaci doveli su do dva vana opaanja. Prvo, ishrana ili ishrana mesom sama po sebi nije jedini vaan faktor kod raka dojke. Mnogi faktori imaju ulogu u ovom razarajuem raku, ali je ishrana znaajan faktor koji se moe menjati to bi svi trebalo da uvide. Drugo, navike ishrane su izgleda najznaajnije kod onih koji ve imaju druge faktore rizika za rak dojke. Poto su Nivo pesticida DDT-a, jedinjenja za koje je poznato da je tetno po ljudsko zdravlje (ukljuujui mogue slabljenje imunog sistema123) je 1970-ih analiziran u mleku majki. Meu majkama koje su jele meso, 99% je imalo znaajne nivoe DDT-a. Pronaeno je samo 8% majki vegetarijanaca sa znaajnim nivoima DDT-a.124 DDE, proizvod razlaganja DDT-a, predstavlja neke ozbiljne razloge za zabrinutost u pogledu raka dojke. Amerika agencija za zatitu sredine (Environmental Protection Agency) je proglasila i DDE i DDT za verovatne kancerogene supstance kod ljudi.125 tavie, istraivai sa Nacionalnog instituta zdravstvenih nauka su istakli da postoji vei rizik od raka dojke kod ena sa povienim nivoima DDE-a u krvi.126 Druga meunarodna istraivanja pokazuju ono to bi do sada trebalo da bude oigledno: snanu vezu izmeu ivotinjskih proizvoda koje jedemo i izloenosti ljudi pesticidima. Istraivanje iz panije je pripisalo i do 85% izlaganja DDT-u i srodnim supstancama njihove populacije stonom mesu i mlenim proizvodima. panski istraivai su
28
izneli sledee zapaanje: Ti procenti su u skladu sa dobro dokumentovanom injenicom da se (DDT supstance) prevashodno nagomilavaju u (ivotinjskoj) masti prouzrokujui da masna ivotinjska hrana postane glavni krivac izlaganja za ljude.127 Znaajno je naglasiti vezu izmeu ishrane mesom i visokih nivoa toksina kod ljudi (kako je ilustrovano DDT i DDE). U ranije navedenom istraivanju, vegetarijanske majke su imale najnie nivoe DDT-a iako su esto konzumirale voe i povre. Nekoliko pesticida i toksina se jo uvek primenjuje u SAD (DDT je sada zabranjen). Iako oni pronalaze svoj put u, ili na, voe i povre, koliina koju osoba unosi sa biljnim proizvodom je generalno veoma mala u poreenju sa koliinom pesticida koja se nalazi u ivotinjskoj masti. Razlog zbog koga se pesticidi i drugi toksini nagomilavaju u ivotinjskim tkivima je objanjen procesom zvanim biomagnifikacija (biouveliavanje). U ovom procesu, ivotinjska tkiva uveavaju koncentraciju toksina tokom svog ivota dok jedu druge ivotinje ili biljke koje same sadre odreen nivo kontaminacije. Prosena ivotinja tokom svog ivota pojede najmanje deset puta svoju teinu u hrani, ali se ne moe efikasno osloboditi veine toksina rastvorljivih u masnim kiselinama. Prema tome, veina tih toksina se nagomilava u njihovim skladitima masti. Takvi otrovi se slabo odstranjuju iz ivotinja i ljudi. Kao rezultat toga, tokom sedmica, meseci ili godina, koncentracija hemikalija koje su te ivotinje pojele se vie puta poveava u njihovim masnim tkivima.
Ishrana mesom poveava rizik od raka prostate

Kada osobe koje koriste ivotinjske proizvode ponu da uviaju obilje dokaza koji optuuju takvu hranu, moe se postaviti pitanje da li postoji bilo kakva nada za njih. Na kraju, moe da razmilja osoba, ve sam pojeo ogromne koliine ivotinjskih proizvoda da li e doi do bilo kakve razlike ako to sada promenim? Istraivanja ukazuju da izmene navika ishrane u bilo koje vreme zaista ine razliku. Zbog itavog niza naina na koji meso i drugi ivotinjski proizvodi utiu na nas, mnogi nai telesni procesi mogu se vratiti u normalu usmeravanjem ka vegetarijanskoj ishrani. ak i ako ne izvrite potpunu promenu u svojim navikama, delimina promena moe da naini odreenu razliku. To je lepo ilustrovano istraivanjem raka prostate. U poznatom istraivanju zdravlja jedne grupe religioznih ljudi, prouavani su smrtni sluajevi od raka prostate u vezi sa ishranom. Opaeno je da to je vie mesa, mleka, jaja i sira ovek jeo, vei je bio rizik od umiranja od raka prostate. Pokazalo se da to je vei unos gore navedenih prehrambenih proizvoda, to je vei rizik od umiranja zbog raka prostate. Oni koji su uzimali vee koliine ivotinjskih proizvoda bili su izloeni 3,6 puta veem riziku od umiranja od raka prostate.130 Korist od ishrane siromane mesom u vezi sa rizikom od raka prostate nije ograniena na religiozne ljude. Veliko harvardsko istraivanje zasnovano na praenju zdravstvenih radnika dolo je do slinih zakljuaka. Meu preko 50.000 prouenih mukaraca, uoeno je da su oni koji su jeli crveno meso pet puta sedmino bili izloeni dva i po puta veem riziku od smrtonosnog oblika raka prostate u poreenju sa onima koji su jeli crveno meso jednom sedmino ili manje.131
ienje naih voda

Iako postoji napredak u ienju naih voda u Sjedinjenim Dravama, znaajni problemi jo uvek postoje. Nedavno kalifornijsko istraivanje ilustruje ozbiljnu prirodu kontaminacije riba i koljki.128 Dravni program Posmatranja koljki je ozbiljno pratio koljke od 1977. godine, traei dokaze zagaivanja pesticidima. Uprkos objavljenim rezultatima poboljane ekologije voda, priblino polovina od 47 monitornih stanica nije pokazala smanjenje nivoa DDT-a, a ak tri etvrtine nisu pokazale smanjenje PCB-a. Ova neprekidna opasnost od izlaganja PCB-u nije ograniena na Sjedinjene Drave. Analize uzorka ljudskog mleka u Engleskoj ne otkrivaju smanjenje nivoa PCB-a, jo jednog pokazatelja neprestanog izlaganja129 od kraja 1970-ih.
Rizik od raka jajnika i ishrana mesom

Rak jajnika je takoe ei meu osobama koje jedu meso. Poto se obino registruje tek pri ve veoma uznapredovalom stupnju, poto se rairio na druge vitalne organe, ovaj rak je esto veoma razoran. Rezultati istraivanja raka jajnika prikazani su na slici 7.132 U japanskom istraivanju, dnevna potronja mesa i/ili ribe je takoe bila znaajno povezana sa poveanim rizikom od raka jajnika.133 U stvari, ova statistika analiza je ukazala da je priblino 20% svih sluajeva raka jajnika bilo povezano sa velikim uzimanjem mesa. Itali-
DOBRE VESTI O RAKU

Slika 7. Konzumiranje mesa, piletine i ribe poveava rizik od raka jajnika Smrtnost na 100.000 ljudi usaglaena sa starou 26,4
29
Do sada sam u ovom poglavlju predstavio povezanost mesnih proizvoda sa rakom. Kada se govori o preventivi od raka ili zatitnim faktorima od raka, treba shvatiti da pored posedovanja tetnih supstanci, naalost takoe postoji manjak nekih od tih korisnih jedinjenja. Klasian primer predstavljaju vlakna. injenica je da meso i ivotinjski proizvodi uopteno izgledaju loe u oblasti rizika od raka zbog onoga to im nedostaje, pored onoga to sadre. ak i ako razlozi, zbog kojih se meso i ivotinjski proizvodi stalno pojavljuju u medicinskoj literaturi sa bliskoj vezi sa rakom, nisu potpuno shvaeni, trebalo bi da izbegavamo njihovu upotrebu. Sa ovog irokog pogleda na meso, zanimljivo je napomenuti da je pre sto godina, jedan autor napisao: Mnogi umiru od bolesti u potpunosti zbog ishrane mesom, dok je pravi uzrok slabo shvaen od strane njih samih ili nekog drugog. Neki od njih ne oseaju efekte trenutno, ali to nije dokaz da im to ne teti. Ono moe sigurno da izvri svoj uticaj na zdravlje, ali ipak rtva jo uvek moe da nita ne shvata o tome.142 Sa duhovnog gledita podjednako je zanimljivo da je ishrana bez mesa ili ivotinjskih proizvoda zapisana u Bibliji kao prvobitna ishrana koju je Bog namenio oveanstvu.143
18,0 15,9
Lakto-ovo vegetarijanska ishrana Meso 1 do 3 puta sedmino
Meso 4 ili vie puta sedmino
janski istraivai su takoe traili veze izmeu ishrane i raka jajnika. Doli su do slinih zakljuaka. ene koje su jele meso sedam ili vie puta sedmino imale su 60% povean rizik od raka jajnika u poreenju sa onima koje su imale manje od etiri obroka mesa sedmino. Najgore meso je izgleda bilo svinjetina: one koji su jele unku etiri ili vie puta sedmino imale su skoro dvostruko vie sluajeva raka jajnika od onih koje su jele manje od dve porcije unke sedmino.134 Meso moe da povea rizik raka prostate i jajnika slinim mehanizmima kojima ispoljava svoje efekte na poveanje raka dojke. Na kraju, svi ovi sluajevi su vezani za hormone. Meutim, kao to smo videli, drugi oblici raka koji nisu povezani sa hormonima takoe imaju vidljive odnose sa potronjom mesa. Rak plua, ne-Hokinov limfom, rak debelog creva i rak pankreasa,135 jetre,136 bubrega,137 i materice su povezani sa slobodnijim uzimanjem mesa specifino, ili ivotinjskih proizvoda uopte.
Mleni proizvodi povezani sa rakom

Vei broj istraivanja je ukazao da postoji mnogo osnova za zabrinutost u vezi sa ivotinjskim proizvodima kao to su jaja, mleko i sir. Smrtonosni rak debelog creva, kao i jajnika, povezan je sa potronjom jaja.144 Drugo istraivanje je ukazalo da jaja mogu takoe da poveaju rizik od raka jajnika. Istraivanje izvreno na Jejlu je utvrdilo da na svakih dodatnih 100 mg holesterola iz jaja koje ena uzima dnevno, dolazi 42% povean rizik od ove maligne bolesti.145 Ishrana jajima je takoe povezana sa smru od raka prostate.146 Isto istraivanje je pokazalo da je korienje mleka takoe povealo rizik od raka prostate. Obimna meunarodna poreenja koja su nainili Rouz (Rose), Bojar (Boyar) i Vajnder (Wydner) su utvrdila da su i meso i mleko u snanoj vezi sa rizikom od raka dojke; uzimanje mleka je takoe pokazalo snaan odnos sa rakom prostate i jajnika u njihovim analizama.147
Holesterol je povezan sa rakom

Veliko unoenje holesterola, koji je prisutan u mesu, jajima i mlenim proizvodima, bilo je takoe povezano sa poveanim javljanjem raka u nekoliko istraivanja.138,139 Mesta pojave raka, koja pokazuju ovaj pojaan rizik, su izmeu ostalog jajnici, plua i grkljan. Da li sam holesterol predstavlja problem ili jednostavno ukazuje na ishranu bogatu mesom i drugim ivotinjskim proizvodima, nije jasno. Objavljena su dalja istraivanja koja povezuju visoke nivoe holesterola u krvi sa rakom debelog creva i polipima debelog creva.140 ene sa najviim nivoima holesterola imaju vie od tri puta veu ansu da razviju rak jajnika u odnosu na ene sa niskim nivoima holesterola.141
Kafa: jo jedan izvor kancerogena u ishrani?

Kafa je jo jedan esti izvor kancerogena u amerikoj ishrani. Strunjaci se jo uvek
30
raspravljaju da li kafa predstavlja znaajan rizik od raka, ali nema sumnje da ovaj popularan proizvod sadri hemikalije koje izazivaju rak. Meu takve hemikalije spadaju metilglioksal,148,149 katehol, hlorogena kiselina i neohlorogena kiselina.150 Farmakolozi priznaju da ak i sam kofein ima mone mutagene efekte u laboratorijskim istraivanjima na mikrobima. Takoe moe da oteti hromozome i biljaka i ivotinja u laboratorijskim uslovima. Ta injenica moe da ukae da je ova supstanca kancerogena kod ljudi. Meutim, isti izvor veruje da osoba ne moe da unese dovoljno velike nivoe kofeina obinom upotrebom lekova, hrane i proizvoda, kako bi poveala rizik na taj nain.152 Ovaj argument ne uzima u obzir injenicu da kafa sadri itav niz kancerogenih jedinjenja. Kofein se samo nadodaje na druge faktore rizika od raka. U ovom kontekstu, postoji zabrinutost da i kafa i kofein mogu znaajno da poveaju rizik od raka u odgovarajuim uslovima. Takav zakljuak se slae sa epidemiolokom literaturom koja pokazuje da kofein i kafa ponekada poveavaju rizik, a u drugim sluajevima nemaju nikakav efekat na odreene tipove raka. Razlike mogu da postoje usled drugih kancerogenih materija kojima pojedinci u populaciji mogu, ili ne moraju, biti izloeni. Dr Vinston Kreg (Winston Craig) u svojoj knjizi: Ishrana za devedesete (Nutrition for the Nineties), izgleda dolazi do slinog zakljuka, iako uzima donekle drugaije gledite.153 Kreg se bavi istraivanjem koje ukazuje da kofein nije pravi kancerogen sam po sebi, ve da je ko-kancerogen. To znai da moe da povea verovatnou da e se rak pojaviti, ako je u prisustvu drugih kancerogena. U mesta pojave raka koja su povezana sa kafom spadaju bubreg, dojka, debelo crevo, pankreas i jajnik.154 Pogled na nekoliko ovih epidemiolokih studija je veoma znaajan. Rak pankreasa je verovatno dobio najveu panju u vezi sa poveanim rizikom od kafe. To je uglavnom proizalo iz veoma publikovanog harvadskog istraivanja poetkom 1980-ih.155 Druga istraivanja nisu pronala takav odnos, vodei nas ponovo na moj raniji stav o verovatnijim meusobnim delovanjima kafe, kofeina i drugih faktora rizika. Kafa izgleda ima snaan uticaj na rak beike. Prvo istraivanje koje mi je skrenulo panju na to bilo je veliko istraivanje zdravlja jedne grupe ljudi. Ovo epidemioloko istraivanje je ukljuilo oko 24.000 ljudi iz Kalifornije. Rezultati istraivanja su prikazani u tabeli 9.156

Tabela 9. Upotreba kafe i rak beike
Odnos rizika smrtnosti za mukarce
Oni koji ne koriste kafu = 1 2 ili vie olja na dan = 2
Zapazite da su oni koji su pili dve ili vie olja kafe dnevno imali dvostruko vei rizik od smrti od raka beike u odnosu na one koji uopte nisu pili kafu. Drugo istraivanje, kao to je ono izvreno na Dravnom univerzitetu Njujorka u Bafalu, potvrdilo je potencijal korienja kafe u udvostruavanju rizika od raka beike.157 Od znaaja je da su istraivanja u Bafalu vrena na sluajevima raka beike, nasuprot pomenutim religioznim istraivaima koji su uporeivali smrtne sluajeve raka beike. Druga istraivanja su takoe pokazala porast sluajeva raka beike sa upotrebom kafe ili drugih produkata koji sadre kofein. To je navelo neke da pretpostavljaju da je za rak beike, sam kofein glavni krivac u kafi. Smrtonosni rak debelog creva je takoe povezan sa potronjom kafe. Oni koji su konzumirali dve ili vie olja kafe dnevno poveali su svoj rizik od smrti od raka debelog creva za 70% u poreenju sa onima koji su konzumirali manje od jedne olje na dan. Istraivanje je takoe otkrilo odnos doze, to jest, to se vie kafe uzima - to je vei rizik.158
Srodnik kofeina u okoladi

U drugom istraivanju raka prostate, oni koji su uzimali proseno 20 mg ili vie teobromina (srodnik kofeina za koga se posebno zna da se nalazi u okoladi) dnevno, udvostruili su svoj rizik od raka prostate. Oni sa srednjom potronjom su imali srednji nivo rizika.159 Nije potrebno mnogo okolade da bi se obezbedilo tih 20 mg teobromina. Koliina teobromina u nekim okoladnim proizvodima navedena je u tabeli 10.160
Tabela 10. Sadraj teobromina u okoladnim namirnicama
Proizvod Sadraj teobromina
44 mg 89 mg Kadburijeva mlena okolada, 28 g okoladni sirup, 2 supene kaike okoladni miks u punomasnom mleku (2 do 3 pune kafene kaike u 225 g punomasnog mleka)
120 mg
DOBRE VESTI O RAKU
31
jui podlone osobe da due izlau veu povrinu koe sunevim zracima koji nisu blokirani veinom krema za sunanje koje se trenutno koriste.169 Meutim, istraivanje zaista ukazuje da zatitne kreme mogu da pomognu u spreavanju raka koe skvamoznih elija.170 Za razliku od melanoma, kako je ve istaknuto, rak skvamoznih elija je izgleda povezan sa znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu tokom ivota. U naem hipotetikom primeru, pod uslovom da imaju iste tipove koe, radnik na gradilitu bi imao vei rizik od ovog tipa raka, pretpostavljajui da rukovodilac izbegava da dobije opekotine od sunca. U jednom istraivanju, est ili vie ozbiljnih opekotina na suncu tokom ivota je vie nego udvostruilo rizik od raka skvamoznih elija.171 U stvari, broj opekotina od sunca je bolje predvideo rizik od ovog raka nego prirodan sklop osobe. Jo jedna re opreza: noenje majice obino ne obezbeuje punu zatitu od sunevih zraka. Pamflet o zdravlju Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju izneo je da takva tipina letnja odea uopte ne blokira ultra-ljubiasto zraenje. Te majice obezbeuju slian stepen zatite od sunca kao i zatitna krema sa zatitnim faktorom 6 ili 7. Pre nego to neko od nas pomisli da je reenje potpuno izbegavanje suneve svetlosti, trebalo bi da pourim da spomenem da je suneva svetlost u umerenim koliinama zdrava. Neophodna je za proizvodnju vitamina D, vitamina/hormona koji je ukljuen u odravanje ravnotee kalcijuma, zdravlja kostiju i moda ak u prevenciji raka. Istraivanja sada ukazuju da umereno izlaganje suncu i povezana proizvodnja vitamina D moe takoe da pomogne u spreavanju razvoja odreenih tipova raka.
okolada takoe sadri kancerogen alfametilbenzil alkohol.161
Izlaganje suncu i rak

Suneva svetlost u velikim dozama poveava rizik od raka koe. Oko 95% sluajeva raka koe je predstavljeno sa dva tipa: rak skvamoznih elija i bazalnih elija.162 Oba ova tipa raka se poveavaju znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu tokom ivota. Na sreu, ti tipovi raka koe su spororastui i obino ostaju ogranieni na kou. Iako se nekih 750.000 sluajeva raka koe skvamoznih i bazalnih elija dijagnozira svake godine u Sjedinjenim Dravama, javlja se samo oko 2100 smrtnih sluajeva.163 Smrtni sluajevi se javljaju uglavnom kod onih koji nisu izvrili brzo i potpuno uklanjanje raka. Melanom, jo jedan tip raka koe, obezbeuje znaajno razliitu situaciju. Ovaj obino tamno obojen tumor ima stranu tendenciju da se iri i ubije rtvu. Svake godine samo oko 34.000 sluajeva melanoma se dijagnostikuje u SAD, i 7.200 umre godinje od ovog stranog raka koe.164 Melanom je trenutno u brzom porastu irom sveta; u Evropi se poveava 3-7% svake godine.165 U vezi sa ovim najsmrtonosnijim tipovima raka koe, izgleda da znaajan faktor nije toliko ukupna koliina suneve svetlosti kojoj ste izloeni, ve da li ste ili niste dobili opekotine od sunca. Iznenaujue je da postoje neki dokazi da rad napolju uz hronino izlaganje suncu moe u stvari da bude zatitan (verovatno poveanjem otpornosti na opekotine od sunca).166 Izgleda da su opekotine od sunca dobijene u detinjstvu naroito opasne.167,168 Jedno istraivanje je pokazalo da rukovodee radno mesto na otvorenom ima vee anse da razvije melanom od radnika koji radi napolju ceo dan. Iako rukovodilac koji je radio u kancelariji ima vee anse da dobije opekotine od sunca prilikom izleta na plai vikendom, povezanost sa opekotinama od sunca i melanonom su izgleda znaajnije u detinjstvu nego u odraslom dobu. U svakom sluaju, naroito kod odraslih osoba sa osetljivom koom, izbegavanje prekomernog izlaganja suncu je poeljno. To ne znai obavezno da osobe sa osetljivom koom moraju da koriste vie kreme za sunanje. U istraivanjima ljudi i ivotinja postoji zabrinjavajui nedostatak zatite ili ak poveani rizik od melanoma sa upotrebom zatitne kreme. Kako je to izrazila Amerika servisna sluba za preventivu, takoe je mogue da zatitne kreme mogu da poveaju rizik od raka koe ohrabru-
Drugi agensi koji prouzrokuju rak

Meu druge agense koji prouzrokuju rak, a koji preovladavaju u naem drutvu, spadaju azbest, koji moe da prouzrokuje mezoteliom, rak plune maramice;172 piljevina, koja moe da prouzrokuje rak sinusa;173 viak eera u ishrani koji prouzrokuje rak tankog creva;174 i genitalni puder i genitalni dezodorans drastino poveavaju rizik od raka jajnika.175 Veliki broj kancerogena i agensa koji izazivaju rak predstavljeni su u ovom poglavlju. Za optimalni nain ivota radi prevencije raka, oni se mogu, i morali bi se izbegavati. Saeta lista je data u tabeli 11.
32
Tabela 11. Saeta lista supstanci koje izazivaju rak Duvan Alkohol Viak masti Meso: Zasiene masne kiseline Nitrozamini Viak gvoa - Toksini: Benzopiren (prenjem) PCB, DDT, DDE - Jaja, mleko, sir: Zasiene masne kiseline Toksini - Virusi - Kafa - Prekomerno izlaganje suncu - Azbest - Piljevina - Viak eera u ishrani - Genitalni puder i genitalni dezodoransi
Mnogi verovatno oekuju prisustvo duvana i alkohola na listi agensa koji prouzrokuju rak. Meutim, prisustvo velikog broja tetnih faktora u mesu i mlenim proizvodima koji mogu da prouzrokuju rak, i prisustvo kafe, za mnoge moe da bude iznenaujue. Dok pregledamo listu, vidimo da svaku stavku na njoj moe izbei osoba iji je cilj maksimalno smanjenje rizika od dobijanja raka.
Moemo da ograniimo lini rizik od dobijanja raka

Informacije predstavljene u ovom odeljku su ispitale faktore koji favorizuju razvoj raka. Rezimirau odeljak navodei dr Vajndera (Wydner), svetski uglednog specijalistu za prevenciju raka. Uz sve vei broj izvetaja u vezi sa tetnim jedinjenjima, proseni graanin osea da je uronjen u nekontrolisano more kancerogenih materija. Iako drutvo mora i moe da igra znaajnu ulogu u smanjenju tih sredinskih faktora koji doprinose pojavi raka, pokazali smo da pojedinac moe znaajno da ogranii sopstveni rizik menjajui svoj nain ivota na odgovarajui nain.176
PREVENCIJA RAKA: ODELJAK II Agensi koji deluju smanjujui rizik od raka

U velikom broju svojih prvobitnih prezentacija o raku, nazvao sam ovaj odeljak Poveajte faktore za jaanje svog imunog sistema. Meutim, obimno istraivanje o predmetu raka je otkrilo da faktori naina ivota koji nas tite od raka imaju daleko vie uticaja od znaajnih efekata na imuni sistem. Postoji niz naina na koji nam zdravi izbori pomau da odloimo rak.
Iako ovo poglavlje uzima irok pristup faktorima spreavanja raka, i dalje se divim velikom broju faktora koji ispoljavaju ovaj zatitini uticaj ojaavanja imunog sistema. Naa tela su neprekidno napadnuta itavim nizom klica, toksina i zagaivaa. Diemo vazduh koji sadri estice praine, dim, gasove, ugljen-monoksid i hemikalije. Radimo sa smeem u normalnim ivotnim procesima. Jedemo hranu punu bakterija i pijemo vodu koja sadri razliiti stepen zagaenja iz raznovrsnih izvora i gradskih vodovodnih sistema. Nou i danju, dan za danom, susreemo se sa bezbrojnim mikrobiolokim neprijateljima koji ele da dominiraju nad nama u sopstvenu korist. Jednostavno reeno, nema naina da proemo kroz ivot u potpunosti izbegavajui sve pretnje naem zdravlju. I nema naina da se izbegne svaki kancerogen. Bez obzira koliko se naporno trudili, povremeno emo udahnuti toksine iz duvanskog dima nekog drugog, ili fabrike. Poto su ove opasnosti svuda oko nas, mnogi ljudi odmahuju rukama ili kau: Zaboravi. Nikada neu moi da izbegnem svaki kancerogen, pa zato se onda uopte truditi? Ovaj pesimistiki stav zanemaruje dve znaajne injenice. Prvo, opasnosti od kancerogena nisu sve ili nita fenomen. Izlaganje nekolicini kancerogena nije tetno kao izlaganje velikom broju kancerogena. to vie izbegavamo kancerogene materije, veu emo zatitu uivati. Drugo, argument zato pokuati zanemaruje injenicu da nam na imuni sistem moe pomoi da se efikasno borimo sa kancerogenima. Kada smo izloeni umerenoj koliini kancerogena i kada je na imuni sistem u odlinom stanju, moemo da unitimo elije raka pre nego to se umnoe do znaajne mere i pre nego to dobiju ansu da prouzrokuju simptome ili da ak budu detektovani rendgenom ili analizom krvi. To su, zaista, dobre vesti u vezi sa imunim sistemom. Imuni sistem ima jednu misiju: da prepozna i uniti strane napadae pre nego to nanesu znaajnu tetu naim telima. Zdrav imuni sistem detektuje organizme koji prouzrokuju bolesti kao to su bakterije, virusi, gljivice i paraziti, i obeleava ih za eliminaciju gladnim elijama imunog sistema. elije raka bi slino tome trebalo da se detektuju kao abnormalne elije, da se njima bavi kao nedobrodolim telima-uljezima, i da se eliminiu snanim imunim sistemom. Naa jedina dunost prema imunom sistemu jeste da razvijemo nain ivota koji e
DOBRE VESTI O RAKU
33
nekada ranije puili bili izloeni etiri puta veem riziku od razvijanja najeeg raka plua povezanog sa puenjem, ako je njihovo unoenje vitamina A bilo slabo. Novo japansko istraivanje je takoe utvrdilo da su niski nivoi vitamina A u krvi poveali rizik od raka plua. Oni sa nivoima vitamina A u serumu u najnioj treini, imali su skoro est puta vei rizik od raka plua u odnosu na one sa nivoima u gornjoj treini.180 Ne razvija se svaki rak plua samo kod puaa. Do 15% sluajeva raka plua se moe javiti kod onih koji ne pue aktivno, ali mogu biti izloeni razliitim nivoima pasivnog puenja. Ti nepuai sa povienim unoenjem beta karotina iz voa i povra su imali samo 70% rizika od raka plua u odnosu na one koji su jeli manje beta karotina.181 Veliki broj drugih jedinjenja slinih beta karotinu se javlja kod biljaka. Oni se nazivaju karotenoidi i takoe se mogu pretvoriti u vitamin A.182 Meu neke od njih spadaju beta kriptoksantin, lutein i likopen. Likopen daje crvenu boju jagodama i paradajzu. Hrana koja je naroito bogata likopenom je bila povezana sa prevencijom raka prostate. Harvardsko istraivanje praenja zdravstvenih radnika je pronalo da su mukarci koji su jeli sos od paradajza samo jednom sedmino, imali 23% manji rizik od raka prostate od onih koji ga nikada nisu jeli.183 Oni mukarci koji su jeli proizvode zasnovane na paradajzu deset ili vie puta sedmino imali su do 35% manje ansi da obole od raka prostate. Vodei autor istraivanja dr Edvard ovanui (Edward Giovannucci) veruje da likopen moe da bude kljuni sastojak koji prouzrokuje smanjenje rizika. Oni sa najniim nivoima likopena u krvi su takoe znaajno poveali rizik od raka pankreasa.184 Likopen se, kao i veina korisnih jedinjenja srodnih beta karotinu, ne moe nai u tabletama ve samo u vou i povru. emu jedinjenja srodna vitaminu A duguju svoje zatitne kvalitete? Prvo, ona deluju kao antioksidansi.185 U ovoj ulozi pomau da se telo oslobodi hemikalija koje se zovu slobodni radikali, a koje mogu genetiki da otete normalne elije i da postave osnovu za rak. (Slobodni radikali su objanjeni u sledeem poglavlju.) Drugo, izgleda da su jedinjenja srodna vitaminu A sposobna da stimuliu imuni sistem. Mievi kojima je davana dodatna koliina vitamina A imali su poboljano funkcionisanje T-limfocita, koji predstavljaju raznovrsna bela krvna zrnca koja unitavaju elije raka.186 Tree, jedinjenja vitamina A pomau tkivima
odrati njegovo stalno odbrambeno delovanje. Nain naeg svakodnevnog ivota odreuje da li na imuni sistem radi na vrhunskom nivou ili je inhibiran naim nemarom, ili ak zloupotrebom. Meutim, da li je mogue ojaati na imuni sistem? Postoji itav niz razliitih naina na koji moemo da obezbedimo pomo naem imunom sistemu. Tri najznaajnija naina su: ishrana, vebe i kontrola stresa. Razmotrimo prvo ishranu, i iz perspektive potencijala poboljanja imuniteta iskoristimo njene sposobnosti da nam pomogne da izaemo na kraj sa opasnostima od raka na drugim nivoima.
Vitamin A i srodna jedinjenja

Dobro je poznato da je vitamin A potreban za odravanje normalne sluzokoe i za normalan vid.177 Meutim, mali broj ljudi shvata da je, kako to jedan nutricionistiki tekst izlae, vitamin A esencijalan, bilo direktno ili indirektno, za pravilno funkcionisanje veine telesnih organa.178 Zaista, vitamin A je znaajan za reproduktivnu funkciju i kod mukaraca i kod ena, a takoe je neophodan za dobro funkcionisanje imuniteta. Vitamin A je prisutan u ishrani kao potpuno aktivni oblik vitamina (zvani provitamin) i predstavlja prekursor jedinjenja koje telo moe da pretvori u vitamin A. Najpoznatiji prekursor je beta karotin. ivotinjski proizvodi mogu da budu bogati izvori provitamina A, ali toksini efekat se takoe moe javiti usled prevelike koliine vitamina u ovom aktivnom stanju. Beta karotin je, kao biljna supstanca, bezbedniji. Kada je potrebna aktivnost vitamina A, telo moe lako da ga pretvori u aktivni vitamin. Za razliku od samog vitamina A, beta karotin nikada nije toksian bez obzira na koliinu uzimanja, ak iako vaa koa postane uta. ivotinjski proizvodi bogati provitaminom A esto imaju vie tetnih efekata. Neke od najbogatijih izvora, kao to su digerica, jaja i mleko, takoe je najbolje izbegavati jer su previe bogati holesterolom. I ljudska epidemiologija i istraivanja na ivotinjama ukazuju da je vitamin A znaajan za umanjenje rizika od raka. Jedno klasino norveko istraivanje, objavljeno 1975. godine, objavilo je petogodinje prouavanje izvreno na preko 8.000 ljudi. Dr Bjelke je utvrdio da je za bilo koji nivo puenja slabi unos vitamina A poveavao rizik od raka plua.179 Za ukupnu populaciju, koja sadri puae i nepuae, oni koji su imali niske nivoe unoenja vitamina A imali su vie nego dvostruko vei rizik od raka plua. Jo je impresivnije da su oni koji su
34
tela da se diferenciraju, to jest, da se razviju na normalan nain i po pravilnom redosledu. Poto je rak okarakterisan nedostatkom diferencijacije, neki smatraju da vitamin A moe da pomogne preokretanju ranih kanceroznih promena pomaui tim abnormalnim tkivima da prolaze kroz pravilnije stupnjeve rasta.187
obezbeuju jedinjenja srodna vitaminu A? Koliine vitamina A (kao i beta karotina) u odreenoj vrsti namirnica navedene su u tabeli 12.189
Tabela 12. Namirnice koje imaju visoki nivo karotina (vitamina A)
Slobodni radikali i antioksidansi

Ve sam spomenuo slobodne radikale u ovom poglavlju; detaljnije su objanjeni u vezi sa antioksidativnim kapacitetima melatonina u 9. poglavlju: Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja. Meutim, da bismo shvatili znaaj delovanja antioksidansa u spreavanju raka plua, umesni su odreeni komentari o slobodnim radikalima. Svaki molekul ima elektrone koji krue oko njegovog jezgra. Ti elektroni obino idu u parovima, i ine molekul hemijski stabilnim. Meutim, slobodni radikal je molekul koji ima nesparen elektron. To ga ini veoma nestabilnim. Ima snanu tenju da stekne jo jedan elektron kako bi ga spario sa onim kome nedostaje partner. esto e tokom delia sekunde, slobodni radikal zgrabiti elektron sa susednog jedinjenja. Taj sused koji je izgubio elektron se sada naziva oksidovan. tavie, samo oksidovano jedinjenje tipino postaje slobodan radikal. Poto mu sada nedostaje elektron, ima snanu elju da zgrabi jedan sa jednog od svojih suseda i obino to ini vrlo brzo. Rezultat je lanana reakcija, u kojoj se oksidacija i oteenje mogu rairiti sa jednog molekula na sledei dok neto ne zaustavi proces. Molekuli koji mogu da zaustave lananu reakciju se nazivaju antioksidansi, koji preobraavaju nestabilne molekule u hemijski stabilno stanje. Dok govorimo o slobodnim radikalima, trebalo bi da istaknem da je zraenje jo jedan dobro poznati uzrok nastanka slobodnih radikala.188 Ova vrsta proizvodnje slobodnih radikala moe da obezbedi velikim delom objanjenja za poveani rizik od raka kod osoba koje su preivele udar atomske bombe. Postoje stvari koje moemo da uinimo kako bismo ograniili nae izlaganje slobodnim radikalima. Meutim, poto ih svi ivi organizmi proizvode, ne moemo u potpunosti da izbegnemo ta veoma reaktivna jedinjenja. Zbog toga ja ohrabrujem pojedince da ojaaju svoje antioksidativne odbrane kako bi izbegli slobodne radikale. Gde moemo da pronaemo hranu koja je bogata antioksidativnim kapacitetom koji
Hrana
Veliina obroka
1 olja 1 olja 1 olja 1/2 olje 1 srednji 1 komad polovina 1 olja 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 3 komada 1 olja 1 porcija 1/2 olje 5 listova
%RDA
436% 383 309 271 249 135 86 78 74 48 40 28 22 18 18 10
Jam (vrsta krompira) oljuten nakon peenja argarepa, kuvana* argarepa, sirova Bundeva, kuvana Slatki krompir oljuten nakon peenja Slatka crvena paprika Dinja Meano povre, zamrznuto Spana, kuvan Kelj, kuvan Repa, kuvana Kajsija, cela Brokule, kuvane Lubenica, krika 2,5 x 25 cm Lisnati kelj, kuvan Salata
* Kuvanjem argarepe razlau se nesvarljive vlaknaste membrane ostavljajui vie dostupnog vitamina A za apsorpciju. Preporuena dnevna koliina (Recommended Daily Allowance, RDA) za vitamin A ili karotin, ene 800 RE, mukarci 1000 RE (1 retinolski ekvivalent = 10 IU)
Zapazite da je korenasto povre naroito bogato karotinom. Postoji itav niz drugih srodnika vitamina A (retinoida) u biljnoj hrani koji nisu navedeni na ovoj listi. Poto je veliko unoenje beta karotina bilo povezano sa niskim stopama odreenih vrsta raka, mnogi su zakljuili da mogu da se zatite od tih vrsta raka uzimanjem dodataka vitamina A ili beta karotina. Do sada, medicinska istraivanja ukazuju da ti dodaci ne obezbeuju koristi koje prua ishrana biljnom hranom bogatom beta karotinima.190 Meutim, za one koji ne uzimaju dodatke, to je vei nivo beta karotina u krvi, to je manji rizik i od raka i od sranih oboljenja.191 Finsko istraivanje na priblino 30.000 mukaraca puaa utvrdilo je da je uzimanje tableta beta karotina do 8 godina u stvari povealo njihov rizik od raka plua za 18%.192 Beta karotin, kao i mnogi antioksidansi, moe u stvari da postane slobodni radikal ili paradoksalno da povea proizvodnju slobodnih radikala kada se sam konzumira u velikim koliinama.193 Meutim, kada se beta karotin kombinuje sa odgovarajuim koliinama vitamina C, vitamina
DOBRE VESTI O RAKU
35
Nacionalna akademija nauka, je 60 mg/dan. Meutim, verujem da bi svaki Amerikanac trebalo da konzumira 250 mg dnevno. Moje razmiljanje nije samo za dobrobit mukaraca u zatiti njihovih spermatozoida za sledee generacije, ve takoe i zbog znaajne uloge koju vitamin C igra kao antioksidans. tavie, poto se vitamin C obilno nalazi u naoj hrani, ostvarivanje ovog nivoa unoenja nije teko. Neki dobri izvori ovog znaajnog vitamina su navedeni u tabeli 13.199
Tabela 13. Namirnice bogate vitaminom C
E i drugih antioksidanata koji se nalaze u prirodnoj hrani bogatoj beta karotinima, javlja se moni antioksidativni efekat.194 Neki se pitaju da li beta karotin moe da bude znaajniji u krvotoku, kao pokazatelj ishrane bogate biljnom hranom, od posedovanja mnotva drugih antikanceroznih faktora koji mu se pripisuju. Videemo vei broj tih jedinjenja kasnije u poglavlju. Postoji jo jedna opasnost od dodataka beta karotina. I u istraivanjima na ljudima i na ivotinjama uzimanje beta karotinskih pilula moe da dovede do potronje vitamina E u telu. Mievi kao i ljudi su pokazali 40% pad u nivoima vitamina E dok su uzimali beta karotinske tablete.195 To je samo jedan primer onoga to se oznaava kao vitamin-vitamin interakcija. Postoje desetine takvih interakcija kada uzimanje jednog vitamina poveava ili umanjuje vau potrebu za drugim. Najbolje je jesti raznovrsnu biljnu hranu koja je bogata uravnoteenom koliinom vitamina, kao i drugih supstanci koje tite od raka od kojih neke jo uvek nisu otkrivene.
Hrana
Slatka crvena paprika, sirova Sok od narande, sve Prokelj, kuvan Grejpfrut Jagode Kivi Naranda Slatka zelena paprika, sirova Brokule, komadi sirovi Maline Kupine Slatki krompir, kuvan Kelj, kuvan Paradajz Kupus, sirov Peen krompir Banana
Koliina
mg
Jedite hranu bogatu vitaminom C

Vitamin C je jo jedna hranljiva materija koja titi od raka. Njegov glavni efekat takoe nastaje verovatno usled njegove uloge kao antioksidansa, slino vitaminu A, smanjujui izlaganje toksinim slobodnim radikalima. Vitamin C takoe tei da sprei formiranje kancerogenih nitrozamina iz nitrita u ishrani. On ini vie od same zatite osobe od raka. Nedavno istraivanje ukazuje da vitamin C moe da pomogne u zatiti spermatozoida od genetikih oteenja. Postoji dokaz da genetiki oteeni spermatozoidi mogu da prouzrokuju nasledne bolesti kao to je rak u sledeoj generaciji. Vitamin C obezbeuje zatitu kroz svoju ulogu antioksidansa. Odreena maligna oboljenja kod dece kao to su leukemija i rak bubrega i mozga imaju svoje korene u oevim genetiki oteenim spermatozoidima.196 Takve abnormalnosti spermatozoida mogu da predstavljaju kombinaciju faktora kao to je puenje197 (koje izgleda moe stvarno da oksiduje spermatozoid i da ga genetiki oteti), loa ishrana (manje od 250 mg vitamina C na dan)198 i niska upotreba drugih antioksidanata i izlaganje toksinima. Prema tome, nain ivota osobe, ukljuujui navike u ishrani, od nekoliko sedmica pre zaea do trenutka zaea je od sutinskog znaaja u odreivanju integriteta DNK njenog potomka. Predloeno unoenje vitamina C u ishrani, kako je to objavila
1 srednja 141 1 olja 124 1 olja 98 1 komad 94 1 olja 82 1 komad 75 1 srednja 70 1 srednja 66 1/2 olje 41 1 olja 31 1 olja 30 1 srednji 28 1/2 olje 27 1 komad 24 1 olja 23 1 srednji 16 1 srednja 10
Moja preporuena dnevna koliina za vitamin C je 250 mg.
Jedite hranu bogatu vitaminom E

Vitamin E pomae u zatiti od raka iz slinih razloga kao i vitamin C. To je antioksidans i ista slobodnih radikala. Takoe ima i ulogu u blokiranju formiranja kancerogenih nitrozamina i nitrozamida iz hrane koja sadri nitrite.200,201,202 Kao primer moi antioksidativnih vitamina da umanje rizik od raka, razmotrimo sledee istraivanje. Istraivai su dobili soj zeeva bez dlake koji je bio sklon raku koe i izlagali su ga ultraljubiastoj svetlosti kako bi ubrzali razvoj raka. Rezultat je prikazan u tabeli 14.
Tabela 14. Ishrana moe da zatiti od raka koe
Zeevi izloeni ultraljubiastoj svetlosti tokom 24 sedmice

Redovna ishrana Redovna ishrana sa dodatnom koliinom vitamina C i E 0% dobilo rak koe
24% dobilo rak koe
36
Vitamin C i E su obezbedili potpunu zatitu od raka koe. Antioksidativno delovanje ovih vitamina je izgleda umanjilo oksidaciju tkiva na mestima gde rak koe tei da se razvije.203 Testovi raka koe na zeevima se slau sa nedavnim istraivanjem na ljudima o raku plua iz Japana. U ovom istraivanju, otkriveno je da su oni sa niskim nivoima vitamina A (beta karotina) u krvi imali 6 puta vei rizik od raka plua u poreenju sa onima sa visokim nivoima. Isto istraivanje je otkrilo jo impresivniji zatitni efekat za nivoe vitamina E u krvi. Oni sa nivoima u najnioj treini imali su priblino 8,5 puta vei rizik od onih sa nivoima u gornjoj treini.204 Znaajno je naglasiti da je veina istraivanja koja su prouavala zatitu od raka antioksidansima, kao to su vitamini A, C i E, vrena na osobama koje su uglavnom dobijale svoje vitamine iz prirodne hrane, a ne vitamine iz boica. Mnogi ljudi imaju utisak da dodaci vitamina A, C i E obezbeuju odgovarajuu snagu njihovom imunom sistemu. Meutim, kao to smo videli, neka od istraivanja ukazuju da dodaci vitamina ne pruaju zatitu koju prirodni hranljivi izvori ovih vitamina obezbeuju. tavie, hrana koja sadri ove vitamine (voe i povre) sadri itav niz zatitnih supstanci koje se prirodno javljaju pored ovih vitamina. Ako traite neke dobre izvore vitamina E, lista namirnica koje obezbeuju zdrave doze ovog antioksidativnog vitamina prikazana je u tabeli 15.205
Tabela 15. Najbolji izvori vitamina E
Jo jedno dodatno razmatranje je ovde vano: koliko god da su antioksidansi kao vitamini A, C i E korisni, nisu svi antioksidansi dobri. Prekomerne koliine mogu paradoksalno da deluju kao pro-oksidansi, jedinjenja koja u stvari favorizuju formiranje slobodnih radikala. To je tano za vitamin C i vitamin E kao i za druge antioksidanse kao to su superoksid dismutaza i glutation.206 Meutim, beta karotin, vitamin C i vitamin E prisutni u obilnim, ali ne i prekomernim koliinama (na primer, u biljnoj hrani), u stvari deluju u kombinaciji kako bi proizveli zatitni antioksidantivni efekat. Ovaj efekat je daleko moniji od efekta koji bi predstavljao prost zbir efekata ta tri odvojena antioksidansa.207 tavie, dodaci se sastoje skoro u potpunosti od jednog odreenog tipa vitamina E, zvanog alfa-tokoferol. Nedavno istraivanje je pronalo da drugi tip vitamina E, gama-tokoferol, moe da bude bolji antioksidans i da tako bolje spreava estice koje oteuju DNK u telu.208 Oko 75% vitamina E uzetog iz hrane je u obliku gama-tokoferola, dok dodaci sadre ili nimalo, ili manje od 10% gama-tokoferola. Najefektivnije je da umanjite va entuzijazam prema vaem lokalnom dobavljau vitamina u tabletama, i umesto toga investirate u vie sveeg voa i povra.
Biljna hrana moni antioksidans

Jo jednu ilustraciju moi biljne hrane da pomogne u spreavanju raka, a mogue ak i u borbi sa efektima starenja, obezbedilo je Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Amerikih Drava (USDA). Oni su nedavno pokuali da procene hranu u odnosu na njihove izmerene prirodne antioksidativne osobine. Iako su u svom testiranju koristili samo jednu grupu slobodnih radikala (perokside), Univerzitet u Kaliforniji, u Berkliju postavio je ovo istraivanje na naslovne strane svog izdanja asopisa iz marta 1997. godine. To istraivanje je prvo koga sam svestan da je procenilo mo delovanja prirodne biljne hrane (nasuprot prostom zbiru sadraja njihovih vitamina A, C i E) da proizvede antioksidativne efekte. Prvih deset izvora antioksidansa iz voa i povra na osnovu ovog istraivanja USDA navedeno je u tabeli 16.209,210 Svaka od ovih namirnica ima veu antioksidativnu aktivnost od one koja bi se dobila prostim zbirom antioksidativnog sadraja vitamina A, C i E. Na primer, jedna inija kuvanog kelja ima isto toliko antioksidativne aktivnosti kao 800 mg vitamina C ili 1100 IU vitamina E. Meutim, kelj sadri samo oko 50 mg vitamina
Hrana
Ulje od peninih klica Suncokretovo ulje Seme suncokreta, preno Puter od badema Ulje od kanole Badem Sojino ulje Margarin afranikovo ulje Maslinovo ulje Borovnica Slaica Soja, kuvana Spana, kuvan Penine klice
Koliina
1 supena 1 supena 1 supena 1 supena 1 supena 10 kom. 1 supena 1 supena 1 supena 1 supena 1 olja 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 1 supena
%RDA*
83,0 42,4 42,4 31,6 30,3 27,2 23,5 18,2 16,2 15,6 14,5 14,1 12,6 11,7 11,2
* Za mukarce Preporuena dnevna koliina za vitamin E je 8 mg TE (ekvivalenata tokoferola) (Za IU, dodajte jednu treinu TE vrednosti, na primer, 1 supena kaika putera od badema 3,3 TE = 4,4 IU)
DOBRE VESTI O RAKU

Tabela 16. Prvih deset vrsta antioksidativnog voa i povra (Zasnovano na podjednakim teinskim proporcijama)
37
ovog jedinjenja, a onda da osmisle kako da ga stave u pilulu. Istraivanje za istraivanjem nastavlja da otkriva koristi razliitih fitohemikalija u pogledu zatite od raka. Dr Don D. Poter (John D. Potter) iz Fred Hainsonovog centra za istraivanje raka u Sijetlu istakao je da te fitohemikalije obino deluju na jedan od dva naina: ili funkcioniu kao blokirajui agensi ili kao supresivni agensi.211 Blokirajui agensi deluju na kancerogene materije spreavajui ih da utiu na telesne elije (to se moe ostvariti unitavanjem njihove aktivnosti ili na druge naine). Supresivni agensi deluju na same elije tela, borei se sa malignim promenama koje su mogle da zaponu kancerogene materije. Mnogi od uvida u zdravstvene koristi fitohemikalija dolaze direktno iz laboratorije. Lista nekoliko fitohemikalija za koje je pokazano da spreavaju, ili da ak lee rak u laboratorijskim uslovima, i namirnice u kojima se nalaze, navedene su u tabeli 17.212,213,214,215,216
Tabela 17. Izvori hrane bogati fitohemikalijama koje se bore protiv raka
Voe
1. Jagode 2. ljive 3. Narande 4. Crno groe 5. Kivi 6. Grejpfrut 7. Belo groe 8. Banane 9. Jabuke 10. Paradajz
Povre
1. Beli luk 2. Kelj 3. Spana 4. Prokelj 5. Izdanci lucerke 6. Brokule 7. Cvekla 8. Crvena paprika 9. Crni luk 10. Kukuruz
C i 13 IU vitamina E. ta objanjava razliku? itav niz drugih antioksidanata u kelju koje esto ne merimo. Dobro je utvreno da veliki broj vrsta voa i povra ima mone antioksidativne efekte koji su daleko iznad onoga to bi procena konvencionalnih sadraja vitamina otkrila. Ova klasifikovanja treba posmatrati uz uvianje da je analizirano samo nekoliko desetina namirnica pri emu neke grupe namirnica uopte nisu predstavljene kao to su mahunarke.
Fitohemikalija
Sinigrin Sulforafan Ditioltioni Rezveratrol PEITC Limonin Alil sulfidi Izoflavoni, saponini Inhibitori proteaze Elagijska kiselina Kafena kiselina Pitska kiselina
Namirnica
Prokelj Brokule Brokule Crno groe Potoarka Juno voe Beli luk, crni luk, praziluk Soja, mahunarke Soja, mahunarke Groe Voe itarice
Fitohemikalije
Prirodne hemikalije pronaene u prirodnoj hrani se nazivaju fitohemikalije. U jednom pogledu, vitamini ili bilo koji drugi sastojci koji su pronaeni u biljnim proizvodima mogu se oznaiti na taj nain. Meutim, izraz se najee koristi za hemikalije iz hrane koja dolazi iz biljnih izvora, koje se ne mogu dobiti iz ivotinjskih proizvoda. Postoji doslovno na hiljade fitohemikalija, od kojih mnoge verovatno imaju ulogu u borbi sa rakom. Mnoge od ovih hemikalija su tek od nedavno poele da se cene. Nema sumnje da mnoge druge fitohemikalije tek treba otkriti. ak i pored toga, sve to pronaete u pilulama-dodacima hrane, predstavlja jueranju (lou) nauku. Bez obzira ta e postati najprodavanija fitohemikalija sledee godine u prodavnicama, moete da budete razumno sigurni da e oni koji jedu obilje biljne hrane ve dobijati dareljive doze tog jedinjenja. Sa druge strane, oni koji izbegavaju voe i povre morae da ekaju da se kompanije za proizvodnju vitamina prvo uvere u korist i mogunost prodaje
Jedna grupa hrane koja je bogata faktorima koji tite od raka je povre oznaeno kao krstaice. Meu ove lanove porodice kupusa spadaju prokule, karfiol, kelj, keleraba i kupus. Jedno istraivanje je pokazalo da su oni koji su jeli kupus najmanje jednom sedmino imali za dve treine manji broj sluajeva raka debelog creva od onih koji su ga jeli jednom meseno ili manje.217 Indoli su fitohemikalije u ovim biljkama koje tite od raka. Ta jedinjenja deluju kao blokirajui agensi poveavanjem koliine enzima debelog creva koji mogu da deaktiviraju kancerogene materije.218 Ishrana sveim voem drastino smanjuje rizik od odreenih tipova raka. U istraivanju zdravlja jedne grupe ljudi koje je ukljuivalo
38
34.000 subjekta, oni koji su jeli voe dva puta dnevno smanjili su svoj rizik od razvijanja raka plua za izvanrednih 74% u poreenju sa onima koji su jeli voe manje od dva puta sedmino. Rak stomaka i drugi tipovi raka su takoe bili drastino smanjeni.219 Preko 90% od 34.000 ispitanika bili su nepuai, to znai da su svi imali nizak rizik od razvijanja raka plua od samog poetka. Meutim, nepuai neretko dobijaju rak plua. Ovo istraivanje pokazuje da se njihov rizik moe jo vie umanjiti ukljuivanjem obilja voa u ishranu. Soja je jo jedna namirnica koja je visoko cenjena zbog svojih osobina koje tite od raka. To je istinski zlatni rudnik fitohemikalija koje uvaju od raka. Dr Mark Mesina (Messina) je saeo preko 30 razliitih epidemiolokih istraivanja soje i raka u svojoj knjizi: Obina soja i vae zdravlje (The Simple Soybean And Your Health).220 On istie da rezultati ukazuju da su oni koji su konzumirali najvie sojine hrane imali najmanje sluajeva raka. Ova istraivanja ukazuju da soja umanjuje rizik od raka na mnogim mestima ukljuujui dojku, debelo crevo, zadnje crevo, plua i stomak. Veliko istraivanje iz Holandije je ukljuilo vie od 120.000 mukaraca i ena. Istraivai su pokuali da uoe vezu izmeu druge namirnice bogate fitohemikalijama - obinog luka, i prevencije od raka. Rak koji je luk spreavao bio je rak stomaka. Oni koji su jeli najvie luka (jedna ili vie glavica luka svakog drugog dana) imali su polovinu rizika od raka stomaka u odnosu na one koji nikada nisu jeli luk.221 Pokazano je da beli luk titi od raka u razvoju; kod mieva je efektivan u leenju raka. Koliina od 50 mg belog luka, dodatog u 85 g vode i datog mievima sa rakom beike dovelo je do znaajnog povlaenja raka, dok 500 mg luka ne samo da je umanjilo veliinu tumora ve je i smanjilo stopu smrtnosti od raka.222 Sve ovo se odigravalo bez sporednih efekata. Istraivai veruju da je beli luk mogao da stimulie imuni sistem mieva, pomaui im da se bore sa rakom. Poruka na osnovu ovih nekoliko izabranih primera nije da bi trebalo da jedemo sendvi od soje, kupusa i luka svakog dana. Umesto toga, navodim ova istraivanja samo da bih ilustrovao obilje naunih informacija koje govore o raznovrsnom vou, itaricama i povru. U stvari, neka od najuzbudljivijih istraivanja posmatraju sve ove tipove hrane zajedno. Na primer, dr Volter Vilet (Walter Willett) sa Harvarda je zapazio da postoji obilje doslednih naunih dokaza koji prikazuju da veliko
unoenje voa i povra umanjuje rizik od veine vrsta raka kod ljudi.223 Vilet vidi u ovim dokazima podrku za koncept da mikronutrijenti (kao to su vitamini, minerali i druge fitohemikalije) mogu da igraju vanu ulogu u prevenciji raka kod ljudi.224 Zaista, korienje voa i povra je povezano sa niim stopama raka dojke, debelog creva, zadnjeg creva (rektuma), plua, prostate, mokrane beike, stomaka, jednjaka, grlia materice, grkljana, usta, drela (grla) i jetre.225,226,227 Nacionalni istraivaki savet je doao do slinih zakljuaka kao dr Vilet: Postoje dosledni dokazi da je potronja voa i povra zatitni faktor protiv nekoliko vrsta tumora... Prema tome, pri razmatranju odgovarajuih preventivnih mera, potronja odgovarajuih namirnica (same hrane) a ne odvojenih zatitnih komponenti te hrane mora se ohrabrivati.228 Drugim reima, Nacionalni istraivaki savet ohrabruje sve Amerikance da jedu hranu koja sadri jedinjenja koja tite od raka, umesto da trae dodatke koji sadre ta jedinjenja. Uzimajui u obzir obilje dokaza o znaaju zatitnih fitohemikalija u vou, itaricama i povru, moram da se sloim. ak ako i vrenje drastinih promena u ishrani moe da izgleda obeshrabrujue, potrudite se. Postoji mnotvo kuvara za korienje prirodne hrane koji mogu da naine prelaz daleko lakim. Te knjige opisuju obilje vrsta voa, itarica i povra u velikom broju dobrih i ukusnih recepata. Dodatak II navodi nekoliko takvih knjiga.
Biljna vlakna umanjuju rizik od raka

Druga klasa hranljivih materija koju bi neki ukljuili meu fitohemikalije su biljna vlakna. U vlakna spadaju delovi biljnih materija koji su otporni na varenje u normalnom ljudskom crevnom sistemu. Kao to postoji vie razliitih vrsta vitamina, takoe postoji mnogo razliitih vrsta vlakana. Tu spadaju celuloza, hemiceluloza, lignin, pektini, mucilaze i algalni polisaharidi. Glavni izvori vlakana u hrani su povre, voe, integralne itarice i mahunarke.229 U mesu, mleku, jajima, siru ili bilo kom drugom ivotinjskom proizvodu praktino nema vlakana. Ishrana bogata vlaknima jasno umanjuje rizik od razvijanja raka debelog creva. Doktori Houv (Howe), Benito (Benito), i saradnici su analizirali rezultate 13 istraivanja koja su posmatrala uticaj unosa vlakana na razvoj raka debelog creva.230 Kada su prouavali unos vlakana pronali su snaan odnos: to je vie vlakana korieno u ishrani, to je manji rizik od
DOBRE VESTI O RAKU
39
(fitoestrogeni povezani sa vlaknima) koji mogu da umanje rizik od raka dojke. Takoe postoje dokazi da vlakna mogu da deluju na crevnu reapsorpciju estrogena oekuje se da to takoe umanji rizik od raka dojke.234
raka debelog creva. Posebno, kada su istraivai podelili ljude u pet grupa na osnovu nivoa unosa vlakana, oni sa najniim unosom vlakana imali su najvei rizik od raka debelog creva. ak i oni sa sledeom najniom grupom potroaa vlakana su i dalje imali 21% manje sluajeva raka debelog creva u poreenju sa osobama koje su jele najmanje vlakana. One u grupi sa prosenim unosom vlakana imale su 31% manji, one sa unosom vlakana donekle iznad proseka imale su 37% manji, a osobe sa najveim unosom vlakana imale su skoro 50% manji rizik od ovog estog raka. Istraivai su zakljuili da kada bi prosean ameriki graanin jednostavno poveao unoenje vlakana za 70% (poveavajui u odnosu na trenutni prosek od oko 18 g na dan, do oko 30 g na dan) umanjili bismo nacionalnu stopu raka debelog creva za 31% i sauvali bismo nekih 50.000 sluajeva raka debelog creva godinje.231 Ranije u ovom poglavlju razmatrali smo podatke harvardskog istraivanja praenja zdravstvenih radnika. Istraivai su prouavali odnose naina ivota i oteenja koja prethode raku debelog creva, poznatih kao kolorektalni adenomi. Pored pronalaenja veza sa alkoholom, harvardska grupa je dokumentovala odnose izmeu ovih adenoma i velike potronje zasienih masnih kiselina, kao i malog unoenja vlakana. Jasno je navedeno da su oni sa velikim unoenjem zasienih masnih kiselina imali dvostruko vei rizik od ovih oteenja. Mukarci sa najslabijim unoenjem vlakana su imali skoro tri puta vei rizik od kolorektalnih adenoma u poreenju sa onima koji su redovno koristili vlakna. Kada su uoili grupu mukaraca koji su jeli velike koliine zasienih masnih kiselina i malo vlakana, otkrili su da se kod njih javljao priblino etiri puta vei rizik u odnosu na one sa ishranom siromanom zasienim masnim kiselinama i bogatom vlaknima.232 Vlakna u ishrani pruaju zatitu i u vezi sa drugim tipovima raka. Na primer, pokazano je da ishrana bogata vlaknima umanjuje pojavu raka dojke za vie od 50%.233 Dr Dejvid Rouz (David Rose) iz Amerike zdravstvene fondacije veruje da dokazi ukazuju da vlakna mogu povoljno da izmene poveani rizik od raka dojke povezan sa tipinom amerikom ishranom bogatom mastima i siromanom vlaknima. On ukazuje da vlakna mogu da deluju na niz naina kako bi se umanjio rizik od raka dojke, ali je prvenstveni efekat verovatno preko delovanja ili na aktivnost, ili na metabolizam estrogena. Sa biljnim vlaknima su povezani biljni estrogeni
Selen
Selen je mikromineral koji se nalazi u integralnim itaricama, kao to je penica uzgajana u severnoj i Junoj Dakoti na zemljitu bogatom selenom. Ishrana bogata selenom (priblino 200 do 400 mikrograma dnevno) umanjuje rizik od raka plua, debelog creva i prostate.235 Meutim, jo jedna re opreza za one koji koriste dodatke: prevelika koliina selena je toksina i prouzrokuje gubitak kose i noktiju, zadah, ili druge simptome.
Odravajte pravilnu teinu

Poveana telesna teina je bila povezana sa poveanim rizikom od nekoliko razliitih tipova raka. Na listi se nalaze rak dojke, bubrega, endometriuma (unutranje opne materice), i prostate.236 Razmotrimo nekoliko ovih istraivanja koja su prouavala taj odnos. Klasino japansko istraivanje koje je izvrio dr Hirajama je utvrdilo da su vitke ene imale najnie stope raka dojke, kao to je prikazano u tabeli 18.237
Tabela 18. Gojaznost poveava rizik od raka dojke
Pre menopauze
Rizik Vitka Sa vikom kilograma Gojazna 1 2x 3x
Posle menopauze
Rizik 1 5x 12 x
U ovoj tabeli, kategorija sa vikom kilograma predstavljala je ene sa do oko 20% iznad gornje granice normalne teine; gojazna je svaka teina iznad opsega kategorije sa vikom kilograma. Uoite da su gojazne ene imale trostruko vei rizik u grupi ena koje jo uvek nisu prole kroz menopauzu, ali je rizik porastao na 12 puta vii nivo za one koje su bile u menopauzi. Drugi nain za posmatranje faktora koji predispozicioniraju ene ka raku dojke je istraivanje onih koje su imale vie od jednog raka dojke koji se nije rairio od prvobitnog raka. Takva istraivanja su vana jer bi se od njih oekivalo da prepoznaju grupu ena koja pose-
40
duje specijalne faktore koji favorizuju razvoj raka dojke. Drugi japanski istraivai su 1985. godine utvrdili takvu grupu od preko 60 pacijenata i uporedili ih sa osobama koje su imale samo jedan rak dojke.238 Pojavio se snaan odnos izmeu teine i viestrukog raka dojke. One koje su imale viak kilograma bile su izloene trostruko veem riziku od razvijanja vie od jedne epizode raka dojke, dokazujui da ih je stanje sa vikom kilograma na neki nain preduslovilo za razvoj te bolesti. Objavljeno je i ameriko istraivanje o odnosu izmeu raka dojke i vika kilograma. Dr Kumar je sa saradnicima na Univerzitetu u junoj Floridi utvrdio da je poveanje teine od puberteta do ranog odraslog doba bilo naroito znaajno u poveanju rizika od raka dojke. Pronali su da je dodatnih 4,5 kg na tridesetogodinjoj eni povealo rizik od raka dojke za 23%, dok je dodatnih 9 kg povealo rizik za 52%.239 Poveanje teine posle 18 godina starosti je tek nedavno otkriveno kao nezavisni faktor rizika (odvojeno od upotrebe alkohola, hormona, nivoa fizike aktivnosti, starosti pri prvoj trudnoi i menopauze) za razvoj raka dojke.240 ene nisu jedine koje doivljavaju poveani rizik od raka usled vika kilograma. Dr Garfinkl (Garfinkel) je 1985. godine izneo rezultate jednog od najveih istraivanja koje je ispitivalo odnos izmeu telesne teine i rizika od raka na 750.000 mukaraca i ena. Dvanaestogodinje praenje je otkrilo poveanu smrtnost od raka kod onih koji su imali viak kilograma. Nalazi su navedeni na slici 8.241
Slika 8. Gojaznost i poveani rizik od smrti od raka
60 Poveanje rizika od smrti (%) 50 40 30 19 20 10 0 20-30% 30-40% Iznad prosene telesne teine preko 40% 9 14 23 Mukarci ene 55
creva, rektuma i prostate. Za ene, rizik se poveao ne samo za rak dojke ve i za rak materice (grlia i endometrijuma), jajnika i une kese.242 Kako znate da li imate viak kilograma? Postoji itav niz naina da to otkrijete: jedna od standardnih metoda je poreenje sa tabelama kao to su one koje je objavila Metropolitenska osiguravajua kompanija. Meutim, te tabele nisu odgovarajue za ljude koji imaju znaajno vee koliine miine mase od proseka. Po takvim standardima bi veina bodibildera, na primer, imala viak kilograma. Prema tome, neki smatraju da je znaajniji pokazatelj da li imate viak masti. Merenja telesne masti mogu se izvriti itavim nizom metoda koje se kreu od merenja pod vodom, do merenja konih nabora. Novije metode koriste zrak infracrvene svetlosti ili otpornost pri slabim elektrinim strujama kako bi se procenio procenat telesne masti. Jednostavniji, a ipak veoma dragocen metod za procenu vika telesne masti poredi obim struka u odnosu na kukove.243 To moete da uradite sami. Uzmite metar i izmerite obim kukova, a zatim i struka. Za ene, obim pojasa trebalo bi da bude 20% manji od obima kukova. Na primer, ako je obim kukova 100 cm, obim struka bi trebalo da bude 20 cm manje, ili 80 cm. Ako je vei od 80 cm, imate viak kilograma. Za mukarce, obim stuka bi trebalo da bude 10% manji od obima kukova. Na primer, ako obim kukova iznosi 100 cm, obim struka bi trebalo da bude 10 cm manji ili 90 cm.244 Ako je vei, imate viak kilograma. Oni koji imaju viak masti na osnovu metoda struk/kukovi ne samo da imaju vei rizik od raka ve imaju takoe i vei rizik od dijabetesa, hipertenzije (povienog krvnog pritiska) i bolesti sranih sudova.
33
Pazite na viak belanevina

Ishrana siromana belanevinama, naroito odreenim aminokiselinama, takoe e ojaati imuni sistem protiv raka. Vie informacija moete nai u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama.
Virusi u ivotinjskim proizvodima

Na deliminoj listi virusa za koje je poznato da prouzrokuju rak kod ljudi mogu se navesti: hepatitis B virus, epstein-bar virus, virusi leukemije T-elija oveka, i HIV, virus imunodeficijencije kod ljudi.245 O papiloma virusu kod ljudi, koji takoe prouzrokuje rak, govori se u 15. poglavlju: AIDS i HIV neispriana pria.
Zapazite da su mukarci koji su imali viak kilograma od 40% imali za 33% povean rizik od umiranja od raka. Kod ena koje su imale viak kilograma u istom procentu stopa smrti od raka se poveala za 55%. Kod mukaraca odnos je bio statistiki znaajan za rak debelog
DOBRE VESTI O RAKU
41
tojeim okolnostima, mogu da imaju potrebu da jedu neto u vreme veere; ali bi taj obrok trebalo da bude veoma lagan...253 Medicinska istraivanja koja su predstavljena kroz celu knjigu su u najveoj meri u skladu sa takvim stilom ishrane. Trebalo bi da jedemo obilan doruak ujutru. To je odgovarajue vreme za unoenje nekoliko porcija voa i itarica, uz umereno korienje jezgrastog voa. Ova hrana je bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, bez holesterola. Drugi obrok moe da bude u podne ili u rano popodne. To moe da zvui kao nemogu stil ishrane za mnoge ljude i moda nije doputen vaim radnim rasporedom. Meutim, ako imate sposobnost da primenite takav program, utvrdio sam da ne samo da se veina osoba prilagoava na njega, ve napreduje na takvom reimu. Optimalno bi bilo da ako jedete uvee, to bi trebalo da bude lak obrok; to je tei veernji obrok, to je vea ansa da se dobije viak kilograma, kao to je ilustrovano u prvom poglavlju: Principi za optimalno zdravlje. Dobar primer lake veere bi bio obrok zasnovan na vou.
Pored virusa, paraziti, koji su esti preko okeana, takoe se nalaze na listi infektivnih agensa koji prouzrokuju rak. Godinama su poznata dva takva parazita koja prouzrokuju rak: to su Schistosoma haematobium i Chlonorchis sinensis. Prvi je povezan sa rakom beike, dok je drugi poznati faktor rizika raka jetre.246 Hronine bakterijske infekcije kao to je na primer infekcija sa Helicobacter pylori mogu da prouzrokuju rak stomaka, a i povezani su sa limfomom.247 Sa ponovnim shvatanjem opasnosti od infektivnih bolesti, mnogi se pitaju da li meso i drugi ivotinjski proizvodi mogu da sadre infektivne agense koji bi mogli da poveaju rizik od raka. O ovom pitanju govorim u 10. poglavlju: ivotinjske bolesti i rizik po ljudsko zdravlje.
Redovni obroci bez iega izmeu

Uestalost obroka je identifikovana kao faktor rizika za rak debelog creva. Veliki broj istraivanja u razliitim delovima sveta ukazuje da ei obroci dovode do poveanog rizika od raka debelog creva.248,249,250 Dr La Vekija (La Vecchia) je sa saradnicima u Milanu, u Italiji, objavio rad o ovom pitanju. Njegova grupa je pronala da se rizik od raka debelog creva kao i od raka zadjneg creva (rektuma) moe skoro dva puta uveati eim obrocima, kao to je navedeno u tabeli 19.251
Tabela 19. Rak debelog creva i uestalost ishrane mesom
Vebanje prijatelj koji je potreban vaem imunom sistemu

Vebanje i zdrav imuni sistem idu ruku pod ruku. Stope smrtnosti od raka su znaajno nie kod redovnih vebaa. Objavljeno istraivanje harvardskih naunika je utvrdilo da su oni koji su vebanjem sagorevali samo 500 ili manje kalorija sedmino imali 35% vie smrtnih sluajeva od raka od onih koji su troili vie od 2.000 kalorija sedmino.254 Smrtni sluajevi od svih vrsta uzroka, ukljuujui i oboljenje srca, bili su poveani preko 60% kod slabijih vebaa. Preko 17.000 mukaraca starosti od 30 do 79 godina je u dve odvojene prilike tokom 25ogodinjeg perioda klasifikovano u odnosu na njihov nivo fizike aktivnosti. Oni koji su bili veoma aktivni (troei dve i po hiljade ili vie kalorija sedmino vebanjem) imali su 38 do 61% manje tumora plua od onih koji su bili neaktivni (troei samo 1000 ili manje kalorija vebanja sedmino).255 Tee osobe koje su bile veoma aktivne smanjile su svoj rizik od raka debelog creva za 44 do 81%. Izraeno na drugi nain, njihovi neaktivni suispitanici su imali do 5 puta vei rizik od raka debelog creva. Druga istraivanja su takoe ukazala da fizika neaktivnost poveava rizik od raka debelog creva.256,257 Druga istraivanja su opet povezala fiziku aktivnost sa zatitom od drugih vrsta raka. Istrativai sa Kuper klinike u Dalasu su pronali
Obroka na dan
2 ili manje 3 4 ili vie
Rizik od raka rektuma

1,0 1,7 1,9
Rizik od raka debelog creva

1,0 1,4 1,9
etiri obroka na dan skoro udvostruuju rizik od raka debelog creva i rektuma u poreenju sa dva obroka na dan. Ovi impresivni rezultati koje su otkrili milanski istraivai se ne mogu objasniti razlikama u ishrani ili drugim faktorima naina ivota. Rezultati ukazuju da je uestalost uzimanja obroka zaista bila faktor koji je uticao na poveani rizik. Rezultati se slau sa savetom koji je pre vie godina dao jedan autor: Treba pokazati da je korienje dva obroka daleko bolje za zdravlje od tri.252 On je dao dalje razjanjenje: Veina ljudi ima bolje zdravlje dok jede dva obroka dnevno, a ne tri; drugi, pod svojim pos-
42
da su oni koji su vebali umereno imali samo oko 3/4 rizika od raka prostate u odnosu na svoje neaktivne suispitanike. Grupa veoma aktivnih vebaa je prola daleko najbolje: imali su samo oko 30% od rizika onih koji su vebali malo ili ni malo.258 Zatitni efekti vebanja se odnose i na ene. Jedno novije istraivanje je utvrdilo da su ene koje su vebale u proseku 4 sata sedmino, tokom godina odgajanja dece umanjile svoj rizik od raka dojke za skoro 60%. ak su i one koje su vebale samo jedan do tri sata sedmino umanjile svoj rizik za 30% u poreenju sa nevebaima.259,260 Zato vebanje umanjuje rizik od raka? Postoji nekoliko moguih razloga mnogi od njih su skoncentrisani oko imunog sistema. Na primer, naporno, neprekidno vebanje stimulite bela krvna zrnca na oslobaanje jedinjenja zvanog interleukin-1.261 Mogli bismo da prihvatimo da bilo kakva napornija aktivnost ostvaruje taj efekat, bez obzira da li je to batovanstvo, ustro hodanje ili desetine drugih aktivnosti. To su dobre vesti jer je interleukin-1, sam po sebi, prirodan agens koji jaa imunitet. Pored toga, interleukin-1 stimulie oslobaanje interleukina-2 koji takoe pomae imunom sistemu. Ove interleukinske hemikalije iz naih belih krvnih zrnaca slue kao modulatori celokupnog imunog sistema. Drugi nain na koji naporno vebanje pomae imunom sistemu je udvostruenje nivoa interferona u krvnoj plazmi.262 Interferon je jo jedan hemoterapeutski agens koji deluje protiv odreenih tipova raka kao to je leukemija prstastih elija. Takoe se bori sa hroninim virusnim infekcijama kao to su hepatitis B i hepatitis C. Vebanje takoe poveava druge neophodne imune supstance, elije roene ubice.263 elije roene ubice predstavljaju odreeni tip belih krvnih zrnaca koje verovatno imaju prirodan instinkt da detektuju abnormalne elije i da ih unite. One su izgleda naroito vane u naoj odbrani od raka.264 Konano, broj krvnih limfocita, koji predstavljaju iroku grupu belih krvnih zrnaca, koja je ukljuena u sam imuni sistem, poveava se vebanjem.265 Vebanje takoe ima sposobnost da modulira hormonalne mehanizme. To moe da bude znaajno za oba pola i za sve starosti, ali je naroito naglaeno za mlade ene koje naporno vebaju. Opte je poznato da hormonalne promene usled vebanja u toj grupi mogu da budu toliko duboke da menstrualni ciklusi mogu da se zaustave.
Iako niko stvarno ne zna koliko je tano vebanja optimalno za prevenciju raka, veina strunjaka se slae da je jedan od najznaajnijih faktora doslednost. Zaista, vebanje treba da bude deo nae dnevne rutine ako smo stvarno ozbiljni u vezi sa prevencijom raka.
Umereno sunanje
Najvei deo panje medija bio je usmeren na sunevu svetlost kao uzrok raka, kao to i jeste u prevelikoj koliini, kako je spomenuto ranije u poglavlju. Meutim, manjak izlaganja sunevoj svetlosti poveava rizik od raka dojke, debelog creva i prostate, verovatno usled manje koliine cirkuliueg vitamina D3 i njegovih derivata.266 Autori ovog otkria zakljuuju da ne treba da se javlja iroka osuda umerenog izlaganja suncu.267 Izlaganje suncu u stvari moe da pomogne u spreavanju raka debelog creva. Istraivai sa Univerziteta u Vaingtonu su prouavali stope raka u devet oblasti Sjedinjenih Drava. Otkrili su da su mukarci iz junih drava daleko ree imali rak debelog creva od severnjaka.268 Kada se uporedi sa stanovnicima Novog Meksika, ljudi u Miigenu, Konektiketu i Vaingtonu su imali vie stope raka debelog creva za 50 do 80%. Efekat je takoe izgledao taan za ene, iako nije bio toliko naglaen. Jedno objanjenje za ovo umanjenje rizika od raka debelog creva u junim dravama je poveano izlaganje sunevoj svetlosti uz rezultujui porast nivoa vitamina D. Vitamin D je izgleda u stanju da sprei rast kanceroznih elija.
Stres i imuni sistem

Kako biste optimalno poboljali va imuni sistem, odgovarajua kontrola stresa je obavezna. Istraivanja pokazuju da ljudi koji se nisu odgovarajue nosili sa glavnim stresorima u svojim ivotima imaju daleko veu ansu od razvijanja raka ili infekcije opasne po ivot. Veliki broj istraivanja je izvren na ljudima koji su ve imali rak opasan po ivot. Iako su specifini bioloki procesi neijeg tumora najdosledniji faktor koji utie na preivljavanje, drutvena potpora (kao na primer koju daje voljeni suprunik) i verska dimenzija (kao to je molitva) su dve relativno dosledne karakteristike meu osobama obolelim od raka koje su preivele dugo godina.269 Poto je kontrola stresa toliko znaajna, napisao sam itavo poglavlje: Stres bez potresa (14. poglavlje), o tome kako odgovarajuu kontrolu stresa mogu ostvariti ak i oni pod veoma velikim stresom.
DOBRE VESTI O RAKU
43
napori kako bismo imali drutvo bez dima, duvana, kako bismo iskorenili pasivno puenje. U vezi sa alkoholom, podaci su jednoglasni. Moramo da prestanemo da koristimo alkohol. Zaista, ak i umerena upotreba alkohola poveava rizik od raka, a kada razmotrite da 56% amerike populacije pije proizvode koji sadre alkohol, to nije mala stvar. Kada razmiljamo o kancerogenom potencijalu alkohola i onome to on ini u vezi sa poveanjem broja nesrenih sluajeva, samoubistava i ubistava, moramo da izaberemo da se suzdravamo i da ohrabrujemo druge da ine to isto - to je jedina opcija koja ima smisla. Ako stvarno elimo da maksimalno uveamo nae line napore u zatiti od raka, moramo da izaberemo hranu koja e nam koristiti i da eliminiemo hranu koja radi protiv nas, kao to su pokazala mnoga istraivanja navedena u ovom poglavlju. Videli smo da drutva koja redovno konzumiraju meso, mlene proizvode bogate mastima i zasiene masne kiseline povezane sa njima, imaju najvie stope raka. Menjanje nae ishrane ne znai smanjivanje korienja crvenog mesa i korienje umesto toga vie piletine, uretine ili ribe, koje sadre mnoge viruse, toksine i druge potencijalno opasne supstance. Nema nikakve koristi od takvog pristupa; on i dalje sadri prvobitne opasnosti. Jedino emo promenom sa tipine amerike ishrane zasnovane na ivotinjskim produktima na ishranu zasnovanu na biljnoj hrani (kao u Kini i mnogim drugim zemljama u svetu koje imaju najnie stope raka) ostvariti rezultate koje elimo. Slobodna ishrana sa veim koliinama voa, itarica, povra i umerene koliine jezgrastog voa, spremljena na razne naine, prua nam najzdraviju ishranu na svetu. To je bila prva ishrana zabeleena u istoriji oveka i jo uvek je najbolja za koju danas znamo. Ne samo da ona eliminie itav niz supstanci koje izazivaju rak, ve je takoe idealna za odravanje odgovarajue teine. Ona pojaava imuni sistem korienjem vitamina A, C i E i drugih veoma znaajnih zatitinih fitohemikalija i vlakana. Povezujui ovu ishranu sa redovnim vebanjem, jo vie e se pojaati imuni sistem. Zaokruujui program odgovarajuom kontrolom stresa, umerenim sunanjem, kontrolom teine i umanjivanjem uina i uestalosti obroka, iskoristiemo preventivni potencijal u najveoj moguoj meri. Sve to je vredno injenja je vredno pravilnog injenja. Svi smo mi zaista sposobni da menjamo nae ponaanje na bolje, naroito
Rezime agenasa koji spreavaju rak

Za zatvaranje II odeljka ovog poglavlja podesan je pregled velikog broja akcija koje moemo da uinimo kako bismo drastino umanjili na rizik od raka. Svi oni su u okviru mogunosti i sprovodljivosti. Nisu sloeni, mogu se ugraditi u nae ivote bez dodatnih trokova. Zbog pogodnosti, lista koja rezimira elemente naina ivota koji e u velikoj meri umanjiti na rizik od dobijanja raka prikazana je u tabeli 20.
Tabela 20. Elementi naina ivota koji tite od raka - Odgovarajua ishrana: voe, povre, itarice, oraasti plodovi - Odravanje pravilne teine - Redovni obroci bez uina - Redovno vebanje - Umereno sunanje - Kontrola stresa
Kao to smo videli, otkriveno je da antioksidansi, selen, vitamini A, C i E, i mnoge fitohemikalije imaju posebne kvalitete koji spreavaju rak. Voe i povre koje sadri jednu ili vie ovih supstanci u dovoljnoj koliini navedeno je u tabeli 21.
Oblikovanje linog naina ivota koji titi od raka

Informacije iznete u ovom poglavlju omoguavaju nam da oblikujemo lini nain ivota koji titi od raka. Takav nain ivota pretpostavlja izbegavanje kancerogenih materija. U ovom poglavlju smo videli da je vodei i najei kancerogen duvan. Puai treba da odbace duvansku naviku; moraju se nastaviti
Tabela 21. Voe i povre koje titi od raka
Voe
Borvnice Jagode ljive Pomorande Groe Juno voe Kajsije Sok od pomorande Grejpfrut Kivi Maline Kupine Banane
Povre
Kelj, spana Salata, lisnati kelj Prokelj, kupus Karfiol, brokule argarepa, cvekla, krompir Potoarka, slaica Beli luk, crni luk, praziluk Repa, keleraba Paradajz Jam, batata (slatki krompiri) Meano povre Bundeva Dinja, lubenica Paprika
44
kada znamo koje koristi mogu da nastanu iz toga. Lini ulozi su veliki to je pitanje ivota i smrti mog ivota, vaeg ivota i ivota vae dece i vaih voljenih. Poruka je jasna i poziva na delovanje. Vreme za delovanje je sada.
Najbolje uvana tajna za spreavanje fatalnih bolesti

Mislite o onome to bi se moglo destiti sutra posle svih milijardi dolara potroenih na istraivanje leenja raka kada bi se udesni lek protiv raka konano otkrio, a da njegovo obeanje nije lano: da stvarno lei 90% svih vrsta raka! Nema sumnje da bi lek dospeo na naslovne strane. Kompanija koja bi ga razvila mogla bi da mu odredi visoku cenu. Na kraju pomislite na sav novac koji bi se utedeo od hirurkih operacija, terapije zraenjem i leenjem hemoterapijom u bolnici. Nema sumnje da bi imao svoj deo sporednih efekata svi lekovi ih imaju. Ali koga je briga za sporedne efekte kada imate rak i kada je lek u jednoj piluli tako blizu! Istraivai koji bi otkrili lek bi verovatno primili Nobelovu nagradu za svoj rad. Ne bi bilo iznenaujue ako bi predsednik Sjedinjenih Drava pozvao glavnog istraivaa na poseban prijem u Belu kuu. Kakav bi to razlog za radovanje zaista bio. Velika nacionalna slava i ast nadneta nad uesnicima bila bi ogromna kao to bi i trebalo da bude. Meutim, zastanimo za minut. Nema naznaka da je bilo kakav lek nalik na ovaj na vidiku. tavie, ta je stvarno znaajnije, prevencija ili lek? Svi smo svesni stare izreke: Bolje spreiti nego leiti. Meutim, da li zaista ivimo kao to to verujemo? ak i kada bi taj zamiljeni lek za rak stvarno bio razvijen, pomislite o svim problemima koje rak prouzrokuje pre nego to je ak i dijagnostikovan: sve medicinske raune, vreme izgubljeno sa posla, i porodini stres, a da ne spominjemo bol i patnju koju bolest prouzrokuje. ak i kada bi postojao lek za svaku vrstu raka, prevencija bi i dalje bila daleko jeftinija i mnogo poeljnija i prijatnija. Meutim, u vremenu kada uprkos svim milijardama dolara koje su ve potroene na nade o tom obmanjujuem udesnom leku od raka, jo uvek nismo ni blizu takvog maginog leka od raka,270 koliko je jo znaajnija prevencija od raka? Koliko god da je neverovatno, magina pilula protiv raka je pronaena. Istraivanja su otkrila da sada imamo i do 90% efektivan lek od raka u obliku sveobuhvatnog naina ivota koji spreava rak. Ali nije bilo naslovnih strana, velianja, predsednikih poziva, Nobelovih
nagrada. U stvari, teko da bilo ko ak i zna o tom monom stilu ivota. Zaista, postoji mnogo ljudi koji znaju o raznovrsnim aspektima programa koje sam opisao u ovom poglavlju. Mnogi su svesni znaaja prestajanja puenja, ili vebanja, ili ishrane bogatije voem i povrem. Ipak u vezi sa celokupnim paketom koji moe da donese tako zadivljujue rezultate, veina opte javnosti je potpuno nesvesna. Naalost, tu spadaju i zdravstveni radnici. Iako je veina svesna nekih od elemenata o kojima sam govorio u ovom poglavlju, malo njih je svesno o moi sveobuhvatnog naina ivota u odnosu na rak kakav je predstavljen. Ovaj nedostatak svesnosti je jo upeatljiviji u svetlu doba informacija u kome ivimo. Trebalo bi da jasno emitujemo ovaj sveobuhvatni pristup prevenciji raka na svakoj televiziji i radio stanici; trebalo bi da ga predstavljamo grafiki i mono u svim novinama, asopisima i komjuterskim informativnim servisima. Ovaj nain ivota bi trebalo da bude predmet masovnog vladinog obrazovnog programa. Kada bi se tako neto desilo sutra i amerika javnost prihvatila novi nain ivota, ubica broj dva u Americi bi se uskoro potisnuo do dna liste od 10 vodeih uzroka smrti. Bol, patnja, gubitak produktivnog rada, porodini bol, posete lekaru i bolnici, a da ne spominjemo trokove povezane sa time, bili bi u velikoj meri umanjeni. Meutim, to se tie ovog velikog dela, mediji, istraivai, zdravstveni obrazovni radnici i predsednici su bili smrtno tihi u promovisanju sveobuhvatnog programa naina ivota za spreavanje raka. Oni su, kao i veina drutva, objavili rat raku koncentriui energiju na obmanjive tretmane i uske pristupe preventivi, dok nam je sveobuhvatni preventivni nain ivota ak nadohvat ruke. Da li je to jednostavno neznanje? Ili je mogue da veliki broj naih voa, naunika i govornika na medijima nije voljan da sam naini smele izmene naina ivota (sve dok se oseaju dobro) i time bi im bilo neprijatno da pozivaju sve ostale da prihvate takav nain ivota? Da li postoji opasnost da se moni komercijalni interesi umeaju u sluaju da se zastupa optimalni preventivni nain ivota? (Poruka ovog poglavlja verovatno nee biti popularna meu industrijama alkohola, mesa i mlenih proizvoda, itd.) Iskreno ne znam koje su sve potekoe, ali znam da je sada vreme da se proiri re o ovom sveobuhvatnom stilu ivota. I sada je vreme da svako od nas postane ivi primer moi takvog naina ivota za borbu sa stranim amerikim ubicom broj dva.
3. poglavlje
Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1

Svetski problem
Sara se nikada nije previe brinula o bolestima srca. Svakako, njen otac je umro sa 45 godina od infarkta, ali svi znaju da e je enski hormoni zatiti od sranih problema bar dok ne proe kroz menopauzu. Meutim, preko noi se vratila u realnost. Sa 40 godina njena mlaa sestra je umrla od svog prvog sranog udara pre nego to je prola kroz ivotnu promenu. Odjednom je Sara bila suoena sa onim ega se duboko u sebi sve vreme bojala: postojao je rizik od sranog udara. Skoro svaki Amerikanac zna nekoga ko je umro od infarkta. Kao i Sara, i vi ste moda prerano izgubili bliskog roaka od ovog stranog ubice. Moda ste imali susede, prijatelje ili saradnike kojima je srana bolest oduzela ivot. Kao rezultat vladavine ovog ubice, veina od nas se bar ponekad upitala: Da li u ja biti sledei sa infarktom? Takve brige su opravdane. Bolesti srca su ubica broj jedan u industrijskim zemljama, kao to je oznaeno u tabeli 1.1,2
Tabela 1. Bolest srca je broj jedan - Bolest srca je najvei ubica na celom svetu. - U razvijenijim zemljama, proporcija ukupnog broja smrtnih sluajeva raste na vie od 50%. - Verovatno e nadmaiti infektivne bolesti koje su glavni uzrok smrti u mnogim zemljama u razvoju. - irom sveta, infarkti i logovi predstavljaju 25% smrtnih sluajeva.
Suprotno od popularnih zabluda, bolest srca nije jedino bolest mukaraca. U Americi, infarkt je vodei ubica i mukaraca i ena podjednako. Uprkos svemu to medicina zna o prevenciji ove bolesti, najnovije statistike pokazuju da je preko 954.000 ljudi umrlo od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) u Sjedinjenim Dravama samo 1994. godine, u odnosu na 925.000 u 1992. godini.3 Svake 33 sekunde jedan Amerikanac umre od kardio-
vaskularne bolesti. Od 1900. godine, ubica broj jedan u Sjedinjenim Dravama bila je kardiovaskularna bolest u svim godinama osim jedne (1918). Kada se srui avion u Sjedinjenim Dravama i stotine ljudi umre, vesti su ispunjene ovom priom danima. Vre se detaljne analize i izvetaji u vezi sa moguim uzrocima ruenja i kako se to moglo spreiti. Razmotrite priblino 2.600 smrtnih sluajeva, od kojih su mnogi od njih podjednako iznenadni kao pad aviona, koji se odigravaju svakog dana u Sjedinjenim Dravama samo od kardiovaskularnih bolesti. To je vie nego 10 ruenja dambo detova na dan. Pa ipak, ti smrtni sluajevi uopte ne dospevaju do vesti osim kada poznata osoba umre od infrakta, a i tada ako se bolest uopte spomene, to je samo sporedna misao, kao da je to bilo neizbeno. Uzrok smrti broj jedan zasluuje temeljniju panju u Americi. Naalost, smrtni sluajevi priaju samo deo prie o ovoj stranoj bolesti. Od trenutne amerike populacije od oko 258 miliona ljudi, vie od 57 miliona ima neki oblik ove bolesti.4 Godinja suma koju Amerika izdvaja za bolesti srca i krvnih sudova je zapanjujuih 259,1 milijardi dolara, koja ukljuuje ne samo medicinsko i hirurko leenje, ve i gubitak produktivnosti u radnoj snazi.5 Ako ste moda preiveli log, proseni ivotni trokovi medicinskih rauna i izgubljenih zarada e biti 103.576 dolara.6 Koliko je bolje spreiti log ili infarkt nego platiti za njih i dalje patiti od umanjenog kvaliteta ivota koji e skoro sigurno uslediti. Nije udo da je Klajd Jensi (Clyde Yancy), lekar, predsednik Amerike asocijacije za bolesti srca odseka u Dalasu i kardiolog istraiva na jugozapadnom medicinskom centru Univerziteta u Teksasu u Dalasu nedavno rekao: Bez obzira dokle je ko dospeo u svom procesu sazrevanja, bio mlad, srednjih godina ili star, upranjavanje naina ivota zdravog za srce je najefektivnije to se trenutno moe uiniti to se tie cene. Ne samo da je cena efektivna, nego je jo znaaj-
46
nije da e verovatno spasiti ivot, a svakako e ga poboljati. Kako se moe smanjiti broj sranih udara? ta moe osoba da uini kako bi umanjila rizik od infarkta? Dr Ivan Girfas (Ivan Gyarfas), direktor Programa za prevenciju kardiovaskularnih bolesti svetske zdravstvene organizacije, objanjava da preventivne mere mogu da spasu znaajan broj ljudi od prevremene smrti: Oko 12 miliona ljudi umre (irom sveta) svake godine od sranih problema, ali je i do polovina njih mogla da bude spasena da su upranjavani bolji preventivni programi. Iako bolji preventivni programi mogu da umanje broj smrtnih sluajeva usled oboljenja srca (naroito od infarkta) do oko 50%, dokazi ukazuju da bi optimalni preventivni programi mogli da umanje broj smrtnih sluajeva od oboljenja srca i do 90%. Ukratko, iako je bolest srca uzrok smrti broj jedan u Americi, ona to ne mora da bude. Devet od deset infarkta se moe spreiti.
Razvoj bolesti srca i krvnih sudova

Mnogi ljudi koji imaju bolesti srca nisu svesni toga. To je zbog toga to se bolesti srca obino tiho razvijaju. Pre nego to se javi bilo kakvo oteenje srca, proces zvani ateroskleroza (ili otvrdnjavanje arterija) se odigrava u arterijama srca vie godina. Rana faza ateroskleroze se naziva masna pruga.8 Proces ateroskleroze nije ogranien na srane arterije (poznate kao koronarne arterije). Izraz bolest koronarnih arterija se odnosi specifino na postepeno suavanje ateroskleroze dok deluje na srane arterije. Velike i srednje arterije irom tela mogu da postanu suene ovakvim nagomilavanjem masnih materija kako se formira plaka, kako je ilustrovano na slici 1. Treba uoiti da ateroskleroza ne predstavlja samo nakupljanje masti. Kada se mast nakuplja na unutranjoj strani sranih arterija (ili bilo
Slika 1. Aterosklerotina masna traka unutar aorte Dijagram aterosklerotine plake
Ulceracija Fibrozna kapa Glatke miine elije Kristali holesterola
koje druge arterije), telo reaguje kako bi spreilo formiranje krvnog ugruka. Ono prekriva te masne naslage debelim, fibroznim omotaem (kapom), kao to je prikazano na slici. To je znaajan odgovor, jer ako se dopusti da masni materijal doe u direktan kontakt sa krvlju, on moe da stimulie zgruavanje krvi. Fibrozni omota titi od tog smrtonosnog zgruavanja. U stvari, ovaj dvostruki proces daje aterosklerozi svoje ime. Atero se odnosi na kaastu masu masnog materijala koji se nagomilava unutar arterija. Skleroza opisuje tvrdi fibrozni materijal koji je telo proizvelo kao odgovor. Naalost, na aterosklerotinoj plaki moe doi do ulceracije (razjedanja), prouzrokujui pucanje zatitnog omotaa kao to je pokazano na slici. Kada se to desi, kombinacija firboznog i masnog materijala se oslobaa u krvotok. Sada manja, erodovana masna naslaga, zvana ulcerozna plaka (ponekad zvana lezija), ostaje zakaena za arterijske zidove i osloboen masni materijal i ulcerozna plaka mogu da aktiviraju krvne ploice, elije tela za zgruavanje krvi. To esto pokree niz dogaaja koji mogu potpuno da zakre arteriju koja je ve znaajno suena aterosklerozom.9 Ukoliko ovaj ili drugi proces rezultuje potpunim zakreenjem srane arterije, srani mii koji je bio zavisan od protoka krvi u arteriji e umreti. Ova smrt sranog tkiva se naziva infarkt miokarda (MI) ili srani udar. Ateroskleroza napreduje razliitim stopama kod razliitih ljudi. Promena tokom vremena u arterijama osobe koja e sa 60 ili 70 godina starosti doiveti srani udar je prikazana na slici 2.10 Zapazite da je rana ateroskleroza prisutna sa 20 godina starosti, kako je prikazano u dnu slike. To je uobiajeno u zapadnim zemljama. U stvari, moe da bude prisutna ve sa 10 ili 15 godina starosti. Do vremena kada osoba napuni Slika 2. Napredak bolesti sranih arterija
Srana insuficijencija (angina pektoris) Deo arterije koji ostaje otvoren (%) 100 70 40 20 10 Ishemijska kardiomiopatija
Degeneriue elije Arterijski Mast zid
MI
Bez simptoma
Simptomatino
Srani udar zbog zakreenja
Starost
10
20
40
60
70
SRANA OBOLJENJA
47
kvalitet ivota.15 Posle infarkta srce je slabije zbog gubitka miinog tkiva. Ova slabost moe biti znaajna naroito ako je srani udar bio veliki. U takvom sluaju, srce moda nee moi da na odgovarajui nain vri ak ni rutinske funkcije pumpanja. To je primer onoga to se naziva ishemijska kardiomiopatija koja je oznaena na slici 3. Izraz se odnosi na srani mii (kardio-mio), bolest ili patologiju (patija) koja je prouzrokovana nedostatkom dotoka krvi (ishemija). Kada takvo obolelo srce nije u stanju da odrava telesne funkcije, lekari koriste izraz insuficijencija srca. U takvoj situaciji pogoena osoba moe lako da ostane bez daha, da doivljava oticanje stopala ili lanaka, ili da bude konstantno umorna. Kako bi se spreilo da ovi progresivni koraci dovedu do smrtonosnog sranog udara ili onog koji e dovesti do invalidnosti, nije mudro odlagati preglede srca dok se simptomi ne razviju. Dostupan je itav niz testova za dijagnozu bolesti srca pre smrtnog dogaaja, kao to su elektrokardiogram (EKG), sa ili bez testa pri naporu. EKG meren pri odmoru moe da otkrije dokaze o prethodnim sranim udarima, ali je slabo sredstvo za otkrivanje blokada koje jo uvek nisu proizvele gubitak sranog miia. Jedan znaajan izuzetak predstavlja pojava bola u grudima. U toj situaciji, ako srani problem prouzrokuje nelagodnost, EKG e, kada se vri dok se bol javlja, esto prepoznati potencijalu sranu blokadu. Kod osobe bez simptoma, EKG test pri naporu je daleko moniji u registrovanju suenja sranih arterija od obinog EKG-a. ak e se i blokada od samo 50% jedne arterije ponekad pokazati na testu pri naporu. Meu-tim, ak i test pri naporu moe da promai znaajan broj obolelih osoba. I do 35% onih koji imaju znaajne blokade sranih sudova imae normalan EKG meren pri naporu.16 Broj pogreno uverenih osoba se moe znaajno smanjiti upotrebom radioaktivnog elementa za praenje zvanog talijum, ili vrenjem testa pri naporu u spoju sa ehokardiografijom (test srca ultrazvukom koji se vri neposredno pre ili posle testa pri naporu). Davanje injekcije talijuma pri maksimalnom nivou napora prilikom testa uoie sve osim oko 8% osoba sa blokadom sranih arterija i sve osim 4% ako se koristi ehokardiogram.17 Poto su bolesti sranih arterija i bol u grudima toliko esti, kao aktivni lekar vrim jedan ili vie ovih testova dnevno. Najbolji test koji se moe izvriti je istraivanje srca i krvnih sudova bojom. Veoma je dobar za uoavanje blokada koje e verovatno
20 godina, masne trake mogu biti toliko istaknute da su jasno vidljive kada se srana arterija presee. Ako se nezdravi nain ivota nastavi, do 30. godine plake napreduju i postaju jo izraenije. Do 40. godine, nije neobino da se jave znaajne blokade srane arterije koje smanjuju prenik arterije na manje od polovine. ak e i tada, efekat 30-ogodinjeg razvoja arterioskleroze verovatno biti tih. Veina osoba nee imati nikakve simptome, kako je istaknuto na slici u oblasti oznaenoj kao bez simtoma. Ukoliko simptomi zaista nastanu, mogu da budu nejasni ili atipini, ili mogu da se jave u obliku klasine angine pektoris, to je prikazano na slici kao prvi simptom u napredovanju ka infarktu (prikazano sa MI na slici). Angina pektoris oznaava bol u grudima pri vebanju ili snanom emocionalnom stresu koji se obino opisuje kao teina, pritisak ili skuenost skocentrisana u sredini ili na levoj strani grudnog koa. Bol moe da putuje do vrata ili vilice, ili niz bilo koju ruku. Povremeno se javlja bol u leima ili stomaku. Veliki obrok ili hladno vreme takoe mogu da izazovu taj bol.11 Simptom bola je prouzrokovan nedovoljnom dostavom krvi sranom miiu, to je na slici oznaeno kao srana insuficijencija. Trenutno, priblino 6.750.000 ljudi u Sjedinjenim Dravama pati od angine pektoris.12 Naalost, mnogi nemaju takve simptome sve do svog prvog sranog udara. ak i pod uslovima znaajnog vebanja, srana arterija mora da ima najmanje 50 do 60% svog prenika blokirano pre nego to srani mii pone da pati od nedostatka dotoka krvi, to prouzrokuje bol.13 Mnoge osobe sa suenjima ak i do 70% ili vie nemaju prepoznatljive simptome. Kao rezultat nedostatka simptoma, bolest srca se esto ne registruje u svojim ranim stupnjevima. Osoba moe da se osea sjajno, da radi puno radno vreme, a da opet bude na ivici velikog sranog udara i moda ak iznenadne smrti. Priblino 60% smrtnih sluajeva od infarkta se javlja iznenada ili van bolnice pre nego to se leenje moe primeniti.14 Vie od polovine svih iznenadnih smrtnih sluajeva (skoro 2/3 iznenadnih smrtnih sluajeva kod ena) javlja se kod osoba kojima prethodno nije utvrena bolest sranih arterija. alosna realnost je da je za mnoge ljude njihov prvi srani udar takoe i njihov jedini. Iznenadna smrt ne prua drugu ansu. ak i kada ljudi preive infarkt, preko dve treine se ne oporavi potpuno, ostajui sa nekim oblikom bolesti i trajno umanjujui
48
prouzrokovati probleme. Takva istraivanja bojama se nekad oznaavaju kao srane kateterizacije ili kao srani angiogrami. Za razliku od prethodnih testova koji su pomenuti, srana kateterizacija je invazivni test (to znai da ulazimo u telo kateterom). Kada jednom blokada suzi prenik krvnih sudova za 40 do 50% ili vie, takvo istraivanje bojom obino prepoznaje problem.
Razliite vrste bolesti srca i krvnih sudova

Kao to izraz kardiovaskularne bolesti ukazuje, srani udari nisu jedini oblik ispoljavanja ove bolesti. logovi su takoe esto prouzrokovani aterosklerozom. Potpuna blokada modane arterije rezultuje smru bilo kog modanog tkiva koje je bilo zavisno od protoka krvi u toj arteriji. To je smrt modanog tkiva koja se naziva log. Iako veina ljudi zna da log obino paralizuje polovinu tela, on moe da prouzrokuje i druge ozbiljne potekoe. Na primer, moe da prouzrokuje slepilo, nesposobnost govora ili sluha, i ozbiljne probleme linosti ili pamenja. Problemi koji se zaista jave zavise od toga koji je deo mozga oteen. Ateroskleroza, kao to smo ve istakli, tei da pogodi sve krvne sudove velike ili srednje veliine irom tela. Neka od eih mesta na kojima se ateroskleroza javlja prikazana su u tabeli 2, zajedno sa rezultujuim posledicama.
Tabela 2. esta aterosklerotina mesta
Mesto
Modane arterije Karotidne arterije Srane arterije Aorta Butne arterije Bubrene arterije
Posledica
log Srani udar Angina pektoris Aneurizmi Gangrena Intermitentna klaudikacija
ki pritisak i arterija e pui. Puknuti aneurizam aorte uglavnom predstavlja smrtnu presudu. Obilno unutranje krvarenje se javlja doslovno u toku nekoliko sekundi ili minuta. Dve arterije koje se granaju od aorte u predelu stomaka su takoe sklone aterosklerotinom suavanju. To su bubrene arterije, krvni sudovi koji snabdevaju bubrege. Ako jedna od ovih arterija postane znatno suena, osoba moe da dobije povieni krvni pritisak ili, jo gore, moe da doe do potpunog prestanka rada bubrega. Druga stanja povezana sa aterosklerozom ne moraju da prouzrokuju smrt, ali e umanjiti kvalitet ivota, inei da pogoena osoba ivi sa problemima razliitog stepena. Na primer, muka impotencija, bol noge pri hodanju (intermitentna klaudikacija), epanje i gangrena, mogu da nastanu usled ateroskleroze u femoralnim arterijama u butini, prikazanim u tabeli, i zadnjim tibijalnim arterijama u potkolenici i lanku. Kada ateroskleroza pogodi srce i modane arterije, periferne arterije koje dovode krv do nogu i ruku su esto takoe suene. Gangrena moe da proizvede trovanje krvi i smrt ako se amputacija brzo ne izvri. Kardiovaskularne bolesti uzimaju ivot od oko jednog na dva oveka u SAD. Meutim, postoje i dobre vesti. Glavni faktor u skoro svim ovim smrtnim sluajevima je ateroskleroza a ateroskleroza je stanje za koje je medicinska nauka sada dokazala da je mogue spreiti, leiti, ak i da je reverzibilna. Pogledajmo sada dokaze koji e vam dati kljueve programa naina ivota za borbu sa aterosklerozom. Usredsrediemo se prvenstveno na prevenciju bolesti srca, ali imajte na umu da e preventivni faktori koje rasvetlimo pomoi da se pozabavimo aterosklerozom u svim njenim varijetetima i mestima u telu.
Kljuevi za spreavanje sranih bolesti

Postoje neki faktori koji utiu na na rizik od sranih bolesti na koje ne moemo da utiemo. Na primer, starost i pol se ne mogu promeniti, pa ipak oni imaju znaajnu ulogu u kardiovaskularnom riziku. to smo stariji, vei je na rizik. Slino tome, mukarci su izloeni veem riziku od ena istih godina naroito u godinama pre menopauze. Meutim, na sreu, medicinska istraivanja dokazuju da moemo da promenimo veliki broj faktora koji utiu na na rizik od bolesti srca. Tri najznaajnija faktora rizika od sranih bolesti na koje se moe uticati su: puenje, povieni krvni pritisak i povieni holesterol.
Veina ovih posledica moe da prouzrokuje smrt; takvi smrtni sluajevi bi se klasifikovali kao kardiovaskularna smrtnost. Najvea telesna arterija, aorta, je esto pogoena aterosklerozom. Ovaj veliki krvni sud koji direktno nosi krv od srca i koji je prikaen za njega, naroito je sklon problemima zvanim aneurizmi. Aneurizam aorte tipino nastaje kada je omota aorte oslabljen aterosklerozom. Zbog visokih pritisaka u ovoj velikoj arteriji, oslabljeni zid moe da se naduje kao slabo mesto na automobilskoj gumi. Ukoliko ova naduvena oblast postane dovoljno velika, tkivo e biti previe tanko da izdri viso-
SRANA OBOLJENJA
49
Slika 3. Smrtni sluajevi od infarkta nasuprot nivou holesterola kod mukaraca
Broj smrtnih sluajeva od infarkta na 100.000 600
Finska
Reavanje sva tri faktora moe da ima znaajan uticaj, kao to je ilustrovano istraivanjem na oko 29.000 mukaraca i ena u Finskoj tokom perioda od 20 godina (19721992). Kada su ove osobe smanjile koliinu holesterola u svojoj ishrani, snizile svoj krvni pritisak i prestale sa upotrebom duvana, umanjile su rizik od infarkta za vie od 50%, kao to je prikazano u tabeli 3.18
Tabela 3. Promene naina ivota su umanjile broj smrtnih sluajeva od sranih bolesti
500 400
Kanada Maarska SAD
Irska Australija Engleska Novi Zeland Danska vedska Belgija vajcarska Italija Francuska
300 200 100 0

Japan
Nemaka Izrael Poljska Jugoslavija
U Finskoj, kod 14.257 mukaraca i 14.786 ena: - Smanjeno unoenje holesterola - Snien krvni pritisak - Prestanak puenja Rezultati: - 55% umanjena stopa smrtnosti kod mukaraca - 68% umanjena stopa smrtnosti kod ena
200
225
250
275
Prosena vrednost holesterola u serumu (mg/dl)
Sniavanje holesterola titi od sranih bolesti

Kako moemo da promenimo te visoke nivoe holesterola koji su povezani sa stotinama ili hiljadama smrtnih sluajeva svake godine? Dobijamo odreene uvide u odgovor prouavanjem primera Japanaca. Na ovoj slici, Japan je na dnu skale za bolesti srca iako je njihova stopa puenja daleko vea nego u Sjedinjenim Dravama. Japan je na desetom mestu na svetu po puenju sa 59% mukaraca i 14% ena koje pue. Sa druge strane, Sjedinjene Drave su na 78. mestu sa 28% mukaraca i 23% ena koje pue.21 Zato je, onda, njihova stopa bolesti srca nia od nae? Izgleda da je to usled njihovih znaajno niih prosenih nivoa holesterola. Japanske statisike obezbeuju jedan deo dokaza koji ukazuje da je na svetskoj skali holesterol najznaajniji faktor rizika. Mukarci sa nivoom holesterola u krvi od preko 240 mg/dl (ili 6,2 mmol/l) su imali vie od tri puta vei rizik od umiranja od mukaraca sa manje od 200 mg/dl,22 kao to je prikazano na slici 4.
Slika 4. Holesterol u krvi i rizik od smrtnosti
200 Rizik od smrtnosti 183 140
Fokusiranje na holesterol
I puenje i povieni krvni pritisak su povezani sa toliko razliitih zdravstvenih problema da zahtevaju pojedinana poglavlja. Ispitaemo ih detaljnije kasnije u knjizi. Holesterol je, sa druge strane, veoma znaajan zbog svoje specifine uloge u sranim bolestima; zbog toga emo ga ovde obraditi. Meutim, pre nego to ostavimo utisak da je holesterol predmet rasprave samo u vezi sa poveanim rizikom od bolesti srca, moram da naglasim da je holesterol vano i neophodno prirodno jedinjenje. Ova bela, votana mast se proizvodi u naim telima i koristi za izgradnju elijskih zidova i proizvodnju odreenih hormona. Meutim, previe holesterola u krvotoku (zvanog serumski holesterol) moe da doprinese aterosklerozi. Zbog toga je povieni nivo holesterola u krvi, kao poseban faktor, u jakoj vezi sa stopom smrtnosti od infarkta. Preporuuje se da svi Amerikanci stariji od 20 godina znaju svoju ukupnu koliinu holesterola i HDL-a u krvi.19 to je vei nivo holesterola, to je vea stopa smrtnosti, kako je prikazano na slici 3. Ovaj grafikon pokazuje da je prosean nivo holesterola u krvi u 19 zemalja pokazatelj rizika od sranih bolesti meu mukarcima u tim zemljama.20 Uoite da je Finska na vrhu skale, sa veoma visokim prosenim nivoom holesterola i veoma visokom stopom smrtnosti. Sjedinjene Drave su takoe relativno visoko na obe skale. Irska i Engleska su iznad Poljske, Jugoslavije i Japana.
150
100 55 50 58
80
0 200 200-219 220-239 240-259 Vie od 260 Nivo holesterola
50
Zapazite da je porast rizika najistaknutiji kada nivoi holesterola porastu iznad 240 mg/dl. Ve smo uoili da se bolesti srca i ateroskleroza javljaju rano u ivotu u zapadnim zemljama. Kod osoba sa 30 godina starosti ili mlaih esto su pronalaene naslage aterosklerotinih masnih pruga na unutranjim zidovima njihovih arterija. Veliina prekrivene oblasti zida je u ovom starosnom opsegu vea kod osoba sa povienim nivoom holesterola u krvi, kao to je prikazano na slici 5.23
Slika 5. Oblast zida aorte prekrivena masnim prugama nasuprot nivou holesterola kod ljudi ispod 30 godina starosti.
Procenat pokrivenosti 60 50 40 30 20 10 0 110 140 170 Serumski holesterol 200 230
mukaraca, rizik od smrti od oboljenja srca je poeo da raste kada je ukupan holesterol premaio 150 mg/dl, kao to je prikazano na slici 6.26,27
Slika 6. Holesterol iznad 150 poveava rizik od smrti od bolesti srca
Stopa smrtnosti na 1.000 mukaraca 18 16 14 12 10 8 6 4 2 140 160 180 200 220 240 260 280 300
Holesterol u krvi
Zapazite da su oni sa nivoom holesterola od 230 imali vie od 50% povrinske oblasti svojih krvnih sudova prekrivene ranim aterosklerotinim masnim prugama. To se svodi na oko 5 puta veu koliinu nakupljanja masti u odnosu na osobu sa idealnijim nivoom holesterola od 110. injenice su jasne: povieni holesterol u krvi zaista oteuje arterije ak i kod ljudi ispod 30 godina starosti. Neki ljudi pogreno pretpostavljaju da su srane bolesti rezervisane za starije, ali se 5% svih infarkta javlja kod ljudi ispod 40 godina, a 45% svih infarkta se javlja kod ljudi ispod 65 godina.24
Koji je idealni nivo holesterola?

Neki strunjaci su godinama tvrdili da je idealni nivo holesterola 100 plus godine vae starosti.25 Potpora za ovu vrednost dolazi iz veeg broja perspektiva. Dva primera mogu da budu od koristi. Prvo, kada se vre meunarodna poreenja, zemlje sa kranje niskim rizicima od bolesti srca tee da imaju prosene nivoe holesterola koji iznose 100 plus broj godina njihove starosti. Drugo, obimni podaci dobijeni na amerikoj populaciji prikupljeni su u toku provere intervencije faktora viestrukih rizika (MRFIT). Meu vie od 300.000 prouavanih
Nivo holesterola od 150 je daleko ispod nivoa od 200 za koji mnogi ljudi pogreno misle da je idealan za Amerikance. tavie, nivo od 150 predstavlja vrednost od 100 plus starost za prosenog 50-ogodinjaka odgovarajui vodi za starosnu grupu koja je esto svesnija svojih faktora rizika od sranih oboljenja od mlaih osoba. Dosta zabune je doneo prvobitni izvetaj Nacionalnog programa za obrazovanje o holesterolu koji je obezbedio javni zdravstveni cilj kada su preporuili da nivoi holesterola budu manji od 200 mg/dl.28 Ovaj nivo predstavlja odlian broj za zdravstvene radnike i planere polisa osiguranja kao cilj za svakog Amerikanca, uzimajui u obzir da 97,2 miliona Amerikanaca (52% odraslih osoba) ima nivoe holesterola u krvi vie od 200 mg/dl.29 U stvari, ako bi svaki ameriki graanin umanjio nivo holesterola do tog nivoa, nebrojene hiljade ivota bile bi spasene. Meutim, ako vi, lino, elite da umanjite rizik od sranih oboljenja, bilo bi mnogo mudrije da prihvatite kao lini cilj broj od 100 plus broj vaih godina. Postoji ogromna razlika izmeu cilja za populaciju u celini i linog cilja za optimalni holesterol. Jo jedan problem prilikom pretvaranja prvobitnog javnog zdravstvenog cilja u preporuke za pojedince bila je injenica da linije vodilje nisu govorile o krajnje znaajnim podtipovima holesterola. (Ovo pitanje je, na sreu, popravljeno u drugom izvetaju koji je izdao program strunog panela za nacionalno obrazovanje o holesterolu.)30 Razmotrimo ove podtipove.
SRANA OBOLJENJA
51
nivoima HDL-a veim od 75 mg/dl, ali kada je HDL bio manji od 25 mg/dl, rizik od infarkta je bio veoma veliki. ene sa nivoom holesterola HDL veim od 75 mg/dl su takoe imale nizak rizik od sranih oboljenja. One sa nivoima HDLa manjim od 35 mg/dl imale su dramatian rast rizika od infarkta. LDL (lipoprotein niske gustine), sa druge strane, je takozvani lo holesterol koji je povezan sa poveanim rizikom od sranih oboljenja. Verovatno je odreeni tip holesterola unutar LDL-a taj koji prouzrokuje loe delovanje, to jest, oksidovani holesterol. Kasnije u poglavlju emo detaljnije istraiti to toksino jedinjenje. Za sada, dopustite mi da potvrdim dobro ustanovljenu injenicu da je nivo LDL-a u krvi znaajan pokazatelj stope kojom se holesterol taloi u zidovima arterija. Sada kada vidimo efekte podtipova holesterola HDL i LDL, pregledajmo praksu korienja ukupnog nivoa holesterola kao pokazatelja rizika od sranih oboljenja. Problem sa jednostavnim fokusiranjem nacionalnog panela za obrazovanje o holesterolu (NCEP) na prvobitnih 200 mg/dl za ukupan holesterol je objanjen u tabeli 4.33
Tabela 4. Mane prvobitnih preporuka NCEP-a za korienje ukupnog nivoa holesterola u utvrivanju rizika od infarkta. - NCEP je prvobitno preporuio da osobe sa ukupnim holesterolom od 200 ili manje ne moraju da se testiraju na nivoe podtipova holesterola HDL i LDL. - Osoba sa 160 LDL ili 35 HDL bi bila u kategoriji visokog rizika za infarkt, ali bi mogla da ima laan oseaj sigurnosti ako bi znala samo svoj ukupni nivo holesterola. - Meu osobama sa ukupnim holesterolom ispod 200, 21% ima visok nivo LDL-a, a 66% ima nizak nivo HDL-a.
Podtipovi holesterola: HDL i LDL

Holesterol nikada ne putuje sam u naim arterijama i venama. Uvek putuje u razliitim nosaima ili prenosiocima. Svaki tip prenosioca ima razliitu gustinu ili teinu. Usled te injenice, moemo da stavimo holesterol iz krvi u ureaj koji se zove ultracentrifuga i da ga podelimo na frakcije u zavisnosti od gustine njegovih nosaa. Najtei nosai holesterola se nazivaju HDL ili lipoproteini visoke gustine. Neki laki nosai se nazivaju lipoproteini niske gustine (LDL) dok se jo laki prenosioci nazivaju lipoproteini veoma niske gustine (VLDL). Danas moemo da koristimo te frakcije holesterola kao bolje pokazatelje rizika od sranih oboljenja nego to to ini sam nivo ukupnog holesterola. Na primer, HDL nas u stvari titi od sranih oboljenja. Razlog za to je to HDL u stvari uklanja holesterol iz arterija.31 HDL nosa zatim prenosi holesterol do jetre, gde se telo oslobaa masnih materija uz pomo ui. Koristi visokog nivoa HDL holesterola i kod mukaraca i kod ena su prikazani na slici 7.32
Slika 7. Visoki nivo HDL holesterola umanjuje rizik od infarkta
Muke rtve od infarkta, stopa na 1.000 osoba 200 150 100 50 0 75+ 74-65 64-55 54-45 44-35 34-25 manje od 25 HDL holesterol (mg/dl) enske rtve od infarkta, stopa na 1.000 osoba 200 150 100 50 0 75+ 74-65 64-55 54-45 44-35 manje od 25 HDL holesterol (mg/dl)
Gornji deo slike prikazuje mukarce rtve infarkta, a donji deo pokazuje enske rtve infarkta. Zapazite da u ovom istraivanju nije bilo nijednog infarkta meu mukarcima sa
Osobe sa visokorizinim HDL i LDL nivoima, ali sa ukupnim nivoom ispod 200 ne bi bile uoene da im se vrilo samo merenje ukupnog holesterola; one bi bile pohvaljene zato to imaju nivo ispod odsene take od 200. Ukratko, ako bismo pratili samo prvobitne preporuke obrazovnog programa, otkrili bismo samo 59% ljudi koji imaju visok rizik od sranog udara. Sada moete bolje da shvatite zato je vano posmatrati ukupnu sliku masti u krvi sa HDL i LDL pored ukupnog holesterola. Naalost, izgleda da se mnogi laici i zdravstveni radnici jo uvek dre koncepta da nema razloga za brigu ako je ukupni holesterol ispod 200.
52
Jedan nain za procenu i HDL-a i ukupnog holesterola jedinstvenom vrednou je da izmerimo odnos izmeu ove dve vrste podtipova. To obezbeuje bolju naznaku rizika od sranih oboljenja od posmatranja bilo koje vrednosti izdvojeno. Moete da shvatite vrednost ovih odnosa prikazanih u tabeli 5.
Tabela 5. Primeri odnosa ukupnog prema HDL holesterolu
Prosean odnos
Potpuni vegetarijanci 2,8 Bostonski maratonci (lekari) 3,4 Prosean rizik (ene) 4,4 Prosean rizik (mukarci) 5,0 Prosene rtve od infarkta (mukarci) 5,5 - 6,1 Prosene rtve od infarkta (ene) 4,6 - 6,4
punosti uvideli odgovore, moramo da se osiguramo da shvatamo odakle dolazi holesterol. Od prvenstvenog znaaja je da uvidimo da naa jetra proizvodi vie nego dovoljno holesterola za sve nae telesne funkcije. Zbog toga, ne moramo da jedemo nimalo holesterola. Drugim reima, holesterol je potpuno nepotreban u ljudskoj ishrani. Meutim, mnogi od nas uzimaju znaajne koliine holesterola iz hrane. U stvari, prosean Amerikanac pojede oko 300 mg holesterola svakog dana.35 Odakle sav taj holesterol dolazi? Tabela 6 nam daje odgovor na jednostavan nain.
Tabela 6. Izvori holesterola u ishrani - Holesterol se nalazi samo u hrani ivotinjskog porekla - Voe, povre, itarice i oraasto voe ne sadre nimalo holesterola
Zapazite da je prosean odnos ukupnog holesterola prema HDL-u kod vegetarijanaca nizak, 2,8.34 Vegetarijanci generalno imaju veoma nizak rizik od sranih oboljenja, to predstavlja injenicu koju emo istraiti kasnije u ovom poglavlju. Bostonski maratonci takoe imaju nizak rizik od sranih oboljenja; njihov odnos je 3,4. Ti poeljno niski nivoi se mogu uporediti sa prosenom amerikom enom koja ima odnos od 4,4, ili prosenim mukarcem koji ima odnos od 5,0. Iako bi mnogi ljudi oseali sigurnost ako su u proseku, prosek nije stvarno poeljan u zemlji u kojoj vie ljudi umre od sranih oboljenja nego od bilo kog drugog uzroka. To je naglaeno injenicom da prosena rtva od infarkta ima odnos ukupnog holesterola prema HDL-u koji je veoma blizu proseka za celokupnu populaciju. Tipini mukarac koji ima infarkt, ima odnos od 5,5, a prosena enska rtva od infarkta ima odnos vei od 4,6. Drugim reima, ako ste ena i ako je va ukupni odnos holesterola prema HDL-u vei od 4,6, ili ako ste mukarac sa odnosom iznad 5,5, tano ste tamo gde se nalazi prosena rtva od infarkta. Poruka je: primenite bolji program naina ivota pre nego to nastupi infarkt. Pokuajte da va odnos ukupnog holesterola prema HDL-u ubacite u idealni opseg 3,4 ili manje.
Zapazite da sav holesterol koji jedemo dolazi iz hrane ivotinjskog porekla. Vano je da shvatimo da voe, povre, itarice i ak i jezgrasto voe ne sadre ni malo holesterola. Ako hrana dolazi iskljuivo iz biljnih proizvoda, onda nema ni malo holesterola u sebi. Sa druge strane, ako proizvod dolazi od ivotinja, skoro uvek sadri holesterol u sebi. (Postoji nekoliko izuzetaka kada je deo koji sadri holesterol u ivotinjskom proizvodu uklonjen. Belance bi bilo glavni primer ovoga.) Jo informacija u vezi sa izvorom holesterola u hrani navedeno je u tabeli 7.36 Svima bi bilo mudro da obrate panju na ove primere na slici. Iako je veina ljudi moda svesna da ivotinjski organi kao to su jetra i
Tabela 7. Holesterol u hrani
Namirnice (85 g)
Voe itarice Bademasto voe Povre Mleko, nemasno 1 olja Mleko, 2 % masti 1 olja Mleko, punomasno 1 olja
(mg)
0 0 0 0 4 18 33
Namirnice (85 g)
Tuna koljke Rak Pilee grudi bez koice Svinjetina Govedina Pilee grudi sa koicom Ostrige Sardine Raii Govei bubrezi Govea jetra Kavijar Govei mozak
(mg)
26 57 64 73 76 80 82 84 120 165 329 410 500 1697
Kako da dostignemo najbolje nivoe holesterola

Kako moemo da poboljamo nae nivoe holesterola? Posebno, kako moemo da umanjimo ukupan holesterol i LDL, a da u isto vreme povisimo HDL? Odgovor na ovo pitanje je izuzetno vaan. Meutim, kako bismo u pot-
Belance 0 Majonez 8 Sladoled, 1/2 olje 29 Maslac, 1 sup. kaika 31 Jaje, 1 veliko 213
SRANA OBOLJENJA
53
terol potpunim uklanjanjem holesterola (svih ivotinjskih proizvoda) iz ishrane.
bubrezi predstavljaju neke od najbogatijih izvora holesterola, kao to slika pokazuje, mnogi i dalje ne shvataju osnovno preovladavanje holesterola u hrani ivotinjskog porekla. Oni misle da nee dobiti holesterol ako jedu piletinu, uretinu ili ribu. Sasvim suprotno, vidimo da svi ivotinjski proizvodi sadre holesterol. Takoe, zapazite da piletina sadri priblino istu koliinu kao i svinjetina i govedina. Ove loe vesti o belom mesu nisu dobile veliki publicitet. tavie, veliki broj vrsta ribe ima visoki sadraj holesterola. Do koje mere nae uzimanje holesterola utie na nivo holesterola u krvi? to vie holesterola jedemo, to nivo holesterola u krvi tei da bude vii, kao to je pokazano na slici 8.37
Slika 8. Unoenje holesterola ishranom poveava nivo holesterola u krvi
Holesterol iz ishrane (mg/dan)
1600
Tipini izvori holesterola u ishrani

Amerikanci dobijaju najveu koliinu svog holesterola iz mesa i jaja, kao to je prikazano u tabeli 8.38
Tabela 8. Izvori holesterola iz hrane u amerikoj ishrani Meso, piletina, riba Mast za kuvanje umance Mleni proizvodi Ostalo 35,0% 6,0% 35,0% 16,0% 8,0%
1200
800
400
20
40
60
80
Promena u serumskom holesterolu (mg/dl)
Zapazite da se nae poveanje unoenja holesterola odraava porastom holesterola u krvi. Porast od 75 poena se moe javiti ako konzumiramo 900 mg/dan. Ako je nae unoenje vee od 900 mg, ne javlja se dalji veliki porast holesterola u krvi. Na sreu, naa tela imaju zatitne mehanizme koji uvaju da holesterol u krvi ne skoi do neba posle konzumiranja veoma velikih koliina holesterola. Kriva na slici takoe pokazuje da moemo drastino da umanjimo na nivo holesterola smanjenjem unoenja holesterola znaajno ispod 900 mg na dnevnom nivou. Na primer, slika pokazuje da umanjenje holesterola u vaoj ishrani sa 900 mg na 200 mg dnevno moe da snizi va holesterol za 50 ili 60 poena. Zapazite da dobijate jo vie koristi kada spustite holesterol ispod 200. Idui od unoenja 200 mg dnevno do ishrane bez holesterola moete da spustite va nivo u krvi jo 20 poena. Vana poruka je da drastino moete da snizite holes-
Zapazite da 35% holesterola koji se koristi u Americi svakog dana dolazi od mesa, piletine i ribe, a drugih 35% dolazi od jaja. Masti i ulja za kuvanje koja sadre holesterol su ivotinjskog porekla, kao to su maslac, salo i druge masti. Komercijalna peciva esto koriste salo, to odgovara koliini od 8% holesterola koji se dnevno konzumira. Tabela pokazuje da moemo da umanjimo unoenje holesterola za 70% jednostavnim eliminisanjem jaja, crvenog mesa, piletine i ribe. Naravno da moemo da ga smanjimo jo vie jednostavnim odstranjivanjem vee koliine ivotinjskih proizvoda. Ako stvarno elimo da uklonimo celokupni holesterol iz nae ishrane, u sutini, svi ivotinjski proizvodi moraju da odu sa naeg jelovnika.
ivotinjske masti doprinose nivou holesterola

Do sada smo videli da su povieni nivoi holesterola u krvi blisko povezani sa smrtonosnim sranim bolestima. Takoe smo uoili da e holesterol u ishrani povisiti nivoe holesterola u krvi. Meutim, postoji itav niz drugih faktora koji doprinose povienom nivou holesterola. Jedan od velikih pionira u prouavanju holesterola, dr Ensel Kejs (Ancel Keys) je klasifikovao neke od ovih faktora. 1969. godine, dr Kejs je pokazao svoju sposobnost da predvidi sa zapanjujuom preciznou prosene nivoe holesterola u krvi populacionih grupa. Sve to je koristio bilo je znanje o njihovim navikama ishrane kako bi nainio svoja zadivljujua predvianja. Naalost, postojala je previe velika genetika varijabilnost od osobe do osobe da bi mogao to da uini na pojedinanoj osobi. Meutim, kada je posmatrao velike grupe ljudi,
54
prosena genetika tenja je obino bila slina od jedne populacije do druge. Tako je Kejs mogao da naini svoja predvianja o holesterolu samo na osnovu navika izbora hrane bez da se bavi genetikom. Izumeo je matematiku formulu koja odgovara podacima. Jednaina se esto oznaava kao Kejsova jednaina i prikazana je u tabeli 9.39 Oni sa dobrom matematikom osnovom e uvideti da je jednaina veoma korisna. Bez potrebe da vri silan raun, dr Kejs dokazuje ovom jednainom da su, pored genetike, nai nivoi holesterola u krvi odreeni naom ishranom, i u sutini sa samo tri promenljive u ishrani: zasiene masne kiseline (S), polinezasiene masne kiseline (P) i holesterol (C).
Tabela 9. Kejsova jednaina
Krvni holesterol, mg/dl = 1,26 (2 S P) + 1,5 [C ]

S = zasiene masne kiseline (% kalorija) P = polinezasiene masne kiseline (% kalorija) C = mg holesterola (na 1.000 kalorija) = promena unosa
terola date koliine zasienih masnih kiselina, morali biste da jedete dva puta vie polinezasienih masnih kiselina. Ova injenica bi se mogla koristiti za procenu da li e sadraj masti date hrane povisiti ili sniziti nivo holesterola u krvi. Poto svi prirodni izvori hrane imaju kombinaciju masnih kiselina u sebi (i polinezasienih i zasienih), moete da podelite koliinu polinezasienih masnih kiselina u hrani koliinom zasienih masnih kiselina u njoj i da dobijete ono to se naziva P prema S odnos (skraeno P/S odnos). Ako je taj P/S odnos vei od 2, mast u hrani e teiti da snizi nivo holesterola u krvi. Zapazite da nam ovaj odnos ne govori nita o drugim faktorima u hrani (kao to je sam holesterol, na primer) koji moe da utie na nivo holesterola u krvi. Poto e visok P/S odnos u naoj ishrani teiti da snizi nivo holesterola u krvi, moramo da budemo svesni P/S odnosa u uobiajenim namirnicama. Ovaj odnos je naveden u tabeli 10 za razliite vrste namirnica.40
Tabela 10. P/S odnos namirnica
ivotinjske
P/S odnos Biljne
P/S odnos
Mnogi ljudi ne razumeju razliku izmeu dva tipa masnih kiselina. Zamislite da sedite ispred dva staklena akvarijuma od 40 litara. Svaki akvarijum je napunjen mau. Jedan je u potpunosti ispunjen zasienim masnim kiselinama, a drugi polinezasienim. Bilo bi lako napraviti razliku izmeu njih. Zasiene masne kiseline bi bile u vrstom stanju na sobnoj teperaturi, a polinezasiene masne kiseline bi bile u tenom. Uopteno, to je mast vra, to je zasienija. Veina masnih kiselina iz ivotinjskih proizvoda su predominantno zasiene, dok veina biljnih proizvoda sadri mnogo polinezasienih masnih kiselina. Ubrzo emo pogledati specifine primere. Uz osnovno razumevanje tri izraza koja se koriste u Kejsovoj jednaini, dopustite mi da sada objasnim ta nam jednaina kae. Prvo, tvrdi da i zasiene masne kiseline i holesterol u ishrani tee da povise nivoe holesterola u krvi. Drugo, tvrdi da zasiene masne kiseline daleko snanije deluju na povienje vaeg holesterola u krvi, ak i od samog holesterola u ishrani. Tree, polinezasiene masne kiseline tee da snize holesterol u krvi. Meutim, zasiene masne kiseline imaju dvostruko veu mo da povise va holesterol nego to polinezasiene masne kiseline imaju da ga snize. Drugim reima, da biste ponitili efekte povienja holes-
Odabrana riba 1,80 uretina 0,87 Piletina 0,76 Maslac 0,11 Mleko 0,11 Sir 0,09 Govedina 0,09 Slanina, srnetina, jagnjetina 0,17-0,50
Orah, crni 10,33 Orah, engleski 6,90 Orah, ameriki 3,11 Pekan (orah) 3,08 Badem 2,21 Brazilski orah 1,49 Lenik 1,30 Pistai 1,20 Indijski orah 0,86 Palmino ulje 0,20 Kokosov orah 0,01
Zapazite da mnogi ivotinjski proizvodi kao to je govedina, srnetina, jagnjetina i slanina imaju krajnje niske P/S odnose. Ova hrana, zasnovana na njihovom sadraju masti, e teiti da drastino povisi serumski holesterol osobe. Prema tome, crveno meso je nepoeljno ne samo zbog toga to sadri holesterol, ve je njegova tetnost poveana zato to sadri tako mnogo zasienih masnih kiselina i tako malo polinezasienih. Isto vai i za mleko, maslac i sir. Piletina i uretina imaju manje zasienih masnih kiselina od crvenog mesa, ali je njihov P/S odnos i dalje nii od 2:1, tako da e i ovo meso, takoe, povisiti nivo holesterola. Jedan od najveih mitova je da piletina, uretina i riba sniavaju nivo holesterola. Ta hrana u stvari poviava nivo holesterola u krvi, ali ga poviava manje nego to to ini crveno meso. Kao rezul-
SRANA OBOLJENJA
55
Slika 9. Jezgrasto voe smanjuje rizik od sranih oboljenja
Relativni rizik od infarkta
1,2 1,0 1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0 Manje od jednom sedmino 1 do 3 puta sedmino Preko 5 puta sedmino 0,74 1,0 Nesmrtonosni MI Smrtonosni MI
tat toga, holesterol osobe moe da se spusti kada ona ostavi crveno meso i umesto toga jede ribu i piletinu. Meutim, pad nivoa holesterola se javlja zato to piletina, uretina i riba poveavaju nivo holesterola manje u odnosu na crveno meso, a ne zato to imaju efekat sniavanja holesterola. Dolazili su mi ljudi u ordinaciju i govorili: Jednostavno ne mogu da shvatim ta se deava. Jeo sam uglavnom piletinu i uretinu ali se moj holesterol jo uvek nije znaajno spustio? Kada shvatite P/S odnos, on kae gde lei deo problema. tavie, kako sam ranije spomenuo, piletina i uretina imaju podjednako holesterola u sebi kao i crveno meso. Kasnije emo videti da je deo holesterola u piletini bez sumnje oksidovan. Prelazak sa jedne vrste mesa na drugu jednostavno nije konano reenje za kontrolu holesterola. Pria je slina i sa ribom. Neke vrste ribe imaju povoljan P/S odnos (vei od 2), ali mnoge druge nemaju. tavie, sve vrste ribe sadre holesterol. Ukratko, riba e, kao i piletina, ako se koristi kao zamena za crveno meso, teiti da snizi nivoe holesterola, verovatno jo vie od piletine. Meutim, vai nivoi holesterola bi bili jo nii ako biste u potpunosti izostavili piletinu, uretinu i ribu iz ishrane.
0,73 0,52
0,62
Uestalost ishrane jezgrastim voem
Biljne masti utiu na holesterol

Nasuprot ivotinjskim mastima, biljne masti uopte ne sadre holesterol. Postoje razliite vrste biljnih masti, i sve se uz nekoliko izuzetaka u velikoj meri sastoje iz polinezasienih masnih kiselina. U tabeli 18, moete da zapazite da kokosov orah ima P/S odnos od 0,01. Sadri veliki procenat zasienih masnih kiselina i teie da povisi nivoe holesterola. Iako kokosov orah ne sadri holesterol, njegov sadraj zasienih masnih kiselina drastino poveava nivo holesterola u krvi. Na drugom kraju spektra, orah moe da ima prilino snaan efekat u sniavanju holesterola. Veina jezgrastog voa, u odnosu na svoj sadraj masti, predstavlja hranu zdravu za srce, kao to je prikazano u tabeli. Jezgrasto voe uopte je temeljno prouavano i utvreno je ne samo da sniava nivoe holesterola u krvi, ve takoe da obezbeuje odgovarajue umanjenje rizika od sranih oboljenja, kao to je prikazano na slici 9.41,42 Ovo istraivanje o potronji jezgrastog voa je izvreno na Loma Linda univerzitetu i izazvalo je meunarodnu panju. Prvobitno istraivanje se koncentrisalo na koliinu jezgrastog voa koju su jeli uesnici u istraivanju. Utvrdili
su da su oni koji su jeli jezgrasto voe manje od jednom sedmino imali najvei rizik od infarkta. Oni koji su konzumirali jezgrasto voe jednom do etiri puta sedmino snizili su svoj rizik za oko 25% kao to je prikazano na slici. Oni koji su jeli jezgrasto voe vie od 5 puta sedmino prepolovili su svoj rizik. Istraivanje je bilo kontrolisano za druge promenljive faktore stila ivota tako da su istraivai mogli da budu sigurniji da je jezgrasto voe bilo jedini ukljueni faktor. Mnogi zdravstveni radnici su bili iznenaeni nalazima ovog istraivanja. Pre toga su zdravstveni radnici obino ohrabrivali pacijente da izbegavaju jezgrasto voe zbog svog visokog sadraja masti. Sada znamo da je jezgrasto voe u malim do umerenim koliinama deo zdrave ishrane zato to obezbeuje neke masne hranljive materije koje su korisne za spreavanje sranih oboljenja. to se tie kikirikija, mast u kikirikiju ima specifinu hemijsku i trigliceridnu strukturu (pored sadraja zasienih i nezasienih masnih kiselina) koja je problematinija za vae arterije u odnosu na druge biljne masti.43 Prema tome, bilo bi mudro da osoba koja eli da zatiti svoje arterije izabere drugo jezgrasto voe kao to su bademi, orasi ili drugo, umesto kikirikija. Bademi imaju jo jednu prednost. Oni su jedinstveni meu jezgrastim voem po tome to sadre daleko vie vitamina E od ostalih jezgrastih plodova. U stvari, premauju skoro sve tipove namirnica u ovom pogledu. Videemo kasnije da vitamin E umanjuje rizik od sranih oboljenja. Uvianje nekih od negativnih aspekata masti iz kikirikija me impresionira ima-
56
jui u vidu izjavu koju sam proitao o jezgrastom vou, a koja je bila napisana skoro pre sto godina u jednoj klasinoj knjizi o principima zdravlja, i koja je navedena u tabeli 11.44
Tabela 11. Bademi su poeljniji od kikirikija Sa jezgrastim voem se mogu kombinovati itarice, voe i odreene vrste korena, kako bi se pripremila hrana koja je zdrava i hranljiva. Meutim, mora se paziti da se ne koristi prevelika koliina jezgrastog voa. ...Neki jezgrasti proizvodi nisu toliko poeljni kao drugi. Bademi su poeljniji od kikirikija, ali je i kikiriki u ogranienim koliinama, korien zajedno sa itaricama, hranljiv i svarljiv.
Posle istraivanja iz 1992. godine, o jezgrastom vou i holesterolu, dr Sabati je otiao sa istraivanjem korak dalje. Umesto ponovnog korienja pomenute grupe ispitivanih ljudi, koji su ve na boljoj sveukupnoj ishrani od veine Amerikanaca, on je sada prouavao osobe na prosenoj amerikoj ishrani. Jedna polovina ukupne grupe je stavljena na prosenu ishranu. Druga polovina je hranjena identinom ishranom uz jednu veliku razliku. Jezgrasti plodovi su samleveni i dodati razliitim tipovima hrane. Drugi izvori masti su umanjeni kako bi nivoi unosa kalorija i ukupne masti bili isti u obe grupe. Efekti na nivo holesterola su prikazani u tabeli 12.46
Tabela 12. Orasi umanjuju holesterol - Istraivaka grupa je jela 1,5 olju (84 g) oraha dnevno u toku 4 nedelje. - Prosean LDL (lo holesterol) je umanjen za 18 (mg/dl).
Zato je ovaj autor upozoravao na prekomernu potronju jezgrastog voa? Jedan verovatan razlog je da ishrana bogata mastima (ak i dobrim mastima) tei da doprinese poveanju teine. Kod mnogih ljudi, velika koliina jezgrastih proizvoda u ishrani moe da doprinese gojaznosti. Samo stanje vika kilograma moe da povisi nivoe holesterola i da povea rizik od sranih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.
Teorija o veoma maloj koliini masti

Istraivanje na jezgrastim proizvodima je pomoglo da se napusti popularan, ali nepravilan pristup prevenciji sranih oboljenja koji se ponekad naziva teorija o veoma maloj koliini masti. Mnogi su godinama zastupali teoriju da za maksimalno smanjenje stope infarkta moramo da umanjimo potronju masti u velikim koliinama, na oko 10% od kalorija. Neki ljudi su postali uveni zastupajui takvu ishranu sa veoma malo masti. Naalost, ishrana sa vrlo malo masti esto nije ukusna i ne predstavlja nuno odgovor na smanjenje rizika od sranih oboljenja. Ako mast dolazi od mononezasienih i polinezasienih izvora, ishrana bogatija mastima u stvari moe da bude podjednako dobra za srce kao i ishrana sa veoma malo masti. Komitet za ishranu i zdravlje Nacionalnog istraivakog saveta je uz mnogo rei rekao upravo to kada je postavio pitanje: Da li je teorija o veoma malim koliinama masti tana? Iz pregleda trenutne literature zakljuili su: Ne. Nastavili su da navode: Unoenje ukupne koliine masti, same po sebi, nezavisno od relativnog sadraja razliitih tipova masnih kiselina, nije povezano sa visokim nivoom holesterola u krvi i infarktom.45 Sada znamo da moemo da imamo zdravu ishranu koja ukljuuje umerene nivoe masti ako koristimo najbolje tipove masti.
Uzimanje jezgrastih plodova svakog dana je imalo neke iznenaujue rezultate. LDL holesterol, lo holesterol, je opao za 18 poena. To predstavlja znaajno snienje rizika od infarkta. Za svaki procentualni poen pada loeg holesterola, javlja se pad od dva do tri procenta stope infarkta.47 Pad od 18 poena LDL se prevodi u pad u 36-54% rizika od sranog udara. Koristi od jezgrastih plodova ne dolaze samo usled njihovog odlinog P/S odnosa. Orasi takoe sadre veliku koliinu takozvanih omega-3 masnih kiselina, koje donose neke posebne koristi. Peto poglavlje, Istina o ribi, prua vie informacija po ovom pitanju.
Drugi faktori masti

Iako je P/S odnos hrane vaan, on ne obezbeuje nuno konanu vest o tome da li je mast dobra ili loa. On nam daje odlinu ideju o tome gde hrana stoji u odnosu na njen sadraj masti. Meutim, stvari su sloenije nego to je Kejs prvobitno zamislio. Neke zasiene masne kiseline su krajnje loe dok se sa drugima telo moe lake izboriti. Slino tome, ne obezbeuju svi tipovi hrane koji su bogati polinezasienim masnim kiselinama podjednaku korist za srce. Margarin je primer takve hrane.
Margarin
Prvo se smatralo da je margarin koristan jer je imao vei sadraj polinezasienih masnih kiselina od maslaca. Neke vrste margarina imaju P/S odnos vei od 4,0. Meutim, veina
SRANA OBOLJENJA
57
and Drug Administration, FDA) deluje veoma voljno da dopusti zamene za masti to se na kraju moe pokazati tetnim. Sluaj koji je u pitanju je zamena za mast zvana olestra, koju je FDA odobrila. Ne samo da olestra moe da prouzrokuje dijareju (proliv), ve su jo vie zabrinjavajua istraivanja koja pokazuju da ishrana olestrom umanjuje apsorpciju vitamina rastvorljivih u masti. Prema tome, bie apsorbovano manje vitamina A, D, E i K. tavie, upotreba olestre je izgleda u stanju da potroi telesne zalihe vitamina E. Takoe moe loe da intereaguje sa lekovima kao to je koumadin. Druge zamene za masti se prouavaju. Ni za jednu od njih, za koju ja znam, nije utvreno da je potpuno bezbedna. Zamene bez masti nisu odgovor za osobe istinski svesne potrebe za zdravljem, koje ne ele da zamene rizik od jednog zdravstvenog problema drugim.52
margarina ne predstavlja prirodne proizvode. Ovi popularni produkti su tipino sainjeni od biljnog ulja, kao to je kukuruzno ulje, koje se zagreva pod pritiskom kako bi se delimino hidrogenisalo (zasitilo) tako da moe da postane razmaziva, vrsta mast na sobnoj temperaturi. Proces hidrogenizacije menja odreene masti u biljnom ulju menjajui mikroskopski oblik molekula masti. Normalno se masne kiseline (gradivni blokovi masti) nalaze u prirodi u onome to se naziva cis oblik, to oznaava trodimenzionalni izgled molekula. Proces hidrogenizacije menja neki od ovih molekula u trans oblik. Masne kiseline u trans obliku, za razliku od cis oblika, znaajno poveavaju serumski holesterol i LDL, iako su polinezasiene.48 Ovaj porast holesterola je u vezi sa efektom margarina na rizik od sranih bolesti izmerenim u osmogodinjem harvardskom istraivanju. Ti nalazi su saeti u tabeli 13.49
Tabela 13. Prelazak na margarin? ene koje jedu 4 ili vie kafenih kaika margarina dnevno imaju 66% vei rizik od oboljenja srca od ena koje jedu margarin manje od jednom meseno. Izgleda da nivoi trans masnih kiselina u margarinu predstavljaju problem. Biljna ulja treba koristiti u njihovom prirodnom stanju, rekao je vodei istraiva.
Iznad Ensela Kejsa i njegove jednaine za nivo holesterola u krvi

Skoro 20 godina, konvencionalno zdravstveno obrazovanje u Americi nije prevazilo dr Kejsove zadivljujue uvide u efekte holesterola i masti u ishrani na nivoe holesterola u krvi. Strunjaci za ishranu bi govorili o holesterolu i zasienim masnim kiselinama u ishrani zanemarujui veliki broj drugih znaajnih faktora ishrane. Meutim, na sreu, sada vidimo da zdravstveni radnici sve vie shvataju da postoje i drugi faktori ishrane koji mogu da utiu na rizik od sranih oboljenja. Neke od najvanijih oblasti su vlakna, oksidovani holesterol i antioksidantni vitamini. Razmotriemo svaku od njih podrobnije.
Takoe je ukazano da trans masne kiseline prouzrokuju rak.50 Sve ove injenice ukazuju da bi bilo bolje koristiti puter od jezgrastog voa, kao to je puter od badema sa hlebom, umesto margarina ili maslaca. Druga mogunost bi predstavljala zamenu margarina uljem od kanole (seme repice) ili maslinovim uljem. Oba ova ulja se mogu mazati na hleb. U istraivanju korisnika margarina koji su pristali da zamene margarin koji mau na hleb uljem od semena repice ili maslinovim uljem, dolo je do jasnog porasta HDL nivoa kao i povoljnog blagog snienja LDLa.51
Sposobnosti vlakana da umanjuju holesterol

Vlakna u naoj hrani e pomoi sniavanju holesterola. Veina Amerikanaca jede daleko manje od preporuenih 25 do 30 g vlakana na dan. Dokazi sada ukazuju da ishrana siromana mastima i bogata vlaknima i ugljenim hidratima prua itav niz prednosti. Uzimanje najmanje 30 do 40 g vlakana dnevno iz raznovrsne biljne hrane moe da umanji va rizik od sranih oboljenja, raka, poremeaja rada creva i drugih oboljenja.53 Lista bolesti povezanih sa tipinom amerikom ishranom siromanom vlaknima je data u tabeli 14.54 Mnogi su iznenaeni uvianjem da postoje razliiti tipovi vlakana, pa ipak sva vlakna imaju jednu zajedniku stvar normalni ljudski sistem organa za varenje ne moe da ih svari. Jedna
Zamene za masti
Ljudi uvek pokuavaju da pronau naine da bi izbegli menjanje svojih navika ishrane. Proizvoai hrane su sasvim svesni tog elementa ljudske prirode i spremni su da profitiraju na njemu. Trenutno, kompanije za proizvodnju hrane testiraju razliite zamene za masti. Neki su primetili da Uprava za hranu i lekove (Food
58
Tabela 14. Bolesti povezane sa ishranom siromanom vlaknima - Zatvor - Zapaljenje slepog creva - Divertikularna bolest - Kila - Varikozne vene - Hemoroidi Rak creva Polipi debelog creva Srana oboljenja log Dijabetes Oboljenje une kese

Slika 10. Vlakna u ishrani umanjuju rizik od bolesti sranih krvnih sudova
Relativni rizik
1,2 1,0 0,8 0,6 0,4 0,37 1 1 Mukarci ene
0,33
definicija za vlakna je nesvarljivi ugljeni hidrati, to znai da se vlakna ne apsorbuju nego izbacuju. U razliite kategorije vlakana spadaju celuloza, hemiceluloza, lignin, pektini i algalni polisaharidi. Prostija klasifikacija vlakana jednostavno deli tipove vlakana na vlakna rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi. Vlakna rastvorljiva u vodi su ta koja su naroito znaajna za sniavanje holesterola. Voe, povre, jezgrasto voe, itarice i mahunarke, sve u svom prirodnom, nepreraenom stanju, predstavljaju pet glavnih grupa namirnica koje sadre ova vlakna za sniavanje holesterola. Primeri takvih vlakana rastvorljivih u vodi su hleb od ovsa i voni pektin. Ta jedinjenja deluju vezivanjem holesterola i unih kiselina (koje lui jetra) u tankom crevu, spreavajui time njegovu apsorpciju. Na sreu, ni u ni holesterol se ne apsorbuju u gornjem delu creva, ve vie u krajnjem ileumu (poslednji deo tankog creva). To daje vlaknima dovoljno vremena da poveu ta jedinjenja. Meutim, ako nedostaju odgovarajua vlakna, i u i holesterol se apsorbuju u krvni sistem, poviavajui nivoe holesterola u krvi. une kiseline se, u stvari, proizvode u jetri od holesterola. Kao rezultat toga, to vie ui izgubite stolicom, to vie holesterola telo mora da iskoristi kako bi nainilo nove une kiseline koje su neophodne za razlaganje masti. Medicinska literatura je bogata primerima o korisnosti vlakana po zdravlje. Jedno istraivanje, objavljeno 1992. godine, utvrdilo je da je dodavanje ishrani 15 g vlakana dnevno snizilo holesterol u krvi za 15%.55 Efekat vlakana u sniavanju holesterola je u vezi sa smanjenjem rizika od sranih oboljenja kod ljudi koji uzimaju velike koliine vlakana. Oni koji upranjavaju ishranu bogatu vlaknima imaju 65% manji rizik od sranih oboljenja, kao to je prikazano na slici 10.56 U drugom istraivanju, sedam grupa ljudi je hranjeno razliitim koliinama bilo ovsene kae, ovsenih mekinja, ili brana. Na kraju 6 sedmica javila su se znaajna poboljanja ukupnog i LDL holesterola
0,2 0 Potronja vea od 16 g na dan Potronja manja od 16 g na dan
kod onih koji su dnevno koristili bilo 28 g brana, 56 g ovsenih mekinja ili 85 g ovsene kae.57 Poto neki skeptici i dalje nisu eleli da veruju da ovas moe da umanji holesterol, kompjuterska procena (meta-analiza) dvadeset paljivo izvrenih istraivanja ovsa je zavrena 1992. godine. Rezultati su prikazali da proizvodi ovsa u ishrani znaajno umanjuju nivoe holesterola.58 Jo jedna itarica koja ima korisne efekte na nivoe holesterola u krvi je heljda.59 Istraivanja iz Kine su pronala da heljda umanjuje i ukupan holesterol i LDL holesterol; u isto vreme umanjila je odnos ukupnog holesterola prema HDL-u. ivotinjski proizvodi (meso, mleko, jaja i sir) ne sadre ni malo vlakana. Mnogi se pitaju zato, poto ivotinje esto konzumiraju velike koliine vlakana. Na primer, krava, koja je u potpunosti vegetarijanac, jede vlakna ceo dan. Pomislili biste da ete ako jedete meso od krave obezbediti obilje vlakana, ali se to ne deava. Razlog je taj to kada krava jede, ona crpi i apsorbuje veliki broj hranljivih materija, ali vlakna u njenoj hrani imaju drugaiju sudbinu. Neka od ovih vlakana krava zaista moe da svari (iako ih ljudi ne mogu variti). Ostatak vlakana prolazi kroz crevni sistem krave i izbacuje se na panjak. U bilo kom sluaju, u meso ili mleko krave ne ugrauje se ni malo korisnih vlakana. U stvari, kada ljudi jedu meso krave ili druge ivotinje, jedu hranljive materije iz druge ruke. Naalost, oni ne dobijaju ni malo vlakana, poto je ivotinja preradila hranu kroz svoj proces varenja. Ako elimo obilne koliine vlakana, odabraemo da jedemo itarice, voe, povre i jezgrasto voe, i to direktno. Hrana koja predstavlja dobar izvor vlakana je navedena u tabeli 15.60
SRANA OBOLJENJA
Tabela 15. Uobiajeni izvori vlakana
Porcija je jedna olja ili jedno pare ukoliko nije drugaije naznaeno
59
mleko, moe da snizi nivoe holesterola i do 60 do 80 mg/dl u toku samo tri nedelje. Video sam da se to deava kod mnogih mojih pacijenata koji su primenili potpunu vegetarijansku ishranu (bez ivotinjskih belanevina). Ako se drastino smanjenje ne javi pri takvoj ishrani, temeljno pregledam ta pacijent stvarno jede i esto utvrdim da su ivotinjske belanevine nesvesno koriene u obliku kazeina u zameni za mleko ili proizvodima od jaja bez holesterola kao to je eg biters. Kada se jednom ivotinjske belanevine potpuno izbace, obino se javi oekivani drastini rezultat. Potpunije informacije o predmetu izvora belanevina i serumskog holesterola nalaze se u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama.
Namirnica
Vlakna (g)
Namirnica
Vlakna (g)
Hleb od integralne penice 2,1 Bagel, integralna penica 4,3 Pita hleb, integralna penica 6,3 Kokice (4 olje) Ovsena kaa pagete, integralna penica Biskviti od penice Granola Jabuka, sa korom Pomoranda, svea Kupine, sirove 5,2 4,1 4,5 2,2 6,6 2,8 3,1 7,2
Kruke, konzervirane 7,7 Maline 11,0 Karfiol 4,6 Brokoli 5,2 Graak 6,7 Prokelj 7,0 Slatki krompir (batata) bez ljuspe 7,7 Soivo 10,3 Pinto graak 12,0 Mornariki graak 15,4 Jaja 0,0 Meso 0,0 Mleko 0,0 Sir 0,0
Problem sa oksidovanim holesterolom

Holesterol izloen na atmosferi odreeno vreme, tei da se kombinuje sa kiseonikom iz vazduha, proizvodei ono to se naziva oksidovani holesterol. Oksidovani holesterol predstavlja jo jedan znaajan faktor ishrane koji Kejsova jednaina nije uvrstila. U stvari, moe se ispostaviti da je ovo jedinjenje najznaajniji faktor ishrane koji utie na rizik od sranih oboljenja. Ve 1940-ih je utvreno da nije sav holesterol isti po svojoj verovatnoi prouzrokovanja ateroskleroze. Dr ajkov je sa saradnicima utvrdio da su kokoke koje su hranjene velikim koliinama holesterola razvile velike nivoe holesterola u krvi i znaajan nivo ateroskleroze. Sa druge strane, kokoke kojima su davani hormoni za povienje njihovog holesterola na sline nivoe, praktino nisu imale nikakve masne naslage u arterijama.64 Doktori Peng i Tejlor iz Olbanija, u Njujorku, izvrili su dalje eksperimente traei neto u holesterolu iz ishrane to je bilo naroito tetno za krvne sudove. Njihova otkria su navedena u tabeli 16.65,66 Neke hemikalije, zvane oksidacioni proizvodi, bile su toliko toksine da su unitile elije koje oblau arterije za manje od 24 sata. tavie, bila je potrebna samo mala koliina
Tabela 16. Uskladitena hrana koja sadri holesterol moe da postane smrtonosna - Uskladitena hrana koja sadri holesterol se moe kombinovati sa kiseonikom iz vazduha. - Procenjena 32 oksidaciona proizvoda pronaena su u takvoj hrani. - Odreeni proizvodi tih karakteristika, ak i u malim koliinama, imaju smrtonosno tetne efekte na arterijske zidove.
Kao to smo ranije uoili, sve do nedavno, veina obrazovnih programa o holesterolu nikada nije ila izvan Kejsove jednaine. Oni bi upoznali uesnike o znaaju holesterola u ishrani, kao i o opasnostima od zasienih masnih kiselina sa najveim naglaskom upravo na tim kiselinama, ali tu se rasprava zavrava. Nedavno je tema o vlaknima pronala svoj put do programa obrazovanja laika, ali esto ne dobija punu panju koju zasluuje. Druge informacije koje, naalost, nedostaju veini obrazovnih programa, predstavljaju temu o belanevinama i oksidovanom holesterolu.
ivotinjske belanevine poveavaju holesterol

Odnosi izmeu holesterola i belanevina se objavljuju u medicinskoj literaturi nekih 20 godina, ali su u najveoj meri bili alosno zanemarivani. Velika koliina istraivakog materijala je sada ustanovila da je holesterol u krvi krajnje zavisan od tipa belanevina koje se unose.61,62,63 ivotinjske belanevine (ak i belanevine iz nemasnog mleka) e same povisiti nivoe holesterola u krvi dok e biljne belanevine sniziti holesterol. U stvari, mnogi ljudi, koji su inae na ishranama zdravim za srce, nee moi da snize svoj holesterol u znaajnoj meri sem ako potpuno ne uklone ivotinjske belanevine iz svoje ishrane. Istraivanja su pokazala da prebacivanje sa ishrane siromane zasienim masnim kiselinama i holesterolom, korienjem belanevina iz nemasnog mleka, na ishranu siromanu zasienim masnim kiselinama i holesterolom, korienjem belanevina iz soje kao zamene za
60
ovih toksinih hemikalija za prouzrokovanje nepovratne tete. U radu Penga i Tejlora, smrtonosni efekti na krvne sudove su se javili kada je samo pola ili jedan procenat holesterola u krvi bio oksidovan.67 Njihovo istraivanje je naroito znaajno zato to je razaranje elija koje oblau arterije jedan od glavnih faktora koji zapoinje ili ubrzava nagomilavanje holesterola kod ateroskleroze. Peng i Tejlor su takoe izvrili hemijska merenja odreenih namirnica da bi utvrdili koliko su oksidovanog holesterola sadrale. Istraivai su zatim testirali tetna jedinjenja na elijama krvnih sudova majmuna kako bi utvrdili koliko su opasna. Namirnice koje su sadrale proizvode oksidovanog holesterola i proizvele tetu elijama krvnih sudova navedene su u tabeli 17.68
Tabela 17. Namirnice koje sadre tetne proizvode holesterola
ima razvnovrsne posledice, kao to je saeto u tabeli 19.71

Tabela 19. Vaskularna oteenja usled oksidovanog holesterola - Oksidovani holesterol kojim su hranjeni zeevi i majmuni proizveo je drastino vaskularno oteenje u toku 24 sata. - ist, neoksidovan holesterol nije proizveo vaskularna oteenja.
Izvori najtetnijeg holesterola za aorte majmuna su:

1. 2. 3. 4. Meavina za krem Meavina za palainke Parmezan Svinjska mast
Najtetnija kombinacija oksidacionih proizvoda holesterola je pronaena u meavini za krem u kojoj su kombinovani eer, mleko i jaja. Suva meavina je oigledno bila izloena vazduhu znaajan vremenski period usled svog dugog boravka u pakovanju. Pre vie od sto godina jedan autor je uvideo opasnosti od kremova i pudinga. Njegovo upozorenje je navedeno u tabeli 18.69
Tabela 18. Naroito tetno Naroito su tetni kremovi i pudinzi u kojima su mleko, jaja i eer glavni sastojci. Treba izbegavati veu upotrebu mleka i eera zajedno.
Neki su uoili da je sladoled najei oblik kremova u Americi danas. Meavine za palainke koje sadre jaja i mleko u prahu su podjednako tetne kao i krem. Trei najtetniji proizvod je parmezan; ispostavilo se da je tetan isto koliko i svinjska mast. tavie, konzumiranje oksidovanog holesterola moe da povisi nivo holesterola u krvi vie od samog istog holesterola.70 Meutim, ak iako va nivo holesterola u krvi ostane normalan, istraivanja na ivotinjama pokazuju da korienje oksidovanog holesterola moe da
Zeevi su hranjeni umerenom koliinom istog, neoksidovanog holesterola 45 dana. Njihov holesterol u krvi je ostao u normalnom opsegu i nisu doiveli nikakvo oteenje krvnih sudova. Oni zeevi kojima su davane iste koliine oksidovanog holesterola su takoe odravali normalne vrednosti holesterola u krvi. Meutim, kod njih se javilo znaajno oteenje krvnih sudova. Istraivanja na ljudima takoe podupiru injenicu da oksidovani holesterol u ishrani moe da povea va rizik od oboljenja srca ak iako va nivo holesterola u krvi ostane normalan. Na primer, godinama smo znali da bez obzira na nivo holesterola u krvi, to vie holesterola jedete, to je vei va rizik od sranih oboljenja. Holesterol u ishrani je ono to se naziva nezavisni faktor rizika za razvoj sranih oboljenja.72 Dopustite mi da pokuam da razjasnim to primerom. Pretpostavimo da su bliznakinje identine u svakom faktoru koji se odnosi na srana oboljenja. Imaju isti krvni pritisak, obe nikada nisu puile, imaju identine gene, itd. Pretpostavimo takoe, da imaju identian nivo holesterola u krvi. Meutim, pretpostavimo da postoji jedna razlika: jedna od sestara jede daleko vie holesterola od druge. Ono to nam istraivanje kae jeste da je daleko verovatnije da e sestra koja jede vie holesterola patiti od sranog oboljenja. Jednostavno reeno, znamo da je holesterol u vaoj ishrani tetan iz vie razloga, a ne samo zbog svoje tenje da povisi holesterol u krvi. Verujem da se veliki deo ove dodatne opasnosti objanjava prisustvom oksidovanog holesterola. Iako do sada jo uvek nisu nainjena detaljna merenja oksidovanog holesterola za svaku vrstu hrane, logino je pretpostaviti da svaka namirnica koja sadri holesterol ima neke proizvode oksidacije u sebi. Vana poruka je da i osobe sa normalnim holesterolom u krvi moraju da budu paljive i da ogranie holesterol u svojoj ishrani. Ako niste na takvoj ishrani sa malo holesterola, onda verovatno moete da imate poveani rizik od
SRANA OBOLJENJA
61
sopstvenih tela. U stvari, gvoe je dobro utvreni stimulans (katalizator) oksidacije. Oksidovanja jedinjenja kao to je oksidovani holesterol mogu da otete omota krvnih sudova i da stimuliu nastanak ateroskleroze. Gvoe takoe doprinosi viem nivou hemoglobina. Iako se nekada smatralo da je povien hemoglobin poeljan, preveliki nivo hemoglobina moe da predstavlja problem. Vie hemoglobina znai vie kiseonika u krvi. Hemoglobin koji nosi kiseonik moe, zauzvrat, da obezbedi gorivo za oksidaciju koju gvoe stimulie. Prema tome, prevelika koliina gvoa moe tetno da deluje na dva naina u naoj krvi: prvo, znai da je vie kiseonika prisutno, i drugo, stimulie kiseonik da se kombinuje sa holesterolom i formira oksidovani holesterol. Trei tetni rezultat povienog nivoa hemoglobina je da krv postaje gua i lake se moe formirati ugruak i zapoeti infarkt.75 Vano je shvatiti da nam je gvoe potrebno, ali da je viak gvoa izgleda problem. Na sreu, osoba moe da odrava dovoljne nivoe gvoa, a da nema viak gvoa usvajanjem potpune vegetarijanske ishrane. Istraivanje sa Harvarda dokazuje te odnose.76 Harvardski istraivai su analizirali navike u ishrani skoro 45.000 mukaraca, a zatim su ostali u kontaktu sa njima 4 godine. Otkrili su da su mukarci koji su jeli najvee koliine ivotinjskih izvora gvoa (zvanog hem gvoe) imali najvee stope infarkta. Ovaj odnos se ne moe objasniti razlikama u koliini masti ili holesterola koje su jeli. Ti isti mukarci sa poveanim uzimanjem gvoa iz ivotinjskih izvora su takoe imali poviene nivoe feritina u krvi, to je znailo da su imali vie gvoa uskladitenog u telima.
infarkta ili loga, bez obzira na nivo holesterola u vaoj krvi. Ateroskleroza se esto javlja rano u ivotu. Istraivanja oksidovanog holesterola mogu takoe da pomognu u objanjavanju zato se kod nekih osoba ateroskleroza razvija ranije nego kod drugih. Jedan znaajni rani faktor moe da bude tip mleka koje odoje pije. Kada beba uzima majino mleko direktno sa bradavice, ona dobija holesterol u mleku. Meutim, holesterol koji dolazi od majke je ist, nije oksidovan kao sadanje vetake prehrane zasnovane na kravljem mleku koje su bile dugo obraivane u prisustvu vazduha. Peng i Tejlor su utvrdili toksine oksidovane proizvode holesterola u mleku u prahu za bebe.73 Jedna teorija je da su bebe koje se hrane kravljim mlekom u prahu predodreene da razvijaju masne trake rano u detinjstvu. Meutim, iz toga ne treba zakljuiti da je najbolji nain za odrasle osobe da dobiju svoje mleko da odu do tale i da ga uzmu direktno od krave da bi umanjile izlaganje vazduhu. Taj metod bi mogao da umanji vau potronju oksidovanog holesterola, ali bi takoe veoma uveao vae izlaganje itavom nizu infektivnih bolesti kako je navedeno u 11. poglavlju: Mleko prijatelj ili neprijatelj? Nae rastue razumevanje oksidovanog holesterola me je navelo da zakljuim da bilo koji program koji ne govori o ovom problemu zanemaruje jedan od najznaajnijih faktora u umanjivanju rizika od sranih oboljenja. Smatram da e poveana panja istraivanja na oksidovanim proizvodima holesterola ukazati na neke druge odnose. Na primer, veoma je mogue da je hrana sa veim sadrajem eera podlonija oksidaciji.74 To bi pomoglo da se objasni obilje proizvoda oksidacije koji se nalaze u proizvodima kao to su krem i palainke namirnice sa izvorom holesterola (mleko i jaja) i eerom. To bi objasnilo zato je eer u ishrani iznova povezivan sa aterosklerozom.
Vitamini poboljavaju nivoe holesterola

Videli smo da gvoe poveava verovatnou da se normalni holesterol oksiduje u naim telima. Meutim, postoji veliki broj supstanci u hrani koje, izgleda, spreavaju da se oksidacija odigra u nama. Te supstance se nazivaju antioksidansi. Tri od najbolje istraenih jedinjenja u ovom pogledu su antioksidativni vitamini E, C i beta karotin. Utvreno je da unos vitamina E umanjuje rizik od sranih oboljenja. Ukupno 40.000 mukaraca je kategorizovano u odnosu na koliinu dnevnog unosa vitamina E. Oni koji su unosili 60 IU na dan umanjili su svoj rizik od sranih oboljenja za 34-50% bez obzira na drugu vrstu hrane koju su uzimali. Kako moemo da dobijemo dovoljno vitamina E u naoj ishrani na dnevnoj osnovi? Poto
Problemi sa gvoem i oksidacijom

Skandinavski istraivai su 1992. godine iznenadili mnoge u medicinskoj zajednici otkriem da su vee koliine gvoa uskladitenog u telu poveale rizik osobe od sranih oboljenja. Ti istraivai su istakli znaajnu injenicu: pored toga to se holesterol oksiduje u naoj hrani, moe da se oksiduje i unutar naih tela. Povieni nivo gvoa u krvi (mereno krvnim jedinjenjem zvanim feritin) moe da povea pretvaranje normalnog holesterola u opasnu oksidovanu varijantu unutar naih
62
su ivotinjski proizvodi siromani vitaminom E, to nas dovodi do odluke uzimanja dodataka ili preuzimanja znaajno obimnijeg izbora vegetarijanske hrane. Iako ne postoje poznati toksini efekti, takoe ne postoji ni medicinsko opravdanje za upotrebu velikih doza dodataka vitamina E za spreavanje sranih oboljenja, naroito poto je on iroko rasprostranjen u obinoj hrani.78 Dobri izvori vitamina E su penine klice, biljna ulja, mahunarke, jezgrasto voe (naroito badem), integralne itarice, i zeleno, lisnato povre.79 Kao to smo ve napomenuli, zatita od sranih oboljenja koju obezbeuje vitamin E verovatno nastaje usled spreavanja oksidacije holesterola u telu.
homocisteina u krvi, rizik od sranog oboljenja se takoe poveava za priblino 10%.86 Iako to nije podjednako znaajan faktor rizika kao holesterol u krvi (za svakih 10% porasta holesterola javlja se porast rizika od sranih oboljenja od 20-30%), nivo homocisteina je jo jedan nezavisan faktor rizika za bolest.87 Dobre vesti su, kao i obino, da zdrav nain ivota moe da pomogne reenju problema umanjujui nivo homocisteina u krvi. Osobe koje piju kafu imaju visok nivo ove supstance u krvi. Ako pue, on je vei, po istraivanju 16.000 odraslih osoba u Norvekoj.88 Istraivanje je rezimirano u tabeli 20.
Tabela 20. Kafa i cigarete poveavaju nivo homocisteina u krvi
Namirnice sa beta-karotinom poboljavaju nivo holesterola

Harvardsko istraivanje je utvrdilo da korienje hrane koja sadri beta karotin umanjuje smrtne sluajeve od infarkta. Tokom perioda od skoro 5 godina, u ovom istraivanju je uestvovalo oko 1300 osoba. Rezultati su pokazali da je porast korienja voa i povra bogatog beta karotinom umanjio broj smrtnih sluajeva od kardiovaskularnih oboljenja.80 Zanimljivo je da uzimanje dodataka beta karotina ne smanjuje rizik od sranih oboljenja.81 Prema tome, druge antioksidativne hranljive materije u vou i povru mogu da dodaju zatitni efekat krvnim sudovima. Beta karotin se obilno nalazi u argarepi, paradajzu, prokulama, jagodama i zelenom povru kao to je kelj. Takoe se nalazi u lubenicama, ananasu i utom tipu tikve. U istraivanju, pri korienju ovih namirnica, bez obzira koliki je bio nivo holesterola kod uesnika, javljao se nezavisan odnos u sniavanju rizika od infarkta.
Homocistein u krvi se poveava:

- Uzimanjem vie od 9 olja kafe dnevno. - Prekomernim puenjem povezanim sa velikom upotrebom kafe. Najvei potroai kafe su imali skoro 60% vie homocisteina od onih koji nisu pili kafu.
Drugi faktori ishrane koji utiu na srana oboljenja: homocistein

Homocistein je jedna od vie od 20 razliitih aminokiselina koje telo koristi za izgradnju belanevina i vrenje hemijskih procesa u elijama. Iako geni igraju ulogu u veim nivoima homocisteina, ishrana takoe ima znaajnu ulogu. Istraivai su utvrdili da osobe sa visokim nivoom homocisteina u krvotoku imaju dva puta veu verovatnou od zakrenja arterija.82,83,84 Jedan istraiva je naveo da poveani nivo homocisteina kod velikog broja Amerikanaca moe da objasni znaajnu proporciju vaskularnih oboljenja u Sjedinjenim Dravama.85 Na svakih 10% porasta nivoa
Uzdravanje od kafe i duvana e veoma pomoi oslobaanju osobe od ovog rizika od sranog oboljenja. Folna kiselina i vitamini B6 i B12 u ishrani su umanjivali koliinu homocisteina, pretvarajui ga u drugu aminokiselinu zvanu metionin. Ovi B vitamini se nalaze u sojinom mleku i odreenim vrstama cerealija kao i u ivotinjskim proizvodima. Uzimanje najmanje 400 mcg/dan folne kiseline samo iz voa i povra moe da umanji rizik od infarkta i loga i do 40% sniavanjem nivoa homocisteina,89,90 rezultujui u procenjenih 13.000 manje smrtnih sluajeva od infarkta godinje. ene (naroito one koje mogu da zatrudne) treba da uzimaju ovu koliinu folne kiseline svakog dana kako bi se spreile deformacije centralnog nervnog sistema fetusa. Bogati izvori folne kiseline91 i vitamina B692 su navedeni u tabelama 21 i 22.
Slika 21. Izvori folne kiseline Koliina Namirnica Folna kiselina (mcg) 150 g Govei biftek, sa ranja 16 1/2 olje Pakanat, sirovi komadi 44 1 olja Sok od ananasa, konzerviran 58 1 olja Sve sok od narande 75 1/4 olje panski kikiriki, sirov 88 1 olja Slaica, sirova 105 1 olja Spana, sirov 109 1 olja Mornariki pasulj 255 1 olja Okra mahune, zamrznute 269 1 olja Soivo 831 1 olja Crnooki pasulj 1057
SRANA OBOLJENJA
Tabela 22. Dobri izvori vitamina B6
63
Tabela 23. Faktori koji poveavaju nivo HDL-a - Vebanje Tranje, dogiranje, brzo hodanje, vonja bicikla, skijako tranje, plivanje, rehabilitacija srca - Lekovi Fibratni lekovi, nijacin, estrogen, dilantin, gemfibrozil, alkohol - Namirnice Lecitin, ginseng, beli luk, crni luk, pivski kvasac, hrom, vitamini C i E - Prestanak puenja - Hlorisani pesticidi
Koliina Namirnica Vitamin B6 (mg)

40 g 1 olja 1 komad 1/2 olje 1 olja 1 komad 1 olja 1 olja 1 olja 1/2 olje Peena govedina 0,15 Paprike, seckane 0,25 Slatki krompir (batata), peen 0,25 Engleski orah 0,28 Prokelj, zamrznut 0,45 Banana 0,66 Naut (leblebije) 1,07 Seme suncokreta 1,08 Seme susama, celo 1,14 Pirinane mekinje 1,69
Dovoljne koliine metionina (neophodne aminokiseline) su znaajne i mogu se lako dobiti pri potpunoj vegetarijanskoj ishrani. Meutim, prekomerne koliine metionina mogu da budu opasne. Jedan od razloga za to je da se metionin takoe pretvara u telu u homocistein.93 Izbegavanje hrane sa velikim nivoima metionina, kao to su jaja, sir, govedina, piletina i riba, izgleda razumno.94
Vebanje pogoduje nivou HDL holesterola

Kada je HDL holesterol visok, on izdvaja lo holeterol iz arterija i pomae zatiti arterija od oteivanja. Visok nivo HDL-a moe ak da pomogne preokretanju oboljenja sranih arterija. Kako moemo da poveamo nae nivoe HDL-a? Pokazano je da vebanje poviava HDL.95 Vebanje koje poviava HDL nije tipa dizanja tegova, ve aktivnija ili aerobna vrsta koja poveava stopu otkucaja srca i zahteva ritmike pokrete tela i duboko disanje. to je vebanje aerobinije, ostvaruje se vei porast HDL-a.96 Zbog uloge vebanja u poveanju koliine HDL-a i umanjivanja rizika od ateroskleroze na taj nain, slaba fizika spremnost se treba smatrati za nezavisan faktor rizika za razvoj sranih oboljenja.97 Lista faktora koji poveavaju nivo HDL-a je prikazana u tabeli 23. Najbolja vest je da ako ste sada fiziki nespremni i ponete sa redovnim programom vebanja, istraivanja ukazuju da moete da umanjite rizik od sranih oboljenja za 50%.98
Drugi faktori koji poviavaju nivo HDL holesterola

Uzimanje bilo kojih lekova navedenih u tabeli 33 koji poveavaju HDL nije poeljan metod zbog moguih sporednih efekata.99,100 Visoke doze vitamina B, nijacina, mogu da poboljaju nivo HDL-a; meutim, u tim dozama
nijacin deluje vie kao lek, a ne kao vitamin.101 Zbog toga, ako uzimate velike doze nijacina morali biste da budete pod nadzorom lekara. Paljivo medicinsko praenje sporednih efekata se snano preporuuje. Naroita panja bi trebalo da se obratiti na jetru poto velike doze nijacina mogu ponekad da budu toksine za taj organ. Estrogen kod ena poveava koliinu HDL-a. To moe da bude jedan od prvenstvenih razloga zbog koga prosena ena ne doivljava srana oboljenja sve do 10 godina kasnije u odnosu na prosenog mukarca. Posle menopauze, kada proizvodnja estrogena opadne, ene brzo stignu mukarce u pogledu rizika od sranih oboljenja. Prema tome, 52% svih smrtnih sluajeva od infarkta se javlja kod ena.102 Korienje alkohola je bilo povezano sa viim nivoima HDL-a. Meutim, nikako ne odobravam upotrebu alkohola zbog znaajnih skrivenih opasnosti koje on nosi. Te opasnosti su obraene potpunije u 17. poglavlju pod nazivom: elite pie? tavie, alkohol moda ne povisi va HDL ako ste ve na odlinom programu. Hartung (Hartung) je sa saradnicima utvrdio da umerena upotreba alkohola nije obezbedila nikakvu HDL korist za mukarce koji su redovno trali.103 Pored alkohola, postoje drugi otrovi koji poveavaju nivo HDL-a, kao to su hlorisani pesticidi. Ponovo, oigledno ne bih preporuio takve agense kao poboljivae HDLa. Postoje sigurniji naini za poveavanje HDLa. Kada osobe prestanu sa puenjem, njihov HDL obino usled toga znaajno raste. Gubitak teine moe takoe da pomogne u poveanju vaeg HDL-a.104 Hrana koja sadri lecitin, ginseng, beli luk, crni luk, pivski kvasac, oligomineral hrom, vitamin C i vitamin E moe da pomogne poveanju HDL-a. Primer hrane koja poveava nivo HDL-a je beli luk. U jednom
64
istraivanju belog luka, davano je osobama sa doivelim infarktom da jedu 4 ena belog luka na dan u toku 8 meseci. Rezultati su impresivni i prikazani su u tabeli 24.105
Tabela 24. Efekat belog luka na holesterol i trigliceride

Tabela 25. Sedam koraka za sniavanje nivoa triglicerida Smanjenje teine Vebanje Ishrana sa manje masti Smanjenje stresa Prestanak puenja Uzdravanje od alkohola Izbegavanje eera
Prvobitno 4. mesec 8. mesec

Holesterol u krvi Trigliceridi u krvi LDL+VLDL
(% od ukupnog)
300 170 83% 17%
320 165 84% 16%
235 120 72% 28%
HDL
(% od ukupnog)
Na poetku istraivanja, HDL nivoi su bili veoma niski na samo 17% od ukupnog holesterola. Bili su duboko u opasnoj zoni. Meutim, na kraju 8. meseca, njihovi apsolutni nivoi HDLa su bili punih 65% vii, na 28% od ukupnog holesterola. tavie, beli luk ne samo da je povisio poeljni HDL, ve je takoe snizio ukupni i LDL holesterol kao i trigliceride. Drugim reima, sve vrednosti holesterola su se pomerile u pravom smeru. Jedina znaajna promenljiva u ovom istraivanju je bila potronja belog luka. Iz velikog broja razliitih perspektiva, beli luk ne samo da poboljava ukus hrane, ve je i deo zdrave ishrane.
to smo ve videli, veina masti u naoj ishrani su trigliceridi po prirodi. Pored toga, smanjivanje vaeg nivoa stresa i prestanak puenja mogu da umanje trigliceride. Mnogi ljudi imaju visok nivo triglicerida samo zato to piju alkohol. Kada prestanu sa upotrebom alkohola, nivo triglicerida se sputa na normalu. I poslednje, tedljivo koristite eer. eer poviava trigliceride. Ako elite da stavite vae trigliceride pod kontrolu, naroito izbegavajte preraeni eer kao to su beli eer, med, melasa i gazirana pia, dezerti, slatkii itd, u koje se stavljaju ti zaslaivai. Naroito treba izbegavati zaslaivae u kombinaciji sa holesterolom i zasienim masnim kiselinama, kao u kremovima i sladoledu.
Genetika i holesterol
Neke osobe genetiki imaju sklonost ka niim nivoima holesterola. Meutim, ako upranjavaju lo nain ivota, ipak mogu da dobiju infarkt. Druge osobe imaju loe gene koji ih predodreuju za visoke nivoe holesterola. Meutim, ako je njihov celokupni nain ivota dobar, mogu definitivno da odloe, ako ne i potpuno da izbegnu infarkt. Postoje osobe koje su genetiki sklone da imaju visok nivo ukupnog holesterola, ali ne moraju da pate od rizika od infarkta jer ive zdravim stilom ivota i imaju visok HDL nivo. Vana poruka je sledea: moramo da posmatramo izvan onoga to predstavljaju nai nivoi holesterola, izvan onoga to su nai nivoi HDL-a i izvan naih nivoa triglicerida. Linija odbrane broj jedan je zdrav nain ivota. Tu spada naroita panja pri unosu hrane, to je ishrana koja je zasnovana u velikoj meri na biljnoj hrani bez holesterola, bogatoj vlaknima, kakvu smo prouavali u ovom poglavlju. Takoe smo prepoznali druge aspekte reima prevencije sranih oboljenja ukljuujui i redovno vebanje, prestanak puenja i kontrolu krvnog pritiska. Meutim, postoje i drugi faktori u stilu ivota koji je zdrav za srce, a koje moramo da
Trigliceridi
Naziv triglicerid se odnosi na jedinjenje koje je sainjeno od tri masna (tehniki, masnih kiselina) lanca. Ta jedinjenja predstavljaju glavni prenosni oblik masti u krvotoku. tavie, mast u hrani je obino u obliku triglicerida. Povieni nivo triglicerida takoe predstavlja faktor rizika za srana oboljenja. Godinama se znalo da to je vii nivo triglicerida, to nivo HDL-a tei da bude nii. Nije jasno da li trigliceridi smanjuju nivo HDL-a, ali bi to mogao da bude sluaj. U svakom sluaju, sniavanje visokog nivoa triglicerida e bezuslovno poveati nivo HDL-a. Kako moemo da umanjimo trigliceride? Pregled nekih od kljunih preporuka za nain ivota prikazan je u tabeli 25. Jedan korak je smanjenje teine. Mnogi ljudi sa visokim koliinama triglicerida imaju viak kilograma. Sputanje na vau idealnu teinu moe da dovede trigliceride u idealan opseg (manje od 150 mg/dl). Drugi korak je vebanje. Vebanje, kao to smo ve napomenuli, takoe poviava nivo HDL-a. Trei navedeni korak je ishrana sa manje masti. Kao
SRANA OBOLJENJA
65
siromanu zasienim masnim kiselinama i holesterolom, a bogatu vlaknima. Postoje samo dobri sporedni efekti koji rezultuju iz takvog naina ivota. Meu primere spadaju bolji energetski nivo, vri san, privlaniji izgled, manji broj lakih bolesti. Kada lekari prepiu lekove, moramo uvek da procenimo koristi nasuprot riziku. Tano je da su malom delu populacije, zbog genetskih mana, moda potrebni lekovi pored zdravog naina ivota kako bi se spreila ili preokrenula srana oboljenja. Meutim, veini nisu potrebni takvi lekovi ako razviju zdrav nain ivota do najveeg potencijala. Troak leenja je jo jedan faktor koji za mnoge predstavlja teret, naroito ako im osiguranje ne pokriva takve lekove. Kada neko ko ima povieni holesterol i mora paljivo da se nadgleda doe u moju ordinaciju, ak i kada izgleda da koristi lekova premauju rizike, cena lekova predstavlja ozbiljnu brigu. Istraivanje koje je objavljeno u asopisu amerikog medicinskog udruenja (Journal of American Medical Association) je predloilo da bi mogue koristi od lekova trebalo da se procene u odnosu na njihove rizike, ne samo u oblasti sporednih efekata, ve takoe i u pogledu cene.107 Procene cena koje su dali autori su rezimirane u tabeli 26.
Tabela 26. Cena lekova za sniavanje holesterola - Istraivanje je ukljuivalo upotrebu holestiramina, umereno skupog leka. - Cena je varirala od 36.000 do 1.000.000 dolara godinje. - Cena se najvie isplatila kod mlaih pacijenata, puaa i osoba sa hipertenzijom.
uvaavamo ako elimo da uveamo potencijal prevencije od sranih oboljenja.
Faktori rizika pored holesterola: normalna teina

Amerika vlada je 1990. godine ponovo pregledala predloge za teinu ena. Izgledalo je da to podupire ideju da je umereno poveanje teine u srednjem dobu prihvatljivo. Meutim, naredno istraivanje je analiziralo podatke o teini preko 110.000 registrovanih medicinskih sestara tokom perioda od 14 godina. Harvardski istraivai su utvrdili da je bilo kakvo poveanje teine posle 18. godine povealo rizik od sranih oboljenja. ak i meu onima koje su bile unutar novih predloga za normalnu teinu, to su vie uveavale teinu, to su vie uveavale svoj rizik od sranih oboljenja. Javio se porast rizika od oko 20% za najmanje poveanje teine, ali se pojavila skoro etiri puta vea ansa od infarkta za osobe sa najveim porastom teine koje su jo uvek bile u okviru predloenih normalnih teina. Istraivaki lanak je zakljuio da je dobijanje na teini posle 18. godine jak predskaziva sranog oboljenja. On je izrazio zabrinutost da su trenutne predloene teine bile lane, ubeujui veliki broj ljudi koji su bili unutar trenutnih predloga, ali su imali faktore rizika od sranih oboljenja koji su se mogli izbei. Iako smo godinama znali da sama gojaznost predstavlja rizik za srana oboljenja, ovo istraivanje je pokazalo da ak i elegantno popunjeni ljudi mogu da imaju znaajan rizik od sranih oboljenja u poreenju sa svojim vitkim suispitanicima koji ne pue.106 Meutim, gojazne ene su osloboene od poveanog rizika ako nemaju povieni krvni pritisak, povien nivo masti ili dijabetes. Samo jedna treina ena ulazi u ovu kategoriju.
Upotreba lekova za umanjenje nivoa holesterola

U dananjoj Americi je popularno sniavati povien nivo holesterola lekovima. Imamo veoma mone lekove koji zaista mogu da pomognu u sniavanju holesterola, ali svi oni imaju potencijal da izazovu razliite sporedne efekte. Sa druge strane, mnogi su usvojili zdrav nain ivota koji im moe sniziti nivo holesterola isto toliko ili vie nego to bi to uinili lekovi a time izbegavaju potencijalne tetne sporedne efekte. Nema negativnih sporednih efekata kada primenjujete razuman program redovnog vebanja i kada upranjavate ishranu
Za ljude sa povienim holesterolom i dodatnim problemom kao to je povieni krvni pritisak ili puenje, godinja cena spasenih ivota je relativno manja. Lekovi nisu stvarno najbolji odgovor za amerikog ubicu broj jedan srana oboljenja. Prepisani lekovi imaju svoje mesto, ali u sveukupnoj prevenciji sranih oboljenja najbolji, najjeftiniji i najefektivniji nain je jo uvek zdrav nain ivota. Zdrava ishrana nije skupa, a koristi su dalekosene. ak i proizvoai lekova, koji piu reference prepisivanja lekova lekarima, uvek spominju da je ishrana prvi i osnovni korak terapije sniavanja holesterola. ak je i za one na lekovima dobra ishrana i dalje neophodna. Osoba e imati vei
66
efekat sniavanja holesterola ako pored uzimanja pilula izvri izmene naina ivota.
ivotni stres moe da prouzrokuje srani udar

Stres je jo jedan faktor koji poveava rizik od sranog udara. Rokovi, neslaganja sa efom i druge takve situacije koje poveavaju puls znaajno poveavaju rizik od sranog udara. Ukupno 129 osoba koje su preivele srani udar je ispitivano o svemu to im se desilo 26 asova pre napada. Ozbiljni stres je proivelo 51%. Tipovi dogaaja koje su oni proiveli su navedeni u tabeli 27.108
Tabela 27. Stres poveava rizik od sranog udara - Rokovi, svae sa efom, druge situacije koje poveavaju puls - Znaajni sastanci, dranje prezentacija, otputanje - Emocionalne rasprave sa suprunicima, decom - Smrtni sluajevi u porodici - Finansijski problemi plaanje rauna, ekovi bez pokria, finansijska kriza
jedan ili dva izvora emocionalne potpore imaju dva puta veu verovatnou da ive najmanje jo godinu dana posle napada od onih bez potpore. Autor jednog istraivanja je zakljuio: Ovim istraivanjem imamo daleko odreeniju ideju da aspekt emocionalne potpore moe da predstavlja neophodnu dimenziju povezanu sa opstankom posle poetka napada koji ugroavaju ivot.110 Roaci i prijatelji obezbeuju jedinstveni izvor emocionalne potpore; meutim, duhovni faktori takoe igraju odreenu ulogu. Iako moda ivite sami, moete da imate oseaj duhovne potpore koja dolazi lino od Boga. Znaaj emocionalne potpore nas takoe podsea na nae obaveze prema naim prijateljima i susedima. Ukoliko nam je bliska osoba doivela infarkt, naa emocionalna potpora moe da predstavlja ogromnu pomo u spreavanju drugog sranog udara. To nije neto to treba uzimati olako. Drugi infarkt je esto smrtonosniji od prvog.
Da li treba koristiti lekove za kontrolu stresa?

Mnoge osobe pokuavaju da kontroliu svoj stres korienjem lekova. To nije optimalno. Takvi lekovi mogu u stvari da poveaju rizik od infarkta. Izvreno je istraivanje na enama koje su uzimale lekove za umirenje (kao to je valijum, ativan, librium i ksanaks) i/ili protiv depresije (kao to je elavil, tofranil i pamelor). Istraivanje je utvrdilo da lekovi mogu u velikoj meri da poveaju rizik od infarkta. ene koje koriste lekove su imale skoro 17 puta vei rizik od infarkta, a one koje su neko vreme u toku svog ivota koristile te lekove, imale su tri puta vei rizik.111 Poveani rizik ne mora u celini da se javlja usled korienja lekova. Deo moe da nastane usled stresa koji lei u osnovi njihovih problema. U svakom sluaju, ak i pored faktora stresa, sam lek predstavlja znaajan rizik od infarkta. Znaajna poruka ovih istraivanja je da nain ivota u cilju spreavanja sranih oboljenja stavlja akcenat na reavanje problema stresa idealno bez lekova. Naini na koje bi se postigla optimalna kontrola stresa su predstavljeni u 14. poglavlju: Stres bez potresa.
Radi poreenja, veliki broj ljudi koji nije imao srani udar je bio ispitan o svojim stresovima. Samo 12% njih je doivelo bilo kakav ozbiljni stres u istom vremenskom okviru.
Bes moe da bude opasan

Stresne situacije koje izazivaju bes su naroito opasne za one sa sranim oboljenjima. Osobe sa ve postojeim sranim oboljenjem vie nego duplo uveavaju rizik od infarkta miokarda kada se razbesne.109 Ovaj poveani rizik traje jo dva sata posle napada besa. Na osnovu ovih i drugih istraivanja je jasno da stresna iskustva mogu znaajno da poveaju na rizik od infarkta. Jedan razlog moe da bude taj to stres moe da prouzrokuje gr sranih arterija. Kao rezultat toga, kada elije za zgruavanje krvi, krvne ploice, pokuaju da prou kroz arteriju, onemoguene su i lake se zgruavaju.
Znaaj emocionalne potpore

Istraivanja su pokazala da emocionalna potpora obezbeuje nain za ublaavanje stresa. Bilo da to uviamo ili ne, to je faktor koji je poeljan za sve nas. Meutim, naroito je znaajan za one sa sranim oboljenjima. Stariji ljudi koji su doiveli srane napade i koji imaju
Koliko razlike moe da naini stil ivota?

Postoji mnogo dobrih vesti u Americi u vezi sa sranim oboljenjima. Iako su jo uvek ubica broj jedan, stope sranog oboljenja su opale. U stvari, stopa smrtnosti od infarkta je pala nekih 22% izmeu 1984. i 1994. godine.112 Jedan od
SRANA OBOLJENJA
67
Tabela 28. Efektivnost mera za spreavanje infarkta
glavnih razloga za opte poboljanje je taj to Amerikanci obraaju vie panje na svoj izbor hrane.113 Organizacija Istraivanja nacionalnog zdravlja i ishrane prikazuje da nivo holesterola u Americi opada u poslednje 3 decenije, kao to je prikazano na slici 11.
Slika 11. Kako holesterol opada tako se isto smanjuju i srana oboljenja
Proseni Ameriki nivo holesterola za mukarce i ene se umanjio 7% izmeu 1960. i 1991. godine. To bi moglo da smanji uestalost infarkta za 12 do 32%.
Ukupan nivo holesterola (mg)
220 210 200 190 180 170 1960- 1971- 1976- 19881962 1974 1980 1991 1960- 1971- 1976- 19881962 1974 1980 1991
Preventivne mere
Prestanak puenja Umanjenje holesterola u krvi Redovno vebanje Odravanje idealne teine Sniavanje krvnog pritiska
Umanjenje rizika
50-70% za 5 godina 2-3% sa svakim procentom umanjenja 45% 35-50% nii rizik kod osoba sa vikom kilograma od 20% ili vie 2-3% za svako umanjenje dijastolnog pritiska od 1 mm
Mukarci
ene
Godine
Zapazite da je 1960. godine proseni nivo holesterola za mukarce bio oko 215 mg/dl. Proseni nivo holesterola se 1991. godine spustio na 205 mg/dl. Kod ena je proseni nivo holesterola 1960. godine bio 222. 1991. godine, ta prosena vrednost je pala na 205, isto kao kod mukaraca. Ovi trendovi su ohrabrujui, ali su nivoi holesterola vii nego to bi trebalo. Srana oboljenja ne moraju da predstavljaju ubicu broj jedan u Americi. Videli smo iz raznih, do sada pregledanih istraivanja, da se srana oboljenja u velikoj meri mogu spreiti. Moemo da budemo ohrabreni tim sniavanjem holesterola tokom poslednjih 30 godina i snienjem stope smrtnosti od sranih oboljenja koja je njemu pripisana. Hiljade ivota je spaseno. Meutim, na to bi se moralo gledati samo kao na poetak, poto celih 42% smrtnih sluajeva u Americi se jo uvek javlja usled oboljenja srca i krvnih sudova.114 Jasno je da drastine promene tek treba da se uine. Koliko zaista moemo da umanjimo na rizik od infarkta? Informacija organizacije Harvardskih zdravstvenih pisama pomae da se pronae odgovor, koji je zabeleen u tabeli 28.115 Zapazite znaaj ovih 5 faktora stila ivota. Samo prestajanjem puenja moete da umanjite rizik od infarkta za 50% ili vie u toku 5 go-
dina. Vebanje sniava va rizik od infarkta skoro za toliko. Odravajui idealnu teinu, rizik je 35-55% nii ako smo imali 20% ili vie iznad idealne teine. to je vee sniavanje sistolnog krvnog pritiska i koliine holesterola u krvi, to je rizik nii. Deset poena snienja krvnog pritiska umanjuje rizik od 20-30%. Umanjenje koliine holesterola od 30% (to je sasvim mogue uiniti ishranom) umanjuje rizik od infarkta 6090% samo na ovaj nain. Dobro je poznato da e kod onih koji imaju povieni nivo holesterola u krvi, znaajno umanjenje tog holesterola definitivno proizvesti dobrobit u umanjenju rizika. Jedno novije istraivanje je pokazalo da e meu onima koji su ve imali infarkt, ali koji su imali nizak holesterol, manji od 200 mg/dl, sniavanje njihovog nivoa holesterola dalje umanjiti rizik od narednog dodatnog smrtonosnog infarkta i do 45%.116 Razmotrimo temeljno istraivanje koje nam pomae da vidimo uticaj ishrane na umanjenje rizika od sranih oboljenja. Mnogi se iskreno pitaju: Koliko smanjenje rizika od infarkta mogu da oekujem usvajanjem zaista idealne ishrane? Prvo, ta je idealna ishrana? Do sada bi trebalo da bude jasno, na osnovu medicinskih istraivanja, da se idealna ishrana sastoji iz obilja voa, povra, integralnih itarica i jezgrastog voa (ovo poslednje u umerenim koliinama). Ako koristimo hranu koja dolazi iskljuivo iz ovih grupa namirnica, moemo da izvrimo najdrastinije promene u sniavanju holesterola i stopa sranih oboljenja. To je idealna ishrana koju ja preporuujem svojim pacijentima sa povienim holesterolom ili drugim faktorima rizika za srana oboljenja, a takoe je najbolja ishrana za moje pacijente sa sranim oboljenjima. Veina mojih pacijenata sa povienim holesterolom e sniziti svoj serumski holesterol 60-80 mg/dl na takvoj ishrani.
68
Vratimo se sada na prvenstveno pitanje: koliko moete da oekujete da ete umanjiti svoj rizik? Ovo istraivanje je posmatralo uticaj tri tipa ishrane na rizik od sranih oboljenja: potpuna vegetarijanska (ishrana koju preporuujem svojim pacijentima sa povienim holesterolom i sranim oboljenjima), lakto-ovo vegetarijanska i ne-vegetarijanska. Populacija koja je bila prouavana predstavljala je mukarce iz jedne grupe religioznih ljudi preko 35 godina starosti koji ive u Kaliforniji. Amerika vlada je potroila vie od 14 miliona dolara za istraivanje naina ivota ovih ljudi.117 Oduevljenje ovim religioznim ljudima verovatno dolazi u velikoj meri zbog njihove znaajno vee duine ivota i umanjenih stopa bolesti. Oni su otkrili znaajno umanjenje smrtnih sluajeva od sranih oboljenja meu vegetarijancima iz ove grupe ljudi, kao to je prikazano u tabeli 29.118
Tabela 29. Tipovi ishrane jedne grupe religioznih ljudi i smrtni sluajevi od infarkta

Tabela 22. Niz koristi od totalne vegetarijanske ishrane Nula holesterola Malo zasienih masnih kiselina Mnogo vlakana Bez ivotinjskih belanevina Bez hem gvoa Mnogo antioksidansa Mnogo folne kiseline i vitamina B6 Pomae kontroli teine Vie hranljivih materija za uloeni novac
Mukarci starosti 35 godina i vie kao procenat od oekivanih, u poreenju sa optom populacijom
Potpuni vegetarijanci Lakto-ovo vegetarijanci Ne-vegetarijanci 14% 39% 56%
Istraivanje je otkrilo da otprilike polovina ljudi iz ove grupe nisu bili vegetarijanci; u svakom sluaju, ova ne-vegetarijanska grupa je imala samo 56% prosene stope smrtnosti od sranih oboljenja u odnosu na optu populaciju. Istraivai su smatrali da je to u velikoj meri bilo usled toga to su bili nepuai; takoe su izbegavali alkohol i verovatno su imali donekle zdraviju ishranu od opte populacije. Veina drugih ljudi iz ove grupe su bili lakto-ovo vegetarijanci, to jest, koristili su jaja i mlene proizvode, ali nisu koristili meso bilo kakve vrste. Njihova stopa smrtnosti od sranih oboljenja je bila 39% od oekivane oigledno jednostavno usled odstranjivanja mesa iz svoje ishrane. Potpuni vegetarijanci su imali najupeatljivije rezultate. Oni su imali samo 14% od oekivane stope smrtnosti. Nizak rizik od sranih oboljenja kod potpunih vegetarijanaca meu ljudima iz ove grupe nije iznenaujui u svetlu koristi takve ishrane kao to je istaknuto u ovom poglavlju. Te koristi su rezimirane u tabeli 22. Kao to smo videli, bilo koji od ovih faktora sam po sebi umanjuje rizik od sranih oboljenja. Kada se uzmu zajedno, oni imaju veliki uti-
caj u zatiti od ubice broj jedan u zemlji. Prve dve odlike na listi su verovatno najpoznatije kao faktori umanjenja rizika od sranih oboljenja. Trea, mnogo vlakana, se obino identifikuje kao zatita od raka, ali smo videli da takoe titi i od sranih oboljenja. Manje su poznate druge navedene koristi u borbi sa sranim oboljenjima. Ispitivanje zdravlja ove grupe ljudi obezbeuje vrste dokaze da znaajno moemo da umanjimo na rizik od smrti od sranih oboljenja upranjavanjem potpune vegetarijanske ishrane. U stvari, istraivanje koje smo predstavili u ovom poglavlju ukazuje da se celih 9 od 10 smrtnih sluajeva od infarkta moe spreiti odgovarajuim programom naina ivota. Znamo dovoljno o uzroku sranih oboljenja da moemo doslovno da eliminiemo tu bolest kao glavni uzrok smrti u svetu. Kada bi se eliminacija sranih oboljenja ostvarila u Sjedinjenim Dravama, Ameriko udruenje za bolesti srca navodi da bi se naa prosena oekivana duina ivota poveala za skoro 10 godina.119 Meutim, u stvarnosti, oekivana duina ivota bi se poveala znaajno vie od samo 10 godina ivota koje navodi Ameriko udruenje za bolesti srca. Idealni program za spreavanje sranih oboljenja bi takoe u velikoj meri spreio rak, hronina pluna oboljenja, zapaljenja plua i mnoge druge uzroke smrti. Spreavanje tih bolesti bi svakako produilo na ivotni vek i poboljalo kvalitet naeg ivota.
Srani udari se mogu spreiti

Deni Didro, francuski filozof iz XVIII veka, dao nam je izreku za koju verujem da je i danas primenljiva, a koja je navedena u tabeli 23.
Tabela 23. Didrova izreka Doktori uvek pokuavaju da sauvaju nae zdravlje, a kuvari da ga upropaste. Meutim, ovi drugi su esto uspeniji.
SRANA OBOLJENJA
69
Time to ne naglaavaju znaaj naina ivota, kardiolozi i drugi izgleda zanemaruju znaajnu injenicu da osobe preivele infarkt esto nastavljaju da ive sa naznaenim smanjenjem kvaliteta ivota. Naravno, kardiolozi su sasvim svesni rezultata infarkta. Najvee kardioloko udruenje u naoj zemlji, Ameriko udruenje za bolesti srca, nedavno je napalo esto navoeni mit da e se rtve infarkta koje preive oporaviti i biti dobro. Oni su objasnili da oni koji preive infarkt imaju 2 do 9 puta vei rizik od bolesti i smrti u odnosu na optu populaciju.121 Jedan uobiajeni problem koji nastaje posle infarkta je srana insuficijencija. Kako je ranije reeno, to je stanje u kojem je srce oslabljeno infarktom (ili drugim uzrokom) i vie ne moe da vri celokupni rad koji bi trebalo da izvrava. Kao rezultat toga, tenost se znaajno nagomilava u pluima, nogama i stopalima. Smetanje u bolnicu zbog srane insuficijencije se vie nego dupliralo od 1979. do 1992. godine. 377.000 osoba je 1979. godine smeteno u bolnicu zbog ove problematine bolesti. 1994. godine, 874.000 je primljeno u bolnicu. Srana insuficijencija je sada najei uzrok smetanja u bolnicu za ljude starije od 65 godina.122 Jasno je da moramo da doemo do korena problema. Nije dovoljno zamenjivati epidemiju smrtnih sluajeva od infarkta epidemijom sranih slabosti. Jedino emo spreavanjem ili preokretanjem ateroskleroze poboljanjem naina ivota videti nekakve velike korake prema umanjivanju broja smrtnih sluajeva od sranih oboljenja i hendikepa povezanih sa srcem.
Vreme je da uinimo neto u vezi sa ovom krizom u amerikim kuhinjama. Nai kuvari mogu da pripreme ukusne obroke bez korienja sastojaka koji tete naem zdravlju. Moja porodica i ja lino upranjavamo potpunu vegetarijansku ishranu, a ne inimo nikakve rtve u pogledu ukusa. Moja hrana je ukusna, zadovoljavajua i raznovrsna. Pored toga, ona prua oseaj zdravlja i vitalnosti koji inferiorna ishrana ne bi obezbedila. Dozvolite mi da to ilustrujem primerima. Jedna omiljena vrsta hrane u naoj kui je sladoled bez holesterola. Pravimo ga stavljanjem zamrznutih banana i drugog izabranog zamrznutog voa u sokovnik. Dobijamo glatku, hladnu, i slatku kremastu masu. Meutim, ona sadri malo masti, mnogo vlakana i nema ivotinjskih belanevina ni holesterola. Drugi primer predstavlja tofu (sir od soje), neverovatno mnogostranu hranu. Korienjem raznovrsnih zaina, dobijamo ukusnu zamenu u naem domu za neke mlene proizvode, jaja, ak i za neka jela od mesa. Mogao bih da dam stotine drugih primera, ali, naravno ovo nije kuvar. Dodatak II navodi nekoliko od velikog broja odlinih vegetarijanskih kuvara koji daju recepte koji su bez holesterola, sa malo zasienih masnih kiselina i mnogo vlakana. Iz sopstvenog iskustva, vrsto verujem da moemo da obrazujemo nae kuvare da spremaju novi niz raznovrsne hrane koji je i ukusan, a i koji pomau daljem umanjenju rizika od sranih oboljenja.
Da li visokotehnoloki nain leenja sranih oboljenja ini promene naina ivota nepotrebnim?
Neki ljudi moda smatraju da im naa napredna tehnologija za leenje sranih oboljenja daje vie slobode da ine ta im je volja. Oni razmiljaju da nema potrebe za kontrolisanim stilom ivota ako ive u blizini najsavremenije opremljene bolnice. Zaista, visoka tehnologija je nainila znaajnu razliku na sceni sranih oboljenja. Kad osoba ima infarkt, kardiolog moe da otvori blokirane arterije monim lekovima ili balonima pri angioplastici. Kao rezultat toga, ako pacijent sa prvim sranim napadom ivi dovoljno dugo da stigne do bolnice, ima samo oko 10% rizika od umiranja od infarkta. Pre 25 godina rizik je bio skoro 30%. Sudei na osnovu sopstvene prakse, ak i kardiolozi izgledaju predodreeni da smatraju da nain ivota nije veoma znaajan. (Naalost, specijalisti za srce nemaju bolje nivoe holesterola u krvi, kao grupa, u odnosu na optu populaciju.)120
Zakljuak
Dokazi su zaista jasni. Moemo drastino da umanjimo rizik od sranih oboljenja primenjivanjem optimalnog naina ivota. Moramo da nainimo te promene kako poznate bolesti koje se mogu spreiti ne bi vie vodile na listama amerikih ubica. Svestan sam da vi verovatno neete promeniti svoj nain ivota samo da biste izmenili optu statistiku o smrtonosnom uticaju sranih oboljenja u Americi. Meutim, ja sam zabrinut za pojedince, stotine hiljada onih koji e nepotrebno otii u grob samo ove godine zato to nisu nainili odgovarajue korake u pogledu stila ivota na vreme. I znam da ste vi bar donekle zabrinuti za sebe. Pri riziku da zvuim stereotipno ili izvetaeno, moram iskreno da kaem da oseam odgovornost za svakog od vas koji itate ovo poglavlje. elim da uinim sve to mogu da
70
pomognem kako bih spreio da tragedija sranih oboljenja dodirne va ivot. Video sam previe ljudi koji su povreeni, ubijeni ili su postali invalidi od strane ovog ubice da bih nepristrasno govorio o ovom problemu. Sa tog gledita dopustite mi da iznesem zakljunu molbu: ako vas je ovo poglavlje ubedilo u oblasti koje morate da promenite u svom ivotu, nemojte da odlaete. Sada je najbolje vreme da poboljate vau ishranu i druge ivotne navike. Nemojte ekati znake upozore-nja ili prvi srani udar pre nego to postanete ozbiljni u vezi sa promenama naina ivota. Do tada moe da se ve razvije nepovratna bolest.
Jo gore, srano oboljenje moe da uzme va ivot pre nego to ste i svesni da imate srani problem. Zbog sopstvenog zdravlja i zbog svojih voljenih, zato ne usvojite bar neke elemente novog naina ivota ve danas? Ako se drite takvih promena, ubeen sam da ete ih smatrati za svoje najmudrije ivotne investicije. Na kraju, investicija e plaati dividende obezbeujui vam dui ivot, spreavanje slabosti, i poveani kvalitet ivota. Ne odugovlaite zaponite sa dobijanjem koristi od naina ivota koji spreava srana oboljenja ve danas.
4. poglavlje
Blokirane arterije: Oistite ih prirodno

Kardiolog je uao u ordinaciju sa smrknutim licem. Poto je izmenjao nekoliko formalnih rei, doao je do glavnog razloga za konsultaciju. Marko, ponovo sam pregledao vae angiograme, i nema druge mogunosti. Morate da idete na operaciju ugraivanja bajpasa. Marko je bio oevidno potresen. Ali doktore, da li ste sigurni? Zamalo da umrem na operacionom stolu poslednji put kada sam imao operaciju, zar nema drugih mogunosti? ta je sa tom procedurom sa balonom, ili novim lekovima? Marko, zaista mi je ao. Znam koliko se uasavate pomisli na operaciju, ali jednostavno nema druge mogunosti. Jedan od najveih problema sa ovim metodama je da one ne reavaju proces koji je u osnovi bolesti. Bolest je ateroskleroza, stanje koje tiho utie na krvne sudove irom tela. Oboljenje prouzrokuje spori, ali kontinuirani porast blokade glavnih arterija. Operacija ugradnje bajpasa i angioplastika ne ine nita da promene to postepeno nagomilavanje masnih naslaga irom tela. Te visokotehnoloke procedure samo kupuju vreme usredsreujui se na oblasti koje esto najvie ugroavaju ivot blokadu krvnih sudova koji ishranjuju srce. Ako se proces ateroskleroze ne rei, arterije koje su zaobiene e se ponovo blokirati; sudovi na kojima je izvrena angioplastika e ponovo biti zatvoreni masnim naslagama. tavie, hirurke metode su skupe i praene nekim veoma realnim rizicima. Prosena cena boravka u bolnici za izvrenje operacije ugradnje bajpasa se kree od 35.000 do 62.000 dolara (pri nacionalnom proseku od 44.200 dolara) u zavisnosti od hirurga koji vre operaciju i u kojim bolnicama se ona vri.3 Iako je rizik od smrti pri operaciji sada umanjen na oko 3% ili manje u nekim centrima,4 veina ljudi je potpuno nesvesna potencijalnih trajnih sporednih efekata koji se mogu javiti posle ove operacije. Na primer, 2% pacijenata kojima je ugraen bajpas doive log, a do 57% pati od neke vrste neurolokih komplikacija, esto toliko tananih da porodica osobe moe to jednostavno da pripie tome da tata jednostavno postaje stariji.5,6,7 MRI procene su pokazale da mozak otekne u toku jednog asa od operacije ugradnje bajpasa; razlog se delom moe objasniti mikroskopskim krvnim ugrucima koji su esti tokom operacije srca.8 Sa druge strane, srana angioplastika kota oko 22.000 dolara, u zavisnosti od lekara koji vri proceduru i mesta gde se vri.9 Stopa neuspeha angioplastike izvrene na samo jednom sranom krvnom sudu u prvih 6 meseci je 35-45%, a za angioplastiku vie sudova 5060% u istom vremenskom okviru. Takvi
Nezgode pri operacijama srca

Ovakvi razgovori se odigravaju mnogo puta svake godine u Americi. Uprkos celokupnom napretku tehnologije, i dalje vrimo oko 500.000 operacija ugradnje bajpasa svake godine.1 Meutim, izgleda da je danas najomiljenija procedura specijalista za srce srana angioplastika. Celih 404.000 angioplastika se izvri svake godine u Sjedinjenim Dravama.2 esto se ona u laikim krugovima oznaava kao procedura sa balonom, i ova tehnika otvara zakrene srane arterije na silu, naduvavajui vrsti balon uguran u zakreene sudove. Balon spljoti masne naslage koje blokiraju krvni sud, i na taj nain dozvoljava da vie krvi proe kroz prethodno suenu oblast. Ukoliko kardiolog veruje da postoji velika verovatnoa ponovnog zatvaranja arterija, iana mrea od nerajueg elika savijena u obliku krune cevi e biti postavljena na mestu na kome je angioplastika izvrena kako bi se umanjila mogunost kratkoronog ponovnog zakrenja. Mnogi ljudi su danas postali toliko upoznati i sa operacijom ugradnje bajpasa i sa angioplastikom da bi mogli da misle da je Marko bio donekle detinjast bojei se takvih dobro poznatih terapija. Ipak, strunjaci koji su upoznati sa rezultatima ovih estih procedura bi se verovatno sloili sa Markovim oseanjima.
72
neuspesi zatim zahtevaju novu angioplastiku ili ak operaciju ugradnje bajpasa.10 Na taj nain, vrenje operacije na osobi sa sranim oboljenjem ima tri povratna efekta, kao to je rezimirano u tabeli 1.
Tabela 1. Tri nepovoljnosti operacije srca - Obezbeuje privremeno poboljanje. Ne ispravlja problem koji lei u osnovi. - Mogu se javiti trajni sporedni efekti. - Visoka cena
Alternative konvencionalnim nainima leenja sranih oboljenja

Na sreu, postoje alternative operaciji ugradnje bajpasa, angioplastici i lekovima. Meutim, mnogi pacijenti, a ak ni lekari, esto nisu svesni tih mogunosti. Strunjaci za preventivnu medicinu su sada dokazali da se blokade sranih krvnih sudova mogu spreiti promenom naina ivota. Moda je jo znaajnije da, kada se koriste pravilno, faktori naina ivota kao to su kontrola stresa, prestanak puenja, ishrana i vebanje nemaju tetne sporedne efekte. Jedini sporedni efekti su oni poeljni doprinos boljem kvalitetu ivota i umanjen rizik od mnogih tipova bolesti pored sranih oboljenja. One osobe sa sranim oboljenjima koje postanu svesne injenica koje su opisane u ovoj knjizi, suoene su sa kljunim pitanjem: Da li sam voljan da sam izvrim razumne promene naina ivota koje su neophodne za spreavanje moje bolesti? Ako je odgovor ne, verovatno je da e u jednom trenutku ili angioplastika ili ugradnja bajpasa biti neizbena.
nauka.14 Uputstva su donekle efektivna, ali su daleko od toga da ostvaruju eljene rezultate. U ovom poglavlju ete videti ishranu koja je daleko nadmonija u odnosu na ishrane koje predlau ove ustanove. Meutim, njihova preporuena ishrana je vredna ispitivanja zbog rairene popularnosti koje ona i sline ishrane imaju. Ona se naziva Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu (National Cholesterol Education Program, NCEP). NCEP ishrana preporuuje ograniavanje dnevnog unosa holesterola na 300 mg dnevno u prvom koraku, i na 200 mg u svom najstroijem ili drugom koraku. U oba tipa ishrane, masti treba odravati na, ili ispod 30% od ukupnih kalorija. Zasiene masne kiseline treba da predstavljaju samo od 8-10% u prvom koraku, i manje od 7% u drugom koraku. Kakvi su ovi nivoi unosa holesterola u poreenju sa nivoima prosenog Amerikanca? Poreenja ukazuju da mukarci troe 270-400 mg dnevno, a ene 200-260 mg dnevno.15 Prema tome, veina ena i mnogi mukarci se ve nalaze ispod cilja NCEP-a u pogledu holesterola od 200 ili 300 ali da li smo videli veliko snienje sranih oboljenja? Teko. Moe nam biti drago da su Amerikanci u celini snizili svoj nivo holesterola, ali ne moemo biti zadovoljni samo poetkom trke. elimo da je dobijemo. Holesterol u ishrani, ak i od 220 mg, je i dalje vii od optimalne koliine, kao to emo dalje prikazati. Pored toga, Amerikanci takoe konzumiraju znaajne koliine masti u svojoj ishrani, ukljuujui zasiene masne kiseline koje same po sebi imaju efekat poveanja holesterola u krvi.
Standardna ishrana sranih bolesnika

Neke bolnice u raznim delovima sveta nude kurseve ishrane za osobe koje pokuavaju da se bore sa sranim oboljenjem. Ova ishrana se koncentrie pre svega na dva glavna problema: umanjivanje zasienih masnih kiselina i u manjoj meri umanjivanje holesterola u ishrani. Opseni programi takoe daju savete u vezi sa ishranom kako bi pacijentima sa vikom kilograma pomogli da smanje teinu. Struna grupa nacionalnih instituta zdravlja je 1992. godine iznela te ciljeve sa specifinim idejama.11 Njihove ideje su bile sline onima koje su iznele druge ugledne osobe ili grupe kao to je naelnik sanitetske slube,12 Ameriko udruenje za bolesti srca13 i Nacionalna akademija
Neuspesi standardne ishrane sranih bolesnika

Pogledajmo ta je ishrana Nacionalnog programa za obrazovanje o holesterolu, sama po sebi, uinila za ljude. U istraivanju zvanom Istraivanje ateroskleroze i sniavanja holesterola (Cholesterol Lowering Atherosclerosis Study, CLAS), osobe sa infarktom su leene samo ishranom, ili ishranom uz lekove. Ishrana koja je koriena je bila ona za koju su istraivai oigledno smatrali da je bila stroga: ne vie od 250 mg holesterola u ishrani dnevno, i manje od 26% kalorija iz masti.16 Zapazite da je ishrana CLAS-a bila u stvari prilino slina preporukama Nacionalnog programa za obrazovanje o holesterolu i ograniavala je u veoj meri potronju masti od prosene amerike ishrane. Posle 4 godine na ovom programu, srane arterije uesnika su ponovo procenjene
BLOKIRANE ARTERIJE
73
snizili su svoj ukupni holesterol i LDL. U prvoj godini njihov proseni LDL holesterol se blago smanjio, sa 178 na 174. Za 5 godina na programu, taj prosek je sputen jo vie, na 167, a posle 7 godina je iznosio 159. ak i posle 10 godina, uesnici su i dalje odravali nii proseni nivo holesterola nego kada su zapoeli, iako je LDL vrednost porasla nazad na 167. Uprkos skromnim poboljanjima u koliini holesterola, blokade njihovih sranih arterija su postale progresivno gore, kao to je prikazano u tabeli 3.
Tabela 3. Rezultati ishrane sa ogranienjem od 25% masti i 200-250 mg holesterola
sranim angiogramima. Oni na specijalnoj ishrani bez lekova su imali neznatno umanjenje nivoa ukupnog i LDL (loeg) holesterola. Rezultati angiografije (specijalnih rendgenskih snimaka sranih arterija) pre i posle etvorogodinjeg perioda, zajedno sa nivoima holesterola, prikazani su u tabeli 2.
Tabela 2. Rezultati ishrane sa ogranienjem od 26% masti i 250 mg holesterola
Standardna ishrana sranih bolesnika

Posle 4 godine: 6% snienja ukupnog holesterola 6% snienja LDL holesterola Rezultati angiografije: 6% smanjenje 15% bez promene 79% napredak bolesti
Posle 3 godine 41% je imao napredak bolesti Posle 5 godina 65% je imalo napredak bolesti
Posle 7 godina 77% je imalo napredak bolesti Posle 10 godina 85% je imalo napredak bolesti.
To su veoma obeshrabrujui rezultati. Zapazite da je veina, skoro 4/5, imala gore blokade nego to su imali pre nego to su zapoeli sa ovom ishranom. Samo kod 6% se javilo poboljanje. Jasno je da te promene u ishrani i rezultujuih 6% pada ukupnog holesterola i LDL-a nisu dovoljni za prosenu osobu sa infarktom. Ovi rezultati nisu jedinstveni. Slina istraivanja su vrena u razliitim okolnostima i rezultati su uvek slini i podjednako razoaravajui. Drugo istraivanje koje ilustruje ovo je zvano program hirurke kontrole hiperlipidemije.17 Ovo istraivanje je ispitalo rezultate operacija creva koje spreavaju recikliranje holesterola kroz crevni sistem. Oni su demonstrirali da je ta operacija, nazvana delimini bajpas ileuma (donjeg dela tankog creva), mogla da umanji nivo holesterola. Ova procedura je stupila na scenu pre 20 godina. Meutim, sada uviamo da postoje mnogo bolji naini za reavanje povienih nivoa masti u krvi. Kao posledica toga, moje interesovanje nije za grupu na kojoj je vrena operacija. Umesto toga, interesovanje je za drugu grupu koja je prouavana u isto vreme, onu koja je sluila kao kontrolna. Na poetku programa oni su se nasumino upisivali u jednu od dve grupe. Kontrolnoj grupi nije izvrena operacija creva ve je postavljena na specijalnu ishranu. Tanije, data im je ishrana koja je bila podjednako ograniavajua, ako ne i vie, od istraivanja prikazanog u tabeli 2. Ona je sadrala 25% masti i 200-250 mg holesterola u ishrani. Pacijenti su praeni tokom perioda od 10 godina. Oni na programu posebne ishrane
Zapazite da je njima postepeno postajalo gore posle desetogodinjeg perioda. Posle 10 godina, celih 85% je pokazalo napredak bolesti. Da li je onda udno da toliko mnogo pacijenata kojima je izvrena ugradnja bajpasa mora ponovo da ide na operaciju 10 godina kasnije? Iako kod malog broja osoba dolazi do poboljanja pri ishrani kao to je ona koju je preporuio Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu, kod veine ne dolazi do poboljanja. Retke prie o uspehu jednostavno nisu dovoljne. Zamislite vae razoarenje i frustraciju ako ste imali srano oboljenje i godinama savreno pratili uputstva vaeg doktora u vezi sa ishranom samo da biste videli da su vai srani krvni sudovi postali znaajno gori. Vaa frustracija bi se verovatno dalje poveala ako biste zatim shvatili da su skoro svi oni koji su savreno pratili istu ishranu takoe pogorali svoje stanje. Frustracija bi postala potpuna kada biste shvatili da je ishrana ve bila testirana i da je utvreno da je neodgovarajua. Oigledno je da je potrebno neto bolje.
Dokazana ishrana za spreavanje sranog oboljenja

Dr Din Orni (Dean Ornish) je sa saradnicima sproveo istraivanje nazvano Procena uticaja naina ivota na srce u zalivskoj oblasti San Franciska.18 Kao i u prethodna dva primera, akcenat je bio na ugradnji bajpasa ili na angioplastici. U ovoj probi, primenjivan je znaajno drugaiji pristup ishrani: umesto doputanja
74
200-250 mg holesterola u ishrani, kao to su to inila dva prethodna istraivanja, ovo istraivanje je dozvoljavalo samo 5 mg holesterola na dan. Umesto 25-26% kalorija iz masti, ovo istraivanje je dozvolilo samo 10% masti u ishrani. Meutim, ukupna koliina kalorija nije ograniena. U osnovi, ishrana je bila skoro potpuno vegetarijanska (voe, povre, integralne itarice i mala koliina jezgrastog voa) bez ivotinjskih proizvoda, osim belanaca i do jedne olje nemasnog mleka ili nemasnog jogurta dnevno. (Nemasno mleko ili nemasni jogurt sadre 5 mg holesterola.) Rezultati ovog istraivanja su navedeni u tabeli 4. Ova ishrana je znaajno bolja u svakom pogledu. Zapazite veoma veliko smanjenje i ukupnog holesterola i loeg LDL holesterola. Ovo snienje je daleko vee u odnosu na ono koje se javilo u prethodna dva istraivanja. Naroito je vredna panje injenica da su te osobe ve bile na programu koji je bio blizak onome koji je zastupao Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu pre nego to je istraivanje poelo. Pre nego to su poeli da sarauju sa dr Orniom i njegovim saradnicima, uesnici su u proseku konzumirali samo 31,5% kalorija iz masti i 213 mg/dan holesterola.
Tabela 4. Rezultati ishrane sa 10% masti i 5 mg holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
ateroskleroze. Kod samo 14% nije dolo do promene, a u samo 4% sluajeva stanje se pogoralo. To je prvo istraivanje u kome se bilo kakva znaajna regresija javila samo zahvaljujui promenama naina ivota, i ona se javila kod 82% uesnika u okviru kratkog perioda od 12 meseci. Smanjenje ili regresija je izraz koji se primenio na preokretanje blokade koja se javila kod vie od 8, od 10 uesnika. Sve ukupno, javilo se smanjenje svih oteenja u veliini 2,2% prenika, to se prevodi u poveani protok krvi od 9%. Zapazite da su oni koji su poeli istraivanje sa najveom stenozom ili blo-kadom, i time imali najveu potrebu za sma-njenjem, ostvarili najvee koristi. Od sranih arterija koje su bile vie od 50% blokirane, javi-lo se poboljanje od 5,3%, to se prevodi u 23% porasta protoka krvi. To je znaajna koliina smanjenja posle samo jedne godine. Pre nego to je ovo istraivanje izvreno, veina lekara nije verovala da je smanjenje mogue na osnovu promene naina ivota u bilo kom vremenskom periodu a kamoli u okviru 12 meseci. Zapazite da mali procenat promene u preniku stenoze obezbeuje daleko vei procentualni porast protoka krvi. To je zato to je stopa protoka krvi matematiki proporcionalna etvrtom stepenu promene prenika (promena prenika 3 puta pomnoena sama sobom).19
Posle jedne godine - 24% umanjenja ukupnog holesterola - 37% umanjenja LDL holesterola Angiografija - 82% smanjenja - 14% bez promene - 4% progresije Sva oteenja - 2,2% prenika ukupnog smanjenja arterioskleroze (sva oteenja) - 9% porasta protoka krvi Oteenja vea od 50% blokade - 5,3% smanjenja arteriosklerotinih oteenja veih od 50% blokade - 23% porasta protoka krvi
Ishrana uesnika u Proceni uticaja naina ivota na srce

ak i sa lekovima, nijedno istraivanje pre ovoga nije pokazalo regresiju ili smanjenje u tako kratkom vremenskom periodu. Ovo istraivanje ne samo da je pokazalo da je regresija mogua za kratko vreme, ve da se moe javiti bez upotrebe lekova, obezbeujui primer onoga to se moe desiti prihvatanjem jednostavnog programa naina ivota koji pored drugih faktora ukljuuje odlinu ishranu. Pogledajmo blie ishranu; ona je naznaena u tabeli 5.
Tabela 5. Sadraj ishrane u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce - Bez ivotinjskih proizvoda, osim belanaca i nemasnih mlenih proizvoda - 75% sloenih ugljenih hidrata - Najmanje 15% belanevina - Manje od 5 mg holesterola - Bez kofeina - Kalorije nisu ograniene
Istraivanje sranih krvnih sudova bojama, zvano srani angiogram, izvreno je pre nego to je program zapoeo, a zatim 12 meseci kasnije. Posebne kompjuterske procene ovih angiograma su dozvolile veoma precizne proraune da li se suenje pogoralo, ostalo isto ili se poboljalo. Na zaprepaenje mnogih lekara, kompjuterska poreenja su otkrila da je kod 82% pacijenata dolo do preokreta njihove
BLOKIRANE ARTERIJE
75
Slika 1. Leenje simptoma
Drugi faktori pored ishrane u Proceni uticaja naina ivota na srce

Zajedno sa promenama ishrane, uesnici su izvrili nekoliko drugih promena naina ivota. Potpuna lista promena je navedena u tabeli 6.
Tabela 6. Promene naina ivota u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Vegetarijanska ishrana sa malo masti Trening kontrole stresa Prestanak puenja Umereno vebanje Drutvena i emocionalna potpora
Nedavno su Orniovi pacijenti zavrili procenu petogodinjeg praenja. Merenje sranog protoka krvi je nastavilo da pokazuje znaajna poboljanja u poreenju sa njihovim procenama pre petogodinjeg programa, i u poreenju sa kontrolnom grupom koja je bila na NCEP tipu ishrane i drugim aspektima uobiajene brige.20 Filozof Alfred Vajthed (Alfred Whitehead) je napisao izjavu koja se odnosi na ovaj problem sranih oboljenja i istraivanja koja pokazuju njihov preokret. Izjava je navedena u tabeli 7.
Tabela 7. Filozofija Alfreda Vajtheda Poznate stvari se deavaju i oveanstvo se ne uzbuuje zbog njih. Potreban je veoma neobian um za vrenje analize oiglednog.
zabranjivati kofein, kada je on sastojak nekih od amerikih najomiljenijih proizvoda i pia? Prvo, postoji zabrinutost da kofein moe da ima relativno mali, ali znaajan efekat u poveanju nivoa holesterola i krvnog pritiska.21 Takoe moe da povisi nivo homocisteina u krvi to moe da dovede do ateroskleroze.22 to je jo znaajnije, Orni je sa saradnicima izbacio kofein zbog njegove sposobnosti da pojaa stres kod velikog broja ljudi.23 Kontrola stresa je izgleda kranje znaajna u spreavanju infarkta. Ako elite da ostanete smireni, sabrani i uravnoteeni, esto e biti potrebno prekidanje unoenja kofeina.
Rad dr Ornia obezbeuje dobar primer onoga to neobini um moe da uini sa oiglednim. Srana oboljenja su ubica broj jedan u Americi. Svaki ameriki lekar je dobro upoznat sa njima, pa ipak izgleda da veina nas jednostavno lei simptome bolesti umesto osnovni uzrok. Jasno je da je nain ivota osnovni uzrok u veini sluajeva. Mnogi zdravstveni radnici troe toliko mnogo vremena i napora briui pod, a da ne primeuju da je otvorena esma osnovni uzrok problema, kao to je ilustrovano na slici 1. Sada kada je prikazano ono to je oigledno, vreme je da ljudi sa sranim oboljenjima to prime k znanju i ponu da menjaju svoj nain ivota u skladu sa tim pre nego to bude kasno.
Vebanje sa poveanom stopom sranog rada

Procena uticaja naina ivota na srce je takoe ukljuila redovan program vebanja kao to je prikazano u tabeli 8. Cilj je bio da se upranjava dnevna etnja koja je dovoljno ustra da povea stopu sranog rada na 50-80% maksimalne stope sranog rada svake osobe.
Tabela 8. Program vebanja u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce - Hodanje 3 sata sedmino, najmanje 30 minuta po etnji - Stopa sranog rada na 50-80% od maksimalne stope sranog rada
Kofein moe da radi protiv srca

Zapazite da pored unoenja veoma malo masti i bez holesterola, Procena uticaja naina ivota na srce nije dozvoljavala kofein. Zato
Maksimalna stopa sranog rada i eljena stopa za vebanje su proraunati u odnosu na starost. Da bismo ilustrovali taj jednostavni proraun, odredite sopstvenu maksimalnu stopu i eljenu stopu kao to je objanjeno u tabeli 9.
76
Tabela 9. Proraun vae eljene stope sranog rada za aerobno vebanje Prvi korak: procenite vau maksimalnu stopu sranog rada oduzimajui va broj godina od 220. Primer: Ako imate 40 godina, va predvien maksimum bi bio 180 otkucaja u minutu. Drugi korak: pomnoite taj broj sa 0,5 kako biste dobili donju granicu vaeg opsega i sa 0,8 za gornju granicu. Primer: Ako imate 40 godina, to bi iznosilo 90-144 otkucaja u minutu.
posle godinu dana; grupa koja je jela meso je imala umanjenje od samo 13 poena, ili 6%. To je ono to bismo oekivali za grupu koja je jela meso, u skladu sa tipinih 6% umanjenja postignutih pri ishrani na NCEP-u. Da li moemo biti zadovoljni tako malim umanjenjem, sada kada znamo da vegetarijanska ishrana, kao to je ishrana istraivanja Procene uticaja naina ivota na srce, moe da obezbedi tako znaajne pozitivne rezultate?
Umanjenje LDL-a u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce

ta je sa loim holesterolom, LDL holesterolom, koji se tako lako oksiduje, oteuje arterije i dovodi do pojave bolesti sranih arterija? Poreenje dve grupe je prikazano na slici 3.
Slika 3. Promene LDL holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
LDL holesterol
180 166 160 140 120 100 80 Pre poetka Posle godinu dana 95 157 151 Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa
Test procene naprezanja je izvren na svakom uesniku pre nego to je zapoeo program vebanja. Ako je osoba imala promenjen EKG koji je ukazivao na nedostatak dotoka krvi do srca tokom testa, zabeleena je stopa sranog rada u trenutku nedostatka. Ciljna stopa sranih otkucaja pri vebanju osobe bi bila 50-80% od te stope sranog rada.24
Snienje ukupnog holesterola u krvi u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Postojale su dve grupe ispitanika u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce. Do sada su predstavljeni rezultati za grupu zvanu eksperimentalna grupa. Druga grupa je zvana kontrolna grupa. Kontrolna grupa je primenjivala ishranu slinu ishrani NCEP-a kao to je ranije napomenuto. Poreenje ukupnog holesterola u dve grupe je prikazano na slici 2. Grafikon ivopisno ilustruje nadmonost vegetarijanske ishrane eksperimentalne grupe nad ishranom koja je bazirana na mesu kontrolne grupe. Vegetarijanska grupa je imala umanjenje holesterola od 56 poena, ili 24%,
Slika 2. Ukupne promene holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Ukupan holesterol
260 240 220 200 180 160 140 120 Pre poetak Posle godinu dana 227 245 Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa 232
Posle godinu dana na vegetarijanskoj ishrani i drugim izmenama naina ivota, LDL holesterol eksperimentalne grupe se snizio za 37%. Kontrolna grupa koja je bila na NCEP tipu ishrane je ostvarila smanjenje od samo 5%. To svakako pomae objanjenju zato postoji tako znaajno preokretanje bolesti sranih arterija kod pacijenata vegetarijanaca.
Uticaj niskog LDL-a

Brojna istraivanja su pokazala da e se, ako se LDL holesterol znaajno snizi, verovatno javiti preokret bolesti sranih arterija. Neki ispitanici sa visokim nivoom LDL-a i sa infarktom su leeni sniavanjem njihovog LDL-a, a drugi uobiajenom terapijom sranih bolesnika. Rezultati su uporeeni u tabeli 10.25 Jedan od 5 pacijenata koji je imao infarkt ima ukupan holesterol ispod 200. Iako su ovi pacijenti verovatno pod uticajem i drugih faktora rizika kao to je puenje ili nizak HDL, lekari
171
BLOKIRANE ARTERIJE
Tabela 10. Sniavanje LDL-a preokree srana oboljenja Sniavanje LDL-a kod pacijenata sa sranim oboljenjima sa visokim nivoom LDL-a je efektivnije od konvencionalne terapije: - Uestalost progresije umanjena na polovinu - Uveana uestalost regresije za 200% - Umanjenje pojave napada za 75%
77
broj svih logova, infarkta, smrtnih sluajeva, operacija ugradnje bajpasa i angioplastika shvatili su da su postigli znaajan rezultat. Dok je 10% kontrolnih pacijenata imalo jedan od ovih sluajeva, samo 3% pacijenata na ovoj ishrani je imalo neki od ovih problema.
HDL nije porastao u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce

ta je sa HDL holesterolom? Kao to smo videli u prethodnom poglavlju, to je vii HDL holesterol to je bolje to se tie sranih oboljenja. HDL vrednosti za dve grupe su uporeene na slici 4.
Slika 4. Promene HDL holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
HDL holesterol
60 50 40 30 20 10 0 Pre poetka Posle godinu dana 39 37 53 Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa 51
obino nisu obraali panju na njihov ukupni ili LDL holesterol. Meutim, nedavno istraivanje je pokazalo da su pacijenti sa infarktom, koji su ve imali poeljne nivoe holesterola, ostvarili nove koristi od programa koji jo vie sniava njihov holesterol.26
Vegetarijanska ishrana umanjuje pojavu sranog napada

Dalja potpora za ishranu sa umanjenim holesterolom i ukupan pristup stilu ivota obezbeena je St. Tomasovom studijom regresije ateroskleroze (St. Thomas Atherosclerosis Regression Study, STARS).27 Britansko istraivanje se pribliilo programu ishrane koji je koristio Orni i, kao to se oekivalo, proizvelo je rezultate koji su bili izmeu onih koje je postigla ishrana NCEP-a i onih na reimu istraivanja Procene uticaja naina ivota na srce. STARS istraivai su prevazili NCEP-ov drugi korak ishrane na vie naina. Oni su: (1) u ishranu dodali znaajne koliine biljnih vlakana (do 6 gr na 1000 kalorija); (2) dalje umanjili unos holesterola, na svega 100 do 120 mg dnevno za mnoge uesnike; i (3) poveali koliinu polinezasienih masnih kiselina u ishrani. Sve te promene su nainile ishranu bliom vegetarijanskoj ishrani u odnosu na NCEP ishranu. Oni su takoe savetovali pacijente da ne pue i preporuivali podesan nivo dnevnog vebanja. Meutim, opis ovih komponenti u njihovom izvetaju ukazuje da je data relativno mala panja tim oblastima u poreenju sa Orniovim koncentrisanjem na vebanje. Kada su angiogrami uraeni na poetku STARS-a uporeeni sa onim nainjenim u proseku oko 3 godine kasnije, rezultati su bili oekivani, to jest, rezultati su bili izmeu onih koje je ostvario Orni i onih koji su vieni pri ishrani NCEPa. Tanije, regresija se javila kod 38%, dok se kod 15% javila progresija. Oko polovine ispitanika nije pokazalo nikakvu znaajnu promenu. Meutim, pristup ishrani je umanjio broj sranih problema. Kada su pogledali ukupan
Obe grupe su imale blago snienje koliine HDL-a koje je previe malo da bi bilo statistiki znaajno. Meutim, kod eksperimentalne grupe se i dalje javljao preokret sranog oboljenja uprkos njihovom niskom HDL-u. Verujem da to predstavlja znaajnu izjavu: ako imate infarkt, sniavanje vaeg LDL-a je znaajnije od poveavanja vaeg HDL-a. Kontrolna grupa je imala vii HDL, to se smatra zdravim, ali se njihovo stanje bolesti od infarkta pogoralo, to ponovo ukazuje da sniavanje LDL-a moe da bude vanije u regresiji ateroskleroze. Meutim, nemojte misliti da je uloga HDL-a bez znaaja. Kasnije u ovom poglavlju blie emo razmotriti znaaj HDL-a.
Nivo triglicerida se poveao u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce

Za prosene Amerikance, to je vii nivo njihovih triglicerida, to gore prolaze to se tie infarkta.28 Zbog toga je bilo iznenaujue da se kod osoba koje su preokrenule svoje srano oboljenje u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce javio porast nivoa triglicerida, kao to se vidi na slici 5.
78
Slika 5. Promene triglicerida u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Trigliceridi
270 250 230 210 190 170 150 Pre poetka Posle godinu dana 210 216 199 Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa 256
Kod vegetarijanske grupe se javio porast triglicerida od 46 poena. Sa druge strane, kontrolna grupa je snizila svoje trigliceride tokom istog vremenskog perioda za 17 poena. Porast triglicerida nije tipian za vegetarijance u drugim istraivanjima. Neka istraivanja su utvrdila grupe vegetarijanaca sa niim nivoima triglicerida od proseka.29,30 ta se onda deavalo u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce? Osobe na vegetarijanskoj ishrani sa ogranienom koliinom masti mogu esto da imaju vie nivoe triglicerida jer troe vee koliine sloenih ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati su sainjavali celih 70-75% ishrane u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce. Meutim, te vrste namirnica bogate ugljenim hidratima obino izgledaju kao dobre stvari u vezi sa rizikom od sranih oboljenja kao i od raka. Izgleda teko shvatiti da su unosili previe dobrih stvari. Iako izgleda da porast triglicerida nije uticao na sveukupan uspeh Procene uticaja naina ivota na srce, ostaje jedno pitanje: da li bi rezultati bili jo bolji da potronja masti nije bila toliko strogo umanjena? Da li bi se Orniova stroga ogranienja masti vratila da progone uesnike na duge staze? Pitanje je vie od akademskog. Kao to smo ve videli, vegetarijanci koji se nisu trudili da umanje svoj unos masti, obino konzumiraju manje masti od proseka, ali ni blizu toliko malo koliko su Orni i njegovi saradnici zahtevali. To je interesantno, jer su u Reznikovom sopstvenom istraivanju, kao i u devet drugih istraivanja koje je on analizirao, totalni vegetarijanci uopteno gledano imali nii holesterol, nie nivoe LDL-a i nie nivoe triglicerida sa podjednako dobrim nivoima HDL-a.31 Ove injenice izazivaju sumnju da krajnje nizak unos masti i odgovarajui
unos velike koliine ugljenih hidrata u Orniovoj ishrani predstavljaju uzrok porasta triglicerida. Drugi izvetaj koji dokumentuje nie nivoe triglicerida kod vegetarijanaca obezbeuje dalje uvide. Naroito je utvreno da su vegetarijanci koji su umanjili svoj unos masti u umerenijem opsegu (na 23% svojih kalorija) snizili svoje trigliceride.32 Drugo istraivanje je pokazalo da vegetarijanska ishrana koja ne ograniava potronju masti toliko strogo moe da snizi nivo holesterola, a da ipak odri vrednosti HDL-a.33 Ova istraivanja bacaju dalju sumnju na ishranu sa veoma malo masti. Razlog za zabrinutost je da sniavanje unosa masti u tako velikoj meri kao pri Orniovoj ishrani rezultuje porastom triglicerida i umanjenjenjem HDL-a, kao to smo videli u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce. Poslednji deo informacije moe da pomogne da postavimo problem procenta unosa masti u jo bolji kontekst. Kada je dr Orni analizirao svoje podatke kako bi pronaao najznaajniji deo svoje ishrane u preokretanju sranih oboljenja, otkrio je da je to bio nizak sadraj holesterola, a ne nizak sadraj masti.34 To ukazuje da je odsustvo proizvoda ivotinjskog porekla u ishrani (to obezbeuje da ishrana nee imati holesterol) vanije od drastinog smanjenja sadraja masti. Ovaj nain razmiljanja je u skladu sa najnovijim istraivanjima koja prikazuju ostvarene preventivne koristi od nekih visokomasnih tipova namirnica bez holesterola, kao to je jezgrasto voe. Istraivanja korisnih efekata jezgrastog voa su predstavljena u prethodnom poglavlju. Dalja potpora ovom gleditu dolazi sa Stenforda. Istraivai su prikazali da su promene naina ivota mogle znaajno da utiu na progresiju infarkta.35 Na osnovu svog istraivanja i drugih objavljenih studija, zakljuili su: Uopteno gledano, izgleda da su bolji nalazi angiografa ostvareni veim umanje-njem (LDL holesterola) poto istraivanja izvetavaju o regresiji bolesti u njihovom leenju grupa kod kojih se takoe javilo umanjenje LDL-a od 35% ili vie. Kao to smo videli u prethodnom poglavlju, ishrana sa veoma malo masti nije neophodna za postizanje sniavanja bilo ukupnog, bilo LDL holesterola. U vezi sa svim dokazima o najboljim nivoima koliine masti u ishrani, zakljuujemo da je 5-10% premalo, a 30% verovatno previe. Izgleda da je oko 25% masti optimalno.
BLOKIRANE ARTERIJE
79
Jedan rezultat ovog istraivanja je bio sasvim neoekivan. Drastino smanjenje od 91% bola u grudima eksperimentalne grupe se javilo u toku prve tri sedmice daleko pre nego to bi se razumno moglo oekivati bilo kakvo znaajno fiziko umanjenje blokade. Takvo brzo umanjenje bola u grudima je bilo zapanjujue za mnoge u medicinskoj zajednici. Meutim, mi drugi smo bili sasvim svesni naglih kratkoronih promena koje su mogle da se odigraju sa promenama naina ivota. Ja sam lino video mnogo pacijenata koji su, prvobitno, mogli da samo hodaju du sobe i da osete snaan anginozni bol u grudima. Posle dve ili tri sedmice na vegetarijanskoj ishrani i programu vebanja, mnogi od tih istih pacijenata bi hodali osam kilometara na dan bez bola u grudima i sa korienjem manje lekova za srce nego ranije. Rezultati su esto toliko zapanjujui da prvo morate lino to da vidite kako biste u potpunosti cenili drastino poboljanje.
Bolovi u grudima se znaajno umanjuju vegetarijanskom ishranom

Kada osoba doivljava este bolove u grudima, tipine za bolesti sranih oboljenja, esto im se vri srani angiogram. Angiogram odreuje da li pacijent zaista ima znaajno oboljenje sranih arterija. Ako su blokade prisutne, test procenjuje gde se tano blokade nalaze i koliko su ozbiljne. Delimina blokada arterija umanjuje protok krvi do sranog miia, prouzrokujui bol u miiu. U nekoliko istraivanja predstavljenih u ovom poglavlju, uesnici su bile osobe koje su doivljavale esti bol u grudima povezan sa sranim problemima, ili anginu. Bol je bio taj koji je uopte naveo na pregled njihovih sranih arterija. Videli smo da je vegetarijanska grupa u Proceni uticaja naina ivota na srce imala znaajno poboljanje svog ukupnog nivoa holesterola i umanjenje blokade arterija. ta se desilo sa njihovim bolovima u grudima? Kada je istraivanje zapoelo, proseni lan eksperimentalne grupe je doivljavao bol u grudima priblino pet puta sedmino. Poreenja bola u grudima grupe na primeni ishrane i kontrolne grupe u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce prikazana su na slici 6.
Slika 6. Bol u grudima povezan sa sranim problemima u Proceni uticaja naina ivota na srce
Uestalost angine/sedmino
7 6 5,10 5 4 3 2 1 0 Pre poetka Posle godinu dana 0,45 2,35 Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa 6,24
Povieni holesterol u krvi spreava oputanje krvnih sudova

Iako neki ljudi razmiljaju o krvnim sudovima kao o cevima koje prolaze kroz naa tela, takva karakterizacija je obmanjujua. U stvari, zdrave arterije su miini organi koji imaju sposobnost da kontroliu koliko e krvi proticati kroz njih menjanjem svog prenika. Mogu da se oputaju i da doputaju da vie krvi proe, ili mogu da se suze i dozvole manji protok krvi. Oputanje krvnih sudova je krajnje znaajno za rad srca. Oputanje sranih arterija dozvoljava vei protok krvi do sranog miia. Oputanje krvnih sudova na drugim mestima umanjuje optereenje srca smanjenjem otpora nasuprot koga srce pumpa. Ako umanjenje koliine blokade ne moe da objasni njihovo smanjenje bola u grudima, ta onda moe? Razlozi za ovo impresivno umanjenje angine pri vegetarijanskoj dijeti tek odnedavno postaju jasni. Odgovor je verovatno bar delom u vezi sa nainom na koji vegetarijanska ishrana moe da pomogne oputanju krvnih sudova.
Bolovi u grudima kod eksperimentalne grupe (na vegetarijanskoj ishrani) su se umanjili 91%, na manje od jednom sedmino. Sa druge strane, u kontrolnoj grupi (ishrana na mesu koju je preporuio NCEP) su se pogorali 165% tokom godinu dana. Ovi rezultati su oekivani, i u saglasnosti su sa umanjenim blokadama sranih arterija prve grupe i poveanim blokadama druge grupe kao to je prikazano u tabeli 4.
Uloga azot-monoksida u spreavanju bola u grudima

Hemikalija u krvi zvana azot-monoksid (NO) je neophodna za sposobnost krvnih sudova da se oputaju. Ne treba ga zameniti za azot-suboksid (N2O, gas za smejanje). Azot-monoksid je kljuni relaksirajui faktor koji proizvode endotelijalne elije koje oiviavaju krvne
80
sudove. Meutim, kada se povea nivo holesterola, krvni sudovi se ne oputaju dovoljno u odgovoru na azot-monoksid. Promene u nivou holesterola u krvi mogu veoma brzo da proizvedu znaajnu razliku u obimu oputanja. Nedavno su istraivai izazvali povienje nivoa holesterola pacijenata prestajanjem davanja lekova za snienje holesterola. U toku dve sedmice dolo je do znaajnog opadanja odgovora na efekte azot-monoksida, umanjujui tako oputanje.36 Zato bi se povieni nivo holesterola meao sa efektima azot-monoksida? Nedavno laboratorijsko istraivanje nam obezbeuje jedan razlog za ovu povezanost. Istraivai su zabeleili da je povieni nivo holesterola u krvi prouzrokovao razaranje azot-monoksida.37 Endotelijalne elije pokuavaju da nadoknade taj gubitak proizvoenjem vee koliina azotmonoksida.38 Meutim, usled brzog razaranja azot-monoksida, te elije poinju da ispoljavaju nedostatak L-arginina, osnovne sirovine koja je neophodna za proizvodnju azot-monoksida. Nedavno istraivanje je pokazalo da znaajno snienje holesterola poboljava rezultate EKG testa pri naporu (pokazujui poboljani protok krvi do srca) u roku od etiri sedmice.39 U skladu sa ovim odnosima, naunici su utvrdili da dodavanje L-arginina pomae obnovi normalnog arterijskog oputanja ak i ako neko ima povieni nivo holesterola.40 L-arginin se nalazi u obilju u vegetarijanskoj ishrani, ali je redak u mesu i mlenim proizvodima. Tabelarni prikaz sadraja arginina u namirnicama je dat na tabeli 11. Zapazite da meso i mleni proizvodi imaju daleko manje arginina u poreenju sa mahuTabela 11. Sadraj arginina u namirnicama
nastim povrem, jezgrastim voem i semenjem, koje ima 3 do 35 puta veu koliinu. Shodno tome, brza poboljanja od angine u Proceni uticaja naina ivota na srce se moda javljaju usled bar dva odgovorna efekta. Prvo, umanjen nivo holesterola moe da pomogne obnavljanju normalnih mehanizama oputanja krvnih sudova. Drugo, porast unoenja arginina koji se obezbeuje vegetarijanskom ishranom e dalje pomoi oputanju arterija od samog poetka, verovatno i pre nego to je nivo holesterola u krvi znaajno opao.
Smanjenje lepljivosti crvenih krvnih zrnaca umanjuje bol u grudima

Postoji tree objanjenje za prilino naglo kratkorono ublaavanje angine koje se javlja sa ishranom koja sniava holesterol. Smanjenje tenje da se crvena krvna zrnca slepljuju, ili tenost krvi, uoili su nemaki istraivai u svom istraivanju. To je jo jedno istraivanje o uticaju promene naina ivota na progresiju sranih oboljenja. Dr Gerhard uler (Gerhard Shuler) je sa saradnicima izvrio neka od najdetaljnijih merenja meu istraivanjima u vezi sa regresijom blokade arterija.41 Korienjem redovnog fizikog vebanja i ishrane koja je sadrala u proseku 26% masti i 135 mg holesterola (bolje od najbolje ishrane nacionalnog programa obrazovanja o holesterolu) pomogli su da se kod 30% od 56 uesnika istraivanja ostvari regresija. Samo 4% druge grupe je ostvarilo regresiju bez promena naina ivota. Od interesa za pitanja angine je da su istraivai izmerili tenju da se crvena krvna zrnca meusobno slepljuju (zvano stopa agregacije eritrocita). Lepljivija crvena krvna zrnca tee da se nagomilaju i spreavaju optimalni protok krvi do sranog miia, to moe da pojaa anginu. ak i na ovom programu naina ivota, koji je manji od optimalnog, tenja crvenih krvnih zrnaca da se meusobno slepljuju se umanjila za veoma znaajan procenat. Ove injenice tako obezbeuju jo jedan razlog zbog koga bismo oekivali da se angina ublai pri boljem programu naina ivota. Moemo se samo pitati koliko bi promene bile duboke da je prihvaena totalna vegetarijanska ishrana bez holesterola. Rezime tri mogua razloga za brzo ublaavanje angine, koje se javlja uz ishranu koja sniava holesterol, prikazan je u tabeli 12.
Vrsta hrane
Ameriki sir Jaje Nemasno mleko Govei biftek vrsti tofu Engleski orah Brazilski orah Bademi Crni orah Lima pasulj Crveni pasulj Garbanzo pasulj/ naut (leblebije) Soivo Soja Peeno seme bundeve
Koliina
1 komad 28 g 1 olja 28 g 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1/2 olje
Arg (g)
0,2 0,2 0,3 0,5 1,3 1,3 1,5 1,6 2,3 2,4 2,6 3,6 4,2 5,3 6,2
BLOKIRANE ARTERIJE
Tabela 12. Razlozi za brzo ublaavanje angine sa promenama naina ivota 1. Oputanje krvnih sudova prouzrokovano umanjenjem holesterola u krvi poveava koliinu i efektivnost azot-monoksida u krvi. 2. Dalje oputanje arterija usled vee koliine arginina u povru se javlja pre nego to se nivo holesterola u krvi snizi. 3. Smanjenje lepljivosti crvenih krvnih zrnaca, poveavajui protok krvi do sranog miia.
81
snize LDL holesterol uz neznatno poveanje HDL holesterola, ali samo kada se koriste zajedno sa dobrom ishranom sa malo holesterola i malo zasienih masnih kiselina. Statini esto mogu da prouzrokuju ozbiljna zapaljenja jetre i razaranje kao i smrt voljnih telesnih miia. Jo jedno popularno sredstvo koje se koristi za sniavanje holesterola i triglicerida je veoma velika koliina B vitamina, nijacina. Kada se koristi u visokim dozama neophodnim da bi se ostvario znaajno nii nivo holesterola i triglicerida, nijacin se treba smatrati lekom zato to ponekad moe da prouzrokuje sporedne efekte opasne po ivot. Meu ove sporedne efekte spadaju razaranje jetre i unutranje krvarenje usled ozbiljnog zapaljenja stomaka; drugi esti neprijatni sporedni efekti su kratkotrajni oseaji vruine i crvenilo koe. Vie volim da sauvam te lekove za priblino jednog na 400 ljudi sa naslednim poremeajem koji prouzrokuje da jetra proizvodi preterane koliine holesterola ili triglicerida. Takoe ih koristim kod pacijenata sa sranim oboljenjima koji nisu uspeli da ostvare eljeni nivo holesterola u krvi samo ishranom i koji su spremni da plate veliku cenu. Cena se sastoji od lekova (godinja potrebna koliina popularnih lekova za sniavanje holesterola kota 1.308 dolara),45 estih poseta doktoru i laboratorijskog rada neophodnog za praenje i mogue spreavanje ozbiljnih sporednih efekata. Dobre vesti su da veina ljudi sa povienim holesterolom moe da ga spusti na idealni nivo pravilnom ishranom i nainom ivota u koji spada i redovno vebanje bez upotrebe lekova.
Posle infarkta promenite ishranu kako biste umanjili rizik od smrti

Drugo istraivanje je obezbedilo nalaze koji su znaajni za prikazivanje moi ishrane u preokretanju infarkta. Izvetaj iz 1992. godine nije merio regresiju, ve je ispitao znaajna pitanja: naredne srane probleme kod osoba koje su preivele infarkt.42 Pacijentima u eksperimentalnoj grupi je data specifina ishrana koja ih je snano okrenula u smeru vegetarijanske. Meso i jaja nisu bili dozvoljeni. Njihov opis protokola ishrane zvui u sutini vegetarijanski, poto je opisano da sadri voe, povre, itarice i jezgrasto voe, iako je odreena koliina ribe dozvoljena. Meu rtvama od infarkta u istraivanju (preko 400), kod onih na posebnoj ishrani je dolo do drastinog snienja ukupnog broja sranih problema. U toku samo 6 sedmica, osobe sa skoro vegetarijanskom ishranom su pokazale znaajno umanjenje od 35% u ukupnom broju javljanja sranih problema u koje su spadali smrtonosni i nesmrtonosni srani udari kao i iznenadni sluajevi smrti od sranog problema. Izvetaj ukazuje da su promene u ishrani nadmonije u odnosu na lekove za osobu koja je imala nedavni srani udar to je zapanjujue za medicinsku zajednicu. Jedna od najire reklamiranih grupa lekova u vezi sa ovim su beta blokatori i ACE inhibitori. Oni ispoljavaju samo polovinu efektivnosti u odnosu na vegetarijansku ishranu, sa prosenim smanjenjem ukupne smrtnosti od samo oko 20%.43,44
Pored ishrane fizika spremnost

U ovom poglavlju smo videli da je odlian nain ivota sutinski za bilo koga ko eli da preokrene oboljenje sranih arterija. Vie od toga, to je osnova za prevenciju sranih oboljenja tako da se uopte ni ne pojavljuju. Ovaj nain ivota mora da sadri ishranu koja ukljuuje zanemarljive koliine holesterola u hrani i koja je siromana zasienim masnim kiselinama. Pored zdrave ishrane, potreban je i redovan program umerenog vebanja. Znaaj redovnog vebanja u spreavanju i preokretanju sranih oboljenja se mora naglasiti. Pokazano je da redovno vebanje, samo po sebi, pomae srcu u velikom broju istraivanja. Naveu samo jedno. 19-ogodinje istraivanje na oko 10.000 mukaraca se koncentrisalo na uticaj redovnog vebanja na rizik od smrti usled kardiovaskularnih oboljenja.46 Oni su svrstani u tri grupe odreene tako to je svaki uesnik
Sporedni efekti lekova protiv povienog holesterola ili triglicerida

Sada postoje mnogi dostupni lekovi koji pomau sniavanju LDL holesterola, a u nekim sluajevima i sniavanju triglicerida ili poveavanju HDL holesterola. Jedna od najpopularnijih grupa lekova je poznata kao statini i tu spadaju lekovi kao to su zokor, pravahol, mevakor i leskol. Ovi lekovi mogu znaajno da
82
proao dva testa sposobnosti u razmaku od 5 godina u proseku. Na taj nain, fizika spremnost je utvrena za svakog uesnika na poetku, a zatim i posle 5 godina. Oni koji su imali odranu fiziku spremnost (proli su oba testa) su sainjavali prvu grupu. Oni koji su imali kratkoronu spremnost (proli su samo jedan od dva testa) predstavljaju drugu grupu. Trea grupa se sastojala od onih koji su bili fiziki nespremni (nisu proli nijedan test). Rezultati su prikazani na slici 7.
Slika 7. Promene triglicerida u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Rizik od kardiovaskularne smrtnosti
4,5 15
popuni upitnik u vezi sa njegovim ili njenim psiholokim problemima. Upitani su da procene svoj stepen teskobe, depresije, nesanice i nemogunosti da osete zadovoljstvo (anhedonija). Ova etiri problema su sabirana kako bi se dobio indeks nivoa nelagodnosti za svakog uesnika. Proseni nivoi su prikazani na slici 8.
Slika 8. Promene HDL holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Indeks teskobe, depresije, nesanice i anhedonije
30 25 20 27,2 23,9 19 24,1
Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa
10 5 0 Pre poetka Posle godinu dana
3
2,2
2
1,0
Broj preenih testova fizike spremnosti
Zapazite da su oni koji su bili fiziki spremni i odravali svoju spremnost imali najmanji rizik. Rizik je bio dvostruko vei za one koji nisu uspeli da odre trajan program fizike spremnosti, i etiri puta vei za nevebae. Drugi znaajni rezultat je da pored koristi za srce, oni koji su odravali svoju spremnost su takoe imali najnii rizik od smrti od svih faktora. Lako je uvideti da nevebai poveavaju svoj rizik od smrti od sranih oboljenja za otprilike istu koliinu kao i puai. Drugim reima, sa stanovita sranih oboljenja, verovatno imate malo prava da tapete sebe po leima zato to ne puite, ako ne vebate redovno. Vebanje razumljivo predstavlja veliki deo bilo kog programa za spreavanje ili preokretanje sranih oboljenja.
Mnogima je bilo iznenaujue da je posle godinu dana vegetarijanska grupa bila ta koja ne samo da se oseala bolje fiziki, ve i mentalno. Kod njih se javilo smanjenje depresije i teskobe, imali su manje problema sa stresom i poboljane odnose sa drugima.47 Mnogi pogreno veruju da e se njihovo ukupno uivanje u ivotu umanjiti ako ponu da ive zdravim nainom ivota, naroito ako postanu vegetarijanci. ta da kaem prijateljima kada izaemo na ruak? Da li u morati da rtvujem prisustvovanje odreenim drutvenim dogaajima zbog svoje nove ishrane? ta je sa mojim roacima koji dolaze za praznike? Da li e moj oseaj za ukus patiti? Da li e moja glad biti zadovoljena? Uprkos svim ovim novim problemima vegetarijanska grupa je vie uivala u ivotu, i ak imala bolji drutveni ivot nego ranije.
Dosledno dranje programa

Da li je bilo razlike u zavisnosti od toga koliko su se vrsto uesnici drali programa u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce? Da li je bilo nekih tetnih efekata od takvog oblika varanja, odnosno ne pridravanja programa? Ovo pitanje je veoma paljivo razmatrano u prvobitnom izvetaju koji je izaao 12 meseci nakon poetka praenja. Odgovor je bio da, kao to je ilustrovano na slici 9.
Zdraviji nain ivota bolji oseaj dobrobiti

Istraivanje Procene uticaja naina ivota na srce je takoe posmatralo pre i posle rezultate o tome koliko su uesnici napredovali u pogledu opteg oseaja dobrobiti. Od svakog uesnika se trailo da pre i posle istraivanja
BLOKIRANE ARTERIJE
Slika 9. tetni efekti ne pridravanja programa u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce Rezultati angiografa
Procenat regresije blokade krvnih sudova 6 5 4 3 2 1 0 Maksimalno pridravanje Umereno pridravanje Minimalno pridravanje
83
Tabela 13. Pacijenti sa sranim oboljenjima koji sluaju savet lekara Oko 1/3 pacijenata od sranih oboljenja prati uputstva lekara u borbi sa: Povienim holesterolom Povienim krvnim pritisakom Nedostatakom vebanja Puenjem
Rezultati nisu bili iznenaujui. Unutar vegetarijanske grupe, oni koji su se u najveoj meri pridravali programa su imali najveu koliinu regresije; to jest, kod njih se javilo najvee preokretanje. Svaki oboleli krvni sud se poboljao preko 4% u proseku.48 Kod onih koji su se umereno drali programa javilo se 2,5% regresije oboljenja sranih arterija. Oni koji su se u najmanjoj meri pridravali programa su imali minimalno poboljanje, manje od 1%. Stvar dranja programa pokazuje tri stvari. Prvo, to se vie neko priblii optimalnom stilu ivota, to je bolje. Oigledno, to blie sledimo vegetarijansku ishranu, redovan program vebanja i mere kontrole stresa to e nae arterije biti bolje. Druga stvar je da nii stepeni dranja programa mogu i dalje da proizvedu izvesne koristi, iako rezultati nisu toliko drastini. Trea je da su promene naina ivota u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce bile od vee koristi nego to podaci prikazuju zbog slabog dranja programa od strane nekih uesnika.
korektivne mere koje su im prepisali lekari. Zapanjujui rezultati su prikazani u tabeli 13.49 Vidimo da oko 2/3 sranih bolesnika zanemaruje da sprovodi osnovne promene u navikama koje prepisuje veina lekara (manje soli, manje unosa crvenog mesa, svakodnevno hodanje, bez duvana, itd). To je iznenaujue veliki broj, poto e bolest uzeti ivot tih pacijenata u 80% sluajeva. Ako oni nisu spremni da naine jednostavne promene u nainu ivota, kako moemo da oekujemo da naine velike promene kakve su generalno prikazane u ovom poglavlju? Da li su te promene ograniavajue u veoj meri nego to veina ljudi moe da podnese?
Da li je promena naina ivota za svakog?

Jedna je stvar predstaviti obilje dokaza da vegetarijanska ishrana predstavlja znaajnu prednost u preokretanju sranih oboljenja, ali da li je to ishrana koju prosena osoba moe da dri ceo ivot? U poetku moe da izgleda previe ograniavajua jer je veina od nas odrasla jedui ta god nam se svialo: obilje mesa, mleka, jaja, sira, sladoleda, gotovu hranu iz prodavnice, itd. priznajte, jeli smo je. Ali, pogledajte koliko je ljudi postalo bolesno zbog takvog naina ivota. Amerikanci su, umesto da budu primer prvoklasnog zdravlja, meu najgojaznijim osobama u svetu, i nastavljaju da imaju visoke stope sranih oboljenja. Imamo najvee i najnaprednije bolnice u svetu i potrebne su nam za ljude koji upranjavaju ishranu zasnovanu na preraenoj hrani, bogatoj holesterolom i mastima. Ako zaponete sa promenom na vegetarijansku ishranu, biete iznenaeni da ono to moe da zapone izgledajui kao rtva, ne mora da se zavri na taj nain. Ova knjiga je posveena ne samo informisanju o boljem nainu ivota, ve takoe i da vas ohrabri da nainite promene i iskusite koristi. Kae se Rim nije izgraen za dan, ali kada su u pitanju nae navike ishrane, plaimo se procesa izgradnje.
Preporuke doktora ko ih se pridrava?

Ako imate oboljenje srca, postoji mnogo toga to moete da uinite jednostavnim promenama naina ivota. Meutim, veina ljudi ne uspeva da iskoristi pun potencijal promena naina ivota za svoje sveukupno zdravlje. Mnogi ljudi sa sranim oboljenjima ne ine mnogo vie od posete doktoru i uzimanja lekova. Istraivanje Amerikog udruenja za bolesti srca je izvreno da bi se utvrdilo koliko je osoba kojima su utvrena srana oboljenja pratilo
84
Moda bi bilo preciznije rei da se najvie plaimo procesa remodeliranja, izbacivanja iz friidera i sa polica hrane koja je opasna za nae zdravlje. Meutim, sa pozitivne strane, pridruivanje asovima pripremanja vegetarijanske ili prirodne hrane vam moe pomoi da uskoite u novi svet potpuno novih jela i namirnica koje su i zdrave i ujedno istinski zadovoljavajue. Ako kod vas ne postoje asovi kuvanja, nabavite nekoliko vegetarijanskih kuvara i odvojite deo vremena za eksperimentisanje. Lista dobrih vegetarijanskih kuvara je navedena u dodatku II. Drite se njih, i ubrzo ete biti iznenaeni kako brzo imate itav niz novih raznovrsnih recepata kojima se moete radovati i pored toga, verovatno ete se oseati daleko bolje na vie naina, i fiziki i mentalno.
pokazala poboljanje od 22%. Ovaj program umanjuje trokove brige o zdravlju dok u isto vreme proizvodi bolje zdravlje svojih pretplatnika.
Centri za obuku u pogledu nainu ivota

Neke osobe mogu da smatraju da bi elele formalnu instrukciju koja e im pomoi da naine prelaz do idealnog naina ivota. Postoje ustanove poznate kao Centri za poboljanje naina ivota, koji su posveeni pruanju takvih usluga. Ovi centri primaju goste sa razliitim aspektima i ozbiljnou sranih oboljenja i drugih bolesti koji ostaju odreeni broj dana ili nedelja. Svakom gostu se odreuje dnevna rutina vebanja odreena za potrebe osobe, vegetarijanska ishrana, daju se uputstva o ishrani i drugim aspektima zdravog ivljenja i obuava se pripremanje zdravih i ukusnih obroka za odravanje ishrane posle povratka kui. Lista imena i lokacija takvih centara se nalazi u dodatku III.
Vegetarijanska parada se kree

Vegetarijanska ishrana poinje da osvaja zemlju. Milioni Amerikanaca su krenuli prema zdravijem nainu ivota u razliitom stepenu. Mnogi su proli ceo put do totalne vegetarijanske ishrane i drugih aspekta zdravog naina ivota. Vegetarijanski restorani i prodavnice zdrave hrane se umnoavaju. Sve glavne avionske kompanije sada nude totalne vegetarijanske obroke na zahtev putnika. Broj vrsta ne-mlenih namirnica, kao to su mleko i sir nainjeni od integralnih itarica, se poveava. Medicinske osiguravajue kompanije poinju da pokrivaju trokove instrukcija i savetovanja o vegetarijanskom nainu ivota za srane bolesnike. Optinske kole kuvanja vegetarijanske hrane su sve popularnije. Vegetarijanski periodini asopisi i kuvari se objavljuju u sve veem broju. Vegetarijanska parada se kree i sigurno neete eleti da je propustite. Medicinske osiguravajue kompanije uviaju da je vegetarijanski pristup daleko efektivniji u pogledu trokova u odnosu na alternativu hirurgije. Trokovi kompanije Mutual of Omaha po sranom bolesniku su umanjeni za vie od polovine pokrivanjem trokova instrukcija o nainu ivota za srane bolesnike. Oni izvetavaju da su njihovi pretplatnici zdravstvene nege sa bolovima u grudima, koji su bili na programu, doiveli smanjenje od 65% u broju sluajeva doivljavanja bola u grudima. Za ostatak kod kojih se jo uvek javlja bol, uestalost i otrina su se umanjili esto drastino. Oni takoe izvetavaju o snienju holesterola u krvi bez lekova; pregledi srca pokazuju da se kod mnogih pacijenata javlja prestanak ili preokretanje progresije sranog oboljenja, a tolerancija na vebanje je na testu
Zdravstveni radnici, iznesite injenice i pustite da pacijenti odlue

Dr Orni je ubeen da moramo svima da iznesemo injenice o nainu spreavanja sranih oboljenja, i informiemo one koji ih ve imaju kako da ih preokrenu. Njegova izjava je navedena u tabeli 14.50
Tabela 14. Orni: Nemojmo sakrivati injenice Veoma je nadmeno rei: Znamo da to uopte neete uraditi jer je preteko. Program ozdravljenja nee svako prihvatiti, ali postoji vei procenat ljudi zainteresovan za pridravanje ovakvog programa nego to mnogi doktori moda veruju.
Da li je promena naina ivota za svakog? Da, za svakog ko ima veliku elju za potpunim i srenim ivotom koja je jaa od elje za kratkoronim zadovoljenjem ula ukusa. ulo ukusa e se prilagoditi za nekoliko nedelja i zatim e odgovarati sa veim zadovoljstvom nego ranije. Neki zdravstveni radnici su imali obiaj da saaljivo izostavljaju savet o optimalnom stilu ivota kako ne bi optereivali pacijente. Takav pristup nije pravo saoseanje. Danas zdravstveni radnici moraju potpunije da predstave sve korisne opcije zdravog naina ivota, bez obzira koliko smatraju da bi pacijentu bilo teko da to primeni. Zdravstveni radnici nemaju pravo da kriju bilo kakve informacije koje mogu da pomognu da pacijent ostvari najvii nivo zdravlja koji je mogu za tu osobu. Moja poruka
BLOKIRANE ARTERIJE
85
Tabela 15. Tri izbora ishrane: dobar, bolji i najbolji
Dobra Bolja Najbolja ishrana ishrana ishrana Holesterol (mg) <200 Masti (% od kalorija) <30% P/S odnos masti >1,5 : 1 ivotinjske belanevine 7,5% Biljne belanevine 7,5% Ugljeni hidrati 55% Kofein (mg/dan) <100 Vlakna (grama) >20 <100 <28% >2 : 1 3% 12% 58% <50 >30 0 <25% >3 : 1 0 15% 60% 0 >40
zdravstvenim radnicima je: Prenosite potencijalne koristi od zdravog naina ivota na jasan nain. Zatim pustite da pacijent odlui za sebe. Kao primer poreenja, kada bi postojao idealan, ali skup lek dostupan za leenje bolesti, veina lekara bi, kao i ja, informisali pacijenta o idealnom leku, i saoptili pacijentu cenu. Na pacijentu bi onda ostalo da li da uzme lek.
Tri izbora ishrane dobar, bolji i najbolji

Zakljuujemo ovo poglavlje razmatranjem pristupa koji koristim kada razgovaram o promenama naina ivota sa svojim pacijentima. Nazivam ga: dobar, bolji, najbolji pristup. Prvo, najbolji pristup je program naina ivota koji se jasno pokazao kao najzdraviji: potpuna vegetarijanska ishrana idealna ishrana, pored prestanka puenja, izbegavanja kofeina, upranjavanja redovnog vebanja, emocionalne potpore i kontrole stresa. Postoje ljudi koje zbog nekog razloga smatraju da ne mogu, ili biraju da ne mogu, da usvoje najbolji program. Njima moemo da ponudimo bolji pristup. Bolji pristup bi bio neto izmeu ishrane Nacionalnog programa obrazovanja o holesterolu i najboljeg pristupa. Za one koji izaberu da ne primenjuju nijedan od ova dva pristupa, postoji dobar pristup koji predstavlja pridravanje Nacionalnog programa obrazovanja o holesterolu ili sline ishrane. Sadraj ove tri ishrane je prikazan u tabeli 15. Pacijenti su obaveteni o nivou oekivanih rezultata pri primeni svake mogunosti. Kod onih koji uspeju da primenjuju samo dobru ishranu, koja predstavlja stroge preporuke
NCEP-a: 200 mg holesterola unosa dnevno, i 30% ili manje kalorija od ukupne masti (uz ne vie od 7% zasienih masnih kiselina), verovatno e se javiti progresija sranog oboljenja umesto regresije, naroito ako nisu na lekovima za sniavanje hronino povienog holesterola. Meutim, ako je prethodna ishrana bila daleko gora od ove, mogu da uspore stopu progresije. Ali, postoje velike anse da e im u budunosti slediti operacija ili angioplastika, ako ne i infarkt. Kada neko mora da preskoi ponor, polovian skok jednostavno ne moe da obavi posao. Dobre vesti su da kroz pravilne promene naina ivota, bez upotrebe lekova ili drugih prefinjenih tehnologija kao to su angioplastika ili ugradnja bajpasa, moete ne samo da spreite srano oboljenje. Moete da ga preokrenete.
5. poglavlje
Istina o ribi
Dr Riardson je bio zapanjen. ta je moglo da krene pogreno? Posle vie godina uspene kontrole holesterola u njenoj ishrani, Dejnin holesterol je ponovo poeo da raste. U stvari, u toku otprilike tri meseca njen nivo LDL-a je porastao 50 poena. Kao i svaki dobar doktor, Riardson je pokuao da pronae objanjenje za ovaj zbunjujui porast. Izgledalo je da se nita znaajno nije promenilo. Dejnina teina nije bila problem; u stvari, izgubila je 2,5 kilograma od svoje poslednje posete lekaru. tavie, nisu postojale promene u lezdama ili drugim organima koji mogu da utiu na nivo holesterola, kao to su tireoidea i jetra. Konano je, pri daljem ispitivanju, izvor problema izbio na povrinu. Dejn je ula o korisnosti ribe za srce i dodala je vee koliine ribe svojoj skoro vegetarijanskoj ishrani. Dr Riardson je otkrio da je to dodavanje ribe povealo njen nivo holesterola.1 Ako vam takav scenario izgleda zbunjujui, siguran sam da e isto tako zvuati i mnogim lekarima koji su proitali taj istinit sluaj iz 1987. godine. Bio je ukljuen u poseban lekarski asopis koji je predstavljao deo obrazovnog programa o holesterolu koji su sponzorisali Univerzitet u Kolumbiji i Ameriko udruenje za bolesti srca. Iako nam nije dato pravo ime pacijenta, opis je bio taan ena koja je prela sa vegetarijanskog stila ishrane na ishranu zasnovanu na ribi i koja je doivela znaajan porast nivoa holesterola. ta bi moglo biti objanjenje za tetni efekat hrane o kojoj smo uli toliko dobrih stvari? Mediji su vie od decenije isticali prednosti upotrebe ribe. Reklamirali su njenu sposobnost da snizi holesterol i umanji rizik od sranih oboljenja. Tri istraivanja su 1985. godine izala istog dana u prestinom asopisu New Englang Journal of Medicine. U jednom od ovih istraivanja, istraivai su prouili 20-ogodinje procene smrtnih sluajeva od infarkta meu mukarcima u Holandiji. Oni su utvrdili da su oni koji su konzumirali 30 grama ribe dnevno smanjili rizik od smrti od sranih oboljenja za 50%.2 Drugi izvetaj je opisao efekte ribljeg ulja na sniavanje holesterola i triglicerida.3 Tree istraivanje se bavilo efektima ribljeg ulja na funkcionisanje belih krvnih zrnaca.4 Kao rezultat tih i drugih istraivanja, mnogi Amerikanci su preli sa crvenog mesa na ribu, nadajui se da e poboljati svoj unos masti, sniziti nivo holesterola i umanjiti rizik od sranih oboljenja. U mnogim sluajevima je izgledalo kao da strategija deluje. Promena sa upotrebe velike koliine crvenog mesa na upotrebu velike koliine ribe zaista tei da snizi nivo holesterola i da time donese zdravstvena poboljanja za srce. Meutim, medicinska istraivanja takoe sadre upozorenja o upotrebi ribe i ribljeg ulja. Pre nego to pogledamo neke od potencijalnih tetnih efekata upotrebe ribe, pogledajmo prednosti ishrane ribom u poreenju sa drugim ivotinjskim proizvodima. Kao to smo ve naveli, mnogi su snizili svoj nivo holesterola u krvi naputajui svoj put nicle i slanine u korist ishrane bogate ribom. Fiziologija ribe koja pomae sniavanju holesterola je utvrena. U poreenju sa drugim ivotinjskim proizvodima, riba uopteno ima povoljniji P/S odnos. Setiete se iz treeg poglavlja: Srana oboljenja savladavanje ubice broj jedan, da visok P/S odnos znai vie polinezasienih masnih kiselina. Porast ovog tipa masti e sniziti holesterol. Riba takoe ima manje zasienih masnih kiselina. Zasiene masne kiseline se nalaze u velikim koliinama u proizvodima kao to su meso, punomasno mleko, jaja, sir i kokosovo i palmino ulje.
Dve strane prie o ribi

Uz sve ove stvari koje izgleda opravdavaju upotrebu ribe, kako objanjavamo zbunjujui primer sa poetka ovog poglavlja? Autori prie o Dejni su znali objanjenje i izneli su ga jasno: ...U poreenju sa ishranom koja je u sutini vegetarijanska, upotreba ribe e poveati holesterol u ishrani, a esto takoe i unos zasienih masnih kiselina. Krajnji rezultat moe da bude, kao kod ovog pacijenta, porast
ISTINA O RIBI
87
Druga taka koju su pokrenuli autori prie o Dejni je u vezi sa zasienim masnim kiselinama. U poreenju sa drugim vrstama mesa, riba ima povoljan odnos polinezasienih prema zasienim masnim kiselinama (P/S odnos). Meutim, nema povoljan odnos kao veina biljne hrane. Opet, iako je tano da oni koji su jeli crveno meso mogu donekle da snize holesterol prebacivanjem na ishranu zasnovanu na ribi, vegetarijanska ishrana je daleko efektivnija. Stvar je da riba poviava nivo holesterola u krvi u manjoj meri od crvenog mesa ili ak piletine. Meutim, u poreenju sa biljnim proizvodima, riba poveava nivo holesterola. Iako je mnoge laike riba privukla zbog njenih reklamiranih efekata sniavanja holesterola, zanimljivo je ponovo pregledati holandsko istraivanje koje je pomoglo probuivanju interesa za ovaj problem.10 Kada su autori objavili svoje podatke pokazujui snienje broja smrtnih sluajeva od sranih oboljenja za 50%, oni su ukljuili znaajnu injenicu koja je esto zanemarivana: osobe koje su jele ribu i osobe koje su jele mnogo crvenog mesa su imale praktino identini nivo holesterola. injenica da riba ne mora da snizi holesterol navodi na pitanje: ta je to u vezi sa ribom to bi moglo da umanji rizik od sranih oboljenja iako nivo holesterola moda ne bude izmenjen? Odgovor moe da lei u drugom jedinjenju, zvanom omega-3 masne kiseline.
nivoa LDL-a.5 Druga novija istraivanja su potvrdila da e upotreba ribljeg ulja verovatno uveati LDL holesterol kod najveeg broja ljudi.6,7 Kao to je objanjeno u 3. poglavlju o sranim oboljenjima, LDL je lo holesterol koji moe da proizvede zakrenje arterija irom tela. Razmotrimo dve stavke iznete u ovom istaknutom radu i pogledajmo zato riba predstavlja problem. Prvo, riba je ivotinjski proizvod i prema tome sadri holesterol. U stvari, nema mnogo razlike izmeu sadraja holesterola izmeu ribe i drugih ivotinjskih proizvoda kao to su piletina, uretina ili ak svinjetina i govedina. Ovi nivoi holesterola su takoe prikazani u tabeli 14 u 3. poglavlju o sranim oboljenjima. injenica da riba sadri holesterol stavlja je u potpuno razliitu klasu od svih biljnih proizvoda. Setiete se da svi biljni izvori hranljivih materija nemaju ni malo holesterola. Poreenje sadraja holesterola raznih vrsta riba i ribljih ulja prikazano je na slici 1.8
Slika 1. Sadraj holesterola razliitih vrsta ribljih ulja i govedine.
Holesterol (mg)
120
115
106
90
79 73
86
60
Omega-3 masne kiseline umanjuju rizik od sranih oboljenja

Odreene vrste ribe predstavljaju bogate izvore omega-3 masnih kiselina. Tu spadaju losos, skua i neke druge masne ribe.11 Omega3 masne kiseline kod ovih riba su polinezasiene masne kiseline dugog lanca gde spada eikozapentanoinska kiselina (EPA), masna kiselina sa nekim jedinstvenim prednostima za srce. Na primer, EPA pomae umanjenju lepljivosti krvnih ploica, telesnih elija za zgruavanje krvi.12 To je znaajno: bilo ta to pomae spreavanju slepljivanja krvnih ploica umanjuje njihovu tenju da zapue krvne sudove. To zauzvrat pomae smanjenju rizika od dolaska krvnog ugruka u srani krvni sud i prouzrokovanja sranog udara. Omega-3 masne kiseline mogu takoe da pomognu blagom snienju krvnog pritiska.13 Kod mnogih se javlja stvarno umanjenje triglicerida u krvi upotrebom ove klase masti.14 Zbog tih i drugih razloga, verovatno je da te omega-3 masne kiseline imaju bar odreenu tenju da umanje stopu ateroskleroze.15 Pored
30 Govei biftek 0 100 g 15 g 15 g 15 g 15 g Ulje haringe Ulje lososa Ulje sardine Ulje jetre bakalara
Zapazite da su nivoi holesterola navedeni za koliinu od 15 g ribljeg ulja, to predstavlja standardnu dozu dodataka za kardiovaskularna oboljenja. Vidimo da su ove koliine holesterola u ribljem ulju jednake ili vee od holesterola u velikoj porciji bifteka, kao to je prikazano na tabeli na levoj strani slike 1. Nije udo da riblje ulje moe da povea holesterol u krvi. Ameriko udruenje za bolesti srca je poznato po tome da nije strogo u preporukama u vezi sa ishranom; u svakom sluaju, ak i najslobodnija ishrana za srane bolesnike i dalje zabranjuje vie od 300 mg holesterola na dan. Upotreba dodataka ribljeg ulja moe daleko da premai ak i ovu preporuku.
88
tih razloga, istraivanja na ivotinjama ukazuju da ako se infarkt javi, omega-3 masne kiseline mogu da umanje koliinu miinog oteenja koje se javlja usled napada.16 Izgleda da ove jedinstvene masne kiseline takoe umanjuju verovatnou ponovnog blokiranja krvnih sudova posle angioplastike (procedura sa balonom koriena za otvaranje blokiranih sranih arterija),17 a takoe moe da umanji stopu zakrenih ugraenih bajpasa posle operacije ugradnje bajpasa.18 Rezime korisnosti omega-3 masnih kiselina prikazan je u tabeli 1.
Tabela 1. Omega-3 masne kiseline se bore protiv sranih oboljenja - Pomau smanjenju lepljivosti krvnih ploica, krvnih elija za zgruavanje krvi. - Tee da snize krvni pritisak. - Tee da umanje trigliceride u krvi. - Ako se infarkt javi, mogu da umanje miino oteenje koje nastaje usled napada. - Izgleda da umanjuju verovatnou ponovnog blokiranja krvnih sudova posle angioplastike ili operacije ugradnje bajpasa.
fenomenalnih 44.895 mukaraca zdravstvenih radnika.21 Nalazi istraivaa su bili zapanjujui: mukarci koji su jeli ribu nekoliko puta sedmino imali su podjednak rizik od sranog oboljenja kao i oni koji su je jeli samo jednom meseno. Postojao je nagovetaj da su mukarci koji su jeli est ili vie porcija ribe sedmino imali donekle vei rizik od infarkta od onih koji su jeli jednu porciju meseno ili manje. Objanjenje je verovatno u drugoj hrani koja je pored ribe bila ukljuena u ishranu. to je bolja ishrana, manje je koristi od dodavanja ribe. Na odlinoj ishrani, riba e uveati, a ne umanjiti rizik od sranih oboljenja.
Puenje ponitava koristi ishrane bogate ribom

Unos omega-3 masnih kiselina u ishrani bogatoj ribom kod puaa ne titi od smrti usled infarkta. U stvari, moe da ima suprotan efekat. estogodinje istraivanje koje je predvodio dr Piro Petinen (Pirjo Pietinen) iz Helsinkija, u Finskoj, je radi ispitivanja rizika od kardiovaskularnih oboljenja i unosa masnih kiselina ukljuilo 22.000 mukaraca srednjih godina koji su puili. Oni koji su imali najvei unos (koji su jeli vie ribe) imali su 30% povean rizik od umiranja od sranog oboljenja u poreenju sa onima koji su imali najnii unos.22 Ukratko, u vezi sa srcem, postoje jaki dokazi da riba samo pogorava odlinu ishranu i da je kod puaa ishrana bogata ribom takoe tetna. Meutim, da li moe da bude nekih drugih koristi osim spreavanja sranih oboljenja pri ishrani ribom i prateim omega-3 masnim kiselinama? Da li bi trebalo da jedemo bar malu koliinu ribe kako bismo ponjeli te koristi? Pogledajmo jo neke informacije o omega-3 masnim kiselinama.
Uzimajui u obzir dokaze, da li bi trebalo da jedemo ribu, kao pomo u sniavanju rizika od sranih oboljenja? Dalje posmatranje drugih populacionih istraivanja moe da pomogne obezbeivanju odgovora. Ve smo videli holandsko istraivanje koje je prikazalo 50% snienja broja smrtnih sluajeva od infarkta meu osobama koje su svakodnevno jele ribu.19 Iako je umanjenje od 50% znaajno, daleko vee umanjenje se javlja meu totalnim vegetarijancima. Istraivanje mukaraca na totalnoj vegetarijanskoj ishrani, iz jedne grupe ljudi, pokazalo je da je rizik umanjen za 86%.20 Rezultati oba istraivanja nisu neoekivani: oni sa loom ishranom mogu da imaju koristi od dodavanja ribe umesto drugih tetnijih vrsta hrane. Dodavanje ribe moe da snizi rizik od sranih oboljenja; moe ak i da snizi nivo holesterola. Meutim, ne moe da ostvari obim koristi koji obezbeuje optimalna ishrana. Kao to smo videli u dva prethodna poglavlja, mnogobrojni dokazi pokazuju da je optimalna ishrana za spreavanje sranih oboljenja totalna vegetarijanska ishrana. Drugo populaciono istraivanje je veoma znaajno. Objavljeni izvetaj Harvardskog univerziteta predstavlja verovatno statistiki najmonije istraivanje ikada izvreno u cilju ispitivanja odnosa ribe na zdravlje srca. Dok je holandsko istraivanje posmatralo samo 852 mukarca, harvardski istraivai su istraili
Druge omega-3 koristi

Prednosti ishrane bogate omega-3 masnim kiselinama se ne zavravaju sa srcem. Razliite poznate blagodati ostvarene upranjavanjem ishrane bogate omega-3 masnim kiselinama su navedene u tabeli 2.23 Omega-3 masne kiseline koriste onima koji imaju reumatoidni artritis ili druga stanja artritinog zapaljenja.24,25,26,27 Reumatoidni artitis je tip artiritisa koji izaziva invalidnost. esto ake i zglobovi postaju ozbiljno deformisani. Pored toga, esto deluje na celo telo, a ne samo na zglobove. Moe da utie na krvne sudove, slezinu, srce, plua i kou.28 tavie, bolest moe da bude vrlo teka za leenje. esto pri-
ISTINA O RIBI
89
Tabela 3. EPA (omega-3 masna kiselina) terapija je efektivna za ulcerativni kolitis Doza = 3 g/dan Ukupno uesnika Broj bez promene Broj sa pogoranim stanjem
Tabela 2. Poremeaji na koje mogu povoljno uticati omega-3 masne kiseliname Reumatoidni artritis Primarna Rejnodova bolest Psorijaza eludani irevi Ulcerativni kolitis Kronova bolest (enteritis) Depresija Prekomerna agresivnost Mogue spreavanje raka dojke i debelog creva Mogua prevencija hronine blokade plua
Prvi test Drugi test EPA Placebo EPA Placebo

13 2 1 10 3 2 5 7 3 3 1 10 0 5 5
Broj sa poboljanjem 10
menjeni lekovi imaju ozbiljne sporedne efekte tako da kada su se pojavile vesti da promena ishrane moe da pomogne ovoj stranoj bolesti, hiljade obolelih se bez sumnje obradovalo. Omega-3 masne kiseline su takoe od pomoi kod psorijaze.29,30 Psorijaza je bolest koe koja moe da varira od blagog svraba i perutanja do bolnih osipa koji mogu da gnoje i krvare. Omega-3 masne kiseline zajedno sa drugim polinezasienim masnim kiselinama mogu takoe da pomognu leenju koe i stomanih ireva.31 Ove masti mogu da spree umnoavanje ili ak da ubiju bakteriju Helicobacter pylori za koju je dobro poznato da prouzrokuje ireve stomaka i dvanaestopalanog creva. To obezbeuje jo dobrih vesti za pacijente od artritisa; mnogi od njih pate od stomanih ireva usled uobiajenih lekova protiv artritisa, naroito ako poseduju tetnu bakteriju u sluzokoi stomaka. Omega-3 masne kiseline mogu takoe da imaju ulogu u spreavanju raka. Rizik od raka debelog creva i dojke se izgleda umanjuje kada su ove masti ukljuene u ishranu.32,33,34 Jedno od mojih posebnih interesovanja su gastrointestinalne bolesti. Jedan problem koji svakodnevno leim u ordinaciji je bolest zvana ulcerativni kolitis. Ulcerativni kolitis je autoimuna bolest u kojoj krv napada debelo crevo, prouzrokujui ireve, zapaljenje, groznice, krvarenje, proliv i bol u stomaku. Ima obiaj da se esto vraa; to jest, povuie se izvesno vreme, a zatim e se ponovo pojaviti. etvoromeseno istraivanje je izvreno na 23 pacijenta sa hroninim aktivnim ulcerativnim kolitisom.35 Priblino polovini pacijenata je davano 3 g dnevno eikozapentanoinske kiseline (EPA), omega-3 masne kiseline. Druga grupa je primila pilule istog izgleda koje nisu imale medicinski efekat (to se naziva placebo). Posle etiri meseca, dve grupe su prebaene na suprotni
tretman. Rezultati istraivanja su rezimirani u tabeli 3. Zapazite da se samo kod trojice od desetorice koji su uzimali placebo javilo poboljanje, i kod sve trojice se bolest ponovo javila. Pria je bila znaajno drugaija za one koji su uzimali omega-3 masne kiseline: kod 10 od 13 se javilo poboljanje. Iako je neto vie od 50% njih kasnije ponovo dobilo bolest, neki se nisu ponovo razboleli. Naalost, kravlje mleko i mnoge vrste mleka u prahu ne sadre odreene omega-3 masne kiseline koje su neophodne za optimalni razvoj mozga i oiju. Meutim, majino mleko ima obilje omega-3 masnih kiselina i moe da predstavlja jedan od razloga zato odojad odgajana na majinom mleku postiu bolje rezultate na testovima inteligencije od onih koja koriste mleko u prahu.36,37,38 Nedostatak omega-3 masnih kiselina moe takoe da prouzrokuje depresiju ili ak preteranu agresivnost kod odraslih osoba.39 Uz svo obilje informacija koje ukazuju na koristi omega-3 masnih kiselina, moglo bi da izgleda da bi trebalo da stavimo bar malo ribe u nau ishranu. Meutim, pre nego to iznesemo konane preporuke o navikama u ishrani, moramo da potpunije istraimo mranu stranu korienja ribe.
Loe strane ribe i ribljeg ulja

Kapsule ribljeg ulja i drugi dodaci sa ribljim uljem ne moraju da nude koristi kao riblje ulje u sveem, prirodnom stanju. Iako svee omega-3 polinezasiene masne kiseline tee da pomognu krvnim ploicama i da umanje rizik od oboljenja srca, oksidovane omega-3 masne kiseline mogu da uine suprotno.40 Dok je na polici, prirodno riblje ulje moe da se oksiduje,41 i da prema tome bude veoma tetno za arterije usled oksidovanog holesterola. tavie, EPA (omega-3 masna kiselina prisutna u ribi) se lako oksiduje kako bi formirala perokside, koji
90
predstavljaju mone slobodne radikale. Za svakog ko eli da izbegne slobodne radikale odustajanje od ribe bi bio logini prvi korak. Dodaci ribljeg ulja ne moraju da prue koristi za srce i krvne sudove koje potroai oekuju. Komitet za ishranu Amerikog udruenja za bolesti srca je nedavno naveo: Kapsule ribljeg ulja se ne mogu trenutno preporuiti... za spreavanje bolesti sranih arterija.42 Postoji nekoliko potencijalnih problema pri ishrani ribom i ribljim uljem. Ovi problemi nisu bili dovoljno objavljivani. Navedeni su u tabeli 4.
Tabela 4. Problemi sa ribom i ribljim uljem - Mogu da pogoraju nivo eera u krvi kod dijabetiara. - Velike koliine mogu opasno da produe vreme zgruavanja krvi. - Riblje ulje je skupo. - Velike koliine prouzrokuju viak vitamina ili nedostatak vitamina. - Mogu da dovedu do porasta telesne teine. - Morska hrana je veliki rezervoar infektivnih bolesti. - Otrovne supstance unete zagaenom vodom se nakupljaju u masnom tkivu ribe.
Stavke na slici 5 zasluuju dalji komentar: 1. Riblje ulje moe da povisi eer u krvi kod sluajeva dijabetesa odraslih. Istraivanje Univerziteta u Kaliforniji je utvrdilo da su ovi takozvani tip II dijabetiari doiveli porast od skoro 20% u nivou eera u krvi posle uzimanja ribljeg ulja svega etiri sedmice.43 Razlog za pogoranje dijabetesa je izgleda EPA; ova omega-3 masna kiselina moe da umanji proizvodnju insulina kod dijabetiara. 2. Ishrana veoma bogata ribom ili ribljim uljem moe opasno da povea vreme zgruavanja krvi.44 Eskimi, iako imaju manje sranih oboljenja, imaju vie hemoraginih logova (usled krvarenja) od Amerikanaca.45 Izgleda da njihova ishrana bogata ribom prouzrokuje ovaj nesklad funkcije krvnih ploica tako da oni lake krvare. 3. Riblje ulje je skupo, naroito u kapsulama. Istraivai su koristili 15 kapsula ribljeg ulja dnevno u toku 6 meseci kako bi umanjili ponovno nagomilavanje ateroskleroze posle angioplastike.46 Maloprodajna cena je oko 9 dolara za 100 kapsula. To predstavlja preko 245 dolara za tok terapije od 6 meseci. Nastavljanje tog reima bi kotalo oko 500 dolara godinje. 4. Velike koliine ribljeg ulja korienog kao dodatak mogu da poremete vau ravnoteu vitamina.47 Dr Dek Jetiv (Jack Yetiv) je istakao
da velike doze ribljeg ulja mogu da prouzrokuju veoma visoke nivoe vitamina A i D toliko visoke da mogu da budu toksini. Oba ova vitamina predstavljaju hranljive materije rastvorljive u mastima, koje su u odgovarajuim koliinama neophodne za ivot i zdravlje. Meutim, oba vitamina mogu da prouzrokuju trovanje, i u nekim sluajevima smrt, ako nivoi u krvi postanu previsoki. Sa druge strane, ishrana bogata ribljim uljem moe da prouzrokuje nedostatak vitamina E.48 5. Velike koliine ribljeg ulja koje su koriene u mnogim istraivanjima mogu da dovedu do znaajnog poveanja telesne teine. Ovi preparati su veoma bogati mastima i kalorijama.49 Jetiv je procenio da bi osoba mogla da dobije do 11 kilograma godinje ako bi uzimala onoliko ribljeg ulja svakog dana koliko su neka istraivanja koristila.50 6. Morska hrana je rezervoar za infektivne bolesti. Svake godine u SAD se prijavljuje oko 113.000 sluajeva trovanja kontaminiranom morskom hranom.51 To je svakako potcenjena brojka, poto mnogi sluajevi nisu prijavljeni. Morska hrana doprinosi nesrazmerno velikim pojavama trovanja hranom. Statistike predlau da se prijavljene pojave trovanja (epizode bolesti povezanih sa hranom kada je dvoje ili vie ljudi pogoeno zajednikim izvorom) u vezi sa morskom hranom mogu javiti i do 15 ili vie puta verovatnije u odnosu na govedinu, piletinu ili svinjetinu.52 Sirovi ljuskari naroito (kao to su ostrige, koljke i dagnje) dre rekord. Oko 20 miliona Amerikanaca jede sirove koljke, koje su odgovorne za vie od 90% sluajeva trovanja morskom hranom.53 Kada se sirova koljka pojede, celo ivo stvorenje se potpuno pojede sa svojim gastrointestinalnim sistemom. To bi bilo jednako erupanju i jedenju celog ivog pileta, sa sve crevima. tavie, koljke se hrane filtriranjem 7,5 do 11,5 litara vode na as. To znai da unose ta god plovi u vodi ne samo plankton i drugu hranu, ve i viruse, bakterije, ivu i ko zna ta drugo. Naalost, koljke se obino skupljaju iz obalnih voda koje su zagaene ljudskom kanalizacijom. Infekcije salmonelom, kampilobakterom, Norvolk virusom, vibrion bakterijama (koje same ubijaju 10 do 15 ljudi svake godine) i druge infektivne bolesti mogu da se jave. ak i dobro kuvane koljke mogu ponekad da prouzrokuju ozbiljne bolesti ili bolesti opasne po ivot. Tu spadaju paralitino trovanje koljkama i neurotoksino trovanje koljkama.54 koljke nisu jedina morska hrana koja predstavlja razlog za brigu. Na primer, preko 400
ISTINA O RIBI
91
naroito kod fetusa i male dece. Velike ribe kao to su tuna, sabljarka i ajkula, imaju najvie nivoe ive.63 Uprkos popularnom verovanju da voe i povre nosi najvei rizik od zagaenja pestidicima, istraivanje FDA otkriva da domai riblji proizvodi sadre znaajno vie ostataka pesticida od domaeg voa, itarica ili povra.64 Plava riba, zajedno sa jezerskom pastrmkom i drugim slatkovodnim ribama uhvaenim u kopnenim jezerima e, najverovatnije, biti zagaene kancerogenim materijama kao to su dioksin ili PHB (polihlor bifenili).65
razliitih vrsta riba koje ive oko grebena nose rizik od prenoenja ciguatera trovanja, koje predstavlja najee trovanje ribljim perajima u Sjedinjenim Dravama.55 Oko osam hiljada Amerikanaca godinje se razboli ciguatera toksinom. Pogoene ribe, kao to je na primer barakuda, izgledaju i imaju normalan ukus ali mogu da izazovu bolest koja prouzrokuje simptome sistema za varenje kao to je munina, stomani grevi i dijareja. Kasnije se javlja oseaj bockanja i maraca oko i unutar usta i na akama i stopalima. rtve esto proivljavaju preokretanje temperature kada vrue stvari izgledaju hladno, i ee, kada hladne stvari izgledaju vrue. Dok efekti ciguatere obino traju oko dve sedmice, i do 20% rtava e i dalje imati neke simptome posle est meseci, a 5% i posle dve godine.56 Mogu se javiti i problemi sa nervima i vidom, srcem i zglobovima, a ponekad i smrt.57 Trovanje skombroidnim ribama je ree i manje ozbiljno od ciguatere. U simptome spadaju oseaj golicanja i peenja oko usta kao i dijareja, grevi i svrab. Veina sluajeva u SAD se javlja od mahimahija ili svee tune.58 Sui, sirova riba pripremljena na japanski nain, takoe predstavlja jedinstveni rizik. Valjkasti crvi, pljosnati crvi, pantljiare i metilji se mogu prenositi ovom morskom hranom.59 ta je sa smanjenjem zagaenja vode? Da li je sada postalo sigurno jesti ribu? Nemojte se zavesti utiskom da zagaenje voda brzo postaje stvar prolosti. Iako nadzorna tela moda paljivo prate toksine koje oslobaa industrija, postoje jo znaajniji neindustrijski problemi u vezi sa agensima infektivnih bolesti. Na primer, na nekim mestima je konstruisan veliki broj septikih rezervoara na nepodesnom zemljitu blizu izvora vode. Poznato je da rezultujue prelivanje prouzrokuje tako ozbiljna zagaenja da su stanita koljki zvanino bila zatvorena.60 U druge izvore mikrobijalnog zagaenja vode spadaju ivotinjski otpadi sa poljoprivrednih i gradskih otpadnih voda koje isputaju dravna postrojenja.61 7. Moda je najznaajnije da ribe koncentriu toksine u sopstvenom masnom tkivu. U te toksine spadaju pesticidi, hloro-ugljovodonici, dioksini, hlordeni i iva. Od 1996. godine, 47 drava u SAD je postavilo nadzornike za korienje ribe koji upozoravaju na ishranu odreenim vrstama. Oni pokrivaju 1740 reka i jezera (ukljuujui sva Velika jezera) i velike delove obalnih oblasti.62 Najuobiajeniji razlog za postavljanje nadzornika je iva, koja moe da prouzrokuje oteenje mozga i nerava,
Zagaene ribe iz zagaenih voda

Pesticidi su veoma znaajno pitanje. irom sveta postoji vie od 900 razliitih aktivnih pesticida u obliku oko 40.000 razliitih hemijskih jedinjenja.66 U SAD se koristi oko 600 sastojaka pesticida, u koliini od oko 400-500 miliona kilograma godinje.67 Haf (Huff) i Hejzman (Haseman) su pregledali oko 200 istraivanja na glodarima; zakljuili su da postoje znaajni dokazi da izlaganje odreenim pesticidima moe da proizvede stvarne kancerogene opasnosti kod ljudi.68 Kako se ribe izlau pesticidima? Kao to je ranije spomenuto, jedan veliki uzrok predstavljaju poljoprivredne otpadne vode. Kada farmer poprska svoja polja, deo hemikalija e biti spran u oblinje potoke i vee tokove, i na kraju reke i okeane. Kanalizaciona voda, neodgovarajui septiki sistemi, otpad sa brodova i otrovne otpadne vode sa gradskih ulica su takoe doprinele zagaenju voda. Ove vode se ponekad smatraju toliko opasnim da se znaci, kao to je onaj prikazan u tabeli 5, postavljaju na nekim plaama za kupanje.
Tabela 5. Opasnost, Zabranjeno plivanje tetno po vae zdravlje Gastroenteritis, dizenterija, hepatitis i druge bolesti se javljaju usled: Kanalizaciona voda Neodgovarajuih septikih sistema Otpada sa brodova Otrovnih otpadnih voda sa farmi i gradskih ulica
Ako je plivanje u vodi tetno za ljude, ironija je da ljudi i dalje pecaju u tim oblastima. Bolesti kao to su gastroenteritis, dizenterija, hepatitis i druge, mogu da se dobiju plivanjem u zagaenoj vodi. Rizik provoenja vremena u vodama na naoj planeti je istaknut zabrinjavajuim trendom meu ribama. Ribe imaju vei broj tumora
92
sada nego pre pedeset godina.69 Kanadski biolog, Ron Sonstegard (Ron Sonstegard) je ispitao ribe koje borave na dnu Velikih jezera i reka koje ih ishranjuju. Kod svake vrste riba je pronaao tumore esto maligne.70 Na primer, 30% tolstobika u jezeru Iri je imalo rak jetre. Nutricionista i pisac dr Vinston Kreg (Winston Craig) je, komentariui te nalaze, dodao tri injenice: (1) situacija sa Velikim jezerima nije jedinstvena: problemi sa kanceroznim ribama su se javili od Padet moreuza (Puget Sound) do Kalifornijskog zaliva i od reke Hadson do Floridskih ostrva; (2) podaci Nacionalnog instituta za rak pokazuju poveanu stopu smrtnosti od raka meu ljudima koji ive u oblastima u kojima ribe imaju veoma veliki broj tumora; (3) toksina priroda onoga to se nalazi u nekim od naih voda je zapanjujua: kada su sedimenti sa dna jezera Iri premazani na kou mieva, kod mieva se razvio rak koe.71 Iako Kregovi uvidi ne moraju neophodno da dokazuju rizik po ljude, oni svakako probuuju ozbiljnu zabrinutost za ljudsko zdravlje od epidemije raka kod riba. Prilino velika koliina ribe umire svake godine irom nae zemlje jednostavno usled samog zagaenja. Agencija za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency, EPA) amerike vlade je pokuala da utvrdi koliinu ribe uginule usled zagaenja kao i usled drugih uzroka. Tabela 6 predstavlja broj uginulih riba za koje je dokazano da su uginule usled zagaenja 1993. godine.72 Svaki broj uginulih riba predstavlja obino doslovno hiljade riba.
Tabela 6. Broj utvrenih uginulih riba prouzrokovan zagaenjem
Alabama Arizona Arkanzas Konektiket Florida Dordija Ilinois Ajova Kanzas Kentaki Luizijana Mejn Merilend Masausets Miigen Minesota 24 1 16 3 50 40 8 6 42 17 52 2 35 7 9 2 Montana Nebraska Novi Meksiko Oklahoma Oregon Pensilvanija Rod Ajlend Juna Karolina Juna Dakota Teksas Juta Vermont Virdinija Zapadna Virdinija Viskonsin 4 16 2 69 9 121 1 24 1 40 7 2 44 21 6
nih mrtvih riba, ali se ne moe definitivno dokazati da su uginule usled zagaenja. Pesticidi su najee identifikovani kao toksini zagaivai koji prouzrokuju uginue riba, za kojima slede proizvodi ulja i benzina, hlor, amonijak, teki metali i druge toksine supstance.73 Naalost, mnoge ribe koje su bolesne i pate od ovih zagaivaa, ali koje jo nisu umrle, ulovljene su od strane ribara, odnesene na pijacu i na kraju ih jedu ljudi koji misle da jedu zdravu hranu.
Inspekcija ribe nije obavezna

Dr Kreg je istakao jo jedan ozbiljan razlog za zabrinutost u vezi sa sigurnou ribe. Do ovog trenutka ne postoji obavezan vladin program za inspekciju ribe ili ribljih proizvoda. Kreg navodi da samo oko 10% ribe podlee bilo kom tipu inspekcije, a i to je kroz dobrovoljan program.74 Oigledno, postoji potreba za dobro ureenim sistemom inspekcije ribe koji jo uvek nije ostvaren. Ako bi mogli da pronaemo izvore korisnih omega-3 masnih kiselina van ribe, zar ne bi bilo razumnije, na osnovu svega to smo nauili, da se odreknemo ribe? Takva vrsta hrane ne bi obezbedila potencijalan rezervoar za rak, infektivne bolesti i druga oboljenja. Hrana ovakve vrste zaista postoji, kao to emo kasnije videti.
Blago zagaena voda proizvodi veoma zagaenu ribu

Poto rak predstavlja najveu brigu u vezi sa izlaganjem pesticidima i drugim toksinima, moramo da utvrdimo koji toksini predstavljaju najvei rizik tokom dugoronog izlaganja. Otrovi koji predstavljaju najveu dugoronu pretnju za ljude imaju dve prirodne osobine: tenju ka bioakumulaciji i tenju ka biomagnifikaciji. Oba ova procesa prouzrokuju da ribe iz blago zagaenih voda sadre velike koncentracije toksina u tkivima. Bioakumulacija je proces kojim se toksini postepeno nagomilavaju u odreenim organima ljudi ili drugih ciljnih organizama. Biomagnifikacija oznaava proces kojim otrovi postaju koncentrovaniji kako se kreu ka vrhu lanca ishrane.75 Klasian primer biomagnifikacije je otkriven u jezeru Klir (Clear Lake), u Kaliforniji, oko 150 kilometara severno od San Franciska.76 Jezero je nekoliko puta prskano insekticidom zvanim DDD za kontrolu populacije insekata. (DDD, manje moan srodnik uvenog DDT-a, se tehniki oznaava kao halogeni ugljovodonik).
EPA priznaje da te cifre u velikoj meri potcenjuju stvarni broj uginulih riba, poto 15 drava nije izvestilo ili ne vodi praenje broja uginulih riba. Takoe, javlja se veliki broj dodat-
ISTINA O RIBI
93
ugljovodonicima nafte i halogenim organskim jedinjenjima.80,81 U istaknutom medicinskom udbeniku o medicinskim problemima ivotne sredine, dr Kenet Rozenman (Kenneth Rosenman) sa univerziteta u Miigenu je naveo: Najvei izvor izlaganja PCB-u za optu populaciju je korienje ribe u ishrani.82 Zajedno sa zabrinutou u vezi sa prouzrokovanjem raka, postoje preliminarni dokazi koji povezuju i PCB i dioksine sa povienim nivoom holesterola i triglicerida u krvi.83 Drugi podaci ukazuju da PCB moe da utie na broj mukih spermatozoida i plodnost.84 Istraivanja ukazuju da ove zagaujue materije mogu da otete fetus u razvoju to je jo vie povealo uloge u PCB problemu. Dr Teo Kolborn (Theo Colborn) je istakao da istraivanje literature ukazuje da prisustvo PCB-a u materici moe da utie na razvoj nervnog sistema embriona, fetusa i novoroeneta.85 Nedavno je asopis New England Journal of Medicine dospeo na naslovne strane kada su dr Dozef i Sandra Jakobsen (Joseph i Sandra Jacobsen) koliinski odredili razvojne rizike pri PCB izlaganju.86 ak su i sa 11 godina starosti, deca sa veim izlaganjem PCB-u pre roenja, pokazivala nepravilan intelektualni razvoj. Iako deca nisu bila retardirana, ona sa najveim izlaganjem PCB-u su imala tri puta veu ansu da imaju nii IQ i dva puta veu ansu da budu sa dve godine zakanjenja u svojim sposobnostima itanja. Nagomilavanje toksinih metala u ribama je od nedavno postalo naroito veliki razlog za zabrinutost u svetlu problema sa kiselom kiom. Kisela kia vodi do kiselih voda. Hemijski izmenjena voda moe zatim da rastvara aluminijum, mangan, olovo, cink, kadmijum i ivu iz sedimenata dna ili zemljita u vodi. Kada se jednom toksini metali oslobode, oni pronalaze svoj put do lanca ishrane i tee da se bioakumuliraju u tkivima riba. ak i u ivopisnom Mejnu, ene i deca ispod osam godina se savetuju da ne jedu ribu iz bilo koje bare ili jezera u Mejnu. Drugima se preporuuje ograniavanje ishrane ribom na ne vie od est velikih riba ili 22 male godinje, sve usled sadraja ive u ribama.87 Unoenje ive u velikim koliinama moe da oteti razvoj ljudskog fetusa i dece, i da prouzrokuje poremeaje nervnog sistema i oteenja bubrega kod dece i odraslih. Miigen je jedina drava pored Mejna koja iznosi takvo dravno upozorenje. Meutim, po Marti Keting, nauniku osoblja EPA, ameriki nacionalni prosek za druga jezera i tokove je podjednako tetan kao i za Mejn. Grupa za
Tabela 7. Biomagnifikacija DDD insekticida
Mesto uzimanja uzorka

Jezerska voda Fitoplankton (koji ivi u DDD kontaminiranoj vodi) Biljojedne ribe (jedu plankton) Ribe mesoderi (jedu biljojedne ribe)
DDD (ppm)
0,02 5 40-300 vie od 2500
U delovima na milion (ppm) u jezeru Klir, u Kaliforniji
Rezultati prskanja insekticidom su prikazani u tabeli 7. Zapazite da je jezerska voda imala jedva detektibilne nivoe pesticida, sa 0,02 ppm (2 kapi DDD-a na svakih 100 miliona kapi jezerske vode). Meutim, biomagnifikacija je prouzrokovala drastini porast nivoa u tkivima organizama koji su iveli u jezeru. Koncentracija DDD-a u fitoplanktonu u jezeru je bila 5 ppm, to predstavlja 500 puta veu koncentraciju od one u jezerskoj vodi. tavie, napredovanjem ka vrhu lanca ishrane, koncentracija DDD-a se pribliava 2.500 ppm neverovatnih 125.000 puta vie od koncentracije u vodi. Takvi primeri biomagnifikacije nisu izuzetak, oni su pravilo. EPA je zabeleila da: Vodeni organizmi mogu da bioakumuliraju zagaujue materije iz sredine na vie od milion puta veu koncentraciju u odnosu na onu utvrenu u vodi....77 Nagomilavaju se dokazi da moda postoji odnos izmeu toksina i hroninih ljudskih bolesti kao to su rak i srana oboljenja koja pogaaju razvijene nacije u srazmerama epidemije. Primer je obezbeen halogenim ugljovodonicima, koji predstavljaju jednu klasu jedinjenja, kao to smo videli, za koje je poznato da se biomagnifikuje kroz lanac ishrane. Oni se takoe bioakumuliraju u ljudima. Povieni nivoi ovih jedinjenja su otkriveni u tkivu pacijentkinja obolelih od raka dojke.78 Istraivai koji su utvrdili ovu povezanost sa rakom dojke su zakljuili: Ovi rezultati, iako preliminarni, ukazuju na ulogu sredinski izvedenih kancerogena u nastanku raka dojke. Ali, problemi se ne zavravaju sa rakom. Jedan istraiva je u svom pregledu literature utvrdio povezanost izmeu DDT-a i DDE-a (dva druga halogena ugljovodonika) u krvi i ispitanika koji su prijavili hipertenziju, arteriosklerozu i dijabetes tokom narednih godina...79 Riba predstavlja razlog za veliku zabrinutost sa stanovita biomagnifikacije i bioakumulacije. Utvreno je ne samo da su zagaene PCB-om i razliitim tekim metalima kao to je iva, ve i
94
Delovanje ka istoj vodi sa seditem u Bostonu je navela da 90% slatkovodne ribe uhvaene u vodama Nove Engleske ima nivoe kontaminacije ivom, olovom, PCB-om ili dioksinima koji nisu bezbedni kada se konzumiraju vie od jednom sedmino. Iako je grupa sakupila znaajno manje podataka o ribama slanih voda i nije mogla da iznese tako velike izjave, oni su upozorili da je kod testiranih riba slanih voda utvren visok nivo PCB-a i ive. Verovatno najire objavljivan sluaj trovanja tekim metalima u vezi sa ribom nije imao nita sa kiselim kiama. On je bio u vezi sa traginim trovanjem ljudi metil ivom koja je nastala usled jedenja ribe iz japanskog Minamata zaliva (Minamata Bay). Izbacivanje metil ive iz japanskih fabrika u zaliv je postavilo osnov problema. Biomagnifikacija koja se odigrala kroz lance ishrane je izloila ljude koji su jeli ribu opasnim organskim nivoima ive.88
Mogue veze raka i kontaminirane ribe su rezimirane u tabeli 9.

Tabela 9. Dokazi koji povezuju kontaminaciju riba sa rakom - Povieni nivoi jedinjenja pesticida su pronaeni u tkivima pacijenata sa rakom dojke. - Nacionalni institut za rak je izneo podatke koji pokazuju poveanu stopu smrtnosti meu ljudima koji ive u oblastima u kojima ribe imaju naroito veliki broj tumora. - Ribe danas imaju vei broj sluajeva raka nego pre 50 godina. Primer: utvreno je da 30% riba tolstolobika u jezeru Iri ima rak jetre.
PCB zagaenje voda je dobro dokumentovano. Dokazi o tetnim efektima PCB-a na ljudski reproduktivni sistem rezimirani su u tabeli 10.
Tabela 10. PCB i reproduktivni sistem - Glavni izvor izlaganja PCB-u za optu populaciju je konzumacija ribe. - PCB moe da utie na broj spermatozoida kod mukaraca i na plodnost. - Ribe zagaene PCB-om, kojima su se hranile trudnice, povezane su sa problemima pri poroaju, trajanju trudnoe i promenama u neonatalnom zdravstvenom statusu. - Deca sa 11 godina, sa povienim izlaganjem PCB-u pre roenja, pokazuju poremeen intelektualni razvoj.
Zdravstveni problemi usled zagaene ribe

Moda su najvee opasnosti od ribe one sa kojima su suoena odojad. Jedno istraivanje je utvrdilo da su oni koji su se hranili zagaenom ribom iz velikih jezera imali reproduktivne komplikacije. Tu su spadale promene veliine pri roenju, promene trajanja trudnoe, promene neonatalnog zdravstvenog statusa i efekti koji su se nastavili tokom ranog detinjstva.89 Zbog tih rizika neki su predlagali da ne treba dojiti odojad zbog rizika od raka. Iako to moda naizgled ima smisla u naem svetu zagaenom toksinima, bolja mogunost moe da bude izbegavanje glavnih izvora tih toksina. Druga istraivanja ukazuju da hranjenje preko flaice moe da ima tetne kasnije efekte. Postoje dokazi da dojenje samo po sebi umanjuje rizik od raka dojke. Istraivanje iz 1994. godine je utvrdilo da su erke koje su njihove majke dojile imale 25% manje sluajeva raka dojke.90 Radi lakeg pregleda, rezime prethodno spomenutih zagaujuih jedinjenja, koja se nalaze u ribi, prikazan je u tabeli 8.
Tabela 8. Zagaujua jedinjenja u ribama
- Ribe iz blago zagaenih voda koncentriu toksine vie od milion puta u odnosu na koncentraciju registrovanu u vodi. - Meu toksinima u njihovim masnim tkivima spadaju pesticidi, hloro ugljovodonici, iva i dioksini. - Ribe se takoe mogu kontaminirati PCB-om, razliitim tekim metalima, ugljovodonicima nafte, halogenim organskim jedinjenjima i olovom.
Uzgoj ribe za sigurniju ribu?

Da bismo bili poteni prema ribarskoj industriji, treba spomenuti da akvakultura (uzgoj ribe) moe da zaobie neke probleme u vezi sa toksinima. Takve ribe rastu u kontrolisanim vodama koje su izolovane od otvorenih tokova. Ako se u ovim komercijalnim uzgajalitima riba obrati panja na kvalitet vode, neki od problema povezanih sa zagaenjem se mogu izbei. Meutim, ako finansijski interesi nastavljaju da preovladavaju, nedostatak dobrih standarda za kvalitet vode moe da uini te ribe potencijalno opasnim. Dr Majkl Dejkobson (Michael Jacobson) iz Centra za nauku u javnom interesu ukazuje da ribe uzgajane na farmama nisu osloboene problema.91 Na osnovu svog istraivanja, istakao je nekoliko problema: (1) dodaci za boju su nezakonito dodavani hrani kako bi uzgajane ribe izgledale privlanije potroaima; (2) antibiotici se rutinski koriste u industriji uzgajanja riba; (3) pesticidi se takoe primenjuju u akvakulturama; (4) ribe uzgajane
ISTINA O RIBI
95
omega-3 linoleinske kiseline. Jedna supena kaika sojinog ulja ima vie od 900 mg. ak i jedna olja konzerviranog spanaa sadri oko 350 mg. Obino ne mislimo da spana ima dosta masti, ali on u stvari predstavlja odlian izvor omega-3 masnih kiselina. Dananja generacija majki sada moe odlunije da kae svojoj deci da jedu zdrav spana. ak i uobiajena hrana koju jedemo svakog dana, kao to su banane, jabuke, hleb ili krompir, svi daju svoj doprinos naem unosu linoleinske kiseline. Sada kada bolje shvatamo korisnost omega-3 masnih kiselina moemo takoe da procenimo da postoji razlika u zavisnosti odakle ih uzimamo. Kada usvojimo uravnoteenu ishranu biljnom hranom, ostvarujemo koristi od omega-3 masnih kiselina bez toksina, pesticida i rizika od raka svojstvenog dananjim ribama. Pored gore navedene liste namirnica, ako su vam potrebne koncentrisane koliine omega-3 masnih kiselina, pokuajte sa mlevenjem jednakih koliina semenki lana i oraha. Mi to zovemo puter od lana i oraha. Ima itkost slinu puteru od kikirikija i prilino je ukusan. Pacijenti koji pate od bolesti sranih sudova, reumatoidnog artritisa, psorijaze ili hipertrigliceridemije, mogu da imaju koristi od veih doza omega3 masnih kiselina koje puter od lana i oraha moe da obezbedi. Znaajno je istaknuti da se veina istraivanja u vezi sa koristima omega-3 masnih kiselina koncentrisala na masnu kiselinu koju smo razmatrali u ovom poglavlju EPA. Mnogi istraivai izgleda ignoriu da EPA nije neophodna masna kiselina. Ve smo utvrdili zato nije neophodna: naa tela proizvode EPA iz linoleinske kiseline koja se nalazi u obilju u gore navedenoj biljnoj hrani. Koraci kojima se EPA, eikozapentanoinska kiselina proizvodi iz linoleinske kiseline prikazani su u dodatku IV. Istraivanja jasno pokazuju da kada osoba poveava svoju potronju biljnih izvora alfalinoleinske kiseline, nivo EPA u krvi takoe znaajno raste kao to je i oekivano.93 Drugo istraivanje koje prikazuje pretvaranje alfalinoleinske kiseline u EPA kod ljudi je proizvelo jo jedno znaajno zapaanje. Ovo istraivanje pokazuje da linoleinska kiselina moe sama po sebi da prua jedinstvene koristi pored toga to se pretvara u EPA.94 Prema tome, moda je bolje jesti hranu koja sadri linoleinsku kiselinu umesto one koja sadri EPA. Na taj nain, telo moe da koristi koliko god mu je potrebno za pretvaranje u EPA zadravajui viak za druge korisne upotrebe. Na taj nain bi se takoe izbegle opasnosti od vika EPA u krvotoku, koji
na farmama mogu da imaju nii nivo omega-3 masnih kiselina usled razlika u njihovoj ishrani.
Ostvarite koristi od omega-3 masnih kiselina bez rizika od konzumiranja ribe

Postoji nain ostvarivanja koristi od omega3 masnih kiselina bez uzimanja ribe, ribljeg ulja ili skupih kapsula. Postoji nain da se zaobiu holesterol i toksini koji dolaze sa omega-3 masnim kiselinama iz ivotinja. Nain je jednostavan, ali ne dobija publicitet koji zasluuje. Moemo da dobijemo koristi od omega-3 masnih kiselina iz biljne masti zvane linoleinska kiselina. Ljudsko telo u stvari moe da proizvodi dobro prouenu eikozapentanoinsku kiselinu (EPA) iz linoleinske kiseline. Sama linoleinska kiselina je omega-3 masna kiselina i predstavlja neophodno jedinjenje u ljudskoj ishrani. Linoleinska kiselina se razikuje od linolne kiseline. Studenti biohemije se mogu seati razlike izmeu ove dve veoma razliite masti zapaajui da je ova prva takozvana n-3 masna kiselina (drugo tehniko ime za omega-3 masnu kiselinu). Sa druge strane, druga mast je linolna kiselina, zvana omega-6 masna kiselina, i nalazi se u kukuruznom ulju i ulju afranika. Mnogi uobiajeni tipovi biljnih namirnica su bogati linoleinskom kiselinom. Neki od njih su navedeni i u tabeli 11.92 Zapazite da je najvei izvor linoleinske kiseline ulje od semena lana. Jedna supena kaika ima preko 7500 mg linoleinske kiseline. Jedna etvrtina olje engleskih oraha sadri 1700 mg
Tabela 11. Biljne namirnice koje sadre omega-3 masne kiseline (linoleinsku kiselinu) Namirnica Ulje semena lana Orasi, engleski Ulje kanole Crni orasi Ulje peninih klica Sojino ulje Zelena soja Spana, konzerviran Bademi Avokado Repa Ulje afranika Batata (krompir) Banana Jabuka Peeni krompir Krike krastavca Integralni hleb Koliina Omega-3 (mg) 7526 1703 1094 1034 938 927 637 353 136 99 74 55 38 38 25 17 12 11
1 supena kaika 1/4 olje 1 supena kaika 1/4 olje 1 supena kaika 1 supena kaika 1 olja 1 olja 1/4 olje 1/2 olje 1 olja 1 supena kaika 1 komad 1 komad 1 komad 1 komad 10 komada 1 komad
96
moe da prouzrokuje log usled unutranjeg krvarenja. Jedno istraivanje ishrane obogaene alfalinoleinskom kiselinom je ve ukazalo da ta mast ima ulogu u spreavanju sranih oboljenja.95 Srodnik alfa-linoleinske kiseline, poznat kao gama-linoleinska kiselina, je izgleda efektivan u reavanju artritinih stanja.96
Povre i pesticidi
U vezi sa zagaenjem pesticidima, mnogi ameriki potroai su uglavnom zabrinuti oko kontaminiranog voa i povra. Tano je da su akutni toksini iz pesticida pronaeni u kontaminiranim biljnim proizvodima. Izvetaj iz 1991. godine je pregledao neke od klasinih primera.97 Prilikom jednog sluaja 1962. godine, u Turskoj, 333 osobe je umrlo, a i do 3.000 je otrovano usled uzimanja itarica koje su prskane heksahlorobenzenom. Ozbiljna trovanja i smrtni sluajevi su zabeleeni 1968. godine kada su osobe jele pekarske proizvode koji su bili kontaminirani parationom. Veliki broj ljudi je takoe umro 1972. godine, u nesrenom sluaju u Iraku, kada su ljudi jeli itarice prskane organoivinim fungicidom. 1987. godine, petnaest Peruanaca je umrlo, a 260 je obolelo kada su jeli hleb nainjen od brana kontaminiranog oldrinom. Akutna trovanja kao to su ova, iako ozbiljna i zastraujua, lako je spreiti u razvijenim nacijama. Zbog akutne prirode ovih toksinih materija, one su dobro istraene. Uvedeni su zakoni koji tite potroae od izlaganja dovoljno velikim toksinim nivoima koji mogu da prouzrokuju akutne zdravstvene rizike kod ljudi. Meutim, dugorone ili hronine efekte nije lako spreiti, bez obzira da li zagaenje dolazi iz povra ili ribe. U razloge za to spadaju: (1) moe da bude potrebno vie godina kako bi se dugoroni efekti ispoljili; (2) ak i kada se efekti pojave, moe da bude teko tano utvrditi koji toksin prouzrokuje efekat; (3) ak ako se i veza utvrdi, teko je odrediti koliinu izlaganja koja je neophodna kako bi se proizveo efekat. Hronini efekti, naroito rizik od raka, obino zauzimaju centralno mesto meu problemima koji izazivaju zabrinutost od pesticida kod Amerikanaca. Dok priam o pesticidima sa prosenom osobom na ulici, izgleda da je najvea briga rak. Obino, hrana za koju se boje da je najzagaenija, po njima je voe i povre, a ne ivotinjski proizvodi. Meutim, injenice priaju drugaiju priu. Kada posmatrate potronju voa i povra, to vie ove biljne hrane jedemo, to je manji
na rizik od raka. Ovu injenicu je naglasila dr Gledis Blok (Gladys Block) sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, jedan od najistaknutijih amerikih istraivaa meu nutricionistima. Dr Blok je sa saradnicima pregledala 170 istraivanja koja su pokrenuta kako bi se utvrdilo da li konzumiranje voa i povra utie na rizik od raka.98 Rezultati pokazuju da 132 od ovih istraivanja pokazuju jasne koristi od ove biljne hrane u zatiti od raka. Samo etiri istraivanja od 170 ukazuju na statistiki znaajno povean rizik od raka. Ostala 34 istraivanja su bila neodreena. Razmotrimo jednostavni zakon koji vai za statistika istraivanja. Ako postoji pravi odnos izmeu dve stvari, i vi nainite skoro 200 istraivanja, oekivaete da velika veina otkrije taj odnos. Meutim, zbog prirode statistike, oekivali biste da neka istraivanja budu neodreena, a da nekoliko istraivanja, jednostavno sluajem, ukazuju na odnos koji je suprotnog smera od istine. Takav je sluaj sa analizom Blokove. U saetku, voe i povre se jasno javlja kao hrana koja titi od raka. Moda je najznaajnija stvar izvetaja Blokove ta da ona nije iskljuivo ispitivala povre odgajano organski. Ovih priblino 200 istraivanja je jednostavno posmatralo hranu koju je prosena osoba navikla da jede. Verovatno je veina ovog voa i povra prskano pesticidima i uzgajano uz ubriva. Daleko od toga da nas izlae riziku od raka, jasno je da nam voe i povre, ak iako se uzgaja sa ubrivima i pesticidima, pomae u spreavanju raka.
Nadahnuti uvidi
Poto redovno navodim nadahnute izvore i verujem u tanost Biblije, esto mi se postavljaju biblijska pitanja o ribi. esto pitanje je: Ako riba nije idealna hrana, zato ju je onda Isus jeo? (U stvari, to je jedini ivotinjski proizvod za koji Biblija izriito belei da ga je Isus jeo.) Prvo, riba koju je jeo Isus u to doba je nesumnjivo bila daleko zdravija od plodova mora koji su nama danas dostupni. Industrijski zagaene vode koje danas imamo nisu postojale u Isusovo vreme, a hemijski pesticidi su bili nepoznati. Drugo, iako Biblija predstavlja Isusa kao na primer, to ini sa gledita njegovog karaktera a ne u pogledu sitnih detalja njegovog ivota. Isto to kao budite kao Isus ne znai da se preselite da ivite u Izraelu, isto tako ne ukazuje da emo jesti ribu kao to je to on inio. Meutim, Bog je zapisao u Svetom
ISTINA O RIBI
97
jednako, a moda i jo vie zadovoljavajue, a to je pomaganje ljudima da shvate kako da spree bolest. Na osnovu svih istraivanja koja sada imamo o uzrocima sranih oboljenja, zakljuak je jasan: srana oboljenja se u velikoj meri mogu spreiti. Lekovi imaju svoje mesto, ali u vezi sa prevencijom sranih oboljenja, najbolja strategija je razumna vegetarijanska ishrana korienjem raznovrsnog voa, itarica, jezgrastog voa, semenja i povra. Dodajte toj ishrani dosledan program vebanja, program za kontrolu stresa i druge praktine preporuke o nainu ivota u ovom i narednim poglavljima. Takva kombinacija e vam dati najbolji program za spreavanje sranih obo-ljenja ili reavanje problema koji je ve nastao. Zapamtite: za sve to je vredno u ivotu potrebno je vreme. Mnogi ljudi su dali sve kako bi doli do sree, ali su u tom procesu izgubili ono to je najdrae i neprocenjivo: svoje zdravlje. Moja elja vama se moe najbolje izraziti preko Biblije: Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da bude zdrav, kao to je tvojoj dui dobro.102
pismu svoju prvobitnu nameru za ishranu oveanstva: totalna vegetarijanska ishrana.99 Meso i riba nisu ukljueni u prvobitnu ishranu, ali isto meso bez masti nije bilo potpuno zabranjeno u Isusovo vreme. Isusov primer, u stvari, pokazuje da Bog nije strogo nametao svoju prvobitnu ishranu, ve je inio ustupke zbog vremena i okolnosti. Meutim, 1. knjiga Mojsijeva takoe ukazuje da su oni koji su se hranili vegetarijanskom ishranom iveli znaajno due od svojih potomaka koji su koristili meso u svojoj ishrani. To se moe videti poreenjem dugog ivotnog veka generacija koje su ivele pre Nojevog Potopa, uz konstantno smanjenje kod ljudi posle njih.100 Sedmo poglavlje o belanevinama, slika 26, prikazuje ovo smanjenje ivotnog veka. Pored toga, Biblija belei da je tek posle Potopa Bog dao oveanstvu dozvolu da jede ivotinjsko meso.101
Zakljuak
Kao lekar pronalazim duboko zadovoljstvo u pomaganju bolesnim ljudima da povrate svoje zdravlje i ivost. Meutim, postoji neto pod-
6. poglavlje
Jedan narod pod pritiskom

Sve je izgledalo previe neverovatno. Ivan je bio olienje zdravlja. Sada je, sa 62 godine, postao stanovnik starakog doma. Prolo je est meseci od loga i doktori su imali malo nade u bilo kakav znaajan oporavak. Ono za ta je Ivan esto oznaavao kao samo malo povieni krvni pritisak sada je dobilo nov znaaj. Njegovi lekari su rekli da je log nesumnjivo nastao usled njegovog loe kontrolisanog krvnog pritiska. Iako Ivan nije umro od posledica povienog krvnog pritiska, njegova situacija ilustruje zato se ovo stanje esto naziva tihi ubica. Povieni krvni pritisak (u medicinskoj literaturi takoe zvan hipertenzija) esto pravi tetu bez upozorenja. Zaista, bolest ima doivotne posledice koje skrauju ivot. U ovom poglavlju emo objasniti ta je povieni krvni pritisak, ta ga prouzrokuje, kakva oteenja ini i kako se moe kontrolisati bez lekova. sirajui zvuk sranih otkucaja. To ukazuje na povratak toka krvi u arterije. Broj na skali za merenje se u tom trenutku belei kao sistolni krvni pritisak. Kako nastavljate postepeno da sniavate pritisak u narukvici, pulsirajui zvuk se i dalje javlja do trenutka kada se iznenada vie ne moe uti. Pritisak na kome ti zvuci nestaju se belei kao dijastolni pritisak.
Neki uzroci povienog krvnog pritiska

Arterije su miini organi koji se mogu skupljati i iriti. Prekomerno suavanje ili ukruenje zidova arterija poviava krvni pritisak. Hormoni takoe mogu da povise krvni pritisak. Neki organi kao to su bubrezi i nadbubrene lezde su naroito vani za hormonalnu regulaciju naeg pritiska. Meutim, glavni uzrok povienog krvnog pritiska je smanjeni kvalitet naina ivota. Veina ljudi ima donekle razvijenu sklonost ka povienom krvnom pritisku; da li e se problem razviti i koliko brzo, u velikoj meri zavisi od njihovih svakodnevnih odluka. Naravno, postoje oni neobini ljudi koji su izgleda genetiki imuni na hipertenziju. Moda znate nekoga ko sve ini pogreno ali i dalje ima normalno oitavanje krvnog pritiska. ak iako je ta osoba va blizak roak, nemojte pretpostavljati da to isto vai i za vas. Izgleda da postoji vie genetikih faktora koji imaju ili posredan ili neposredan uticaj na krvni pritisak. Malo je verovatno da je va genetiki sastav identian bilo kom vaem roaku u svim tim pogledima.
Merenje krvnog pritiska

Svaki put kada srce naini otkucaj, alje puls krvnog pritiska niz ruku. Sila ovog pulsa stvara sistolni krvni pritisak. Sistolna mera je gornji broj oitavanja krvnog pritiska. Posle svakog otkucaja srca, srce se odmara deli sekunde. Pritisak u krvnim sudovima tokom ove faze odmora opada i naziva se dijastolni pritisak. Meri se donjim brojem oitavanja krvnog pritiska. Krvni pritisak je relativno jednostavno odrediti. Moete sami da ga merite ureajem zvanim sfigmo-manometar (skraeno sfig). On je sainjen od izdrljivog balona ili vazdune komore koja se nalazi unutar trake od tkanine zvan narukvica. Narukvica se obmotava oko gornjeg dela ruke i balon se puni vazduhom. Rastui pritisak u balonu stee arterije dok se protok krvi ka podlaktici potpuno ne prekine. Zatim postepeno umanjujete pritisak narukvice. Tokom tog vremena sluate stetoskopom i pratite skalu koja belei koliinu pritiska u balonu. Kako sniavate pritisak u narukvici do nivoa sistolnog pritiska, poeete da ujete pul-
Koliko je visok povieni krvni pritisak?

Krvni pritisak se meri u milimetrima (mm) ivinog stuba. To potie iz vremena kada su svi sfigmo-manometri koristili ivin stub za beleenje pritiska. Medicinski svet danas deli oitavanje krvnog pritiska na etiri nivoa rizika kao to je prikazano u tabeli 1.1,2 Zapazite da je najsigurniji opseg krvnog pritiska okarakterisan prosenim sistolnim pritiskom od 120 mm ivinog stuba ili manje, i prosenim dijastolnim pritiskom od 80 mm ili
JEDAN NAROD POD PRITISKOM

Tabela 1. Koliki je va rizik?
99
naca sa povienim pritiskom i dalje ak nije ni svesno da ima problem.6 ak i meu onima koji znaju da imaju problem sa krvnim pritiskom i koji su na lekovima, izgleda da samo polovina njih stvarno dri pritisak pod kontrolom.7 ak iako ste nedavno proverili svoj krvni pritisak i trenutno nemate povieni krvni pritisak, nemojte pretpostaviti da nikada neete imati. Kako osoba stari, krvni pritisak tei da raste. U Sjedinjenim Dravama sistolni pritisak prosene osobe se poviava za 15 poena izmeu 25 i 55 godina. Oko 60% Amerikanaca starosti od 65 do 74 godine ima povieni krvni pritisak.8
Sistolni
Povieni krvni pritisak (vei rizik od bolesti) Krvni pritisak koji poveava rizik od oboljenja Optimalni krvni pritisak Preko 140 ili
Dijastolni
Preko 90
130 do 139 ili 85 do 89 (povien-normalan) 120 do 129 ili 80 do 84 (normalan) Ispod 120 i Ispod 80
Brojevi se odnose na odrasle osobe koje ne uzimaju lekove za sniavanje krvnog pritiska. Ako va sistolni i dijastolni pritisak ulazi u razliite kategorije va rizik zavisi od vie kategorije.
Opasnosti od povienog krvnog pritiska

Kakva oteenja povieni krvni pritisak moe da naini vaem telu? Postoji mnogo bolesti povezanih sa povienim krvnim pritiskom. Glavne su prikazane u tabeli 2.9,10
Tabela 2. Komplikacije hipertenzije log Srana insuficijencija Infarkt Ateroskleroza (otvrdnjavanje arterija) Aneurizma Bolest bubrega Bolest mrenjae Prskanje krvnih sudova Oslabljeno pamenje i umne sposobnosti
manje, pri mirovanju. Svaka osoba bi morala da tei da smesti svoj krvni pritisak pri mirovanju u ovaj 120/80 mm ili manje opseg. Vii pritisak nosi poveani rizik od oboljenja i prevremene smrti.3 Meutim, veoma paljiva istraivanja ukazuju da sniavanje dijastolnog krvnog pritiska ispod 80, dalje umanjuje rizik od infarkta i loga. U stvari, ne postoji prag ispod koga dalje snienje dijastolnog krvnog pritiska (DKP) ne prua dalje umanjenje rizika od infarkta i loga.4 Na primer, DKP od 70 je bolji nego 80. Dijastolno oitavanje od 60 je jo bolje. Kontrola krvnog pritiska poinje saznanjem koliki je va krvni pritisak. Nemojte pretpostavljati da, samo zato to se dobro oseate, nemate problem sa krvnim pritiskom. Povieni krvni pritisak se zaista naziva tihi ubica. Ima to ime zato to su ozbiljne invalidnosti ili smrt esto prvi simptomi hipertenzije. Mnogi ljudi nikada nee uvideti da je njihov krvni pritisak povien ako im ga ne proveri doktor, ako ne odu na pregled, ili nabave instrument za merenje pritiska i provere ga sami. U stvari, uobiajeno je da se ljudi dobro oseaju sa krvnim pritiskom od 200/100 ili jo viim. Zaista, moete se sjajno oseati iako ste nesvesno na ivici propasti kakva je iznenadni log ili infarkt, ili postepeno oteenje bubrega sa rezultujuom insuficijencijom bubrega koja e uslediti.
Preovladavanje povienog krvnog pritiska

ak 50 miliona Amerikanaca ima povieni krvni pritisak.5 To je definisano u tabeli 1 kao sistolni krvni pritisak od 140 mm ili vie i/ili dijastolni pritisak od 90 mm ili vie. Uprkos napretku svesti i leenja, i do 35% Amerika-
log, prva bolest, prouzrokovan je hipertenzijom preko najmanje dva razliita mehanizma. Prvo, povieni krvni pritisak ini da osobe postaju sklone aterosklerozi (esto zvanoj otvrdnjavanje arterija). U tom procesu, velike i srednje arterije irom tela se suavaju nagomilavanjem masti. Ateroskleroza obino napada krvne sudove u glavi i vratu koji prenose krv do mozga. Dokazi svedoe da povieni krvni pritisak moe da oteti elije koje oblau te krvne sudove. Ovo oteenje je izgleda jedan od naina da proces ateroskleroze zapone ili da se produava.11 Telo ne sedi dokono dok se na sudovima nagomilava mast. Ono odgovara prekrivajui masne naslage vrstom fibroznom kapom. To je znaajan odgovor. Ako masan materijal doe u neposredan kontakt sa krvlju moe da stimulie zgruavanje krvi. Fibrozna kapa pomae da se takav dogaaj ne odigra. Taj dvojni dogaaj u stvari daje ime aterosklerozi. Atero oznaava kaastu masu masnog materijala, a skleroza to znai tvrd, oznaava fibrozni omota ovog materijala kojeg telo proizvodi.
100
Naalost, oblasti ateroskleroze, zvane plake, mogu da budu nagriene. Kada se to dogodi, fibrozna kapa se gubi ili oteuje. Kombinacija fibroznog i masnog materijala se oslobaa u krvotok. Sada manja, erodovana masna naslaga ostaje na arterijskom zidu, i to se naziva ulcerozna plaka. Ako se plaka u krvnom sudu koji opskrbljuje mozak raspadne na taj nain, rezultat moe da bude mini log ili TIA (transient ischemic attack prolazna ishemija). Ova stanja su veoma slina logu, ali u potpunosti prolaze. Potpuni oporavak se javlja u toku nekoliko minuta ili sati. Meutim, to je jo gore, ulcerozne plake mogu da aktiviraju krvne ploice, telesne elije za zgruavanje krvi. To esto pokree niz dogaaja koji mogu u potpunosti da blokiraju bilo koju arteriju koja je ve suena aterosklerozom. Ako se potpuna blokada javi u arteriji koja sprovodi krv do dela mozga, modano tkivo koje je zavisilo od te arterije e umreti. Ova smrt modanog tkiva naziva se log. Drugi nain da povieni krvni pritisak prouzrokuje log je izazivanjem veih oteenja modanih krvnih sudova. Po ovom scenariju, kumulativna teta arterija je toliko velika da sud prska i krvari. Ovi takozvani hemoragini logovi su naroito opasni. Krvarenje esto traje izvesno vreme. Poto je mozak zatvoren u vrstoj auri zvanoj lobanja, nema gde da se pomeri kada akumulacija krvi pone da se takmii sa njim za prostor. to se vie krvi nagomilava, to vie raste pritisak unutar mozga. Ako krvarenje ne prestane, deo mozga se stvarno moe istisnuti niz mali otvor za prolaz kimene modine. To se naziva hernija (kila) mozga i uglavnom brzo prouzrokuje smrt.

Slika 1. Rizik od infarkta i loga
Relativan rizik 5 4 3 2 1 0
110-119 Optimalan 120-129 Normalan 130-139 Poviennormalan 140 ili vie Povien
Sistolni krvni pritisak
biti zadovoljni kada vam neko kae da je va krvni pritisak normalan. Postarajte se da bude ispod nivoa od 120. Ove stroije smernice znae da mnogi Amerikanci moraju da se uozbilje u vezi sa svojim nainom ivota. Skoro polovina nae muke populacije ima sistolni pritisak od 130 ili vei.14
Bubrena insuficijencija prouzrokovana povienim krvnim pritiskom

Bubrena insuficijencija je jo jedno oboljenje prouzrokovano povienim krvnim pritiskom, i to je vei pritisak to je vei rizik. U stvari, u Sjedinjenim Dravama povieni krvni pritisak predstavlja drugi vodei uzrok bubrene insuficijencije. (Prvi je dijabetes.) Bubrena insuficijencija i odnos prema povienom krvnom pritisku je prouavan na vie od 300.000 mukaraca tokom 16-ogodinjeg perioda.15 Rezultati su prikazani na slici 2.
Slika 2. Povieni krvni pritisak i bubrena insuficijencija
Rizik od bubrene insuficijencije 10 8 6 4 2 0
120/80 130/85 do 140/90 140/90 do 160/100 Preko 160/100 Jedanput vei 2 puta vei 3 puta vei
Koliki je procenat rizika od loga prouzrokovan povienim krvnim pritiskom?

Istraivanja su pokazala da je rizik od razvoja ateroskleroze (uglavnom srane i cerebrovaskularne ishemije) pet puta vei kod onih kod kojih je krvni pritisak 160/95 u odnosu na one sa normalnim krvnim pritiskom.12 Efekat krvnog pritiska na poveanje rizika od infarkta i loga je prikazan na slici 1.13 Kao to smo ve napomenuli, rizik poinje da raste na nivou od 120 do 129, iako se ovaj opseg esto naziva normalan. Rizik raste otrije na viim nivoima pritiska. Ipak, da bi se umanjio rizik, krvni pritisak bi morao da bude ispod 120 za sistolni. Drugim reima, nemojte
6-22 puta vei
Krvni pritisak
101
Slika 3. Povieni krvni pritisak i morbiditet
Odnos morbiditeta
Istraivanje je takoe pokazalo da je samo blagi porast krvnog pritiska na 127 za sistolni poveao rizik od bubrene insuficijencije kasnije u ivotu za 50%. Kako povieni krvni pritisak oteuje bubrege? On u stvari razara nefrone, te siune mikroskopske elije za filtriranje koje ine da bubreg funkcionie. Postepenim unitavanjem jednog po jednog nefrona, sposobnost bubrega da isti krv postaje sve ugroenija. Koristimo izraz bubrena insuficijencija kada ova funkcija proiavanja postane toliko onemoguena da se nivo toksina poveava u telu. Na poetku bubrene insuficijencije ne mora da bude simptoma. Kako bolest napreduje, kod osobe se esto javljaju munina i zamor. Na kraju, kada funkcionisanje bubrega postane znaajno onesposobljeno, javlja se smrt osim ako se ne preduzmu drastini koraci. U takve korake mogu da spadaju dijaliza ili presaivanje bubrega. Bez maina za dijalizu mnogi ljudi bi bre umrli od posledica povienog krvnog pritiska. Meutim, ak i sa dijalizom, kod mnogih se javlja samo kratko produenje ivota praeno znaajnim smanjenjem kvaliteta ivota. Zbog toga su neki ljudi ak radije odabrali da umru nego da zaponu ili da nastave sa dijalizom.
170
167
105 100 42 85
120
120-140
140-160
160-180
Preko 180
Sistolni krvni pritisak
Povieni krvni pritisak i umanjene umne sposobnosti

Brojna istraivanja su dokumentovala da povieni krvni pritisak koji se ne kontrolie stilom ivota esto prouzrokuje postepeni pad mentalnih sposobnosti. Jedno nedavno objavljeno istraivanje je pokazalo da se porastom sistolnog krvnog pritiska u srednjim godinama ivota na svakih 10 mm ivinog stuba javljao 9% poveani rizik od slabih intelektualnih sposobnosti 25 godina kasnije.16
Kvalitet ivota umanjen povienim krvnim pritiskom

Danak koji povieni krvni pritisak uzima bubrezima podsea nas da povieni krvni pritisak radi vie od samog ubijanja. Oduzima nam kvalitet ivota. Nivo morbiditeta je mera bolesti koje prouzrokuju patnju i snienje kvaliteta ivota. Istraivanje koje prouava zavisnost nivoa morbiditeta od krvnog pritiska je prikazano na slici 3.17 Slika pokazuje koliko brzo se morbiditet poveava kada krvni pritisak osobe pree nivo od 120 mm. Nije iznenaujue videti da su oni sa sistolnim krvnim pritiskom veim od 160 izloeni etiri puta veem riziku od morbiditeta
u odnosu na one sa sistolnim krvnim pritiskom manjim od 120. Rizik se udvostruuje ak i kada preete sa manje od 120 u opseg od 120 do 139. Kada se pree sistolni od 140, rizik od morbiditeta je jo vei. Iznad nivoa od 160, rizik se drastino poveava i ostaje priblino isti u kategoriji pritiska veeg od 180. Slika potvruje da je poeljni sistolni krvni pritisak manji od 120. Poto postoje koristi od sistolnog krvnog pritiska od 120 ili manje, zato lekari obino izbegavaju prepisivanje lekova koji pomau pacijentima da spuste svoj krvni pritisak sa, na primer, 138 za sistolni na 118 za sistolni? Razlog je to svi lekovi za snienje krvnog pritiska imaju sporedne efekte. Kada je pritisak samo blago povien iznad idealnog, rizik od uzimanja lekova je uopteno vei od koristi od daljeg snienja krvnog pritiska. Takoe, u vezi sa donjim krajem spektra jasno povienog krvnog pritiska, nema slaganja o koristima od dugoronog tretmana lekovima. Jedno skoranje istraivanje se bavilo blagom hipertenzijom, kod osoba sa sistolnim krvnim pritiskom u opsegu od 140 do 159 i dijastolnim u opsegu od 90 do 99. Istraivai su zapazili: Javila se zabrinutost u vezi sa dugoronim tretmanom lekovima i da li je on odgovarajui za osobe sa blagom hipertenzijom i postoji interesovanje za mogunost leenja tih pacijenata terapijom bez lekova...18 Prema tome, postoji rastua sumnja, ak i u medicinskoj zajednici, u mudrost korienja terapije lekovima za leenje blago povienog krvnog pritiska. Sve vie njih trai pristupe bez lekova ili na osnovu promene naina ivota. Sporedni efekti lekova za snienje povienog krvnog pritiska koji utiu na kvalitet
102
ivota dalje uslonjavaju sliku. U jednom istraivanju, lekari i pacijenti su smatrali da se kvalitet ivota poboljao ili ostao isti dok su bili na lekovima za snienje povienog krvnog pritiska. Meutim, najblii roaci, pacijenata koji su leeni lekovima, imali su drugaije gledite: 99% njih je bilo svesno znaajnih negativnih promena kod svojih voljenih. Posebno su iznosili probleme kao to su gubitak pamenja (33%), razdraljivost (45%), depresija (46%) i umanjena seksualna zainteresovanost (64%).19
Efekti sniavanja krvnog pritiska na kardiovaskularna oboljenja

Postoje neposredni dokazi da ako umanjite krvni pritisak, umanjujete i rizik od kardiovaskularnih oboljenja. To je ilustrovano u tabeli 3.20
Tabela 3. Snieni krvni pritisak, smanjenje kardiovaskularnih oboljenja
Za optu populaciju, umanjenje sistolnog krvnog pritiska od 3 mm bi proizvelo:

- 11% manje logova - 7 % manje infarkta - 5% manje smrtnih sluajeva
Vidimo da relativno malo snienje krvnog pritiska ima znaajan uticaj na bolesti srca i krvnih sudova. Zapanjujue je razmotriti ta bi se desilo kada bi svi Amerikanci sa povienim krvnim pritiskom snizili svoj krvni pritisak za samo 3 mm. Najmanje 27.500 ivota bi bilo spaseno svake godine, a da ne spominjemo mnogo vie ljudi iji ivoti ne bi bili znaajno pogorani zbog loga ili infarkta. Te injenice, zajedno sa drugim informacijama koje smo do sada istraili, trebalo bi da nas motiviu da uinimo sve to moemo u sopstvenim ivotima kako bismo spreili ili popravili povieni krvni pritisak.
Kako moemo da snizimo krvni pritisak?

Na pristup kontroli krvnog pritiska zavisi od tipa hipertenzije koji neka osoba ima. Postoje dva glavna tipa povienog krvnog pritiska: Sekundarna hipertenzija je prouzrokovana drugim oboljenjima. Postoji dosta primera za to. Na primer, oboljenje nadbubrene lezde, male lezde za proizvodnju hormona koja se nalazi neposredno iznad bubrega, moe da proizvede viak hormona koji prouzrokuje povieni krvni pritisak. Prekomerna proizvodnja hormona lezde u predelu vrata, zvane tireoidea, moe da prouzrokuje povieni krvni pritisak.
Ve smo nauili da povieni krvni pritisak moe da oteti bubrege. Sa druge strane, oboljenje bubrega (usled problema nevezanih sa hipertenzijom) moe samo po sebi da prouzrokuje povieni krvni pritisak. Postoje i drugi razlozi za sekundarno povieni krvni pritisak. Zbog toga, svaki onaj koji ima povieni krvni pritisak trebalo bi da ode na lekarski pregled; to bi mogla da bude i sekundarna hipertenzija. Za one sa sekundarnom hipertenzijom, tretman je obino direktan. Traimo bolest koja je u osnovi problema i koja prouzrokuje povieni krvni pritisak i zatim leimo tu bolest. Izleenje bolesti reava problem krvnog pritiska. Naalost, leenje nije tako jednostavno za veinu osoba sa hipertenzijom. 90% osoba sa povienim krvnim pritiskom ima primarnu hipertenziju.21 ta moemo da ponudimo u pogledu leenja kada je njihovo stanje prouzrokovano loim nainom ivota zajedno sa uroenom podlonou? Koje korake takve osobe treba da preduzmu kako bi spustile svoj krvni pritisak na normalu? Uobiajeni odgovor bi bio da uzimaju lekove koje im prepie lekar. Ne tako davno, to je izgledalo kao jedini odgovor. Mi sada znamo da to obino nije najbolji odgovor. Postoji nekoliko razloga za to: 1. Svaki lek ima viestruke potencijalne sporedne efekte ukljuujui efekte na kvalitet ivota koji esto prolaze nezapaeni od strane korisnika lekova.22 2. Povieni krvni pritisak, ak iako se kontrolie lekovima (a ne nainom ivota), prouzrokuje postepeno propadanje modane mase to slabi sposobnosti i inteligenciju pacijenta.23 Nekontrolisani povieni krvni pritisak prouzrokuje iste probleme. 3. Manje od polovine onih koji uzimaju lekove snizi svoj pritisak ispod 140/90.24 4. Cena lekova. 5. Sniavanje krvnog pritiska lekovima nije podudarno sniavanju krvnog pritiska na prirodan nain. Ljudi koji uzimaju lekove za snienje pritiska imaju vie stope sranih oboljenja od ljudi koji imaju identini krvni pritisak bez upotrebe lekova.25 Oigledno je da je poeljniji metod kontrolisanja krvnog pritiska prihvatanje promena naina ivota da bi se krvni pritisak snizio na prirodan nain. Poto je sam nain ivota prouzrokovao povieni krvni pritisak, zato ga ne sniziti promenama naina ivota? Da li je mogue sniziti krvni pritisak promenama naina
103
Drugo istraivanje je utvrdilo efekat samo dva faktora naina ivota na krvni pritisak.27 Ukljuivalo je preko 30.000 mukaraca, starosti od 40 do 75 godina, koji su svrstani u kategorije u odnosu na koliinu vlakana koju su jeli i svog stepena gojaznosti. Rezultat prikazan u tabeli 5 ilustruje da je gojaznost bila najvei pojedinani faktor koji utie na krvni pritisak.
Tabela 5. Rizik od povienog krvnog pritiska je pod uticajem ishrane i gojaznosti
Rizik od povienog krvnog pritiska
ivota? Dobre vesti su da medicinska istraivanja pokazuju da taj pristup zaista deluje. tavie, u svojoj praksi sam video kako rutinski deluje. Logino pitanje je: Koliko snienje krvnog pritiska mogu da oekujem ako sam voljan da izvrim promene naina ivota? Odgovor zavisi od toga kolike promene ste voljni da usvojite. Priblino 80% osoba sa hipertenzijom e moi da snizi krvni pritisak na bezbedan nivo, bez lekova, ako prihvate sve promene iznete u ovom poglavlju. Ostalih 20% e takoe moi da snizi pritisak na bezbedan nivo kombinovanjem tih promena naina ivota sa odreenom koliinom lekova. Koje promene naina ivota e proizvesti snienje krvnog pritiska? Naveemo tri istraivanja da bismo odgovorili na to znaajno pitanje?
Vitki mukarci koji jedu veu koliinu vlakana Mukarci koji jedu malu koliinu vlakana Gojazni mukarci
1 1,57 4,6
Specifine promene naina ivota za snienje krvnog pritiska

Nacionalni institut zdravlja je sponzorisao istraivanje koje je pokazalo mo promena naina ivota da snize krvni pritisak. Preko 900 ispitanika (mukaraca i ena, crnaca i belaca) sa blagom hipertenzijom je ukljueno u program promene naina ivota. Tanije, uesnici programa su prvobitno imali dijastolni krvni pritisak u opsegu od 85-99 (u proseku 90,5). Sistolni krvni pritisak je u proseku iznosio 140,4. Neki od ispitanika su stavljeni na reim promene naina ivota, dok su ostali leeni samo jednom vrstom leka za snienje krvnog pritiska. Snienje krvnog pritiska za grupu tretiranu samo promenama naina ivota je prikazano u tabeli 4.
Tabela 4. Promene naina ivota mogu da snize krvni pritisak
Gojaznost je izgleda jedan od najznaajnijih faktora povienog krvnog pritiska u Americi. U uvenom fremingemskom istraivanju, celih 70% sluajeva hipertenzije kod mukaraca i 61% kod ena je direktno pripisan poveanoj koliini telesnih masti.28 Tree istraivanje je ukljuivalo 73 mukaraca i ena sa povienim krvnim pritiskom koji su uestvovali u trosedminom programu na Vajmar (Weimar) institutu u Kaliforniji. Njihova prosena starost je iznosila 65 godina. Oni su usvojili niz promena naina ivota tokom tog nadgledanog programa i ostvarili su veliko snienje krvnog pritiska. Rezultati su prikazani u tabeli 6.29
Tabela 6. Velika snienja krvnog pritiska sa promenama naina ivota
etiri istovremene promene naina ivota su umanjile krvni pritisak: - Smanjenje teine - Ishrana sa malo soli - Smanjenje upotrebe alkohola - Poveana fizika aktivnost Posle jedne godine: Proseno snienje sistolnog pritiska = 10,6 mm Proseno snienje dijastolnog pritiska = 8,1 mm
Promene naina ivota: - Apstinencija od alkohola, duvana, kafe - Potpuna vegetarijanska ishrana - Vebanje Duina testa 3 sedmice - Prosean krvni pritisak na poetku = 150/81 - Prosean krvni pritisak na kraju = 129/78 - Procenat uesnika koji su prestali da uzimaju lekove za snienje krvnog pritiska posle 3 sedmice = 80%
Koliko god da su impresivni ti podaci, vrenje promene naina ivota u veoj meri od onih u ovom istraivanju moe da proizvede jo impresivnije snienje pritiska. Istraiemo te dokaze kasnije.
Ova snienja krvnog pritiska su vea od snienja u prvom istraivanju; razlog je da je promenjeno vie faktora naina ivota. Preko 90% uesnika je bilo na bar jednom leku za kontrolu krvnog pritiska kada su se upisali na program. Taj broj je opao na 20% posle 3 sed-
104
mice; ak su i oni koji su ostali na lekovima mogli znaajno da umanje svoju dozu. Prosean efekat promena naina ivota u ovom istraivanju je vei nego to je ukazano u tabeli 9. Dva niza promena su izvrena istovremeno: promene u stilu ivota i smanjenje upotrebe lekova za kontrolu krvnog pritiska. Meutim, umanjenje upotrebe lekova bi normalno proizvelo prosean porast krvnog pritiska, ali se odigralo upravo suprotno. Zato? Zato to su promene naina ivota imale tako moan efekat da su inile vie od obinog zaustavljanja porasta krvnog pritiska koji bi nastao smanjenjem uzimanja lekova. Drugi zanimljiv rezultat je da se preko polovine snienja krvnog pritiska javilo prve sedmice. Nivo krvnog pritiska brzo reaguje na promene naina ivota. Gornja istraivanja su u skladu sa velikim brojem drugih. Zajedno, ona vrsto pokazuju da promene naina ivota predstavljaju monu odbranu protiv povienog krvnog pritiska, donosei brze i pozitivne rezultate. Fatalisti neka zapaze: mit da vai geni u potpunosti diktiraju va nivo krvnog pritiska je potpuno opovrgnut. Do sada smo videli efekte nekoliko faktora naina ivota u kombinaciji. Da li postoje neka druga istraivanja koja pokazuju efekat pojedinanog faktora naina ivota na krvni pritisak? Odgovor je da. Ostatak poglavlja razmatra istraivanja o pojedinanim faktorima naina ivota.
znaajno poviava krvni pritisak. Odnos izmeu soli u ishrani i krvnog pritiska je naveden u tabeli 7.30
Tabela 7. So poviava krvni pritisak 1. Drutva koja koriste malo ili nimalo soli nemaju hipertenziju. 2. Kada se ishrana siromana solju, kao to je pirinana i vona ishrana, daje pacijentima sa hipertenzijom, krvni pritisak se esto sniava ka normalnom. 3. Prelazak na ishranu koja je samo umereno siromana solju proizvodi samo malo snienje krvnog pritiska. 4. Hipertenzija izazvana solju je ostvarena i kod ljudi i kod eksperimentalnih ivotinja.
Faktori ishrane koji sniavaju krvni pritisak

Prvi faktor naina ivota na koga emo se skoncentrisati je ishrana. Ono to ja zastupam naziva se terapija ishranom, samonametnut tretman. Terapija ishranom oigledno ukljuuje ono to unosite u telo u obliku hrane. Postoji mnogo tipova hrane u prosenoj ishrani koji utiu na krvni pritisak. Neki su korisni, a drugi tetni. Ako elite da snizite krvni pritisak, bie potrebno da znate koju hranu da koristite vie, a koju da izbegavate. Meutim, ishrana u stvari ne predstavlja samo jedan faktor. Mi jedemo dosta raznovrsne hrane, od ega je svaka sainjena od kombinacije hranljivih komponenti. Pogledaemo svaku od nekoliko komponenti koje utiu na krvni pritisak.
So znaajni krivac
So je prvi sastojak ishrane koji elimo da istraimo, jer postoji mnogo dokaza da so
Nije preterano rei da je so znaajni krivac u prouzrokovanju povienog krvnog pritiska. Za pacijente sa hipretenzijom, to je vee smanjenje upotrebe soli u ishrani, to je vee snienje krvnog pritiska. Izgleda da je jedan od osnovnih uzroka hipertenzije nemogunost bubrega da odstrani viak soli. Da bi izbacilo viak soli, telo vri prilagoavanja koja diu krvni pritisak, koji zatim omoguuje bubrezima da odstrane so.31 So se sastoji iz dva elementa natrijuma i hlora; 40% je natrijum. Nalazi se u veini tipova namirnica u prodavnicama, a koliina po porciji je zakonom navedena (kao natrijum) na pakovanju ili omotu. Iznenaujue je da istraivanja ukazuju da je u stvari kombinacija natrijuma sa hlorom ta koja prouzrokuje oteenja.32 U istraivanjima na ivotinjama u vezi sa povienim krvnim pritiskom, ni viak natrijuma, niti viak hlora sami ne prouzrokuju povieni krvni pritisak.33 Meutim, navoenje sadraja natrijuma obino obezbeuje neop-hodnu informaciju: natrijum i hlor se obino nalaze u priblino podjednakim koliinama u hrani. Na taj nain ograniavanjem unosa natrijuma, mi uglavnom takoe ograniavamo unos hlora. Istraivanje je ukljuilo 20 pacijenata sa povienim krvnim pritiskom koji nisu uzimali lekove, ali koji su prethodno umanjili svoj unos natrijuma na manje od 3 grama na dan.34 Rezultujue snienje prosenog krvnog pritiska je naznaeno u tabeli 8. To je drastina demonstracija efekta promene samo jednog elementa u ishrani soli. Proseno umanjenje je iznosilo 19 mm za sistolni pritisak i 14 mm za dijastolni, posle godinu dana. Oekivali bismo dalje snienje krvnog pritiska da je unos soli i dalje umanjivan.

Tabela 8. Umanjena koliina soli snien krvni pritisak 1. 20 pacijenata sa prosenim krvnim pritiskom od 161/101 mm je smanjilo unos soli u toku godinu dana. 2. Posle jedne godine, njihov proseni sistolni pritisak je snien za 19 poena, a dijastolni za 14. 3. Krvni pritisak 16 od 20 pacijenata je bio dobro kontrolisan jednostavno ograniavanjem unosa soli.
105
Tabela 10. Poreenje sadraja natrijuma u raznim namirnicama Kukuruzni ips (1 olja) Kikiriki (1/4 olje) Kiseli kupus (1/2 olje) 165 156 780 Kukuruzne pahuljice (1 olja) 200 Supa od paradajza (1 konzerva) 932 Jelo od jaja (Egg McMuffin) 832
ips od krompira (1 kesica) 180 unka, konzervirana (85 g) 1119 Pomfrit (1 porcija) Govea supa (1/2 olje) 108 576
Instant krompir pire (1 olja) 733 Pirina, na kineski nain (1 olja) 2700 Sladoled (1 olja) 153
Leio sam mnogo ljudi u svojoj praksi koji kau: Ve sam na ishrani sa malo soli, i oni vrsto veruju da je to zbog toga to ne dodaju so za stolom. Poto slanik stoji nekorien na stolu (ili je potpuno uklonjen), i oni ne koriste veliku koliinu u kuvanju, ubeeni su da su na ishrani siromanoj solju. U ovakvim sluajevima zamolim svoje pacijente sa povienim krvnim pritiskom da pristanu na mali kviz u vezi sa sadrajem soli u nekim estim namirnicama. Da li znate koje namirnice imaju visok sadraj soli, a koje nizak? Namirnice u tabeli 9 su prikazane u parovima radi poreenja.35 Molim itaoca da naini izbor pre daljeg itanja. ta sadri vie natrijuma, olja kukuruznog ipsa ili olja kukuruznih pahuljica? A 1/4 olje kikirikija ili konzerva supe od paradajza? Ili kesa ipsa od krompira nasuprot olje
Tabela 9. Koje namirnice sadre veu koliinu soli? Kukuruzni ips (1 olja) Kikiriki (1/4 olje) Kiseli kupus (1/2 olje) ips od krompira (1 kesica) ili ili ili ili Kukuruzne pahuljice (1 olja) Supa od paradajza (1 konzerva) Jelo od jaja (Egg McMuffin) Instant krompir pire (1 olja) Pirina, na kineski nain (85 g) Sladoled (1 olja) Krastavac iz turije (1 veliki) Graak, konzerviran (1/2 olje) Kola od lisnatog testa (1 komad) Beli sir (1 olja)
Krastavac iz turije (1 veliki) 1266 Graak, konzerviran (1/2 olje) 340 Kola od lisnatog testa (1 komad) 285 Beli sir (1 olja) 850
Graak, zamrznut (1/2 olje) 70 Slanina (2 odreska) Puter (1 olja) 202 257
unka, konzervirana ili (1 olja) Pomfrit (1 porcija) Govea supa (1/2 olje) Graak, zamrznut (1/2 olje) Slanina (2 odreska) Puter (1 olja) ili ili ili ili ili
instant krompir pirea? Kada zavrite pregled liste, pogledajte tabelu 10 koja navodi iste namirnice zajedno sa koliinom natrijuma. Zapazite da su namirnice sa najveim sadrajem natrijuma na desnoj strani. Moete se iznenaditi da olja supe od paradajza sadri 6 puta veu koliinu natrijuma u odnosu na 1/4 olje kikirikija. Za kiseli kupus se ne smatra da sadri malo soli, ali jelo od jaja Egg McMuffin sadri jo vie. Konzervirana unka sari dosta natrijuma, ali pirina pripremljen na kineski nain sadri vie nego duplo vie. Zamrznuti graak sadri veoma malo natrijuma, ali konzervirani graak sadri pet puta vie zato to se so dodaje u obradi. Cilj ove male vebe je da vas ohrabri da itate etikete kada kupujete namirnice. Ako se uzdate u nagaanje, verovatno esto neete biti u pravu. Svi moramo da budemo svesni da postoji velika koliina skrivenog natrijuma u odreenim namirnicama. Koliki je maksimalni bezbedni unos natrijuma? Zavisi od vaih okolnosti, kao to je prikazano u tabeli 11.36 Zapazite da prosean Amerikanac unosi 4000 mg dnevno, to je 16 puta vie od minimalnog neophodnog nivoa od 250 mg. Obino se veruje da bi samo oni koji imaju hipertenziju, srano oboljenje ili oboljenje jetre trebalo da ogranie unos natrijuma, ali to nije sluaj.
106
Tabela 11. Ogranienja unosa soli Prosena amerika ishrana Osobe sa normalnim krvnim pritiskom Osobe sa povienim krvnim pritiskom Osobe sa povienim krvnim pritiskom i sranom insuficijencijom ili oboljenjem jetre Minimalni neophodni nivo 4000 mg/dan 2400 mg/dan 2000 mg/dan 1000 mg/dan 250 mg/dan
hrani nii od maksimuma za vae stanje, mogli biste da koristite veoma malo dodatne soli iz slanika pri kuvanju ili za stolom, a da i dalje budete bezbedni. Oigledno je da ta ogranienja mogu nesvesno da budu prekoraena. U naoj ordinaciji obezbeujemo opise ishrana koje sadre jedan gram natrijuma dnevno i koje se lako mogu primenjivati. One su iznete za vas u dodatku V, pod nazivom: Ishrana sa 1 g soli. Sadraj natrijuma jo nekih namirnica je dat u tabeli 1343 kao dodatna pomo za kontrolu vaeg unosa natrijuma.
Tabela 13. Sadraj natrijuma izabranih namirnica
Nedavno istraivanje je pokazalo da to je vei unos natrijuma, to je vei rizik od infarkta, bez obzira da li je osoba imala hipertenziju ili ne.37 Sniavanje natrijuma na preporueni nivo bi moglo da smanji stopu smrtnosti od loga za 39%, a sranog udara za 30% po iskazu strunjaka za krvni pritisak sa simpozijuma koji je nedavno odrao Kolumbijski fakultet zdravstvene zatite u Njujorku. Pored toga, ishrana siromana natrijumom umanjuje rizik od nekih vrsta raka, osteoporoze i kamena u bubregu, kao to je navedeno u tabeli 12.38
Tabela 12. Ishrana siromana solju umanjuje rizik od: - Hipertenzije i njenih komplikacija - Infarkta miokarda - Komplikacija usled srane insuficijencije, ciroze jetre i bubrene insuficijencije - Raka stomaka i drela - Osteoporoze - Kamena u bubregu
Na primer, uzimanje vie od tri kafene kaike (6,6 g) soli dnevno ili uzimanje ukiseljenog povra vie od dva puta meseno znaajno poveava rizik od raka stomaka.39,40 Pored toga, nedavno izvreno veliko meunarodno istraivanje je pokazalo da ete, ako imate normalan krvni pritisak, umanjiti va rizik da ikada obolite od hipertenzije ako ste ve na ishrani sa malo soli.41 Ako je vaa ishrana takva da dnevni unos natrijuma ukupno iznosi manje od maksimalne bezbedne koliine, moete da koristite odreenu koliinu soli iz slanika. Koliko moete da koristite? U stvari, veoma malo. Jedna kafena kaika soli sadri otprilike 2300 mg natrijuma42 (u poreenju sa ogranienjem od 2400 mg za osobu sa normalnim krvnim pritiskom). Prema tome, ak iako je sadraj natrijuma u vaoj
Namirnica Koliina Natrijum (mg) Sos od soje 1 supena kaika 1029 Krastavac iz turije 1 veliki 1266 Masline, zrele 10 velikih 392 Keap 1 supena kaika 202 Senf 1 kaiica 65 Preliv Thousand Island 1 supena kaika 110 Francuski preliv 1 supena kaika 188 Italijanski preliv 1 supena kaika 72 Preliv plavi sir 1 supena kaika 164 Majonez 1 supena kaika 105 Mortadela 1 odrezak 289 Slanina 2 odreska 202 Konzervirana unka 28 g 303 Virle 1 454-639 Usoljena govedina 28 g 285 Kobasica 1 168 Kiseli kupus 1 olja 1560 Perece 10 tankih 625 Konzervirana supa: - orba od peuraka 1 olja 880 - Vegetarijansko povre 1 olja 860 - Govea 1 olja 1152 pagete u sosu 1/2 olje 618 Sir edar 28 g 176 Beli sir 1 olja 850 Puter 1 olja 257 Sok od paradajza 170 g 570
Zapazite da je sos od soje bogat natrijumom, a krastavci iz turije jo vie. Krastavci, uopteno gledano, imaju veliki sadraj natrijuma. Kiseli kupus sadri najveu koliinu natrijuma na tabeli. Koliina e varirati u zavisnosti od vrste, ali sve vrste kiselog kupusa sadre veliku koliinu natrijuma. Sa druge strane, prelivi za salatu obino sadre malo natrijuma kada se koriste tedljivo. Virle i mortadela imaju visok sadraj natrijuma, vei ak i od mlenih proizvoda. Konzervirane supe i konzervirane pagete u sosu obino imaju veliku koliinu, i ako se koriste, treba da se koristiti retko. Neke
107
ili jo bolje sakriven u ormariu. Naravno, ako spremljena hrana u vaoj ishrani sadri manje natrijuma nego to je prethodna tabela pokazala, moete dodati malo soli u skladu sa prethodno datom formulom. U naoj kui mi uvamo slanik u ormariu, rezervisan za goste, iako niko u naoj porodici nema problem sa krvnim pritiskom. Uobiajena reakcija na ideju smanjenja soli u ishrani je: Ne mogu da jedem hranu bez one koliine soli na koju sam navikao. Hrana nee biti ukusna. Naviknut sam na so. Moete se iznenaditi promenama koje se mogu odigrati u vaem ukusu uz malo napora i strpljenja. Mom dedi lekar je rekao da bi trebalo da umanji unos soli zbog povienog krvnog pritiska. On je u velikoj meri koristio slanik i rekao je da mu je nemogue da smanji korienje. Tvrdio je da bez svoje uobiajene upotrebe soli njegova hrana nema ukus i da je bolje da jede so i da umre, jer ivot nije vredan ako ne moe da uiva u svojoj hrani. Poto je doiveo blagi log, u tretnutku je promenio svoje miljenje izbacio je so iz ishrane. Moja baka je prestala da koristi so pri kuvanju, izbegavala je gotovu hranu koja sadri so i uklonila slanik sa stola. Deda se ogoreno alio da je ukus hrane nestao zajedno sa solju. Meutim, posle nekoliko sedmica, njegovo prigovaranje je izbledelo. Jednog dana baka je grekom ubacila malo soli u krompir pire. On je uzeo jedan zalogaj, odgurnuo hranu, i rekao: Ne mogu da je jedem. Sve to mogu da osetim je so. Njegova zavisnost od soli je nestala. Dodaci hrani od kojih je nekada bio zavisan sada su mu smetali. Veina mojih pacijenata koji su proli kroz slino iskustvo sa odreenom vrstom hrane (gnuajui se onoga u emu su nekada uivali) navodi da je ponekad potrebno da protekne i do etiri meseca pridravanja promene ishrane pre nego to se javi ova korisna promena ukusa. ta je sa zamenama za so? Prve verzije su imale neprijatan gorak, metalni ukus koji je mali broj ljudi mogao da podnosi. Kardija so je jedna vrsta proizvoda koji ispravlja problem sa ukusima. Sadri kalijum, magnezijum i samo polovinu natrijuma u odnosu na obinu kuhinjsku so. Prva istraivanja na 40 mukaraca i ena pokazuju da je zamenjivanje obine kuhinjske soli Kardija solju snizilo krvni pritisak u proseku od 13 mm za dijastolni i 8 mm za sistolni pritisak u toku est meseci. Druga istraivanja su pokazala sline rezultate.46 Zamene za so imaju tri problema. Glavni je da one ispravljaju samo deo problema sa natrijumom koliinu natrijuma dodatu preko slani-
supe mogu da imaju veu ili manju koliinu od navedenih. Sutina je da etikete treba proitati pre kupovine. Priblino 80% naeg unosa soli dolazi od obraene hrane.44 ta je sa hranom iz restorana? Postoji mnogo sakrivenog natrijuma u serviranoj hrani. Restorani se meusobno takmie i poto Amerikanci to zahtevaju, posoljena hrana je izgleda neophodna za ostajanje u konkurenciji. Meutim, neki restorani su specijalizovani u pruanju opcionih obroka sa malo soli za privlaenje gostiju koji misle na zdravlje. Pripremljena hrana, bez obzira da li je iz prodavnice ili restorana, esto sadri opasno veliku koliinu natrijuma. Jedina zatita koju imamo je itanje etiketa (ili traenje specifine informacije o sadraju hranljivih materija u sluaju restorana), kako bismo mogli da budemo svesni toga gde postoji skriveni natrijum. Neki ljudi sada postaju obeshrabreni i pitaju se da li postoji bilo koja uobiajena namirnica koja ima nizak sadraj natrijuma. Odgovor je odluno da. Tabela 14, poslednja tabela o sadraju natrijuma, navodi grupe namirnica koje imaju veoma malo natrijuma.45
Tabela 14. Grupe namirnica sa malo natrijuma Hrana Prosean sadraj natrijuma po porciji (mg) 6 7 3 15 3
Svee voe itarice Jezgrasto voe (neposoljeno) Povre Proizvod redud vit (28 g)
Ove namirnice imaju toliko malo natrijuma da moete da jedete koliko elite, a da ne budete zabrinuti oko prekoraenja dnevnog ogranienja. Neposoljeno jezgrasto voe je bezbedno jesti; dodata so koja se moe nai u nekom preraenom jezgrastom vou ga ini bogatim natrijumom. Prema tome, vidimo da postoji mnogo namirnica koje se mogu slobodno jesti bez zabrinutosti oko njihovog sadraja natrijuma. Voe prua dvostruku korist jer je takoe bogato kalijumom, koji tei da jo vie umanji krvni pritisak. To je delom razlog zato je prirodna ishrana bogata voem, povrem i itaricama odgovor na problem sa krvnim pritiskom. Bilo koja namirnica koja sadri malo natrijuma moe se nainiti bogatom natrijumom, naravno, dodavanjem soli iz slanika. Bilo koja osoba koja ima povieni krvni pritisak trebalo bi da dri slanik tamo gde mu je mesto na stolu,
108
ka. Obraena hrana kao to su supe, mleni proizvodi i druge vrste navedene na prethodnim tabelama ostae kao izvori velike koliine natrijuma u ishrani. Drugi problem je da e se kod nekih osoba sa bubrenom insuficijencijom ili na odreenim lekovima za kontrolu krvnog pritiska (kao to su kapoten i drugi ACE inhibitori) opasno povisiti nivo kalijuma u krvi upotrebom zamena za so, kao i da e biti izloena riziku od iznenadne smrti usled prestanka rada srca. Trei problem je da oni poveavaju elju za pravom stvari, i pobeda koju je moj deda ostvario poinje da se izmie.
trijum glutamat poviava krvni pritisak. U stvari, istraivanja pokazuju da se krvni pritisak u stvari sniava u izvesnoj meri upotrebom mononatrijum glutamata.48 ta je sa morskom solju? Da li je manje tetna od obine soli? Ne, sadri istu koliinu natrijuma i hlora. Morska so e stremiti da povisi va krvni pritisak u istoj meri kao i obina so. U morskoj soli mogu da se nalaze neke minimalne koliine dodatnih hranljivih materija koje mogu da budu korisne za druge telesne funkcije; svejedno, ona e naneti podjednaku tetu vaem krvnom pritisku kao i obina so.
Mononatrijum glutamat nije problem

ta je sa drugim izvorom natrijuma, mononatrijum glutamatom? Ova hemikalija je oznaena kao skrivena supstanca koja podriva nae zdravlje. Obino se nalazi u hrani koja se slui u kineskim restoranima i kao dodatak prisutan u odreenim namirnicama koje kupujemo u prodavnici. Optuen je za izazivanje znojenja i mnogih drugih udnih simptoma kod nekih ljudi. Budite svesni znaajne i osnovne injenice u vezi sa mononatrijum glutamatom (MNG) to nije supstanca koja je strana telu. To je kombinacija dve prirodne supstance: natrijuma i glutaminske kiseline. Glutaminska kiselina je jedna od dvadeset aminokiselina prirodno prisutnih u telu i neophodna je za normalno funkcionisanje tela. Kao rezultat mnogobrojnih albi na mononatrijum glutamat, on je bio predmet mnogobrojnih istraivanja sa iznenaujuim rezultatima. Sva istraivanja su dosledno dokazivala da mononatrijum glutamat nije problem. Rezultati jednog od istraivanja su prikazani u tabeli 15.47
Tabela 15. Mononatrijum glutamat nije problem u restoranima 71 ispitanik je nasumino hranjen mononatrijum glutamatom ili placebom u ishrani pet dana. Rezultat: - 15% onih koji su koristili mononatrijum glutamat imali su simptome. - 14% onih koji su koristili placebo imali su simptome.
Smanjenje teine
Za osobe koje imaju viak kilograma zapoinjanje programa za smanjenje teine moe znaajno da doprinese snienju krvnog pritiska. Krvni pritisak e se obino spustiti koliko god ga ishrana siromana solju spusti.49 Pacijenti sa hipertenzijom ne moraju da ostvare optimalnu teinu da bi dolo do snienja krvnog pritiska. Samo zapoinjanje programa za smanjenje teine i umanjenje teine za oko 2,5 kilograma znaajno e sniziti krvni pritisak u veini sluajeva. Meutim, da bi se efekat odravao, osoba mora da ostane na programu za smanjenje teine dok se ne dostigne idealna teina. Jednostavan plan od etiri koraka se prepisuje veini pacijenata sa vikom kilograma kako bi ostvarili svoju eljenu teinu: 1. Bez uina. Piti samo vodu izmeu obroka. 2. Jak doruak i umereni ruak. Odstranjivanje veernjeg obroka. Ako neto mora da se pojede uvee, svee voe je sve to je dozvoljeno. 3. Odstranite ili bar u velikoj meri umanjite preraeni eer i slobodne masti ili masnu hranu u ishrani, istovremeno istiui hranu bogatu vlaknima. 4. Dnevno umereno vebanje priblino 45 min na dan. Praktino svi moji pacijenti koji se dre ovog jednostavnog programa ostvaruju dugotrajno smanjenje teine.
Kofein i alkohol
Istraivanja pokazuju da kofein utie na krvni pritisak. Jedna olja kafe na dan (ili ekvivalentna koliina pia tipa koka-kole) moe da povisi dijastolni i sistolni krvni pritisak 5 do 6 poena.50 Otuda sledi da odstranjivanje napitaka sa kofeinom ima potencijal da snizi krvni pritisak u istoj meri. Kofein ne samo da poveava krvni pritisak pri mirovanju, ve ako se koristi
Ako postoji sindrom kineskih restorana, izgleda da nije povezan sa mononatrijum glutamatom. Moe biti povezan sa neim drugim to se nalazi u hrani. Poto natrijum odvojen od hlora nije tetan u pogledu krvnog pritiska kao natrijum hlorid, ne bi se oekivalo da monona-
109
kaa pomae sniavanju nivoa holesterola u krvi jer je bogata vlaknima rastvorljivim u vodi. Informacija o krvnom pritisku obezbeuje dodatnu potporu za korienje ove viestruko korisne itarice.
pre ili tokom vebanja, moe da povisi krvni pritisak i stopu sranog rada znaajno iznad nivoa koji se inae ostvaruje tokom vebanja.51 To moe da pretvori zdravu aktivnost u nezdravu, poveavajui rizik od znaajnog kardiovaskularnog napada tokom vebanja. Kakav je efekat alkohola na krvni pritisak? Mnogi ljudi nisu svesni da alkohol poveava krvni pritisak. Samo 30-60 g dnevno je dovoljno da prouzrokuje znaajnu hipertenziju.52 To je jedan od razloga zbog koga umereni potroai alkohola imaju znaajno povean rizik od loga. Imao sam neke ljude koji dolaze u moju ordinaciju, primenjuju nau ishranu sa malo natrijuma, primenjuju program vebanja i rade sve prave stvari. Oni se vraaju i kau: Doktore, moj krvni pritisak je i dalje povien. esto kada postavim pitanje alkohola, oni tiho izau. Meutim, ako su dovoljno odluni da prihvate moj savet, njihov krvni pritisak je obino pod kontrolom kada se vrate. Odstranjivanje alkohola je neophodan deo snienja krvnog pritiska na prirodan nain.
Puenje poveava krvni pritisak

Puenje je jo jedan faktor naina ivota koji poveava krvni pritisak.54 Posle puenja samo jedne cigarete i sistolni i dijastolni krvni pritisak mogu da ostanu povieni i do 30 minuta.55 U stvari, krvni pritisak moe da poraste za 10 mm ivinog stuba. Iako izgleda da samo jedna cigareta ne prouzrokuje trajan porast krvnog pritiska, mnogi puai uzimaju dovoljno cigareta na dan da neprestano poveavaju svoj pritisak. Dr Norman Kaplan (Norman Kaplan), jedan od najistaknutijih autoriteta u svetu po pitanju povienog krvnog pritiska, istie da tipini pua koji potroi paklu cigareta dnevno poveava krvni pritisak u toku veeg dela dana.56
Hrana bogata kalcijumom je korisna

Hrana bogata kalcijumom moe takoe znaajno da snizi krvni pritisak. Preko 6000 mukaraca i ena sa povienim krvnim pritiskom je podeljeno u klase na osnovu unosa kalcijuma. Rezultat je bio da je svaki dnevno unesen gram kalcijuma izgleda smanjivao rizik od povienog krvnog pritiska za oko 12%. Meutim, profesor Dejms Dvajer (James Dwyer), koji je izvestio o istraivanju na godinjem skupu Amerikog udruenja za bolesti srca novembra 1992. godine, upozorio je na uzimanje velikih koliina dodataka kalcijuma. Umesto toga, rekao je, ljudi bi trebalo da uzimaju kalcijum iz hrane... zeleno povre predstavlja dobar izvor kalcijuma.
ivotni stresovi i krvni pritisak

Zajedno sa faktorima ishrane, ivotni stresovi mogu da povise krvni pritisak.57,58 Izgleda da stres ne utie u velikoj meri na dijastolni krvni pritisak, ali tei da deluje u veoj meri na sistolni krvni pritisak, gornji broj. Stres predstavlja iroku oblast; u stvari, njemu sam posvetio celo poglavlje. Da bi se ovde dotakli teme, istai u da su spoljanji pritisci sa kojima se suoavamo (zvani stresori) veoma razliiti od naih unutranjih reakcija na te stresore. Sa neodgovarajuim mehanizmima za savladavanje, stresori uzimaju danak naoj fizikoj i mentalnoj dobrobiti. Oba aspekta su obraena u 14. poglavlju: Stres bez potresa.
Vebanje
Vebanje koje aktivira srce i plua znaajno sniava krvni pritisak kod pacijenata sa hipertenzijom. U jednom istraivanju, 18 osoba koje su se malo kretale i koje su imale povieni krvni pritisak zavrile su 16-onedeljni program vebanja. Tokom programa su vozili sobni bicikl tri dana sedmino oko 45 minuta dnevno. Vebali su umerenim intenzitetom (60 do 80 procenata od svoje predviene maksimalne stope sranog rada). Posle etvoromesenog programa, proseni sistolni krvni pritisak se snizio 7 mm, a proseni dijastolni pritisak 5 mm. Program vebanja je takoe pomogao spreavanju da njihov krvni pritisak poraste na preveliki nivo tokom vebanja. Njihov proseni sistolni krvni pritisak pri vebanju je bio 19 mm
Ovsena kaa pomae

Utvreno je da uobiajena hrana za doruak, ovsena kaa, sniava krvni pritisak. U jednom istraivanju, 850 ljudi je svrstano u kategorije na osnovu koliine ovsene kae koju su koristili. Osobe koje su koristile jednu iniju dnevno imale su nii krvni pritisak i nii holesterol.53 Efekat je bio nezavisan od starosti, teine i unosa natrijuma, kalijuma i alkohola. Zakljuak je da osobe koje pokuavaju da kontroliu svoj krvni pritisak na prirodan nain mogu da ostvare neoekivane koristi od ishrane inijom ovsene kae svakog dana. Prema tome, ovsena kaa donosi dvostruku korist za srce. Veina nas je ve neko vreme znala da ovsena
110
nii, a dijastolni 10 mm nii nego pre uvoenja programa vebanja.59
Nizak krvni pritisak

Mnogi ljudi sa niskim krvnim pritiskom, oko 90/50, pitaju da li je prenizak. Odgovor je ne, ne ako se oseaju dobro. U stvari, to je nii krvni pritisak, manji je rizik od mnogih bolesti i komplikacija spomenutih na poetku poglavlja, sve dok se osoba osea dobro. Meutim, ako se osoba osea iscrpljeno, oamueno ili uopteno loe, ili ako krvni pritisak znaajno padne pri stajanju (normalno je krvni pritisak konstantan ili blago raste pri ustajanju), onda krvni pritisak moe da bude prenizak. Ako va krvni pritisak padne vie od 10 poena za dijastolni kada brzo ustanete iz leeeg poloaja, imate znaajnu ortostatsku hipotenziju. Ovo stanje je vrsto povezano sa sindromom hroninog zamora. Pronalaenje razloga za ortostatsku hipotenziju i njeno leenje e esto pomoi sindromu hroninog umora.60
Rezime
U ovom poglavlju o hipertenziji, razmotrili smo niz kljunih injenica. Neke od najznaajnijih stavki su navedene u nastavku: 1. Povieni krvni pritisak je opasan za vae zdravlje; predstavlja uzrok mnogih invalidnosti i fatalnih bolesti. 2. Optimalni krvni pritisak nee premaiti 120/80 pri odmoru. 3. Veina osoba sa povienim krvnim pritiskom moe da ga stavi pod kontrolu na prirodan nain, to jest, promenama naina ivota. 4. Uvoenje promena naina ivota je najbolji i najbezbedniji pristup snienju krvnog pritiska, nasuprot uzimanju lekova. Ako elite da koristite nain ivota za sniavanje krvnog pritiska, eleete da nainite sledee promene: 1. Uzimanje mnogo voa, povra, itarica i neposoljenog jezgrastog voa u umerenim
koliinama i drugih namirnica sa malo natrijuma. 2. Izbegavajte hranu kao to su kiseli krastavci, konzervirana unka, kineski pirina, govee orbe i druge namirnice bogate natrijumom. itajte etikete. 3. Izbegavajte hranu koja ima malo vlakana kao to su meso i mleni proizvodi. 4. Odstranite iz ishrane kafu, pia tipa kokakole i alkohol. 5. Prestanite sa puenjem. 6. Ne upotrebljavajte slanik. 7. Snizite teinu na preporueni nivo za vau visinu i grau. 8. Usvojite rutinu vebanja, kao to je ustro hodanje. 9. Nauite da se borite sa stresom. Sa gore navedenim promenama naina ivota, imate veoma dobre anse za snianje vaeg krvnog pritiska na normalan nivo i njegovo odravanje bez potrebe za lekovima. Sada odvojite vreme kako biste bili sigurni da je va krvni pritisak u idealnom opsegu. Ako nije, ne odlaite te jednostavne promene naina ivota. Niko od nas ne voli da menja svoj nain ivota, ali svako moe da razvije nove interese za nove naine ivljenja. Pored toga, promene naina ivota o kojima smo govorili su male u poreenju sa promenama naina ivota koje ete morati da usvojite kao rtva loga ili infarkta. A jo je tee prilagoditi se na ishranu pacijenta sa bubrenom insuficijencijom nego na istu vegetarijansku ishranu. Ona takoe nema veliku raznovrsnost kao vegetarijanska ishrana i daleko je manje zadovoljavajua. Da, moete biti jedan od srenika koji su, kao moj deda, primili poziv za buenje pre nego to je bilo prekasno za promenu. Ali, moda i ne budete toliko sreni. Bolnice i groblja nae zemlje puni su ljudi koji su jednostavno imali samo malo povieni krvni pritisak.
7. poglavlje
Veliki mit o mesu i belanevinama

Jovanovo ponaanje je bilo veoma neobino. Meutim, nije smatrao da ima bilo kakav izbor po tom pitanju. Svakog dana je dolazio do menze koleda sa kutijom za uinu sa hranom bogatom belanevinama. Jednog dana to je bio kikiriki, sledeeg prena soja, narednog suncokret ili orasi. Jovan bi jeo ovu hranu bogatu proteinima u velikim koliinama. Njegov motiv: nedavno je postao vegeratijanac i bio je zabrinut da svojom novom ishranom nee dobijati dovoljno belanevina. Oko godinu dana kasnije, kada je Jovan krenuo na kurs o ishrani, bio je zapanjen. Nauio je da je svojom ishranom uzimao dva ili tri puta veu koliinu belanevina nego to mu je bilo potrebno. to je jo gore od toga, otkrio je da uzimanje prevelike koliine proteina predstavlja rizik po zdravlje. Meutim, pojavile su se jo gore vesti: kada je Jovan analizirao svoju ishranu, bio je primoran da pronae nain da u dovoljnoj meri snizi unos proteina kako bi bio na optimalnom nivou. ak i na vegetarijanskoj ishrani, imao je problema da izbegava unoenje previe belanevina! Jovanova istinita pria nikada nije morala da se odigra da je bio svestan istraivanja koja su izvrili univerziteti Harvard i Loma Linda 1950-ih i 60-tih godina. Tamo su istraivai dr Harding (Hardinge) i Ster (Stare) otkrili da osobe na potpunoj vegetarijanskoj ishrani dobijaju dovoljnu koliinu svih odgovarajuih tipova belanevina potrebnih ljudskom telu.1 Meutim, mnogo pre nego to su Harding i Ster stupili na scenu, drugi istaknuti naunici su dovodili u pitanje dugo dranu dogmu o znaaju velike koliine belanevina u ishrani. Istaknuti istraiva i nutricionista dr T. Kolin Kembel (T. Colin Campbell), nedavno je opisao neke od naih kulturnih predrasuda u odnosu na ishranu sa mnogo proteina i obroke zasnovane na mesu.2 Dr Kembel, profesor nutricionistike biohemije na Kornel univerzitetu je na jedinstve-nom mestu za procenu ovog problema. On je direktor velikog Kornel-Oksford-Kina projekta za ishranu i zdravlje, i video je prednosti po zdravlje ishrane sa malo belanevina kakva je uobiajena u Kini. U izdanju njegovog pisma o zdravlju Ishrana novog veka (New Century Nutrition) iz jula 1996. godine, Kembel je podelio iskustvo i istraivanje uvenog profesora sa Jejla, Rasela itendena (Russell Chittenden).3 itenden je bio meu prvima u savremenom dobu koji je izazvao dogmu o ishrani koja je opstajala vekovima. uo je standardnu tvrdnju da je hrana zasnovana na velikoj koliini ivo-tinjskih belanevina podsticala snagu i energiju zajedno sa mentalnom i fizikom sposobnou. Meutim, on se pitao da li je to stvarno bio sluaj? Poetkom 1900-tih itenden je izvrio najmanje tri istraivanja koja su istraila pitanje da li su zaista meso i mnotvo belanevina neophodni za optimalno funkcionisanje. Temelj njegovog istraivanja je bilo prouavanje dobro uvebanih sportista. Na poetku svog istraivanja, svi ti sportisti su bili na tipinoj ishrani mesom. itenden ih je zatim prebacio na ishranu zasnovanu na biljnoj hrani u toku pet meseci. Na kraju perioda istraivanja, kada je njihov nivo fizike sposobnosti ponovo analiziran, sportisti su je poboljali zapanjujuih 35%. Kao to je Kembel komentarisao: Samo promena ishrane je mogla da objasni te zadivljujue rezultate.4 Ono na ta je itenden ukazivao pre toliko godina sada ponovo odjekuje stotinama glasova. Ishrana ivotinjskim mesom i ivotinjskim belanevinama nije neophodna kako bi se ostvario unos belanevina optimalan za produktivnost i vrenje poslova. Odakle je onda nastao taj veliki mit o mesu i belanevinama?
Istorija ljudskog znanja o belanevinama

Belanevine su otkrivene kao klasa hranljivih materija 1838. godine.5 Do tada je takoe utvreno da su belanevine povezane sa svim ivim organizmima na Zemlji. Nije udo da je postojala tolika fascinacija belanevinama bilo ta to je neophodno svim oblicima ivota
112
je zaista vredno strahopotovanja. U stvari, Vebster ukazuje da je sama re protein izvedena iz grkog korena protos to znai prvi.6 Nae razumevanje proteina je poraslo tokom godina; sada znamo da su neophodni za tako raznovrsne uloge kao to je funkcionisanje miia, proizvodnja hormona i enzima.7 tavie, naa potreba za proteinima raste tokom naih godina rastenja, tokom popravljanja tkiva (posle povrede ili operacije na primer) i tokom vebanja i izgradnje miia.8 Znai, tu nema mita u vezi sa znaajem belanevina u naoj ishrani. Meutim, zabuna oko takozvane nadmonosti ivotinjskih izvora proteina se javlja kada malo podrobnije pogledamo prirodu belanevina. Belanevine su sloeni molekuli koji su nainjeni od molekularnih gradivnih blokova zvanih aminokiseline. Postoji dvadeset aminokiselina koje ljudsko telo koristi za izgradnju belanevina koje su mu neophodne za ivot i zdravlje.9 Kod odraslih osoba, osam ovih aminokiselina se nazivaju esencijalne, jer moraju da se unose ishranom. Imena ovih aminokiselina su izoleucin, leucin, lizin, metionin, feninalanin, treonin, triptofan i valin.10 Ostalih 12 aminokiselina ljudsko telo moe da proizvodi. Ako uporedimo molekule belanevina sa vozom, aminokiseline su kao pojedinani vagoni voza. Kao to voz ne moe biti izgraen samo od putnikih vagona ili od lokomotiva, tako su isto i telu potrebne aminokiseline u odgovarajuim proporcijama kako bi konstruisalo funkcionalne molekule proteina. Na ovom mestu, predrasuda o ivotinjskim belanevimana poinje da se ispoljava. Oigledno je da su ivotinje fizioloki slinije ljudima nego biljke. Prema tome, ne bi trebalo da bude iznenaenje da e pri poreenju mesa jedne ivotinjske vrste (kao na primer govedine) sa hranom jedne biljne vrste (kao to je ovsena kaa), meavina aminokiselina u ivotinjskom proizvodu verovatno biti blia proporcijama u kojima su one potrebne ljudima. Zbog toga, mnogi su netano pretpostavljali da je ishrana zasnovana na ivotinjskim izvorima belanevina, kao to je meso, nadmonija od ishrane zasnovane na biljnim proizvodima za obezbeivanje odgovarajuih koliina esencijalnih (neophodnih) aminokiselina u pravim proporcijama.
matrate ishranu kao celinu, odgovor je ne. To je upravo ono to su Harding i Ster utvrdili u svom klasinom istraivanju 1960-tih.11 Oni su posmatrali celokupne ishrane tri grupe: Amerikance koji su jeli meso, iste vegetarijance (one koji su izbacili sve ivotinjske proizvode iz ishrane), i lakto-ovo vegetarijance (one koji su izbacili sve ivotinjske proizvode osim mlenih proizvoda i jaja). Istraivai su merili koliine svake aminokiseline koje je unosila svaka grupa svojom celokupnom ishranom. Oni su zatim uporeivali taj unos sa idealnom ravnoteom aminokiselina neophodnih oveku na osnovu dva standarda: (1) standard koji je utvrdila dr Rouz (Rose) 1940-ih i 50-ih i koji i dalje koristi Svetska zdravstvena organizacija do dananjeg dana, i (2) ljudsko mleko. Jedina hrana koja je posebno namenjena da zadovolji sve potrebe za aminokiselinama kod oveka je ljudsko mleko. Iznenaujue je bilo da su belanevine najboljeg kvaliteta meju tri kompletne ishrane bile one kod iste vegetarijanske ishrane. Meavina aminokiselina u potpunoj vegetarijanskoj ishrani je najblie liila na meavinu u preporuci Rouzove, i ljudskom mleku, kao to je prikazano u tabeli 1.
Tabela 1. Potpuna vegetarijanska ishrana obezbeuje najbolji kvalitet belanevina Vrsta ishrane isto vegetarijanska Ne-vegetarijanska
Procenat variranja od standarda Rouzove

28% 48%
isto vegetarijanska Ne-vegetarijanska
Procenat variranja od ljudskog mleka 13% 22%
Poruka ovog klasinog istraivanja je jednostavna. Ako posmatrate pojedinanu namirnicu, ivotinjski proizvodi imaju prednost u obezbeivanju kvalitetnih belanevina. Meutim, ako posmatrate celokupnu ishranu onda se ista vegetarijanska ishrana javlja kao nadmona po kvalitetu belanevina. Ne-vegetarijanska ishrana se udaljava od oba standarda skoro dvostruko u odnosu na isto vegetarijansku ishranu.
Biljni izvori proteina nasuprot ivotinjskim

To nas vraa na osnovno pitanje: da li ivotinjski izvori hranljivih materija obezbeuju bolji kvalitet belanevina od biljnih izvora? Ako raz-
Poreenje proteina u mleku razliitih vrsta organizama

Proteinski sadraj mleka je pokazatelj proteinskih potreba novoroeneta, bilo da je novoroene ljudsko ili ivotinjsko. Ispitajmo
VELIKI MIT O MESU I BELANEVINAMA

Tabela 2. Poreenja belanevina u mleku kod razliitih vrsta organizama Srednje vrednosti Vreme potrebno za za sadraj proteina udvostruenje teine (g/dl) posle roenja (dani) ovek Konj Krava Koza Pas Maka Pacov 1,2 2,4 3,3 4,1 7,1 9,5 11,8 120 60 47 19 8 7 4,5
113
vegetarijanskoj ishrani. Naveli su: Stav Amerikog udruenja dijetetiara je da je vegetarijanska ishrana zdrava i odgovarajua u pogledu hranljivih vrednosti kada se pravilno isplanira.13 U svom radu su obradili pitanje komplementiranja proteina. ...Nije neophodno da komplementacija aminokiselina bude precizna u tano istom obroku, kako je nedavno popularna teorija kombinovanih proteina predlagala. Stvarnost je da je vegetarijanska ishrana koja sadri voe, itarice, jezgrasto voe i povre potpuno odgovarajua po sadraju belanevina. Bez obzira da li ste potpuni vegetarijanac ili jedete meso, trebalo bi pravilno da isplanirate ishranu izvan uskog sagledavanja aminokiselina. I druge hranljive materije moraju biti ukljuene u planiranje. Niko bez odreenog razmiljanja o svojoj redovnoj praksi ishrane ne moe jednostavno da oekuje da dobija uravnoteenu ishranu u pogledu hranljivih materija, bez obzira da li je meso ukljueno ili ne. Ne postoje dokazi da vegetarijanci moraju da znaju vie od osoba koje jedu meso kako bi bili na zdravoj ishrani. U stvari, dokazi se vrsto oslanjaju u suprotnom smeru. Ako ne znate nita o ishrani, verovatno ete biti zdraviji izostavljajui meso iz ishrane, a ne ukljuujui ga. Informacije u ovom poglavlju utvruju da moete da dobijete sve neophodne aminokiseline ak i sa onim to bi moglo da izgleda kao veoma neuravnoteena vegetarijanska ishrana, kao to emo videti.
razlike koliine belanevina u mleku kod razliitih vrsta sisara. One su navedene u tabeli 2.12 Ovo poreenje pokazuje da je ljudima u stvari potrebno manje proteina nego ivotinjama na listi. Zapazite da je relativna stopa rasta vea kod onih koje imaju vee koliine belanevina u mleku, kao to bi se i oekivalo, zbog veeg zahteva za belanevinama radi izgradnje telesnog tkiva. Kada bi ovek koristio mleko pacova od roenja, da li bi beba mogla da udvostrui svoju teinu u roku od nekoliko dana umesto u toku nekoliko meseci? Odgovor je oigledno ne, poto je stopa rasta u velikoj meri genetiki odreena. Viak proteina se ne bi iskoristio i, kao to emo kasnije videti, mogao bi u stvari da teti detetu u razvoju.
Da li je komplementarna teorija valjana?

Na ovom mestu neki mogu da kau: Ono to su Harding i Ster uradili nije bilo fer morate da unosite savrenu ravnoteu aminokiselina pri datom obroku kako biste ih koristili pravilno. Ovaj argument je zasnovan na staroj teoriji koja je tvrdila da morate da dopunjujete biljne proteine pri datom obroku kako biste dobili odgovarajuu ravnoteu belanevina. To bi zahtevalo nepraktini zadatak procenjivanja svakog jela koje sainjava obrok, raunajui sadraj aminokiselina za svako jelo, a zatim ih sabirati. Crtane su opirne tabele koje su navodile koje vrste hrane vegetarijanci moraju da kombinuju pri datom obroku kako bi dobili isti kvalitet belanevina koji dobijaju osobe koje jedu meso. Ova dogma je odavno gurnuta u stranu. Istorijski gledano, Ameriko udruenje dijetetiara (profesionalno udruenje dijetetiara u Sjedinjenim Dravama) nije bilo poznato po zagovaranju vegetarijanske ishrane. Meutim, 1988. godine, vrsto su izneli podrku
Da li biljni proteini pruaju sve neophodne aminokiseline?

Razmotrimo neke primere krajnosti u neuravnoteenoj vegetarijanskoj ishrani, to jest pojedinane biljne namirnice, i pogledajmo kako one stoje sa zahtevima aminokiselina. Ve smo se pozvali na rad dr Rouzove u odreivanju potreba za aminokiselinama kod ljudi. Niz drugih istraivaa su pruili sopstvene verzije potreba za aminokiselinama ne samo za odrasle mukarce, ve i za odrasle ene, kao i za odojad i decu.14 Monro (Munro) i Krim (Crim) su objavili poreenje zahteva Rouzove sa onima koje su objavila druga dva strunjaka.15 Da bismo utvrdili kako biljni proizvodi prolaze po svom sadraju belanevina, izabrao sam da ih uporedim sa najveim (najstroijim) dnevnim potrebama za odrasle za svaku esencijalnu aminokiselinu na nain na koji su to izneli Monro i Krim.16 Poto razmatramo veoma hipotetini primer osobe koja jede samo jednu namirnicu po itav dan, poreenja se moraju zasnovati na dovoljnom dnevnom unosu ukup-
114
nih kalorija. Izabrao sam da koristim nivo od 2500 kalorija, to predstavlja osnovu dnevnih vrednosti u procentima (kako se moe videti na etiketama hrane) za mnoge amerike mukarce i aktivne ene. Izabrao sam 11 namirnica koje esto jedu i nevegetarijanci i vegetarijanci. Koliina svake od 8 esencijalnih aminokiselina za ovih 11 namirnica je navedena na slici 1.
Slika 1. Sadraj 8 esencijalnih aminokiselina u uobiajenim namirnicama
Grama 10 8 6 4 2 0 12345678 Grama 16 14 12 10 8 6 4 2 0 12345678 Kukuruz 12345678 Ovas 12345678 Pasulj 12345678 Asparagus 12345678 Prokule 12345678 Preporueno Indijski krompir 12345678 Peeni krompir 12345678 Smei pirina 12345678 Paradajz 12345678 Bundeva 12345678 Integralno brano
1 - izoleucin, 2- leucin, 3 - lizin, 4 - metionin*, 5 - fenilalanin*, 6 - treonin, 7 - triptofan, 8 - valin (* metionin+cistein, * fenilalanin+tirozin)
Brojevi koje oznaavaju esencijalne aminokiseline navedeni su u donjem delu slike. Preporuene dnevne koliine ovih aminokiselina su predstavljene grupom kratkih stupaca u donjem desnom uglu. Sadraj aminokiselina u svih 11 biljnih namirnica je predstavljen viim stupcima u glavnom delu slike. Zapazite da su ti stupci daleko vii za svih 11 namirnica u odnosu na stupce koji predstavljaju preporuene koliine, oznaavajui da biljne namirnice obezbeuju daleko vie belanevina nego to je neophodno. To je tano za sve aminokiseline svih vrsta namirnica. U stvari, ako izaberete praktino bilo koje povre ili integralnu itaricu utvrdiete da sadre vie nego odgovarajue koliine svih 8 esencijalnih aminokiselina. Preporuene dnevne koliine su najstroiji zahtevi Monroa i Krima (vee preporuene koliine nego to su preporuili drugi) koje su sline preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Prema tome, ovde ne postoji manjak belanevina. Svaka od njih sama obezbeuje vie nego dovoljne koliine svake od 8 esencijalnih aminokiselina. Sledi da e ishrana koja se sastoji od raznovrsnih biljnih namirnica imati
vei sadraj svih esencijalnih aminokiselina nego to je potrebno. Zapazite da nema voa na listi. Voe sadri manje koliine belanevina, a neke vrste mogu da ne sadre odgovarajuu koliinu svake pojedinane esencijalne aminokiseline kada se jede samo. Mogu da postoje i druge biljne namirnice koje su sline vou. Meutim, kada malo razmislite, vei deo svetske populacije je vekovima preivljavao prvenstveno na biljnim belanevinama. To su mogli da uine jednostavno zato to su belanevine iz povra obezbeivale sve aminokiseline potrebne za dobro zdravlje. Kada sam jednom predavao o pitanju belanevina, jedna ena je podigla ruku i rekla: Po prvi put razumem zato je naa porodica preivela Veliku krizu. Upitao sam je na ta je mislila. Ona je odgovorila: Naa porodica je bila veoma siromana u vreme Velike krize. Moji roditelji su imali mnogo dece i jedino to smo imali da jedemo tokom tih godina bio je krompir. To je bilo sve. Nikada nisam mogla da razumem kako svi mi ne samo da smo preiveli na takvoj ishrani, ve smo i odrasli zdravi. Sada shvatam kako smo proli tako dobro. Nastavila je rekavi: Meutim, posle Krize, toliko mi je dosadio krompir da ga nisam jela narednih 15 godina. To je moda bila jednolina ishrana, ali je bila nutricionistiki zasnovana na svim esencijalnim aminokiselina. Ne preporuujem da jedete samo jednu vrstu povra ceo dan i nita drugo. Takvoj ishrani bi nedostajala ravnotea vitamina, minerala i fitohemikalija, iako bi unos proteina bio odgovarajui. Meutim, do takve ravnotee se lako dolazi korienjem raznovrsnog povra, itarica, jezgrastog voa i voa. Vidimo da nije potrebno da imamo diplomu iz zdrave ishrane kako bismo dobili kvalitetne belanevine vegetarijanskom ishranom. Setite se, dr Harding i Ster su utvrdili da je ak i istim vegetarijancima koji su iveli 1960-ih godina, bez svih koristi znanja koja posedujemo danas, bilo sasvim dobro u pogledu njihovih unosa esencijalnih aminokiselina. Podaci o sadraju aminokiselina odreenih namirnica nam pomau da shvatimo zato je to bio sluaj. Moda je jednu od najboljih izjava o celoj ovoj temi dao ugledni naunik nutricionista dr Mark Mesina (Mark Messina). Dr Mesina je doktor nutricionistikih nauka i stekao je doktorat na Univerzitetu u Miigenu i radio u Nacionalnom institutu za prouavanje raka u odseku za ishranu i rak. Poto je detaljno govorio o ravnotei aminokiselina u biljnim proizvo-
115
danas svi preporuuju, a znaajno iznad amerike preporuene dnevne koliine (recommended daily allowance, RDA) od 1000 mg dnevno za ene. Tokom istraivanja, istraivai su takoe kontrolisali unose proteina ispitanika na dva nivoa, to jest, na 48 g dnevno i 141 g dnevno. Ova dva nivoa unosa belanevina su ispod i iznad trenutno prosenog unosa u Sjedinjenim Dravama od 105 g dnevno, po poslednjim statistikama Amerikog ministarstva poljoprivrede.24 Koliina porasta ili snienja nivoa kalcijuma kod svakog ispitanika je merena na dva nivoa. Rezultati su pokazali da kada su bili na ishrani sa malo proteina, mladi mukarci su svakog dana poveavali svoje telesne zalihe kalcijuma za 10 mg. Na ishrani bogatoj belanevinama, ti isti mukarci su gubili u proseku 84 mg svakog dana. Autori su zakljuili: Gubitak kalcijuma od 84 mg dnevno, koji se javljao kada je primenjivana ishrana bogata belanevinama, znaajan je, i ako bi se to nastavilo tokom dueg perioda vremena rezultovalo bi znaajnim gubitkom telesnog kalcijuma. Linksviler (Linkswiler) je sa saradnicima 1981. godine izvrio istraivanje sa nadgledanjem ispitanika.25 Istraivanje je bilo slino gore navedenom, osim to su oni dodali trei nivo unosa proteina od 95 g dnevno, to je bilo blizu proseka amerikog unosa u to vreme (99 g). Oni su podelili svoje ispitanike u tri grupe, svaku sa razliitim nivoom unosa proteina. Sve tri grupe su svojom ishranom unosile 1400 mg kalcijuma dnevno, to je identino prethodnom istraivanju. Istraivai su posmatrali porast ili gubitak kalcijuma kod svake grupe merei kod svakog uesnika koliinu kalcijuma izbaenu urinom i stolicom. Rezultati ovog istraivanja su prikazani na slici 2.
Slika 2. Ishrana bogata belanevinama oduzima telu kalcijum
Unos 48 g
dima, dao je sledei komentar u rezimeu: ...Kada ljudi jedu nekoliko porcija itarica, mahunastog povra i povra tokom dana, i kada unose dovoljno kalorija, praktino je nemogue da im nedostaju proteini.17
Da li moemo da unesemo previe proteina?

Veina ljudi je sasvim svesna da je mogue uneti previe masti ishranom. Takoe znaju da konzumiranje previe eera moe da bude tetno. Meutim, mnogi ne shvataju da postoji mnotvo dokaza koji ukazuju na ozbiljne posledice unoenja prevelike koliine proteina.
Osteoporoza i belanevine
Osteoporoza, stanje koje se odnosi na smanjenje gustine ili mase kostiju, postala je odomaena re u Americi. Meu komplikacijama ovog procesa stanjivanja kostiju, koje najvie plae ljude, je i prelom kuka. Prelomi kime i zglobova su takoe esto povezani sa osteoporozom. Jedna od tri ene starije od 50 godina irom sveta ima osteoporozu.18 Iako ova bolest najee pogaa belkinje posle menopauze, pogaa i sve rase i oba pola. Oko 70% svih preloma koji se javljaju kod Amerikanaca starijih od 45 godina su bili povezani sa osteoporozom.19 tavie, statistike ukazuju da e preko polovine svih ena posle menopauze doiveti prelom usled osteoporoze u nekom trenutku svog ivota.20 Svake godine u Sjedinjenim Dravama se javlja oko 1,3 miliona sluajeva preloma usled osteoporoze. Godinji medicinski trokovi za prelome usled osteoporoze meu odraslima starosti od 65 godina i navie su iznosili ukupno 13,8 milijardi dolara 1995. godine.21 Ti prelomi mogu znaajno da umanje kvalitet ivota, a takoe mogu da pripreme scenu za prevremenu smrt kao rezultat komplikacija kao to je upala plua. Na primer, godinu dana posle preloma kuka, rizik od smrti se poveava 15-20%.22 Sve vie istraivakih dokaza ukazuje da viak proteina u ishrani (naroito ivotinjskih proteina) poveava rizik od osteoporoze. Istraivanje za istraivanjem ukazuje da konzumiranje mesa moe da prouzrokuje gubitak kalcijuma iz tela. Istraivanje izvreno na Univerzitetu u Viskonsinu je naroito dobro ilustrovalo tetne efekte vika proteina.23 Zdravim mlaim odraslim mukarcima je davana paljivo kontrolisana ishrana u toku skoro etiri meseca. Tokom tog celokupnog vremena unosili su 1400 mg kalcijuma dnevno koliina koja je otprilike visoka onoliko koliko
Kalcijum (mg) belanevina

dnevno Unos 20 0 -20 -40 Gubitak -60 -80
Unos 95 g belanevina dnevno
Unos 142 g belanevina dnevno
Zapazite da je grupa koja je unosila 42 g belanevina dnevno gubila 70 mg kalcijuma dnevno. Odakle je taj kalcijum doao? Doao je
116
iz rezervi iz kostiju. To je oigledan zakljuak poto se 99% kalcijuma u naim telima nalazi u kostima. Grupa sa visokim unosom proteina je gubila kalcijum svakog dana jednostavno zbog svog velikog unosa belanevina. Viak belanevina je izvlaio kalcijum iz kostiju iako su uesnici dobijali dovoljno kalcijuma ishranom. Grupa koja je konzumirala koliinu proteina blisku dnevnom amerikom proseku je takoe gubila kalcijum. Njihov gubitak je bio manji, kao to se i oekivalo, jer su unosili manje proteina. Grupa koja je bila na takozvanoj ishrani sa malo belanevina bila je jedina grupa koja je imala neto dobitak kalcijuma. Dobitak od 20 mg dnevno bi pomogao odravanju debljih i jaih kostiju. Jedna je stvar gledati podatke iz nutricionistike laboratorije, ali je jo ubedljivije videti dokaze tih istih odnosa kod ljudi koji ive normalne ivote svakog dana. Meunarodna poreenja osteoporoze su dovela do nekih istih zakljuaka. Ugledni istraiva, dr. D. M. Hegsted (D. M. Hegsted), istakao je da se osteoporoza ee javlja u zemljama koje unose vee koliine kalcijuma.26 Razmatrao je proseni unos kalcijuma i broj sluajeva preloma kuka u 16 zemalja. Rezultati su navedeni na slici 3.
Slika 3. Veza imeu unosa kalcijuma i stope preloma kuka
Stopa preloma kuka (na 100.000 ljudi) 200 175
Danska Norveka vedska
150 125 100 75

Hong Kong Izrael
SAD Novi Zeland Engleska Finska Holandija Irska panija Singapur Jugoslavija
50 25
Juna Afrika Nova Gvineja
su 100 ili vie sluajeva preloma kuka na 100.000 ljudi. Odlian sluaj koji ide u prilog ovome je obezbeen pregledom Eskima sa Aljaske. Direktnim merenjem gustine kostiju, dva druga istraivaa Univerziteta u Viskonsinu Riard Mejzis (Richard Mazess) i Voren Mader (Warren Mather) su utvrdili da su Eskimi preko 40 godina starosti imali 10-15% vei gubitak kostiju u odnosu na bele Amerikance iste starosti. Gubici su bili vidljivi kod oba pola.28 Zanimljivo je bilo da kada su ti istraivai pregledali medicinsku literaturu o unosu hranljivih materija ishranom kod Eskima, utvrdili su da su oni imali visok nivo unosa kalcijuma od 2500 mg dnevno.25 Odakle su dolazili do toliko kalcijuma? Oigledno su jeli velike koliine ribe, ukljuujui kosti. Meutim, takoe su imali visok unos belanevina, u opsegu od 250-400 g dnevno, verovatno zbog ishrane bogate ribom, mesom foke i kitovim mesom.30 Autori su zakljuili: Najoigledniji faktor u ... viim stopama stanjivanja kostiju kod Eskima u srednjem dobu bila bi njihova ishrana mesom.31 Ova i druga slina istraivanja ukazuju da osteoporoza, suprotno popularnom verovanju, nije povezana sa nedostatkom kalcijuma u ishrani. Ne bismo oekivali da amerika industrija mlenih proizvoda to reklamira. Ipak, godinama su radili kako bi nas ubedili da e nam uzimanje vee koliine mleka, sira i jogurta pomoi da spreimo osteoporozu. injenica je sledea: ako vaa ishrana sadri mnogo belanevina, moete da jedete koliko god kalcijuma ima u mlenim proizvodima, ali i dalje ete poveavati svoj rizik od stanjivanja kostiju i moda suoavanja sa prelomom kuka kasnije u ivotu. Viak belanevina vodi do smanjivanja rezervi kalcijuma ak i kada je unos kalcijuma obilan.
0 0 200 400
600
800
1000
1200
1400
Zato meso u ishrani prouzrokuje gubitak kotanog tkiva?

ta je to sa konzumiranjem mesa i ishranom bogatom belanevinama to prouzrokuje gubitak kotanog tkiva i poveanje rizika od osteoporoze? Jedno objanjenje jeste da je meso obino bogato aminokiselinama koje sadre sumpor, kao to je metionin. Kada se uzimaju previe, te aminokiseline dovode do nagomilavanja jona sumpora. Neki naunici veruju da ovaj porast sulfata sam po sebi moe da prouzrokuje da bubrezi izluuju vie kalcijuma urinom.32 Drugi pruaju sloenije objanjenje za ovakvu vezu. Oni tvrde da viak sumpora ini krv kiselijom. Telo zatim koristi
Unos kalcijuma (mg dnevno, priblino)
Zemlje su navedene po rastuem redosledu unosa kalcijuma. Zapazite da uopteno gledano, oni sa veim unosom kalcijuma tee da imaju najvee stope osteoporoze.27 Prvih sedam zemalja u kojima se dnevno unosi u proseku ispod 900 mg kalcijuma, imaju manje od 100 sluajeva preloma kuka na 100.000 ljudi. Sedam od devet drugih zemalja, u kojima se dnevno unosi vie od 900 mg dnevno, imale
117
Osim kalcijuma, utvrdili su mnoge druge faktore koji su bili tetni. Oni su navedeni u tabeli 3.
Tabela 3. Faktori naina ivota i rizik od preloma kuka
sastojke iz kostiju kako bi neutralisalo taj kiseli viak, prouzrokujui na taj nain gubitak kotanog tkiva. Poveani sadraj kalcijuma u urinu zatim obezbeuje dokaz tog gubitka kotanog tkiva.33 Drugo objanjenje je jo sloenije. Ono se oslanja na dobro poznatu fizioloku injenicu: esencijalne aminokiseline su neophodne u prilino preciznim koliinama. Kada unos esencijalnih aminokiselina premauje potrebe tela, ukljuuju se enzimi jetre kako bi razloili te aminokiseline. Neke od klasinih eksperimenata u vezi sa tim izvrio je Elvin (Elwyn).34 On je hranio pse velikim koliinama mesa i pratio put koji su aminokiseline prelazile. Belanevine su razlagane u stomaku i crevima, a zatim su aminokiseline unoene u krvne sudove koji okruuju crevo. Odatle su noene do jetre. Na tom mestu, zbog vika, veliki deo aminokiselina je trenutno razlagan tokom prolaska kroz jetru. Preko polovina njih je pretvoreno u proizvod razlaganja zvan urea, dok je samo 23% aminokiselina prolo kroz jetru i ulo u optu cirkulaciju gde su druga telesna tkiva mogla da ih koriste. ta se deava sa tim vikom uree? Ona deluje kao diuretik.35 Diuretik izaziva eliminaciju vode, ali u tom procesu on ne odstranjuje samo vodu, ve takoe i korisne minerale. Slian efekat se javlja kada osoba uzme lekove diuretike. Ta osoba esto mora da uzme i kalijum zato to odreeni diuretici mogu da eliminiu kalijum zajedno sa vodom. Viak uree prouzrokuje gubitak kalcijuma sa gubitkom vode. Svi ovi mehanizmi mogu da predstavljaju samo delimina objanjenja. Bez obzira koji je sluaj u pitanju, dobro je ustanovljeno da meso i velika koliina belanevina poveavaju rizik od osteoporoze. Ovaj niz dokaza moe da izgleda uznemirujue mnogim itaocima. ta treba da inimo sa tim cenjenim mineralom, kalcijumom? Jedno od najobimnijih istraivanja o osteoporozi nam pomae da sagledamo ulogu kalcijuma. Ovo istraivanje nije bilo ogranieno samo na efekat unosa kalcijuma, ve je razmatralo i mnoge dodatne faktore naina ivota u odnosu sa prelomima kuka. etiri glavna istraivaka centra su radila zajedno kako bi analizirali rizik od preloma kuka kod priblino 10.000 belkinja starijih od 65 godina.36 Oni su utvrdili da nizak unos kalcijuma, ak i ispod 400 mg dnevno, nije prouzrokovao prelome kuka u ovom obimnom istraivanju. Ovaj rezultat se slae sa istraivanjem koje je prethodno prikazano na slici 3.
Promenljiva
Relativni rizik
2,8 2,1 2,0 1,8 1,6 1,3 1,0 0,9 0,7 0,6
Faktori koji znaajno uveavaju rizik Upotreba lekova protiv greva Puenje Istorija preloma kuka kod majke Puls pri mirovanju vei od 80 otkucaja u minuti Upotreba dugotrajno delujuih benzodiazepina Unos kofeina (1,5 olje na dan) Faktori koji ne utiu na rizik Upotreba estrogena Dnevni unos kalcijuma Faktori koji znaajno umanjuju rizik Hodanje radi vebanja Stajanje vie od 4 sata na dan
Zapazite da su osobe ije su majke imale prelom kuka imale dvostruko vei rizik od preloma kuka. One koje nisu redovno vebale bile su izloene veem riziku. Potronja kofeina jednaka 1,5 olji kafe je takoe jasno bila povezana sa poveanim rizikom, kao i uzimanje lekova protiv teskobe (benzodiazepina) ili napada. Brojna dodatna istraivanja su pokazala da to je vei unos ivotinjskih belanevina, to je manja gustina telesnih kostiju i vei je rizik od preloma kuka.37 Zanimljivo je da poveano unoenje belanevina iz povra izgleda nije povezano sa osteoporozom ili prelomima kostiju.38 Iako unos kalcijuma i prelom kuka nisu povezani u mnogim istraivanjima, neka istraivanja su pokazala da porast unosa kalcijuma moe da sprei osteoporozu, naroito kada je unos kalcijuma odgovarajui, a unos proteina relativno nizak pre 30-te godine starosti.39 Meu druge poznate faktore rizika koje su utvrdila druga istraivanja o osteoporozi spadaju nedovoljno izlaganje suncu (ili niski nivoi vitamina D), korienje alkohola, kofeina i nedostatak redovnog fizikog vebanja.40 Mnoga istraivanja su pokazala da su mrave ene koje ne uzimaju dodatke estrogena, posle menopauze takoe izloene riziku.41 Ishrana bogata kalcijumom koji se nalazi u biljnim namirnicama se svakako preporuuje. Kalcijum nije samo neophodan za jake kosti; koristan je i za druge znaajne telesne funkcije. Na primer, moe da pomogne spreavanju
118
povienog krvnog pritiska. Izgleda da takoe pomae da srce kuca veom vitalnou.42 Namirnice koje imaju vee koliine kalcijuma navedene su u tabeli 4.43
Tabela 4. Kalcijum u uobiajenim namirnicama
Namirnica
Ovsena kaa Soivo Kvinoa itarice uta repa Maslaak Slaica Peeni pasulj Seme susama Melasa od trske Kelj Repa Lenik (sueni) Soja Smokve (suene) Punomasno mleko tir (amarant) Nemasno mleko Lisnati kelj Brano od rogaa Divlji spana
Koliina
Kalcijum (mg)
19 38 102 115 147 152 154 176 176 179 249 254 261 269 290 298 301 357 358 464
1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 2 supene kaike 1 supena kaika 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 10 komada 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja
Soja i zeleno povre predstavljaju dobar prirodni izvor kalcijuma. Izvesno zeleno povre ima ak i veu koliinu kalcijuma po porciji od soje. Zeleno povre takoe ima osobine koje pomau u spreavanju raka. Zaista, moemo da dobijemo odgovarajue koliine kalcijuma iz biljnih izvora. tavie, te namirnice sadre malo belanevina i zbog toga ne izvlae kalcijum iz kostiju. Ako izbegnemo prekomeran nivo belanevina i jedemo raznovrsnu biljnu hranu, nae telesne rezerve kalcijuma e verovatno biti vie nego odgovarajue. Tabele kao ova ne otkrivaju jo jednu znaajnu injenicu o ravnotei kalcijuma. To jest, nije znaajna samo koliina kalcijuma u datoj hrani, ve koliko dobro se kalcijum apsorbuje, a apsorpcija kalcijuma je zavisna u izvesnoj meri od sastava celokupne ishrane, a ne samo od hranljivih karakteristika date hrane bogate kalcijumom.
kalcijuma iz biljnih proizvoda nego iz mleka.45,46 (Glavni izuzeci su biljne namirnice koje sadre visoke koncentracije jedinjenja koja blokiraju apsorpciju kalcijuma. U primere spadaju spana, sa svojom oksalnom kiselinom i penine mekinje sa svojim obilnim koliinama fitolne kiseline.) Poto se sada zna da se kalcijum moe asimilovati podjednako ili ak bolje iz vegetarijanskih izvora nego iz mleka, jednostavno moramo da postanemo svesni bogatih izvora kalcijuma u vegetarijanskoj ishrani i da izaberemo da redovno unosimo te namirnice. Jedan mogui razlog za dosta povoljniju apsorciju kalcijuma iz biljnih proizvoda, kao to je zeleno povre, jeste njihov mali sadraj fosfora. Tamno zeleno povre moe da ima tri do pet puta vie kalcijuma u odnosu na fosfor. Radi poreenja, tipina amerika ishrana ima obrnuti odnos: ima vie od dva puta veu koliinu fosfora od kalcijuma. A ishrana sa odnosom fosforkalcijum veim od 2 je bila povezana sa poveanim gubitkom kotanog tkiva kod ivotinja.47 Visoki nivo fosfora u ishrani vodi do poveanih gubitaka kalcijuma putem stolice. Preporueno je da se ishranom unosi bar isto toliko kalcijuma koliko i fosfora ako elite da apsopcija kalcijuma bude optimalna.48 Ravnotea kalcijuma i fosfora u raznim namirnicama je prikazana u tabeli 5.49
Tabela 5. Odnos kalcijuma (Ca) i fosfora (P) kod odreenih namirnica
Namirnica Pepsi kola (340 g) Biftek (85 g) unka (100 g) Losos (85 g) Krompir (85 g) Som (100 g) Tofu (1/2 olje) Mleko (1 olja) Susam (1 sup. kaika) Ljudsko mleko (1 olja) Spana (1/2 olje) Slaica (1 olja) Repa (1/2 olje) Kelj (1 olja) Divlji spana (1 olja) Lisnati kelj (1 olja) Ca (mg) P (mg) Ca/P odnos 0 6 8 14 4 39 258 295 88 79 277 152 194 179 464 357 41 198 279 237 43 234 239 238 57 34 91 36 44 36 81 46 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,2 1,1 1,2 1,6 2,4 3,0 4,2 4,4 4,9 5,7 7,8
Apsorpcija kalcijuma iz biljne hrane nasuprot mleku

Iako mleko ima visoki sadraj kalcijuma, 6080% se ne apsorbuje u ljudskim crevima.44 Dr K. M. Viver (C. M. Weaver) je sa saradnicima na Pjurdu univerzitetu zapazio da, uopteno gledano, ljudi apsorbuju podjednako ili vie
Postoji problem sa razmatranjem odnosa: mogu da obmanjuju. Na primer, neko moe da zakljui da je som jednak krompiru zato to su njihovi odnosi jednaki. To nije tako znaajni su i odnos i ukupan fosfor. Da biste odravali unos fosfora na niem nivou poeljniji je krom-
119
kamen u bubregu, daleko verovatnije ete ponovo imati kamen u bubregu ako vam je ishrana bogata ivotinjskim belanevinama. Oigledno je da je najbolji nain za umanjivanje rizika od kamena u bubregu jednostavno ishrana obiljem biljne hrane koja prirodno sadri manje belanevina.
pir, koji ima samo dve treine koliine fosfora u odnosu na soma, a nijedan od njih ne doprinosi mnogo u smislu kalcijuma. Prema tome, pored razmatranja odnosa kalcijum-fosfor, moramo da razmotrimo sam sadraj fosfora u uobiajenim namirnicama. Prosena amerika ishrana je procenjena u pogledu procenta fosfora u svakoj od osam glavnih grupa namirnica koje obezbeuju na ukupni unos fosfora. Dve grupe namirnica se istiu velikim sadrajem fosfora i one su odgovorne za veliki procenat naeg ukupnog unosa. Procenat u svakoj od osam grupa je prikazan u tabeli 6.
Tabela 6. Odakle dobijamo fosfor? Meso, piletina, riba Mleni proizvodi Voe Povre Mahunarke, bademasto voe i soja Jaja Proizvodi od itarica Ostalo 26% 34% 2% 7% 5% 4% 19 % 3%
Rak je povezan sa unoenjem vee koliine ivotinjskih belanevina

Rak je jo jedan problem povezan sa vikom ivotinjskih belanevina. Meunarodna poreenja ukazuju da zemlje u kojima se jede vie ivotinjskih belanevina imaju vie limfoma,53 smrtonosnog raka limfnih lezda. Neki tipovi su naroito razarajui poto napadaju mlae odrasle osobe. Limfomi uzimaju preko 23.000 ivota godinje u Sjedinjenim Dravama. Povezanost izmeu potronje ivotinjskih belanevina i limfoma je izgleda vrsta. Jo snanija veza se pronalazi sa jednim odreenim tipom ivotinjskog proteina to jest, goveim belanevinama. Njujorki istraiva, Alen Kaningem (Allan Cunningham) je utvrdio da postoji velika povezanost izmeu mlenih i goveih proteina i raka limfne lezde. Odnos je prikazan na slici 4.
Slika 4. Veza imeu unosa kalcijuma i stope preloma kuka
Broj smrti od limfoma (na 100.000 ljudi od populacije godinje) 5,0
SAD
Zapazite da dve grupe, meso i mleni proizvodi, ine 60% naeg unosa fosfora. Da bismo umanjili unos, najbolja strategija bi bila ograniavanje ili prestajanje uzimanja hrane iz ove dve grupe namirnica.50
Kalcijum u urinu prouzrokuje kamenje u bubregu

Videli smo da gubitak kalcijuma urinom poveava rizik od osteoporoze. On takoe donosi i druge probleme. Jedan od njih je poveani rizik od kamenja u bubregu. Harvardsko istraivanje na oko 45.000 zdravstvenih radnika je utvrdilo da se javilo poveanje kamena u bubregu od 33% kod onih koji su jeli vee koliine ivotinjskih namirnica. Rezultati su pokazali da unos vie od 61 g belanevina dnevno poveava rizik od kamena u bubregu. Drugi rezultat ukazuje da se umanjeni rizik od 50% proizvodi ishranom namirnicama sa mnogo kalijuma iz voa i povra.51 Kao to je oekivano, istraivai su takoe utvrdili da uzimanje dosta vode umanjuje rizik od kamena u bubregu. Drugo istraivanje izvreno u Britaniji je dolo do slinih zakljuaka, to jest, da je ishrana bogata ivotinjskim belanevinama poveavala koliinu kalcijuma u urinu i rizik od formiranja kalcijumskog kamena.52 Ako ste ve imali
4,5 4,0 3,5 3,0

Belgija
Novi Zeland
Danska Kanada Italija vedska vajcarska Finska Norveka Engleska Holandija Jugoslavija Francuska
2,5 2,0
Japan
10
20
30
40
50
Potronja goveih belanevina po glavi stanovnika
Zapazite da se SAD nezavidno izdvaja tako to stoji na vrhu zemalja u pogledu unosa belanevina iz mlenih proizvoda i goveeg mesa, i rizika od limfoma. Druga populaciona istraivanja su utvrdila povezanost izmeu potronje ivotinjskih belanevina i poveanog pojavljivanja raka raz-
120
liitog od limfoma.54 Armstrong i Dol (Doll) su utvrdili da je poveana potronja ivotinjskih belanevina poveala rizik od raka dojke, debelog creva, prostate, bubrega i materice (endometrijuma).55 Sa svim ovim vezama, moglo bi se postaviti pitanje da li su ivotinjske belanevine te koje su toliko loe, ili je vei problem nedostatak odreenih hranljivih materija, a koje se obilno nalaze u ishrani zasnovanoj na biljnim namirnicama. U stvari, postoji odreena istina u obe pretpostavke. Same ivotinjske belanevine zaista poveavaju rizik od raka u poreenju sa belanevinama iz povra. Pored toga, hranljive materije koje se nalaze u mnogim biljnim namirnicima izgleda da spreavaju rak. Prema tome, oni koji unose velike koliine ivotinjskih proteina verovatno sebe uskrauju za odgovarajui unos zdravih biljnih proizvoda. Soja obezbeuje primer koliko teko moe da bude potvrditi razloge zbog kojih biljni proteini mogu da pomognu u smanjenju raka. Dr Mark Mesina, istaknuti istraiva soje, naveo je vei broj proizvoda od sojinih proteina koji imaju ulogu u borbi protiv raka. Tu spadaju izolovani sojini proteini, sojino brano, itd.56 tavie, istraivanja na ljudskim populacijama ukazuju da soja ima ulogu u spreavanju raznih vrsta raka ukljuujui rak debelog creva, rektuma, prostate, stomaka, plua i dojke.57 Mesina objanjava da su prvenstveni razlog za antikancerogene koristi ovih proizvoda verovatno u velikoj meri njihove velike koliine antioksidansa, koji predstavljaju hemikalije koje mogu da blokiraju formiranje raka. Tako, primer soje ilustruje da je esto teko utvrditi koliko koristi dolazi od samih biljnih belanevina (i time izbegavanjem ivotinjskih), a koliko nastaje usled drugih jedinjenja pronaenih u velikim koliinama u biljnoj hrani bogatoj proteinima. Dokazano je da biljni proizvodi esto sadre niz osobina koje tite od raka koje mogu biti od jo vee koristi u odnosu na njihov nadmoni tip belanevina. Drugo poglavlje o raku potpunije govori o ovim osobinama. Meutim, specifina istraivanja raka identifikuju same ivotinjske belanevine kao faktore koji stimuliu razvoj raka. Istraivai sa Kornel univerziteta u Njujorku su obezbedili upeatljive dokaze o odnosu izmeu unosa ivotinjskih belanevina i raka jetre. Kod ljudi, dva glavna uzroka raka jetre su genetike promene prouzrokovane virusom hepatitisa B58 i izlaganje kancerogenu zvanom aflatoksin B1.59 (Aflatoksini su grupa hemikalija koje proizvode odreene bui koje su sposobne da zaraze
obine namirnice, kao to je na primer buavi kikiriki.) Grupa sa Kornela je pokazala da kod ivotinja ta dva mona uzroka raka jetre mogu biti umanjena primenjivanjem ishrane sa manje ivotinjskih belanevina. Kada se mievima da aflatoksin ili izazovu genetike promene povezane sa hepatitisom B kako bi se uveao rizik od raka, ishrana sa manje ivotinjskih belanevina moe drastino da umanji njihov rizik od raka jetre. Jedno skoranje istraivanje je ukljuivalo dve grupe mieva sklonih raku jetre koji su imali hepatitis B - izmenjenu genetiku. Dr eng (Cheng) je sa saradnicima hranio jednu grupu tih mieva standardnom ishranom sa 22% mlenih belanevina (kazein). Drugu grupu je hranio ishranom sa kazeinom umanjenim za oko 75%. Razlika u razvoju raka je bila vidljivo proprocionalna koliini kazeina u ishrani.60 Dok je 60% mieva na standardnoj ishrani dobilo rak jetre, samo 16% onih na ishrani sa malo ivotinjskih belanevina je dobilo rak (umanjenje od 75%). Slini rezultati su pronaeni u njihovoj laboratoriji sa aflatoksinom umesto hepatitis B izmenjene genetike. Poveanje sadraja belanevina na isti opseg od 20% korienjem sojinih ili drugih biljnih belanevina umesto belanevina iz mleka nije povealo rizik od raka. To ini vrst dokaz da je sam taj ivotinjski protein, a ne proteini uopte, taj koji predstavlja problem. Ovi efekti stimulisanja raka usled ishrane bogatije ivotinjskim proteinima se izgleda takoe pojavljuju kod ljudi. Na primer, izlaganje aflatoksinu u Kini izgleda ne poveava rizik od raka jetre zbog njihove ishrane sa malo belanevina.61 Zato ishrana sa mnogo ivotinjskih belanevina poveava rizik od raka? Jedno objanjenje moe da bude da ivotinjski proteini dovode do poveanja odreenih hormona rasta koji stimuliu rast tumora. Jedan takav faktor rasta se naziva insulinski faktor rasta II (insulinlike growth factor II, IGF2). Ovaj faktor je potreban za normalan rast ljudskog embriona, i obino se njegova koliina smanjuje kako starimo.62,63 Meutim, IGF2 se esto nalazi u velikim koliinama kod tumora.64,65 Neki istraivai veruju da ovaj faktor rasta pomae davanju prednosti elijama raka pri rastu. Naroito je znaajno da su IGF2 nivoi bili preko 4 puta vei kod mieva sa hepatitis B genetikim promenama kojima je davana ishrana sa 22% kazeina u poreenju sa mievima sa istim genetikim promenama koji su bili na ishrani sa 6% kazeina.66
121
Koje vrste namirnica sadre aminokiseline fenilalanin i tirozin? Lista takvih namirnica prikazana je u tabeli 7.69
Tabela 7. Sadraj fenilalanina i tirozina u namirnicama Namirnica Fenilalanin (mg) Tirozin (mg) Biljna Jabukov sos (1/2 olje) 6 4 Jabuka (2 komada) 14 11 Kupus (1 olja) 48 26 Lisnati kelj (1 olja) 61 47 Slaica (1 olja) 90 180 Smokve (10 komada) 138 247 Soivo (1 olja) 881 477 ivotinjska Jaja (1 komad) 332 255 Mleko (1 olja) 388 388 Krabe (85 g) 799 632 Tunjevina (85 g) 970 836 Biftek (85 g) 1012 868 Pilee grudi (1 komad) 1147 960
Mogu da postoje i drugi razlozi za nadmonost biljnih proteina u vezi sa rakom. Efekti imunog sistema mogu takoe da budu deo objanjenja. Iako je istraivanje daleko od zakljuenog, poinjemo da uimo o nekim zanimljivim odnosima izmeu ishrane i grupe elija zvanih elije roene ubice. elije roene ubice predstavljaju poseban tip belih krvnih zrnaca. Te elije imaju sposobnost da unite strane elije kao to su elije raka.67 Sada postoje neki dokazi koji pokazuju da korienje veih koliina belanevina, naroito iz ivotinjskih izvora, moe da umanji broj elija roenih ubica. Unos vee koliine belanevina takoe moe nepovoljno da utie na dve druge vrste belih krvnih zrnaca: T-elije pomagae i citotoksine T-elije. Na primer, jedno istraivanje je utvrdilo da je ograniavanje unosa dve aminokiseline, fenilalanina i tirozina, moglo da pobolja imuni sistem zdravih ljudi.68 U toku 28 dana, ishrana istih ljudi je promenjena ograniavajui ove dve aminokiseline, posle ega su njihove ishrane ponovo prebaene na tipinu ameriku ishranu sa veim koliinama aminokiselina. Efekti ovih promena prikazani su na slici 5.
Slika 5. Koristi po imuni sistem pri umanjenju unosa dve aminokiseline
Broj elija 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Dan 0 Ishrana siromana u dve aminokiseline
3 elije roene ubice 13 Citotoksine T-elije 6 22 22 18 17 9 T-elije pomagai 32
Zapazite da razliite vrste mesa imaju veliki sadraj ovih aminokiselina, kao i soivo. Voe je meu najboljim namirnicama za izbegavanje fenilalanina i tirozina. Gladovanje bi, naravno, umanjilo unos aminokiselina na 0. Zanimljivo je u svetlu ovih opaanja razmotriti savet koji je napisan od strane ve citiranog autora, kako je navedeno u tabeli 8.70
Tabela 8. Koristi od gladovanja U mnogim sluajevima bolesti, najbolji lek za pacijenta je da preskoi obrok ili dva, da preoptereeni organi za varenje mogu da dobiju priliku za odmor. Ishrana voem u toku nekoliko dana je esto donela veliko olakanje umnim radnicima. Mnogo puta je kratak period uzdravanja od hrane, praen jednostavnom, umerenom ishranom, doveo do oporavka kroz sopstveni prirodni oporavljajui napor. Samoograniavajua ishrana u toku jednog ili dva meseca bi ubedila mnoge bolesnike da je put samoodricanja put do zdravlja.
Dan 28
Dan 42
Tipina amerika ishrana
Zapazite da se broj elija roenih ubica udvostruio, sa 3 na 6. Druge dve vrste elija znaajne za spreavanje raka, T-elije pomagai i citotoksine T-elije, su se takoe poveale po brojnosti. U poslednje dve sedmice istraivanja uesnicima je vraena njihova tipina amerika ishrana zasnovana na mesu koja je prirodno bogata fenilalaninom i tirozinom. Kao rezultat toga, njihovi zdravi visoki nivoi imunih elija su opali, osim T-elija ubica, koje su imale zakasnelo opadanje.
Sada postoje dokazi da ograniavanje odreenih esencijalnih aminokiselina kao to su fenilalanin i tirozin moe da pomogne leenju odreenih smrtonosnih tipova raka koji su se ve rairili ili metastazirali. Nekoliko istraivanja je izvreno na mievima koji su imali smrtonosni rak koe, zvani melanom, koji se ve rairio na jetru i plua. Meutim, kada su mievi postavljeni na ishranu siromanu ovim aminokiselinama, tumori su prestali da rastu. U
122
meuvremenu, mievi na normalnoj ishrani su brzo umrli od brzog rasta melanoma. Ovo istraivanje izaziva ozbiljnu zabrinutost. Mnogi bi smatrali da je ogranienje aminokiselina u ovim istraivanjima ekstremno. ak i na tipinoj vegetarijanskoj ishrani, takvo sniavanje bi zahtevalo specifina ograniavanja vegetarijanske hrane. Tako, jedno pitanje koje se javlja jeste: da li izmena ak i vegetarijanske ishrane na odreene naine (kao to je ishrana sa vrlo malo fenilalanina) u stvari pomae u leenju raka raka? Odgovor na to pitanje jo uvek nije pronaen.

Slika 6. Ishrana sa malo belanevina zaustavlja bubrenu insuficijenciju kod dijabetiara
Sposobnost filtriranja bubrega (ml/min)
100 80 60 50 40 50
Ishrana bogata belanevinama slabi funkcionisanje bubrega

Godinama smo znali da bolesti kao to su povieni krvni pritisak i dijabetes mogu da unite mikroskopske jedinice bubrega za filtriranje zvane nefroni. Na primer, meu dijabetiarima, oboljenje bubrega je jedan od vodeih uzroka smrti i invaliditeta. Jedan od tri dijabetiara koji je zavisan od insulina vremenom oboli od bubrene insuficijencije koja zahteva bilo dijalizu bilo presaivanje.71 Vie od 20 miliona Amerikanaca pati od bolesti bubrega i mokranog sistema, a vie od 90.000 umire svake godine. Visoki unos belanevina moe progresivno da unitava nefrone bubrega, to slabi sposobnost filtriranja kod bubrega. Takvi oteeni bubrezi, normalno, nastavljaju da propadaju. Iako strogo kontrolisanje eera u krvi i krvnog pritiska dijabetiara moe da pomogne, bolest e i dalje napredovati i vremenom se pogorati. Klasino istraivanje je izvreno na pacijentima sa hroninom bubrenom insuficijencijom koji su ve izgubili znaajni deo funkcije bubrega.72 Ti pacijenti su imali belanevine u mokrai, to je rezultat oslabljenog filtriranja u bubrezima. Normalni bubrezi ne proizvode mokrau koja sadri belanevine. Lekari su izmerili sposobnost filtriranja u njihovim bubrezima. Kod normalnih osoba vrednost je oko 125 mililitara u minuti (ml/min). Meutim, osobe sa onesposobljenim bubrezima su imale vrednosti koje su u proseku iznosile samo 50 ml/min, to znai da je njihova funkcija bubrega ve opala za vie od 50%. Istraivai su postavili te pacijente na ishranu sa malo belanevina u iznosu od 40 grama na dan. Cilj istraivanja je bio da se utvrdi da li je propadanje bubrega moglo da bude zaustavljeno smanjivanjem belanevina u ishrani. Rezultati su prikazani na slici 6.
20 0
Promenjena ishrana
Godinu dana nakon promene ishrane
Normalna amerika ishrana
Godinu dana na ishrani sa malo belanevina
Zapazite da je godinu dana kasnije njihova funkcija bubrega ostala stabilna, jo uvek uz sposobnost filtriranja od 50 ml u minutu. Ovo istraivanje je pokazalo ono za ta su neki mislili da je nezamislivo, to jest, da teko oboljenje bubrega kod dijabetiara moe da se odrava na odreenom nivou. Meutim, sledee pitanje je bilo da li e smanjenje koliine belanevina u ishrani prouzrokovati nepoeljno smanjenje koliine belanevina u krvi? Merenja albumina u krvi, koji predstavlja pokazatelj nivoa belanevina u krvi, izvrena su na poetku i kraju testa. Rezultati su prikazani na slici 7. Zapazite da je istraivanje utvrdilo da je njihov nivo belanevina u krvi znaajno porastao, iako su bili na ishrani sa malo belanevina. To je bilo zaista iznenaujue: mnogi lekari su
Slika 7. Ishrana siromana belanevinama poveava koliinu belanevina u krvi kod dijabetiara
Serum albumin (ukazuje na koliinu belanevina u krvi) 5 4 3 2 1 0 Jedna godina
Promenjena ishrana Godinu dana nakon promene ishrane
123
zaustavljanje bubrene insuficijencije, poveanu koliinu belanevina u krvi, otro smanjenje koliine belanevina u mokrai i snien krvni pritisak. Ovo istraivanje i brojna naredna istraivanja dodaju bubrenu insuficijenciju na listu bolesti koje se najbolje lee ograniavanjem unosa belanevina.73,74
godinama mislili da su dijabetiari koji su gubili belanevine mokraom morali da budu na ishrani bogatijoj belanevinama. Ishrana bogata belanevinama je smatrana neophodnom kako bi se nadoknadili gubici belanevina urinom. Ovo istraivanje je jasno pokazalo da je ishrana sa manje belanevina bila ono to je bilo potrebno. Kako je mogue da se nivo belanevina u krvi uveao dok se unos belanevina smanjio? Odgovor se pronalazi posmatranjem merenja gubitka belanevina mokraom na poetku i na kraju testa. Ta merenja su prikazana na slici 8.
Slika 8. Ishrana sa malo belanevina umanjuje koliinu belanevina u urinu kod dijabetiara
Belanevine u urinu (mg/d) 3000 2400 2000 1800 1200 600 0 Jedna godina
Promenjena ishrana Godinu dana nakon promene ishrane
Smanjenje teine spreeno belanevinama iz mleka

Istraivanje ukazuje da je osobi tee da smanji teinu ako ishrana sadri velike koliine mlenih belanevina. Dr eng (Cheng) je sa saradnicima na Kornel Univerzitetu utvrdio da su mievi na ishrani sa vie mlenih belanevina (kazeina) dobijali vie na teini od mieva na ishrani koja sadri manje kazeina. Da bi poveali teinu u istoj meri, mievi su morali da jedu 25% vie na ishrani koja sadri 6% kazeina u odnosu na onu koja sadri 22% kazeina.75 eng je pripisao tu razliku injenici da telo proizvodi vie toplote (troei tako vie kalorija) kada funkcionie na ishrani koja sadri manje ivotinjskih belanevina, olakavajui tako smanjenje teine pri istoj koliini hrane. Znaajno je napomenuti da je utvreno da je ishrana sa manjim koliinama kazeina i dalje bila dosledna sa dobrim rastom i dugoronim zdravljem.
100
Posle godinu dana na ishrani sa malo belanevina, gubici proteina mokraom kod pacijenata su se znaajno smanjili. Efekat unosa manje koliine belanevina je bio vie nego uravnoteen naglim umanjenjem gubitka belanevina mokraom, donosei stvarni porast koliine belanevina u krvi. Krvni pritisak je izgleda takoe imao koristi od ishrane sa malo belanevina poto su se i sistolni i dijastolni pritisak blago spustili. Iako kontrolisanje krvnog pritiska kod pacijenata sa bubrenom insuficijencijom moe da pomogne spreavanju pogoranja bolesti, autori jasno navode da blago snienje krvnog pritiska nije moglo, samo po sebi, drastino da sprei pogoravanje oboljenja koje je vieno u ovom istraivanju. Prema tome, ograniavanje belanevina je samo po sebi bilo znaajan element u spreavanju pogoravanja funkcije bubrega. Da rezimiramo ovo istraivanje, rezultati ishrane sa malo belanevina kod pacijenata sa znaajnim oteenjem sposobnosti filtriranja bubrega su proizveli etiri pozitivna efekta:
Biljne belanevine nasuprot ivotinjskim u pogledu sranih oboljenja

U pogledu kontrolisanja holesterola u krvi, postoji niz istraivanja koja sada pokazuju prednosti biljnih belanevina ili belanevina iz povra nad ivotinjskim. Jedno klasino estosedmino istraivanje je izvrio dr Sirtori, koji je postavio dve grupe pacijenata sa povienim nivoom holesterola u krvi na ishrane koje su, na prvi pogled, izgledale podjednako dobre.76 Obe su sadrale malo holesterola i zasienih masnih kiselina, ali mnogo vlakana, to bi trebalo da pomogne kontrolisanju nivoa holesterola u krvi. Meutim, postojala je jedna znaajna razlika: jedna ishrana je bila zasnovana na belanevinama nemasnog mleka, dok je druga bila zasnovana na sojinim belanevinama. Efekti ove dve ishrane na nivo holesterola u krvi su prikazani na slici 9. Vidimo da je tokom prve tri sedmice, grupa na mlenim belanevinama snizila svoj holesterol u krvi za 20 poena. Meutim, grupa na soji je prola znaajno bolje, sa padom holesterola od 60 poena. Posle tri sedmice, dve grupe su se zatim zamenile. Oni koji su bili na ishrani zas-
124
Slika 9. Prebacivanje na belanevine iz povra sniava holesterol
Promena holesterola (mg/dl) 20 0 -20 -40 -60 -80 -100 -120 Taka ukrtanja Belanevine iz povra ivotinjske belanevine
kod ljudi, izgleda kroz stimulaciju proizvodnje insulina.78
ivotinjske belanevine poveavaju nivo holesterola

Dva istaknuta istraivaa po pitanju holesterola, K. K. Kerol (K. K. Carroll) i M. V. Haf (M. W. Huff), izvrili su obimno istraivanje o tome kako razliite biljne i ivotinjske belanevine utiu na nivo holesterola. U svom istraivanju, koristili su laboratorijsku ishranu koja je sadrala malo masti i nije sadrala nimalo holesterola. Jedina stvar koja je varirala od jednog subjekta do drugog bio je izvor belanevina u hrani, koji je bio iz ivotinjskih i iz biljnih izvora. ivotinjske belanevine su izolovane iz ivotinjskih proizvoda i zatim dodate hrani, tako da je hrana ostala bez holesterola. Pretpostavljam da je sve bilo prilino nerazluivo i izgledalo neodreeno - verovatno slino hrani za pse. Niko nije mogao da oekuje da ljudi prihvate takvu ishranu tokom celih etiri sedmice istraivanja. Istraivai su se zato okrenuli novozelandskim belim laboratorijskim zeevima, ivotinjama koje su imale ishranu i odnos holesterola slian ljudima. Svaka od 11 posebnih ivotinjskih belanevina i 10 posebnih biljnih je procenjena na 21 grupi od 5 do 6 zeeva, u svakoj grupi za celokupni period od etiri sedmice. Efekat na nivo holesterola u krvi ovih stotinak zeeva je bio upeatljiv, imajui u vidu da ishrana nije sadrala holesterol i da se razlikovala samo po izvoru belanevina. Slika 10 uporeuje prosean nivo holesterola za zeeve na belanevinama iz biljne hrane sa nivoima holesterola onih na belanevinama iz ivotinjskih izvora.
Slika 10. Belanevine iz povra ostvaruju nii nivo holesterola kod zeeva
Prosean holesterol (mg/dl) 200 175 150
ivotinjske belanevine
3 sedmice
3 sedmice
novanoj na mleku su preli na jelovnik zasnovan na soji i ostvarili dalje, i mnogo znaajnije snienje holesterola od 80 poena u sledee tri sedmice. Oni koji su zapoeli sa ishranom belanevinama iz povra (soja) sada su preli na reim zasnovan na nemasnom mleku. Kod njih je holesterol porastao za priblino 40 mg/dl. Sirtorijevo istraivanje nije usamljeno u prikazivanju znaaja ishrane belanevinama iz povra umesto ivotinjskih belanevina za snienje rizika od bolesti sranih sudova. Istraivai sa Univerziteta u Kentakiju su koristili napredne statistike kompjuterske metode za analizu 38 odvojenih istraivanja u medicinskoj literaturi koja su razmatrala upotrebu sojinih belanevina za snienje holesterola. Njihova analiza je pokazala da u poreenju sa ivotinjskim belanevinama, sojine belanevine znaajno umanjuju nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola (loeg holesterola) i triglicerida u krvi.77
Zato je tip belanevina od znaaja za aterosklerozu

ivotinjske namirnice uopteno su bogate aminokiselinom lizinom, a siromane argininom. Suprotno tome, prosena biljna namirnica ili povre je mnogo bogatija argininom nego lizinom. Izgleda da proporcije ove dve neophodne aminokiseline igraju ulogu u nainu na koji telo hormonalno odgovara na obrok. Uoeno je da belanevine koje sadre malo arginina, kao to su one pronaene u ivotinjskim proizvodima, poveavaju nivo holesterola
100 67 50
Zeevi na belanevinama iz biljne hrane
Zeevi na belanevinama iz ivotinjske hrane
125
belanevinama bio od 43 do 96. Opsezi se nisu preklapali. Jasno je da bi zamenjivanje ivotinjskih belanevina u ishrani sa biljnim, bez obzira koji se posebni biljni ili ivotinjski izvor koristi, umanjilo rizik od svih oboljenja povezanih sa velikom koliinom holesterola u krvi.
Zapazite da je na hrani od belanevina zasnovanim na biljnoj hrani, prosean nivo holesterola bio nizak, iznosei u proseku 67 poena; meutim, na jelovniku sa belanevinama zasnovanim na ivotinjskim proizvodima njihove vrednosti holesterola su bile vidljivo vee, dostiui 175 poena. Meutim, setite se, u njihovom istraivanju je bila 21 grupa zeeva, pri emu je svaka grupa uzimala proteine iz razliitog izvora. Tabela 9 prikazuje kako su vrednosti holesterola u krvi bile pod uticajem razliitih tipova izvora biljnih belanevina.
Tabela 9. Deset biljnih belanevina prouzrokuju nizak holesterol kod zeeva
Nivo holesterola u krvi (mg/dl)
Druge prednosti biljnih belanevina

Druge prednosti ishrane biljnim belanevinama se tek sada ispoljavaju u nutricionistikim istraivanjima. Nedavno istraivanje je izvreno na eni koja je patila od jakih napada oseaja vruine. Ove neprijatne epizode intenzivnog oseanja vruine su esto praene padom nivoa estrogena kod ena u menopauzi. Utvreno je da je ishrana sa 20 g sojinih belanevina dnevno (to je jednako polovini olje ili 127 g tofua) znaajno umanjila ozbiljnost iznenadnih oseaja vruine.80 Vodei istraiva ovog istraivanja, dr Gregori Burk (Gregory Burke) sa Univerziteta Vejk Forest i Medicinskog fakulteta Boumen Grej u Severnoj Karolini, veruje da se poboljanje javlja usled biljnih estrogena u sojinim belanevinama koji mogu da imaju neke korisne efekte estrogena, ali ne moraju da imaju tetne. Izgleda da ovi biljni estrogeni ne poveavaju rizik od raka materice kao ljudski estrogeni ili lekovi u obliku pilula. Sve ene koje su jele sojine belanevine su takoe ostvarile koristan sporedan efekat znaajnog snienja ukupnog i LDL holesterola (10%, odnosno 11%) bez sniavanja dobrog HDL holesterola tokom 6-sedminog istraivanja.
Prosek ivotinjskih belanevina Brano od semena repice Penini gluten Belanevine kikirikija Belanevine ovsa Belanevine semena pamuka Belanevine susama Izolovane belanevine soje Belanevine suncokreta Belanevine graka Belanevine pasulja
175 96 80 78 76 75 63 58 51 46 43
Prosean nivo holesterola za zeeve koji su jeli ivotinjske belanevine (175) prikazan je radi poreenja. Tabela 10 daje slino razvrstavanje za one na ishrani zasnovanoj na ivotinjskim belanevinama, sa prosekom ivotinja na ishrani sa biljnim belanevinama pokazanim radi poreenja. Zapazite da su zeevi na ivotinjskim belanevinama imali opseg nivoa holesterola od 101 do 270, dok je opseg onih na biljnim
Tabela 10. Deset ivotinjskih belanevina prouzrokuje visok holesterol kod zeeva
Nivo holesterola u krvi (mg/dl)
Belanevine u rastu i razvoju

Prosena starost kada devojice poinju da imaju menstrualne periode je izgleda povezana sa koliinom ili vrstom belanevina koje se jedu u detinjstvu. Na primer, pre nekoliko godina kada su se Japanci hranili veoma malom koliinom mesa i ivotinjskih proizvoda, prosena starost pri poetku menstruacije je bila 17 godina.81 To se moe uporediti sa prosenom starosti poetka menstruacije u Sjedinjenim Dravama od manje od 12,8 godina starosti.82,83 Mnogi strunjaci veruju da rani poetak menstruacije predstavlja znaajan faktor rizika za kasniji razvoj raka dojke i materice84 i moe da objasni zato amerike ene imaju preko etiri puta vei rizik od raka dojke u poreenju sa japanskim enama.85 Jedino istraivanje za koje znam, a koje je poredilo rast dece vegetarijanaca sa decom koja se hrane mesom u istoj geografskoj oblasti je pokazalo da su deca koja jedu meso bila
Belanevine umanceta Belanevine nemasnog mleka Belanevine urke Kazein Belanevine celog jajeta Belanevine ribe Govee belanevine Pilee belanevine Svinjske belanevine Sirovo belance Prosek biljnih belanevina
270 225 215 203 176 160 152 138 107 101 67
126
blago via po rastu od vegetarijanaca do desete godine starosti. Meutim, kada su obe grupe navrile 18 godina starosti, vegetarijanci su sustigli, a zatim i prestigli ispitanike koji su jeli meso, i bili najmanje 2,5 cm vii kao odrasli.86

Tabela 12. Sadraj belanevina kineske osnovne etvorke
Osnovna etvorka Preporuena dnevna koliina (g) Dobijena koliina belanevina (g)
Osnovne etiri grupe namirnica po USDA za pravilnu ishranu

Ameriko ministarstvo poljoprivrede (USDA) je objavilo preporuke za dobru ishranu koje su opstajale 40 godina. Oni su podelili hranu u etiri grupe namirnica pod nazivom osnovna etvorka. Kao uenik treeg razreda, nauio sam ta moram da jedem svakog dana da bih imao dobro zdravlje zasovano na ovim grupama namirnica. Suprotno od USDA preporuka Kinesko medicinsko udruenje je preporuilo etiri grupe namirnica koje su u otrom kontrastu u odnosu na amerike preporuke. Kineski pristup ishrani je naroito zanimljiv poto Kina ima veoma nisku stopu raka, sranih oboljenja, dijabetesa i mnogih drugih degenerativnih oboljenja estih u zapadnim drutvima. Amerika i kineska ishrana sa osnovnom etvorkom su uporeene u tabeli 11.
Tabela 11. Ameriki nasuprot kineskim planovima ishrane zasnovani na osnovnoj etvorki
Zeleno povre Proizvodi od soje Indijski krompir itarice
500 60 400 400 Ukupno
5 18 8 40 71 gram
Ukupna koliina belanevina od 71 grama premauje ameriku preporuenu dnevnu koliinu od 56 grama.
Amerika vlada se prebacuje na preporuke o manje belanevina

Zato se amerike etiri grupe namirnica toliko razlikuju od kineskih? Preporuke USDA nisu bile zasnovane toliko na zdravlju koliko na amerikim kulturnim navikama ishrane. Tek nedavno je naa vlada preuzela zadatak proizvodnje novih preporuka koje su pomerile naglasak sa nedostataka hranljivih materija na hronina oboljenja. Njihove nove preporuke su umanjile potronju mesa i mlenih proizvoda. Kao to se i oekivalo, industrije mesa i mlenih proizvoda su bile uznemirene ovom promenom i toliko su pritisle vladu da je novi vodi za ishranu mesecima bio povuen dok je besnela borba posebnih interesa. Na kraju, industrije mesa i mlenih proizvoda su uspele da promene tekst sa umanjenje konzumiranja mesa na uzimati dve ili tri (dnevno) porcije (mesa).87 Osim ove nesrene izmene, novi vodi ishrane koji je u obliku piramide, predstavlja poboljanje u odnosu na starije etiri grupe namirnica. Piramida je prikazana na slici 11. Hranu prikazanu u osnovi (najdonjem delu) piramide treba jesti najee. To je zasnovano na zdravstvenim razlozima, a ne na kulturnim. Veina zapadnih zemalja je usvojila praksu obrade mnogih itarica. Meutim, moramo da jedemo integralne itarice kako bismo ostvarili maksimalne koristi od vlakana, vitamina i minerala. Voe i povre predstavljaju sledeu kategoriju. Danas postoje brojna istraivanja, od kojih su mnoga predstavljena u ovoj knjizi, koja jasno ukazuju na zatitne osobine ovih namirnica. Oni koji jedu najvie voa i povra imaju najmanji broj sluajeva raka i sranih oboljenja. Na alost, proseni Amerikanac nije uspeo da sledi ove praktine preporuke. Poslednja istra-
Amerika osnovna etvorka Mleko Meso Voe i povre itarice Kineska osnovna etvorka Zeleno povre Proizvodi od soje Indijski krompir (batata) itarice
Zapazite da Kinezi jedu tri kategorije povra i itarice. Upadljivo je odsustvo ivotinjskih proizvoda. Na amerikoj listi osnovne etvorke, dve od etiri stavke su ivotinjski proizvodi, dok se voe i povre potcenjuje stavljenjem u jednu grupu. Kao to smo videli u ovom poglavlju, vegetarijanska ishrana kao i kineska ishrana moe lako da obezbedi sve neophodne belanevine bez upotrebe ivotinjskih proizvoda. Ako razmotrimo dnevne koliine svake kategorije namirnica u kineskim preporukama o osnovnoj etvorki, vidimo da je sadraj belanevina dovoljan. Te dnevne koliine, zajedno sa sadrajem belanevina, prikazani su u tabeli 12.

Slika 11. USDA vodi za ishranu u obliku piramide
127
mnogo biljnih namirnica rezultovalo bi niim unosom proteina, poto biljne namirnice sadre manje grama belanevina za dati broj kalorija. Poreenje biljnih i ivotinjskih namirnica u ovom pogledu je navedeno u tabeli 13.89
Tabela 13. Sadraj belanevina u gramima na 100 kalorija
Masti ulja i slatkii upotrebljavati retko Mleni Meso, bademasto proizvodi voe, jaja 2-3 porcije 2-3 porcije Povre 3-5 porcija Voe 2-4 porcije
Biljni izvor
Belane- Biljni vine (g) izvor

0,5 1 2 2 2 4 4 4 5 6
Belanevine (g)
5 6 8 10 10 11 14 15 22
itarice 6-11 porcija
ivanja ukazuju da veina Amerikanaca jede u proseku samo 3,4 porcije voa i povra dnevno, to je daleko od 5 do 9 preporuenih piramidom.88 Meso, jezgrasto voe i jaja se sada klasifikuju zajedno u proteinskoj grupi. Meutim, videli smo da su belanevine iz povra (ukljuujui mahunarke) daleko najbolji oblik belanevina za ishranu. Mleni proizvodi su takoe predstavljeni verovatno zbog pritiska udruenja koja se bave proizvodnjom mlenih proizvoda. Meutim, sojino mleko koje predstavlja zamenu za kravlje je sada lako dostupno, nema holesterola i ima malo masti, a postoji mnogo ukusa i varijeteta koji se mogu birati. Na vrhu piramide su navedeni masti, ulja i slatkii. Slaemo se sa preporukom o retkoj upotrebi. U stvari, to ree to bolje. ta bi se desilo kada bi Amerikanci pratili u potpunosti preporuke donje polovine piramide hranei se sa 11 porcija itarica, 5 porcija povra, 4 porcije voa i 3 porcije jezgrastog voa svakog dana? Oigledno, ne bi ostalo mnogo mesta za neeljene namirnice navedene u gornjem delu piramide. A to je u stvari sutina. ta bi se desilo sa nivoom unosa belanevina ako bismo pratili preporuke ove piramide? Drastino bi pao na bezbedniji nivo, poto bi ivotinjski proizvodi imali manji udeo u naoj ishrani. Unoenjem date koliine kalorija svakog dana, korienjem velike koliine ivotinjskih namirnica, osoba bi imala visok unos belanevina. To je jednostavno zato to je broj grama belanevina u ivotinjskim namirnicama visok u odnosu na kalorije koje sadre. Suprotno od toga, unoenje istog broja kalorija ishranom sa
Jabuka Banana Naranda Peeni krompir Smei pirina Kukuruz (zamrznut) Integralna penica Kupus Leblebije Pinto pasulj
Punomasno mleko Ameriki sir Celo jaje Svinjetina/unka Nemasno mleko Govei odrezak Losos (konzerviran) Pilee grudi Tuna (konzervirana)
Vidimo da biljni izvori hrane sadre generalno daleko manje belanevina za dati sadraj kalorija u odnosu na ivotinjske izvore. Za one itaoce koji ele da znaju procenat kalorija iz belanevina u navedenim namirnicama, pomnoite date vrednosti sa etiri.
Ishrana na osnovnoj etvorki zasnovana na informacijama iz ovog poglavlja

Ako bi trebalo da sastavimo sopstvene preporuene grupe namirnica zasnovane na informacijama iznetim u ovom poglavlju, mogli bismo, u cilju zdravlja, da prihvatimo jednostavni plan sa etiri grupe namirnica. Ovaj plan osnovne etvorke prikazan je u tabeli 14.
Tabela 14. Idealan plan ishrane zasnovan na osnovnoj etvorki Voe Semenje, bademasto voe i mahunarke Povre Integralne itarice (nepreraene)
Ako bismo u potpunosti iveli na ove etiri grupe namirnica, mogli bismo da spreimo itav niz oboljenja, poboljamo i kvalitet i kvantitet ivota, i da nainimo veliku razliku u zdravlju celokupnog zapadnog sveta.
Nadahnuti uvidi
Ako verujete u Bibliju, kao ja, biete zadivljeni dok itate delove u 1. Knjizi Mojsijevoj koji se odnose na ishranu i dugovenost. U vreme naih najstarijih predaka, ishrana je bila u pot-
128
punosti vegetarijanska, nesumnjivo ukljuujui itav niz raznovrsnog voa, povra, itarica i jezgrastog voa.90 U 1. Knjizi Mojsijevoj, u 9. poglavlju, ishrana se promenila prilino drastino. Dodati su meso i ivotinjski proizvodi. Na sreu, Biblija takoe belei ivotni vek pojedinaca koji predstavljaju 10 generacija pre poetka ishrane mesom i sledeih deset generacija poto je meso uvedeno u ishranu. Grafikon o ljudskoj dugovenosti biblijskih linosti prikazan je u tabeli 15. Vidimo da su oni koji su iveli u prvih deset generacija na vegetarijanskoj ishrani iveli u proseku oko 900 godina. Nakon to su meso i ivotinjski proizvodi uli u ishranu, zabeleen je ivotni vek od 600 godina, a zatim nekoliko od oko 450 godina. Postepeni pad se nastavio dok nije dostigao nivo od 70 godina naveden u Psalmima. Jedan autor je 1800-tih godina ponovio sutinu ovog biblijskog opisa. Pre vie od 100 godina, on je napisao: Sklonost ka bolestima se konzumiranjem mesa poveava deset puta.91 1800-tih vegetarijanizam nije dobio popularnost koju ima danas. Meutim, danas sa sigurnou znamo da ishrana mesom zaista poveava rizik od itavog niza degenerativnih bolesti.
Tabela 15. Istorija ivotnog veka kod ljudi Duina ivota (godine)
Stvaranje Adam Sit Enos Kajinan Maleleilo Jared Matusal Lameh Noje Potop Sim Arfaksad Sala Ever Falek Ragav Seruh Nahor Tara Avram 1000 god. p.n.e.
930 912 905 910 895 962 969 777 950 600 438 433 464 239 239 230 148 205 175 70
(1. Knjiga Mojsijeva 5 i 11)
Zakljuak
Krajnje je vreme da sklonimo u stranu veliki mit o mesu i belanevinama. Preokupiranost mesom i njegovim belanevinama je, umesto da pobolja zdravlje, doprinela mnogim degenerativnim oboljenjima kao to su srana oboljenja, rak, osteoporoza, bubrena insuficijenci-
ja i kamen u bubregu. Biljni izvori hranljivih materija su uopteno skromni po sadraju belanevina i razumni po sadraju masti; tavie, nikada ne sadre holesterol. Sa naim rastuim razumevanjem fiziologije belanevina, ishrana zasnovana na biljnim namirnicama se pojavila kao optimalan nain ishrane za one koji su zainteresovani za maksimalnu duinu i kvalitet ivljenja.
8. poglavlje
Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i dijabetesu

Nazvala je Ameriki centar za poboljanje naina ivota oajniki traei pomo. Trideset godina dijabetesa je uzelo veliki danak njenom zdravlju. Velika koliina eera u krvi je tiho vrila svoj rad tokom godina, ali je sada gorka etva nepobitno bila oigledna. Marija je imala bubrenu insuficijenciju i rezultujue nagomilavanje tenosti. Meutim, veu zabrinutost je predstavljalo to to je sve vie gubila vid. Njen vid je sve vie slabio, a doktori joj nisu davali nikakvu nadu. Sa tim obeshrabrujuim izgledima pred sobom, postala je uzbuena kada je ula o novom pristupu za preokretanje efekata dijabetesa promenom naina ivota. Ameriki centar za poboljanje naina ivota (The Lifestyle Center of America), smeten u Oklahomi, koji obezbeuje program tronedeljne terapije, nije jedini koji prua programe za preokretanje efekata dijabetesa. Ja sam davao svojim pacijentima sline informacije godinama i video neke od istih izuzetnih rezultata koje ovaj centar ostvaruje - ljude koji smanjuju korienje, ili potpuno prestaju da koriste insulin i oralne lekove uz pomo pristupa ovoj smrtonosnoj bolesti na osnovu naina ivota. Meutim, na alost, postoji mnogo ljudi kao to je Marija koji su mi doli sa uznapredovanim dijabetesom. U mnogim od tih sluajeva nismo sposobni da vratimo asovnik unazad i povratimo njihov vid ili funkciju bubrega. Da, moemo da budemo u stanju da obezbedimo odreenu pomo u tim oblastima, ali esto postoje ozbiljna oteenja koja su ve nainjena i koja su izvan mogunosti potpunog preokretanja. Ono to je tragino jeste da su esto potrebne ireverzibilne komplikacije pre nego to ljudi postanu stvarno ozbiljni u injenju svega to mogu kako bi kontrolisali svoj dijabetes. Meutim, tada je previe kasno da ostvarimo sve to smo mogli da su se uozbiljili godinama ranije. Sluajevi hiljada Marija reito naglaavaju: dijabetes treba brzo uvideti i leiti. Mnogi novo-dijagnostikovani dijabetiari, kao i oni koji se bore sa ovom boleu due vreme, mogu da kontroliu svoj dijabetes bez lekova primenjujui ispravan nain ivota. Nemojte ekati dok infarkt, amputacija ili slepilo poslui kao poziv za buenje. Poziv za buenje bi trebalo da bude taj prvi granini nivo eera u krvi najblai nagovetaj dijabetesa. U ovom poglavlju emo razmotriti znaajne informacije o utvrivanju i reavanju problema dijabetesa. ak iako nemate dijabetes, eleete da obratite posebnu panju na zavrne odeljke ovog poglavlja; tu se koncentriem na opasnosti korienja eera ak i za one koji nemaju problema sa dijabetesom. Nauiete o efektima eera na imuni sistem, njegovu ulogu u dobijanju na teini, i druge fascinantne oblasti. U ovom poglavlju takoe uporeujem eer sa njegova dva srodna ugljena hidrata: sa sloenim ugljenim hidratima i vlaknima. Razmotriemo neke od uzbudljivih korisnih osobina ovih zdravijih ugljenih hidrata.
ta je tano dijabetes?
Dijabetes melitus ili eerni dijabetes je stanje u kome nenormalan odgovor na insulin i/ili neodgovarajua proizvodnja insulina prouzrokuje povieni nivo eera u krvi. To se obino definie nivoom eera u krvi merenim pre uzimanja hrane veim od 125 pri dva merenja,1 ili pozitivnim testom na toleranciju na glukozu (osoba pije odreenu koliinu glukoze, obino 75 g, a njen eer u krvi se meri tokom perioda od dva sata). Vremenom, taj povieni nivo eera u krvi i druge metabolike promene koje nastaju zajedno sa dijabetesom postaju veoma tetne za telo. Kao posledica toga, dijabetes drastino poveava rizik od smrti i invaliditeta. Trenutna statistika je zabrinjavajua. U Americi sada postoji tri puta vie dijabetiara u odnosu na 1958. godinu.2 Procene su da sada oko 16 miliona Amerikanaca ima to stanje, u odnosu na 11 miliona iz 1983. godine. U zavisnosti od tipa dijabetesa i drugih karakteristika, oni su izloeni od 2 do 12 puta veem riziku od smrti u poreenju sa nedijabetiarima.3 Dija-
130
betes poveava rizik od sranih oboljenja i drugih bolesti povezanih sa aterosklerozom kao to je log ili gubitak ruke ili noge usled blokade krvnih sudova. Dijabetes takoe drastino poveava anse od infekcija, bubrene insuficijencije i oboljenja oka zvanog retinopatija, koja moe da dovede do slepila. Broj ljudi u Americi koji je pogoen dijabetesom je prikazan u tabeli 1.4
Tabela 1. injenice o dijabetesu u Americi - Priblino 16 miliona Amerikanaca ima dijabetes (50% nije svesno). - Godinje se utvrdi oko 625.000 novih sluajeva. - Preko 6% onih 45 do 64 godina starosti i do 20% onih preko 65 ima dijabetes. - Ukupni trokovi mogu da iznose i 90-130 milijardi dolara godinje.
Veliki broj problema koji nastaju sa dijebetesom navedeni su u tabeli 2.5,6,7,8,9

Tabela 2. Posledice dijabetesa - Oekivana duina ivota se skrauje za 5 do 10 godina ili vie - Uzronik je 160.000 smrtnih sluajeva svake godine - 2 do 12 puta vei rizik od sranih oboljenja - 2 do 4 puta vei rizik od loga - Uzrok slepila broj 1 kod odraslih, sa 12.000 do 24.000 novih sluajeva godinje - Uzrok polovine svih amputacija stopala i nogu - Preko 60.000 amputacija godinje kod dijabetiara - Svake godine preko 50.000 dijabetiara je bilo ili na dijalizi, ili je imalo presaivanje bubrega (usled dijabetine nefropatije) - Uzrok periferne neuropatije - Poveani rizik od raka dojke i materice
panj oboljenja bubrega usled njihovog dijabetesa.12,13 Ove osobe imaju tako slabu funkciju bubrega da preivljavaju jedino zahvaljujui presaivanju ili redovnoj dijalizi. Krajnji stupanj oboljenja bubrega meu dijabetiarima se drastino poveava u Sjedinjenim Dravama. Dok se 5.000 novih sluajeva godinje utvrivalo poetkom 1980-ih, deset godina kasnije cifra se popela na 18.000 novih sluajeva svake godine.14 U stvari, preko 35% svih pacijenata sa krajnjim stadijumom oboljenja bubrega su dijabetiari.15 ene dijabetiari su takoe sklonije razvoju raka dojke i materice.16 Nikakva cena u dolarima ne moe da zaseni hiljade linih tragedija nastalih usled komplikacija zbog dijabetesa. U svakom sluaju, u zemljama u kojima trokovi medicinskog leenja sve vie rastu, finansijski uticaj dijabetesa je zaista znaajan. Posredni i neposredni trokovi za drutvo zbog dijabetesa su procenjeni na izmeu 90 i 130 milijardi dolara godinje samo u Americi.17
Svi dijabetiari nisu isti

Dijabetiari su esto podeljeni u etiri kategorije. Od ove etiri kategorije, postoje u stvari dva osnovna tipa dijabetesa: od insulina zavisni dijabetes melitus (insulin-dependent diabetes mellitus, IDDM), esto oznaen kao tip I, i od insulina nezavisni dijabetes melitus (noninsulin-dependent diabetes mellitus, NIDDM), esto oznaen kao tip II.18 Iako e neki istunci initi sve to mogu kako bi koristili izraze IDDM i NIDDM, u ovom poglavlju u koristiti izraze tip I i tip II. Trei tip dijabetesa se javlja u trudnoi i naziva se gestacioni dijabetes melitus. etvrta kategorija dijabetesa uvrtava niz reih uzroka poremeaja kao to su oni koji nastaju usled hormonalnih ili drugih poremeaja. Tip I dijabetes je najtei oblik bolesti. Tipino je da se javlja u detinjstvu (ali se moe javiti u bilo kom dobu) i zbog toga je ranije nazivan mladalaki (juvenilni) dijabetes. Najei uzrok dijabetesa tipa I je razaranje elija koje proizvode insulin u pankreasu, koje vri sopstveni imuni sistem. To se oznaava kao autoimuno razaranje. Specifini faktori koji pokreu ovaj autoimuni proces su se pokazali teko shvatljivim. Iako su neki sluajevi povezani sa virusima ili hemijskim toksinima, i dalje je dosta toga nepoznato o zapoinjanju procesa dijabetesa tipa I.19 Izgleda da postoji genetika sklonost ka bolesti, pored sredinskih faktora koji zapoinju proces oboljenja. Neka
Iako srana oboljenja predstavljaju vodei uzrok smrti meu dijabetiarima,10 ponekada efekti slepila i oboljenja bubrega izgledaju stranije. U toku samo sedam godina od dijagnoze, kod do 50% dece sa dijabetesom se javila dijabetina retinopatija, oboljenje oiju koje moe da prouzrokuje slepilo.11 Dijabetiari redovno moraju da poseuju onog lekara. Dijabetino oboljenje oka se moe spreiti, ne samo preko naina ivota, ve takoe i ranim leenjem. U svakom sluaju, kod dijabetiara postoji znaajan rizik od razvoja oboljenja bubrega. Svake godine, oko 55.000 Amerikanaca pati od onoga to se naziva krajnji stu-
GORKI UKUS SLATKIA
131
opasan sluaj nedovoljne proizvodnje insulina u odnosu na one sa varijetetom tipa I. U stvari, veina osoba sa potpuno razvijenim dijabetesom tipa II ima oba ova problema.23 Izgleda da postoji mnogo razliitih uzroka dijabetesa tipa II; veina izgleda ima genetiku osnovu. Veina osoba sa ovim tipom dijabetesa ima lana porodice kome je takoe ustanovljena ova bolest. Na primer, mnogi ameriki uroenici imaju ovu genetiku tenju; meutim, izgleda da nisu imali dijabetes dok nisu usvojili zapadnjaku ishranu sa obiljem eera i masti. Jednostavno reeno, obino je potrebna kombinacija dva faktora kako bi se razvio dijabetes kod odraslih. Jedan je genetika, a drugi je loa ishrana kao ona koju upranjava proseni Amerikanac. Mnoge osobe sa dijabetesom tipa II proizvode obilje insulina, ali je njihovo telo otporno na njega. Ovo stanje otpornosti na insulin se moe ispraviti promenom naina ivota. Odravajui odlinu ishranu, ostvarujui idealnu teinu i zapoinjui program vebanja, mnogi dijabetiari tipa II mogu da kontroliu svoj eer u krvi samo promenama svoga ivota. Nekima su potrebne pored promena u ishrani i pilule za pomo u kontrolisanju eera u krvi. Zbog osetljivije prirode dijabetesa tipa II u poreenju sa tipom I, on esto prolazi neustanovljen. Osoba sa dijabetesom tipa II moe da nema nijedan klasini znak dijabetesa kao to je prekomerno mokrenje, prekomerna e, prekomerna glad, zamor ili gubitak teine. Procenjeno je da, u bilo kom trenutku, celih 50% dijabetiara tipa II ostaje neutvreno.24 Naravno, neutvreni dijabetes i dalje stvara tetu postepeno i tiho. Oko 20% novoutvrenih dijabetiara tipa II ve ima oteenja oiju (retinopatiju).25 Ponekad e osobi koja nita ne oekuje biti reeno da ima dijabetes kada rutinska kontrola krvi otkrije poveani nivo eera u krvi. Ako je eer u krvi iznad 125 posle noi bez jela, to ukazuje na dijabetes. Meutim, osobe mogu da imaju dijabetes sa nivoom eera u krvi ispod tog nivoa. Ako lekar sumnja na dijabetes kod osobe sa relativno niskim eerom, moe se izvriti naredno testiranje. Oralni test tolerancije na glukozu proverava dijabetes merei odgovor eera u krvi osobe na proizvode sa eerom. Trudnice rutinski vre takve testove kako bi se osiguralo da nemaju dijabetes. Neki lekari preporuuju da drugi iz opte populacije treba da se testiraju na toleranciju na glukozu. U zavisnosti od lekara, neki e preporuiti test za one sa veom gojaznou
od najzanimljivijih novijih istraivanja povezuju neke sluajeve dijabetesa tipa I sa nenormalnom imunom reakcijom na belanevine iz mleka. Sada znamo da deca koja su dojena krae vreme ili koja su ranije poela da koriste kravlje mleko imaju poveani rizik od ovog tipa dijabetesa.20 U stvari, korienje kravljeg mleka moe da predstavlja okida koji zapoinje oboljenje u preko polovine svih sluajeva dijabetesa tipa I.21 Bez obzira na uzrok njihovog dijabetesa tipa I, pogoene osobe gube sposobnost da proizvode odgovarajue koliine insulina i imaju apsolutnu potrebu za injekcijama insulina. Bez tih injekcija ulaze u stanje zvano dijabetina ketoacidoza, koje je smrtonosno ako se odmah ne lei. Zbog svoje apsolutne potrebe za insulinom, osobe sa dijabetesom tipa I se obino otkrivaju na ranim stupnjevima oboljenja. Obino imaju simptome kao to su prekomerno mokrenje (poliurija), prekomerna e (polidipsija), prekomeran oseaj gladi i prekomerno konzumiranje hrane (polifagija). esto pate od umora i gubitka teine. Zato dijabetes tipa I razvija ove simptome? Do odgovora se najbolje dolazi kratkim pregledom nekih od glavnih injenica o eeru u krvi i kako se on kontrolie. Glavno gorivo za naa tela je prost eer zvan glukoza. Meutim, postoji potencijalan problem sa ovim izvorom goriva. On moe da ue u svaku telesnu eliju samo ako je prisutan insulin. Neki su uporedili insulin sa kljuem koji otvara vrata na telesnim elijama kako bi neophodno gorivo, glukoza, moglo da ue u eliju. Meutim, ako ne postoji dovoljna koliina insulina (kao u dijabetesu tipa I) ili ako su brave na vratima blokirane tako da insulinski klju ima problema da ih otvori (kao to se moe javiti sa otpornou na insulin kod dijabetesa tipa II), onda nivo eera u krvi moe da raste. Kada nivo eera u krvi znaajno poraste, sposobnost bubrega da zadri eer je preoptereena i eer se izbacuje urinom. eer sa sobom nosi vodu, dovodei tako do prekomernog mokrenja koje je toliko poznato kod nekontrolisanog dijabetesa. Gubitak vode proizvodi jo jedan simptom dijabetesa: poveanu e. U isto vreme, eer ne dolazi do telesnih elija u odgovarajuoj meri. U odreenom smislu, telesne elije gladuju jer nemaju energije. To moe da prouzrokuje zamor, gubitak teine i preterani oseaj gladi. Na sreu, samo oko 5-10% dijabetiara u Americi spada u kategoriju dijabetesa tipa I.22 Ostatak su dijabetiari tipa II. Te osobe ili imaju problem zvan otpornost na insulin ili manje
132
i/ili genetikom. Drugi preporuuju test tolerancije na glukozu svima iji je eer vii od odreenog nivoa. Neki e proveriti sve one sa eerom preko 105; neki veoma konzervativni doktori e preporuiti test svim svojim pacijentima koji dugotrajno imaju eer preko 95, poto to obino ukazuje da u najmanju ruku osoba ima gen za dijabetes tipa II. Nivo glikozilovanog hemoglobina (o kome se govori kasnije u ovom poglavlju) bi mogao da zameni test tolerancije na glukozu u registrovanju dijabetiara sa eerom u krvi manjim od 125.26 Iako se dijabetes tipa II moe otkriti takvim testovima krvi za povieni eer, mnogi Amerikanci ne poseuju zdravstvene radnike radi takvih preventivnih usluga. ekaju dok se ne razbole. To je teta. Kao rezultat toga, mnogi dijabetiari tipa II postaju svesni svoje bolesti tek kada doive potencijalno ireverzibilne probleme kao to su oboljenje oiju ili bubrega, nervni problemi ili infarkt. U vezi sa gestacionim dijabetesom, pogoeno je 2-5% svih trudnih amerikih ena.27 To znai da se svake godine oko 200.000 dece raa od majki sa gestacionim dijabetesom.28,29 To je znaajno, zato to kod te dece postoji poveani rizik od zdravstvenih poremeaja kao to je poroajna trauma, nii eer u krvi pri roenju (neonatalna hipoglikemija), a ak i prevremena smrt u ranom detinjstvu (perinatalna smrtnost).30 Poruka je jasna: ako ste dijabetiar koji je u drugom stanju, ili ako obolite od gestacionog dijabetesa, trebalo bi redovno da nadzirete eer u krvi. Vaa ishrana i nain ivota moraju da budu dobro regulisani. tavie, bilo koja ena koja oboli od gestacionog dijabetesa ima genetiku sklonost ka dijabetesu. Izloena je velikom riziku da se kod nje razvije uznapredovali dijabetes kasnije u ivotu.31 Praktikovanje zdravih navika tokom ivota postaje na taj nain neophodno.
ju ake i/ili stopala (periferna neuropatija).33 Uesnici su takoe snizili svoj nivo holesterola u krvi, ukazujui da stroga kontrola moe da umanji rizik od sranih oboljenja i do 35%.34 Ova poboljanja su rezimirana u tabeli 3.
Tabela 3. Rezultati kontrole eera u krvi za dijabetiare tipa I - Smanjenje - Smanjenje ga - Smanjenje - Smanjenje od 76% dijabetine retinopatije od 54% znaajnog oboljenja bubreod 60% periferne neuropatije od 35% kardiovaskularnog rizika
Kontrolisanje dijabetesa: da li se tetni efekti dijabetesa mogu spreiti?

Nedavno je zavreno Ispitivanje kontrole dijabetesa i komplikacija. Ovo estogodinje istraivanje je posmatralo 1441 mladog dijabetiara tipa I. Oni dijabetiari koji su teili da odravaju svoj nivo eera u krvi to je blie mogue normalnom (koristei insulin i promene naina ivota) imali su 76% manje ansi da se kod njih razvije dijabetina retinopatija, ozbiljno oboljenje oiju.32 Takoe su imali 54% manje sluajeva znaajnog oboljenja bubrega i 60% manje sluajeva nervnih problema koji ukljuu-
Reeno je da su dijabetiari u ovom istraivanju, koji su odravali svoj eer to je blie mogue normalnom, praktikovali intenzivnu terapiju ili strogu kontrolu. To postav-lja pitanje: koliko je tano u ovom istraivanju intenzivno bilo intenzivno (ili koliko je stroga bila stroga kontrola)? Istraivanje je imalo veoma jasne ciljeve u pogledu eera u krvi. eer u krvi ujutru kao i eer u krvi pre svakog obroka trebalo je da bude izmeu 70 i 120. eer posle obroka je trebalo da ostane ispod 180. tavie, eer usred noi u tri ujutru je trebalo da ostane iznad 65. Da bi utvrdili koliko dobro su uesnici ostvarivali te ciljeve, redovno je vren dodatni krvni test zvan glikozilovani hemoglobin. Ovaj test meri koliinu eera koja postaje vezana za crvena krvna zrnca. Koliina vezanog eera je zauzvrat direktno povezana sa prosenom koliinom eera u krvi tokom ivotnog veka crvenih krvnih zrnaca. Poto crvena krvna zrca obino ive 90-100 dana, vrednost glikozilovanog hemoglobina predstavlja priblini pokazatelj nivoa eera u krvi tokom tromesenog perioda. U ovom istraivanju, nivo je bio oko 6,05%. To se dobro slae sa vrednou od 7,5%, koja se smatra gornjom granicom normale kod populacije koja nema dijabetes.35 Kako se intenzivna terapija razlikuje od standardnog ili konvencionalnog naina leenja dijabetesa? Prvo, intenzivna terapija uvek oznaava leenje korienjem insulina. Drugo, sa intenzivnom terapijom ne postoji fiksna doza insulina. Na primer, dijabetiar na ovom tipu programa ne uzima nepromenljivu koliinu insulina svakog jutra. Koliina insulina je prilagoena shodno nivou eera u krvi u vreme kada se insulin daje. To se razlikuje od starog naina davanja insulina koji se i dalje naziva konvencionalni program fiksne doze. Taj pristup je pretpostavljao da bi potrebe za insulinom
GORKI UKUS SLATKIA
133
u kombinaciji sa oralnim lekovima.39 To u velikoj meri zbunjuje mnogo ljudi u laikim krugovima. Oni pogreno misle da je neko dijabetiar tipa I samo zato to je na insulinu. U stvari, ei je sluaj da dijabetiar koji je na insulinu ima tip II dijabetesa. Na kraju, procenjuje se da u naoj zemlji postoji preko 3,5 miliona dijabetiara tipa II koji koriste insulin. To se moe uporediti sa samo ukupno 800.000 dijabetiara tipa I.40 Sada kada smo zastali da utvrdimo da mnogi dijabetiari tipa II koriste insulin, moramo da razmotrimo jedan od najzabrinjavajuih problema sa ovom praksom. To je ono to ja nazivam zaarani krug korienja insulina. Krug zapoinje zabrinjavajuom injenicom: korienje insulina snano stimulie poveanje teine. Na ispitivanju kontrole dijabetesa i komplikacija, proseni uesnik na intenzivnom programu je posle pet godina teio 4,5 kilograma vie u odnosu na kontrolne subjekte.41 To je naroito kobno za dijabetiare tipa II. Dijabetiari tipa I su esto vitkiji i otporniji na dobijanje na teini u odnosu na dijabetiare tipa II. Meutim, neki dobijaju na teini posle poetka bolesti. Dijabetiari tipa II esto imaju problema sa vikom kilograma na poetku dijabetesa, i prolaze kroz dalje poveanje teine kako bolest napreduje. U mom medicinskom iskustvu, kada me pitaju da pregledam dijabetiare tipa II koji su postavljeni na insulin da bi se poboljala kontrola eera u krvi, uglavnom oekujem da su znaajno poveali teinu. To uvodi sledei deo tog zaaranog kruga. Dobitak na teini doprinosi otpornosti dijabetiara tipa II na efekte insulina; prema tome, kako se poveava teina isto tako raste i potreba za insulinom. Ciklus zatvara krug kada se doze insulina dalje poveaju, samo da bi stimulisale dalje dobijanje na teini. Znaaj ove dileme je uvideo Nacionalni institut zdravlja. Zbog tenje intenzivne insulinske terapije da stimulie poveanje teine, oni su naveli: Intenzivan tretman ne mora da bude odgovarajui za dijabetiare koji imaju viak kilograma,42 to ukljuuje veinu dijabetiara tipa II. Stroga kontrola dijabetesa insulinom takoe uvodi i druge probleme. Uesnici ispitivanja kontrole dijabetesa i komplikacija su izloeni mnogo veim rizicima od reakcija niskog nivoa eera u krvi (hipoglikemija) u odnosu na one koji ne primenjuju intenzivnu terapiju. Iako hipoglikemija obino ne predstavlja nita vie od fiziki neprijatnih smetnji, otre reakcije mogu da ugroavaju ivot.
bile iste svakog dana. U stvari, sada znamo da potrebe za insulinom mogu veoma da variraju iz dana u dan. Ovo saznanje o promenljivim potrebama za insulinom obezbeuje racionalnu osnovu za primenjivanje intenzivne terapije. Intenzivna insulinska terapija pokuava vetaki da simulira nain na koji na organ za proizvodnju insulina, pankreas, radi: pankreas neprestano izluuje insulin u krv tako da uvek postoji prisutna odreena koliina insulina. To je ono to se naziva bazalni nivo insulina. Pankreas takoe izluuje dodatni insulin kao odgovor na hranu koju jedemo.37 Da bi reprodukovali taj efekat bazalnog insulina, neki dijabetiari koriste dugo-delujue injekcije insulina, dok drugi koriste insulinske pumpe koje neprestano rade kako bi ostvarile taj bazalni nivo insulina. Da bi se reprodukovale dodatne doze insulina povezane sa hranom, bilo injekcijama ili pumpom, daje se dodatni redovni insulin ili novi kratko-delujui insulin. Ako se koristi metod injekcije, na intenzivnom insulinskom programu se daju bar tri injekcije dnevno. Da bi se procenile potrebe tela za insulinom neophodno je esto kontrolisanje eera u krvi. Krv za ovu svrhu se obezbeuje ubodom prsta malim instrumentom nalik na iglu zvanom lanceta. Zatim se krv analizira kunim ureajem za kontrolu eera. Dijabetiar koji je na intenzivnom programu, obino bode prst najmanje etiri puta, a idealno sedam puta dnevno: pre svakog obroka i pred spavanje, plus u idealnom sluaju na sat posle svakog obroka.38 Iako stroga kontrola proizvodi veliku razliku za dijabetiara tipa I, to je mnogo muniji i skuplji proces na kratke staze. Mnogi su smatrali da se rezultati ispitivanja kontrole dijabetesa i komplikacija mogu proiriti i primeniti na dijabetiare tipa II; ovo tumaenje nije zasnovano na bilo kakvim injenicama dobijenim iz tog istraivanja. Po mom miljenju, ne bi trebalo previe da urimo sa pokuavanjem stroge kontrole eera u krvi dijabetiara tipa II intenzivnim insulinskim programom. Pored vremena, trokova i nelagodnosti ukljuenih u ubadanje prsta i viestrukih injekcija, postoje jo vei razlozi za zabrinutosti. Pre nego to razmotrimo te razloge, potrebna su odreena objanjenja. Iako se dijabetiari tipa II zovu insulin nezavisni, setite se da to jednostavno znai da nemaju ivotnu potrebu za injekcijama insulina. Mnogi doktori u svakom sluaju stavljaju osobe na insulin kako bi bolje kontrolisali njihov nivo eera u krvi. U stvari, Nacionalni institut za zdravlje ukazuje da 50% poznatih dijabetiara tipa II u Americi ili koristi samo insulin ili insulin
134
Na ovom mestu, neko bi mogao da istakne: Da, postoje problemi sa insulinskom terapijom za dijabetiare tipa II, ali da li je mogue da te osobe odravaju eer u krvi u optimalnom opsegu korienjem oralnih lekova bez svih uboda prstiju i insulina? Tano je da je na poetku bolesti esto mogue da dijabetiari tipa II koriste lekove za optimalno kontrolisanje eera. Meutim, vremenom, oralni lekovi esto postaju nedovoljni za odravanje eera u krvi pod strogom kontrolom kako zahteva intenzivni tretman. ak i ako bi se eer u krvi mogao kontrolisati pilulama, to ne dokazuje da ih je mudro koristiti. Iako ja koristim oralne lekove kod nekih svojih pacijenata dijabetiara, ovakva praksa je deo jednog od najduih sporova u medicini. Osnovni lekovi koji nastavljaju da se koriste za kontrolu eera u krvi pripadaju klasi zvanoj sulfonilureaze. Meu uobiajene lekove u ovoj porodici spadaju dijabeta, mikronaza, glukotrol, glinaza, amaril i dijabineza. Ako danas potraite bilo koji od tih lekova na doktorskoj listi lekova, pronaiete podvueno upozorenje pod nazivom specijalno upozorenje o poveanom riziku od smrti usled kardiovaskularnih oboljenja.43 To upozorenje nastavlja objanjavajui nalaze istraivanja objavljenog 1970. godine, pod nazivom Program univerzitetske grupe o dijabetesu. Istraivai su utvrdili da su dijabetiari koji su uzimali tolbutamid, oralnu pilulu korienu u istraivanju, bili izloeni vie nego dvostruko veem riziku od umiranja od sranih oboljenja u odnosu na one koji su leili dijabetes samo ishranom. Danas neki tvrde da su lekovi u ovoj porodici u velikoj meri razliiti u odnosu na tolbutamid iz 1960-ih. Meutim, FDA i dalje zahteva da ak i najnoviji lekovi u ovoj klasi nose podvueno upozorenje koje glasi: Iako je samo jedan lek u klasi sulfonilureaza (tolbutamid) bio ukljuen u ovo istraivanje (Program univerzitetske grupe o dijabetesu), potrebno je sa stanovita bezbednosti uzeti u obzir da se ovo upozorenje moe takoe primeniti na druge oralne hipoglikemijske lekove u ovoj klasi, u pogledu njihove bliske slinosti u nainu delovanja i hemijske strukture. Neki od novijih lekova za dijabetiare kao to su prekoza, glukofag i rezulin nisu u istoj klasi i imaju drugaije mehanizme delovanja. Zbog toga je moda manje verovatno da e oni poveati rizik od sranih oboljenja, iako nisu bili dovoljno dugo u prodaji da bismo mogli da imamo jasnu sliku u tom pogledu. Moj zakljuak, zasnovan na objavljenim medicinskim istraivanjima i sopstvenom linom
iskustvu jeste da je paljiva kontrola eera u krvi vana za dijabetiare tipa II. Meutim, upotreba insulina i oralnih lekova kod ovih osoba ima potencijal da naini vie tete nego koristi. Prema tome, najznaajnije pitanje za mene je uvek: kako mogu da pomognem svojim pacijentima dijabetiarima tipa II da kontroliu svoj eer bez lekova? Takav pristup tei da umanji komplikacije povienog eera u krvi dok istovremeno umanjuje rizik od problema leenja.
Pristup bez lekova ostvaruje zapanjujue rezultate

Izgleda da mnogi misle da bi korienje pristupa bez lekova povealo rizik od komplikacija dijabetesa i umanjilo verovatnou ostvarivanja optimalne kontrole eera u krvi. Suprotno oekivanju je da dokazi ukazuju da je obrnuto tano: optimalni program naina ivota izgleda pomae mnogim dijabetiarima u veoj meri od bilo kojih lekova koji su dostupni. Jedan noviji primer moi sveobuhvatnog programa naina ivota dolazi iz Vajmar instituta u Kaliforniji. Istraivai su tamo prouavali korisne efekte 25-odnevnog sveobuhvatnog programa naina ivota za pacijente dijabetiare tipa II. esta komplikacija dijabetesa je periferna neuropatija, stanje koje se esto manifestuje kao peenje ili oseaj bola u stopalima i nogama, a moe takoe da ukljui i ake i ruke. Bol se esto opisuje kao nesnosno jak i otar. Oboljenje kasnije moe da napreduje do utrnulosti, poto se u pogoenim oblastima vie ne moe oseati hladno, toplo i bol. Iako lekovi nekada mogu da pomognu ovom stanju, esto ne vre nikakav znaajan uticaj. Vodei istraiva ove studije je bio dr Milton Krejn (Milton Crane, endokrinolog koji se specijalizovao u preokretanju efekata dijabetesa kroz promene naina ivota). On je pokazao da e ishrana bez mesa, osloboena svih ivotinjskih proizvoda i bogata nepreraenom vegetarijanskom hranom, dovesti do potpunog olakanja od bolne neuropatije kod preko 80% dijabetiara sa ovim stanjem za samo 4 do 16 dana.44 Meu druge elemente programa su spadali: redovno vebanje, hidroterapija, asovi kuvanja, grupna predavanja, izbacivanje itavog niza proizvoda (kafa, aj (crni aj koji sadri tein) i alkohol), izbacivanje duvana, i za one koji su to eleli, religiozno savetovanje. Prethodno je smatrano da je dijabetina neuropatija neizleiva. Ovo istraivanje pokazuje da se stanje stvarno moe preokrenuti kroz opsean program naina ivota koji ukljuuje ishranu i vebanje. Nivo
GORKI UKUS SLATKIA
135
dnevno vebanje za optimalnu kontrolu eera u krvi i bolesti. Vebanje ne samo da pomae dijabetiarima da kontroliu eer u krvi; takoe pomae nedijabetiarima da umanje rizik da uopte dobiju dijabetes. Jedno istraivanje je pokazalo da je vebanje drastino umanjilo rizik od razvijanja dijabetesa meu onima koji su bili izloeni velikom riziku od tog oboljenja.51 Kako se koliina potroene energije pri vebanju poveala sa 500 kalorija sedmino na 3500 kalorija sedmino, rizik od razvoja dijabetesa je pao za 48%. Drugim reima, redovno vebanje umanjuje rizik od razvoja dijabetesa skoro na polovinu, kao to je prikazano na slici 1. Zanimljivo je da su oni koji su bili izloeni najveem riziku od razvoja dijabetesa imali najvie koristi od redovnog vebanja. Meu osobe koje su uvrtene u visokorizine u ovom istraivanju su spadale one koje su imale viak kilograma, porodinu istoriju dijabetesa, ili povieni krvni pritisak. Sutina je da je vebanje znaajno za svakoga. Meutim, ono je naroito vano za dijabetiare i za one koji su izloeni visokom riziku od razvijanja oboljenja.
eera i holesterola u krvi se takoe drastino poboljao ovom ishranom. Korisni efekti potpunog olakanja od dijabetine bolne neuropatije su nastavili da se ispoljavaju u skladu sa programom praenja od 1 do 4 godine.45 Odravanje eera u krvi to je mogue blie normalnom je jedan od kljueva za zdravlje bubrega kod dijabetiara. Sveobuhvatan nain ivota e u velikoj meri pomoi ovom procesu. tavie, optimalna ishrana, koja je totalno vegetarijanska, uopteno gledano ima daleko manje belanevina u sebi od standardne amerike. Takva ishrana sa malo belanevina tei da izlae bubrege manjim naporima, ponovo obezbeujui dobrobit zdravlju bubrega46 (videti 7. poglavlje: Veliki mit o mesu i belanevinama, za vie informacija). Ne samo da sveobuhvatan program naina ivota moe da ostvari te ciljeve, ve e takoe takav iroko zasnovani pristup nainu ivota verovatno umanjiti druge faktore rizika koji bi vremenom mogli da pogoraju funkcionisanje bubrega. Primeri nekih drugih faktora koji mogu da pogoraju probleme dijabetiara u vezi sa bubrezima su povieni krvni pritisak, puenje i povieni nivo masti u krvi (LDL holesterol i trigliceridi).47 Jedan slabo prepoznavan faktor koji takoe izgleda poveava rizik od problema sa bubrezima kod dijabetiara je upotreba tilenola ili neke druge vrste acetaminofena. Istraivanja pokazuju da korienje i samo dve pilule sedmino udvostruava rizik od ozbiljnog oboljenja bubrega kod dijabetiara.48 Oekivalo bi se da kontrolisanje bola kod dijabetesa pristupom kao to je onaj koji je koristio Vajmar rezultuje umanjenjem ili eliminacijom potrebe za takvim lekovima meu pogoenim dijabetiarima.
Slika 1. Vebanje i rizik od dijabetesa Umanjenje rizika od razvoja dijabetesa za 50% kod onih sa visokim rizikom definisanim sledeim elementima: - Povieni krvni pritisak
Relativni rizik od razvoja dijabetesa
- Porodina bolest - Gojaznost
1,00
0,75 0,52 0,50 500

Kcal pri vebanju sedmino
Vebanje prvi element neophodan u sveobuhvatnom programu naina ivota za dijabetiare

Vebanje igra znaajnu ulogu u sniavanju nivoa eera u krvi. Dokazi ukazuju da miii u pokretu umanjuju otpor prema insulinu to jest, osetljivost na insulin se poboljava redovnim fizikim vebanjem.49 Jednostavnije reeno, vebanje, jednom reju, deluje kao insulin kod dijabetiara: pomae eeru da pree iz krvi u miino tkivo. U stvari, prestini medicinski udbenik o dijabetesu ukazuje da je nedostatak vebanja kljuni faktor u razvoju otpornosti na insulin kako ljudi postaju stariji.50 Poto je dijabetiarima neophodan insulin svakoga dana (bilo insulin iz sopstvenog tela ili ubaen injekcijom), onda je dijabetiarima neophodno i
3500
Pravilna ishrana drugi element u sveobuhvatnom programu naina ivota dijabetiara

Do nedavno je dijabetiarima govoreno da bi za kontrolu eera u krvi trebalo da izbace veinu ugljenih hidrata iz ishrane. Reeno im je da izbegavaju eer, ali poruka se tu nije zaustavila. Biljne namirnice, naroito one bogate sloenim ugljenim hidratima, takoe su bile na listi. Rezultat je bio da dijabetiari ostanu na ishrani sa dosta mesa.52 Medicinska zajednica u to vreme nije shvatala ono to smo mi ve
136
napomenuli. To jest, ishrana sa mnogo belanevina podstie razaranje bubrega. Sa velikom potronjom mesa je takoe dolo i poveano unoenje holesterola i zasienih masnih kiselina. Galopirajua ateroskleroza je bila odmah iza. Proputanje da se vidi uma usled drvea, je svakako bilo tano u ovom sluaju. Drvee je predstavljalo visok eer u krvi, a uma je bio ceo pacijent. Da, ishrana sa malo ugljenih hidrata (bogata mesom) moe da kontrolie eer u krvi, ali je uzrok smrti broj 1 meu dijabetiarima oboljenje srca i krvnih sudova. U stvari, Ameriko udruenje za bolesti srca je zabeleilo da celih 80% dijabetiara umire od nekog oblika oboljenja srca ili krvnih sudova.53 Osnovni uzrok oboljenja srca i krvnih sudova je ateroskleroza. Taj proces je, naravno, ubrzan mesom sa svojim velikim sadrajem holesterola i zasienih masnih kiselina. Ironija je da reavanjem svog problema sa eerom u krvi, ishranom sa mnogo mesa, dijabetiar moe lako da zameni kontrolu eera u krvi sa ranom smru od sranog oboljenja. Poto je naroito potrebno izbegavati komplikacije i posledice dijabetesa (a ne samo kontrolisati eer u krvi) ishrana mora biti skrojena kako bi izbegavala ili leila te komplikacije pored kontrole eera u krvi. Gojaznost esto predstavlja jednu od glavnih odrednica otpornosti na insulin (prvenstveni uzrok dijabetesa tipa II). Zbog toga je veoma znaajno da gojazni dijabetiar smanji teinu ako kontrola bolesti treba da se ostvari samo izmenama naina ivota. Meso je takoe bogato kalorijama i usporava smanjenje teine. Sa druge strane, svee voe, povre i itarice (bez masnih dodataka) sadre manje kalorija, omoguavajui na taj nain odlian program za smanjenje teine.

Tabela 4. Meso i smrt od dijabetesa Odnos rizika kod mukaraca iz grupe ljudi
Upotreba mesa
Manje od jedanput sedmino est ili vie puta sedmino
Odnos rizika
1,0 3,8 x
glavnih razloga zbog kojih vegetarijanska ishrana koristi dijabetiarima.
injenice o vlaknima
Vlakno je izraz koji se odnosi na biljne sastojke koji su otporni na ljudske enzime za varenje.55 Gotovo svi od veeg broja tipova vlakana su u stvari nesvarljivi ugljeni hidrati (jedini izuzetak je vlakno zvano lignin).56 U neke od drugih tipova vlakana spadaju celuloza, hemiceluloza, pektini i smola.57 Vlakno se uopteno klasifikuje ili kao rastvorljivo (rastvara se u vodi) ili nerastvorljivo. Kao to emo ubrzo videti, ova dva tipa vlakana ostvaruju razliite korisne efekte. Jedan od korisnih efekata uravnoteene ishrane prirodnom biljnom hranom je da obino dobijamo vee koliine i rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Postoji mnogo namirnica koje su bogate vlaknima. Veliki sadraj nerastvorljivih vlakana se nalazi u penici (naroito u mekinjama) i bananama. U namirnice bogate rastvorljivim vlaknima spada veina voa, povra, mahunarki (sveih ili suenih), ovas, smei pirina i jeam. Veina namirnica koja sadri mnogo rastvorljivih vlakana ima takoe i dosta nerastvorljivih vlakana. Namirnice bogate vlaknima prikazane su u tabeli 5.58
Vlakna, insulin i eer u krvi

Istraivanja utvruju da namirnice koje su bogate vlaknima vode do sporijeg porasta eera u krvi, a to zauzvrat zahteva manje insulina za obrok.59 Vlakna, naroito rastvorljiva vlakna kao to su pektini i smole, usporavaju pranjenje hrane iz stomaka60 i pomau usporavanju apsorpcije prostih eera u tankom crevu.61 To treba uporediti sa obrocima bogatim mastima koji mogu da proizvedu poveani nivo glukoze u krvi i do pet sati posle obroka.62 Pokazano je da dodatak tih tipova vlakana ishrani poboljava kontrolu dijabetesa.63 Zaista, vegetarijanska ishrana sa malo masti i mnogo vlakana odrava eer u krvi niskim ak i kada se jede voe. Dr Dejms Anderson (James Anderson) je sa saradnicima sa Univerziteta u Kentakiju utvrdio da je korienjem ishrane sa
Meso i smrt od dijabetesa

Uprkos injenici da meso moe da kontrolie eer u krvi kod dijabetiara, veliko istraivanje iz June Kalifornije izvreno meu jednom grupom ljudi je pokazalo da su oni koji su jeli meso est ili vie puta sedmino bili izloeni 3,8 puta veem riziku od umiranja od dijabetesa u odnosu na one koji su jeli meso manje od jednom sedmino, kao to je ilustrovano u tabeli 4.54 Drugo istraivanje ukazuje na dodatni korisni efekat kod dijabetiara koji su izbegavali meso i ivotinjske proizvode. Ovi ivotinjski proizvodi uopte ne sadre vlakna, a vlakno se pojavljuje kao kljuni sastojak u kontroli eera u krvi. U stvari, neki naunici ukazuju da je obilno korienje vlakana jedan od
GORKI UKUS SLATKIA

Tabela 5. Dobri izvori rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana
137
postavi dnevnu potronju vlakana u opseg od 50-100 grama dnevno. Ishrana rastvorljivim vlaknima je izgleda takoe znaajna kod nedijabetiara. Kao to smo ve napomenuli, bez obzira da li osoba ima dijabetes ili ne, ta vlakna spreavaju brzi porast eera u krvi, sa rezultujuim niim najveim nivoom. Prema tome, zahtevi za insulinom su u stvari umanjeni kada se ta vlakna dodaju ishrani.69 To nije mala stvar. Koliko god da je znaajan insulin za kontrolu eera u krvi, istraivanja pokazuju da povieni nivo insulina u krvi poveava brzinu pri kojom se razvija aterosklerozna blokada.70,71 Prema tome, trebalo bi da pomognemo naim telima postavljajui manje zahteva za vie insulina. Jedan nain na koji moemo to da uinimo je ishranom sa manje eera i biranjem vie namirnica bogatih vlaknima. Jedna grupa nedijabetiara koja naroito moe da ima koristi od efekata tednje insulina sastoji se od onih sa povienim krvnim pritiskom. Osobe sa povienim krvnim pritiskom (takozvanom osnovnom hipertenzijom), ak iako nemaju viak kilograma i nisu dijabetiari, obino imaju tkiva koja su manje osetljiva na insulin.72 Telo odgovara na ovaj nedostatak osetljivosti tkiva proizvodnjom vee koliine insulina da bi se obavio posao. Prema tome, ako hipertenzivne osobe usvoje bolju ishranu, njihovi zidovi krvnih sudova e biti izloeni smanjenoj koliini insulina.
Namirnice bogate rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima Koliina Namirnica Rastvorljiva Nerastvorljiva vlakna (g) vlakna (g) 10 kom. Suve smokve 7,5 9,9 1 olja Leblebije 8,6 15,4 1 olja Lima pasulj 8,9 24,9 1 olja Soja suena 12,6 18,0 1 olja Pasulj 12,7 22,4 1 olja Kukuruzni griz 15,4 2,5 1 olja Brano rogaa 30,1 10,9 Namirnice Koliina 1/2 olje 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja 1 olja bogate nerastvorljivim vlaknima Namirnica Nerastvorljiva vlakna (g) Penine mekinje 11,6 Sueni kokos 12,3 Pistai 13,4 Crnooki pasulj 15,4 Bademi 18,3 Soivo 22,1 Kukuruzne mekinje 62,6
dosta ugljenih hidrata i vlakana potreba za insulinom bila znaajno umanjena. Kontrola eera u krvi je bila bolja i nivo holesterola i triglicerida je pao. Ti i drugi korisni efekti ishrane bogate ugljenim hidratima i vlaknima su navedeni u tabeli 6.64,65,66
Tabela 6. Koristi za dijabetiare od ishrane bogate ugljenim hidratima i vlaknima - Snieni nivo triglicerida i holesterola u krvi - Snieni krvni pritisak kod osoba sa hipertenzijom - Pomae prestajanju sa terapijom insulinom za insulin nezavisne dijabetiare - Smanjeni rizik od smrti zbog sranih oboljenja - Poboljanje gastrointestinalne funkcije - Smanjuje telesnu teinu kod gojaznih - Umanjuje rizik od oteenja bubrega - Smanjuje zahteve za insulinom - Poboljava glikemijsku kontrolu
Drugi korisni efekti vlakana

Vlakna iz biljnih namirnica pomau razblaivanju, vezivanju, inaktivisanju i ukla-njanju otrovnih i kancerogenih supstanci koje se nalaze u naim namirnicama. Vlakna pomau spreavanju raka debelog creva, a mogu da pomognu i spreavanju nekoliko drugih vrsta raka.73 Ishrana bogata vlaknima pomae isceljivanju eludanog ira.74 Vlakna su efektivna u izleenju i spreavanju pojave hroninog zatvora. Takoe mogu da budu efektivna u leenju hronine dijareje. Daleko smo napredovali od kada su vlakna dobila svetsku panju 1970. godine. Tada je dr Denis Burkit (Denis Burkitt), istaknuti britanski lekar, objavio izvetaj koji je veoma efektivno oglasio alarm. On je zapazio da u zemljama u kojima ishrana ukljuuje velike koliine vlakana postoji manje sluajeva mnogih degenerativnih oboljenja estih u zapadnom svetu danas. Ta oboljenja su navedena u tabeli 7.75 Zapamtite, vlakna se nalaze samo u biljnoj hrani kao to su voe, povre, itarice i jezgras-
Mnogi strunjaci za ishranu preporuuju da bi naa ishrana trebalo da sadri izmeu 20 i 35 grama vlakana dnevno kada je u pitanju prevencija raka.67 Meutim, ak i vee koliine vlakana izgledaju optimalne za kontrolu dijabetesa. Istraivanja koja ukazuju na dosledno smanjenje zahteva za insulinom poboljanjem nivoa eera u krvi pre i posle obroka su koristila izmeu 25 i 35 grama vlakana za svakih 1000 pojedenih kalorija.68 To lako moe da
138
Tabela 7. Oboljenja povezana sa ishranom siromanom vlaknima Dijabetes melitus Hemoroidi Zatvor Rak debelog creva Zapaljenje slepog creva Polipi debelog creva Proirene vene Srana oboljenja Hijatus hernija log Divertikularna oboljenja Oboljenja unog mehura
to voe. Vlakna nisu prisutna ni u jednom ivotinjskom proizvodu. Nema vlakana u mesu, mleku, jajima ili siru. Krava jede obilje vlakana i vegetarijanac je po prirodi, ali ne zadrava nikakva vlakna u svom mesu ili mleku.
Vie o pravilnoj ishrani: odreivanje vremena obroka na programu optimalnog naina ivota
Veina ljudi ne shvata da se njihova tolerancija na glukozu smanjuje kako dan prolazi. To znai da kako idemo prema noi, sposobnost vaeg tela da kontrolie eer opada. U istraivanju ispitanika sa dijabetesom tipa II, apsolutni nivo eera u krvi je bio 10-15% vii kada su jeli est puta dnevno (tri obroka i tri uine) u poreenju sa samo 3 obroka dnevno. Pre vie godina, pre nego to su veoma precizne koliine insulina bile dostupne, uina pred spavanje je preporuivana dijabetiarima poto je nivo insulina dostizao najvei nivo usred perioda sna. Uina pred spavanje je pomagala spreavanju hipoglikemije ili niskog eera u krvi. Danas, sa dostupnim insulinom, to ne samo da nije neophodno, ve je i kontraproduktivno. Nai najobilniji obroci bi trebalo da budu ujutru, naglaavajui voe i itarice. To nas priprema za najaktivniji deo dana. Obilni obrok za ruak, ukljuujui nekoliko porcija povra, takoe je znaajan. Kako dan protie, naa sposobnost da kontroliemo eer opada, tako da je laki obrok uvee (idealno je bez veernjeg obroka, za gojazne osobe sa dijabetesom tipa II) bez preraenog eera najbolje pravilo koje treba slediti. Traenjem od vaeg doktora da rasporedi vae injekcije insulina kako bi se ovaj program mogao slediti, mogu se ostvariti veliki korisni efekti.
betiar proe sa idejom da je umerena upotreba eera opravdana. To je izgleda bio stav Luize, 75-ogodinjeg dijabetiara tipa II. Iako je uzimala oko 50 jedinica insulina dnevno, nije videla nikakav problem u povremenom uzimanju sladoleda. Meutim, tu je postojao veliki problem: Luiza je imala ono to bih ja nazvao zavisniki odnos prema sladoledu. Nije mogla da kontrolie uzimanje te poslastice bogate mastima i eerom. Kada je usvojila zdravi program, ostavila je sladoled i izvrila druge zdrave promene u svom nainu ivota. Shodno tome, smanjila je teinu i videla da je njena potreba za insulinom pala za preko 60% za manje od tri sedmice. Deo Luizinog uspeha je bio injenica da se konano suoila sa shvatanjem da su namirnice bogate eerom bile pravi problem za nju i njen dijabetes.
Kakve druge probleme eer predstavlja?

Znaajno je uvideti da su, kada se jedu odvojeno od vlakana, prosti eeri povezani sa karijesom, gojaznou, povienim trigliceridima, loom ishranom i smanjenom otpornou prema bolestima. To je tano bez obzira da li je prosti eer u obliku belog eera, smeeg eera, meda, melase, kukuruznog sirupa, javorovog sirupa, mleka ili vonog soka. tavie, postoji zabrinutost da vee koliine eera u krvi mogu da se kombinuju sa LDL holesterolom kako bi proizvele jedinjenje koje je tetno za zid krvnih sudova, stimuliui na taj nain aterosklerozu. Ovaj glikozilovani LDL (LDL kombinovan sa eerom) moe da postane oksidovani LDL koji poveava rizik od sranih oboljenja.77 Videti 3. poglavlje: Srana oboljenja savladavanje ubice broj jedan, za informacije o problemima sa oksidovanim holesterolom. Preraeni eer ispoljava efekte koji takoe utiu na kvalitet naeg ivota. Ishrana sa dosta eera i korienje vonih i gaziranih sokova poveavaju ozbiljnost simptoma predmenstrualnog sindroma kod studentkinja.78 eer takoe moe da smanji intelektualne funkcije, naroito kod dece.79 Neki naunici pretpostavljaju da je razlog za ovo smanjivanje mentalnih sposobnosti rezultat preterane reakcije tela na korienje preraenog eera. Uneseni eer stimulie pankreas da oslobaa vee koliine insulina, koje zauzvrat prouzokuju da je nekoliko sati nivo eera u krvi snien u odnosu na normalan.80 Prema tome, deca mogu da dobiju slabe ocene na svojim testovima iako su dobro
Da li dijabetiari mogu da koriste eer?

Mnogi lekari koji lee dijabetes su izgleda postali popustljiviji u vezi sa korienjem eera. Prema tome, nije neuobiajeno da dija-
GORKI UKUS SLATKIA
139
nivoa iznosila 66. Nivo onih koji su jeli svee jabuke je ostao konstantan na visokom nivou naredna dva sata, dok je nivo za druga dva ostao na niim vrednostima. Iako je ovo istraivanje izvreno na nedijabetiarima, najvii nivoi eera u krvi su izraeniji (vii) kod dijabetiara koji koriste sok ili sos u poreenju sa sveim jabukama, ukazujui na taj nain da e prirodna svea jabuka proizvesti stabilniji nivo glukoze u krvi koji telo lake moe da kontrolie. Ovo istraivanje ukazuje da ishrana hranom u svom prirodnom stanju predstavlja najbezbedniji i, na kraju, najbolji nain za uivanje u eeru.
pripremljena. Umesto preraenog eera treba ohrabrivati konzumiranje prirodnog, kakav se nalazi u jabukama, narandama, krukama, itd, poto su ove namirnice pune hranljivih materija, ukljuujui vlakna, zajedno sa nepreraenim eerom. Uz rizik da preterano ponavljam, reiu jo jednom: Vlakna usporavaju stopu apsorpcije prostih eera, doputajui korienje energije iz hrane koju jedemo sporijim tempom. Jedno klasino istraivanje je ispitalo efekte konzumiranja jabuka u jednoj od tri razliita fizika oblika: kao cele jabuke, kao sosa od jabuka, ili kao soka od jabuka. Iako se isti broj kalorija troi iz sve tri vrste oblika, konzumiranje celih jabuka je odravalo eer u krvi stabilnijim u odnosu na pijenje soka od jabuka ili korienje sosa od jabuka. Promena nivoa eera u krvi tokom odreenog perioda vremena posle uzimanja jabuka u tri oblika je prikazana na slici 2.81
Slika 2. Efekti obrade hrane na nivo glukoze u krvi
Nivo glukoze u krvi (mg/dl) 90 85 80 75 70 65 Sos od jabuka 60 55 50 30 60 90 120 150 180 Sok od jabuka Cela jabuka
Vie o eeru i dijabetesu

Sledei razlog za zabrinutost u vezi sa eerom za dijabetiare je da sam eer obezbeuje dosta kalorija, ali veoma malo u pogledu mikroelemenata i drugih hranljivih materija. Sve je prisutnije miljenje da odreeni minerali mogu da pomognu u kontroli dijabetesa. Dva primera su cink i vanadijum.82 U druge minerale i vitamine za koje je ukazano da imaju znaajnu ulogu u dijabetesu spadaju magnezijum, mangan, hrom, kalijum i piridoksin (vitamin B6).83 to vie eera koristite, to ete manje kapaciteta imati za hranu bogatu hranljivim materijama kao to su voe, itarice i povre.
eer i imuni sistem

Istraivai su izvrili niz istraivanja koja su ispitala kako korienje eera slabi sposobnost belih krvnih zrnaca da unitavaju bakterije. Istraivanja su pokazala da kapacitet belih krvnih zrnaca da razaraju bakterije slabi kako korienje eera raste. Rezultati istraivanja belih krvnih zrnaca su navedeni u tabeli 8.84
Tabela 8. eer slabi sposobnost belih krvnih zrnaca da unitavaju bakterije Broj kafenih kaika eera 0 6 12 18 24 Broj unitenih bakterija 14,0 10,0 5,5 2,0 1,0
Minuti posle obroka
Zapazite da je nivo eera u krvi dostigao vrh za sva tri tipa na istom nivou 30 minuta posle jela. Zatim su se svi nivoi smanjili podjednako otro koliko su rasli, ali svaki do razliite niske take. Nivo za potroae soka od jabuka je pao najnie, na 50. Nivo za one koji su koristili sos od jabuka je pao na 61, dok je kod onih koji su jeli svee jabuke najnia taka
Zapazite da ako osoba nije uzimala eer 12 sati, svako belo krvno zrnce bi moglo u proseku da uniti 14 bakterija. Ako je ista osoba jela koliinu eera jednaku koliini 6 kafenih kaika eera (to se moe nai u pola olje pudinga ili
140
samo 55 g slatkia85), svako belo krvno zrnce bi moglo da uniti samo 10 bakterija smanjenje moi unitenja od 25%. Progresivno opadanje borbenih sposobnosti belih krvnih zrnaca vie od 25% javilo se kada je uzeto 12 kafenih kaika, a zatim i 18, a kada je uzeto 24 (koliina u srednjem komadu torte ili u milk ejku86), bela krvna zrnca su bila toliko pogoena da su mogla u proseku da unite po jednu bakteriju pojedinano. To predstavlja smanjenje od 92%. Ovaj efekat je slian onome to se deava kod dijabetiara koji ima nekontrolisani nivo eera u krvi. To obezbeuje jedno objanjenje zato dijabetiari esto dobijaju infekcije stopala i druge tipove infekcija. Odravanje imunog sistema zdravim je jednostavno lini izbor koji je svako od nas slobodan da naini. Gore pomenuto istraivanje obezbeuje dalje uvide po pitanju zato je imuni sistem oslabljen kada nivo eera u krvi poraste kod dijabetiara. Istraivai su dalje pokazali da tetni efekti eera na bela krvna zrnca nisu kratkotrajni. Uticaj je trajao celih 5 asova kod normalnih ispitanika.87 To znai da tokom tog petoasovnog perioda bela krvna zrnca nisu mogla optimalno da funkcioniu. Kada uzmete u obzir koliko esto tokom dana neki ljudi uzimaju eer, postaje jasno da njihova bela krvna zrnca ne funkcioniu efektno vie sati svakog dana. Ti istraivai su takoe otkrili jo jednu zanimljivu stvar: gladovanje u roku od 36 sati je znaajno povealo sposobnost belih krvnih zrnaca da ubijaju bakterije. Kada ste bolesni i niste gladni, moe biti korisno za vas da izbegavate jelo ili bar da jedete veoma malo dan ili dva. eer je odgovoran i za pojavu raka.88 Niz tipova raka je u naunim istraivanjima statistiki bilo povezano sa upotrebom eera. Nabrajanje ovih tipova raka je dato u tabeli 9. Postoji niz teorija zato ove veze postoje, ali potpuno objanjenje za njih jo uvek nije jasno. Meutim, podaci koji su dostupni obezbeuju dodatni razlog za ozbiljno razmiljanje o uzimanju eera i vrenju izmena kako je ukazano.
Tabela 9. Osam tipova raka povezanih sa upotrebom eera Rak Rak Rak Rak Rak Rak Rak Rak debelog creva rektuma dojke jajnika materice prostate bubrega nervnog sistema
U svetlu svih ovih istraivanja zanimljivo je napomenuti upozorenja ve citiranog autora. Pre vie od 100 godina on je napisao: ...eer je, kada se koristi u velikoj meri, tetniji od mesa.89 Prethodei ovom autoru za vie vekova, Biblija takoe belei upozorenje u vezi sa upotrebom prostih eera. Iako se spominje med, princip vai podjednako kao i za bilo koji drugi prosti eer: Jesti mnogo meda nije dobro. (Prie Solomunove 25,27) Amerikanci poinju da obraaju panju na upozorenja u vezi sa mesom, ali nekako nismo uspeli da uinimo jasnim da eer pri nivou koji koristi prosean ovek moe da bude u nekim pogledima jo tetniji od upotrebe mesa. Novi podaci o eeru ukazuju da ne treba olako odbacivati savet savremenih naunika koji se slae sa savetom koji je iznet u Bibliji o opasnostima prekomernog unosa eera. Izgleda da eer, zaista, predstavlja problem za veinu ljudi bez obzira da li su u pitanju dijabetiari ili ne.
Da li je korienje eera stvarno problem za mene?

Ako ste kao veina Amerikanaca, jedete velike koliine eera, a da to i ne znate. Prosean ameriki graanin jede preko 67 kilograma eera svake godine.90 To se moe prevesti u 46 kafenih kaika dnevno. Trendovi su jo vie uznemiravajui. Amerikanci danas jedu skoro 70% vie eera od svojih predaka iz 1909. godine.91 Uprkos svim naglaavanjima o zdravijem ivotu i zdravijoj ishrani, od 1970. godine, amerika potronja eera je godinje nastavila da raste za 11 kilograma.92 Jedan razlog za to je to ak iako moda govorimo vie o zdravlju, Amerikanci koriste vie slatkia i gaziranih pia po osobi danas nego ikada pre.93 Izgleda da su te namirnice postale zamena za zdravije itarice. Dok je prosean ameriki graanin 1909. godine jeo 135 kilograma brana i proizvoda od itarica, danas u proseku koristi samo 90 kilograma godinje.94 Sve u svemu, 38% od ukupnih ugljenih hidrata u amerikoj ishrani sada dolazi od preraenog eera. To se moe uporediti sa 40% od ukupnih ugljenih hidrata koji dolaze od itarica.95 Postoji razlog za ozbiljnu zabrinutost imajui u vidu probleme povezane sa toliko mnogo eera u ishrani. Niko zaista ne jede 46 kafenih kaika dnevno iz inije sa eerom. Kako je onda mogue uzimati toliko eera? Najvei deo eera u naoj ishrani je sakriven. Njegovo
GORKI UKUS SLATKIA
141
trebalo da dolazi iz kvalitetnih ugljenih hidrata (zvanih sloeni ugljeni hidrati) kao to su prirodno voe, itarice i povre. Ve smo detaljno razmotrili mnoge korisne efekte namirnica sa ovom vrstom ugljenih hidrata jedan od najznaajnijih je da sadre velike koliine vlakana zajedno sa drugim hranljivim materijama. Zakljuak je da bi i za dijabetiare i nedijabetiare podjednako, sloeni ugljeni hidrati trebalo da predstavljaju najvei deo zdrave ishrane. Veina Amerikanaca unosi 10-15% kalorija iz belanevina (8% bi bilo zdravije), a biljni izvori belanevina su najbolji. Idealna koliina potronje masti je priblino 25% potrebnih kalorija sa naglaavanjem na nezasienim i omega-3 masnim kiselinama. Jedno novije istraivanje iz Australije je pokazalo da ishrana bogata mononezasienim masnim kiselinama (kakve se nalaze u maslinovom ulju) koristei 38% ukupnih masti i 21% mononezasienih masnih kiselina moe na odgovarajui nain da kontrolie eer u krvi kod dijabetiara bez tetnih efekata na holesterol i trigliceride, sve dok ukupan unos kalorija ostaje kontrolisan.99 Tabela 11 navodi namirnice koje sadre veliku koliinu mononezasienih masnih kiselina.100
Tabela 11. Namirnice bogate mononezasienim masnim kiselinama
prisustvo u hrani koju jedemo esto prolazi nezapaeno. Neki od ovih skrivenih izvora su navedeni u tabeli 10.96
Tabela 10. Skriveni eer u hrani (kafene kaike) Mleni koktel Gazirana pia Konzervirano voe okoladni kola okoladni slatkii Vona pita Sladoled Krofna (glazirana) Dem, ele 340 grama 340 grama 1 porcija 1 krika 28 grama 1 krika 1 kugla 1 komad 1 sup. kaika 42 10-12 8 8 7 7 5 4 3
Zapazite da su jedan od glavnih izvora skrivenog eera gazirana pia. Gazirana pia nisu bila poznata do savremenog doba. Meutim, 1994. godine proseni Amerikanac je konzumirao 200 litara gaziranih pia, od ega 150 litara u obliku redovnih (nedijetetskih) produkata.97 Ova koliina je jednaka 427 konzervi pia od 340 g godinje, ili vie od jedne dnevno za svakog mukarca, enu i dete. Poto tipino nedijetetsko gazirano pie sadri 150 kalorija,98 svake godine prosean Amerikanac unese preko 64.000 kalorija eera samo iz gaziranih pia. To nije mala stvar kada znate da je potreban viak od samo 3500 kalorija u ishrani da bi se dobila pola kilograma na teini. Kakve hranljive sastojke sadre gazirana pia? Veoma male. Ona su izvor velikih koliina prostih ugljenih hidrata koji se moraju klasifikovati kao prazne kalorije. U stvari, oni jasno ilustruju ta je hrana sa praznim kalorijama: sadri mnogo kalorija, ali uglavnom nema vitamina ni minerala. ta onda ini ta pia toliko popularnim? Ukusna su i jeftina, dobro reklamirana i dostupna skoro svakom. tavie, mnogim gaziranim piima se dodaje kofein, inei ih time piima koja stvaraju zavisnost.
Namirnica
Makadamija Badem Hikori orah Lenikovo ulje Maslinovo ulje Avokado Seme bundeve Seme susama Masline
Koliina
1/4 olje 1/4 olje 1/4 olje 1 supena kaika 1 supena kaika Jedna polovina 1/4 olje 1/4 olje 10 komada
Masti (g)
19,5 12,0 11,4 10,6 10 9,7 7,4 6,8 3,8
Sloeni ugljeni hidrati: bolji izbor od eera

Glavni izvori energije iz hrane dolaze iz tri kategorije hranljivih materija: ugljenih hidrata, masti i belanevina. Telo najlake pretvara ugljene hidrate u energiju za svakodnevne aktivnosti. Slatke namirnice sa praznim kalorijama daju eeru u krvi brz porast, ali se on ne odrava. Suprotno od toga, nauili smo da porast moe da bude praen otrim padom eera u krvi. Bilo bi dobro da ugljeni hidrati predstavljaju najvei procenat nae ishrane, ali ne oni sa praznim kalorijama. Naa energija bi
Ugljeni hidrati bi trebalo da ine veliki deo ishrane sa priblino 55-70%. Oni predstavljaju najefikasniji i najlake dostupan izvor energije za telo. Mozak i tkiva nervnog sistema koriste skoro iskljuivo ugljene hidrate za energiju. Ugljeni hidrati e delovati tako to e otkloniti toksinost tetnih supstanci koje proizvodi na organizam ili ih unosimo putem hrane. Sloeni ugljeni hidrati se nalaze u velikim koliinama u povru, kao i integralnim itaricama kao to je pirina, i u krompiru. Ishrana bogata sloenim ugljenim hidratima i vlaknima takoe predstavlja najbolji nain reavanja problema gojaznosti, koji je, kako je
142
ranije napomenuto, jedan od glavnih razloga za neosetljivost na insulin, a koja karakterie dijabetes. U stvari, udbenik Doslinovog centra za dijabetes navodi: Najei i najznaajniji uzrok otpornosti na insulin je gojaznost.101 Moda je zbog toga, koliko god da je vebanje znaajno kod osoba sa vikom kilograma, smanjenje teine izgleda jo znaajnije, bar u spreavanju sranih oboljenja, poboljanju HDL holesterola (dobrog holesterola) i snienju krvnog pritiska i eera u krvi.102 Meutim, u Americi postoji stari mit koji kae da ete ako jedete hranu koja sadri skrob poveati teinu. injenica je da namirnice koje sadre skrob u umerenim koliinama treba da budu deo ishrane za smanjenje teine. Dodatne masti i kalorije koje dodajemo hrani sa skrobom ine da ona goji. Na primer, bilo bi potrebno 60 krompira da se izjednai koliina masti sa onom u jednoj kafenoj kaiici maslaca. Jedan krompir srednje veliine sadri samo 145 kalorija i minimalnu koliinu masti od 0,2 grama. Ako dodamo samo 1 kafenu kaiku maslaca, sadraj jednog krompira skae na 247 kalorija i 12 g masti.103 Ishrana voem, integralnim itaricama i povrem, koja sadri dosta sloenih ugljenih hidrata i vlakana, ostvarie mnogo korisnih efekata pored poboljavanja eera u krvi. Kao to smo videli, te namirnice imaju poeljni kratkoroni efekat u smanjenju potreba za insulinom, ali takoe ostvaruju i dugorone korisne efekte jer formiraju optimalnu ishranu za smanjenje teine. Kada se kombinuje sa redovnim vebanjem i optimalnim vremenom za obrok (ljudi gube vie na teini ako uvee jedu lagan obrok ili ako uopte ne jedu), takva ishrana moe da pomogne dijabetiaru sa vikom kilograma da smanji teinu za vie kilograma. Kako se smanjuje teina, tako opada i potreba za insulinom.
lo da su korisnici vetakih zaslaivaa imali znaajno veu verovatnou u odnosu na nekorisnike da vremenom dobiju na teini.104 U drugom istraivanju, 30 dobrovoljaca je pilo etiri dijetalna pia dnevno u toku dve sedmice. Iznenaujue da su ovi korisnici dijetalnih pia jeli vie hrane i dobijali vie na teini nego kada su bili slobodni da piju obina gazirana pia zaslaena eerom. Istraiva Majkl Tordof (Michael Tordoff) je izvestio da vetaki zaslaivai poveavaju apetit. Utvrdili smo da se glad poveava posle pijenja samo jednog litra gaziranog soka zaslaenog aspartamom, rekao je.105 Jednostavno reeno, izgleda da vetaki zaslaivai samo poveavaju elju za pravim zaslaivaima. To je problem od oiglednog znaaja. U SAD se u proseku konzumira preko 9 kilograma vetakih zaslaivaa po osobi godinje,106 ali uprkos tom porastu potronje vetakih zaslaivaa, korienje pravog eera nastavlja da se poveava.
Bolja alternativa
Istraivake studije, kao i moje lino iskustvo kao lekara, daju jasan zakljuak: ako usvojimo nove i bolje naine ishrane i ivota, i drimo se njih, verovatno emo razviti sklonost ka tom novom nainu ivota. Drugim reima, umesto da nastavljamo da jedemo hranu koja se karakterie vikom slatkog, bez obzira da li sladak ukus dolazi od eera ili od vetakih zaslaivaa, zato ne dopustiti da se va ukus razvije prema hrani koja je prirodno slatka? Pokuajte da naete vie zadovoljstva u jabuci, zreloj banani ili moda argarepi odgajanoj kod kue ili sveoj tikvici iz bate. Na ukus se moe izvebati. Iako mogu da se setim mnotva primera meu svojim pacijentima u vezi sa izvebanim ukusom, postoji jedan primer nekoga ko nije moj pacijent, a koji je naroito blizak domu moj otac. Kada sam odrastao u Miigenu, moj otac je, iako nije dijabetiar, patio od niza manjih zdravstvenih problema. Kao mainski inenjer, nije bio upoznat sa medicinskim ili zdravstvenim pitanjima. Sluajno je naiao na knjigu zvanu eerni bluz i postao ubeen da je njegovo stanje sa vikom kilograma i zdravstvenim problemima bilo povezano sa njegovim velikim unosom eera. Oduvek je pio dosta milk ejka i jeo mnogo trenji prelivenih okoladom, izmeu ostalih namirnica sa eerom. Jedne veeri je zaudio porodicu objavljujui da je odluio da se u potpunosti odrekne preraenog eera. Meutim, moja majka je nastavila da kuva za nau porodicu na
Vetaki zaslaivai
ta je sa vetakim zaslaivaima? Danas mnogi veruju da su vetaki zaslaivai dobra zamena za eer u svemu, od gaziranih pia do kolaa i slatkia, jer sadre manje kalorija. Nutrasvit, na primer, je naziv za vetaku aminokiselinu zvanu aspartam. U malim koliinama moe da imitira ukus eera. Da li gazirana pia sa malo kalorija zaista deluju? Trenutna istraivanja kau ne. U stvari, oni koji piju najvie dijetetskih pia imaju najvie problema sa teinom. I izgleda da je to problem kada tei ljudi biraju proizvode sa manje kalorija. Jedno istraivanje na preko 75.000 ena starosti od 50-69 godina je utvrdi-
GORKI UKUS SLATKIA
143
odravate tu razumnu teinu. Aerobno vebanje u trajanju od najmanje 30 minuta, trebalo bi da bude deo dnevne rutine dijabetiara. Rado obezbeujem svojim pacijentima ukusne recepte koji sadre uravnoteenu vegetarijansku ishranu sa malo masti, malo eera i mnogo vlakana, koja je najbolja za dijabetes. Meutim, izbegavam da im dajem jelovnik. Kada jednom shvate principe, putam ih da isplaniraju sopstvene obroke. Dao bih isti savet svakom itaocu. Nemojte se ograniavati nekim strogim nainom ishrane. Primite principe k srcu. Eksperimentiite sa razliitim opcijama. Biete iznenaeni koliko ivot stvarno moe da bude prijatan i zdrav.
isti nain kao i ranije. Kada je dolo vreme za dezert, moj otac bi ustajao i iao da radi u bati. Kada bi doao kui sa posla, a okoladni kolai bi se pekli, izaao bi napolje i etao kako bi izbegao miris i pratee iskuenje. Svi smo se tiho pitali koliko dugo moe da nastavi sa tom odlukom. Posle oko etiri meseca, moj otac je doao kui i jo jedan slatki dezert se pekao, ali privlanost i elja vie nisu bili prisutni. U stvari, opisao je miris kao muno sladak. Sada je uivao u pitama od jabuke nainjenim bez eera (moja majka je konano popustila i napravila mu dezert bez preraenog eera) podjednako koliko je uivao u ranijim dezertima. Moj ujak koji bi nas esto poseivao iz Teksasa je komentarisao koliko se put isplati samo da bi video koliko je moj otac oigledno uivao u jednostavnoj hrani. Teina mog oca se smanjila i njegovi zdravstveni problemi su nestali, ali se njegovo uivanje prema hrani i ivotu poboljalo. Kao deaku, to je bilo oigledna pre i posle razlika koju sam zapazio kod svog oca i koja je pokrenula moj interes prema zdravom nainu ivota i zdravlju. Rezultati su pokazali da se disciplinovanim odnosom prema zdravlju ukus moe izvebati za ono to je bolje.
Iznenaujua istina ak i za nedijabetiare

Neki ljudi teko mogu da poveruju u ovu jednostavnu istinu: nain ivota za dijabetiare koji sam opisivao je takoe najbolji nain ivota i za nedijabetiare. Bez obzira da li ste zabrinuti za spreavanje dijabetesa ili jednostavno pokuavate da uinite vae zdravlje najboljim, ovaj program e vam se takoe isplatiti. I neete morati da rtvujete zadovoljstvo. Skoro svakog dana u Amerikom centru za poboljanje naina ivota u Oklahomi nai ete dijabetiare upisane na na program radi preokretanja procesa svog oboljenja. Takoe ete pronai neke druge osobe iz okolnih zajednica koje dolaze da uivaju u obroku u naoj kuhinji. esto jedu isti obrok u kome dijabetiar sa druge strane prostorije uiva. esto je na strah od promene u velikoj meri proizveden neznanjem. Izaberite dobar kuvar ili pronaite prijatelja koji moe da pripremi neke ukusne obroke bez mesa i krenite danas na program vegetarijanskog tipa ishrane. Lista kuvara koji su specijalizovani za zdrav jelovnik se moe pronai u dodatku II. Otkriete ono to su nai susedi u blizini Amerikog centra za poboljanje naina ivota utvrdili: hrana moe da bude ukusna, va ivot moe da sadri zadovoljstva, a i dalje moete da budete na najboljoj ishrani i nainu ivota za preokretanje, kontrolu ili spreavanje dijabetesa, pored smanjenja rizika od mnogih drugih oboljenja.
Sve zajedno: principi ishrane za dijabetiare

Mnogi od mojih pacijenata dijabetiara zahtevaju da im dam veoma specifini jelovnik koji e im pomoi da kontrolu dijabetes. Meutim, za veinu dijabetiara, jelovnici nisu toliko vani koliko je vano poznavanje (i praktikovanje) principa ishrane za kontrolu dijabetesa. To je naroito tano za one koji su od insulina nezavisni dijabetiari tipa II. Principi su stvarno osnovni analizirali smo sve njih u ovom poglavlju. to vie voa, povra i integralnih itarica, to bolje (jezgrasto voe je takoe dobro u umerenim koliinama). to manje mesa i mlenih proizvoda, to bolje. to manje preraenog eera, to bolje. to vie vlakana, to bolje. Jedite dobar doruak i malo, ako uopte i jedete, za veeru. Ako imate viak kilograma od velikog znaaja je da smanjite svoju teinu do idealne teinu (prema tome, to manje masti u ishrani, to bolje) i primenjujete stil ishrane koji vam dozvoljava da ostvarite i
9. poglavlje
Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja

Sve je bilo tiho u domu Markovih. Iznenada je nastalo komeanje u spavaoj sobi. Petar je protrljao oi i pogledao na sat: Oh, Ana, uspavali smo se. 7:30 je. Ustani iz kreveta. Probudi decu. Svi moramo da idemo. Iznenada je nastala pometnja u kui. ta je napravilo razliku za tih nekoliko trenutaka? Svest o vremenu i urba usled njega. Svi uopteno gledano uviamo da ivimo u sredini koja nas pritiska vremenom, bez obzira da li smo se uspavali ujutru ili ne. Jednostavno izgleda da nema dovoljno sati u danu. Dolazimo u situaciju da nam je potrebno vie energije kako bismo ostvarili sve to elimo ili to moramo da uradimo. Ponekad izgleda kao da se rvemo sa dva neprijatelja: frustracijom i zamorom. Zamor je veliki problem irom sveta. Istraivanja iz Amerike i drugih zemalja ukazuju da u zapadnim zemljama milioni ljudi imaju znaajne probleme sa zamorom. U Sjedinjenim Dravama, zamor je jedan od deset najeih razloga za posetu lekaru.1 Da bi stvari bile jo gore, znaajan deo onih koji imaju problema sa zamorom ne moe da zaspi kada legne da spava. Novi ameriki podaci ukazuju da oko 3,3 miliona pacijenata svake godine poseuje lekare samo zbog nesanice.2 Smatra se da su starije osobe izloene najveem riziku od tog problema. Do 34% Amerikanaca starijih od 65 godina ima probleme sa nesanicom.3 Novije istraivanje je utvrdilo da su problemi sa spavanjem esti ak i kod mladih osoba izmeu 17 i 30 godina starosti. Istraivai su posmatrali oko 3.000 osoba u vezi sa problemima sa snom kao to su: potekoe da osoba zaspi, esto buenje, isprekidan san, dremanje tokom dana, none more i buenje prerano ili uz oseaj umora. Samo 36% je reklo da nemaju nijedan od ovih pokazatelja.4 U zapadnim zemljama, nesanica i problemi u vezi s njom su registrovani kod predkolske dece. Na primer, nemako istraivanje je utvrdilo da je 12% dece stare od 4 do 5 godina imalo problema da se uspava.5 Istraivanje je jasno. Iz razliitih razloga bukvalno milioni ljudi irom sveta opravdano uzvikuju: Zato sam toliko umoran? ta mogu da uinim u vezi sa tim? Na ovu scenu je stupio dodatak ishrani zvan melatonin. Novine irom Sjedinjenih Drava su 1993. godine izvestile o istraivanju Instituta za tehnologiju iz Masausetsa. Tamo su naunici pokazali da su male koliine melatonina delovale kao prirodno sredstvo za san.6 Popularnost melatonina je porasla 1994. godine, kada su novinari izvestili da on moe da umanji probleme prilikom letenja i prelaenja vie vremenskih zona.7 Zanimanje za ovo jedinjenje je dalje raslo kako su vodei periodini asopisi nastavili da objavljuju udarne vesti. asopis Newsweek je 7. avgusta 1995. godine istakao melatonin na naslovnoj strani.8 Od tada je ovo jedinjenje nastavilo da dobija dobre kritike i pokazalo je sposobnost da ostvari zaradu od milion dolara za knjiare i prodavnice zdrave hrane. Kada je jedan od vodeih svetskih istraivaa po pitanju melatonina, dr Rasel D. Rajter (Russel J. Reiter), napisao knjigu po tom pitanju 1995. godine, izneo je jednu upeatljivu naznaku popularnosti melatonina. Zapazio je da je 24 razliitih amerikih kompanija tada reklamiralo ovaj hormon. tavie, veliki niz novih kompanija se pridruivao tritu svakog meseca.9 Melatonin nije strana supstanca za telo, ve prirodni hormon koji se proizvodi u telu i koji se nalazi u odreenim namirnicama. Iako su dodaci melatonina imali komercijalni uspeh, postoji jo jedna naroito uzbudljiva linija istraivanja u vezi sa ovim hormonom to jest, uimo da moemo da poboljamo proizvodnju melatonina u sopstvenim telima na prirodan nain, bez pribegavanja skupim dodacima. Govoriu o tim istraivanjima kasnije u ovom poglavlju i dati praktine predloge kako poboljati proizvodnju ovog jedinjenja u sopstvenom telu. Tvrdnje koje istraivanja daju o melatoninu sada prevazilaze tvrdnje o njegovoj sposobnosti da ubrza san i olaka probleme sa dugotrajnim letovima. Meutim, pre nego to razmotri-
MELATONIN
145
mo druge dalekosene efekte ovog prirodnog jedinjenja, moramo blie da razmotrimo oblasti istraivanja koja su prva uvela melatonin na veliku scenu.
Starenje, isceljivanje i opte poboljanje

Moda nita nije zaokupilo ljudsku matu kao potraga za izvorom mladosti. Neki strunjaci danas ukazuju da su medicinska istraivanja moda u melatoninu obezbedila bar deliminog kandidata za sredstvo za podmlaivanje. Ova miljenja nastaju iz uvianja da melatonin moe da olaka dnevne napore kojima se naa tela izlau. Shodno tome nazvan je noni hormon koji popravlja i podmlauje.17 Ovi isceljujui i generalno popravljajui efekti melatonina mogu u stvari da pomognu odlaganju nekih promena koje normalno pripisujemo starenju. Postoje drugi dokazi koji ukazuju da melatonin moe da pomogne usporavanju procesa starenja. Dobro je poznato da nivo melatonina kod ljudi opada tokom ivota, kao to je prikazano na slici 1.18
Slika 1. Opadanje nivoa melatonina tokom ivota
Melatonin (pg/ml)* 120 100 80 60 40 20
(pg/ml)* - pikograma (hiljadu milijarditih delova) po mililitru
Poboljanje sna
Izraelski istraivai predvoeni D. Garfinklom su posmatrali efekte melatonina na desetak osoba ija je prosena starost bila 76 godina.10 U toku tri sedmice polovini grupe je davano dva miligrama melatonina dnevno, a drugoj grupi je davan placebo. Posle pauze od sedam dana, istraivanje je ponovljeno sa drugom polovinom ispitanika koji su dobijali aktivan melatonin, dok je ostatak dobijao placebo. Rezultati su pokazali porast efikasnosti sna dok su osobe na melatoninu. Efikasnost sna je merila ukupno vreme sna kao procenat vremena provedenog u krevetu.11 Poboljalo se sa 75% bez dodataka melatonina na 83% uz dobijanje melatonina. Druga istraivanja12,13 su takoe iznela dokaze da melatonin pomae smanjenju vremena potrebnog da se osoba uspava (19 nasuprot 33 minuta po izraelskim podacima). Garfinkl je sa saradnicima zakljuio da melatonin pomae poboljanju efikasnosti sna iako nije poboljao ukupno vreme spavanja; to znai da je osoba troila manje vremena u krevetu da bi dobila datu koliinu sna.
Reavanje problema dugog letenja

Dokumentovano je da melatonin pomae u jednoj od veih neprijatnosti savremenog putovanja, to jest, kod dugotrajnog letenja. Niz istraivanja je koristei razne doze i reime razmatralo taj efekat.14,15 Jedan izvetaj je zakljuio da je najefektivniji reim ukljuivao uzimanje melatonina na dan leta i u toku pet dana posle njega.16 Rezime ovih korisnih efekata melatonina je prikazan u tabeli 1.
Tabela 1. Efekti dodavanja melatonina na spavanje i probleme sa dugotrajnim letenjem
10
20
30
40
50
60
70
80
Starost (godina)
Noni nivo dostie vrh kod dece izmeu 1 i 5 godina starosti i postepeno opada tokom puberteta. Do kraja puberteta vrh nivoa melatonina se smanjio za 75%.19 Nivo nastavlja da se postepeno smanjuje tokom ivota.
Melatonin poveava duinu ivota kod ivotinja

Nivo melatonina se takoe smanjuje kod ivotinja kako one stare. Davanje melatonina ivotinjama poveava njihovu duinu ivota.20 Da li ovo poveanje ivotnog veka moe da nastane usled nekog tipa efekta koji usporava starenje, a koji proizvodi melatonin? Ako je tako, kako tano taj efekat nastaje? Raznovrsna istraivanja ukazuju da efekat melatonina u usporavanju starenja kod ivotinja (kao i kod ljudi, moda) moe u velikoj meri da se javlja usled njegove uloge u uklanjanju slobodnih radikala.
Pomae u sluaju nesanice - Naroito kod starijih - Smanjuje vreme potrebno za uspavljivanje za 14 minuta - Poboljava efikasnost sna, ali ne i ukupno vreme spavanja Umanjuje probleme sa dugotrajnim letenjem - Kada se uzima na dan leta i tokom narednih pet dana tetni efekti nepoznati
146
ta su slobodni radikali?
Sve stvari su sainjene iz molekula. Slobodan radikal je neobian molekul on je neuravnoteen. Svaki molekul se sastoji iz jezgra od protona i neutrona koje je okrueno elektronima. Ti elektroni krue po orbitama oko jezgra neto kao zemlja koja putuje oko sunca. U ivim organizmima, takvi elektroni se obino nalaze u parovima. Meutim, neki molekuli imaju elektrone koji nisu u paru, zvane nespareni elektroni. Ti molekuli se zovu slobodni radikali. Nespareni elektroni u slobodnim radikalima imaju veliki znaaj. Oni poseduju snanu tenju da steknu partnera. esto e u toku delia sekunde, slobodni radikali ukrasti elektron iz susednog jedinjenja. Za suseda koji je izgubio elektron kae se da je oksidovan. tavie, to oksidovano jedinjenje tipino postaje slobodan radikal. Poto mu sada nedostaje elektron, ima snanu elju da ukrade jedan od nekog od svojih suseda i obino to ini veoma brzo. Rezultat je lanana reakcija, u kojoj oksidacija i oteenja mogu da se ire sa jednog molekula na drugi dok neto ne zaustavi proces. Molekuli koji mogu da zaustave tu lananu reakciju se nazivaju antioksidansi. Nisu svi slobodni radikali loi. U stvari, uz odgovarajue vreme i mesto neophodni su za zdravlje. Na primer, jedan od naina na koji telo unitava otrove je preko sistema koji koristi oksidacione reakcije i slobodne radikale.21 Slobodni radikali su takoe neophodni da bi bela krvna zrnca efektivno unitavala klice.22 Sa druge strane, slobodni radikali mogu da budu veoma opasni kada su prisutni van odgovarajueg telesnog procesa razaranja. Utvreno je da imaju ulogu u najmanje 50 bolesti.23 Od naroitog znaaja je da je uoeno da oteuju DNK i eksperimentalno su povezani sa rakom. Supstance koje izazivaju rak, kao to je duvanski dim, vre deo svog prljavog posla delujui kao slobodni radikali. Mala koliina slobodnih radikala se takoe proizvodi u vidu sporednih proizvoda u toku normalnih ivotnih procesa. Elektrane naih telesnih elija, zvane mitohondrije, mogu u stvari po malo da cure. Umesto da otputaju toksine hemikalije, one otputaju neke od svojih elektrona. Te elektrone moe da pokupi kiseonik. Kao rezultat nastaju slobodni radikali zvani superoksidi.24 Superoksidi takoe ulaze u telo preko plua, jer je mali procenat kiseonika koji udiemo u stvari u obliku superoksida.
Slobodni radikali se takoe javljaju u telesnim procesima u vreme kada se telo bori sa infekcijama. Iako su ti reaktivni molekuli neophodni za borbu sa klicama, prevelika koliina (ili njihovo prisustvo na pogrenim mestima) moe da bude tetna za zdrava telesna tkiva. Nekoliko vrsta eera, ukljuujui normalni eer u krvi - glukozu, mogu da se kombinuju sa belanevinama u telu kako bi proizveli slobodne radikale. Neki veruju da povieni nivo eera u krvi kod dijabetiara prouzrokuje komplikacije delom usled stvaranja prekomernog nivoa slobodnih radikala.25 Zraenje je jo jedan dobro poznati uzrok nastanka slobodnih radikala.26 Proizvodnja slobodnih radikala ovim nainom moe da obezbedi veliki deo objanjenja za poveani rizik od raka kod osoba koje su preivele bombardovanje Hiroime i Nagasakija. Slobodni radikali i oksidacija koju prouzrokuju su takoe bili povezani sa sranim oboljenjima. Oksidovani holesterol je predstavljen kao glavni krivac za izazivanje sranih oboljenja. Tree poglavlje o sranim oboljenjima daje vie informacija o ovom vanom odnosu. Naravno, postoje stvari koje moemo da uinimo kako bismo ograniili nae izlaganje slobodnim radikalima. Meutim, poto ih sva iva stvorenja proizvode, ne moemo u potpunosti da izbegnemo ta visokoreaktivna jedinjenja. Iz tog razloga veina strunjaka ohrabruje osobe da pojaaju svoju antioksidativnu odbranu pored izbegavanja slobodnih radikala. Ta ohrabrivanja su pomogla da se razvije opinjenost antioksidativnim dodacima kao to su vitamin C, vitamin E i beta karotin. Nema potrebe ni da spominjem da su Amerikanci u velikoj meri uzeli te preporuke k srcu. Izgleda da su antioksidativni dodaci na listi najprodavanijih u doslovno svakoj prodavnici zdrave hrane u zemlji. Uprkos svojoj popularnosti, nisu svi antioksidansi dobri. Prekomerne koliine antioksidansa paradoksalno mogu da deluju kao prooksidansi, jedinjenja koja u stvari favorizuju formiranje slobodnih radikala. To je tano za vitamin C i vitamin E, kao i za druge antioksidanse kao to su superoksid dismutaza i glutation.27
Uloga melatonina kao antioksidansa

Najtoksinije meu radikalima bez kiseonika je jedinjenje zvano hidroksil radikal.28 Na sreu, melatonin je efektivan antioksidans u reavanju problema sa ovim radikalom. Jo je moniji od iroko reklamiranog prirodnog antioksidansa zvanog glutation. U jednom laboratorijskom
MELATONIN
147
modelu, melatonin se pojavio kao pet puta moniji antioksidans od glutationa.29 Melatonin je nadmoniji u odnosu na vitamin E u pogledu toksinog peroksil radikala. Sve u svemu, literatura ukazuje da melatonin titi od oteivanja slobodnim radikalima usled odreenih kancerogenih supstanci, herbicida i zraenja. Ilustracija odreenih slobodnih radikala se nalazi u dodatku VI. Uloga melatonina kao antioksidansa je takoe ilustrovana u dodatku VII.
Pomae da se osoba izbori sa stresom i odri pozitivan stav

Rad Dorda Maestronia i njegovih vajcarskih saradnika obezbeuje dokaze da melatonin ima ulogu u smanjenju uticaja stresa na imuni sistem.34 Izgleda da melatonin takoe ispoljava znaajne efekte na druge naine na koje na um i telo reaguje na stres. Bilo da nas stres ili drugi faktori uvlae u negativno stanje uma, postoje dokazi da melatonin moe da igra ulogu u odravanju pozitivnog raspoloenja i gledita. Vano je napomenuti istraivanje u vezi sa efektima melatonina na poboljanje raspoloenja. Postoji nekoliko grupa dokaza da melatonin moe da doprinese oseanju dobrobiti: (1) Neki od najpopularnijih lekova za leenje depresije, kao to su prozak, zoloft i paksil, poveavaju nivo serotonina, jedinjenja koje pinealno telo (epifiza) koristi za proizvodnju melatonina. (2) Niz autopsija na samoubicama je utvrdio znaajno manje koliine melatonina u njihovom mozgu u odnosu na koliinu u mozgovima drugih koji su umrli pri istoj starosti i u isto vreme dana.35
Spreavanje ili pomaganje u borbi sa tumorima

Ve smo videli kako melatonin kao antioksidans moe da ispolji moan efekat u spreavanju raka na ovaj nain. Meutim, izgleda da ovaj hormon ima i druge osobine u borbi sa rakom. Istraivanja su pokazala da melatonin moe da uspori rast elija raka dojke.31 Neki od dodatnih korisnih efekata u oblasti prevencije i leenja raka mogu da se jave usled imunostimulirajuih svojstava melatonina.
Pojaiva imuniteta
Dr Dord Maestroni (Georges Maestroni) je sa saradnicima iz vajcarske izvrio zadivljujue istraivanje koje je razmatralo kljunu ulogu koju melatonin vri u pogledu imunog sistema. Jedan od njegovih eksperimenata je ukljuivao dve grupe mieva. Obe grupe su namerno zaraene opasnim virusom, a zatim podvrgnute stresnim situacijama. Jedina razlika je bila to je jednoj grupi ubrizgan melatonin. Rezultati su bili zadivljujui. Na kraju 30 dana, 92% mieva koji nisu primili melatonin je uginulo. Od onih koji su primili melatonin, uginulo je samo 16%. Postojala je upeatljiva petostruka razlika u stopi smrtnosti.32 Dalja istraivanja su osvetlila neke od naina na koje melatonin ispoljava svoje efekte pojaavanja imuniteta. U drugom istraivanju Maestronijeve grupe je pokazano da melatonin moe da stimulie odreena bela krvna zrnca zvana T-elije pomagai na proizvodnju imunostimulirajuih jedinjenja.33 Neka od tih jedinjenja imaju sposobnost da pomau regulisanje kljune lezde imunog sistema, timusa. Takoe pomau u reavanju problema nastalih stresom. Ukratko, ovi istraivai su utvrdili da su mozak, imuni sistem i endokrini sistem meusobno delovali kada su bili izloeni stresu. Pretpostavili su da je ovaj novoutvreni odnos imao ulogu u pomaganju imunom sistemu da se oporavi nakon to je oslabljen visokim nivoom hormona stresa ili prekomernim zahtevima.
Moe da pomogne snienju holesterola i krvnog pritiska

Postoje dokazi da melatonin moe da pomogne snienju nivoa holesterola. Ovo svojstvo snienja holesterola je utvreno i kod ivotinja i kod ljudi. Istraivai iz Hong Konga su stimulisali pacove da razviju visok nivo holesterola u krvi hranei ih ishranom bogatom holesterolom. Ovim pacovima sa povienim nivoom holesterola je zatim davan melatonin. Kod pacova se snizio nivo ukupnog holesterola kao i kombinovane vrednosti za dva loa holesterola (VLDL i LDL).36 Autori su merili porast unih kiselina u stolici pacova posle ubrizgavanja melatonina. To ukazuje da je jetra pacova pretvarala holesterol iz krvi u u, a zatim je odstranjivala stolicom. Isto istraivanje je takoe prouavalo pacove sa povienim nivoom holesterola prouzrokovanim slabijom aktivnou tireoidne lezde. Ti pacovi su, kada im je dat melatonin, pokazali rast nivoa zatitnog HDL-a. Autori su zakljuili da dva istraivanja ukazuju da melatonin moe da stimulie prirodne mehanizme za odstranjivanje holesterola podstiui pretvaranje holesterola u u i poveavajui nivo zatitnog HDL-a kod pacova.
148
Osim testova na ivotinjama koji pokazuju da melatonin moe da pobolja uklanjanje holesterola, postoje dokazi na osnovu istraivanja na ljudskim tkivima da melatonin takoe moe da smanji koliinu holesterola koji proizvode ljudske elije. Nemaki istraivai su pokazali da je melatonin podstakao ljudske elije da smanje svoj nivo proizvodnje holesterola.37 Nivo smanjenja je bio impresivan iznosei skoro 40%. Jo jedan znaajni faktor u vezi sa sranim oboljenjima i logom je poveani krvni pritisak. Istraivanja na ivotinjama ukazuju da melatonin moe takoe da pomogne snienju krvnog pritiska.38 Na ivotinjskim modelima melatonin ispoljava sposobnost da smanji aktivnost simpatikog nervnog sistema. Utvreno je da to smanjenje, zauzvrat, sniava krvni pritisak kao i stopu sranog rada.39 Stimulacija onoga to se naziva simpatiki nervni sistem tei da povea krvni pritisak i rizik od problema sa sranim ritmom. Istraivanja na ljudima ukazuju da melatonin titi od tih efekata smanjujui aktivnost simpatikog sistema.40
Melatonin: da li su sve vesti zaista dobre?

Sa svim ovim to mu ide u korist, ta bi moglo da zaustavi melatonin na njegovom putu ka velikom meunarodnom uspehu? Jedan faktor koji staje na put melatonina ka svetski najpopularnijem dodatku je delovanje vlade. Engleska i Kanada se odnose prema melatoninu drugaije od Sjedinjenih Drava, kao to je prikazano u tabeli 3.
Tabela 3. Kontrola melatonina u Engleskoj, Kanadi i Sjedinjenim Dravama
Delimino reenje za osteoporozu?

Dr Ruven Sandik (Reuven Sandyk) sa Medicinskog fakulteta Albert Ajntajn iz Njujorka je nedavno pokazao vodeu ulogu melatonina u spreavanju osteoporoze.41 Izgleda da ovaj hormon igra niz uloga u vezi sa tim. Izgleda da je melatonin neophodan za optimalni metabolizam kalcijuma i pomae snienju nivoa hormona zvanog kortizol koji smanjuje nivo kalcijuma. Melatonin takoe utie na grupu hemikalija zvanih prostaglandini (PGE). Jedan odreeni prostaglandin, PGE2 je izgleda uzrok gubitka kotane mase. Melatonin blokira sintezu prostaglandina, umanjujui na taj nain nivo jedinjenja koje je tetno za zdravlje kostiju.42 Viestruki korisni efekti melatonina pored poboljanja sna i reavanja problema sa dugotrajnim letom su rezimirani u tabeli 2.
Tabela 2. Verovatni efekti melatonina - titi od oteenja slobodnim radikalima iz odreenih kancerogenih supstanci, herbicida i zraenja - Spreava ili pomae u borbi sa tumorima - Odlae neke efekte starenja - Poboljava imunitet - Pomae u izlaenju na kraj sa stresom - Poveava sposobnost doivljavanja zadovoljstva - Sniava holesterol, krvni pritisak i rizik od problema sa sranim ritmom - Sniava rizik od osteoporoze
Zabrana prodaje u Engleskoj i Kanadi - Smatra se lekom, mora se dobiti na recept lekara za specifina medicinska stanja Sjedinjene Drave dodatak ishrani - Usled zakona iz 1994. godine, koji je odobrio Kongres, FDA ne moe da ispituje dodatke ishrani u pogledu efektivnosti ili bezbednosti. - Proizvoai nisu obavezni da predstavljaju dokaze o istoi ili ak da pokau da je melatonin uopte prisutan u proizvodu. - Boice u Sjedinjenim Dravama ne sadre napomene o vlasnitvu proizvoaa. - Novije analize su utvrdile da 4 od 6 proizvoda melatonina sadri neodreene neistoe.
Zapazite da se u Engleskoj i Kanadi ovo jedinjenje legalno moe nabaviti samo preko recepta.43 U Sjedinjenim Dravama, melatonin se smatra dodatkom ishrani. Zakon zabranjuje da FDA pregleda jedinjenja oznaena kao dodaci ishrani u pogledu efektivnosti ili bezbednosti.44 Ovaj nedostatak nadgledanja izaziva odreenu zabrinutost.
Pitanja o istoi
Jedan od najveih razloga za zabrinutost predstavlja istoa jedinjenja reklamiranih kao melatonin. U Sjedinjenim Dravama proizvoai dodataka nisu obavezni da iznesu dokaze o istoi bilo kom nadzornom telu niti da identifikuju proizvoaa melatonina. Distributeri oigledno to smatraju informacijom o vlasnitvu.45 Zabrinutost u vezi sa ovom praksom je opravdana. Od est analiziranih proizvoda, utvreno je da etiri sadre neistoe koje se, bar prvobitno, hemijski nisu mogle identifikovati.46 Imajui u vidu prethodni sluaj L-triptofana, to je zloslutan scenario. Mnogi e se setiti kako je L-triptofan, jedinjenje strukturno slino melatoninu, bio povezan sa preko 40 smrtnih sluajeva i oko 2.000 degenerativnih bolesti usled neistoa u proizvodu.47 Prema sopstvenim etiketama, neki proizvodi melatonina su dobijeni iz ivotinjskih izvora
MELATONIN
149
je i dr Rajter, koji je izgleda spreman da olako tumai medicinsku literaturu o melatoninu u pozitivnom svetlu, ostaje veran svom ugledu ozbiljnog naunog istraivaa i priznaje da ne postoji ubedljiv dokaz da e melatonin poboljati neiji seksualni ivot...52 Radi ravnotee, Rajter istie da neki efekti melatonina u spreavanju starenja mogu da pomognu ouvanju seksualne funkcije do vee starosti. Meutim, to bi bilo oekivano. Ako ovaj hormon zaista pomae ouvanju opteg stanja mladosti, oekivali bismo da ove koristi pogoduju svim sistemima, ukljuujui seksualne i reproduktivne sisteme. Neke reproduktivne koristi melatonina su otkrivene. Junoafriko istraivanje je utvrdilo da su mukarci sa veim koliinama melatonina u krvi imali vee koliine melatonina u semenoj tenosti. Te osobe su imale bolju pokretljivost sperme, kvalitet povezan za poboljanom plodnou.53 Sa druge strane, postoje neki drugi dokazi koji ukazuju da melatonin moe da smeta seksualnim i reproduktivnim funkcijama. Visoki nivo melatonina spreava ivotinje da prou kroz pubertet.54 Ovo delovanje se naziva antigonadotropni efekat.55 Sluaj oveka u srednjim dvadesetim godinama koji nikada nije proao kroz pubertet ilustruje taj efekat. On je ispitan zbog kanjenja seksualnog sazrevanja i utvreno je da ima nivo melatonina koji je bio pet puta vei od normalnog. Na kraju je konano proao kroz pubertet poto se njegov nivo melatonina spustio do normalnog opsega.56 Preterano veliki nivo melatonina je takoe povezan sa neplodnou kod ljudi. Nedavno istraivanje atletiarki je utvrdilo da su one koje su propustile menstrualne cikluse imale nivo melatonina dvostruko vei u odnosu na atletiarke koje su jo uvek imale menstruaciju.57 Naravno, to postavlja pitanje ko je stariji. Kao to emo kasnije videti, povien nivo melatonina moe da bude rezultat vebanja. Zauzvrat, mogue je da je nastali poveani nivo melatonina zatim smanjio enske reproduktivne funkcije.58 Prema tome, abnormalno velike koliine melatonina (kao to su one koje se mogu dobiti uzimanjem dodataka ili vrenjem veoma strogog atletskog treninga) mogu da rade protiv reproduktivnih interesa osobe.
ukljuujui kravlja pinealna tela.48 To pitanje je dobilo nov znaaj sa nedavnim utvrivanjem da se neuroloka oboljenja kod ivotinja, kao to je bolest ludih krava, mogu prenositi na ljude. Deseto poglavlje: Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje bavi se ovim i drugim bolestima kod ivotinja. Pored toga, u vezi sa pitanjima o zagaenju melatonina postoji jo jedan znaajan razlog za zabrinutost. Proizvoai ne moraju nikome da dokau da je bilo koja koliina melatonina uopte prisutna u proizvodu. To, naravno, postavlja pitanja o efektivnosti dodatka.
Opasnosti od dugoronih efekata nisu poznate

ak i kada bismo bili ubeeni da su svi dodaci melatonina 100% isti i da sadre upravo onoliko jedinjenja koliko je obeano, i dalje postoje sumnje. Uprkos prvobitnim predlozima o bezbednosti melatonina, koji su dugoroni problemi sa uzimanjem velikih koliina dodataka, sa tako dalekosenim efektima? ak je i dr Rajter, jedan od najveih zastupnika melatonina, bio suzdran i nedavno priznao 1995. godine da je veina istraivanja o melatoninu ukljuivala samo mali broj ljudi i da jo uvek ne znamo ko ne bi trebalo da uzima dodatke melatonina.49 U stvari, doze uzete daleko iznad normalnog fiziolokog nivoa mnogih dodataka tokom odreenog perioda vremena esto prouzrokuju vie problema nego to ih reavaju.50 Na ovom mestu je vredno napomenuti ironini preokret kod jedne od najranijih tvrdnji o melatoninu. Problemi koji nastaju prilikom dugotrajnog leta su se pogorali u grupi kojoj je zadato da poinje sa uzimanjem dodataka nekoliko dana pre puta, umesto da eka do dana leta. Ovaj nalaz ukazuje da redovno uzimanje melatonina moe da sprei neke od korisnih efekata jedinjenja kada su potrebni.51
Seksualni i reproduktivni efekti melatonina: mogui ma sa dve otrice

U oblasti seksualnih efekata, melatonin se nije pokazao od koristi. Moglo bi se ispostaviti da je ma sa dve otrice. U okviru normalnih fiziolokih granica, vii nivo melatonina u krvi moe da koristi seksualnom zdravlju. Meutim, u abnormalno velikim koliinama mogu da postoje neeljeni sporedni efekti. Izvetaji laika proglaavaju melatonin kao pojaiva seksualnih sposobnosti, ali ne postoje nauni dokazi koji bi potvrdili tu tvrdnju. ak
Melatonin reaguje sa prepisanim lekovima

U naem ranijem objanjenju funkcije oksidacionih reakcija i slobodnih radikala, spome-
150
nuto je da oni mogu da unite otrove ili neeljene strane materije. Poto melatonin uklanja slobodne radikale, umanjie koliinu slobodnih radikala u telu i mogao bi razarajue da pogaa osobe na prepisanim lekovima. Razlog za to je to veina onoga to danas nazivamo terapija lekovima ukljuuje hemikalije prema kojima se telo odnosi kao prema otrovima. Reakcije oksidacija i slobodni radikali pomau odstranjivanju nekih od tih lekova iz sistema. Razlog za zabrinutost je da e se smanjenjem tog delovanja nivoi odreenih lekova u krvi poveati proizvodei potencijalno razarajue efekte. Na primer, mevakor (lovastatin), popularni lek za snienje holesterola, i koumadin (varfarin), esti lek protiv zgruava-nja krvi, se oslanjaju na slobodne radikale i oksidaciju koristei uveni citohrom P450 sistem iz jetre. Pokazano je da smanjenje te funkcije prouzrokuje otar bol miia i stvarno razaranje miinog tkiva usled prekomernog nagomilavanja lovastatina u krvi. Jo gori su rezultati varfarina. Kada se ova funkcija smanji, moe se razviti preterani nivo leka. To zauzvrat moe da stvori sklonost ka ozbiljnom ili smrtonosnom krvarenju usled prekomernog razreivanja krvi. Veliki broj uobiajenih lekova se oslanja na taj sistem i u njih spadaju: antibiotik eritromicin, pilule za krvni pritisak nifedipin (prokardija); kvinidin (stabilizator sranog ritma); lek protiv gljivica ketokonazol (nizoral); i pilule protiv alergije terfenadin (seldan).59 Rezime napomena i nepoznatih dejstava melatonina je prikazan u tabeli 4.
nae telo proizvodi. To e nam garantovati poboljane zalihe istog melatonina u bezbednim koliinama.
Kako da poveamo na nivo melatonina

Ako nadzornik fabrike eli da pobolja proizvodnju na traci, verovatnoa uspeha e se poveati ako je temeljno upoznat sa svakim aspektom proizvodnog procesa. Slino tome, ako elimo da popravimo na nivo melatonina, moramo da shvatimo kako telo proizvodi ovaj vitalni hormon. Proizvodnja melatonina se odigrava u pinealnom telu, siunom organu koji se nalazi tano u centru mozga.60 Njegova lokacija je prikazana na slici 2.
Slika 2. Anatomija pinealnog tela Pinealno telo
Hipofiza
Tabela 4. Upozorenja i nepoznata dejstva dodataka melatonina - istoa - Preciznost etiketa u vezi sa koliinom - Potencijalni dugoroni tetni efekti - Mogui neeljeni sporedni efekti velikih doza, kao to je smanjena plodnost - Mogua opasna interakcija sa prepisanim lekovima
Kuda idemo odatle?

Da li postoji bilo kakav nain da bezbedno koristimo ovaj udesni dodatak u svetlu moguih neeljenih efekata, zabrana prodaje u nekim zemljama, i medicinskih strunjaka koji postavljaju druga pitanja o tetnim efektima? Na sreu, postoji. Kao to je ranije navedeno, melatonin je prirodni hormon koji proizvodi svako normalno ljudsko bie. Moemo da nauimo kako da poveamo koliine melatonina koje
Ova lezda je veliine zrna kukuruza i ima oblik siune iarke. Izgled objanjava koren njenog imena. Latinski pinealis je izvedeno od pinea to znai iarka. Kao svedoanstvo o njenom znaaju, pinealno telo je prva lezda koja se formira tokom razvoja ljudskog fetusa. Jasno se izdvaja ve tri sedmice posle zaea.62 Znaajno je napomenuti da pinealno telo nije samo fabrika melatonina. Ova siuna lezda lui najmanje etiri znaajna jedinje-nja,63,64 kao to je navedeno u tabeli 5. Postoji nekoliko koraka u hemijskoj proizvodnji melatonina. Oni su naznaeni u tabeli 6. Za one koji su upoznati sa biohemijom, biohemijska ema biosinteze melatonina je ukljuena u dodatak VIII.
MELATONIN
Tabela 5. Sekreti pinealnog tela Epitalamin - Protein za koji se smatra da poveava kapacitet uenja i usporava starenje Serotonin - Podie raspoloenje i utie na spavanje i bol Arginin vazotocin - Moan protein sposoban za brzo izazivanje dubokog sna Melatonin - Noni hormon koji popravlja i podmlauje
151
nal od oiju, pokree lezdu da proizvodi melatonin, koji se izluuje u krvotok.67 Testovi na ivotinjama ukazuju da mrenjaa oka takoe moe direktno da proizvodi melatonin. Pod uslovima mraka, tkivo zadnjeg dela oka moe samostalno da deluje u proizvodnji melatonina.68 Melatonin se ne skladiti u pinealnom telu; on naputa lezdu prostom difuzijom.69 Vreme poluraspada je kratko tokom prvih nekoliko minuta, posle ega dolazi druga, dua faza.70 Kao rezultat toga ne moemo se za danas oslanjati na jueranji melatonin. Potrebne su nam vee koliine melatonina svake veeri. Neki od faktora ukljueni u proizvodnju melatonina u telu su rezimirani u tabeli 7.
Tabela 6. Koraci u proizvodnji melatonina 1. Pinealno telo uzima iz krvi aminokiselinu triptofan. 2. Triptofan se u lezdi pretvara u serotonin. 3. Serotonin se pretvara u melatonin. 4. Enzim zvan NAT (N-acetil transferaza) mora biti prisutan za konani korak. Bez dovoljnih koliina NAT-a, proizvodnja melatonina se oteava.
Tabela 7. Faktori ukljueni u proizvodnju melatonina - Telo ne skladiti melatonin. Neophodna je dnevna proizvodnja. - Svetlo/mrano signali iz mrenjae putuju kroz optiki nerv do mozga gde se kombinuju sa signalima iz naeg telesnog asovnika, govorei lezdi da zapone i da prekine proizvodnju melatonina. - Melatonin takoe moe direktno da proizvodi mrenjaa u uslovima mraka, bez ukljuivanja pinealnog tela u to.
Regulacija proizvodnje melatonina

Uprkos onome to moe da izgleda kao veoma pravolinijski hemijski proces, telo paljivo regulie proizvodnju melatonina.65 Proces je u velikoj meri kontrolisan ciklusom svetlomrano. Optimalna proizvodnja melato-nina se javlja jedino nou i zavisi od tamnog okruenja. Noni nivo uglavnom dostie vrh oko dva ujutru do tri ujutru, kao to je prikazano na slici 3. U toku ovih nonih asova, nivo melatonina je 5 do 10 puta vei nego tokom dana.66 Signali svetlo-mrano se prenose preko optikih nerava do kontrolnog centra u mozgu u kome se nalazi na telesni asovnik. Ovaj asovnik, zauzvrat, govori pinealnom telu da ne proizvodi melatonin kada se signal svetlosti prenosi od oiju. Kada kontrolni centar prima mraan sigSlika 3. Variranje nivoa melatonina tokom dana
Melatonin (pg/ml)
80 70 60 50 40 30 20 10 0 2 po podne Vee 2 ujutru 7 ujutru
Poveanje koliine melatonina na prirodan nain

Kako sada moemo da primenimo razumevanje hemije i regulacije melatonina tako da poboljamo proizvodnju ovog bitnog hormona u naim sopstvenim telima? Ostatak poglavlja e obezbediti odgovore na to pitanje.
Izloite se sjajnom svetlu poetkom dana

Jedno od prvih i veoma uglednih istraivanja koje je ispitivalo vezu izmeu dnevnog svetla i melatonina je objavljeno 1988. godine. Istraivai u Finskoj su utvrdili da su pacovi koji su izloeni prirodnoj dnevnoj svetlosti imali znaajno vii nivo nonog melatonina od druge grupe pacova koja je imala podjednaku koliinu izloenosti vetakom svetlu.71 Razlika u nivou melatonina ove dve grupe je prikazana na slici 4. Prirodna svetlost je neverovatno intenzivnija od vetake. Prirodna svetlost moe da dosegne 3.000 luksa pri svetlom sunanom danu.72 Svetlo unutranjeg okruenja moe da
Vreme dana
152
Slika 4. Prirodna svetlost je najbolja za proizvodnju melatonina
Melatonin (ng/l)*
4,0 3,5 3,0 2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0 10:00 14:00 18:00 22:00 2:00 6:00 10:00 (ng/l)* - nanograma (milijarditih delova) po litru

Tabela 9. Starijim ljudima je potrebno vie suneve svetlosti ivahnost se smanjuje kako godine prolaze, ostavljajui manje vitalnosti sa kojom se moe opirati nezdravim uticajima; otuda vea potreba starijih da dobijaju dosta suneve svetlosti i sveeg, istog vazduha.
Vetaki Prirodni
Nou izbegavati izlaganje svetlu

Pre vie godina je utvreno da je nono svetlo smanjivalo proizvodnju melatonina kod ljudi.77 Znaajno je izbegavati izlaganje svetlosti nou i ujedno ga poveati na najveu meru tokom dnevnih asova. Znamo da nizak intenzitet svetlosti (50 luksa) nije problem, ali da nivo od 500 luksa i vie nou znaajno umanjuje oslobaanje melatonina. Uzimajui u obzir tu informaciju, poeljno je umanjiti na najmanju moguu meru izlaganje svetlosti nou, a tamo gde je svetlo neophodno u nonim asovima (na primer, budei se da bi se koristilo kupatilo) treba koristiti to je mogue priguenije svetlo. U zapadnim zemljama, navika ostajanja budnim do kasno nou je generalno povezana sa izlaganjem znaajnim koliinama svetlosti tokom tih asova. Sa stanovita proizvodnje melatonina, bilo bi bolje otii u krevet ranije kako bi se iskoristila prednost none tame, a zatim rano ustalo. Zdravstvena prednost ranijeg odlaenja u krevet istaknuta je pre vie od veka od strane ve citiranog autora, to je navedeno u tabeli 10.
Tabela 10. San je bolji pre ponoi San je vredniji daleko vie pre nego posle ponoi. Dva sata dobrog sna pre ponoi je vrednije nego 4 sata posle ponoi.
Vreme dana
obezbedi samo 400 luksa, to je manje od 15% intenziteta dnevne svetlosti.73 Ovo medicinsko istraivanje opravdava savet koji je dat pre vie od jednog veka, od strane jednog autora, naveden u tabeli 8.74
Tabela 8. Suneva svetlost prirodni zadivljujui isceljujui agens Invalidi su esto uskraeni za dnevnu svetlost. To je jedan od prirodnih najmonijih isceljujuih agensa. Veoma je jednostavno, prema tome nije pomodan lek, uivati u zracima Boijeg sunevog svetla i ulepati nae domove njegovim prisustvom.
Postoji zanimljivo opaanje u vezi sa posebnim potrebama za vie sunevog svetla kako starimo. Razmotrite ove tri injenice: - Izgleda da melatonin usporava proces starenja. - to smo stariji to manje proizvodimo melatonin. - Izlaganje prirodnoj svetlosti tokom dana poveava proizvodnju melatonina nou. Zakljuujemo da u cilju usporavanja procesa starenja, moemo da poboljamo nau proizvodnju melatonina veim izlaganjem sunevoj svetlosti, to pomae odlaganju prirodnog slabljenja proizvodnje melatonina. Citirani autor je razumeo tu potrebu starijih da dobijaju vie suneve svetlosti, shodno njegovoj izjavi prikazanoj u tabeli 9.75 Sjajna svetlost kao to je suneva, takoe moe da povea proizvodnju serotonina tokom dana to zauzvrat moe da sprei depresiju i zamor.76
Vebanje poboljava proizvodnju melatonina

Ranije istraivanje Kara i saradnika je ispitivalo sedam zdravih ena. Oni su utvrdili da je jedan sat vebanja na sobnom biciklu mogao da udvostrui ili utrostrui nivo melatonina.78 Druga istraivanja su takoe pokazala da fiziko vebanje moe da pobolja nivo melatonina.79
Jedite hranu bogatu melatoninom

Melatonin je prisutan u mnogim namirnicama. Konzumiranje namirnica bogatih prirodnim melatoninom80 moe da povisi nivo melatonina u krvotoku. Namirnice bogate melatoninom su navedene u tabeli 11.81,82
MELATONIN
Tabela 11. Namirnice bogate melatoninom (Pikograma po gramu hrane) Jeam Banana Paradajz umbir Pirina Kukuruz Ovas 378 460 500 583 1006 1366 1796
153
nju melatonina. Ako je ljudima takoe potreban vitamin B6 za proizvodnju serotonina, poveanje unosa ovog vitamina e pomoi poveanju nivoa melatonina. Bogati izvori vitamina B6 su navedeni u tabeli 13.86
Tabela 13. Namirnice bogate vitaminom B6 (mg/100 g) Pasulj Soivo Orasi Banane Seme susama Seme suncokreta Srce artioke Slatke paprike 0,51 0,54 0,56 0,58 0,79 0,81 0,94 2,22
Jedite hranu bogatu triptofanom

Kao to smo zapazili, triptofan je neophodan pinealnom telu za proizvodnju i serotonina i melatonina. Zbog toga mislimo da je triptofan znaajno jedinjenje koje treba jesti u obimnim koliinama ako elimo da na nivo melatonina bude na najboljem nivou.83 Istraivanja na ivotinjama su zaista pokazala da poveane koliine L-triptofana mogu da proizvedu etvorostruki porast nivoa melatonina u krvi. Iznenaujue je bilo da su ivotinje koje nisu imale pinealno telo pokazivale isti upeatljiv rast. To obezbeuje dokaze o sposobnosti creva da proizvodi melatonin iz triptofana. To su dobre vesti, poto pinealno telo kod starijih ivotinja tei da gubi sposobnost proizvodnje melatonina od gradivnih blokova triptofana i serotonina usled smanjenja koliine enzima NAT, koji je ranije spomenut u proizvodnji melatonina. Bogati izvori triptofana su navedeni u tabeli 12.84
Tabela 12. Namirnice bogate triptofanom (mg/100 g) Punomasno mleko Crnooki pasulj Crni orasi Badem Seme susama Brano od glutena Peene semenke bundeve Tofu 46 267 290 322 358 510 578 747
Postoje dokazi da je kalcijum znaajan molekul za pinealno telo da bi proizvodilo melatonin. Jedno istraivanje je pokazalo da se kod ivotinja kojima je davana hrana u kojoj je nedostajao kalcijum razvilo skupljeno pinealno telo.87 Dalja potpora za znaaj kalcijuma se vidi u razornim rezultatima na nivo melatonina lekova koji blokiraju kalcijumove kanale. U istraivanjima na ivotinjama, ovi uobiajeni lekovi za probleme srca i povienog krvnog pritiska su umanjivali nivo melatonina.88,89 Namirnice bogate kalcijumom su navedene u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama.
Uzdravanje od hrane i gladovanje poboljavaju proizvodnju melatonina

Utvreno je da ogranieni unos hrane kod eksperimentalnih ivotinja proizvodi mladalaki ciklus melatonina i produava ivotni vek.90 Moe da postoji niz razloga za ove korisne efekte. Testovi na ivotinjama pokazuju da u stvari postoji ouvanje pinealne funkcije pri hronino spartanskoj ishrani. U jednom istraivanju, konstantno ograniavanje hrane je umanjilo pad melatonina i nivoa NAT enzima koji se obino javlja starenjem.91 Na kraju istraivanja, pacovi kojima je dozvoljeno da jedu koliko god su eleli imali su nivo melatonina i NAT-a koji su iznosili samo polovinu u odnosu na one pacove koji su bili retko hranjeni. Meutim, obe grupe pacova su pokazale povieni nivo serotonina u pinealnom telu. Ovo istraivanje ukazuje da starije ivotinje gube sposobnost da efektivno proizvode melatonin usled smanjenih nivoa NAT-a koji predstavlja kljuni enzim neophodan za pretvaranje serotonina u melatonin. Rea ishrana tei da ouva deo gubitka NAT funkcije koji se odigrava sa starenjem.
Na Medicinskom fakultetu mi je reeno da je mleko bogat izvor triptofana, ali kao to moete da vidite, mnoge biljne namirnice su daleko bogatije ovom znaajnom animokiselinom.
Vitamin B6 moe da povea nivo melatonina

U istraivanjima na ivotinjama, izgleda da je vitamin B6 neophodan za proizvodnju serotonina iz triptofana.85 Serotonin je, setiete se, jedinjenje koje pinealno telo koristi za proizvod-
154
Ne samo da je uzdravanje od hrane korisno ve izgleda da samo gladovanje pomae ouvanju funkcije pinealnog tela. Dr Gerald Hojter (Gerald Huether) sa Psihijatrijskog univerziteta u Gotingenu u Nemakoj je sveobuhvatno razmatrao ovo pitanje.92 Gladovanje u stvari sniava proizvodnju melatonina u pinealnom telu, ali poveava melatonin tokom dana na nivo obino vien samo nou.93 Reenje ovog paradoksa lei u injenici da su Hojter i drugi uvideli da gladovanje poveava proizvodnju melatonina van pinealnog tela. Kljuno mesto gde se to odigrava su specijalizovane crevne elije zvane enterohromafine elije. Njegova teorija je da gladovanje uva pinealno telo doputajui mu da ne radi toliko naporno, i dozvoljavajui da crevni sistem preuzme deo rada pinealnog tela u proizvodnji melatonina. Njegova teorija je ubedljiva ali ipak, veina se pita kako uzdravanje od hrane moe da pomogne crevnom sistemu da proizvodi vie melatonina. Hojter pretpostavlja da je to usled relativnog poveanja koliine triptofana u crevu tokom gladovanja. Setiete se da je triptofan kljuna aminokiselina (ili gradivni blok belanevina) koji telo koristi za proizvodnju melatonina. Mnogi ljudi misle da veina belanevina koje nae telo vari dolazi iz hrane koju jedemo. Meutim, u normalnim situacijama, dve treine belanevina koje vari crevo dolazi iz samog tela. Na primer, crevne elije imaju veoma kratak ivotni vek, i kada umru, same budu svarene unutar creva. Znaajne koliine sluzi bogate belanevinama se takoe vare svakog dana. injenica je da su ova tkiva bogata triptofanom u poreenju sa tipinim namirnicama koje jedemo, a koje su relativno siromaan izvor ove aminokiseline. Rezultat je da stanje gladovanja obezbeuje laki pristup triptofanu ovim specijalnim crevnim elijama, na osnovu koga mogu da proizvode melatonin i da oslobode pinealno telo dela njegovog rada. Videli smo nekoliko naina ishrane i drugih delovanja koja mogu da poveaju proizvodnju melatonina u naem telu na prirodan nain. Ove ivotne navike su saete u tabeli 14. Neke navike e dovesti do sniavanja proizvodnje melatonina. One su navedene u tabeli 15. Istraivanja ukazuju da stres i slabe vetine izlaenja na kraj sa stresom umanjuju proizvodnju melatonina.94 Prema tome, pronalaenje odgovarajuih mehanizama za izlaenje na kraj i kontrolu stresa, kako je opisano u 14. poglavlju: Stres bez potresa, je neophodno za prirodno ostvarivanje najboljeg nivoa melatonina.

Tabela 14. Navike koje poveavaju proizvodnju melatonina - Poveano izlaganje prirodnoj svetlosti i to je mogue manje izlaganje vetakom svetlu. - Spavanje u totalnom mraku. - Ishrana namirnicama koje su bogate melatoninom, triptofanom i vitaminom B6. - Izbegavanje nedostatka kalcijuma. - Ograniavanje unosa hrane uopte. - Upranjavanje gladovanja naroito u nonim asovima.
Tabela 15. Faktori naina ivota koji umanjuju proizvodnju melatonina - Stres - Kofein (smanjuje proizvodnju melatonina na polovinu u toku 6 sati) - Alkohol (smanjenje do 41%) - Duvan
Kofein treba izbegavati; on stimulie telesni sistem hormona za stres (simpatiki nervni sistem) i tei da oslabi proizvodnju melatonina. Moe da umanji proizvodnju melatonina u toku 6 asova.95 Nesanica i poremeen san su obino rezultat. Moda je najee upotrebljavano sredstvo korieno u pokuaju da se izae na kraj sa stresnim situacijama irom sveta - alkohol. Meutim, alkohol se ne moe primenjivati kao lek za poboljanje proizvodnje melatonina kod osoba pod stresom. Alkohol umanjuje nivo melatonina.96 I samo dva meana pia uzeta oko 7 asova popodne mogu da umanje proizvodnju melatonina u toku ak pet ili vie asova kasnije. Proizvodnja melatonina je smanjena za do 41% u pono. Duvan je izgleda jo jedan proizvod koji umanjuje stvaranje melatonina. Istraivanja ukazuju da puai imaju nii noni nivo melatonina od nepuaa.97 To moe da pomogne objanjenju dobro poznatog sporednog efekta puenja: kvalitet sna uopteno gledano pati.
Proizvodnja melatonina umanjena odreenim lekovima

Simpatika nervna stimulacija je neophodna za proizvodnju melatonina. Moe se poremetiti nizom lekova ak i ako je neophodan uslov mraka nou obezbeen.98 Odreeni lekovi smanjuju nivo melatonina. Lekovi za umirenje haloperidol i hlorpromazin blokiraju konani korak u pretvaranju serotonina u melatonin.99 Pokazano je da beta blokatori
MELATONIN
155
kao to je propranolol i drugi znaajno umanjuju nivo melatonina.100 Oni blokiraju kljunu hemijsku stimulaciju pinealnog tela nou. Drugi lekovi mogu da smanje nivo melatonina. Lekovi za spavanje ukljuujui benzodijazepine predstavljaju problem u pogledu ovoga.101 Psihijatrijski lekovi ukljuujui one koji deluju poveavajui nivo serotonina mogu da spree proizvodnju melatonina.102 Nesteroidni lekovi za spreavanje zapaljenja se esto koriste za leenje bolova i zapaljenja. Oni pronalaze svoj put kao lekovi za glavobolju, za predmenstrualni sindrom, pa ak i za prehladu i grip. Pokazano je da ak i samo 400 mg esto korienog ibuprofena umanjuje pinealnu proizvodnju melatonina.103 Uoeno je da dugodelujui oblik indometacina, kada se uzima u dozi od 75 mg u 6 popodne, u potpunosti spreava rast melatonina koji se javlja nou.104 ak i preterano unoenje vitamina B12 moe da smeta proizvodnji melatonina. Jedno istraivanje je utvrdilo snieni nivo melatonina u vezi sa unoenjem 3 mg vitamina B12 dnevno.105 Lekovi i dodaci koji smanjuju proizvodnju melatonina su navedeni u tabeli 16.
Da li treba izbegavati elektromagnetna polja?

Verovatno postoji malo oblasti koje su tako sporne kao elektromagnetna polja. Ova oblast je ispunjena emocijama zbog tehnolokog sveta u kome ivimo i znaajnog izlaganja veine nas takvim izvorima. Dr Rajter se zalae za to manje izlaganje elektromagnetnim poljima, navodei neka prvobitna istraivanja koja ukazuju da neki izvori elektromagnetnih polja mogu da snize nivo melatonina.106 Argumenti nisu dovoljno impresivni da bi me naveli da se preselim u peinu ili umu (Rajter ne predlae takav drastian pristup), ali je teko osporavati mudrost tvrdnji koje se zalau za izbegavanje elektromagnetnih polja to je vie mogue. Na primer, sedenje malo dalje od kompjuterskog monitora, menjanje vaeg elektrinog ebeta za neko staromodnije vuneno ebe, ili dranje to je mogue vee razdaljine izmeu vas i drugih kunih elektrinih ureaja moe da bude razumno.
Rezime
Melatonin je jedinjenje koje neverovatno obeava. Meutim, tek poinjemo da uimo o njegovim sporednim efektima. Korienje velikih koliina dodataka melatonina moe u nekim sluajevima da izazove znaajnu tetu. Izgleda da je najrazumniji pristup naglaavanje pristupa prirodnog naina ivota koji poboljava nivo ovog izuzetnog hormona. Nekima ovo moe da zvui previe jednostavno. Moe takoe jako da podsea na one stvari koje su nae majke i bake naglaavale: zdrava ishrana, redovno fiziko vebanje, redovnost u spavanju, izbegavanje kasno nonih aktivnosti, sunanje, itd. Uprkos jednostavnosti ovih mera, medicinska istraivanja pokazuju njihovu efektivnost. Meutim, postoje neke stvari koje ak ni mama, niti baka nisu uvidele: znaaj namirnica bogatih triptofanom i melatoninom, i opasnost od lekova koji su nekada smatrani bezazlenim. Nae rastue razumevanje melatonina moe zaista da promeni nain na koji pokuavamo da odgovorimo na esto postavljeno pitanje: Zato sam toliko umoran? Kada se borimo sa linim zamorom, moemo da se naemo u situaciji da u mislima pregledamo listu faktora koji utiu na nivo melatonina. Takav pristup moe da pomogne veini ljudi da bezbedno poveaju svoj nivo energije, svedu zamor na najmanju moguu meru i iskuse itav niz drugih dobrobiti.
Tabela 16. Lekovi i dodaci koji smanjuju koliinu melatonina Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja Beta blokatori i blokatori kalcijumovih kanala Lekovi za smirenje i za san Vitamin B12 (3 mg na dan) Lekovi protiv depresije
Odreene traume umanjuju proizvodnju melatonina

Ono to su zdravstveni radnici nekada zvali nesreni sluajevi se sada nazivaju nenamerne povrede. Razlog za promenu terminologije je to to su ti nesreni sluajevi koji su esto izazivali invalidnost i ugroavali ivot esto spreivi ne predstavljaju samo nesrean preokret sudbine. Kvadriplegiari tipino imaju prekid nervnih veza izmeu grupa elija koje oslobaaju hemijske glasnike (gornja vratna ganglija) i pinealnog tela. Uoeno je da nema varijacija dan/no u nivou melatonina u urinu uprkos proizvodnji veih koliina melatonina koji u stvari dostie vrh tokom dana. injenica je da kvadriplegiari imaju smanjene periode ukupnog sna i umanjeni procenat dubokih obnavljajuih stupnjeva sna (tehniki zvanih stadijum 3 i 4 sna).
10. poglavlje
Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje

U sredu 20. marta 1996. godine bolest ludih krava je dospela na naslovne strane irom sveta. Udarne talase je stvarala grupa uglednih britanskih naunika koji su otkrili da je smrtonosna stona bolest verovatno prenosiva na ljude.1 Novosti su dovele britansku industriju mesa u pravi zastoj. Englezi su izbegavali prodavnice mesa. Evropska unija i itav niz drugih zemalja je zabranila britansku govedinu. Kada se praina slegla, uvoz govedine je zabranjen u 23 zemlje. Od 1986. godine, autopsije na britanskim kravama koje su umirale od bolesti ludih krava su otkrile infekciju nervnog sistema koja je proizvela male rupe u mozgu. Kada je posmatran pod mikroskopom, mozak je u stvari izgledao kao suner. Sunerasti izgled je doveo do nastanka naunog imena bolesti: govea spongiformna encefalopatija (Bovine Spongiform Encephalopathy, ili BSE). Ovo glomazno ime bi se doslovno moglo prevesti: kravlje (govee) suneroliko (spongiformna) oboljenje mozga (encefalopatija). Laiki izraz bolest ludih krava, pored toga to ga je daleko lake izgovoriti i zapamtiti, takoe predoava injenicu da se kod zaraenih krava esto razvijaju mentalno propadanje i abnormalnosti ponaanja. Prethodno pitome ivotinje postaju lako razdraljive, nervozne ili agresivne. esto gube na teini i razvijaju ozbiljne probleme sa koordinacijom pre nego to umru u roku od dve nedelje do est meseci.2 Broj zaraenih krava je zapanjujui, kao to je navedeno u tabeli 1.3
Tabela 1. Sluajevi bolesti ludih krava - Preko 168.000 grla stoke je zaraeno izmeu 1986. i 1997. godine. - Oko 120 novih sluajeva sedmino je otkrivano u Britaniji prilikom pisanja ove knjige.
mozga koja se mogu prenositi sa jednog ivog organizma na drugi. Ova oboljenja se tehniki nazivaju prenosive spongiformne encefalopatije. Mnogi britanski potroai su izgleda godinama teili sebe da je malo verovatno da se BSE rairi sa krava na ljude. Meutim, ak je i pre marta 1996. godine postojala ozbiljna zabrinutost u vezi sa rizikom po ljude, poto je bilo poznato da prenosive encefalopatije pogaaju mnoge druge ivotinje pored stoke. Mievi, ovce, koze, majmuni, svinje, vizoni i druge ivotinje, svi su dobili spongiformnu encefalopatiju kada im je dato meso stoke za koju je poznato da ima oboljenje. Utvreno je oko 20 ivotinjskih vrsta koje oboljevaju od bolesti sline BSE. One su navedene u tabeli 2.4
Tabela 2. ivotinje pogoene bolestima koje lie na BSE Stoka Vizon Domaa maka Noj Ovca Mula jelen Gepard Majmun Svinja Puma Mievi Koza Los Ocelot Gemsbok (junoafriki oriks) Arabijski oriks Nijala antilopa Veliki kudu Eland Rogati oriks
Pored toga to je predstavljala uasnu tragediju za stonu populaciju, BSE je vrila mone emocionalne uticaje iz drugih razloga. To je jedno u grupi smrtonosnih oboljenja
tavie, sama stoka je verovatno dobila bolest od neke druge vrste. Epidemija kod britanskih krava je praena do sline spongiformne encefalopatije ovaca zvane skrepi.5 Ova bolest ovaca je dobila svoje ime na osnovu injenice da obolele ovce mogu da postanu mentalno poremeene i poznato je da doslovno struu vunu sa sopstvene koe. Pre nego to se pojavila zabrinutost u vezi sa boleu ludih krava, uobiajena praksa je bila da britanska stoka dobija dodatke proteina u obliku obroka mesa i kostiju drugih ivotinja kao to su ovce.6 Dokazi ukazuju da je praksa hranjenja stoke ovim preraenim leevima
BOLESTI IVOTINJA
157
ovaca (koji su ukljuivali njihove mozgove) omoguila da kravlja populacija dobije BSE. Pre nego to je shvaen pun obim problema, prenoenje bolesti je dalje poveano kada su leevi krava zaraenih BSE-om takoe korieni u procesu proizvodnje stone hrane.7,8 Tako su zdrave krave hranjene ne samo zaraenim tkivima ovaca ve i drugih krava.
Kako prioni prouzrokuju oboljenja?

Jedno od najsloenijih pitanja o prionima je kako agens bez genetikog materijala moe da izazove bolest. Istaknuti istraiva priona, dr Stenli Prusiner (Stanley Prusiner) je doao do verovatnog objanjenja na osnovu svog dugogodinjeg istraivanja. U odlinom lanku u asopisu Scientific American, Prusiner je objasnio trenutno shvatanje o tome kako prioni vre svoj prljavi posao.12 Istraivanja ukazuju da su ti prionski proteini slini po strukturi proteinima koji se prirodno javljaju u mozgovima ljudi i ivotinja. Meutim, prioni se razlikuju od tih slinih normalnih proteina blagim razlikama u svom trodimenzionalnom obliku.13 Blage razlike doputaju ovim proteinima da se kombinuju u nenormalne agregate koji su odgovorni za promene na mozgu koje prouzrokuje bolest zvana Krojcfeld Jakobova bolest (CreutzfeldtJakob disease, CJD) i druge srodne bolesti.14 tavie, kada abnormalni prionski proteini dou u kontakt sa normalnim proteinima mozga, mogu da utiu na normalne proteine koji zatim preuzimaju prionski proteinski trodimenzionalni oblik. Ova promena oblika izgleda otpoinje lananu reakciju u kojoj izmenjeni proteini kasnije utiu na susedne proteine da ine to isto. Rezultat je progresivno razarajua i smrtonosna bolest za koju jo nije poznat lek. Karakteristike priona su saete u tabeli 4.
Tabela 4. Karakteristike priona - Prioni se razlikuju od bakterija ili virusa. - Sastoje se samo od proteina. - Napadaju samo nervni sistem. - Imuni sistem ih ne napada. - Njihova infektivna mo se ne unitava tenostima za sterilizaciju, zamrzavanjem, isuivanjem ili visokim temperaturama sterilizacije. - Oblik prionskog proteina je blago razliit od normalnog proteina. - Oni proizvode lananu reakciju koja prouzrokuje da normalni proteini promene oblik.
Prioni: zastraujui nosioci bolesti

Neko bi mogao da pomisli da obraen obrok mesa i kostiju ovaca ili krava ne moe da nosi bilo kakvu vrstu ozbiljne infekcije. Ipak, leevi se kuvaju kao deo procesa obrade koji na kraju pretvara mrtve ivotinje u hranu za ive organizme. Tano je da bi visoke temperature karakteristine za proces obrade bile dovoljne da ubiju veinu organizama koji nose bolesti. Meutim, tip infektivnog agensa koji je odgovoran za BSE je veoma neobian. Za razliku od veine bolesti koje su prouzrokovane bakterijama ili virusima, BSE je prouzrokovan neim to
Tabela 3. Razorne moi priona - Prioni su infektivne supstance pronaene u ivotinjskim proizvodima korienim za ishranu ivotinja. - Prouzrokuju nekoliko tipova prenosivih spongiformnih encefalopatija kod ljudi i ivotinja. - Ova oboljenja su smrtonosna, bez poznatog leka.
se zove prion. Razorne moi priona su naznaene u tabeli 3. Prioni su veoma otporni proteini koji su naroito zabrinjavajui jer su otporni na veinu oblika dezinfekcija. Zadravaju svoju infektivnost ak i posle normalnih procedura sterilizacija kao to su one koje koriste toplotu i jonizujue zraenje. U stvari, prione ne unitava ak ni temperatura daleko iznad take kljuanja. U laboratorijskom testu na skrepi prionu, odreena infektivnost je i dalje postojala posle celog sata izlaganja suvoj toploti od 360oC.9 Prioni su takoe otporni na zamrzavanje i isuivanje.10 Veliki deo uzroka njihove otpornosti je nesumnjivo povezan sa njihovim neobinim sastavom. Prioni nemaju genetiki materijal i sastoje se u potpunosti od belanevina.11 Sastavljeni su od sloene kombinacije hiljada aminokiselina. Poto neki procesi sterilizacije kao to je jonizujue zraenje deluju tako to razaraju genetiki materijal organizama, prionima se tim merama ne moe nauditi.
Ljudi mogu da dobiju prenosive encefalopatije

Nisu samo ivotinje te koje mogu da dobiju prenosive spongiformne encefalopatije izazvane prionima. Ljudi takoe mogu da dobiju tri takva oboljenja, kao to je navedeno u tabeli 5.15 Ova oboljenja kojima se retko postavlja dijagnoza mogu se posmatrati kao tipovi brzodelujue Alchajmerove bolesti. CJD, najea od tri vrste, tipino se javlja u srednjem staros-
158
Tabela 5. Oboljenja izazvana prionima utvrena kod ljudi - Krojcfeld-Jakobova bolest utvrena u Evropi i Americi (najee prionsko oboljenje) - Gercman-trausler sindrom (ili Gercmantrausler-ajnker sindrom) - Kuru otkrivena na Novoj Gvineji
su zakljuili: Ovi nalazi slue da se jo jednom naglasi potencijalna opasnost koju predstavlja ponovna upotreba instrumenata zaraenih agensima spongiformne encefalopatije, ak i posle temeljnih napora da se oni oiste.
Deset mladih zaraenih Britanaca je probudilo javne zdravstvene zvaninike

Krojcfeld-Jakobova statistika je bila ta koja je dobila panju medicinske zajednice marta 1996. godine. Do tog vremena 10 mladih Britanaca i nekoliko farmera su postali rtve ove razarajue bolesti, kao to je opisano u tabeli 6.
Tabela 6. Britanci umrli od KrojcfeldJakobove bolesti - Deset mladih Britanaca je umrlo od varijante CJD-a. - Prosena starost pri smrti je iznosila 28 godina. - Bolest je trajala do 23 meseca. - Nekoliko britanskih farmera uzgajivaa krava je takoe umrlo od CJD-a.
nom dobu i uopteno izaziva smrt u roku od 6 meseci od dijagnoze.
Prenosivo sa jednog oveka na drugog

Utvreno je da su oboljenja povezana sa prionima prenosiva sa jednog oveka na drugog. To je otkriveno na osnovu istraivanja ranije ljudoderske populacije sa Nove Gvineje koja ja odavala poast svojim mrtvima koristei ritualne kanibalistike obrede. Deca su obino jela mozgove svojih preminulih roditelja tokom tih obreda. Mnoga od njih su dobila bolest slinu CJD zvanu kuru (to na njihovom jeziku znai drhtavica ili podrhtavanje).17 Ponekada je potrebno i do 30 godina da bi se bolest razvila. Mlada deca koja su uestvovala u tim ljudoderskim obredima su izgleda oboljevala bre od svojih starijih roaka koji su takoe jeli zaraene mozgove.18 Postoje i drugi primeri prenoenja ovih razarajuih bolesti sa oveka na oveka. Pre nego to je sintetiki ljudski hormon rasta bio dostupan, osobe kojima je nedostajalo ovo znaajno jedinjenje su ga esto primale iz hipofiza uklonjenih iz ljudskih leeva. Postoje izvetaji da se CJD prenosio ovim procesom. Drugi telesni proizvodi iz ljudskih leeva su takoe bili povezani sa prenosom CJD-a. Tu spadaju ono tkivo (ronjae) i dura mater (prirodna modana ovojnica koriena tokom nekih operacija mozga).19 Medicinski ureaji su prenosili CJD, ukljuujui zaraene elektrode koje su koriene za merenje modanih talasa posebnim EEG testom.20 Jedno fascinantno istraivanje je naglasilo istrajnost ovih priona koji nose bolest.21 Elektrode su koriene za ispitivanje mozga poremeenih pacijenata za koje se ispostavilo da imaju CJD. Oboljenje je nenamerno preneto dvojici drugih pacijenata kada su iste elektrode koriene na njima. Posle poslednje upotrebe na ljudima, prolo je vie od 2 godine. Tokom tog vremena elektrode su iene tri puta i iznova sterilisane etanolom i formaldehidnom parom. Posle ovog dugog intervala elektrode su ponovo primenjene na mozgu impanze. U roku od 18 meseci kod impanze se javila CJD. Autori
injenica da je bolest pogodila grupu osoba ija je prosena starost pri smrti bila manja od 28 godina (i koji su svi bili mlai od 42 godine kada im je utvrena bolest)22 je bila krajnje neobina. Kao to smo ve istakli, CJD je tipino oboljenje starijih osoba. tavie, svih ovih deset osoba je imalo sline simptome, ali su ti simptomi bili razliiti u odnosu na one koji su obino pratili CJD. Na primer, umesto da prouzrokuje smrt u roku od 6 meseci, ova varijanta CJD-a je trajala i do 23 meseca. Obrasci modanih talasa obolelih osoba su se razlikovali u odnosu na uobiajene CJD pacijente, kao i tip mentalnih poremeaja od kojih su patili kako je bolest napredovala.23 Ove neobine odlike bolesti su podstakle grupu vodeih britanskih naunika da izraze zabrinutost da se pojavila nova varijanta CJD-a. Osetili su da je verovatniji izvor ove varijante bio BSE,24 to znai da je ovaj oblik CJD-a prenesen sa kravljeg mesa inficiranog BSE-om. Dalje uslonjavanje zapleta je predstavljalo pojavljivanje zabrinjavajue grupe britanskih farmera zaraenih CJD-om. etiri takva farmera je umrlo od CJD-a u poslednje tri godine. Statistiari su rekli da je malo verovatno da se takva grupa javi prostim sluajem.25 Po mikrobiologu dr Defriju Olmondu (Jeffrey Almond), istraivau i govorniku (na Konferenciji o pojavljujuim infekcijama na Harvardu) Savetodavnog komiteta britanske vlade za BSE, od juna 1997. godine, bilo je 19 potvrenih
BOLESTI IVOTINJA
159
Tabela 8. Zemlje u kojima su otkriveni ljudi i stoka zaraeni prionima
sluajeva ove nove CJD koja prouzrokuje smrt, od kojih se po jedan javio u Francuskoj i Italiji.
CJD sluajevi u Sjedinjenim Dravama

Postoje CJD sluajevi u SAD meu mladim osobama,26 ali do trenutka pisanja ove knjige nisu se smatrali direktno povezani sa boleu ludih krava. Meutim, simptomi se ne razlikuju od britanskog oblika CJD-a. Uvek je smrtonosna, i naroito je bolno kada lanovi porodice posmatraju kako tako mlada rtva umire. Simptomi su navedeni u tabeli 7.27,28
Tabela 7. Smenjivanje simptoma CJD-a kod sluajeva u Sjedinjenim Dravama - Blagi prvi simptomi, kao to su promene u navikama ishrane i spavanja. - Potekoe pri koncentraciji, sporost razmiljanja i gubitak pamenja. - Promene u ponaanju, gubitak vida, gubitak koordinacije. - Grevi i krutost miia i napadi. - Nemogunost da osoba jede, da se sama oblai i koristi toalet, dovodi do smrti.
Ljudi zaraeni prionima

Britanija Francuska Italija
Domaa stoka Uvezena stoka zaraena (iz Engleske) prionima zaraena prionima
Engleska Irska, Francuska Portugalija vajcarska Nemaka Italija Danska Kanada Foklandska ostrva Oman
Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Drava nije otkrilo BSE kod amerike stoke, postoje sumnje da je moda prisutno u ovoj zemlji. Skrenuemo panju na ovo pitanje kasnije u poglavlju.
Potekoe u obuzdavanju bolesti

Da bi se bolest obuzdala, neki su predloili da jednostavno treba da okupimo i pokoljemo sve ivotinje zaraene prionima. To moe da zvui kao nain za spreavanje izlaganja ljudi. Naalost, to nije verovatna opcija. Trenutno nema praktinog naina da se utvrdi da li krava ili druga ivotinja ima prionsku infekciju dok ne ue u poslednji stadijum bolesti. Za ovu bolest je tipian dug period inkubacije; ivotinje imaju infekciju, ali jo uvek nisu pokazale nikakve simptome. Veina infektivnih oboljenja, bez obzira da li se javljaju kod ljudi ili ivotinja, ima ovaj period inkubacije koji se kree od nekoliko dana do nekoliko sedmica. U takve bolesti spadaju male boginje, obina prehlada i veina crevnih infekcija. Meutim, postoje druge bolesti ljudi sa dugakim periodima inkubacije; jedan primer je sida. I do 10 ili vie godina moe da proe izmeu infekcije HIV-om i razvoja side. Bolesti sa dugim periodima inkubacije su naroito zabrinjavajue jer osoba ili ivotinja moe da ima oboljenje i da prenosi infektivni agens, a ne mora da pokazuje bilo kakve dokaze da ima bolest. To je jedna od odlika side koja najvie zabrinjava. Hiljade osoba zdravog izgleda zaraenih HIV-om je prenelo oboljenje drugima pre nego to su se kod njih razvili znaci ili simptomi side. Ista zabrinutost se ispoljava i sa BSE-om. Meu stokom, period inkubacije za ovo oboljenje (vreme izmeu infekcije agensom koji nosi bolest i vidljivog razvoja simptoma) se kree od 2 do 8 godina.33 Ljudi mogu da dobiju spongiformnu encefalopatiju, a da nikada
Ove bolesti tipino poinju blagim simptomima, a zatim napreduju u roku od nekoliko sedmica. Bolest zatim moe da napreduje do trenutka kada pacijent vie ne moe sam da funkcionie.
Skoro dva miliona zaraenih grla stoke je pojedeno do 2001. godine

Koliko god da su bile tragine smrti Britanaca, postojala je jo vea zabrinutost. Da li samo naziremo poetak nove masivne epidemije? Da li e se pojaviti jo mnogo ljudi sa CJD-om zbog BSE-a? Odgovori jo uvek nisu poznati. Meutim, koliina ljudske izloenosti riziku je zapanjujua. Doktori Diler (Dealler) i Kent (Kent) su naveli da e do 2001. godine, po umerenoj proceni, ljudi pojesti i do 1,8 miliona zaraenih grla stoke.29 Ovaj ogromni broj predstavlja stoku koja je izgledala normalno, a koja je inkubirala BSE u vreme kada je zaklana radi ishrane.
Bolest ludih krava nije ograniena na Britaniju

Naalost, problemi izgleda nisu ogranieni na Britaniju. Utvreni su i u nekoliko drugih zemalja, kao to je prikazano u tabeli 8.30,31 Tokom poslednje tri godine, CJD se pojavio kod farmera u Francuskoj i Italiji. Pet sluajeva je prijavljeno u Francuskoj, a tri u Italiji.32 Iako
160
nisu jeli meso krave za koju se znalo da ima BSE. Meutim, sasvim je mogue da su jeli meso stoke inficirane BSE-om koja je bila u inkubacionom periodu i koja jo uvek nije ispoljila bolest. Ve smo spomenuli neverovatne koliine ljudskog izlaganja BSE-u. Najmanje oko 2 miliona zaraenih krava e biti pojedeno do kraja ove decenije.34
vanju ili suzbijanju prionskih bolesti je prikazan u tabeli 9.

Tabela 9. Potekoe u detektovanju prionskih oboljenja - Neke mogu da imaju dug period inkubacije. - Naknadna autopsija moe da otkrije sunerasti izgled mozga, ali ne u svim sluajevima; bolest je nekada prisutna bez sunerastog izgleda. - Ako nema sunerastog izgleda mozga, test za odreivanje abnormalnih prionskih proteina u mozgu je mogue izvriti pri autopsiji ili ispitivanjem cerebrospinalne tenosti.
Ne postoje laboratorijski testovi za prionska oboljenja

Dalje potekoe u utvrivanju BSE-a kod stoke bez simptoma se javljaju usled injenice da, za razliku od ljudske HIV infekcije, ne postoje testovi ispitivanja krvi za krave bez simptoma sa BSE prionima. Izgleda da imuni sistem zaraenih ivotinja ne izgrauje nikakav odgovor protiv priona. Zbog toga ne moemo da detektujemo infekciju priona merei nivo antitela kao to to inimo sa HIV-om ili hepatitisom. Prioni takoe ne mogu biti uzgajani u laboratoriji zato to nisu, u strogom smislu rei, ivi organizmi to su samo proteini. U stvari, do septembra 1996. godine nisu postojali lako dostupni laboratorijski testovi koji bi mogli da utvrde BSE na ivoj ivotinji. Sada postoji test koji zahteva cerebrospinalnu tenost (dugaka igla se ubacuje izmeu kostiju na leima do cerebrospinalne tenosti) koji moe da registruje sam prionski protein i koji moe da bude precizan i do 95%.35 Tehnika imena za specijalne testove koji posebno trae abnormalne prionske proteine su imunohistohemija i imunobloting.36 Test moe biti lano pozitivan kod ljudi koji su imali log ili encefalitis. Naalost, test ne moe da utvrdi prisustvo priona u cerebrospinalnoj tenosti dok se oni nisu dovoljno umnoili da proizvedu vidljive simptome.37 Prema tome, test ne moe unapred da prui upozorenje o prisustvu bolesti, ve moe samo da potvrdi njeno prisustvo kada simptomi postanu vidljivi. tavie, posebna mikroskopska istraivanja mozga posle smrti su obino neophodna da bi se utvrdila dijagnoza sa veom sigurnou, ali ak i one mogu da ne uspeju da detektuju bolest. Naroito je znaajno napomenuti da krava moe da ima BSE ak iako spongiformne modane promene nisu pronaene prilikom autopsije posle smrti. Razlog za to je to mikroskopska istraivanja ivotinjskih mozgova u vreme njihove smrti mogu da propuste neke od naznaka bolesti.38 Prema tome, stvarna rairenost bolesti moe da bude veoma potce-njena i kod stoke i kod ljudi. Saetak potekoa u detekto-
Koliko ljudi ima bolesti povezane sa prionima?

Osim manjeg broja sluajeva u Evropi i relativno malo osoba kod kojih je utvren CJD irom sveta, da li ima drugih sluajeva stanja povezanih sa prionima? Da li je mogue da druge osobe sa mentalnim poremeajima mogu da imaju bolesti izazvane prionima? U nekim krugovima postoji zabrinutost da neki sluajevi Alchajmera mogu u stvari da predstavljaju spongiformnu encefalopatiju. Istraivai sa Univerziteta u Pitsburgu su prouavali pacijente za koje se smatralo da su umrli od Alchajmerove bolesti. Prilikom blieg ispitivanja oni su utvrdili da su neki od njih u stvari umrli od Krojcfeld-Jakobove bolesti povezane sa prionima.39 Ono to je bilo zanimljivo u vezi sa ovim izvetajem je da je kod tih osoba bolest sporije napredovala u odnosu na tipinog CJD pacijenta. Takav spor napredak podsea na jednu od razlika u varijanti CJD-a koja je utvrena u Britaniji. Neuropatolozi pri Istraivakom konzorcijumu za Alchajmerovu bolest povremeno vre autopsiju na pacijentu koji je imao jasan sluaj CJD-a, ali iji je karton ukazivao samo na Alchajmerovu bolest.40 Uprkos paljivom pretraivanju medicinske literature, nisam naiao ni na jedno sistematsko istraivanje o broju CJD pacijenata koji su pogreno uvrteni kao pacijenti oboleli od Alchajmerove bolesti. Iskustvo nekoliko neuropatologa, istraivaa mentalnih poremeaja, navelo me je na razumnu pretpostavku da izmeu 1 u 50 do 1 u 200 pacijenata kojima je kliniki dijagnostikovana Alchajmerova bolest u stvari ima nedvosmislene autopsijske dokaze za CJD. To ne mora da zvui kao veoma veliki procenat. Meutim, kada uzmete u obzir ukupan broj obolelih od Alchajmerove bolesti, mali procenat sluajeva predstavlja znaajan broj ljudi. Trenutno, oko 4
BOLESTI IVOTINJA
161
Kljuno pitanje je: da li neki od ovih podtipova barem delom moe biti povezan sa izlaganjem prionima? Implikacije takve mogunosti su dalekosene. Poreenja izmeu bolesti povezanih sa prionima i Alchajmerove bolesti su zabeleene u tabeli 10.
Tabela 10. Poreenja izmeu bolesti povezanih sa prionima i Alchajmerove bolesti
Obe predstavljaju bolesti mozga. Simptomi su slini. Uvek su smrtonosne. Ne postoji krvni test koji moe da ih detektuje. Obino se mogu utvrditi autopsijom.
miliona Amerikanaca ima Alchajmerovu bolest.41 Po Harvardskom medicinskom izvetaju, procene su da e do 2050. godine taj broj iznositi preko 10 miliona.42 ak i da je samo jedan od sto dijagnostikovanih pacijenata sa Alchajmerovom boleu imao CJD, to bi predstavljalo 40.000 sluajeva trenutno i 100.000 do sredine 21. veka. Do sada smo govorili samo o jasnim sluajevima CJD-a koji su utvreni autopsijom. Postoji zabrinutost da se ne mogu sva stanja povezana sa prionima tako lako utvrditi ak i ako se izvri autopsija. Na primer, nedavni medicinski izvetaj je uoio da je u nekim sluajevima, razlika izmeu Alchajmerove bolesti i CJD-a siva (teko razluiva).43 Drugi izvetaj je komentarisao o promenama na mozgu kod 32-ogodinjeg mukarca koji je umro od mentalnog poremeaja. Autori su zakljuili: Ovaj pacijent je imao odlike i Krojcfeld-Jakobove i Alchajmerove bolesti, obezbeujui dodatnu potvrdu za postojanje preklapanja izmeu ovih poremeaja.44 Ljudska bolest povezana sa prionima zvana Gercman-trauslerov sindrom obezbeuje dodatne dokaze na ljudima da ove prenosive encefalopatije mogu da pogode, a da ne ostave svoj klasian otisak. Osoba za koju je utvreno da je imala ovo stanje povezano sa prionima nije pokazivala sunerolike promene na mozgu pod mikroskopom.45 Istraivai su zakljuili da spongiformna encefalopatija kod ljudi ne moe uvek da bude iskljuena na osnovu neuropatologije kod osobe koja umire od nekog mentalnog poremeaja, i pravi broj sluajeva ovog oboljenja je verovatno potcenjen. Drugim reima, meu ljudima sa poremeajima nervnog sistema (stanjima kao to je Alchajmerova bolest gde postoji ozbiljan gubitak mentalnih sposobnosti) verovatno ne utvrujemo sluajeve bolesti povezanih sa prionima poto ne prikazuju svi sluajevi oekivane mikroskopske promene. Moda je jo upeatljiviji izvetaj koji je pronaao spongiformne promene u mozgu 50 od 66 pacijenata sa Alchajmerovom boleu. Smit je sa saradnicima rekao da se te promene praktino histoloki (to znai, pod mikroskopom) nisu mogle razlikovati od spongiformnih promena karakteristinih za KrojcfeldJakobovu bolest (CJD).46 Iako su autori smatrali da je malo verovatno da gledaju u dokaze za CJD ili drugo stanje povezano sa prionima, bar su postavili tu mogunost. Sa moje take gledita, njihov rad izaziva zabrinutost da mogu da postoje podtipovi Alchajmerove bolesti.
Zabrinjavajua poruka ovih istraivanja je: moramo ozbiljno da dovedemo u pitanje nau pretpostavku da je CJD retka bolest. Ako samo mali procenat osoba kojima je utvrena Alchajmerova bolest zaista ima CJD (bilo u tipinom ili netipinom obliku), broj osoba sa bolestima povezanim sa prionima bi bio zapanjujui.
Koji ivotinjski proizvodi ne sadre prione?

Mnogi potroai su postali svesni bar nekih od ovih ubedljivih statistika u vezi sa bolestima povezanim sa prionima. To je prirodno podstaklo pitanje koji ivotinjski proizvodi predstavljaju rizik po ljude. Najvea panja je bila usmerena na govedinu, to je opravdano. Iako organska tkiva nose najvei rizik, istraivanja na ivotinjama ukazuju da meso (iz ivotinjskih miia) moe da prenosi bolesti povezane sa prionima.47 To nije iznenaujue poto su miii isprepleteni limfnim i nervnim tkivom to su dva tkiva za koja se zna da se mogu inficirati BSE-om.48 Meutim, ne moemo da iskljuimo mogunost da mleko takoe moe da sadri prione koji izazivaju bolesti. Mnogi se moda seaju kako su pre nekoliko godina ljudi uveravani da majka ne moe da prenese HIV na svoje dete dojenjem.49 Naravno, sada znamo da se HIV moe prenositi majinim mlekom.50 Naravno, prionska oboljenja su veoma razliita od HIV-a. Rizik od mleka je izgleda daleko manji od rizika ishrane govedinom ili organskim tkivima stoke. U svakom sluaju, britanski strunjak po pitanju BSE-a je istakao da najmanje jedan ljudski sluaj ukazuje na prenos priona mlekom. Utvreno je da je Japanka koja je umrla od CJD-a imala infektivni agens u kolostrumu (tip majinog mleka koje se proizvodi prvih dana posle poroaja).51 Mleko je bilo pod sumnjom u uglednim medicinskim krugovima. To je bio jedan od proizvoda na
162
meti kada je Velika Britanija poela da uvia veliinu problema bolesti ludih krava. Delovanje protiv mleka koje je preduzela britanska vlada je objanjeno u tabeli 11.52
Tabela 11. Mleko stoke zaraene BSE-om je zabranjeno
- Velika Britanija je zabranila prodaju mleka stoke zaraene BSE-om 1988. godine. - Osim bolesnih krava, bilo je potrebno da se uniti i njihovo mleko.
Bilo je zabranjeno da i ljudi i ivotinje konzumiraju zaraeno kravlje mleko. Naalost, kao to smo ve napomenuli, ivotinje su inficirane BSE prionima daleko pre nego to su ispoljile bilo kakve simptome. Kada se inficirana krava bez simptoma pomuze, njeno mleko se pomea u sabirni rezervoar sa mlekom zdravih krava. Ako su prioni prisutni u mleku teoretski mogu da zagade ceo sabirni rezervoar. Pasterizacija ne moe da uniti prione, tako da proces ne obezbeuje odstranjivanje priona. Iako se za sada ne moe sa sigurnou navesti da mleko moe da prenosi bolesti povezane sa prionima, mnogi se pitaju: da li vredi rizikovati? Konzumiranje mesa ivotinja koje nisu krave ili konzumiranje njihovog mleka takoe ne mora da bude bezbedno. Te druge ivotinje takoe mogu da budu inficirane bolestima povezanim sa prionima. Kao to je ranije spomenuto, oko 20 ivotinjskih vrsta, ukljuujui ovce i koze, moe da se inficira prenosivim spongiformnim encefalopatijama. Takoe se javljaju sumnje u vezi sa proizvodima nainjenim od ivotinjskih lezdi. Prodavnice zdrave hrane esto izlau raznovrsne dodatke u koje spadaju ekstrakti lezda. Izgleda da su ovi agensi izloeni veem riziku od kontaminacije prionima i zbog toga mislim da je razumno izbegavati ih.
Tri od pet sluajeva izbijanja bolesti odigralo se na velikim farmama vizona koje su imale praksu hranjenja vizona padajuom ili nepokretnom stokom. Ovaj izraz se odnosi na krave koje umiru na polju ili padaju i nisu u stanju da ustanu i isprave se bez potpore. Procenjene kao neodgovarajue za ljudsku ishranu, takve krave se koriste kao izvor hrane za vizone i drugu stoku. (Uzgred, zaraena stoka je moda bila izvor hrane i za vizone u dva druga sluaja izbijanja bolesti.)53 Kod jednog masovnog izbijanja, jedini ivotinjski proteini kojima su se vizoni hranili doli su od amerikih padajuih krava i skoro svi vizoni su umrli od spongiformne encefalopatije.54 Dr Mark Robinson (Mark Robinson) je sa saradnicima sa Dravnog univerziteta u Vaingtonu pokazao da vizoni mogu da dobiju spongiformnu encefalopatiju jedui tkivo stoke zaraene BSE-om.55 Prvobitni izvetaj istraivanja opisuje da se prenos odigrava relativno lako ak i oralnim putem. Nasuprot tome, nije bilo mogue inficirati vizone hranei ih tkivom ovaca zaraenih skrepijem. Jedna uznemiravajua mogunost je da amerike krave imaju BSE i da su vizoni dobili bolest iz tog izvora.
Vladina potraga za prionskim bolestima ima uzak fokus

Kako BSE moe da postoji kod stoke imajui u vidu sva uveravanja amerikog ministarstva za poljoprivredu (USDA) u suprotno? Neki ukazuju da USDA poinje sa previe uskim fokusom. Trenutni nadzor BSE-a u Americi se u velikoj meri koncentrie na prepoznavanje britanskog oblika BSE-a. Do sada je amerika vlada pokuala da obezbedi temeljno obrazovanje veterinarima, dijagnostikim laboratorijama i veterinarskim koledima. USDA je davala video kasete o britanskoj stoci sa boleu ludih krava i slike mikroskopskih preparata koji prikazuju BSE infekciju onako kako je izgledala u Engleskoj. ak su poslali specijaliste u Veliku Britaniju da dobiju iskustvo iz prve ruke u prepoznavanju bolesti.56 USDA priznaje ono to bi moglo da bude previd: da je veliki deo nadzora BSE-a u Sjedinjenim Dravama zasnovan na pretpostavci da bi kliniki znaci i neuropatologija bili isti kao oni vieni u Velikoj Britaniji. Postoji sve vie dokaza da su USDA metode nadzora pogreno voene. Istraivanja ukazuju da BSE moe da prouzrokuje druge tipove bolesti pored sindroma ludih krava koji je pogodio britanske krave. Neka od ovih istraivanja dolaze od samih USDA istraivaa. Dr Katlip (Cutlip) je sa saradnicima izneo neka
Da li postoji rizik od bolesti ludih krava u Sjedinjenim Dravama ili drugim zemljama van Evrope?
ak je i u Sjedinjenim Dravama, zemlji koja zvanino izjavljuje da ne postoje dokazi za BSE, bilo izvetaja koji nisu lagodni. Jedan deo dokaza dolazi iz amerikih sluajeva prenosive encefalopatije kod vizona. Pet sluajeva masovnih izbijanja ove bolesti koji su pogodili hiljade vizona je zabeleeno u Sjedinjenim Dravama. Bolest ima zapanjujue slinosti i sa BSE i sa CJD, prouzrokujui brzo propadanje nervnog sistema i smrt uz spongiformne promene mozga.
BOLESTI IVOTINJA
163
vezi sa ljudima, postoje dokazi da je za bolest kuru potrebno i do 30 godina da se ispolji. Verovatno je isto i sa CJD-om. Kao to smo videli sa BSE-om, moe da bude potrebno 6 do 8 ili vie godina pre nego to zaraene krave pokau znake oboljenja. Ponovo, znaajna implikacija jeste da je hiljade ivotinja i ljudi moda sada zaraeno, ali simptomi ne moraju da se razviju vie godina. Meutim, zaraena krava moe teorijski da prenese bolest bez obzira da li su se pojavili simptomi bolesti ili ne. iroko objavljivana zabrana o ishrani britanske stoke delovima mrtvih ivotinja nije zaustavila epidemiju, iako ju je izgleda usporila. Kada su statistike ponovo pregledane u izvetaju iz 1997. godine, 31.903 grla britanske stoke kod kojih se javio BSE je roeno posle donoenja zabrane.59 Znaajna poruka je da mlade krave mogu biti zaraene i mogu biti u stanju da prenesu bolest na ljude.
upeatljiva opaanja kada su zarazili ameriku stoku skrepijem amerikih ovaca. Bili su u stanju da prenesu bolest ubrizgavanjem rastvora modanog tkiva ovaca zaraenih skrepijem u mozak teladi. Telad je razvila BSE, ali je to bio veoma razliiti oblik od onoga vienog u Engleskoj. ivotinje nisu pokazivale tipine znake ludih krava koje ispoljava stoka u Britaniji. Nije bilo agresivnosti, poveane nadraljivosti, ili naglaene senzorne reakcije to je tipino za britansku varijantu. tavie, kada su mozgovi zaraene stoke mikroskopski prouavani, nisu pokazivali uobiajene spongiformne promene. Dijagnoza je mogla biti nainjena sa sigurnou samo uz pomo specijalnih testova koji su utvrivali prione u mozgu. Autori su zakljuili da bi nedijagnostikovan skrepi mogao da doprinese sindromu padajuih krava i moe biti odgovoran za neke sluajeve izbijanja prenosive encefalopatije vizona...57 Postoje drugi sporedni dokazi koji podravaju mogunost da je BSE zarazio ame-riku stoku, ali da je drugaijeg oblika od britanske varijante. Istraivanja na drugim ivoti-njskim vrstama su sada pokazala da zaista postoje razliiti sojevi priona. Na primer, britanski istraiva je utvrdio da kada je ubrizgao prione zaraene grupe koza u mieve, ti mievi su razvili encefalopatiju (oboljenje mozga) karakterisano sanjivou. Prioni iz druge grupe zaraenih koza su takoe prouzrokovali oboljenje mozga kada su ubrizgani u mieve; meutim, umesto da postanu letargini, oboleli mievi su postali hiperaktivni!58 Poruka je bila jasna: oigledno su postojala najmanje dva razliita tipa oboljenja povezanih sa prionima kod koza. Iako je oboljenje izgledalo isto kod koza, kada je preneseno na drugu vrstu (u ovom sluaju na mieve) ono bi razvila jedno od dva razliita oboljenja. Takvo istraivanje je postavilo znaajno pitanje. Ako prionsko oboljenje kod koza moe da dovede do bolesti razliitog izgleda kod mieva, zar ne moe skrepi ovaca da rezultuje u vie od jednog tipa oboljenja krava? Kao to smo ve videli, izgleda da je odgovor da. Jedan soj ili tip BSE-a se moda ispoljava u Americi kao uzrok bolesti padajuih krava. Drugi BSE soj je prisutan u bolesti ludih krava u Engleskoj.
Zamena za mleko za telad - hrana za telad sadri ivotinjske proizvode

tavie, ako je BSE zaista prisutan u zemljama kao to su Sjedinjene Drave, poljoprivredni procesi su verovatno rairili bolest prilino iroko. Do aprila 1996. godine, u Sjedinjenim Dravama, do 15% belanevina u stonoj hrani je bilo iz preraenih (ivotinjskih) izvora.60 Jedno iznenaujue mesto na kome su ostaci ivotinja korieni je hrana za telad. Na mnogim farmama telad prima zamenu za mleko za telad, neku vrstu vetakog mleka. Ova praksa omoguava da se majino mleko prodaje na tritu umesto da se njime hrani tele. Do poetka 1996. godine, ako biste proitali listu sastojaka ovih zamena za mleko za telad, pronali biste takve nazive kao to su ivotinjska plazma i proizvodi ivotinjskih proteina u koje mogu da spadaju meso i kotano brano.61 Ove zamene za mleko mogu na taj nain da izloe telad zaraenim sastojcima krvi ili drugim telesnim delovima zaraene stoke. ak i uz saznanje da je BSE verovatno nastao usled prakse ishrane britanske stoke preraenim mesom, izgleda da Sjedinjene Drave godinama nisu bile voljne da donesu bilo kakve zakone koji zabranjuju takvu praksu u SAD. Meutim, sa svom pometnjom u vezi sa ludim kravama, FDA je konano uvela zabranu ishrane preivara bilo kojim delovima leeva drugih preivara (u preivare spadaju goveda, ovce i koze). Ona je stupila na snagu 4. avgusta 1997. godine.62 Meutim, i dalje e biti dozvoljeno korienje krvnih proizvoda, mleka, mlenih proizvoda i elatina od preivara i pro-
Prionska oboljenja imaju duge periode inkubacije

Postoji jo jedan veoma znaajan aspekat koji treba ponovo naglasiti. Ove prenosive spongiformne encefalopatije imaju veoma duge periode inkubacije. Kao to je ve spomenuto u
164
teina iskljuivo iz svinjskih ili konjskih izvora u vidu sastojaka stone hrane u Sjedinjenim Dravama. Savetodavni komitet FDA je zatraio od FDA da takoe izbaci elatin kao hranu, govorei da nema dovoljno podataka koji dokazuju da je elatin siguran, naroito elatin koji dolazi iz Evrope. Od poetka pisanja ove knjige, FDA jo uvek nije donela odluku po pitanju elatina. Tek 1996. godine Velika Britanija je zabranila ishranu drugih ivotinja svim ivotinjama ili ivotinjskim delovima. Neki strunjaci su ukazali da odlaganje amerike vlade da primeni zabranu preraenog ivotinjskog tkiva ilustruje veoma realan sukob interesa u organizaciji ministarstva. Kao i britansko telo istog karaktera, USDA ima dve uloge: da nadgleda bezbednost dostupne hrane u zemlji i da u isto vreme titi interese poljoprivredne zajednice podstiui prodaju ivotinjskih proizvoda. Jasno je vidljivo da ovi dvostruki ciljevi esto mogu da budu u sukobu.
u Lidsu, dr Riarda Lejsija (Richard Lacey). Njegov jednostavan odgovor na problem je naveden u tabeli 12.64
Slika 12. Treba izbegavati konzumiranje mesa ... Sada postoji obilje naunih i medicinskih dokaza za korisnost izbegavanja ishrane mesom i mesnim proizvodima uprkos vladinim pokuajima da nas ubede u suprotno. Dr Riard Lejsi istaknuti mikrobiolog i istraiva BSE-a
Druge prionske bolesti

Iako je na fokus u raspravi o prionskim bolestima mogunost oboljenja od CJD-a, druge manje zastraujue bolesti poinju da se pojavljuju kao mogui rezultat prenosa priona sa ivotinja na ljude. Jedno takvo oboljenje je bolest koja znaajno smanjuje kvalitet ivota, zvano Padetova bolest. Padetovo oboljenje kostiju remeti proces formiranja kostiju, prouzrokujui da one slabe, debljaju i deformiu se. U kosti koje su obino pogoene spadaju karlica, kljuna kost, lobanja, kima i neke kosti nogu. Usled toga se moe javiti hronini bol u kostima. Bolest napada do 3% amerike populacije iznad 40 godina starosti, ali se stopa poveava sa starou. Novi dokazi ukazuju na mogui drugi prion kao uzrok bolesti koji se ponovo prenosi sa ivotinja. U faktore rizika od razvijanja bolesti spadaju konzumiranje mozga ili drugog mesa (dva puta vei rizik), konzumiranje mesa poreklom od obolele stoke (2,7 puta vei rizik), i bavljenje stoarstvom preko voenja farmi ili uzgoja stoke (dva puta vei rizik).63 Redovan kontakt sa psima ili makama moe takoe da povea rizik u odreenim geografskim oblastima.
Mnogi ljudi u Velikoj Britaniji su primili njegov savet k srcu. U trenutku pisanja ovog poglavlja, 47% domova ne kupuje govedinu u Velikoj Britaniji.65 Drugi govore jo vie. Neki ukazuju da je dolo vreme da su bolesti kod ivotinja postale toliko rairene irom sveta da svi moramo ozbiljno da razmotrimo da postanemo vegetarijanci. Oni istiu da je BSE samo jedna od mnogih smrtonosnih bolesti povezanih sa ivotinjama. Doslovno je na stotine smrtnih sluajeva dokumentovano samo u Sjedinjenim Dravama usled niza infekcija povezanih sa ivotinjama. Neki od najznaajnijih uzronika moda jo uvek nisu postali opte poznati; meutim, veina e prepoznati bar jedan od njih, kao to je navedeno u tabeli 13.
Tabela 13. Drugi agensi u mesu i mesnim proizvodima koji prouzrokuju bolesti Salmonela Listerija Kampilobakter Jersinija
Kao dodatak svemu ovome, ne moemo da zaboravimo da se rizik od prevremenog umiranja od dvoje vodeih ubica u zapadnom svetu, raka i sranih oboljenja, poveava sa poveanom potronjom ivotinjskih proizvoda.
Gore od side?
Uz umerene procene od nekih dva miliona grla stoke zaraenih BSE-om koja su pojedena, postoji potencijal za svetsku epidemiju velikih razmera koja bi mogla da se takmii sa sidom u pogledu broja pogoenih ljudi. Neemo zaista znati do oko 2000. godine, da li e epidemija koja se javila kod krava pogoditi u istoj razmeri (u hiljadama) ljude.66 Meutim, CJD je sa mnogih gledita izgleda jo gori od side. Kod HIV-a moemo da utvrdimo infekciju na veoma ranom stupnju. Tada se mogu primeniti far-
ta bi trebalo da uradimo?
Navedeno je da Udruenje potroaa, nezavisna britanska posmatraka grupa kae da je jedini nain da se izbegne rizik od BSE-a prestanak ishrane govedinom. To se slae sa preporukom istaknutog istraivaa po pitanju BSE-a i profesora mikrobiologije na Univerzitetu
BOLESTI IVOTINJA
165
od drugih oboljenja kao to su srana oboljenja, dijabetes i rak. Epidemija BSE-a u Velikoj Britaniji je prouzrokovala da se skoncentriemo na etiri stvari koje su jo skuplje od same bolesti. One su navedene u tabeli 14.
Tabela 14. Pitanja postavljena BSE epidemijom - Praksa ishrane ivotinja u poljoprivredi - Bezbednost hrane - Brzina kojom vlada reaguje na nove epidemije - Sposobnost i posveenost vlade ljudskoj bezbednosti
makoloke ili druge terapije kako bi se pokualo spreiti napredovanje infekcije do side. ak i kada se sida i razvije, dostupne su opcije leenja. Meutim, u sluaju CJD-a ne postoji mogunost za rano utvrivanje i ne postoje tretmani na bilo kom stupnju bolesti. To je zastraujua bolest koja generalno napada brzo, prouzrokuje simptome i onesposobljava esto daleko gore nego sida, i neumoljivo napreduje prouzrokujui smrt.
Da li je ve prekasno?
Da li je ve prekasno ako ste jeli govedinu i godinama koristili druge ivotinjske proizvode? Odgovor je jasno ne. Verovatno je da mnogi ljudi jo uvek nisu izloeni prionima koji prouzrokuju prenosive encefalopatije. Te osobe mogu da odre svoj nizak rizik da ikada dobiju bolest vezanu za prione time to e u potpunosti izbegavati ivotinjske proizvode. Neki moda ne oseaju da su spremni da usvoje vegetarijansku ishranu. Drugi smatraju da nema razloga da to ine jer su verovatno do sada ve bili izloeni infektivnim prionima. ak i za te osobe postoje dobre vesti. U sluaju prenosivih spongiformnih encefalopatija, dokazi ukazuju da totalna koliina izlaganja prionima utie na period inkubacije bolesti.67 Odreenije, u testovima na ivotinjama, to je veem broju priona organizam izloen, pre e teiti da oboli. Naravno, nijedno takvo istraivanje ne moe etiki da bude izvreno na ljudima. (Odgovor takoe nije verovatan na osnovu istraivanja posmatranjem jer nemamo naina da izmerimo ili ak procenimo koliko je mesa zaraenog BSEom bilo koja data osoba pojela u toku svog ivota.) Meutim, u skladu sa postojeim istraivanjima na ivotinjama oekuje se da e postojati varijacije od osobe do osobe u vremenu kanjenja izmeu konzumiranja namirnica zaraenih prionima i ispoljavanja bolesti. Moda e se kod nekog ko jede velike koliine hrane koja sadri prione razviti bolest za 10 godina ili manje, dok e se kod nekog sa umerenim, ali ipak znaajno manjim izlaganjem moda razviti stanje za 15 do 20 godina. Kod drugih osoba sa jo manjim izlaganjem, bolest se moda nee razviti za 30 ili vie godina. Prema tome, ak iako je osoba osuena da se kod nje razvije stanje kao to je CJD zbog prethodnog izlaganja prionima, moda je mogue znaajno odloiti poetak bolesti.68 I ne zaboravite: ishrana koja se udaljava od ivotinjskih proizvoda moe drastino da obezbedi dodatnu nagradu pomaui smanje-nju rizika
Postoje dokazi da vlade irom sveta nisu uspele da brzo reaguju na problem ivotinjskih bolesti i njihovog uticaja na ljudsko zdravlje. Zato ekati da sledea epidemija udari blie domu kada se upozoravajui signali ve oglaavaju? Zato jo hiljade ljudi mora da umre prevremeno od oboljenja nervnog sistema? Zato danas ne poeti sa promenama koje e umanjiti va rizik od tih bolesti?
Druge bolesti pored bolesti ludih krava

Bolest ludih krava je 1996. godine zaokupila naslovne strane irom sveta. Meutim, iste godine, druge bolesti povezane sa ivotinjama su uzimale hiljade ljudskih ivota iako nisu dospele na naslovne strane. Mali broj Amerikanaca je svestan niza potencijalno smrtonosnih bolesti koje prouzrokuju klice koje se ne nalaze dalje od lokalne prodavnice, ili ak od njihovog sopstvenog friidera. Neke od bakterija i virusa prouzrokuju bolesti za koje zdravstveni radnici dobro znaju da predstavljaju pretnju ljudskom zdravlju. Veze izmeu drugih klica i rizika za ljude predstavljaju u velikoj meri nagaanje. Meutim, skoro sve od ovih bolesti su u velikoj meri povezane sa ivotinjskim proizvodima. Infektivne bolesti su ponovo postale glavni prioritet u areni javnog zdravlja. Naroitu zabrinutost predstavljaju rastue opasnosti za bezbednost nae hrane. Nedavno je uvodnik medicinskog asopisa New England Journal of Medicine to izneo na sledei nain: Mikrobioloke opasnosti od hrane predstavljaju pitanje od sve veeg znaaja.69 Imajui ovo u vidu, moramo da utvrdimo da li izbori ishrane mogu da svedu na lini rizik od tih uznemiravajuih i ponekad smrtonosnih zaraznih oboljenja na najmanju moguu meru. Uprkos visokom nivou sanitarnih uslova u Sjedinjenim Dravama, naa hrana je odgovor-
166
na za praktino hiljade sluajeva infektivnih oboljenja svake godine. Oko 60.000 sluajeva bolesti povezanih sa hranom se godinje prijavljuje centrima za kontrolu bolesti.70 Ovih 60.000 prijavljenih sluajeva znaajno potcenjuje pravi broj sluajeva. Trenutne procene iznose zapanjujuih 80 miliona sluajeva crevnih oboljenja svake godine usled kontaminirane hrane samo u Sjedinjenim Dravama.
Siuna Eerihija koli (E. coli)

E. coli je jedna od najeih bakterija koje su poznate oveku. Svako od nas ima doslovno milione ovih bakterija koje ive u naim crevima. Naalost, neki tipovi E. coli mogu biti opasni ili mogu ak da ugroze ivot. Dva takva opasna varijeteta se tehniki oznaavaju kao serotipovi O157:H7 i O104:H21. Oba ova varijeteta mogu da prouzrokuju ozbiljne crevne simptome ukljuujui krvavu dijareju. to je jo gore, mogu kod dece da prouzrokuju oboljenje opasno po ivot poznato kao hemolitiki uremini sindrom. Ovaj sindrom je najei uzrok akutne bubrene insuficijencije kod dece.72 Njegovo ime je izvedeno iz injenice da ova bolest prouzrokuje razaranje crvenih krvnih zrnaca (hemolizu) i, obino, bubrenu insuficijenciju. Ovaj drugi problem prouzrokuje nagomilavanje tetnih materija u krvi (poznato kao uremija). Moe da bude dovoljno ozbiljan da dovede do smrti. Kod preivelih se mogu javiti hronini problemi sa bubrezima uz potrebu za dijalizom i/ili presaivanjem.73 Krajem 1992. godine i poetkom 1993. godine, opasni serotipovi E. coli su prouzrokovali preko 600 infekcija i odneli 4 ivota u dobro poznatim dogaajima u vezi sa hamburgerima u zapadnoj Americi.74,75 Preko 2.000 infekcija je prijavljeno centrima za kontrolu bolesti uz procenu velikog broja sluajeva za koje se smatra da su se pojavili, ali da nisu prijavljeni, uz priblino 20 smrtnih sluajeva svake godine.76 Neki procenjuju da se i do 20.000 ljudi svake godine razboli od E. coli pri emu 1/3 zahteva smetaj u bolnici. Meutim, govedina nije jedina hrana koja moe da sadri ovaj ozbiljan infektivni agens. Bolest kod ljudi od E. coli varijeteta je povezana sa sveim mlekom kao i sa komercijalno pasterizovanim mlekom. U ovoj drugoj situaciji, E. coli koja prouzrokuje oboljenje, i koja se pronalazi u velikim koliinama u izmetu nekih krava, oigledno moe da kontaminira mleko posle pasterizacije.77 U druge izvore infekcije spadaju kobasice,78 biftek i jabukovaa, poto se neke jabuke koje se koriste za pripremanje
jabukovae uzimaju sa zemlje po kojoj se kree stoka i mogu biti zaraene izmetom krava.79 Meso divljai kao to je jelen, takoe moe da sadri infektivni agens.80 Jedan procenat stoke sadri opasne E. coli.81 Zbog prakse prerade, meso veeg broja ivotinja moe da ue u sastav jednog hamburgera, inei tako govedinu i hamburgere odgovornim za vie sluajeva masovnog izbijanja bolesti od bilo kog drugog jedinstvenog izvora.82 Saetak bolesti koje izaziva E. coli je prikazan u tabeli 15.
Tabela 15. Bolesti koje izaziva opasna E. coli - Poznato je nekoliko tipova E. coli, ukljuujui serotipove O157:H7 i O104:H21. - Oni prouzrokuju ozbiljne krvave dijareje. - Prouzrokuju hemolitiki uremini sindrom kod dece (bubrena insuficijencija i razaranje crvenih krvnih zrnaca), koji moe da dovede do smrti. - Bakterije se mogu pronai u govedini, mleku (sirovom i pasterizovanom), kobasicama, jabukovai i srnetini.
Svaka drava u Americi je 1995. godine prijavila sluajeve masovnog izbijanja bolesti koje je prouzrokovala E. coli. Tabela 16 prikazuje broj sluajeva prijavljenih centrima za kontrolu bolesti u svakoj dravi.83
Tabela 16. E. coli koja prouzrokuje bolesti u Sjedinjenim Dravama Ukupan broj prijavljenih sluajeva u 1995. godini 2.296
Ajdaho Alabama Arizona Arkanzas Konektiket Florida Dordija Ilinois Indijana Ajova Kalifornija Kanzas Kentaki Kolorado Luizijana Masausets Mejn Merilend Miigen Minesota Misuri Misisipi Montana Nevada 63 16 26 15 37 46 29 126 64 66 118 29 19 93 3 118 65 8 75 199 48 3 60 23 Severna Dakota 8 Nebraska 42 Nju Hempir 21 Njujork 69 Nju Derzi 66 Nju Meksiko 10 Ohajo 107 Oklahoma 16 Oregon 89 Pensilvanija 44 Rod Ajlend 3 Juna Karolina 10 Severna Karolina 45 Juna Dakota 10 Teksas 38 Tenesi 23 Juta 29 Vaington 140 Vermont 20 Vaington D.C. 0 Vajoming 7 Virdinija 32 Zapadna Virdinija 3 Viskonsin 118
BOLESTI IVOTINJA
167
drom, ozbiljno oboljenje koje potencijalno moe da ugrozi ivot.91 Gilijan-Bar je tip brzorazvojne paralize koja obino poinje u nogama i penje se uz telo. Moe da pogodi miie neophodne u disanju i da na taj nain prouzrokuje respiratornu smrt.92 Sluajevi Gilijan-Bara se mogu izazvati i drugim uzrocima osim kampilobaktera. Meutim, kampilobakter tei da prouzrokuje tee paralitiko oboljenje koje je obino povezano sa ozbiljnim invaliditetom ak iako se osoba oporavi od akutne bolesti.93 Kada se utvruju namirnice koje nose rizik od kampilobaktera, piletina je prva na listi. Vie od polovine sluajeva kod ljudi je povezano sa konzumiranjem piletine. Ve 1990. godine, istraivanje Univerziteta u Viskonsinu na preko 2.000 kokoaka koje legu jaja u tri razliite farme utvrdilo je da su sve osim 8 kokoaka bile zaraene ovom potencijalno opasnom klicom.94 Iako organizam obino samo boravi u crevima ptica, to je i dalje problem poto se veina kokoaka danas ne ubija na nain na koji su to nai stari radili (odsecajui im glave), ve ih sada ubijaju automatske maine dok kokoke idu pokretnom trakom. Njihova tela se mogu otvoriti otrim noevima u procesu ubijanja, a sadraj creva se onda prosipa na samo meso. U druge namirnice ukljuene u sluajeve bolesti izazvane kampilobakterom spadaju govedina, prelivi za kolae, sirovo mleko i jaja.95
Ovi brojevi u velikoj meri potcenjuju stvaran broj obolelih u svakoj dravi poto samo oko 50% laboratorija uopte testira krvavu dijareju na E. coli.84 Centri za kontrolu bolesti su sada i formalno preporuili da sve laboratorije testiraju krvavu dijareju bar za E. coli O157:H7.85
Listerioza
Listeria monocytogenes je bakterija koja takoe moe da prouzrokuje bolest opasnu po ivot. Simptomi bolesti su slini gripu. Iako napredujemo u smanjenju broja sluajeva listerioze, ona i dalje prouzrokuje stotine smrtnih sluajeva svake godine samo u Sjedinjenim Dravama. Izvetaj asopisa amerikog medicinskog udruenja iz 1995. godine je ukazao da oko 1.100 Amerikanaca svake godine pogaa infekcija listerijom. Oko 250 njih umire od oboljenja.86 Ranija procena centra za kontrolu bolesti u pogledu ove bakterije je pokazala slinu zabrinjavajuu stopu smrtnosti.87 U oba izvetaja, preko 20% onih kod kojih se infekcija razvila je i umrlo od nje. Iako listerija predstavlja naroiti rizik za trudne ene i novoroenad, samo 1/3 novijih sluajeva se javila u tim kategorijama. Druge osobe sa poveanim rizikom od ove infekcije su starije osobe i one sa oslabljenim imunim sistemom zbog stanja kao to su rak, dijabetes ili sida. Kategorije namirnica povezanih sa najveim rizikom su sir i nedovoljno kuvana piletina.88 Druge namirnice za koje je utvreno da nose rizik su namirnice iz prodavnica. Veza sluajeva listerije sa virlama i piletinom je navedena u tabeli 17.89
Tabela 17. Bakterije listerije u virlama i piletini - 20% sluajeva listerioze je povezano sa nekuvanim virlama i slabo kuvanom piletinom. - Ameriko ministarstvo poljoprivrede je testiralo virle 19 razliitih proizvoaa i utvrdilo da je 20% testiranih bilo pozitivno na listeriju.
Salmonela
Meu bakterijama koje prouzrokuju znaajna oboljenja uz dijareju u Sjedinjenim Dravama, salmonela je druga jedino u odnosu na kampilobakter prouzrokujui procenjenih 2 miliona sluajeva bolesti godinje.96 Postoji preko 2.000 razliitih varijeteta salmonele (oznaenih kao serotipovi). Jedan od najeih serotipova salmonele se naziva Salmonella enteritidis. Svake godine ovaj serotip prouzrokuje veliki broj masovnih izbijanja bolesti kada je vie ljudi zaraeno iz istog izvora. Godinje se u proseku prijavljuje oko 55 takvih sluajeva masovnih izbijanja bolesti centrima za kontrolu bolesti cifra koja nesumnjivo znaajno potcenjuje broj pojava bolesti. Nedavno dobro poznati sluaj izbijanja bolesti je ukazao da se samo tri od svakih hiljadu sluajeva ikada prijavi nadlenim zdravstvenim organima. Kod veine rtava se razvija jednostavna crevna infekcija sa dijarejom, groznicom i drhtavicom, ali je za preko 10% pacijenata neophodno bolniko leenje. Umre oko tri od svakih 100 pacijenata koji se lee u bolnici.98 U ozbilj-
Kampilobakter
Campylobacter je vodei uzrok bakterijskog trovanja hranom u Sjedinjenim Dravama, iako se obino ne pojavljuje na naslovnim stranama. Svake godine se preko 2 miliona Amerikanaca zarazi ovim organizmom koji razvija simptome kao to su bol u stomaku, groznica, munina i povraanje. Kod do 20% sluajeva, oboljenje moe biti produeno i ozbiljno. Svake godine i do 200 smrtnih sluajeva u SAD se povezuje sa kampilobakterom.90 Infekcija kampilobakterom takoe moe da prouzrokuje Gilijan-Barov sin-
168
ne ili ugroavajue komplikacije od infekcije bakterijama iz porodice salmonele spadaju: infekcija opne mozga (meningitis), krvne infekcije (sepse) i hronini artritis, uz smrtne ishode u nekim sluajevima.99 Ponovo su odojad, starije osobe i oni sa problemima imunog sistema izloeni najveem riziku od opasnih oboljenja. Salmonela izgleda lako prouzrokuje sluajeve izbijanja bolesti u velikim razmerama. Jedan od najupeatljivijih pojedinanih izvora masovnog izbijanja bolesti je prouzrokovao skoro 200.000 ljudskih infekcija. Celokupna epidemija je povezana sa pasterizovanim mlekom proizvedenim u samo jednoj mlekari.100 Drugi veliki sluaj izbijanja koji je pogodio preko 200.000 osoba je povezan sa zaraenim komercijalnim sladoledom.101 Ovaj drugi sluaj je prikazao mo relativno malog broja organizama salmo-nele da prouzrokuju ozbiljna oboljenja. Uprkos hiljadama zaraenih ljudi, zdravstveni istraivai su utvrdili da su i najzaraeniji uzorci sladoleda imali samo 6 bakterija salmonele na pola olje sladoleda.102 Potencijal tako malog broja bakterija da prouzrokuje ozbiljna oboljenja istie opasnost od tih organizama i prikazuje koliko teko moe da bude obezbediti njihovo potpuno odstranjivanje ak i samo iz jedne namirnice. U druge namirnice koje su prouzrokovale sluajeve izbijanja infekcije salmonele spadaju domai sladoled, okolada, jaja i proizvodi od jaja. Situacija sa jajima je uznemirila mnoge potroae, poto jaja A kvaliteta savreno normalnog izgleda mogu da budu inficirana. ak i kada su ljuske potpuno nedirnute i dezinfikovane, salmonela i dalje moe da boravi unutar jaja. Razlog zbog koga se salmonela nalazi unutar ljuske je to bakterije mogu neprimetno da inficiraju organe za polaganje jaja zdravih kokoaka. Poto se ljuska formira posle ostatka jajeta, jaja mogu da postanu inficirana salmonelom pre nego to se ljuska uopte i razvije.103 ak i u regionu najveeg rizika u zemlji severoistoku Sjedinjenih Drava, samo je priblino jedno na 10.000 jaja inficirano salmonelom. Zbog toga su neki potroai smatrali da je rizik od jaja mali. U vreme porodinih farmi kokoaka to je moda i bilo tano. Meutim, u dananjem svetu masovne proizvodnje hrane, rizici su umnoeni. Centri za kontrolu bolesti su istakli da mnoga jela nainjena u restoranima i komercijalnim ustanovama koriste pomeana jaja. Drugim reima, sadraj vie stotina jaja se spaja kako bi se pripremila velika koliina jela. Centar za kontrolu bolesti iznosi sledee opaanje: Ako se 500 jaja spoji zajedno, jedno
jelo u 20 e biti zaraeno, a svako ko jede jaja iz ovog jela e biti izloen riziku od bolesti.104 Jo jedan uznemiravajui sluaj masovnog izbijanja salmonele se nedavno javio u zapadnom delu zemlje. Najmanje 90 osoba se razbolelo jedui prutu. Pruta se tako prikljuila listi na kojoj se sada nalaze kobasica i salama kao znaajni nosioci agensa bolesti. Razlog zbog koga je ovo toliko uznemiravajue jeste da se ti ivotinjski proizvodi tipino smatraju spremnim za jelo. Proseni potroa ne vidi potrebu da ih kuva ili sterilizuje.105 okolada takoe predstavlja razlog za zabrinutost poto se uglavnom ne zagreva pre jela. Saetak karakteristika bolesti koje prouzrokuje salmonela je prikazan u tabeli 18.
Tabela 18. Oboljenja koja prouzrokuje salmonela - Salmonela prouzrokuje 2 miliona sluajeva bolesti godinje. - Postoji mnogo sluajeva masovnog izbijanja bolesti, sa do 200.000 ljudi zaraenih u isto vreme. - Simptomi su dijareja (proliv), bol i dehidracija. - Infekcija moe da dovede do meningitisa, sepse i hroninog artritisa. - Bakterije se mogu pronai u sirovom mleku, pasterizovanom mleku, jajima, okoladi, sladoledu (komercijalnom ili napravljenom kod kue), govedini, kobasicama, salami i piletini.
Yersinia enterocolitica infekcija

Yersinia ima neobinu karakteristiku da je esti uzrok nepotrebnih operacija. Mnogo mladih ljudi sa infekcijom jersinijom je podvrgnuto apendektomiji. Razlog za ovo je taj to klice prouzrokuju groznicu i otar bol u donjem predelu stomaka koji imitira akutno zapaljenje slepog creva (apendicitis).106 U namirnice koje su bile zaraene jersinijom spadaju svinjetina, sirovo i pasterizovano mleko, okoladno mleko i junjaki delikates - kembii.107
Clostridium perfringens infekcija

Clostridium perfringens je jo jedan esti uzrok izbijanja infektivnih bolesti izazvanih hranom u Sjedinjenim Dravama. Obino se preko 1.000 sluajeva godinje prijavljuje centrima za kontrolu bolesti, ali ponovo, to je potcenjivanje stvarnog broja sluajeva.108 Naroito je esto kada je izvor hrane povezan sa izbijanjem bolesti kuvana govedina.109 Pored govedine, pilee meso je takoe esto zaraeno klicama. Kada se infekcija razvije, stomani grevi i povraanje predstavljaju pravilo, iako simptomi obino traju manje od 72 sata, a bolniko leenje je retko potrebno.
BOLESTI IVOTINJA
169
Tabela 19. Rak kod dece - Rak je uzrok smrti broj 2 meu decom (nesreni sluajevi su uzrok broj 1). - Leukemija je vodei uzrok smrtnih sluajeva od raka kod dece.
Vie od obinih problema sa stomakom

Trebalo bi da bude jasno da infektivne bolesti izazvane hranom mogu da prouzrokuju mnogo problema pored jednostavnih crevnih poremeaja ili dijareje. Kao to smo ve videli, mnoge od ovih bakterija mogu da prouzrokuju infekcije koje ugroavaju ivot. Druge mogu da prouzrokuju hronine bolesti koje dovode do invaliditeta. Kampilobakter, kao to smo ve istakli, moe da prouzrokuje Gilijan-Barov sindrom koji esto dovodi do invaliditeta kada ne ubija. Salmonela moe da prouzrokuje hronini i trajni artritis. injenica je da se sve vie infektivnih bolesti povezuje sa hroninim medicinskim problemima. Nove infektivne veze su se pojavile kod esto razarajue, neizleive crevne bolesti poznate kao Kronova bolest. Kronova bolest moe da prouzrokuje simptome kao to su krvava dijareja, groznica, otar bol u stomaku, artritis, kao i blokada creva koja zahteva operaciju. Bolest do sada nije imala poznati uzrok i godinama je zbunjivala medicinske naunike. Ja trenutno leim mnoge pacijente od Kronove bolesti i iako sam imao uspeha u kontrolisanju stanja kod veine pacijenata, oboljenje ostaje doivotno bez leka. Istraivai su sada uoili vezu koja bar u nekim sluajevima Kronove bolesti moe da bude prouzrokovana infekcijom koju izaziva bakterija Mycobacterium paratuberculosis.110,111 Ovaj organizam je veoma est kod ivotinja kao to su ovce i krupna stoka. Bakterija prouzrokuje hronino crevno oboljenje zvano Donsova bolest koja pogoa priblino 25% amerike stoke.112 Kod ove bolesti najvie zabrinjava injenica da krave zdravog izgleda mogu da budu inficirane i da prenose klice svojim mlekom. U jednom istraivanju veoma zaraenog krda iz Ohaja, vie od jedne od etiri krave zdravog izgleda je imalo klice u stolici, a jedna od 12 je imala klice u mleku.113 To su naroito zastraujue statistike kada shvatite da klica moe da preivi obine metode pasterizacije.114
postoji jo jedno oboljenje koje je esto u populaciji amerike stoke. Ovo oboljenje je virus govee leukemije (bovine leukemia virus, BLV). Mogua veza leukemije kod dece sa ovim oboljenjem stoke je objanjenja u tabeli 20.117
Tabela 20. Potencijalne opasnosti od virusa govee leukemije - Virus govee leukemije je prisutan kod i do 70% amerikih grla stoke. - Moe da prouzrokuje bolest stoke zvanu govei limfosarkom. - Veina krava inficiranih virusom govee leukemije oslobaa infektivne viruse ili inficirane limfocite u svoje mleko.
Leukemija od krava?
Mnogi ljudi smatraju da je rak bolest samo odraslih. Nita ne moe biti dalje od istine. Rak je drugi vodei uzrok smrti meu amerikom decom.115 Samo nesreni sluajevi odnose vie mladih ivota. Leukemija, rak krvi i tkiva koja formiraju krv, predstavlja vodei uzrok smrtnih sluajeva od raka kod dece u SAD, kao to je navedeno u tabeli 19.116 Zato je ovo od posebnog interesa u poglavlju o bolestima kod ivotinja? Zato to
Zapazite, kao i kod BSE-a, postoji direktna veza sa stokom. Virus govee leukemije (takoe zvan virus govee leukoze, bovine leukosis virus, ili BLV) se odnosi, naravno, na oblik leukemije koji se javlja kod stoke. Zapazite koliko ovaj virus preovladava kod amerike stoke koja se uzgaja radi proizvodnje mleka. Stoka koja se uzgaja radi mesa obino ima niu stopu infekcije. U svakom sluaju, u svakom trenutku oko 20% populacije amerike stoke je inficirano.118 Pored leukemije, ovaj virus moe da prouzrokuje govei limfosarkom, rak limfnog tkiva kod stoke. Zapazite da same krave inficirane leukemijom nisu jedine sa rizikom. Virus se prenosi na mleko.119 Izgleda da ovo mleko ima potencijal da prouzrokuje oboljenje kod drugih vrsta ivotinja koje piju zaraeni proizvod. Mleko kontaminirano virusom govee leukemije koje je nepasterizovano davano ovcama i impanzama je povezano sa ozbiljnim bolestima, kao to je prikazano u tabeli 21.120,121 Pokazano je da su i druge vrste podlone virusu govee leukemije: belorepi jelen, svinja,
Tabela 21. Tumori indukovani virusom govee leukemije - Mleko kontaminirano virusom govee leukemije je davano ovcama. Kod ovaca su razvio limfosarkom. - Mleko kontaminirano virusom govee leukemije je davano impanzama. Kod impanzi se razvila leukemija i pneumocistina upala plua.
170
domai zec i maka.122 Firer (Ferrer) je sa saradnicima pre vie godina naveo dokaze da u laboratoriji ljudske elije postaju inficirane virusom govee leukemije.123 Pasterizacija ubija viruse,124,125 ali smo ve videli da mleko moe biti zagaeno kontaminacijom posle procesa pasterizacije ili zbog mehanikih problema sa opremom za pasterizaciju. Sluajevi izbijanja infekcija kod ljudi prouzrokovanih pasterizovanim mlekom usled klica kao to su E. coli, salmonela i Yersinia, obezbeuju primer nedostatka pasterizacije. Ukratko, iako je pasterizacija korisna procedura koja je poveala bezbednost mleka, ni u kom sluaju ne sterilie mlene proizvode. ak i posle pasterizacije, mleko u stvari sadri obilje virusa i bakterija. 11. poglavlje pod nazivom: Mleko, prijatelj ili neprijatelj? sadri vie informacija po ovom pitanju. Na kraju se pitamo, da li virus govee leukemije predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje? Odgovor do sada je da ne znamo. Iako je samo jedno istraivanje pokazalo vei broj sluajeva leukemije kod ljudi u oblastima koje sadre vie stoke,126 druga istraivanja koja je pregledao dr Redinald Donson (Reginald Johnson) iz Amerike slube za inspekciju zdravlja ivotinja i biljaka nisu utvrdila nikakav odnos izmeu virusa govee leukemije i ljudskih oboljenja. Meutim, mora se istaknuti da je virus govee leukemije veoma slian virusu ljudske leukemije T-elija tipa 1 (HTLV-1).127 Oba spadaju u porodicu retrovirusa koja takoe ukljuuje i HIV. Sposobnost ove porodice virusa da inficira elije, a zatim prouzrokuje bolesti godinama kasnije predstavlja naroiti razlog za zabrinutost. Shodno tome, izgleda da je prisutan rizik za ljude iako trenutno nisam upoznat sa bilo kakvom definitivnom opasnou po ljude. Ukratko, virus govee leukemije moe ili ne mora da prouzrokuje zdravstvene probleme kod ljudi. Meutim, BSE pria daje reiti primer kako infektivna bolest moe na prvi pogled da izgleda bezopasna za ljude samo da bi se kasnije ispostavilo da predstavlja ozbiljnu pretnju. Vredno je napomenuti injenicu da i BSE i virus govee leukemije mogu da inficiraju itav niz vrsta. Izgleda razumno izbegavati bilo kakve klice koje mogu da prelaze barijere izmeu vrsta i prouzrokuju bolesti koje ugroavaju ivot kod nesrodnih organizama.
stoku.128 asopis je nastavio omalovaavajui bilo kakav potencijalni rizik od kravlje side. Ovaj izvetaj je bio precizan; do sada, medicinska istraivanja nisu iznela nikakve razloge za zabrinutost u vezi sa ovim oboljenjem.129 Meutim, postoje neke zabrinjavajue odlike virusa. Uoeni su neki dokazi menjanja imuniteta kod zaraenih krava.130 Takoe je utvren prenos virusa izmeu vrsta na ovce, zeeve i koze.131 Ova kombinacija faktora prouzrokuje razloge za zabrinutost sline onima koje sam izrazio u pogledu virusa govee leukemije. Imajui ovo u vidu, u kombinaciji sa realnou dugog perioda inkubacije HIV-a, izrazio sam zabrinutost u pogledu dugoronih efekata ovog agensa na zdravlje, naroito ako se na kraju pokae da je prenosiv na ljude. Poto BIV moe da utie na funkciju imuniteta kod stoke i moe da pree granice vrste, izgleda razumno preduzeti mere kako bi se ovaj virus izbegavao dok ne budemo sigurni da ne postoji rizik po ljude. U stvari, neki su, kao Deremi Rifkind (Jeremy Rifkind) iz Fondacije za ekonomske trendove, zastupali da krave zaraene BIV-om ne bi trebalo musti ili voditi na klanje dok se ne razjasne uticaji virusa na dugorono zdravlje ljudi. Siguran sam da mnogi u industriji mesa i mlenih proizvoda smatraju da to nije neophodno, ali u drugim zemljama kao to je vajcarska, to je upravo ono to se ini, kao to je opisano u tabeli 22.
Tabela 22. vajcarska zatita od BIV-a - vajcarska eliminie stoku koja ima BIV virus. - Ne dozvoljavaju uvoz stoke ili govedine zaraene BIV-om. - Amerika vie ne moe da izvozi govedinu u vajcarsku jer nema program iskorenjivanja BIV-a.
vajcarska je takoe bila zabrinuta u vezi sa slinostima izmeu BIV-a i HIV-a. Dok dugorona istraivanja ne razjasne ta pitanja, oni ne ele da izlau svoje graane ovim infektivnim agensima pronaenim u stoci ili njihovom mleku.
Veina sluajeva trovanja hranom ukljuuje ivotinjske proizvode

ivotinjski proizvodi nisu jedini proizvodi koji mogu biti zaraeni bakterijama. Meutim, velika veina zaraenih namirnica su crveno meso, mleni proizvodi, piletina, jaja i morski plodovi, po izvetajima centara za kontrolu bolesti o infektivnim bolestima iz namirnica. Dolo bi do znaajnog pada broja ovih ozbiljnih
Kravlja sida (BIV)

asopis Wall Street Journal je 1991. godine zaokupio panju svojih itaoca segmentom o zdravlju pod nazivom: Roak side inficira
BOLESTI IVOTINJA
171
takvim zatvorenim zgradama (za svinje ili kokoke) ale na bronhitis, stanja nalik na astmu, zapaljenje sinusa ili oboljenja nalik gripu.134,135 To je pripisano udisanju praine i gasova iz svinjskog izmeta i urina. Radnici koji rade na zatvorenim farmama ivine imaju sline disajne probleme.136 Moda se oblast od najveeg razloga za zabrinutost odnosi na one koji rade u klanicama i fabrikama za pakovanje mesa. Novije istraivanje je razmatralo oko 10.000 takvih osoba tokom perioda od 9 godina.137 Rezultati su otkrili povean rizik od svih vrsta raka. Odreeni broj specifinih tipova raka je takoe povean. Tu su spadali: rak plua, rak usta i grla, i rak jednjaka, debelog creva, beike, bubrega i kostiju. Poveanje rizika je esto bilo izrazito. Broj smrtnih sluajeva od Hokinove bolesti je bio povean 6 puta, smrtnost od drugih limfoma je utrostruena, a broj smrtnih sluajeva od leukemije je vie nego udvostruen. Istraivai su postavili pitanje da li takvi porasti mogu biti povezani sa izlaganjem BLV-u i drugim virustima koji izazivaju rak. Njihovo istraivanje nas ostavlja sa ozbiljnom zabrinutou o mogunosti rizika za takve radnike.
bolesti kada bi vegetarijanska ishrana bila ire usvojena. Saeta lista gore pomenutih bolesti ivotinja koje predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi prikazana je u tabeli 23. Tabela 23. Lista gore pomenutih ivotinjskih bolesti koje ugroavaju ljudsko zdravlje
BSE i druge prionske bolesti E. coli bakterija Listerioza Bolest koju izaziva salmonela Kravlja sida (BIV) Kronova bolest Bolest koju izaziva virus govede leukemije (BLV) Rak Clostridium perfringens Campylobacter Yersinia
Rizik od ljudskog kontakta sa ivotinjama

Osim rizika ishrane ivotinjskim proizvodima, da li postoje opasnosti i od obinog rada sa ivotinjama? Odgovor je da. Radnici na farmama ivotinja, veterinari i radnici koji se bave obradom mesa imaju znaajno poveane stope broja ozbiljnih oboljenja, kao to je navedeno u tabeli 24.132 Tabela 24. Bolesti povezane sa radom sa ivotinjama
Hokinova bolest Multipli mijelom Leukemija Rak: -- melanom -- limfom -- rak stomaka -- rak prostate - Padetova bolest
Potpunija lista ljudskih bolesti dobijenih od ivotinja

Informacije u ovom poglavlju su obezbedile znaajne dokaze u vezi sa ozbiljnom prirodom bolesti kod ivotinja i rizikom po ljude. Meutim, ja sam samo dodirnuo povrinu veoma iroke oblasti. Mogle su biti ukljuene jo desetine strana koje se bave toksikolokim i infektivnim bolestima, iji se broj poveava ishranom ivotinjskim proizvodima ili kontaktom sa ivotinjama. Kada bih sastavljao potpuniju listu stanja povezanih sa ivotinjama koja utiu na ljude, to bi ukljuivalo sve one navedene u tabeli 25.138
Iako su farmeri izloeni pesticidima i hemikalijama, mnogi istraivai se koncentriu na mogunost izlaganja virusima kao na faktor koji izaziva rak.133 esto su uslovi u kojima se ivotinje uzgajaju toliko nezdravi da su radnici u tim situacijama podloniji bolestima. Specifine kategorije radnika koji rukuju ivotinjama su takoe izloene posebnom riziku. Na primer, poto se svinje obino uzgajaju u zatvorenim fabrikim farmama, kod uzgajivaa svinja se moe razviti niz respiratornih bolesti usled njihovog rada u ovim zatvorenim zgradama. Istraivanja pokazuju da se skoro polovina onih koji rade u
Futuristiki uvidi o ivotinjama

Pre oko 100 godina napisano je zapanjujue upozorenje u vezi sa opasnostima ishrane mlenim proizvodima. Jedan poznati autor je zapisao sledee: Ako se mleko koristi, mora se temeljno sterilizovati. Uz ovaj oprez, postoji manje opasnosti od dobijanja bolesti zbog upotrebe mleka.139 Kako moete temeljno da sterilizujete mleko? Jednostavnim staromodnim kuvanjem. On dalje objanjava: Neka reforma ishrane bude progresivna. Neka se ljudi naue kako da spremaju hranu bez upotrebe mleka ili maslaca.
172
Tabela 25. Druge bolesti i stanja povezana sa ishranom ivotinjskim proizvodima ili izlaganjem ivotinjama - Trihinoza (takoe zvana trihineloza) - Giardia lambia - Vibrio vulnificus - Psitakoza (papagajska bolest) - Kukasta glista - Besnilo - Leptospiroza - Vibrio cholera (agens koji prouzrokuje koleru) - Riblja pantljiara (diphyllobothrium latum) - Isospora belli - Skombroid - Hanta virus - Valjkasti crvi - Bruceloza - Kuga (agens koji prouzrokuje bubonsku kugu) - Svinjska pantljiara (taenia solium) - Govea pantljiara (taenia saginata) - Antraks - Trovanje ciguaterom - Prstenasti crvi - Tularemija - Kriptosporidioza
dok trai da povrati to bezgreno stanje.142 On se poziva na 1. Knjigu Mojsijevu iz Biblije koja navodi Adamovu prvobitnu ishranu, koja je bila u potpunosti vegetarijanska, bez bilo kakvih ivotinjskih proizvoda.143 Dokazi ukazuju da je veliki broj mranih podataka predstavljenih u ovom poglavlju samo deli onoga to budunost sprema. Ja ne predstavljam ove injenine podatke da bih bilo koga zastraio, ve da vas upozorim na mogunosti kako biste mogli sada da otponete da uite o novom nainu ishrane koji izbegava ove potencijalno opasne bolesti.
Sada je odluujue vreme

Veina nas odlae bilo kakve odluke o promenama naina ivota dok ne budemo primorani na njih. Meutim, kada se radi o promenama ishrane, esto te situacije kada se mora promeniti dolaze prekasno. Promene u ishrani nee mnogo pomoi ako vam je utvrena Krojcfeld-Jakobova bolest. Kada salmonela, listerija, kampilobakter ili neka druga infekcija prenesena hranom napadne, moete biti jedan od nesrenih i ne doiveti da izaberete bolju ishranu. ak se i kod preivelih mogu razviti ireverzibilni fiziki problemi koje nijedan program ishrane ne moe da rei. Dokumentovane informacije u ovom poglavlju pozivaju na odluku. Vreme za odluku je sada. U svetlu dokaza o brojnim i ozbiljnim bolestima kod ivotinja, izbor najsigurnije ishrane je svakako razuman. Ima smisla. Koncentriite se ne na ono ega se odriete, ve na raznovrsno voe, povre, jezgrasto voe i itarice u kojima se moe svesrdno uivati na ovoj optimalnoj ishrani.
Recite im da e uskoro doi vreme kada vie nee biti bezbedno korienje jaja, mleka, krema, ili maslaca, jer se bolesti kod ivotinja poveavaju u srazmeri sa porastom iskvarenosti meu ljudima.140 Nauni podaci predstavljeni u ovom poglavlju su dokazali da je ovo predvianje bilo tano. Izjava istog autora iz 1898. godine daje uvide u to zato je ova tema toliko znaajna. Boija kletva je nad zemljom, morem, stokom, ivotinjama. Uskoro nee biti bezbedno posedovati stada ili krda. Zemlja propada pod Boijom kletvom.141 Biblija iznosi slinu sliku o poslednjim danima. Stvari nee krenuti na bolje; odreene su da se pogoraju. On je nastavio: Uenjem i primerom, pokaite da je hrana koju je Bog dao Adamu u svom bezgrenom stanju najbolja za ovekovu upotrebu
173
11. poglavlje
Mleko: prijatelj ili neprijatelj?

To je bio neobian sukob. Antagoniste su predstavljale dve grupe koje obino pokuavaju da rade zajedno. Na jednoj strani su bili lanovi medicinske istraivake zajednice, a na drugoj veliki igra u amerikom krupnom biznisu. ta se tano odigravalo? lanovi naune zajednice su kroz svoje istraivake publikacije u stvari pozvali na odgovornost Ameriko udruenje industrije mlenih proizvoda. Jasan sadraj njihovog medicinskog istraivanja je bio da je udruenje vrilo obmanjujue reklamiranje koristei slogan Svima je potrebno mleko. Kada je Federalna trgovinska komisija razmotrila problem, doli su do iznenaujueg zakljuka: sloili su se sa istraivaima i izdali predloenu albu navodei da slogan Svima je potrebno mleko predstavlja lano i obmanjujue reklamiranje.1 Procena Federalne trgovinske komisije iz 1974. godine je skrenula panju na doslednu strategiju industrije mlenih proizvoda: izmiljanje reklamnih slogana i pristupa koji impresioniraju ljude poeljnou mlenih proizvoda i korisnou po zdravlje. Neki od tih slogana, esto praeni privlanim atletom ili lepom osobom uz belu mlenu prugu iznad gornje usne su navedeni u tabeli 1.2
Tabela 1. Slogani amerike industrije mlenih proizvoda Mleko, kakvo iznenaenje Pravi mukarci piju mleko Svima je potrebno mleko Mleko je prirodno Mleko je savrena hrana Mleko: pijte ga zbog njegove vrednosti Oni koji piju mleko su bolji ljubavnici Mleko ima poneto za svakoga
Jedna je stvar pokuati probuditi elju za uslugom ili proizvodom na kraju, to je osnova najveeg broja reklama koje nas bombarduju iz dana u dan, ali je sasvim druga stvar govoriti o neemu kao da donosi zdravlje ako u stvari to ne ini. Imajui ovo u vidu, odluka Federalne
trgovinske komisije iz 1974. godine je otvorila veoma vano pitanje. Zato bi vlada ula u sukob i osporavala tvrdnju koju veina Amerikanaca prihvata? Bez obzira da li je to dananji vodi hrane u obliku piramide ishrane Amerikog ministarstva poljoprivrede ili nekadanje etiri grupe namirnica, decenijama je sve ukazivalo da je svim Amerikancima zaista potrebno mleko. ta je onda moglo da podstakne Federalnu trgovinsku komisiju da zameri mlenoj industriji to govori da je svima potrebno mleko? Odgovor na ovo pitanje formira osnovu ovog poglavlja. Neposredno posle odluke iz 1974. godine, industrija mlenih proizvoda je promenila svoj slogan na mleko ima poneto za svakoga. Iako niko nije izazvao tanost tog slogana, pravo pitanje je: da li zaista elite to poneto? Neki bi mogli da smatraju da je samo ukazivanje da mogu da postoje problemi povezani sa mlekom i mlenim proizvodima skoro neameriki. Ovo poglavlje ne promovie novu kampanju. Ja jednostavno ukazujem da malo poznata zamerka Federalne trgovinske komisije industriji mlenih proizvoda pre vie od 20 godina reito tvrdi da bi svaki Amerikanac trebalo da bude dobro upoznat sa medicinskim injenicama u vezi sa mlekom. Na kraju, dobro zdravlje nije zasnovano na praenju naih predubeenja ili kulturnih sklonosti zasnovano je na saradnji sa zakonima zdravlja koji vladaju nama. Zbog toga je potrebno da svaki ovek odloi svoja oseanja u stranu i ozbiljno razmotri zato bi amerika vlada odbila izjavu da je svakome potrebno mleko. Zasluujemo da budemo sposobni da nainimo inteligentnu odluku u vezi sa naom linom upotrebom mleka i mlenih proizvoda. Poruka koja e se jasno pojaviti u ovom poglavlju je da su medicinski strunjaci decenijama znali za zdravstvene probleme u vezi sa mlekom, ali ti problemi nisu dobili veliki publicitet. Moramo da razumemo da je veoma teko da se poruke preventivne medicine jasno uju kada moni komercijalni interesi ulau milione dolara u objavljivanje poluistinitih poruka.
174
Mo Udruenja industrije mlenih proizvoda

Snaga uticaja industrije mlenih proizvoda na prodaju svojih proizvoda i politiku scenu u Sjedinjenim Dravama je ogromna, kao to je prikazano u tabeli 2. Malo nas je svesno da se 14% amerikog budeta za hranu troi na mlene proizvode,3 obezbeujui u proseku vie od 700 grama ovih proizvoda dnevno po osobi.4 Uz tako velike prodajne koliine, nije udo da je Ameriko udruenje industrije mlenih proizvoda mona i dobro finansirana organizacija. Veliki deo prihoda od prodaje mlenih proizvoda se strateki usmerava u veliki budet za reklamiranje posveen raznovrsnim mlenim promocijama.5 Zbog toga vidite toliko mnogo reklama o mlenim proizvodima na televiziji, radiju i tampi. tavie, Ameriko udruenje industrije mlenih proizvoda dri znaajan deo politike moi u Vaingtonu. Neki to pripisuju njihovim obrascima politike podrke koja je ostvarena obezbeivanjem fondova izbornih kampanja za vie od 15% amerikih predstavnika kongresa.6
Tabela 2. Uticaj industrije mlenih proizvoda u SAD - Jedan od sedam dolara za hranu se potroi na mlene proizvode. - Prosena osoba trenutno potroi 266 kilograma mlenih proizvoda godinje. - Na reklamiranje mleka se potroi 5 centi na svakih 45 kilograma mlenih proizvoda koji se prodaju. - Jedan od sedam kongresmena prima izbornu podrku od industrije mlenih proizvoda.
poboljanog medicinskog leenja malo verovatno da e dojenje obezbediti korist po opstanak. Meutim, i dalje priznaje da postoje situacije kada to moe da spasi ivot odojadi. Jedan udbenik navodi: Iako postoji malo razlika, ako uopte i postoje, u stopama smrtnosti izmeu odojadi dojenih majinim mlekom i hranjenih kravljim, a koja primaju dobru negu, meu socioekonomskim grupama i onima koji ive u nesanitarnim uslovima, odojad dojena majinim mlekom imaju veu verovatnou preivljavanja.9 Bez obzira na ivotne uslove i dostupne lekove, imuni sistem odojadi je ugroen ako se ono hrani kravljim mlekom, a ne majinim. Danas istraivanja jo uvek favorizuju dojenje nad mlekom u prahu ili kravljim mlekom.10,11,12 Na primer, ak i u eri antibiotika u Sjedinjenim Dravama, kod odojaadi hranjenih mlekom u prahu ili kravljim mlekom postoji 80% vea ansa za razvoj dijareje i 70% vea verovatnoa za razvoj infekcije uha u poreenju sa decom koja se hrani iskljuivo majinim mlekom.13 ta se to nalazi u majinom mleku to obezbeuje bebama takvu prednost u pogledu imuniteta? Verovatno jo uvek ne znamo sve odgovore, ali je nekoliko vanih faktora jasno. Oni su navedeni u tabeli 4.
Tabela 4. Poznate prednosti dojenja majinim mlekom - Majina antitela se prenose na bebu. - Majina bela krvna zrnca se prenose na bebu. - Majino mleko sadri laktoferin koji blokira rast bakterija E. coli. - Majino mleko je obino sterilno za razliku od kravljeg.
Bebama su neophodna majina antitela

Nauna istraivanja su poela da otkrivaju probleme sa mlekom ve 1930. godine kada su ispitane stope smrtnosti odojadi u vezi sa upotrebom kravljeg mleka. Pre otkria antibiotika, istraivai su prouili 20.000 odojadi u ikagu. Jedna grupa odojadi je hranjena majinim mlekom, a druga grupa kuvanim kravljim mlekom. Rezultati su prikazani u tabeli 3.7,8 Standardni pedijatrijski medicinski udbenik e danas navesti da je u savremenom dobu
Tabela 3. Visoke stope smrtnosti odojadi zbog kravljeg mleka Stopa smrtnosti sa 9 meseci, na 1.000 odojadi
Kravlje mleko Ljudsko mleko
84,7 1,5
Prva prednost ljudskog mleka je da ono snabdeva dete majinim antitelima, a ta antitela imaju veliku zatitnu ulogu kada su u pitanju infektivne bolesti.14 Nasuprot tome, kravlje mleko ili mleko u prahu ne sadri te zatitne agense. Drugo, bela krvna zrnca zvana makrofage se majinim mlekom mogu preneti sa majke na dete.15 Ove makrofage mogu da obezbede korisne zatitne funkcije dok se nalaze u crevnom sistemu deteta. Tree, majino mleko sadri jedinjenje zvano laktoferin. Ovaj agens tei da blokira rast E. coli u crevu.16 To danas nije mala stvar kada su mnogi sasvim svesni smrtonosnih sojeva E. coli koji su odneli ivote veoma male dece. etvrto, majino mleko je obino sterilno (osim kada majka ima infekciju grudi ili rairenu telesnu infekciju). To moe znaajno da umanji izlaganje deteta infektivnim agensima. Sa druge strane, kravlje
MLEKO
175
eer. Meutim, posle detinjstva, mnogi ljudi gube sposobnost da vare laktozu. Kod njih se javlja nedostatak enzima laktaze koji je neophodan za razlaganje laktoze na dva prostija eera kako bi se mogla apsorbovati. Rezultat je da nesvarena laktoza putuje do debelog creva gde bakterije razlau taj eer, proizvodei smetnje koje se kreu od gasova do greva, ili dijareje. Netolerancija na laktozu je izgleda glavni faktor kod i do treine sluajeva povratnog javljanja bola stomaka kod dece.23 Preko polovine svetske populacije je netolerantno na laktozu.24 Neke rase obino gube enzim laktazu ranije tokom ivota u odnosu na druge. Po pravilu, osobe poreklom iz severozapadne Evrope odravaju sposobnost da vare laktozu bolje od veine rasa, tako da je vei deo njih sposoban da pije mleko u odraslom dobu bez crevnih smetnji. Uestalost nedostatka laktaze meu razliitim rasama je navedena u tabeli 6.25,26,27
Tabela 6. Nedostatak laktaze kod zdravih odraslih osoba Bantu Crnci Filipinci Tajlanani Japanci Grci sa Kipra Tajvanci Grenlandski Eskimi Arapi Jevreji iz Nemake Ameriki Crnci Peruanci Jevreji iz Izraela Indijanci Finci Danci 90% 90% 90% 85% 85% 85% 80% 78% 78% 70% 70% 58% 50% 18% 2%
mleko je opisano kao redovno kontaminirano kao i da predstavlja dobar medijum za kulturu (mesto rasta) za opasne infektivne agense,17 kao to emo videti.
Druge prednosti majinog mleka

Majino mleko se takoe razlikuje od mnogih mleka drugih vrsta sisara zbog relativno malog sadraja fosfora. Kao to sam istakao u 7. poglavlju o proteinima, izgleda da fosfor oteava apsorpciju kalcijuma. Prema tome, dete e teiti da apsorbuje vie kalcijuma iz majinog mleka siromanog fosforom nego iz kravljeg mleka bogatog fosforom, kao to je objanjeno u tabeli 5.18
Tabela 5. Slaba apsorpcija kalcijuma iz mleka - Telo apsorbuje samo 25% kalcijuma iz kravljeg mleka. - Majino mleko, iako sadri manje od polovine kalcijuma u odnosu na kravlje, predstavlja bolji izvor kalcijuma zbog njegove visoke apsorpcije. - Kelj, repa ili seme susama su takoe bolji izvori zbog istog razloga.
tavie, visok unos fosfora postavlja i druge probleme koje ljudsko mleko takoe izbegava. Neki od tih korisnih efekata mogu dalje da objasne zato odojad dojena majinim mlekom daleko bolje prolaze suoena sa infekcijom.19 Prvo, na ishrani sa manje fosfora deca imaju kiseliji sadraj debelog creva, zbog ega klice koje proizvode oboljenja tee rastu u crevu. Drugo, manje je verovatno da e novoroenad koja su na majinom mleku sa manje fosfora dobiti ozbiljne komplikacije od infekcije zvane metabolina acidoza. Pored prevencije infekcije, majino mleko prua niz dodatnih koristi. Masti iz majinog mleka se daleko lake vare u odnosu na masti iz kravljeg mleka.20 Iako masti mogu da dobiju loe kritike u dananjim emisijama, one predstavljaju kljuni sastojak za razvoj u toku ranog detinjstva. Kravlje mleko takoe sadri manje vitamina C i D, dok majino mleko prua dovoljne koliine ova dva neophodna sastojka.21
Mleko e proizvesti greve u donjem delu stomaka, gasove i vodenastu stolicu kod osoba koje imaju nedostatak laktaze.
irok opseg zdravstvenih problema u vezi sa kravljim mlekom

Preminuli dr Frenk Oski (Frank Oski) je bio direktor Deijeg medicinskog i hirurkog centra Don Hopkins deset godina i profesor pedijatrije i ef katedre na Univerzitetu Don Hopkins. Bio je urednik i osniva asopisa za savremenu pedijatriju i lan urednikog odbora evropskog asopisa za pedijatrijsku hematologiju i onkologiju. Bio je autor i koautor 300 akademskih radova i 20 knjiga, ukljuujui nedavno objavljenu knjigu Praktini pedijatar (The Practical Pediatrician). Bio je ne samo ugledan
Netolerancija na laktozu (mleni eer)

Amerika humanitarna pomo je pre nekoliko godina loe prola kada su SAD pokuala da pomogne odreenim junoame-rikim zemljama. Razdelili smo velike koliine mleka u prahu koje je izazvalo rairene sluajeve greva u stomaku i diareje.22 Kravlje mleko je bogato prostim eerom zvanim laktoza ili mleni
176
naunik, ve i jedan od najglasnijih zastupnika opasnosti od kravljeg mleka. Dr Oski je napisao dobro dokumentovanu i veoma itljivu knjigu: Ne pijte vae mleko (Dont Drink Your Milk). Moda je jedan od najveih doprinosa njegove knjige prikaz irokog obima zdravstvenih problema povezanih sa konzumiranjem mleka. Iz njegove knjige i drugih izvora, izvukao sam listu svojih 10 glavnih razloga za zabrinutost u pogledu zdravstvenih efekata kravljeg mleka u detinjstvu. est razloga za zabrinutost po zdravlje odraslih u vezi sa kravljim mlekom navedeno je i ispitano kasnije u poglavlju. Razlozi za zabrinutost u detinjstvu su navedeni u tabeli 7.
Tabela 7. Glavni razlozi za zabrinutost u pogledu zdravlja u detinjstvu u vezi sa korienjem kravljeg mleka Alergije Anemija usled nedostatka gvoa Sniena inteligencija Osetljivost na mleko Rana arterioskleroza Deji dijabetes Akne Reumatoidni artritis Propadanje zuba Infektivna oboljenja
ispoljiti na nekoliko naina. U simptome spadaju groznice na ustima, dijareja ili zatvor,32 rektalno krvarenje, povraanje, povratni napadi zaepljenja nosa, svrab koe i povratni bronhitis.33,34,35,36 Jedan od glavnih naina leenja deijih alergija na hranu je odreeni period uzdravanja od kravljeg mleka. Ako je alergija nastala usled kravljeg mleka, akutni problemi obino nestaju u roku od dva dana, dok hronini problemi mogu da traju nedelju dana ili due.37 Da bi njihovo dete ozdravilo, neke majke koje doje decu ponekad moraju takoe da odstrane kravlje mleko iz sopstvene ishrane. Oigledno da belanevine iz kravljeg mleka koje je unela majka mogu da pronau svoj put do njenog sopstvenog mleka.38 Komar mnogih mladih roditelja predstavlja kolika. Kolika se odnosi na epizode ekstremnog bola u stomaku kod odojadi. Napadi se tipino javljaju bez upozorenja i mogu da traju satima; esto su praeni neprestanim plaem.39 Kolika odojadi se javlja kod oko 20% od svih odojadi. Istraivanja ukazuju da kod oko 1/3 odojadi sa kolikom koja se doje majinim mlekom, simptomi nestaju kada majka usvoji ishranu bez kravljeg mleka.40 To prua dalje dokaze konceptu da bar neki sluajevi kolike nastaju usled alergijske rekcije na sastojke kravljeg mleka.
Alergije na mleko
Prve na listi su alergije. Alergije i astma su u drastinom porastu u Americi. Odojad koja nisu izloena kravljem mleku razvijaju daleko manje sluajeva alergija u poreenju sa onima hranjenim kravljim mlekom.28 Ljudsko mleko moe da pomogne spreavanju razvoja alergijskih oboljenja kasnije u ivotu poboljavajui imuni sistem odojeta.29 Majino mleko ne samo da je korisno za imuni sistem deteta, ve takoe izbegava ono to je verovatno najei alergen u ishrani deteta - to jest, kravlje mleko. Nelsonov udbenik pedijatrije je sasvim jasan u vezi sa ovim odnosom: Veina panje je skoncentrisana na belanevine kravljeg mleka kao glavni uzrok gastrointestinalnih alergija na hranu kod odojadi.30 Alergije su este kod dece i alergije na hranu nisu izuzetak. Teko je utvrditi procene broja pogoene dece, poto veliki broj moe da ima manje izraene simptome, koji ne dobijaju medicinsku panju. Meutim, jedno istraivanje u vedskoj je procenilo da i do jednog na svakih 70-oro dece pati od alergije na hranu.31 Druge statistike ukazuju na jo obimniji problem u odreenim starosnim grupama. Alergije na mleko ili kazein (mleni protein) se mogu
Anemija usled nedostatka gvoa

Anemija usled nedostatka gvoa moe takoe da nastane usled netolerancije na belanevine iz kravljeg mleka.41,42 U stvari, kada razmotrite sve amerike sluajeve ozbiljnog nedostatka gvoa kod odojadi, i do treine njih razvija gubitak krvi usled izlaganja belanevinama iz punomasnog kravljeg mleka.43 Izlaganje ovim belanevinama dovodi do otpadanja elija koje oblau crevo, prouzrokujui malu koliinu krvarenja. Kada se izgubi krv, izgubi se i gvoe (sastojak krvi). Problemi se umnoavaju poto kravlje mleko ne pomae mnogo u zamenjivanju izgubljenog gvoa. Sadri samo oko petine koliine gvoa u odnosu na majino mleko.44
Sniena inteligencija
Ugledna Amerika akademija pedijatrije je nedavno objavila jednu od veoma zabrinjavajuih poruka u vezi sa nedostatkom gvoa: Nedostatak gvoa u ranom detinjstvu moe da dovede do dugoronih promena u ponaanju koje se ne mogu preokrenuti ak ni uz dodatak gvoa koji je dovoljan da izlei anemiju.45 Na primer, prevremeno roena odojad
MLEKO
177
Iako mnogi lekari mogu da budu sumnjiavi u pogledu ovih veza sa osetljivou na mleko, imao sam dovoljno iskustava iz stvarnog ivota da bih bio veoma otvoren za mogunost da alergije na mlene proizvode mogu da imaju ulogu u vie stanja nego to bismo mi normalno zamislili. Na primer, kao specijalista interne medicine koji se obino bavi odraslima, lino sam video vei broj dece, uglavnom deaka, koji jo uvek mokre u krevetu, sa 8 ili 10 godina starosti. Posle prestanka upotrebe mlenih proizvoda, njihovo mokrenje u krevetu je prestalo. Jo jedan veliki razlog za zabrinutost u oblasti osetljivosti na mleko je njegov doprinos disajnim problemima. Ve sam spomenuo da potpuno razvijena alergija na mlene namirnice moe da pojaa disajne poremeaje, ali se sada pozivam na osobe koje imaju simptome koji se ne mogu objasniti odgovorom imunog sistema na kravlje mleko. Iz nekog razloga, korienje mlenih proizvoda je kod neke dece izgleda povezano sa proizvodnjom sluzi, kaljem, i problemima sa pluima. Nelsonov Udbenik pedijatrije istie da su abnormaliteti plua zvani pluni infiltrati uoeni rendgenom bili povezani sa kravljim mlekom.57 Tekst takoe navodi listu ozbiljnih stanja plua zvanih plune hemosideroze kao neto to se povlai uklanjanjem mlenih proizvoda iz ishrane deteta.58 Zanimljivo je da neka deca sa ovim retkim poremeajem plua takoe imaju hronino curenje nosa, ponavljajue infekcije uha i hronino poveana limfna tkiva u nosu i grlu.59 Sve ovo postavlja ozbiljno pitanje: da li znaajan broj dece sa hroninim problemima uha, nosa i grla ima osetljivost na mlene namirnice iako nisu razvili opasne probleme sa pluima? Mnogi lekari bi nedvosmisleno odgovorili: da.
koja su odgajana na mleku u prahu ili kravljem mleku imaju 8 do 10 poena nii IQ u odnosu na bebe dojene majinim mlekom.46,47 I drugi faktori osim nedostatka gvoa su ukljueni u intelektualne nedostatke povezane sa kravljim mlekom. Dr Kruk (Crook), navodi potekoe u uenju meu ispoljavanjima alergije na mleko.48 Jo jedan razlog za snienu inteligenciju moe delom da predstavlja nedostatak omega-3 masnih kiselina u kravljem mleku i mleku u prahu.49,50,51 Ove masne kiseline su izgleda neophodne za optimalni rast i razvoj mozga.
Osetljivost na mleko
Jedna od najspornijih oblasti u medicini predstavlja domen alergija i osetljivosti. Neki lekari insistiraju da u vezi sa mlenim proizvodima postoje neki oblici netolerancije na mleko koji nisu prave alergije, ali koji i dalje doprinose irokom opsegu fizikih bolesti. Oni oznaavaju te poremeaje zbirno kao osetljivost na mleko. Problem sa navodnom osetljivou na mleko je da se veruje da ona doprinosi relativno estim stanjima, stanjima koja su esto povezana sa vie faktora. Zbog toga se teko moe ukazati na mleko kao na krivca. U neka od tih stanja, koja se nalaze u medicinskoj literaturi, spadaju: sindrom hroninog zamora,52 glavobolje pri napetosti,53 miino-skeletni bol,54 hiperaktivnost,55 pa ak i mokrenje u krevetu.56 Ova lista poremeaja zajedno sa jo dva je ponovljena u tabeli 8.
Tabela 8. Poremeaji usled osetljivosti na mleko Hronian zamor Glavobolje pri napetosti Miino-skeletni bol Hiperaktivnost Mokrenje u krevetu Pogoranje alergija i kongestije Astma i drugi disajni problemi
Rana ateroskleroza zbog mleka?

Dokazi ukazuju da oksidovani holesterol ima ulogu u otpoinjanju ili pogoranju procesa suavanja arterija zvanog ateroskleroza. Ako se namirnice koje sadre holesterol izloe vazduhu, holesterol se moe oksidovati (spojiti sa kiseonikom) to ga ini tetnijim po arterije. Punomasno mleko, a naroito mleko u prahu ispunjavaju te kriterijume, i obezbeuju idealne uslove za oksidaciju holesterola. Vie informacija o oksidaciji holesterola je predstavljeno u 3. poglavlju o sranim oboljenjima. Deca uzimajui proizvode od kravljeg mleka moda dobijaju rani poetak na putu ka smrti od amerikog vodeeg ubice. Sa druge strane, kada dete unosi holesterol iz majinog mleka, ono tee
Mislim da je najkonstruktivniji nain posmatranja ove oblasti biti otvoren za mogunost da neka od ovih estih stanja mogu, u odreenim situacijama, da budu bar delom povezana sa kravljim mlekom. Ja ni na koji nain ne elim da ukazujem da je mleko jedini uzrok ili glavni uzrok ovih problema. Meutim, informacija se nalazi u medicinskoj literaturi, a pokuati iveti mesec dana bez mlenih proizvoda se smatra vrednim eksperimentom za veinu ljudi naroito ako imaju znaajne probleme sa zdravljem.
178
direktno iz bradavice do deijih usta. Postoji znaajno manje mogunosti da se odigra oksidacija. U stvari, kada se naprave poreenja izmeu zemalja u vezi sa sranim oboljenjima i namirnicama koje se koriste u ishrani, mleni proizvodi se pojavljuju kao najpouzdaniji indikator u vidu hrane za predvianje stope sranih oboljenja.60,61,62,63
Deji dijabetes i kravlje mleko

Kravlje mleko moe da izazove dijabetes kod genetiki podlone dece. Sve vei broj naunih radova ukazuje na ovaj odnos. Istraivai su sada otkrili belanevine kravljeg mleka koje lie na belanevine pronaene na povrini beta elija pankreasa. Tehnika imena dve naznaene belanevine iz mleka su ABBOS (govei albumin iz krvi),64 i beta kazein.65 Istraivanja ukazuju da genetiki podlono dete moe da zapone proizvodnju antitela protiv jedne od ovih ili drugih belanevina iz mleka. Ta antitela mogu zatim da napadnu sline belanevine na beta elijama pankreasa. Beta elije su telesne fabrike insulina. Ako ih imuni sistem uniti, nastaje dijabetes. Dr Karjalainen, autor jednog od ovih istraivanja, rekao je: Moda smo otkrili divnu strategiju za spreavanje dijabetesa tipa I. Ako smo u pravu, to moe da bude poetak kraja te uasne bolesti. Naravno, to bi znailo odstranjivanje kravljeg mleka iz ishrane svih podlonih osoba.
akne esto gube kada se prekine uzimanje mleka.70 Oski je izgleda favorizovao objanjenje bez spominjanja masti za vezu izmeu ishrane i akni. Znaajan deo krava koje daju mleko su bremenite i zbog toga dodaju progesteron u svoje mleko. Oskijev argument je bio da se progesteron preobraa u muke polne hormone (androgene) koji zauzvrat poveavaju akne.71
Reumatoidni artritis, propadanje zuba i infektivne bolesti

Neki sluajevi oblika bolesti zglobova koji izaziva invalidnost, poznatog kao deji reumatoidni artritis, mogu biti povezani sa upotrebom mlenih proizvoda.72 Drugi izvetaji ukazuju na mlene proizvode kao na faktor rizika za neke oblike propadanja zuba.73 Meutim, infektivne bolesti predstavljaju neke od najveih rizika za zdravlje deteta, a koje mogu da se jave usled korienja mlenih namirnica. Razmotriemo dalje ovo pitanje kasnije u poglavlju.
Bolesti izazvane mlenim namirnicama kod odraslih

Poto smo razmotrili glavne razloge za zabrinutost u vezi sa efektima mleka na zdravlje kod dece, sada emo detaljnije razmotriti ozbiljne bolesti povezane sa mlenim proizvodima koje se obino ispoljavaju u odraslom dobu. est stanja koja izazivaju najvie zabrinutosti navedena su u tabeli 9.
Tabela 9. Glavni razlozi za zabrinutost za zdravlje odraslih osoba u vezi sa korienjem kravljeg mleka Bolest sranih artetija Rak Neuroloka oboljenja Alergije Problemi sa varenjem Infektivne bolesti
Akne i mleko
Akne su veoma poznata velika briga adolescenata. Iako su godinama majke davale besplatne savete o ishrani svojoj deci kako bi kontrolisala ovaj problem, veina lekara je pribegavala medicinskom pristupu i retko je, ako je uopte ikada, zastupala promene ishrane. U svakom sluaju, istraivanja ukazuju da ishrana igra odreenu ulogu. Odreene masne kiseline (sa lancima srednje duine od 8 do 14 ugljenika) su identifikovane u Nelsonovom tekstu kao manji izazivajui faktor.66 Isti izvor spominje da masti mogu da imaju ulogu u formiranju mitisera. Iako veina ljudi ne smatra da je mleko namirnica bogata mastima, oko 50% kalorija u mleku dolazi iz masti.67 Mnoge vrste sireva imaju vei sadraj od toga; neki se, kao krem sir, pribliavaju koliini od 90% kalorija iz masti.68 (Uzgred, 15% do 20% kalorija iz masti u mlenim proizvodima dolazi uglavnom iz navedenih lanaca masnih kiselina srednje duine od 8 do 14 ugljenika.)69 Bilo da se radi o toj vezi sa mastima ili zbog nekih drugih razloga, dr Frenk Oski je izvestio da se
Bolest sranih arterija

Veina osoba koje ili pokuavaju da spree ili da preokrenu bolest sranih arterija imaju utisak da nemasno mleko i mleko sa jednim procentom masti predstavljaju dobar izbor. Meutim, program iz istraivanja iz 1990. godine koji je dao najbolje rezultate u leenju sranih oboljenja uz pomo promena naina ivota je u sutini uklonio mleko iz ishrane.74 Isti razlozi za zabrinutost koji su prethodno spomenuti u poglavlju u vezi sa oksidacijom holesterola predstavljaju jo vei razlog za
MLEKO
179
jedno ameriko istraivanje je uporedilo podatke od drave do drave o upotrebi mlenih proizvoda i vezi sa rizikom od raka dojke. to je vie mleka drava troila, to je bio vei rizik njihove populacije od umiranja od raka dojke.79
zabrinutost za odrasle osobe nego za decu. Kod dece se uglavnom radi o spreavanju ranog razvoja ateroskleroze. Kod odraslih, mnogo puta pitanje poprima proporcije pitanja ivota i smrti dok oni pokuavaju da odre arterije, koje su moda ve znaajno blokirane, otvorenim. tavie, u 7. poglavlju koje se bavi pitanjem belanevina, nauili smo da je jedan od najgorih proteina koji poviava nivo holesterola u krvi kazein, uobiajeni protein mleka.75 Svi nivoi kravljeg mleka, ukljuujui nemasno i mleko sa 1% masti, sadre i kazein i holesterol. Dvoprocentno i punomasno mleko su gori i od nemasnog i od mleka sa 1% masti zato to sadre vie holesterola i zasienih masnih kiselina, koje poveavaju holesterol u krvi. Jedan pacijent, Norman Mejo (Mayo), star 61 godinu iz Sijetla, nedavno je stigao na naslovne strane kada je objavio da je tuio industriju mlenih proizvoda jer ne stavlja na mleko upozoravajue etikete koje bi informisale potroaa o poveanom riziku od sranih oboljenja i loga. On je naveo da je celog svog ivota pio punomasno mleko jer je verovao da je to zdravo. Sada ima zakrene arterije i ve je doiveo log. Kada je saznao za svoje blokade arterija, od svojih zdravstvenih savetnika je nauio o tetnim efektima mlenih proizvoda na arterije.
Neuroloka oboljenja
Jedno veoma razarajue neuroloko oboljenje se naziva amiotrofina lateralna skleroza (Amyotrophic Lateral Sclerosis, ALS). Poznato je pod manje impozantnim imenom: Lu Gerigova bolest (po uvenom igrau bejzbola koji je dobio tu bolest). Ova bolest tei da prouzrokuje progresivnu paralizu. Prosena rtva umire u roku od 3 godine od dijagnoze.80 Iako se bolest retko moe naslediti, veina sluajeva nije nasledna. Postoji odreena zabrinutost na osnovu populacionih istraivanja da neki sluajevi ove bolesti mogu biti izazvani infektivnim agensima prenesenim preko mlenih proizvoda.81 Multipla skleroza (Multiple Sclerosis, MS) je jo jedno potencijalno neuroloko oboljenje koje izaziva invalidnost. Ovo stanje napada tkivo (zvano mijelin) koje izoluje nervne elije u mozgu, onim nervima i kimenoj modini. Izgleda da oboljenje nastaje usled abnormalnosti imunog sistema koja prouzrokuju zapaljenje i razaranje mijelinskog tkiva.82 Jedno istraivanje objavljeno u prestinom britanskom asopisu Lancet je ukazalo da MS moe da ima veze sa upotrebom mlenih proizvoda.83
Veza izmeu mlenih namirnica i raka

Dr Dejvid Rouz je sa saradnicima iz Amerike zdravstvene fondacije ispitao meunarodne stope smrtnosti od raznovrsnih tipova raka.76 Oni su utvrdili da to se vie mleka i mesa pojede u zemlji, to je vei rizik od raka dojke. Rizici od raka prostate i jajnika su takoe povezani sa upotrebom mleka. La Veija (La Vecchia) je sa saradnicima pokazao da se rizik od raka prostate poveava po tipu odgovora doze sa upotrebom mleka. Prema tome, to vie mleka osoba koristi, to je vei rizik od ovog smrtonosnog raka. Preciznije, oni koji su koristili jednu do dve ae mleka dnevno su poveali svoj rizik za 20%. Meutim, kada je unos mleka premaivao dve ae na dan, rizik od raka prostate je skoio na 400%.77 Istraivanje u paniji je dodalo jo jedan rak na listu maligniteta povezanih sa mlenim proizvodima. Istraivai su utvrdili da su mleni proizvodi teili da utrostrue rizik od raka rektuma.78 Ovo nisu jedina meunarodna istraivanja. Postoji sve vei broj istraivanja, upravo ovde u Americi, koja tee da ukau na mleko, zajedno sa drugim ivotinjskim proizvodima, kao na uzrok poveanja rizika od raka. Na primer,
Alergije i problemi sa varenjem

Mleni proizvodi mogu da imaju ulogu u itavom nizu drugih bolesti koje napadaju u odraslom dobu. Ve smo uoili da su alergije u detinjstvu esto povezane sa mlenim proizvodima; ove namirnice mogu da prouzrokuju ispoljavanje alergija i kod odraslih. O netoleranciji na laktozu se ve govorilo u izvesnoj meri. Nauili smo da znaajan deo stomanih problema kod dece nastaje zbog loe apsorpcije mlenog eera. Netolerancija na laktozu predstavlja problem i za milione odraslih osoba. Oni esto ne shvataju da je mleko ili doprinosei uzrok ili jedini uzrok njihovih stomanih problema. Upotreba mleka je takoe bila povezana sa rastuim brojem bolesti koje jo uvek nismo ni dodirnuli u ovom poglavlju. Moda najvie zabrinjava rastui broj ozbiljnih infektivnih bolesti. Njih emo upravo sada razmotriti.
180
Kontaminanti u kravljem mleku

Do sada smo razmatrali probleme povezane sa hipotetiki istim, nezagaenim kravljim mlekom. Iskreno, kao osoba koja je nekada pila mleko, razmatram ovu listu problema kao prilino zabrinjavajuu. Meutim, isto mleko stvarno ne postoji jer bilo emu da je izloena, krava tei da to pokae u svom mleku. Na primer, ono to dolazi sa naim mlekom za doruak danas je zapravo kravlji jueranji ruak. To objanjava zato mleko moe da ima tako razliit ukus s vremena na vreme. Kada krave jedu razliitu hranu, mleko poprima razliit ukus. Kod uzoraka mleka iz fabrika za preradu u pet drava, preko jedne treine uzoraka mleka je sadralo ukuse hrane koju je nedavno jela krava.84 To je ukljuivalo ukuse divljeg belog ili crnog luka, kukuruza, jema, rai i gorke trave. Poruka je da ta god da je u krvi krava, u isto vreme tei da se pojavi i u mleku. Naalost, na taj nain se prenosi i neto vie od ukusa. Bakterije, hormoni, pesticidi i drugi zagaivai mogu da pronau svoj put do mleka.
Infektivni agensi u mleku

Infektivi agensi se mogu veoma efikasno prenositi mlekom. U ove agense spadaju bakterije i virusi. Mnogi potroai veruju da korienje pasterizovanog mleka eliminie sve potencijalne nosioce bolesti. To je daleko od istine, iako je bezbednije piti pasterizovano mleko od sirovog mleka. Meutim, pasterizacija ne sterilie mleko. Za sterilizaciju bi bilo potrebno najmanje 100C dui period vremena. Pasterizacija zagreva mleko na samo 71,5C u roku od 15 sekundi;85 prema tome, to samo umanjuje broj potencijalno infektivnih klica, ali ih ne eleminie. Vladini poljoprivredni standardi svedoe o oekivanju da e mleko biti zaraeno mikroorganizmima posle pasterizacije. Trenutne regulative Amerike slube zdravstvene zatite su navedene u tabeli 10.
Tabela 10. Bakterije u mleku ograniene na 20.000
Regulative Amerike slube zdravstvene zatite

Mleko, posle pasterizacije, ne sme da sadri vie od 20.000 bakterija po mililitru mleka i ne vie od 10 koliformnih bakterija po mililitru.
Jednostavno reeno, ta regulativa znai da aa mleka moe da sadri priblino 5 miliona bakterija i da dalje bude prihvatljiva. Koliformne bakterije predstavljaju razlog za jo veu
zabrinutost. Ove bakterije su klice koje dolaze iz kravlje stolice. Mua krava, naroito automatizovana, moe da bude nehigijenska uprkos preduzetim merama i nije neobino da se mleko zagadi. Vidimo da naa vlada dozvoljava i do 10 koliformnih bakterija iz stolice po mililitru posle pasterizacije. Istina, 10 bakterija ne zvui mnogo. Meutim, 10 bakterija po mililitru predstavlja priblino 2.500 po ai od 225 grama. Kao to bakterije preivljavaju proces pasterizacije, isto tako ine i virusi. Neka klasina istraivanja su razmatrala preivljavanje virusa koji izazivaju bolesti stopala i usta posle pasterizacije.86,87 Drugi virusi su takoe navedeni kao otporni na pasterizaciju. Tu spadaju i virus maloni leukemije, raus sarkoma virus, virus rauer leukemije i govei papiloma virus.88 Ti virusi koji izazivaju bolesti se mogu unititi prokuvavanjem, ali ne jednostavno pasterizacijom. Niz epidemija se javio kao rezultat infektivnih agensa koji su uli u komercijalne mlene proizvode. Nedavno se odigralo masovno izbijanje salmonele prouzrokovano jednom markom sladoleda prodavanog irom zemlje. Preko 2.000 sluajeva, i nekoliko smrtnih, utvreno je u Minesoti, Junoj Dakoti i Viskonsinu.89 Trovanje hranom se takoe moe javiti i usled zagaenja sira. Sluaj masovnog izbijanja salmonele je 1989. godine pogodio najmanje 164 ljudi u Minesoti, Viskonsinu, Miigenu i Njujorku. Infekcija je povezana sa zagaenim mocarela sirom.90 Ono to je bilo upeatljivo u ovom i drugim sluajevima je da je relativno malo bakterija potrebno za proizvodnju infekcija. U sluaju izbijanja bolesti zbog mocarele, neotvoreni koturovi zaraenog sira su analizirani. Pronali su manje od dva organizma salmonele na 28 grama sira. Ovaj i drugi izvetaji ukazuju da mleni proizvodi sa naizgled beznaajnim nivoima kontaminiranosti mogu da igraju veu ulogu u izbijanju bolesti nego to je ranije smatrano. itav niz infektivnih bolesti se moe povezati sa upotrebom mleka. Tu spadaju relativno esti infektivni agensi kao to su salmonela ili streptokoke, ili mogu da ukljue ree bolesti. Jedna takva bolest je bruceloza, ponekad hronino i neutvreno oboljenje koje moe da prouzrokuje glavobolje, zamor, slabost i bol u miiima kao i poznatije znake infekcije kao to su groz-nica i znojenje.92 Bakterije koje prouzrokuju Kju groznicu (jo jedno ponekad hronino oboljenje koje esto izbegava dijagnozu) se takoe moe prenositi kravljim mlekom.93 Iako nepoznata veini potroaa, Yersinia enterocolitica je prilino esto infektivni agens koji prouzrokuje bol u
MLEKO
181
stomaku, groznicu i dijareju.94 Ima neobinu osobinu da lii na zapaljenje slepog creva, i nesumnjivo je uzrok velikog broja nepotrebnih operacija svake godine. Yersinia se uglavnom unitava pasterizacijom. Meutim, dokumentovani sluajevi pokazuju da ako postoji dovoljan broj ovih klica u sirovom mleku, neke jersinije mogu da preive pasterizaciju i da se kasnije umnoavaju u friideru.95 Lista organizama koji mogu da kontaminiraju sirovo, pa ak i pasterizovano mleko je prilino dugaka. Dajem vie informacija u 10. poglavlju: Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje, ukljuujui informaciju o drugim relativno estim i infektivnim agensima kao to su Listeria96 i Campylobacter.97 Takoe postoji rastua lista drugih bolesti za koje sada postajemo svesni da su povezane sa infekcijama i naroito sa mlenim proizvodima. Poglavlje o ivotinjskim bolestima prua vie informacija. Na primer, Mycobacterium paratuberculosis se ne unitava najuobiajenijim oblikom pasterizacije, koji dostie 71,5C u roku od 15 sekundi.99 Imajui u vidu tako velike probleme sa infekcijom, oni koji planiraju da nastave sa upotrebom mleka morali bi ozbiljno da razmisle o sterilizaciji mleka. Kuvanje je najjednostavniji nain za sterilizaciju mlenih proizvoda. Neki ljudi ne vole ukus kuvanog mleka, ali ovaj proces sterilizacije definitivno umanjuje rizik od prenosivih bolesti. Meutim, ak i kuvanje ne mora u potpunosti da sprei rizik. Jedna od najstranijih bolesti povezanih sa ivotinjama je KrojcfeldJakobova bolest (CJD). Smatra se da je jedan od naina na koji se ova bolest prenosi na ljude preko priona iz stoke boleu ludih krava. Ti prioni nisu ivi organizmi i mogu da izdre daleko vee temperature nego to je taka kljuanja vode. U 10. poglavlju o bolestima ivotinja istiem dokaze da opasni prioni mogu da uu u majino mleko, ako ena pati od CJD-a. Iako se smatra malo verovatnim da su trenutno zaraeni mleni proizvodi u Sjedinje-nim Dravama, neki naunici su ipak izrazili zabrinutost da neke amerike mlene namirnice mogu da budu zaraene prionima.
Antibiotici u mleku
Danas se antibiotici esto nalaze u mleku. Ovi lekovi dolaze iz raznih izvora. Od poetka 1950-ih godina su antibiotici kao to su penicilin i tetraciklin dodavani stonoj hrani kako bi se spreila infekcija i poboljao rast.100 Antibiotici se takoe koriste za leenje bolesnih krava. Iako se mleko ivotinja koje se lee lekovima odbacuje u toku odreenog perioda vremena, lekovi mogu i dalje da budu prisutni u kravljem mleku ak i poto je zavrena terapija antibioticima. Sa upotrebom antibiotika su se javila dva velika razloga za zabrinutost u vezi sa mlenim proizvodima. Prvo, postoji zabrinutost da rairena upotreba antibiotika kod stoke favorizuje razvijanje organizama koji su otporni na uobiajene antibiotike. Drugo, postoji opravdani strah da e izlaganje ostacima antibiotika u mlenim proizvodima dovesti do bolesti. Ve izvesno vreme je utvrena poveana otpornost na antibiotike meu mikrobima. Mnoge bolesti kao to su zapaljenje plua, gonoreja ili salmonela, koje su ranije bile lako leive odreenim antibioticima, sada su postale otporne na te lekove.101 Neki naunici pripisuju ovaj problem rastue otpornosti nepravilnoj upotrebi antibiotika i kod ljudi i kod stoke. Istraivanja ukazuju da je veza sa stokom veoma verovatno faktor u ovom procesu. Verovatnoa da bilo koje pakovanje mleka ima jedan ili vie ostataka lekova je prilino velika. Mleko mnogih krava iz jedne oblasti se skuplja zajedno u rezervoar; na taj nain, mleko koje stie do potroaa ima sastojke koji mogu da dou od doslovno stotina krava. Istraivai sa Roders univerziteta su utvrdili da je znaajna proporcija uzoraka mleka pokazivala vie od jednog ostatka leka.102 Prisustvo ostataka lekova u mleku se pojavljuje kao faktor koji favorizuje razvoj otpornosti na antibiotike. U drugom istraivanju Roders univerziteta, Staphylococcus aureus (uzrok ozbiljnih infekcija koe i kostiju) je izloena manjim dozama od 6 antibiotika. Istraivanje je primenjivalo neke antibiotike koji se esto koriste u stonoj industriji, ukljuujui eritromicin, tetraciklin i ampicilin. Lekovi su korieni u dovoljno malim koliinama koje se mogu zakonito prodavati u komercijalnom mleku (to jest, ispod su granice onoga to FDA smatra bezbednom dozom). Ovi lekovi su korieni pojedinano ili u kombinaciji tri leka. (Razlog za korienje kombinacije lekova je bilo njihovo saznanje o uestalosti sluajeva da vie lekova pronalazi put do mlenih namirnica.) Posle dve nedelje, merenja
Drugi kontaminanti mleka osim bakterija i virusa

I druge kontaminirajue materije mogu biti podjednako tetne po ljudsko zdravlje kao i bakterije i virusi. Razmotrimo problem sa kontaminacijom antibioticima.
182
su pokazala da su bakterije Staphylococcus aureus izloene lekovima brzo razvijale otpornost na antibiotike. U poreenju sa bakterijama koje nisu bile izloene antibioticima, one izloene ostacima samo jednog leka su est puta bre razvile otpornost. Meutim, one izloene dejstvu tri antibiotika su razvile otpornost preko 27 puta bre.103 Ovo istraivanje ukazuje da bi mleko moralo da bude osloboeno svih antibiotika ako elimo da umanjimo brz razvoj otpornih bakterija. Saeta lista raznovrsnih poznatih kontaminanata u mleku je prikazana u tabeli 11.
Tabela 11. ta dolazi sa mlekom za doruak? Kravlji ruak od jue Bakterije Virusi Prioni Antibiotici Hormoni Organski pesticidi
ponekada da nastanu usled ostataka antibiotika u mleku. Osoba moe da bude alergina na penicilin, eritromicin ili neki drugi lek koji je u malim koliinama prisutan u mleku. Tu nema dovoljne koliine leka da izazove ozbiljnu alergijsku rekaciju, ali su i male koliine koje su prisutne dovoljne da izazovu neprijatne disajne simptome.
Ako se izbace mleni proizvodi, odakle dobijamo kalcijum?

Amerikanci se sa pravom plae osteoporoze, stanja koje se odnosi doslovno na stanjivanje kostiju. Bolest pogaa sve rase i oba pola, prouzrokujui priblino 70% svih sluajeva preloma kod Amerikanaca starijih od 45 godina.104 Industrija mlenih proizvoda je odmah bila spremna da iskoristi te razloge za zabrinutost. Ona reklamira mleko, sir i druge mlene proizvode kao namirnice koje zbog svog sadraja kalcijuma pomau ojaavanju kostiju. Meutim, uprkos onome to veina Amerikanaca zna, vie kalcijuma nije ono to je neophodno za poboljavanje zdravlja kostiju Amerikanaca ili bilo koga drugog to se toga tie. U 7. poglavlju o belanevinama, bavim se pravim krivcem u ishrani povezanim sa osteoporozom. Pravi zloinac je viak upotrebe belanevina, a ne nedovoljan unos kalcijuma. Tamo predstavljam ceo argument, ali dopustite mi da ovde ukratko dam pregled nekih kljunih koncepata. Prvo, istraivanja populacionih grupa (epidemiologija) pokazuju da to je vie ivotinjskih belanevina u ishrani, to je vei rizik od osteoporoze. Jedno od klasinih istraivanja grupa je izvreno na Eskimima. Uprkos njihovom velikom unosu i do 2.500 mg kalcijuma dnevno, oni esto imaju osteoporozu. Drugo, eksperimenti na drugim ljudima su pokazali slian odnos. Poveanje korienja belanevina u is-hrani osobe koja unosi vee koliine kalcijuma i do 1.400 mg dnevno, moe da dovede do svakodnevnog gubitka kalcijuma iz tela. Tree, izgleda da postoji itav niz biohemijskih faktora koji objanjavaju efekat mesa na smanjenje kalcijuma. Tu spadaju efekti samog poveanog sadraja belanevina, kao i problemi sa vikom fosfora i sumpora koji se nalazi u mesu. Takoe je znaajno napomenuti da u prethodno spomenutom 7. poglavlju dajem tabele koje navode namirnice koje pruaju vee koliine kalcijuma dok istovremeno izbegavaju probleme vika proteina, sumpora i fosfora. Meu pravim izvorima je zeleno povre.
Iako sam pokuao da napravim razliku izmeu stanja koja su povezana sa samim mlekom i drugih stanja koja se javljaju usled zagaivaa u mlenim proizvodima, takva podela je veoma problematina. Problem je da je mleko tolko kontaminirano da je esto samo pretpostavka da li su problemi povezani sa samim mlekom ili uvek prisutnim kontaminantima. Na primer, iako sam predstavio da rizik od raka nastaje od samog mleka, dokazi ukazuju da bar neke od veza mleka i raka mogu da budu u vezi sa kontaminantima. Jedno istraivanje koje se bavi rakom plua daje dobru ilustraciju ove mogunosti. Istraivai su utvrdili poveani rizik od konzumiranja punomasnog mleka, ali ne i od varijeteta sa manje masti. Iako bi sama mast iz mleka mogla da bude krivac, drugo tumaenje je da su kontaminanti u mlenoj masti faktori koji su najodgovorniji za poveani rizik. Ideja da su kontaminanti ukljueni, uopte nije daleko od istine. Mnogi od veoma zabrinjavajuih otrova su toksini rastvorljivi u mastima koji se nalaze u mastima iz mleka. Drugi primer koji ilustruje potekou razdvajanja efekata kontaminanta od efekata istog mleka dolazi iz oblasti alergija. Iako izgleda da su mnogi sluajevi alergije na kravlje mleko povezani sa mlenim belanevinama, kontaminanti mogu takoe da predstavljaju deo problema. Uobiajeni nalazi disajnih problema koji nastaju posle korienja mleka (kao to su proizvodnja sluzi, kaalj ili infekcije) mogu
MLEKO
183
izbegava davanje poruka koje preporuuju slobodnu upotrebu mleka. Naalost, trenutni zakoni (verovatno delom usled uticaja industrije mlenih proizvoda) zahtevaju od dravnih kola da obezbede itav niz mlenih proizvoda. Sloenost ovog pitanja je prikazana u tabeli 12.109
Tabela 12. Nedoslednost vlade u vezi sa mlekom - Amerika vlada preporuuje da ishrana sadri manje od 30% masti i da sadri malo holesterola i zasienih masnih kiselina. - Federalni zakoni zahtevaju da kole obezbeuju punomasno mleko. - kolski ruak sadri preko 40% masti. - Izdaci za maslac i sir iznose i do 1/3 vladinih trokova za kolski ruak. - Samo 1% obezbeenog voa i povra je svee; 90% je konzervirano.
U korist mlenih proizvoda

Nacionalni savet za mlene proizvode je nedavno objavio knjigu koja promovie mlene namirnice sa naune take gledita.105 Knjigu su napisala dva njegova radnika i plaeni konsultant. Veina navedenih korisnih efekata mlenih proizvoda se lako mogu svesti na samo jedan mineral kalcijum. U druge spomenute koristi spadaju unoenje vitamina D, koji se dodaje mleku kao dodatak. Vitamin D se lako moe dobiti umerenim izlaganjem suncu i prema tome nije neophodan sastojak ljudske ishrane. Ako se mleni proizvodi sa dodatkom vitamina D odstrane iz ishrane, a umereno izlaganje sunevoj svetlosti nije mogue, preporuujem dodavanje ishrani 400 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno.106 Vitamin D je u stvari znaajniji u spreavanju osteoporoze od unosa vee koliine kalcijuma. Veina ostalih takozvanih pozitivnih efekata mlenih proizvoda u istraivanju nije kontrolisano za druge faktore ishrane ili naina ivota. Na primer, novije istraivanje je ukazalo da su mukarci srednjih godina koji su pili mleko imali donekle manji rizik od dobijanja loga kasnije u ivotu. Meutim, istraivanje nije izdvojilo (kontrolisalo) druge faktore za koje je poznato da umanjuju rizik od loga, kao to je dnevno vebanje ili unos vee koliine voa ili povra dnevno.107 ak je i sam autor istraivanja naveo, Postoji jo neto u mleku, (kalcijum), ili u nainu ivota ispitanika koji su pili mleko, to prua zatitu. Te faktore je teko utvrditi, ali je veina osoba koje su pile mleko (u ovom istraivanju) teila da bude vitkija i fi-ziki aktivnija i da unosi hranu koja je verovatnije zdrava. Zatim je dodao da bi bilo neprikladno preporuivati poveanje upotrebe mleka da bi se umanjio rizik od loga. Prema tome, iako su industrija mlenih proizvoda i mediji reklamirali ova istraivanja kao zastupnike korienja veih koliina mleka, ona u stvari ne daju pouzdane informacije o mleku. Najnovija nauna knjiga koju su izdali Nacionalni savez za mlene proizvode u saradnji sa Nacionalnom organizacijom za promovisanje mlenih proizvoda i Istraivakim odborom, a koja pretenduje da obezbedi uravnoteen pregled na mleko, uopte ne spominje mnoge razloge za zabrinutost u vezi sa mlekom iznesene u ovom poglavlju, uz izuzetak netolerancije na laktozu.108
Izgleda da je vlada uhvaena u sukob interesa. Sa jedne strane iroko promovie preporuku o smanjenju nacionalnog korienja masti na 30% ili manje, i to naroito o smanjenju zasienih masnih kiselina u ishrani. Sa druge strane, stariji USDA propisi pomau ubacivanju vika mlenih proizvoda (bogatih mastima, a naroito zasienim masnim kiselinama) u program kolskog ruka. Tvrdilo se da, umesto da jedino zdravlje dece odreuje ciljeve programa kolskog ruka, moni komercijalni interesi kao to su interesi mlene industrije menjaju te prioritete. Javna organizacija za nadgledanje hrane i zdravlja je istakla da su USDA propisi stavili Amerikance u neprihvatljiv poloaj. Njihova izjava je navedena u tabeli 13.110
Tabela 13. Interesi ekonomije mlenih proizvoda nasuprot dobroj ishrani Ministarstvo poljoprivrede moda stvara prostor za odstranjivanje vika mlenih proizvoda bogatih mastima u nacionalne programe kolskog ruka. Nalazimo se u neprihvatljivom poloaju da ekonomska dobrobit industrije mlenih proizvoda odreuje program koji bi trebalo da prua zdravu ishranu.
Moje sopstveno iskustvo sa mlekom

Pre vie godina sam proao kroz iskustvo koje me je ubedilo da prestanem sa korienjem mleka. Na poetku tinejderskih godina doiveo sam ponovljene infekcije disajnih puteva. Preboleo bih jednu infekciju, a zatim bih nedelju dana kasnije dobio drugu. Tokom koleda i studiranja medicine moja majka bi mi
Mleko u kolama i politika

Uz sve probleme povezane sa mlenim proizvodima, izgleda razumno da naa zemlja
184
govorila da moram da posetim specijalistu kako bih utvrdio ta nije u redu sa mojim imunim sistemom. Konano sam izvrio kontrolu krvi zbog imunog sistema, ali nita nije bilo nenormalno. Bio sam u iskuenju da zakljuim da sam boleljiva osoba i da u uvek imati infekcije gornjih disajnih puteva. Zatim sam tokom specijalizacije iz interne medicine nauio o nekim komplikacijama u vezi sa mlekom koje sam opisao u ovom poglavlju. Odluio sam da prestanem sa korienjem mleka, to je bilo prilino teko poto sam navikao da ga koristim u veim koliinama. Eksperimentisao sam sa nekoliko vrsta sojinog, pirinanog i mleka od jezgrastog voa koje je bilo u prodaji i utvrdio da je prihvatljivo. ak je i sojin sladoled bio dobar, a nije sadrao ivotinjske proizvode. Kada sam prestao da koristim mleko, moje respiratorne infekcije su nestale i nisam se prehladio vie godina. Citirani autor je upozorio pre vie godina: Ako druge namirnice za obezbeivanje neophodnih elemenata nisu dostupne, mleko i jaja ne treba u potpunosti odbaciti. Meutim, mora se dobro paziti da se nabavi mleko zdravih krava i jaja zdravih kokoaka, koje su dobro hranjene i dobro paene.111 Naravno, ak i krave zdravog izgleda mogu da budu danima bolesne pre ispoljavanja bilo kakvih simptoma. Tokom celokupnog vremena njihove neutvrene bolesti, ljudi mogu da piju njihovo mleko. Isti autor je dao savet u vezi sa tom mogunou: Ako se koristi mleko, mora se temeljno sterilisati; uz tu predostronost, postoji manje opasnosti od dobijanja bolesti zbog upotrebe mleka.112 Takoe je napisao: Neka reforma ishrane bude progresivna. Neka se ljudi naue kako da pripremaju hranu bez upotrebe mleka ili maslaca. Uskoro e doi vreme kada vie nee biti bezbedno korienje jaja, mleka, krema ili maslaca, jer se bolesti kod ivotinja poveavaju u srazmeri sa porastom iskvarenosti meu ljudima.113 Poto veina svetske populacije ivi dobro i bez korienja mlenih proizvoda, verujem da Amerikanci takoe mogu da ive dobro. Moje sopstveno lino iskustvo, rad sa pacijentima i medicinska istraivanja ukazuju u istom smeru da e nam odluka da se odreknemo mlenih namirnica verovatno obezbediti znaajne korisne efekte u pogledu zdravlja. Mogao bih da poelim da mediji budu objektivniji u izvetavanju o problemima sa mlenim proizvodima. Poto nisu, verujem da je moja odgovornost kao lekara da dozvolim ljudima da znaju o opasnostima povezanim sa
njima. Kada razmotrimo celokupnu sliku, iskreno mogu da preporuim da kravlje mleko treba da bude rezervisano za bebe krava. Njihova telad zahtevaju bogat izvor energije kako bi zapoela da hodaju od dana roena. Amerika akademija pedijatrije sada preporuuje da niko ispod 12 meseci starosti ne treba da bude hranjen kravljim mlekom.114 Oni dodaju: Amerika akademija pedijatrije preporuuje da se odojad doji majinim mlekom prvih 6 do 12 meseci. Oigledno je da se deca najbolje razvijaju na mleku sopstvenih majki. Shodno tome, pohvaljujem i cenim pokret u naoj zemlji meu profesionalcima, i laicima podjednako, koji zastupaju dojenje. Moda je dolo vreme da se objavi novi slogan za mleko koji, suprotno sloganima Amerike industrije mlenih proizvoda u tabeli 1, ima iskrenu naunu osnovu. Slogan kao to je onaj prikazan u tabeli 14 bi bio odgovarajui.
Tabela 14. Kravlje mleko je za krave!
Dojenje majinim mlekom je najbolje!
Sada su dostupne alternative za kravlje mleko

Za decu, kao i za odrasle, sada na tritu postoji obilje proizvoda nalik na mleko, a koji su podesni za korienje uz pahuljice od itarica za doruak. Prodavnice zdrave hrane obino sadre velike koliine proizvoda sojinog mleka u nekoliko razliitih tipova i ukusa, i druge alternative za mleko zasnovane na biljnim proizvodima kao to su mleko od ovsa, krompira, pirina i badema. Uz njihovu rastuu popularnost i sve vei broj Amerikanaca koji uvia opasnosti od mlenih namirnica, ove namirnice se sada prodaju i u redovnim lancima prodavnica. Ne samo da su mnogi potroai bili iznenaeni kada su videli da se ovi proizvodi nalaze na policama u njihovim lokalnim prodavnicama, ve su takoe bili iznenaeni koliko su hranljivi i ukusni neki od tih proizvoda. Poreenje hranljivih materija u kravljem mleku i razliitim proizvodima sojinog mleka je prikazano u tabeli 15.
Tabela 15. Poreenja hranljivih materija razliitih mlenih proizvoda Vrsta mleka Belanevine Kalcijum Fosfor (po olji) (g) (mg) (mg) Vitasoy mleko Punomasno mleko West Soy mleko Majino mleko Rice Dream mleko 9 8 6 3 1 80 290 300 79 300 228 250 34 150
MLEKO
185
proizvodima a moemo da izbegnemo itav niz problema izbegavanjem ove tetne grupe namirnica. Dr Oski je izneo jednostavno, ali upeatljivo zapaanje u vezi sa jedinstvenou odraslog sisara koji koristi hranu namenjenu iskljuivo bebama. Njegova izjava je data u tabeli 16.115
Tabela 16. Da li sisari piju mleko? Ni kod jedne vrste sisara, osim kod industrijalizovanog oveka, se ne nastavlja sa upotrebom mleka posle perioda dojenja.
Ovde treba izneti nekoliko opaanja o podacima datim u tabeli. Prvo, veliki sadraj fosfora u kravljem mleku prouzrokuje prilino slabu stopu apsorpcije kalcijuma od 25%, ili oko 75 mg po olji. Drugo, ova koliina je jednaka koliini kalcijuma iz ljudskog mleka koji se lako apsorbuje to ukazuje da e odojad koja se doji apsorbovati podjednako kalcijuma iz majinog mleka kao i ono koje je na kravljem mleku. Zapazite takoe poeljno nizak sadraj fosfora u majinom mleku. Tree, nivo belanevina u proizvodima sojinog mleka je uopteno slian nivou kod kravljeg mleka, a nivo kalcijuma za sojino mleko je takoe slian nivou kravljeg mleka. etvrto, nivo fosfora West soy plus mleka je donekle nii u odnosu na punomasno mleko, to bi ukazivalo da bi nivo apsorpcije kalcijuma bio slian. Instantsoja, jo jedna alternativa za mleko, ima blago vii nivo belanevina i kalcijuma, uz blago nii sadraj fosfora. Navoenje koliina vitamina B12 i drugih hranljivih materija u razliitim tipovima alternativnih proizvoda za mleko i itnim pahuljicama je dato u dodatku IX.
Zakljuak
Zakljuak mog istraivanja po pitanju mleka je da ne postoji apsolutno nikakav razlog zato bi bilo koja odrasla osoba oseala potrebu za mlekom druge vrste radi zdravlja. Sve hranljive materije koje su nam neophodne mogu se obezbediti bez pribegavanja za mlenim
Sada vam upuujem izazov. Preduzmite smeo korak i odluite da uinite neto to e verovatno proizvesti znaajnu razliku za vae zdravlje i za zdravlje vae porodice. Odluite da svojim uticajem i primerom pomognete drugima da se oslobode niza proizvoda koji donose bolesti ak iako se danas oseate savreno zdravo. Izaberite da prestanete da stavljate novac u kofere industrije koja govori poluistine na raun zdravlja javnosti. Posetite vau lokalnu prodavnicu ili prodavnicu zdrave hrane, uzmite uzorak nekoliko alternativa za mleko zasnovanih na soji, jezgrastom vou ili drugim biljkama, i zaponite sa novom navikom ivljenja bez mlenih proizvoda. Biete iznenaeni koliko su ukusne dananje alternative i znaete da pratite smer proraunat za poboljanje vaeg zdravlja i zdravlja drugih oko vas.
12. poglavlje
eoni reanj: Kruna mozga

ODELJAK I Funkcija eonog renja
Kada je svanulo 13. septembra 1848. godine, niko nije mogao da zamisli velike dogaaje koji e poeti da potresaju svet medicinske nauke tog dana. Neobian niz dogaaja je bio skoncentrisan oko uglednog 25-ogodinjeg konstrukcionog nadzornika na eleznici u Vermontu Fineasa P. Gejda (Phineas P. Gage). Pretpostavljam da je dan poeo kao i svaki drugi radni dan. Fineas je verovatno dorukovao, spremao se za posao, poljubio decu i zatim se uputio do svog posla na konstrukciji eleznice. Dok je kretao ka vratima mogao je verovatno da kae: Vratiu se kui za veeru. Ali, Fineas nije stigao kui za veernji obrok. Njegov trenutni zadatak je bio postavljanje pruge kroz planinski region. Bilo je potrebno mnogo eksplozija. Fineas je bio ovek zaduen za eksplozije. Uspostavljena je rutina: probui se dugaka rupa u steni, popuni se do polovine eksplozivnim prahom, a zatim se prah prekrije peskom. Zatim se koristi ipka za sabijanje peska kako bi se eksplozivni naboj skoncentrisao. Konano, pali se fitilj da bi se aktivirala eksplozija. Tog sudbonosnog 13. septembra, sve je ilo po planu. Dugaka rupa je izbuena i eksplozivni naboj je paljivo postavljen u rupu. Ali se u rutini desila jedna pogreka. Nije jasno da li je Fineasu bila odvuena panja ili njegov pomonik jednostavno nije prekrio naboj peskom. U svakom sluaju, Gejd je stajao kod rupe ne znajui da nikakav pesak nije prekrivao eksplozivni naboj. Nesvesno, Gejd je poeo da udara direktno po prahu. Oigledno je ipka proizvela varnicu kada je udarila o stenu unutar rupe. Otkriveni eksplozivni prah se zapalio i pokrenuo monu eksploziju. Umesto da proe kroz stenu, sila eksplozije je krenula pravo prema Fineasu. est kilograma teka gvozdena ipka, oko 2,5 cm debela i 90 cm duga, pojurila je pravo ka njemu. Uz snagu projektila, gvozdena ipka je prola ispod njegove leve jagodice, iza levog oka, kroz mozak i zatim ponovo napolje. ipka je izala nekoliko centimetara iza njegove linije kose nakon to je prola kroz Fineasovu lobanju, vrh glave i kosu na svom putu napolje. Eksplozija je bila toliko mona da je ipka jo uvek imala dovoljno snage da izleti iz Finaesove glave i sleti nekoliko metara dalje. Mesto Gejdove povrede je prikazano na slici 1.
Slika 1. Nesrena lobotomija Fineasa Gejda
Pretpostavili biste da bi dramatina eksplozija okonala mladi ivot Fineasa Gejda. Ali nije. Gejd je bio nakratko oamuen, ali je ubrzo povratio potpunu svest i bio u stanju da govori, i ak i da hoda uz pomo svojih kolega. Uprkos tome to je prvobitno proao veoma dobro, infekcija je ugrozila njegov ivot tokom nekoliko sledeih sedmica. Zapanjujue je da u tom dobu pre antibiotika, Fineas Gejd nije dobio nikakvu smrtonosnu infekciju. Preiveo je i doiveo skoro potpuni oporavak to se njegovog fizikog zdravlja tie. Jedini fiziki tragovi koji su ostali bili su gubitak vida levog oka, oiljak ispod leve jagodice na mestu gde je ipka ula i oiljak na vrhu glave gde je izala. Postojao je samo jedan veliki problem: on vie nije bio Fineas Gejd.
Oteeni eoni reanj je prouzrokovao promenu linosti

Pre nesree Fineas je bio dobar, odgovoran, inteligentan radnik i mu. Bio je poznat kao
EONI REANJ
187
prednjeg dela mozga, poznate kao levi i desni region eonog renja. ta uimo iz jedinstvenog sluaja Fineasa Gejda? On pokazuje da je deo mozga, eoni reanj, odgovoran za moralno razmiljanje i drutveno ponaanje.
osoba visokog morala i opisan kao poboan i revnosan posetilac crkve. Toliko je odlian bio Fineasov karakter da su ga zapisi sa posla oznaavali kao najefikasnijeg i najsposobnijeg nadzornika koga je zaposlila Rutland i Barlington eleznica. Posle nesree, Gejd je izgledao fiziki isto sposoban i mentalno podjednako inteligentan. Mogao je da radi i govori podjednako dobro kao i pre nesree. Njegovo pamenje je bilo neizmenjeno. Ali, neke velike stvari su bile drugaije posle nesree. Njegov moralni pad je bio trenutno oigledan. Postao je veoma emocionalan u vezi sa stvarima i veoma brzo bi se razbesneo. Nedugo posle povreivanja izgubio je interes za crkvu i duhovne stvari. Fineas je postao bezboan i sklon preteranoj svetovnosti. Izgubio je svako potovanje prema drutvenim obiajima i postao potpuno neodgovoran. Od nagraivanog radnika postao je nezaposlen. Njegova kompanija ga je otpustila kada vie nije mogao odgovorno da obavalja dunosti. Dr Don Harlou (John Harlow), njegov lekar, naveo je da je nesrea razorila Gejdovu ravnoteu takorei, izmeu njegovih intelektualnih sposobnosti i ivotinjskih sklonosti. Zavrio je naputajui enu i porodicu i pridruujui se putujuem cirkusu. Traumatina eona lobotomija Fineasa Gejda ga je kotala linosti, moralnih standarda i njegove posveenosti porodici, crkvi i voljenima. Fineas je umro oko 13 godina posle nesree. Dr Harlou je saznao za njegovu smrt oko 5 godina kasnije, i oigledno u cilju nauke, izneo neobinu molbu. Upitao je Fineasovu porodicu da mu dopuste da iskopaju njegovo telo i da zadre njegovu lobanju kao trajan medicinski zapis. Porodica se sloila, i do dananjeg dana lobanja zajedno sa gvozdenom ipkom (koja je sahranjena zajedno sa Finaesom) se nalazi u Vorenovom medicinskom muzeju anatomije na Harvardu.1 Poto autopsija nije izvrena, pretpostavke su godinama nastavile da se iznose u vezi sa preciznim mestima povrede. Status ovog sluaja kao prekretnice je dalje potvren 1994. godine, kada je jedan od svetski najprestinijih naunih asopisa, Science, posvetio naslovnu stranu Fineasu Gejdu.2 asopis je objavio lanak koji su napisali naunici sa Harvarda, Univerziteta u Ajovi i Salk instituta iz San Dijega. Ovi istraivai su koristili napredno kompjutersko moduliranje i rendgenska istraivanja lobanje kako bi pokuali da ukau na taan deo mozga koji je bio oteen. Zakljuili su da je Fineas Gejd izgubio znaajan deo obe polovine
Teme ovog poglavlja

Poglavlje poinje objanjavanjem funkcije eonog renja. Zatim e se istraiti faktori koji ometaju delovanje eonog renja. Zatim ispitujemo korisnost i tete po eoni reanj koje moe da prouzrokuje ishrana. Konano, bie predstavljeni drugi naini delovanja koje moemo da preduzmemo kako bismo poboljali funkciju eonog renja.
Faktori naina ivota takoe mogu da otete eoni reanj

Ova oblast mozga je danas dobila jo vei znaaj iz najmanje dva razloga. Prvo, sve vie se naglaavaju lini razvoj i mentalne sposobnosti. Drugo, mnogi smatraju da drutvene norme i moralni pogledi slabe. Neki neurolozi se pitaju da li postoje fiziki razlozi za objanjenje takvih promena. Da li mogu da postoje faktori naina ivota koji mogu da otete ovaj kljuni deo mozga i da utiu, u sutini, na to ko smo? Odgovor je definitivno: da. Naa svakodnevna praksa naina ivota moe zaista da utie na na temperament, nae emocije i ponaanje. Prednji deo naeg mozga moe biti ili poboljan ili oslabljen naim izborom navika. Ovo otkrie nauke o mozgu ima duboke implikacije za sve nas. Razumevanjem faktora koji utiu na nae eone renjeve moemo da poboljamo produktivnost na poslu ili u koli, da razvijamo bolje drutvene vetine, budemo odgovorniji roditelji, susedi ili suprunici - i lista se nastavlja. Iako veina ljudi ne uzima knjige o zdravlju kako bi itala o svom eonom renju, ovo moe da predstavlja najznaajnije poglavlje u celoj mojoj knjizi. Ohrabrujem vas da paljivo itate ono to sledi. Vaa sposobnost da uspeno primenite zdrave promene naina ivota zastupane u ovoj knjizi mogu veoma da zavise od vrhunskog funkcionisanja vaeg eonog renja.
Funkcije eonog renja

Mozak je podeljen na nekoliko delova, ili renjeva. Svaki reanj ima posebne funkcije. Iza ela se nalaze eoni renjevi. Zbog jednostavnosti, oznaavamo desni i levi eoni reanj grupno kao eoni reanj. To je najvei reanj
188
mozga.3 Tu se nalazi centar za procenjivanje, razmiljanje, intelekt i volju.4,5,6 To je kontrolni centar celog naeg bia. Neki naunici oznaavaju eoni reanj kao krunu mozga. Istraivanja pokazuju da ova takozvana kruna vri niz vitalnih funkcija. Neke od njih su navedene na slici 2.7
Slika 2. eoni reanj kruna mozga Nauna istraivanja pokazuju da je eoni reanj centar: duhovnosti, moralnosti, volje.
Temeni reanj eoni reanj Potiljani reanj Slepooni reanj

Slika 3. Veliina eonog renja kod ljudi nasuprot ivotinja
Procenat eonog renja u odnosu na mozak 30 25 20 15 10 5 0 Make Psi impanze Ljudi
3,5 % 7% 17 % 33 %
Duhovnost, karakter, moralnost i volja su karakteristike koje nam daju nau jedinstvenu linost. Prema tome, osoba sa oteenim eonim renjem moe da izgleda kao i uvek, ali ako razgovarate sa njom, obino je oigledno da ona jednostavno nije ista. Knjiga nad knjigama, Biblija, ukazuje na znaaj eonog renja u poznavanju Boga. Poslednja knjiga Biblije daje izazovnu izjavu, navedenu u tabeli 1.
Tabela 1. Biblija i eoni reanj I gledae lice Njegovo i ime Njegovo bie na elima njihovim. (Otkrivenje 22,4)
Ovaj tekst ukazuje da je Boiji karakter (ime Njegovo) reprodukovan u naem karakteru (emu je primer eoni reanj, koji se nalazi neposredno iza ela).
Veliina mozga i funkcija

Zadivljujue je zapaziti kako se veliina eonog renja razlikuje izmeu ljudi i raznovrsnih zveri. eoni reanj je taj koji oveka u velikoj meri odvaja od jedinki ivotinjskog carstva, kao to je prikazano na slici 3.8 Oni sa najmanjim eonim renjem imaju ogranieni nain ivota voen instinktom. Oni sa veim eonim renjevima su sposobni da vre sloenije funkcije. Make, sa eonim renjem od samo 3,5% mozga, ograniene su u moi procenjivanja i razmiljanja. Imaju veoma ogranienu sposobnost da analiziraju informaciju i vre procenu na osnovu novih informacija; tako se one, u sutini, oslanjaju na instinkt. Psi
se lake mogu trenirati jer 7% njihovog mozga predstavlja eoni reanj. Meu ivotinjama, impanze imaju najvei eoni reanj i do 17% od mozga. Ljudi, sa druge strane, imaju 33% do 38% mozga u eonom renju. Neke ivotinje imaju druge delove mozga koji su razvijeniji nego kod ljudi. Na primer, u poreenju sa ljudima, impanze imaju daleko vei cerebelum (mali mozak) oblast mozga koja kontrolie koordinaciju. To je sasvim razumljivo, jer je impanzama potrebna dobra ravnotea i spretnost da bi skakali sa drveta na drvo. Ptice takoe imaju veoma razvijen mali mozak zbog letenja, prizemljenja i lova. Sve ove aktivnosti zahtevaju visok nivo koordinacije. Druge ivotinje mogu da imaju daleko vei potiljani (okcipitalni) reanj centar za vid u mozgu. Otuda je njihov vid generalno mnogo bolji u odnosu na ljudski. Druge ivotinje imaju razvijenije temene renjeve. Prema tome, mi imamo kapacitet za vie duhovno rasuivanje i nadmone sposobnosti uenja. Da bismo u potpunosti shvatili znaaj eonih renjeva, korisno je da ispitamo jo nekoliko sluajeva iz anala medicinske istorije. Jedan od razloga za to je to je Fineas Gejd izgubio samo deo eonih renjeva. Izbor naina ivota moe da utie na nae celokupne eone renjeve iako na manje drastian nain od Fineasovog gubitka.
Druga istraivanja oteenja eonog renja

Krajem 1800-tih godina psihijatri su poeli da koriste hirurku proceduru zvanu eona lobotomija (to doslovno znai uklanjanje eonog renja). Iako je ponekad deo renja fiziki uklanjan, u drugim prilikama on je
EONI REANJ
189
Tabela 3. Rezultati oteenja eonog renja kod deteta - Izlivi emocija kada je frustrirana - Verbalno i fiziki napadna na iznenadan, nepredvidiv i kratkoroan nain - Seksualno promiskuitetna od ranih tinejderskih godina - Bez odrivog prijateljstva - Povremeno teki korisnik alkohola i marihuane - Impulsivno dva puta pokuala samoubistvo
funkcionalno uklanjan oteivanjem nervnih veza. Operacija je prvobitno koriena da pomogne ljudima koji su bili nasilno ili kriminalno poremeeni.9 Praksa eone lobotomije je postala popularnija 1930-ih i 1940-ih godina u tolikoj meri da je jedan od pionira savremenije tehnike, dr Ega Muni (Egas Moniz), dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1949. godine.10 Druga mera njene popularnosti je bilo njeno prihvatanje od strane kulturne elite. Rozmari Kenedi, blago rertardirana sestra Dona F. Kenedija, podvrgnuta je eonoj lobotomiji.11 Poto je procedura dostigla vrhunac sredinom 1900-tih, mi imamo potpunije razumevanje njenih sporednih efekata u vidu razarajuih psiholokih posledica. Shodno tome, ova operacija se danas retko vri.
Oteenje eonog renja bebe

Beba G. K. je doivela dvostrano oteenje eonog renja u prvih sedam dana svog ivota. Od detinjstva do 31. godine starosti imala je tipine karakteristike nekoga ko je doiveo oteenje eonog renja kao to je opisano u tabeli 4.14
Tabela 4. Oteenje eonog renja kod novoroeneta Kako se dete razvijalo, - nije odgovaralo na roditeljsku disciplinu - uvek je trailo zadovoljenje svojih neposrednih potreba - nikada nije razvilo odgovarajue prijateljstvo - okrivljavalo je druge za svoje potekoe - bilo je neodgovorno i esto lutalo - lako je bilo pod uticajem druge devijantne dece - redovno je masturbiralo i bilo biseksualno
eona lobotomija Patricije

Patricija je bila veoma uspena medicinska sestra na hirurgiji koja se pripremala za eonu lobotomiju. Postojala je nada da e operacija razreiti mnoge probleme oseaja krivice sa kojima se borila nekoliko godina. Posle operacije nastale su upeatljive promene u njenim interesovanjima, stavovima, sposobnostima vrenja rada i integritetu. Bilo je oigledno da je Patricija postala druga osoba. Njene karakteristike pre i posle lobotomije su saete u tabeli 2.12
Tabela 2. Efekti hirurkog uklanjanja eonog renja Pre lobotomije: - Veoma efikasna medicinska sestra u operacionoj sali - Veoma sklona knjigama i lan knjievnog kluba medicinskih sestara
Posle lobotomije: - Izgubila najvei deo ambicije - Izgubila interes za posao i naklonost prema pacijentima - Mogla da vri samo podreene poslove. Njen stav: Nije me briga ako napravim greku; na kraju e sve dobro ispasti. - Izgubljena sklonost ka knjigama
Prvo je njegova porodica smatrala da se neodgovorno ponaanje javljalo usled injenice da je ono jednostavno dete. Naalost, te osobine su opstale do odraslog doba. Roditeljska disciplina izgleda nije imala nikakav efekat. Ono nije imalo smisleno prijateljstvo, i nije moglo da vidi veliki broj svojih pogreaka. Insistiranje na trenutnom zadovoljenju (ukljuujui seksualni promiskuitet) je uobiajena karakteristika poremeaja eonog renja.
esti efekti poremeaja eonih renjeva

Kroz istraivanja sluajnih oteenja eonih renjeva u sprezi sa rezultatima eonih lobotomija i istraivanjima lekova koji utiu na prednji mozak, naunici su utvrdili veliki broj efekata poremeenih eonih renjeva. Ovi efekti su navedeni u tabeli 5.15,16,17,18,19 Kao ilustraciju moralnih i socijalnih efekata eonog renja, razmotrimo sledeu istinitu priu. Jednu enu su pre operacije pitali: ta biste uradili da ste izgubili sat koji ste pozajmili? Gospoa je odgovorila: Morala bih da platim za sat ili da kupim drugi i da ga vratim. Poto je eoni reanj uklonjen operacijom i
Oteenje eonog renja kod etvorogodinjakinje

etvorogodinju devojicu M. H. je udario auto i ona je doivela oteenje obe strane eonog renja. Posle nesree, ona je ispoljavala iskvareno ponaanje koje je trajalo i u njenom odraslom dobu. Promene u karakteru su bile upeatljive kao i kod Patricije. Te tragine promene su nabrojane u tabeli 3.13
190
Tabela 5. Efekti poremeaja eonih renjeva - Poremeaj moralnih principa - Socijalni poremeaji (gubitak ljubavi prema porodici) - Nedostatak predostronosti - Nesposobnost apstraktnog razmiljanja - Nemogunost tumaenja poslovica - Umanjena mogunost matematikog razmiljanja - Gubitak empatije (uivljavanja) - Gubitak suzdravanja (razmetljivost, agresivnost, odbojnost)

Tabela 6. Dodatni efekti poremeaja eonog renja - Poremeaj pamenja (naroito skoranjih dogaaja) - Neskoncentrisanost i nemirnost - Brzo smenjivanje ideja (matanje, emocionalna nestabilnost) - Apatija (nedostatak inicijative) - Ravnodunost prema neijem stanju
Psiholoke bolesti ukorenjene u poremeaju eonih renjeva

Nije iznenaenje da neke psiholoke bolesti imaju koren u problemima sa eonim renjem. Lista ovih poremeaja je prikazana u tabeli 7.
Tabela 7. Bolesti eonog renja Manija Opsesivni kompulsivni poremeaj Poveani apetit Nedostatak panje uz hiperaktivnost Depresija
poto se oporavila upitali su je isto pitanje. Ovog puta je odgovorila: Morala bih da pozajmim drugi sat. Kako dete sazreva, efekat razvoja eonog renja je oigledan. Malo dete moe da razmilja unapred samo dan za danom. Moete da mu kaete da e se neto desiti sutra i ono e se toga setiti samo ako ga podsetite. Kako dete sazreva, poee da razvija planiranje. Kada stigne do drugog razreda, shvatie da e sledee godine biti u treem. Kako nastavlja da sazreva, na kraju e poeti da planira svoj ivotni put. eoni reanj nastavlja da se razvija 30 godina.20 Uz odgovarajue vebe, kako dete sazreva u odraslu osobu, vremenom e uvideti da e njegove akcije danas uticati na celu dalju venost. To ukazuje na najvii razvoj eonog renja. Sposobnost korienja apstraktnih ideja, kao to je tumaenje poslovica, je poseban in razuma. Ako upitate nekoga ko ne moe u potpunosti da koristi eoni reanj kako bi tumaio neku poslovicu uoili biste mentalni proces koji tei da proputa apstraktne koncepte. U vezi sa matematikim shvatanjima, raunanje se u stvari vri u zadnjem delu temenog renja. Prema tome, bez funkcionisanja eonog renja, moete da posedujete velike matematike vetine u sabiranju, oduzimanju i mnoenju. Meutim, kada je u pitanju via matematika koja zahteva razmiljanje kao to je algebra, geometrija i naroito kalkulus, funkcije eonog renja su potrebne za pravilne rezultate. Neoteen eoni reanj je takoe neophodan ako elite da najefektivnije saoseate sa nekim ko ima problema. To je naroito tano ako oni prolaze kroz neto to lino niste nikada doiveli. Lista drugih estih efekata poremeaja eonog renja je navedena u tabeli 6.21,22,23
Manija je emocionalni poremeaj karakterisan izuzetnom aktivnou, uzbuenou, brzom smenom ideja, nesanicom i nestalnim rasponom panje. Moe da ima svoj koren u poremeenoj funkciji eonog renja. Opsesivni kompulsivni poremeaj, karakterisan naizgled nekontrolisanim, upornim i ponovljenim javljanjima neeljenih misli, nagona ili delovanja, takoe moe da nastane iz poremeaja eonog renja. Nedostatak panje uz hiperaktivnost takoe moe da nastane usled problema sa eonim renjem.24 Od 1990. godine, broj ljudi kojima je lekarski utvren nedostatak panje uz hiperaktivnost u Sjedinjenim Dravama je porastao sa 900.000 na vie od 2 miliona u 1995. godini.25 Mnogi sluajevi depresije takoe mogu biti povezani sa eonim renjem. Detaljno skeniranje mozga (PET skeniranje) otkriva da depresivni pacijenti mogu da imaju smanjenje toka krvi u eonom renju i do 60%. U radu sa depresivnim pacijentima se pokazalo da e se, ako neko moe da pobolja aktivnost eonog renja, protok krvi do te oblasti poveati i depresija se znaajno moe smanjiti ili izleiti.
Apetit i eoni reanj

Mnogi esti fiziki zdravstveni problemi na koje nailazim u svom radu kao lekar imaju koren uzroka u eonom renju mozga. Kontrola apetita je jedan takav problem koji je est u
EONI REANJ
191
uklanjanja. Po mom miljenju, efekti naina ivota i ishrane na nae eone renjeve su na kraju krajeva daleko znaajniji od njihovih efekata na bolesti srca, rak, osteoporozu, bubrenu insuficijenciju i sve druge degenerativne bolesti zajedno. Mozak zasluuje prvenstvo u zatiti kada shvatite da je to mesto iz koga potie na kvalitet ivota. Kao to izbori naina ivota tite eoni reanj, zdrav eoni reanj nas stavlja u najbolju poziciju za preuzimanje kontrole nad svojim ivotom. To znai da kako inim zdravije izbore, moje sposobnosti eonog renja se poboljavaju inei dalje promene naina ivota jo lakim. Moda nijedna funkcija eonog renja nije toliko kljuna za lake vrenje promena naina ivota od moi volje. Mo volje moda ne izgleda toliko znaajno u naim svakodnevnim ivotima, ali je u stvari sutinska. Video sam da mnogi pacijenti umiru zbog nedostatka snage volje. Ja ne govorim o osobama koje gube volju za ivotom, koja je toliko znaajna, govorim o sluajevima hiljada osoba koje umiru zato to su osetile da nemaju snagu volje da izmene svoj nain ivota pre nego to bude prekasno. Danas na desetine hiljada ljudi slabi u svojim samrtnim posteljama zbog nedostatka snage volje. Postoje dijabetiari koji godinama nisu imali snagu volje da vebaju, pravilno jedu ili paljivo nadgledaju eer u krvi. Oni su sada u poslednjim fazama bolesti srca i bubrega. Postoje puai koji nisu mogli da ree da prestanu zauvek. Sada umiru od zavrnog stadijuma raka. Postoje druge osobe koje nisu imale volju da izvre neophodne promene naina ivota zbog svojih problema sa krvnim pritiskom. Sada lee paralizovani kao posledica onesposobljavajuih logova. Ovi i mnogi drugi sluajevi svedoe o velikom nedostatku snage volje u Sad. U stvari, jedan od mojih najveih razloga za zabrinutost prilikom pisanja ove knjige je da mnogi znaajni uvidi, koji menjaju ivot, o kojima govorim, nikada nee ui u ivote mnogih italaca. Razlog? Nedostatak snage volje. Sa ovog gledita, podvlaim injenicu da je jedna od najvitalnijih funkcija eonog renja volja. Naunici su pokazali da ono to nazivamo snaga volje boravi u eonom renju.29 Dr Bernel Boldvin (Bernell Baldwin), neuropsiholog sa Vajldvud instituta u Dordiji, saeo je deo znaajne literature o volji u lanku upuenom voama verskih zajednica. Boldvin je istakao da je istraivanje veterana iz I svetskog rata ranjenih rapnelima otkrilo nedostatke snage volje meu onima koji su povredili prednji deo moz-
naem drutvu. Nema svaka osoba sa vikom kilograma problem kontrole apetita, ali mnoge imaju. Rastui nivo gojaznosti u Americi izaziva zabrinutost da problemi kontrole apetita postaju sve ei. ak i poremeaj apetita, kao to je bulimija, izgleda ima poreklo u eonom renju. Najvii centar kontrole apetita je u eonom renju mozga. Bez obzira koliko ste gladni ili koliko moe da bude jaka vaa elja za neim to moe da bude tetno, uglavnom moete da potisnete tu elju ako va eoni reanj funkcionie optimalno. Oni bez zdravog eonog renja imaju velike potekoe u potiskivanju takvih nagona. Neke osobe sa vikom kilograma, koje znaju da jedu previe, nastavie podjednako da jedu jer njihovi eoni renjevi nisu potpuno u stanju da kau: ne.
Implikacije istraivanja eonog renja

Ova istraivanja ukazuju na kljunu ulogu eonog renja u odreivanju naeg karaktera. Poremeaji eonog renja dovode do poremeaja karaktera. Samokontrola, pouzdanost, ozbiljno itanje, apstraktno razmiljanje i meuljudski odnosi predstavljaju sloene funkcije koje zavise od pravilnog funkcionisanja eonog renja. Sluajno ili hirurki planirano oteenje eonog renja prikazano u naim primerima istraivanja je jedna stvar, ali ta je sa oteenjem koje moe nesvesno da se javi usled nezdravog naina ivota ? Glavna poruka ovog poglavlja nije da vas ohrabri da izbegavate zanimanja u kojima radite sa dinamitom, ili da budete paljivi kada prelazite ulicu, ili da izbegavate operacije zbog psihike bolesti. Sve ove stvari su znaajne. Meutim, najei uzroci poremeaja eonog renja danas nisu operacije, povrede na poslu ili druge traume. Glavni uzroci poremeaja funkcije eonog renja su nepravilne ivotne navike. Zaista, glavna poruka ovog poglavlja je da negativne karakterne crte osoba koje smo do sada ispitali nisu ograniene na one koje nemaju eone renjeve ili su im oteeni usled trauma. Mnogi ljudi u naem drutvu danas pate od istih traginih karakternih nedostataka koji nastaju usled izbora naina ivota. Mnoge od naih najdragocenijih navika nam daju kratkorono zadovoljenje, ali nas neprimetno uskrauju za ono to je neprocenjiva vrednost za ono ko smo zaista mi. Nae navike umanjuju sposobnosti naih eonih renjeva i danas i sutra, a da toga uopte nismo ni svesni. Jedna od svrha ovog poglavlja je da pokae da poremeaji eonog renja nisu ogranieni na efekte traumatinog oteenja ili hirurkog
192
ga. Meutim, oni koji su zadobili povrede zadnjeg dela glave nisu imali poremeaj volje.30 Blisko povezana sa voljom je i naa sposobnost da vidimo gde se bitka zaista odvija. Ako ne vidimo stvari jasno, verovatno neemo uvideti da moramo da ispoljimo svoju volju kako bismo nadvladali izazov. Da bi to ilustrovao, dr Boldvin je naveo istraivanje ruskog naunika A. R. Lurije (A. R. Luria). Lurija je utvrdio da su osobe sa normalnim eonim renjevima imale sposobnost da donose brze zakljuke o znaenju paljivo dizajniranih slika. Osobe sa poremeajima eonog renja su precizno mogle da opisuju komponente slike, ali su bile sklone da ne vide veliku sliku, ire znaenje iza detalja. To je veoma znaajno u areni promene naina ivota. Nedostaci uvida nas ostavljaju osuenim da zanemarujemo uticaj kljunih pojmova naina ivota na nae sopstvene ivote. Nedostaci volje, sa druge strane, proizvode sklonost da ne uspemo ak i u oblastima u kojima jasno prepoznajemo da imamo problem. Ukratko, dve funkcije eonog renja: razumevanje stvari u ivotu i volja su nezamenljivi za uspenu primenu celokupnog materijala koji sam predstavio u ovoj knjizi. Postoji poslednji savremeni razlog zato je obraanje panje na eoni reanj toliko znaajno. Danas su popularni, a nekada i korisni, psiholoko savetovanje i bihejvioralna terapija. Meutim, neki zdravstveni radnici u oblasti mentalnog zdravlja zanemaruju injenicu da trenutne navike naina ivota mogu da predstavljaju znaajne faktore koji doprinose psiholokim bolestima. Ako bi oni koji oseaju potrebu za takvim savetovanjem usvojili zaista zdrav nain ivota obraajui naroito panju na ono to unose u tela i emu izlau umove, mnogi bi iskusili sreniji, ispunjavajui ivot.
otnih navika koje oteuju funkcije eonog renja. Kasnije u govoriti o nekim kljunim faktorima za koje je proraunato da poboljavaju funkcije eonog renja. Lista supstanci koje treba izbegavati da bismo zatitili eoni reanj je prikazana u tabeli 8.
Tabela 8. Supstance koje oteuju nae eone renjeve - Nelegalni narkotici - Odreeni lekovi - Druge legalne socijalne droge: alkohol, kofein, nikotin
Efekti lekova i droga na eoni reanj

Mnogi Amerikanci su zabrinuti u vezi sa obilnom i sve veom upotrebom lekova i droga u naoj zemlji. Nedavno je utvren veliki uspon i u prihvatanju zabranjenih droga i u korienju tih droga meu mladim Amerikancima na osnovu iroko objavljivanih istraivanja.31 Roditelji se boje da e njihova deca koristiti nezakonite droge. Uplaeni su zbog njihove prirode da izazivaju zavisnost kao i zbog fizikih, mentalnih i drutvenih posledica te zavisnosti. Takoe se plae onoga to bi njihova deca mogla da uine pod dejstvom, kao to je upranjavanje visokorizinih ponaanja koja bi na kraju mogla da uzmu njihove mlade ivote. Ova poslednja briga je naroito znaajna. ak i osoba koja ne izgleda kao da je pod dejstvom droga moe da ima poremeenu funkciju eonog renja. Takvi poremeaji proizvode sklonost ka ponaanjima uz prihvatanje rizika, a koja mogu da dovedu do saobraajnih nesrea, dobijanja HIV infekcije ili nekog drugog dogaaja koji izmenjuje ili skrauje ivot. Lekovi pored nezakonitih droga mogu da poremete funkciju eonog renja. Mnogi se oseaju prevarenim ako posete lekara, a ne odu bez bar jednog prepisanog medicinskog leka. Televizijske, radio i novinske reklame nas bombarduju naom potrebom za prevelikom upotrebom lekova. Kofein i alkohol su kulturno prihvaene droge. Upotreba nikotina je drutveno igosana u mnogim sredinama, ali je i dalje zakonita kao izbor naina ivota, i na nikotin se ne gleda kao na monu drogu koja izaziva zavisnost i izmenu svesti.
ODELJAK II Poremeaji eonog renja usled droge, lekova, nikotina, alkohola, kofeina i toksinih hemikalija.
Koji faktori naina ivota utiu na nae eone renjeve? Da bismo poveali efikasnost naih eonih renjeva, moramo da se usredsredimo i na pozitivne stvari koje bi trebalo da radimo, kao i na negativne stvari koje bi trebalo da izbegavamo. U stvari, uviajui u potpunosti naine na koje esto oteujemo nae eone renjeve, moemo bolje da shvatimo kako nam zdravi faktori mogu pomoi u proirenju modanih kapaciteta. Sa ovog gledita, poeu razmatranjem iv-
Zabranjene droge i mentalni poremeaji

Opasnosti zabranjenih narkotika po mentalne sposobnosti su dobro utvrene. Izgleda da nema potrebe ponovo objanjavati na koji
EONI REANJ
193
Tabela 9. Lekovi koji utiu na svest - Lekovi za astmu beta agonisti - Lekovi za kontrolu krvnog pritiska beta blokatori, blokatori kalcijumovih kanala, agensi koji deluju na centralni nervni sistem (klonidin, metildopa, itd) - Lekovi za umirenje i spavanje antidepresivi benzodijazepini (napomena: triciklini antidepresivi se takoe koriste za glavobolje, nesanicu, itd) - Lekovi za ir H2 blokatori (tagamet, zantak) - Lekovi protiv zapaljenja NSAIDS - Lekovi protiv bolova, narkotici - Lekovi za prehladu i alergiju antihistaminici (takoe se koriste za nesanicu, itd), dekongestanti (naroito kod dece; npr. pseudoefredin kao u aktifedu)
nain takve droge koje menjaju svest utiu na um ukljuujui eoni reanj. Meutim, ovaj problem je jo gori nego to se ranije mislilo. Postoji sve vie dokaza da droge tetno utiu na mozak dugo i nakon to su akutni efekti proli. Novije istraivanje koje je sponzorisao Nacionalni institut za pitanja zloupotrebe droga je utvrdilo da su studenti koji su redovno koristili marihuanu imali smetnje u panji, pamenju i uenju ak i 24 sata posle poslednje upotrebe droge.32 Dugo posle akutnog dejstva, mozak je i dalje radio veoma sporo. Sada je utvreno da marihuana, kao i njeni srodnici alkohol i nikotin, oteuju mozak fetusa u razvoju. Majka koja koristi marihuanu daje detetu doivotno zavetanje poremeaja mozga.33 Poruka istraivanja marihuane se moe primeniti na upotrebu alkohola, o kojoj se govori kasnije u poglavlju, to jest, funkcionisanje mozga onih koji koriste alkohol i druge supstance koje menjaju svest moe biti poremeeno dugo nakon to korisnik misli da su efekti proli. Za optimalnu funkciju eonog renja, nemojte koristiti zabranjene droge.
Legalni lekovi takoe mogu da napadaju eoni reanj

Mnogi prepisani lekovi, kao i oni koji se slobodno prodaju, takoe mogu da smanje funkciju eonog renja. Ako odete u biblioteku i proitate reference o efektima koje razliiti lekovi imaju, utvrdiete da mnogi utiu na centralni nervni sistem, a jedna od najee pogoenih oblasti centralnog nervnog sistema je eoni reanj. Mnogi ljudi su na lekovima koji im u stvari nisu neophodni, a njihovi sporedni efekti mogu biti tetni za linost i karakter. Zbog toga se, pre odluke o uzimanju lekova, paljivo moraju proceniti koristi nasuprot rizika. Lista klasa lekova koje utiu na svest je prikazana u tabeli 9.34 Ako ste trenutno na nekom od ovih lekova, nemojte odjednom prestati sa upotrebom. Umesto toga, saraujte sa lekarom. Na kraju, nije lako odluiti ta initi sa mnogim od ovih lekova. Dobar primer za to pruaju lekovi za povieni krvni pritisak. Neki od ovih lekova mogu da poremete funkciju eonog renja. Meutim, ako se povieni krvni pritisak ne lei na odgovarajui nain, rezultat moe da bude log, prouzrokujui daleko vee poremeaje eonog renja. Zbog toga, mnogi lekari zastupaju terapije na osnovu naina ivota kao optimalne naine za kontrolu krvnog pritiska. esto poglavlje: Jedan narod pod pritiskom iznosi takve terapije. Vie informacija o znaaju kontrolisanja krvnog pritiska za maksimalno
funkcionisanje eonog renja se daje kasnije u ovom poglavlju. Sada postaje deo uobiajene medicinske prakse pomagati ljudima da se skinu sa lekova umesto da se njihovom programu dodaju novi lekovi. Istraivanje na starijim Amerikancima pokazuje da oni imaju vei rizik od normalnog za poremeene mentalne funkcije, sporedne efekte lekova, kao i tetne efekte povienog krvnog pritiska. Centri za kontrolu bolesti i prevenciju (Centers for Disease Control and Prevention, CDC) su nedavno istakli da su Amerikanci sa 65 i vie godina starosti izloeni skoro dva puta veem riziku od tetnih reakcija lekova u poreenju sa onima koji su mlai.35 tavie, istakli su injenicu da lekovi za povieni krvni pritisak esto prouzrokuju tetne sporedne efekte u ovoj populacionoj grupi. CDC je sa ovog gledita utvrdio: ...Jedna znaajna strategija za spreavanje tetnih reakcija lekova meu starijim osobama predstavlja ograniavanje broja korienih lekova.36 Naravno, zabrinutost u vezi sa sporednim efektima lekova i rezultujue zastupanje promena naina ivota radi leenja bolesti su postojali daleko pre ove nedavne izjave CDC-a. Jednu od zanimljivijih istorijskih izjava u vezi sa ovim je napisao ve citirani autor. Njegove rei su navedene u tabeli 10.37 Drutvene droge esto reaguju sa prepisanim lekovima i proizvode sporedne efekte. Na primer, alkohol znaajno poveava rizik od tetnih posledica lekova ukljuujui efekte na bistrinu svesti. U istraivanju na preko sto osoba nedavno smetenih u bolnicu radi leenja, a koje predstavljaju irok presek populacije (mukarci i ene, 14 do 48 godina starosti), kod 10% se javljalo uzajamno delovanje izmeu
194
Tabela 10. Nain ivota nasuprot terapiji lekovima 1. Mnogi ive suprostavljajui se zakonima zdravlja i nisu svesni povezanosti njihovih navika ishrane, pijenja i rada sa zdravljem. 2. Nisu svesni svog stanja dok se bolest ne pojavi. 3. Ako bi, u tom trenutku, osoba izvrila odgovarajue promene naina ivota: ...Pacijent bi se generalno oporavio bez nastanka poremeaja. 4. Meutim, umesto menjanja naina ivota, uglavnom se koriste lekovi. Jetra, srce i mozak su esto pogoeni lekovima, i esto su svi ti organi optereeni boleu.
alkohola i lekova koji su im davani posle naputanja bolnice.38
Alkohol oteuje eoni reanj

Alkohol ispoljava direktne efekte na eoni reanj pored poveanja rizika od sporednih efekata lekova. U stvari, to je jedan od najpopularnijih amerikih napadaa eonog renja. Ispitajmo neka prosvetljujua istraivanja u vezi sa ovim pitanjem. Pre nekoliko godina su koriena dva savremena dijagnostika testa za prouavanje alkoholiara i nealkoholiara: magnetna rezonanca (magnetic resonance imaging, MRI) i pozitronska topografija (PET skeniranje). MRI je sada poznata tehnika kojom moe da se razmatra stvarna struktura mozga. Meu alkoholiarima je otkrila znaajnu koliinu gubitka sive mase eonog renja. Siva masa je mesto u kome su skoncentrisana tela modanih nervnih elija (nasuprot dublje smetenoj beloj masi gde preovlauju nervna vlakna koja naputaju tela elija). Tehniki zvano kortikalna atrofija, ovo stanje gubitka sive mase ukazuje na stvarni gubitak modanih elija koje su ukljuene u kljune funkcije eonog renja. Sa druge strane, PET skeniranje razmatra funkciju mozga. Prilikom ovog testiranja, alkoholiari su pokazali niu stopu metabolizma glukoze to ukazuje na manju aktivnost eonog renja.39 Ovi tetni efekti za eoni reanj nisu ogranieni na teke alkoholiare. Istraivanja su utvrdila merljivo smanjenje sposobnosti apstraktnog miljenja meu 1.300 mukaraca i ena koji piju samo u drutvu. Ove osobe su pile i do svega jedno alkoholno pie sedmino. Prosean mukarac u istraivanju je imao oko dve prilike za pijenje sedmino i koristio dva ili tri alkoholna pia u tim prilikama. ene su pile jo manje. U proseku, pile su samo svaki peti dan i koristile dva alkoholna pia. ak i sa tim
niskim nivoima upotrebe, procena mentalne funkcije je pokazala poremeaj. U stvari, kako se unos alkohola poveavao, njihova sposobnost da apstraktno razmiljaju (mera sposobnosti eonog renja) se jo vie umanjila.40 Te promene se ne mogu objasniti akutnim efektima alkohola ili opijenou, poto su sve procene mentalne funkcije vrene najmanje 24 sata posle poslednje upotrebe alkohola. Mnogi ljudi veruju da su saobraajne nesree ee meu osobama koje piju prvenstveno zbog znaajnih efekata na koordinaciju, rasuivanje i panju vienih kod pijanica i drugih koji su vidljivo pod dejstvom alkohola. Meutim, u mnogim sluajevima problem moe u stvari da bude povezan sa tananijim nedostacima rasuivanja koji se javljaju kod naizgled neporemeenih osoba koje piju samo u drutvu. Takvi vozai koji koriste alkohol ne moraju da imaju poremeaj koordinacije. Njihov govor moe da izgleda sasvim normalan. Meutim, nekoliko trenutaka kasnije mogu da se nau u situaciji da skreu sa autoputa ili uestvuju u sudaru. Razlog? Poremeeno rasuivanje nije uspelo da obezbedi odgovarajue upozorenje o brzini da bi se uspeno savladala krivina ili zaustavilo na vreme u sluaju mogue saobraajne nesree. Osobe sa nivoom alkohola u krvi od 0,05% do 0,09%, niim od zakonskog ogranienja u veini drava, su izloene najmanje devet puta veem riziku od fatalne saobraajne nesree u odnosu na osobe sa 0%.41 To je uglavnom zbog injenice da alkohol proizvodi poremeaj eonog renja daleko pre poremeaja drugih delova mozga kao to je centar za koordinaciju. Alkohol takoe smeta razvoju mozga fetusa. Dobro je utvreno da ene koje koriste alkohol tokom trudnoe tetno utiu na zdravlje fetusa doivotno. Poglavlje o alkoholu (17. poglavlje, pod nazivom: elite pie?) to objanjava detaljnije. To je utvreno i u testovima na ivotinjama.42 Istraivanja na ivotinjama su naroito zanimljiva, i zabrinjavajua, jer ukazuju na jo jedan faktor rizika za poremeaj mozga u detinjstvu: upotreba alkohola kod roditelja.43 Oevi koji piju vrlo verovatno oteuju eone renjeve svoje dece. Citirani autor je pre vie decenija napisao o znaaju uticaja takvih roditeljskih faktora. Njegovi komentari su navedeni u tabeli 11.44,45
Kofein smanjuje funkcionisanje eonog renja

Kofein ispoljava dalekosene efekte na mozak. To nije neoekivano, poto on pred-
EONI REANJ
Tabela 11. Neroena deca su pogoena roditeljskom upotrebom alkohola - Deca osoba koje piju alkohol ili koriste duvan imaju pojaane izopaene apetite i strasti. - Ova deca esto primaju taj ig karaktera pre roenja. - Na taj nain su neroene generacije pogoene upotrebom duvana i alkoholnih pia. - Roditelji (i otac i majka) koji slobodno koriste vino i druga alkoholna pia ostavljaju svojoj deci zavetanje slabe konstitucije, mentalnih i moralnih poremeaja, neprirodnih apetita, razdraljivog ponaanja, i sklonosti ka porocima.
195
remeenju ravnotee uma. Kofein je povezan sa teskobom, anksioznom neurozom, psihozom (stanjem u kome osoba gubi dodir sa stvarnou) i izofrenijom, takozvanim poremeajem podeljene linosti.46 Drugi istraivai dodaju toj listi bunilo izazvano kofeinom i gubitak apetita.47 Nivo treeg neurotransmitera zvanog dopamin se takoe poviava kada pijete proizvode koji sadre kofein.48,49 To je veoma zabrinjavajue. Izgleda da neke od najdramatinijih psihijatrijskih bolesti delom nastaju usled vika dopamina. U stvari, standardna terapija lekovima za te ozbiljne mentalne poremeaje ukljuuje upotrebu agensa koji blokiraju dejstvo dopamina.50 Shodno tome, ne izgleda iznenaujue da kofein agens koji poveava nivo dopamina poveava rizik od odreenih mentalnih bolesti, iako na povrini moe da izgleda bezazlen. Druge psihijatrijske bolesti, sa velikim efektima na eoni reanj, mogu da se jave usled neuravnoteene komunikacije u mozgu zbog kofeina. To je naroito tano u sluaju depresije. Smanjenje funkcije eonog renja i toka krvi je izgleda karakteristino za depresiju.51,52 Istraivanja ukazuju da te promene delom mogu biti povezane sa nivoom dopamina u eonom renju.53 Uviajui da se kofein suprotstavlja ulozi adenozina u obezbeivanju dobrog protoka krvi do mozga i da remeti fiziologiju dopamina, prirodno se moemo zapitati da li postoji veza izmeu upotrebe kofeina i depresije. Meunarodno cenjeni norveki istraivaki projekat, poznat kao Tromzo istraivanje srca, obezbedio je bar delimian odgovor. Skandinavski istraivai su ispitivali 143.000 mukaraca i ena i utvrdili znaajan porast depresije kod ena koje su koristile dosta kafe (ali ne i kod mukaraca koji su koristili sline koliine kafe). Nalazi su prikazani na slici 4.54 Pored veze sa depresijom, ene koje su koristile vie kafe su takoe imale vie problema u izlaenju na kraj sa stresom. Razlog zato se ovi efekti nisu ispoljili kod mukaraca nije jasan. To moe da ukazuje da su ene podlonije kofeinu, ili moe da odraava veu potronju kofeina kod ena koje su sklonije depresiji.
stavlja ameriki izbor droge za rano jutarnje ustajanje. Meutim, za tu stimulaciju se plaa skupa cena. Razmotrimo kako kofein deluje, a zatim istraimo neke od povezanih sporednih efekata. Kofein utie na komunikacioni sistem mozga na vei broj naina. U istraivanju ovih odnosa, moramo da se podsetimo da modane elije meusobno razgovaraju preko razmene hemikalija. Nervne elije otputaju hemikalije zvane neurotransmiteri (ili hemijski glasnici) koje prihvataju druge elije. Ti neurotransmiteri zatim prouzrokuju promene u elijama koje su ih primile. Neki neurotransmiteri prouzrokuju stimulaciju nervnih elija primaoca, dok druge prouzrokuju smanjenje funkcija. iroko rasprostranjen uticaj kofeina se koncentrie prvenstveno na njegovu sposobnost da utie na nivo dva transmitera: acetilholina i adenozina. Kofein remeti hemiju mozga poveavajui nivo acetilholina i ometajui prenos adenozina. Na taj nain, kofein remeti osetljivu ravnoteu nervnog prenosa u mozgu, to moe da ima razarajue posledice. Adenozin sniava (ili koi) mnoge aspekte modanog nervnog prenosa. Meutim, kofein slabi njegovu mo da izvrava svoj posao, omoguujui tako vetaku stimulaciju mozga kofeinom. Za laika adenozin moe da izgleda kao lo momak. Na kraju, ko eli da umanji prenos poruka u svom mozgu? Moda emo jasnije videti problem razmatrajui jedno poreenje: znaaj dobrih konica na automobilu. Ne ulazite u automobil da biste stali ulazite da biste negde krenuli. Meutim, ne biste se oseali udobno vozei kola koja ne mogu da se zaustave. Dobre konice su neophodne naroito kod vozila dizajniranog za vonju. Slino tome, neurotransmiteri kao to je adenozin koji ima veliku ulogu u koenju su veoma znaajni za ravnoteu u mozgu. U psihijatrijskoj literaturi postoji ozbiljna zabrinutost o ulozi kofeina u
Prilagoavanje mozga na kofein stvara zavisnost

Ako je kofein toliko dobar za nas, kao to bi neki laici (ak i neki naunici) voleli da verujemo, zanimljivo je zapaziti da mozak ispoljava
196
Slika 4. Korienje kafe i mentalni problemi
Procenat osoba koje se ale (ene) 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Depresija Psihiki problemi Nesanica
Korienje kafe (olja/dan)

Vie od 8 8 ili manje
velike napore u pokuaju da poniti efekte ove popularne legalne droge. U situaciji hroninog izlaganja kofeinu, mozak pokuava da se prilagodi na najmanje dva naina. Prvo, umanjuje proizvodnju acetilholina, kao to je ranije navedeno.55 Izgleda da je to nain smanjenja uticaja poveanog nivoa acetilholina izazvanog kofeinom. Drugo, mozak poveava broj svojih receptora adenozina.56 To je verovatno odgovor koji treba da adenozinu da veu ulogu u komunikaciji u mozgu uprkos izvesnom blokiranju njegove uloge kofeinom. Naalost, te promene u mozgu doprinose zavisnosti od kofeina. Prema tome, modana struktura i funkcija su se izmenili i zbog toga mozak u stvari oekuje kofein u svojoj sredini. To je jedan od razloga zato su osobe koje piju kafu toliko posveene svom jutarnjem napitku. Ako ne dobiju svoj kofein, oseaju da ne rade ni polovinom snage. Pored toga, ako prestanu da koriste proizvode koji sadre kofein, verovatno e pored zamora dobiti simptome kao to je glavobolja. Brz lek za glavobolje usled prestajanja unoenja kofeina je uzimanje kafe ili jedne od mnogih pilula za glavobolju koje se slobodno proizvode i koje sadre kofein. Meutim, nijedna od ovih opcija nije toliko dobra koliko prevazilaenje krize. Obino se u roku od dan ili dva mozak prilagoava na normalnu unutranju sredinu bez kofeina; glavobolje e nestati, a mozak e biti uveliko na svom putu do bolje hemijske ravnotee. Meutim, imao sam nekoliko pacijenata koji su imali jake glavobolje i do dve nedelje posle prestanka korienja kofeina. U tim sluajevima moda postoji tenja ka glavoboljama koja je izazvana prestankom korienja kofeina.
Praktino reeno, poremeaj modane hemije usled unosa kofeina postavlja pozornicu i za druge probleme pored problema usled prestanka korienja kofeina, kao i za psihijatrijske bolesti koje smo ve pomenuli. Takoe moe da oslabi fizike i mentalne sposobnosti kod osoba koje nemaju nikakve psihijatrijske simptome i ne prolaze kroz period odvikavanja od kofeina. Efekti kofeina na smanjenje sposobnosti su dokumentovani. Iako ova droga tei da pomae ljudima da bre izvre jednostavne zadatke, postoje dokazi da je tetna za sloenije zadatke motornog vremena reakcije i finiju motornu koordinaciju.57 Smanjena proizvodnja acetilholina koja nastaje usled redovne upotrebe kofeina moe takoe da ima ulogu.58 Istraivai neprestano utvruju da je smanjenje koliine modanog acetilholina povezano sa poremeenim mentalnim funkcionisanjem.59,60 tavie, uprkos estoj zabludi, autori obimnog medicinskog pregleda o kofeinu nisu pronali nikakve dokaze da je ova droga pomagala poboljanju intelektualnog kapaciteta.61 Saetak nekih efekata kofeina na mozak je naveden u tabeli 12.
Tabela 12. Kofein teti mozgu na 8 naina - Tei da proizvodi zavisnost - Moe da prouzrokuje rekacije odvikavanja od droge - Moe da prouzrokuje ili pogora psihijatrijske bolesti - Smanjuje fizike i mentalne sposobnosti - Remeti san - Moe da utie na rizik od drugih bolesti koje zauzvrat ispoljavaju efekte na eoni reanj preko fizikog ili mentalnog stresa - Moe da ispolji efekte koji utiu na duhovne i drutvene dimenzije naeg karaktera - Moe da prouzrokuje trovanje, pa ak i smrt
Nije iznenaujue da kofein remeti san. Uzimanje kofeina u roku od sat vremena pre odlaska u krevet oteava uspavljivanje, smanjuje ukupnu koliinu sna i znaajno pogorava kvalitet sna.62 Odreenije, kofein smanjuje trajanje najdubljih stupnjeva sna tokom kojih se vri najvei deo oporavka (stupnjevi 3 i 4). Moda vie iznenauje da preterane koliine kofeina mogu da prouzrokuju ozbiljne probleme mozga, ukljuujui napade.63 Takoe postoje opisi smrtnih sluajeva kod ljudi usled kofeina.64 Bio bih nemaran da ne spomenem da kofein izaziva itav niz efekata koji mogu posredno da utiu na funkciju eonog renja. Izazivajui bolesti kao i fiziki i psiholoki stres usled tih
EONI REANJ
197
stanja, eoni reanj moe jo vie da pati pod vladavinom kofeina. Neke od drugih zdravstvenih posledica usled upotrebe kofeina su navedene u tabeli 13.65,66,67,68,69,70,71,72
Tabela 13. Drugi potencijalni problemi sa kofeinom - Kofein moe da bude kokarcinogen, doprinosei razvoju raka bubrega, dojke, debelog creva, pankreasa, jajnika i beike. - Poveava rizik od male teine pri roenju kod odojadi roenih od majki koje unose kofein. - Poviava krvni pritisak za 3 do 5 mm Hg. - Moe da prouzrokuje lupanje srca i opasnije srane ritmove. - Stimulie prekomernu proizvodnju stomane kiseline i gastroezofagealni refluks (odliv) koji je uzrok ozbiljne goruice (i kod kafe sa kofeinom, i bez kofeina). - Moe da pojaa simptome predmenstrualnog sindroma (PMS).
Oteenje eonog renja nikotinom

Posveujem celokupno poglavlje (16. poglavlje: Umirete za cigaretom? Ostavite naviku i ivite) predmetu zavisnosti od nikotina. Dovoljno je rei da nikotin ima stimulirajue efekte na nervni sistem slino kofeinu i da ga treba izbegavati. Ironija je da kvalitet sna, sposobnosti, pa ak i kontrola stresa trpe prilikom korienja cigareta. Na primer, puai su manje sposobni da vre sloene mentalne zadatke u odnosu na nepuae.74 Kaem da je sve to ironino jer mnogi puai veruju da se mentalni kvaliteti u stvari poboljavaju puenjem. Zakoljica je da kada prestanu sa puenjem, ovi problemi se prvobitno pogoravaju pre nego to ponu da se popravljaju. Ubrzo poto neke osobe postanu nepuai pogreno misle da im je puenje pomagalo u tim oblastima, i zbog toga se vraaju cigaretama posle nekoliko dana suzdravanja. Pored kratkoronih mentalnih efekata, puenje uzima danak funkcijama mozga i dugorono gledano. U poreenju sa nepuaima, puai su suoeni sa duplo veim rizikom od razvoja demencije (trajnog, znaajnog gubitka inteligencije) od Alchajmerove ili neke druge bolesti.75 Poslednji efekat nikotina vredan panje je u vezi sa prenatalnim efektima. Nikotin koji koristi trudna ena oteuje modane funkcije kod deteta, moda doivotno. Istraivanja su pokazala mentalne nedostatke kod dece roditelja puaa koji se mogu objasniti jedino efektima nikotina. Jedno istraivanje je izvrilo poreenje mentalnih funkcija izmeu trogodinje dece ena koja su puile tokom celokupnog toka trudnoe i dece majki koje su prestale sa puenjem tokom trudnoe. Deca onih koje su ostavile naviku su prola znaajno bolje na testu.76
Iako su neki od ovih efekata sporni (pri emu neka istraivanja pronalaze vezu sa kofeinom, ali druga ne), moramo da se zapitamo da li je vredno preuzimati rizik sa kofeinom kada smo ve otkrili toliko problema u vezi sa njim. Jo jedan znaajan efekat kofeina na eoni reanj ima veze sa naom duhovnom dimenzijom. To je pre vie godina istakao ve pomenuti autor. On je objasnio da stimulacija mozga kofeinom moe da prouzrokuje da se jezik odvee u razgovoru, kao to je objanjeno u tabeli 14.73
Tabela 14. Kofein i traarenje Kada se te osobe koje piju aj i kafu skupe radi drutvene zabave, ispoljavaju se efekti njihove opasne navike. Svi slobodno uestvuju u svojim omiljenim proizvodima i kada se oseti uticaj stimulacije, njihovi jezici se odveu, i poinju naopak rad govora protiv drugih. Njihove rei nisu retke, niti dobro izabrane.
Definicija traarenja je deljenje privatne informacije sa nekim ko nije deo problema, niti deo reenja. ajanke dama su istorijski povezane sa mestom traarenja. Meutim, zapazite da se pol ne pominje. Izjava bi takoe vaila i za muka ili meana okupljanja, naroito ako se koriste pravi proizvodi. Ovaj autor ukazuje da je jedan od osnovnih uzroka traarenja moda tip proizvoda koji se slui prilikom drutvenih okupljanja. Razumevanje efekata kofeina na eoni reanj svedoi o razumnosti razloga za zabrinutost.
ODELJAK III Efekti ishrane na funkciju eonog renja

Do sada smo videli tetne efekte droga, lekova, alkohola, nikotina i kofeina na eoni reanj. Neki od tih faktora ispoljavaju prvenstveni ili glavni efekat na eoni reanj. Sa druge strane, veina stvari koje poboljavaju funkciju prednjeg mozga esto pruaju korisne efekte i celom mozgu. Klasian primer je ishrana. to vie uimo o ishrani, to vie uviamo da je optimalna ishrana neophodna za najbolje funkcionisanje mozga. Videemo da nai izbori
198
ishrane mogu ili da poboljaju modane sposobnosti, ili da ih onesposobljavaju.
Poboljanje modanih funkcija dojenjem, polinezasienim masnim kiselinama i vitaminima

Na najraniji izbor ishrane u stvari nije na. Onima, koji su dovoljno sreni da imaju majke koje biraju da ih doje, bie dato dragoceno zavetanje eonog renja. Istraivanja pokazuju da deca koja su dojena imaju mentalnu otrinu koja opstaje najmanje vie godina, a verovatno i ceo ivot.77,78 Nisu jasni svi razlozi koji idu u prednost dojenju. Meutim, jedan faktor je izgleda sadraj masti u majinom mleku. Dr Jokota (Yokota) iz Japana je pokazao da novoroeni pacovi zahtevaju odgovarajue koliine omega-3 masnih kiselina u ishrani. Bez tih masnih kiselina, sposobnost uenje je smanjena.79 Drugi meunarodni istraivaki timovi kao to je tim Burea (Bourre) i njegovih francuskih kolega80 su doli do slinih otkria u testovima na ivotinjama. Svi su pokazali ivotnu potrebu za omega-3 masnim kiselinama za razvoj mozga sisara. Dobro je utvreno u istraivakim krugovima da tradicionalne zamene za mleko obezbeuju manje koliine omega-3 masnih kiselina u poreenju sa majinim mlekom.81 Zamenjivanje u deijoj ishrani drugim mlekom ne moe dovoljno da nadoknadi nedostatak omega-3 masnih kiselina. Jedna grupa istraivaa je dola do sledeeg zapanjujueg zakljuka: Zakljueno je da je doslovno nemogue zameniti ishranu odojadi kako bi se poklopila sa unosom polinezasienih masnih kiselina dugih lanaca kod dojenih odojadi trenutno dostupnim namirnicama.82 Nadmonost dojenja je oigledno znaajna informacija za budue roditelje. Meutim, pravilan tip masti je izgleda takoe neophodan za kratkorono uenje kod odraslih osoba. Dr Koskina (Coscina) je sa saradnicima pre jedne decenije prikazao tu injenicu.83 Oni su hranili dve grupe odraslih pacova ishranom koja je sadrala identine koliine masti. Meutim, mast je dolazila iz razliitih izvora. Posle samo tri sedmice, pacovi kojima je davana ishrana zasnovana na umerenoj koliini masti iz povra (20-procentno polinezasieno sojino ulje) su ispoljavali poboljane vetine uenja u poreenju sa onima ija je ishrana zasnovana na 20% zasienim masnim kiselinama (svinjska mast). Autori su videli to kao vrst dokaz da kratkorone varijacije u kvalitetu masti u ishrani mogu da poboljaju sposobnost uenja kod si-
sara. Izraelski istraivai su takoe utvrdili da ivotinje koje su na ishrani sa odgovarajuom koliinom biljnih masti, kao to su alfa linoleinska kiselina i linolna kiselina, mogu da poboljaju pamenje i da pomognu da mozak bolje podnosi bol.84 Dr Bernel Boldvin ukazuje na jedno objanjenje zato tip masti koji unosimo proizvodi razliku. Zasiene masne kiseline koje se tipino nalaze u ivotinjskim proizvodima mogu da oteaju nervnu komunikaciju u mozgu. Njegova hipoteza je da membrane (zvane sinapse) izmeu kojih se odigrava modana komunikacija postaju krue ishranom bogatom zasienim masnim kiselinama; dok ishranom nezasienim masnim kiselinama iz povra, semenja i jezgrastog voa postaju fleksibilnije i podstiu efikasniju modanu komunikaciju.85 Neka od najnovijih istraivanja su nastavila da prikazuju tetne efekte zasienih masnih kiselina na modane sposobnosti, ali nisu pronali dokaze koji bi ukazivali da su takve promene membrana odgovorne za takve efekte.86 Druga mogunost je da neke od nezasienih masnih kiselina u stvari imaju povoljne efekte koji se mogu blokirati zasienim srodnicima. Ako je to tano, nezasiene masne kiseline kao to su omega-3 masne kiseline mogu da budu naroito znaajne i za sposobnost uenja kod odras-lih. Na sreu za odrasle, postoje drugi izvori tih visoko kvalitetnih masti pored majinog mleka. U 5. poglavlju: Istina o ribi, istrauje se jedinstvena klasa masnih kiselina zvana omega-3 masne kiseline, i navodi se itav niz odlinih vegetarijanskih izvora ovih sastojaka. Unoenje polinezasienih masnih kiselina nije jedini klju u ishrani za optimalno funkcionisanje mozga. Odgovarajui unos vitamina i minerala je izgleda takoe neophodan za modane sposobnosti kod ljudi. U neke od tih mikroelemenata koji imaju ulogu u poboljanju naih modanih dostignua spadaju tiamin, riboflavin, nijacin, B6, B12, folna kiselina, antioksidativni vitamini A, C i E, i gvoe.87,88,89 Sve vea lista takvih hranljivih sastojaka ide u prilog primeni dobro uravnoteene ishrane koja je bogata tim jedinjenjima.
Lekcije na osnovu ugljenih hidrata

Drugi delovi tela mogu da koriste masti, belanevine ili ugljene hidrate za energiju, ali ne i mozak. Mozak koristi glukozu, prost ugljeni hidrat, skoro iskljuivo kao izvor energije.90 Oigledno da je kao rezultat veoma brzog modanog metabolizma on zavisan od neprestanog dotoka tog prostog ugljenog hidrata. To
EONI REANJ
199
onda ishrana sa mnogo eera da teti modanim funkcijama? Dopustite mi da vam dam najbolje objanjenje koje sam pronaao za ovaj paradoks. Naa tela su stvorena da jedu hranu kao to su voe i itarice u prirodnom, nepreraenom stanju. Ove namirnice pomau odravanju eera u krvi na prilino konstantnom nivou. Meutim, kada namirnice sa preraenim eerom uu u sistem za varenje, nivo eera u krvi se drastino poveava, a telo reaguje kao da je upravo izloeno velikoj koliini prirodne hrane. Kao odgovor, pankreas proizvodi velike koliine insulina. Meutim, brz rast eera u krvi je obmanjujui. Rezultat je da je brz porast eera u krvi kratkotrajan. Uz insulin koji je i dalje prisutan i bez nadolazeeg eera kroz sistem za varenje, nivo eera u krvi moe drastino da se spusti. Nije neobino da se nivo eera u krvi spusti daleko ispod nivoa koji je postojao pre nego to je pojedena namirnica bogata eerom. Ako nivo eera u krvi dovoljno opadne, funkcije eonog renja mogu da pate usled neodgovarajueg dotoka goriva. Da bi stvari bile gore, verovatno je najei odgovor na hipoglikemiju uzeti jo jednu uinu sa eerom. Iako e to ponovo brzo poveati eer, istraivanja pokazuju da je mozgu potrebno jo 45 do 75 minuta pre nego to povrati normalne intelektualne funkcije nakon to se eer u krvi vratio na normalu.93,94 Poruka koju ja izvlaim iz ovog istraivanja je da odrasli, kao i deca, moraju da vre pravilan izbor ishrane ako ele da funkcioniu uz maksimalnu mentalnu efikasnost. Svaki dan bi trebalo da zapone sa visoko kvalitetnim dorukom koji ukljuuje uravnoteeni izbor biljnih izvora hranljivih materija. Ja najvie volim raznovrsno voe i integralne itarice zajedno sa malom koliinom jezgrastog voa. Te namirnice tee da odravaju eer u krvi u odgovarajuem opsegu tokom celog jutra bez potrebe za uinom. Potpunije objanjavam znaaj upranjavanja kvalitetnog doruka u prvom poglavlju: Principi za optimalno zdravlje. Vea koliina voa, povra i itarica obezbeuje najbolju ishranu za eoni reanj. Sve ove namirnice sadre zdrave koliine ugljenih hidrata. Sa druge strane, u sutini nijedna vrsta mesa ne sadri ugljene hidrate. Ako pogledate tabele namirnica, videete rezultat koji se ponavlja: bez obzira da li je u pitanju crveno meso, riba ili piletina sve vrste mesa dobijaju veliku 0 (ili veoma blizu nje) u kategoriji ugljenih hidrata.95 Te namirnice uglavnom sadre mnogo masti i belanevina, ali im nedostaju ugljeni hidrati, to moe da bude
je lake shvatiti kada uvidite da mozak ima 7,5 puta veu stopu metabolizma u odnosu na proseno telesno tkivo.91 Iako ini samo 2% telesne mase, mozak je odgovoran za 15% naeg ukupnog metabolizma. Meutim, mozak nema mnogo prostora za skladitenje hranljivih materija prostor je veoma ogranien vrstom lobanjom. Modanim elijama je dostupna samo dvominutna koliina glukoze, u obliku glikogena, skladinom obliku eera. Prema tome, za najbolje sposobnosti, eoni reanj zahteva krv sa stabilnim i odgovarajuim nivoom glukoze. U poglavlju o eeru i dijabetesu (8. poglavlje) ukazujem kako ishrana koja sadri velike koliine preraenih namirnica moe da prouzrokuje brz porast eera u krvi, a da zatim padne ispod normalnog. Takve namirnice se nalaze u velikim koliinama u kioscima za uine i prodavnicama. Najbolje ih je izostaviti iz ishrane. Bolje bi bilo jesti vee koliine raznovrsnih sloenih ugljenih hidrata kao to su oni koji se nalaze u krompiru, pirinu, hlebu od integralnih itarica i ovsenim pahuljicama. Prosti eeri su takoe ugljeni hidrati, ali je vano shvatiti razliku izmeu prostih eera skoncentrisanih u namirnicama za uinu i onih pronaenih u prirodnom vou koje sadri obilje vlakana. Pre vie godina, kada su naunici prvi put otkrili da mozak najbolje funkcionie na gorivu od ugljenih hidrata, neki ljudi su poeli da oznaavaju slatkie kao hranu za mozak. Na kraju smo nauili da, za dugorono dobre sposobnosti, preraeni eer uopte nije hrana za mozak; predstavlja upravo suprotno, kao to je navedeno u tabeli 15.
Tabela 15. eer i eoni reanj Pokazano je da velike koliine eera u ishrani ometaju funkcije eonog renja kod dece kolskog uzrasta.
Jedno istraivanje 46 petogodinjih deaka je bilo naroito prosvetljujue.92 Deaci sa malo eera u ishrani su imali nadmoniji opseg panje i preciznije odgovore u odnosu na deake koji su koristili mnogo eera. Razlika se nije mogla objasniti koeficijentom inteligencije ili roditeljskim socijalnim ili obrazovnim statusom. Kada su testirani, deaci na ishrani sa malo preraenog eera su pokazali rezultate srazmerne jednoj oceni vie u koli. Ovo izazovno istraivanje ukazuje da e bolja ishrana pomoi preobraavanju B-uenika u A-uenike. Ako je eer ugljeni hidrat, a ugljeni hidrati su poeljno gorivo za eoni reanj, kako moe
200
jedan od razloga zato je meso izgleda povezano sa tananim poremeajima eonog renja. Meutim, postoji ironija u svim ovim podacima. Poto je mozak veoma prilagodljiv i navikava se na nain ivota kojim ivite, ak i zdrave promene mogu da prouzrokuju kratkoroan pad modane efikasnosti pre nego to se javi bilo kakvo poboljanje. To se moe uporediti sa situacijom sa nikotinom koju sam opisao u 16. poglavlju o ostavljanju navike puenja. Uprkos tetnim efektima nikotina na mozak, kada osoba prestane sa puenjem, kvalitet sna i mentalne sposobnosti tee da se pogoraju pre nego to postanu bolje. Isto je verovatno tano i sa ishranom. Istraivanja ukazuju da kada ljudi drastino poveaju unos masti ili ak ugljenih hidrata, mentalne sposobnosti mogu da pate kratkorono gledano. Meutim, nastavljanje sa boljim nainom ivota e vremenom doneti oekivane koristi. Poruka je: bez obzira koliko teko to moe da bude kratkorono, razvijte nove zdrave navike i drite ih se.96
Lani transmiteri u bogatim namirnicama zbunjuju modane elije

Druge supstance u ishrani takoe mogu da imaju tetne efekte na eoni reanj. Jedna od njih je hemikalija zvana tiramin. Tiramin se obilno nalazi u sirevima, vinu i drugim masnim jelima.97 Nema sumnje da neki od tetnih efekata tiramina na eoni reanj nastaju iz njegove stimulacije telesnog hormonskog sistema za stres. Kada se ovaj agens unese, simpatiki nervni zavreci se stimuliu i oslobaaju hemikaliju zvanu norepinefrin (noradrenalin), koja predstavlja prvenstvenu hemikaliju koja zapoinje odgovor tela na stres.98 Stres definitivno prouzrokuje porast obazrivosti; meutim, esto ometa finu kontrolu procesa miljenja neophodnog za uenje, analitino svrstavanje stvari u kategorije, kreativno miljenje i optimalno priseanje. To nije iznenaenje za one koji i dalje imaju ivo seanje slabijih rezultata na kolskim testovima usled stresa od ispita. Dr Gajton (Guyton) istie da ti stresni hormoni mogu da umanje dotok krvi do mozga.99 To moe da obezbedi jedno objanjenje za propadanje modanih sposobnosti pod istinskim stresom ili stanjem nalik na stres prouzrokovanim unosom tiramina. Zbog sposobnosti tiramina da stimulie nervne hemijske promene (preciznije - otputanje norepinefrina), nazvan je lanim neurotransmiterom. Kao takav, na tiramin se moe gledati kao na agens koji na elijskom nivou zbunjuje mo-
dane elije.100,101,102 On deluje kao mo-dani hemijski glasnik ili neurotransmiter; meutim, on dolazi iz hrane koju jedemo, a ne iz komunikacije koju su zapoele same modane elije. Drugim reima, stimulacija modanih elija tiraminom izaziva privid informacije kada u stvari nema nikakve informacije. Prema tome, jo jedan nain sagledavanja oteenja koje tiramin proizvodi na eonom renju je kao rezultat mentalne zabune usled lane komunikacije. Jo jedna srodna hemikalija koja prouzrokuje probleme sa modanim prenosom je triptamin. Kao i tiramin, klasifikuje se kao biogeni amin. Triptamin je poznat po svojim efektima izmene svesti. Bio je povezan sa nonim morama i ak klasifikovan sa drogama kao to su LSD i psilocibin jer moe da prouzrokuje halucinogene efekte.103 Zanimljivo je da namirnice koje su izvor triptamina esto sadre i tiramin. U primere namirnica sa utvrenim koncentracijama ovih elemenata koji destabilizuju svest spadaju: sir,104 riba,105 i kobasice.106,107 Takoe, brzo kvarenje piletine proizvodi ta jedinjenja jer veliki procenat bakterija koje se nalaze u domaoj ivini ima sposobnost da razlae pilee tkivo u ove toksine supstance.108 Pitanje kvarenja ivotinjskih proizvoda i veze sa hemikalijama koje menjaju svest ne treba uzimati olako. Istraivanja sada ukazuju da se znaajno kvarenje moe odigrati ak i na normalnoj temperaturi friidera. Jedan izvetaj o ribi je utvrdio da se kvarenje odigralo tokom dranja u friideru i proizvelo jo jedan biogeni amin zvani trimetilamin.109 (Trimetilamin se takoe nalazi u drugim morskim plodovima i tei da formira hemikalije koje prouzrokuju rak.110) Triptamin moe takoe da igra ulogu u izazivanju raka. Kada se ovo jedinjenje kombinuje sa alkoholom (i u prisustvu uobiajene klice koja boravi u stomaku, Helicobacter pylori) moe da dovede do nastanka lanova harmanove familije111 klase hemikalija koja ima poznate osobine izazivanja raka112,113 kao i mentalne efekte.114 Jo jedna zanimljiva injenica o harmanovim jedinjenjima je da se ona nalaze u alkoholnim piima kao to su pivo i vino.115 Neki od efekata alkohola na izmenu svesti, kao i neki od sada utvrenih efekata alkohola na poveanje rizika od raka delom mogu biti povezani sa ovim jedinjenjima. Te iste harmanove hemikalije ak mogu da igraju ulogu u neprestanom obnavljanju elje za alkoholom.116
EONI REANJ
201
stimulacija moe da poremeti ravnoteu racionalog razmiljanja u korist impulsivnijeg ponaanja. Pomenuti autor je napisao rei upozorenja o tetnim efektima ishrane mesom na intelektualnu aktivnost. One su navedene u tabeli 16.124
Tabela 16. Meso i inteligencija ... Konzumiranje mesa e umanjiti intelektualnu aktivnost. Uenici bi ostvarili daleko vie u svom uenju da nikada nisu okusili meso. Kada se ivotinjski deo ljudske prirode ojaa konzumiranjem mesa, intelektualna mo se srazmerno umanjuje.
Koji je praktini znaaj nekog od ovih podataka o biogenim aminima i njihovom destabilizirajuem efektu na um? Postoji mnogo podesnih primena. Dozvolite mi da ukratko spomenem dve. Prvo, mogue je da postoji veza izmeu biogenih amina kao to su triptamin i tiramin i niza blagih poremeaja ponaanja. Na primer, ova jedinjenja mogu da budu jedan od mnogih faktora koji utiu na hiperaktivnost kod dece.117 Drugo, none more mogu da predstavljaju est problem posle ishrane namirnicama bogatim triptaminom i tiraminom uvee. (Ljubitelji nonih pia, uvajte se.) Razlozi za zabrinutost u vezi sa ovim hemikalijama mogu da obezbede dalje uvide u to zato je ve citirani autor napisao da sir nikada ne treba unositi u stomak.118
U stvari, i fiziki i mentalni korisni efekti se obezbeuju ishranom pravom hranom. Ovaj autor je preporuio takvu ishranu kao to je navedeno u tabeli 17.125
Tabela 17. Nadmona ishrana itarice, voe, povre i jezgrasto voe sainjavaju ishranu koju je za nas odabrao na Tvorac. Ta hrana, pripremljena na to je jednostavniji i prirodniji nain mogue, je najzdravija i najhranjivija. Ona daje snagu, izdrljivost i ivost intelekta koji se ne mogu ostvariti sloenijom i stimulirajuom ishranom.
Arahidonska kiselina i veliki molekuli iz mesa slabe funkcije eonog renja

Jo jedna hemikalija iz hrane koja prouzrokuje modane probleme je arahidonska kiselina. Ovo jedinjenje ometa proizvodnju i skladitenje acetilholina, ranije pomenutog znaajnog neurotransmitera koji je u velikoj meri ukljuen u funkciju eonog renja. Setiete se da je smanjenje koliine acetilholina u mozgu povezano sa poremeenim mentalnim funkcijama.119,120 Prema tome, rezultat arahidonske kiseline je smanjenje sposobnosti eonog renja da efikasno funkcionie.121 Jedan od najeih izvora arahidonske kiseline u ishrani je meso. U stvari, arahidonska kiselina se skoro iskljuivo nalazi u ivotinjskim proizvodima.122 Drugi problem sa mesom je njegov tetni efekat na mozak. Ruski naunici su utvrdili da samo jedan obrok mesa moe da povea koliinu odreenog stresnog hormona zvanog 17-hidroksikortikosteroid (17-hydroxycorticosteroid, 17-HCS). Boldvin ukazuje da hemikalije ove prirode, zbog svoje veliine, ne moraju da stimuliu sve regione mozga podjednako.123 Delovi mozga zadueni za vie funkcije razmiljanja su zatieni neim to se zove modanokrvna barijera koja je izgleda nepropusna za hemikalije kao to su 17-HCS. Sa druge strane, tako veliki molekuli koji izazivaju stres su sposobni da stimuliu nie delove mozga gde takva barijera ne postoji, kao to je hipofiza u kojoj se proizvode mnogi hormoni. Sve je to veoma znaajno jer su te oblasti nieg mozga mesto gde borave nae manje racionalne funkcije slinije ivotinjskim. Drugim reima, ishrana mesom moe da ima stimulirajui efekat usled jedinjenja kao to su 17-HCS, ali
PCB tete razvoju mozga

Vegetarijanska ishrana kod trudnih ena takoe moe da pomogne razvoju mozga fetusa. Kao to opisujem u poglavlju o ribama (5. poglavlje), postoji sve vea zabrinutost u vezi sa toksinima u naoj hrani naroito u mesnim proizvodima. U dobro poznatom primeru, utvreno je da su ene koje su jele ribu iz jezera Miigen tokom trudnoe imale vee izlaganje polihlor bifenilima (polychlorinated biphenyls, PCB) i srodnim jedinjenjima. Istraivai su prilikom poroaja procenili izlaganje novoroenadi PCB-u merei koliinu tih hemikalija u krvi iz pupane vrpce. Kada je na izloenoj deci izvreno testiranje mozga 4 godine kasnije, istraivai su utvrdili da su deca sa viim PCB nivoom imala poremeaje mozga ukljuujui smanjenu sposobnost itanja, smanjen opseg panje i slabije pamenje.126
Spartanska ishrana moe da pobolja modane sposobnosti

Godinama su istraivai znali da ivotinje ive due ako su uskraene za kalorije (to jest, daje im se da jedu manje od onoga to bi normalno izabrale).127 Ameriki istraivaki tim pod vostvom dr L. V. Mensa (L. W. Means) je
202
dodao nove dokaze o koristima spartanske ishrane. Mens je sa saradnicima, direktnim merenjem, pokazao poboljanje sposobnosti mozga na ishrani sa manje kalorija.128 tavie, njihovo istraivanje je pokazalo da su te ivotinje ostvarile korisne efekte po mozak ak iako nisu zapoele tako ogranienu ishranu sve do srednjeg doba starosti. To nije jedino istraivanje. Istraivai iz Italije su prvi pokazali oigledno: pacovi na normalnoj ishrani starenjem gube mentalne sposobnosti, meutim, istraivai su nastavili utvrujui da su stari pacovi koji su bili na ishrani sa malo kalorija od roenja imali podjednako dobre mentalne sposobnosti kao i mlai pacovi. Nae modane sposobnosti danas mogu da budu pod uticajem broja kalorija koje smo uneli pre 15 godina. 99 ispitanika starosti od 75 godina navie je testirano u Kaliforniji za svoje mentalne sposobnosti vrei mini mentalni dravni ispit. Oni koji su unosili vie kalorija 1976. godine, imali su nie rezultate 1991. godine. Ovo istraivanje ukazuje da vee unoenje kalorija u srednjem dobu ubrzava pad mentalnih funkcija starenjem.129 Ova istraivanja ukazuju da prejedanje (takoe oznaeno i kao neumereno konzumiranje) moe da teti celom mozgu. Oekivalo bi se da takav celokupni mentalni pad negativno utie i na eoni reanj. Pre vie decenija, pomenuti autor je govorio o tetnim efektima takvih praksi na mozak. Njegove izjave su prikazane u tabeli 18.130
Tabela 18. Neumerenost i mozak Nije neophodno piti alkoholna pia da bi ovek bio neumeren. Greh neumerenog jedenja, jedenja preesto, previe, i masne, nezdrave hrane: - unitava zdravo delovanje organa za varenje, - utie na mozak i izokree rasuivanje, - spreava racionalno, smireno, zdravo razmiljanje i delovanje. To je bogat izvor rasprava meu religioznim ljudima.
na takvim skupovima, ne mora da bude usled pitanja koje predstavlja temu, ve usled hrane koja se jede pre toga, inei nemoguim da se stvari vide jasno i racionalno. Ako se neumereno konzumiranje odnosi na rasprave religioznih ljudi, da li moe uticati i na rasprave na poslovnim sastancima, porodinim odnosima i ivotu uopte? Druga izjava istog autora se dobro uklapa u informacije iz ovog poglavlja. Malo ljudi uvia koliko njihove navike ishrane utiu na njihovo zdravlje...131 Danas je nauna literatura puna istraivanja koja jasno ukazuju na posledice ishrane i naina ivota po nae zdravlje, od kojih su mnoga spomenuta u ovoj knjizi. Cela izjava glasi: Malo ljudi uvia koliko njihove navike ishrane utiu na njihovo zdravlje, karakter, korisnost u ovom svetu i njihovu venu sudbinu.132 To je razborita misao i ona koju bi morali ozbiljno da razmotrimo da ono to unosimo u telo utie na deo mozga u kome boravi duhovnost, moralnost i volja. To podvlai znaaj ivljenja i upranjavanja najzdravijeg mogueg naina ivota. Potreban nam je celokupni eoni reanj koji nam je dat, i potrebno nam je da funkcionie na maksimalnom nivou. Kada razmiljamo o efektima pravilno hranjenog eonog renja na potencijal za potpuniji, bogatiji ivot, to je ohrabrujue. Ne moramo da budemo deo mentalne zdravstvene statistike. Umesto toga, postoji mogunost da obezbedimo visok kvalitet ivota, uz dug ivot kao bonus. Ishrana i nain ivota zaista zasluuju nae najozbiljnije napore. Rezultati e se oseati dan za danom i godinu za godinom.
ODELJAK III Efekti hipnoze, televizije i muzike na eoni reanj
Hipnoza i eoni reanj

Preimo sada sa oblasti ishrane na drugu oblast koja utie na zdravlje naih eonih renjeva. Sada skreemo panju na veoma popularan nain za reavanje stvari koje se kreu od uobiajenih navika spavanja do emocionalno razarajue traume iz detinjstva. Taj metod je hipnoza. Uprkos njenom nevinom izgledu kakav prikazuju izvoai u cirkusu, kakvim se predstavlja na prezentacijama u medijima i masovnim programima za prestajanje sa puenjem, hipnoza moe da prouzrokuje neke ozbiljne sporedne efekte. Meu tetnim efektima ove popularne terapije je oteenje eonog renja.
Neumerenost je obino povezana sa korienjem alkohola, a opasnosti su dobro utvrene. U ovom poglavlju smo razmotrili dodatne opasnosti od neumerenosti u jelu i njenog ozbiljnog uticaja na eoni reanj. Iako je autor ove izjave opseno pisao o zdravlju, prvenstveno je bio zainteresovan za teoloka i duhovna pitanja, kao to je ukazano konanom izjavom: To je bogat izvor rasprava meu religioznim ljudima. Glavni uzrok rasprave, ak i
EONI REANJ
203
role stresa, ali dr Frida Moris istie da je u mnogim sluajevima to u stvari tehnika samohipnoze.137 Zbog toga je takva meditacija potencijalno opasna. Poreenja izmeu istone meditacije i hipnoze su ispitana u 14. poglavlju: Stres bez potresa. Razlike izmeu istone meditacije i biblijske duhovnosti se mogu pronai u istom poglavlju. Sa moje take gledita, kontrola stresa se moe ostvariti na daleko bezbedniji nain ulazei u iskustvo komunikacije i molitve lino Bogu, govorei sa Njim kao to bismo inili i sa potovanim prijateljem. Jedan od razloga zbog koga dajem takvu preporuku je zbog mog razumevanja mentalnih efekata razliitih tipova duhovnih disciplina. Na primer, ako poveete osobu pod stresom na monitor sa negativnom povratnom spregom (ureajem za merenje stresa), bez obzira da li upranjava jogu ili istonu meditaciju, ili se moli Bogu, veoma verovatno e pokazati znaajno umanjenje stresa. Meutim, samo oni koji se mole i dalje imaju svoje moi rasuivanja u potpunosti nedirnute. Zdravi, beta modani talasi razmiljanja e biti prisutni tokom molitve u isto vreme dok se odigrava merljivo smanjenje stresa. Prema tome, razgovor sa Bogom u molitvi obezbeuje uravnoteeniji oblik duhovnosti.
Veza izmeu hipnoze i eonog renja ne predstavlja iznenaenje za one koji su upoznati sa ovom tehnikom. Hipnoza, po planu, zaobilazi eoni reanj dok pomae osobi da ue u stanje nalik na trans. Dr Frida Moris (Freda Morris), bivi profesor medicinske psihologije na UCLA, napisala je nekoliko knjiga o hipnozi. Po njenim reima, hipnoza je stanje karakterisano koncentrisanjem uma na samo jednu stvar, kao ptica koja posmatra zmiju.133 Dok je pod hipnozom, osoba ne obraa panju na druge sredinske dogaaje. Hipnotizer esto moe da proizvede takvo stanje pomaui prvo osobama da ostanu tihe i mirne, osloboene od svih spoljnih ometanja. Zatim im hipnotizer pomae da razviju novu koncentraciju na odreenu taku. Kada jednom uu u hipnotiko stanje, ohrabruju se da slede um hipnotizera. Kada bi se modani talasi merili EEG-om (elektroencefalogramom) tokom tog procesa, videli bismo da osoba pod hipnozom gubi beta talase iz mozga. Ova beta aktivnost ukazuje na budno razmiljanje koje ukljuuje dinamiku aktivnost eonog renja. Meutim, u stanju hipnoze, aktivan je alfa modani obrazac,134 tokom koga ne analiziramo kritiki nadolazee informacije.135 Alfa talasi su modani talasi na nioj frekvenciji od beta talasa. U tom stanju, osoba e primiti informacije i sugestije bez tumaenja i bez filtriranja kroz eoni reanj. Zabeleeno je da treperavo svetlo koje trenira oi da se koncentriu na jedno mesto lako dovodi do hipnotikog stanja. Tokom hipnotikog stanja, osobe mogu da prime raznovrsne informacije, i mogu mentalno da zabelee zadatke koje im hipnotizer kae da izvre. Zaista, njihovo pamenje radi dobro, emocije rade fino, i mogu da se smeju i plau. Ali, dok nastavljaju da se koncentriu na svetlo koje treperi ne analiziraju kritiki informaciju koju primaju.136 Nijedna od informacija se ne filtrira na osnovu njenog oseaja vrednosti ili moralne vrednosti; njihove same moi rasuivanja se zaobilaze. eoni reanj je zaobien. Ljudima je dat veliki eoni reanj sa dobrim razlogom. Opasno je ugroavati ovaj kontrolni deo mozga, ak i privremeno. Danas je hipnoza postala veoma popularna i postoji u nekoliko oblika. Medicinska literatura je puna primera o hipnozi koja se koristi za psihijatrijske i/ili probleme sa ponaanjem, kreui se u irokom spektru od traumatinih dogaaja iz detinjstva do trenutnih problema sa prejedanjem ili upotrebom nikotina. Postoje drugi suptilniji oblici hipnoze: istona meditacija ili joga se promovie u cilju kont-
Molitva
ak i iskreni skeptici uviaju da je neizbeno da molitva prua jedinstvene koristi koje istona meditacija ne moe da obezbedi. Sluaj za to prua dr Leri Dosi (Larry Dossey), lekar iz Teksasa. Dr Dosi je odgajan u konzervativnoj hrianskoj tradiciji biblijskog kaia; meutim, postaje samoprozvani agnostik tokom koleda.138 Nekoliko godina kasnije, postao je zainteresovan za istonjake filozofije kao to su budizam i taoizam, i poeo je da upranjava meditaciju. Meutim, njegova duhovna gledita su rasturena kada je utvrdio da postoji itav niz naunih istraivanja koja su pokazala da je molitva proizvodila razliku u zdravlju pacijenata za koje se molilo. Kako je Dosi opisao svoju prvobitnu reakciju na ubedljive podatke, nije eleo da ima nita sa razgovorom sa Bogom. Meutim, na kraju je doao do zakljuka: Odluio sam da je ne primenjivati molitvu sa svojim pacijentima bilo jednako neukazivanju na moan lek ili hirurku proceduru.139 Dosi, ubeen u mo molitve, vie nije bio zadovoljan samo meditacijom; pretvorio je komunikaciju sa Apsolutnim izvorom moi u dnevnu praksu.
204
Ono to sam izneo o Dosijevom iskustvu jo uvek ne govori o efektu molitve na eoni reanj. Meutim, pokazuje da sa gledita naunika, molitva prua koristi koje se prostiru iznad obine meditacije. Meutim, Dosi prua duboku vezu izmeu molitve i eonog renja u svojoj knjizi: Isceljujue rei: mo molitve i medicinska praksa (Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine). Knjiga je moda jo monija jer Dosi nije religiozni fanatik koji pokuava da promovie odreenu sektu. On se pojavljuje kao iskreni naunik koji je bio prinuen da prizna mo molitve uprkos svojim ranijim predrasudama. Iako se moje shvatanje molitve delimino razlikuje od Dosijevog, verujem da je izneo neke vredne uvide koji su znaajni za ovo poglavlje. Jedna od najznaajnijih veza sa eonim renjem se javlja kada Dosi povezuje molitvu sa jednom od najtajnovitijih pojava za svetovne lekare, spontanom regresijom raka. Kod spontane regresije, osoba sa smrtonosnim rakom preivljava bez podvrgavanja bilo kakvom leenju. Osoba moe u stvari da bude izleena i potpuno osloboena raka ili jo uvek mogu da postoje dokazi prisustva raka, ali da on ne uzima nikakav danak osobi. Dosi navodi istraivanje Judiro Ikemija (Yujiro Ikemi) iz Japana o regresiji raka. On zatim daje sledee opaanje: esto molitva, stav posveenosti i prihvatanja nalik molitvi, a ne samo gruba, agresivna molitva za odreeni ishod ukljuujui odstranjivanje raka, prednjai nad lekom.140 Zanimljivo je da je moda veza eonog renja sa viom silom kroz molitvu i rezultujue prihvatanje bolesti, ono to pomae poploavanju puta ka isceljenju. Kasnije u svojoj knjizi kada Dosi ponovo govori o Ikemijevom istraivanju, istie da su se svi pacijenti (koji su doiveli spontanu regresiju raka) totalno predali Boijoj volji poto su saznali da imaju rak.141 U stvari, postoje dokazi da tipina meditacija ili trening oputanja mogu da zaobiu ovaj proces i da budu tetni. Istraivanje hormona stresa pre, neposredno posle, a zatim dva dana posle operacije izgleda da podupire te zakljuke. Dosi istie da su britanski istraivai utvrdili da su se hormoni stresa koji slabe imunitet znaajno poveali samo kod onih koji su imali formalni trening oputanja. Oni koji su se suoili sa svojom nervozom i strahovima bez korienja tehnika oputanja, nisu pokazali rast hormona stresa.142 Koncentracija molitve nije negiranje bolesti ili bavljenje simptomima ve dovoenje osobe koja se moli u dodir sa Bogom.
Molitva ponekad moe da bude prvenstveno receptivna: pristajanje na Boiju volju. U drugim prilikama, molitva moe da bude krajnje aktivna. U primere spadaju: borba sa Bogom u traenju odgovora na teka pitanja, ili traenje da se sazna Njegova volja u sloenoj situaciji. U ovom drugom kontekstu, molitva se moe posmatrati kao jedna od najviih aktivnosti eonog renja. Moe se tvrditi da bez eonog renja koji je zdrav i nedirnut ne moemo optimalno da vrimo tako aktivne, koncentrisane molitve. Posredna molitva je po definiciji koncentrisana molitva. U takvim situacijama, molimo se za odreene osobe, esto traei odreene rezultate. Pokazano je da takva molitva daje rezultate u nauno merljivim efektima sama po sebi. Jedno od najire navoenih istraivanja je ono koje je izvrio specijalista za srce Rendolf Bird (Randolf Byrd). Dr Bird je nasumino izabrao polovinu od priblino 400 pacijenata sa sranim problemima na intenzivnoj nezi da se za njih moli jedna grupa religioznih ljudi. Pacijenti nisu bili svesni da se neko za njih moli. Oni za koje se molilo su imali znaajno manje problema sa pluima, zahtevali su manje antibiotika i doiveli manje smrtnih sluajeva (iako ovaj poslednji ishod nije bio statistiki znaajan to znai da nije dovoljno smanjen broj ljudi koji su umrli kako bi se utvrdilo da li razlika u stopi smrtnosti nastaje usled molitve).143 Zaista, zdrav eoni reanj nam moe pomoi da se potpuno koristimo molitvom, a takva molitva je u velikoj meri razliita od mentalnog stanja nalik hipnozi koje neki nazivaju meditacijom.
Kuni hipnotizer
U vaem domu moe da postoji neto to vas nesvesno uvodi u odreeni tip hipnotikog transa. Ako ste kao proseni Amerikanac, nekoliko soba u vaoj kui je opremljeno neim to fokusira vae oi, treperi svakih nekoliko sekundi i to moe da proizvede trans nalik hipnotikom. To je jedan od najpopularnijih ureaja naeg vremena: televizor. Vie od 96% amerikih domova ima bar jedan.144 Iako postoji mnogo naina da se neko hipnotie, Deri Mender (Jerry Mander) je utvrdio da je niz strunjaka za hipnozu definisao taj proces na takav nain da se televizija sasvim lepo uklapa u opis. Klasini uslovi za posmatranje televizije su slini tipinoj sredini za izazivanje hipnoze: zamraena soba, svetlo koje treperi (televizor) i koncentracija na jednu stvar, i sloboda od svih spoljanjih ometanja.145 Ljudi gledaju program koji emituju TV stanice, kablovske kompanije i satelitske mree ili gledaju video snimke. Opseg
EONI REANJ
205
potpunim kapacitetom. Mozak belei informaciju; vid, pamenje i emocije funkcioniu dobro; ipak, mozak vie ne analizira kritiki informaciju. Mogu se prikazivati uasne scene, ali gledalac tei samo da se smeje ili da slee ramenima promatrajui ih. Normalno, ako bi se takva vrsta dogaaja deavala u stvarnom ivotu, osoba bi bila uasnuta. (Meutim, ak se i to postepeno menja kako ljudi postaju sve neoseajniji tokom godina.) Uprkos tome kako neko reaguje bez obzira da li se smeje, apatino zuri, skree pogled sa gaenjem, ili na stotine drugih naina, te scene su neizbrisivo utisnute u na um. Kada vidite reprizu, im zapone, znate da ste to ranije ve videli. Pamenje je tu, iako poslednji put kada ste to gledali va eoni reanj nije bio ni malo aktivniji nego ovog puta. Alvin Tofler (Alvin Toffler), autor bestselera 1970-ih godina: Budui ok (Future Shock), dao je naroito slikovit opis efekata vetake stimulacije. Njegove rei me i dalje pogaaju kao jasan opis televizijskih tananih efekata. Njegova opaanja govore vie od samog predmeta hipnoze: Konstantna stimulacija ula gasi analitiki proces uma i na kraju gasi sposobnost miljenja i racionalnog suoavanja sa ivotom. To dovodi do tehnika beanja i prilagoavajuih odgovora koji tee da ukljuuju povlaenje, apatiju i odbacivanje disciplinovanog miljenja prilikom suoavanja sa tekim dunostima i odlukama.150 ak je i pre vie od decenije postojalo vie od 3.000 objavljenih naunih istraivanja u vezi sa efektima televizije na um.151 Istraivanja se nastavljaju po pitanju ovog odnosa. O ovom predmetu je napisano preko 500 knjiga. To je jedan od najistraenijih problema u naoj kulturi, pa ipak je veina ljudi malo svesna o posledicama gledanja televizije. Televizijske vesti esto objavljuju nauna istraivanja u vezi sa nainom ivota, ali ih ne ujemo mnogo o istraivanjima vrenim po pitanju efekata televizije na um. Ne bismo oekivali da televizijski mediji priznaju bilo ta, ali ne moramo da ostanemo neinformisani. Primeri na kraju ovog poglavlja obezbeuju itav niz izvora koji se bave televizijom. Veina biblioteka ima knjige koje objanjavaju efekte televizije na um, a univerzitetske biblioteke su obino povezane sa izvorima naunih podataka koji vas mogu povezati sa stotinama lanaka napisanim po ovom pitanju. est decenija poto je Dejvid Sernof (David Sarnoff), predsednik RCA, predstavio prvu televiziju na svetskom sajmu 1939. godine, dolo je vreme da se zapi-
programa u bilo kom od ovih sluajeva je irok: igrani ili dokumentarni filmovi, reklame, sportski dogaaji, muzika, obrazovni program, filmovi o prirodi, vesti, i u beskraj. Da li ono to gledate proizvodi bilo kakvu razliku u vaem umu ili karakteru? Odgovor je: i da i ne. Iako sadraj koji posmatrate ispoljava moni efekat na va um, sam medijum izgleda ispoljava duboke mentalne efekte. Dokazi ukazuju da je prenosnik televizije sam po sebi obino tetan. Ovaj efekat tetan za eoni reanj je izgleda rezultat delovanja iskljuivanja kamere u veini video snimaka ili drugih programa. Tehniki problemi sa tehnikom snimanja se oznaavaju kao brzo smenjujui niz uglova. Tanije, proseni televizijski program menja svoju scenu svake tri do pet sekundi. Gledite sa koga posmatrate dogaaj se iznenada menja vie puta svakog minuta, eleli to ili ne. To je u otrom kontrastu sa nainom na koji normalno posmatramo svet oko nas gde vidimo scene iz stvarnog ivota sa jednog gledita (mesta na kome se nalazimo, i u vreme u koje se odigrava dogaaj). Moemo da promenimo svoje gledite samo voljnim pomeranjem. Dr Moris navodi televizijsku brzu promenu dogaaja kao faktor koji doprinosi efektu hipnotikog tipa.146 Istraivanje dr Tomasa Malholanda (Thomas Mulholland) je razmatralo EEG dece dok su gledala omiljene televizijske programe. Istraivai su pretpostavili da poto su to programi njihove omiljene emisije, deca e biti mentalno ukljuena u ono to gledaju i doivljavati oscilacije izmeu alfa i beta aktivnosti modanih talasa. Umesto toga, posle samo 2 ili 3 minuta programa, ona su se zavalila i ostala skoro u potpunosti u alfa obrascu. To je znailo da dok su posmatrala nisu reagovala, nisu se orijentisala, koncentrisala, samo su odsutno promatrala.147 Dr Herbert Kruman (Herbert Krugman), istraiva modanih talasa, je zabeleio: Televizija je medijum komunikacije koji bez napora prenosi velike koliine informacije koja se ne razmatra u vreme izlaganja.148 Dr Erik Peper (Erik Peper), jo jedan ugledni istraiva modanih talasa i pisac, je jednom rekao: Uas televizije je da informacija ulazi, ali mi ne reagujemo na nju. Ona ulazi direktno u nau memoriju i moda reagujemo na nju kasnije, ali ne znamo na ta reagujemo. Kada gledate televiziju, trenirate sebe da ne reagujete ni kasnije, inite stvari ne znajui zato ih inite ili odakle one dolaze.149 Pod uticajem savremene brzo pokretne televizije, eoni reanj ne moe da funkcionie
206
tamo: ta televizija ini naoj Odreenije, ta televizija ini meni? zemlji?
Televizija slabi modane sposobnosti

Efekti televizije su dalekoseni. Jedna od najveih zabrinutosti u akademskim krugovima je da je zanimanje TV gledaoca za itanje znaajno umanjeno. to se vie televizije gleda, to vie zanimanje za itanje trpi. Deca koja provode dosta sati svakog dana gledajui televiziju tee da budu slabi itaoci. Sposobnost itanja i shvatanja proitanog trpi.152 Uenje drugih predmeta kao to je istorija, geografija, matematika i engleski je zasnovano na itanju, prema tome, slabi itaoci imaju uopteni hendikep uenja. Rezultat je bio dosledan pad prosenih sposobnosti itanja nae omladine od kada je televizija postala uticajna 1950-ih godina. Televizija utie i na druge stvari osim sposobnosti itanja. Slabi sposobnosti mozga uopteno gledano. To je tano za bilo koje starosno doba, od ranog detinjstva do zlatnih godina. Novije istraivanje je otkrilo da su odreene aktivnosti penzionisanih osoba poveavale mentalni kapacitet dok su ga druge aktivnosti smanjivale.153 Rezultati su prikazani u tabeli 19.
Tabela 19. Modana sposobnost koristite je ili ete je izgubiti
davnica je pun tih namirnica reklamiranih na televiziji, ne zato to su one dobre za nas, ve zato to se dobro prodaju. Kao to smo ve videli u ovom poglavlju, te namirnice su zaista hrana protiv mozga. Ovo istraivanje pokazuje esto vien princip: poremeaj funkcije eonog renja jednom aktivnou (u ovom sluaju, televizijom) favorizuje loije izbore (na primer, upotrebu loe hrane) to zauzvrat dovodi do jo veeg poremeaja funkcije eonog renja. Loije ivotne navike koje promovie televizija su izgleda glavni faktor epidemije gojaznosti kod dece. Mnoga istraivanja otkrivaju da su posmatranje televizije i gojaznost kod dece direktno povezani: to dete vie gleda televiziju, to je sklonije da bude tee. Pored prouzrokovanja loijih izbora hrane, istraivai univerziteta u Tenesiju su pomogli da se razjasne jo neki razlozi za ovu povezanost. Oni su prouavali efekat gledanja televizije na 31 detetu izmeu 8 i 12 godina starosti. Petnaestoro je bilo gojazno, a 16 sa normalnom teinom. Stopa metabolizma svakog deteta je merena i tokom gledanja televizije i prilikom odmora i ne injenja niega. Nalazi su prikazani u tabeli 20.155
Tabela 20. TV ili ne TV: mast je pitanje - Stopa metabolizma dece od 8 do 12 godina starosti je tokom gledanja televizije bila znaajno nia nego kada su se deca odmarala ne inei nita. - Nii metabolizam u kombinaciji sa uinama sa mnogo masti, koje se pojedu tokom asova provedenih ispred televizora, izlau decu povienom riziku od gojaznosti. - Deca u proseku gledaju televiziju 26 sati sedmino. - Gojaznost kod dece sada pogaa svako etvrto dete.
Aktivnosti koje ojaavaju um: - Igranje brida ili preferansa - Reavanje ukrtenih rei Aktivnosti koje ga ne ojaavaju: - Bingo ubija um - Televizija najgora stvar koja se moe raditi je sedeti i gledati televiziju
Ovi rezultati su ohrabrujui: izbegavanjem aktivnosti koje otupljuju um kao to je gledanje televizije i preduzimanjem izazovnih aktivnosti, ak i ljudi starijeg doba mogu da poboljaju mentalne sposobnosti. Penzionisanje ne znai da va mozak mora da propada. Jo jedan nain na koji televizija potkopava zdravlje je ohrabrivanjem loih navika naina ivota. Kao to smo istraili ranije u poglavlju, ishrana je znaajna za pravilno funkcionisanje mozga. Veliki broj dece i tinejdera ne funkcionie uz potpuni kapacitet eonog renja zbog navika u ishrani. Ako pogledate nekoliko deijih programa (i nekoliko programa za odrasle, to se toga tie), zapaziete da se esto reklamira itav niz namirnica bogatih eerom i mastima.154 Veliki deo naih pro-
Gledanje televizije ne zahteva fiziko ukljuivanje, pa ipak zauzima u proseku 26 sati sedmino veini dece. Oni troe veliki broj sati bez bilo kakve znaajne mentalne ili fizike aktivnosti.156 Pored poveane pasivnosti na taj nain, sam medijum televizije moe da snizi metabolizam u veoj meri nego kada biste samo sedeli u sobi odmarajui se.157 To obezbeuje jo argumenata u korist izmenjenog stanja nalik na trans koje televizija moe da izazove. Svi ovi faktori doprinose porastu gojaznosti kod dece, koja je postala epidemija u Sjedinjenim Dravama, pogaajui preko 25% nae dece.158 Gojazna deca esto postaju gojazne odrasle osobe. Da bi stvari dalje postale slo-
EONI REANJ
207
nje najtanijih izvetaja vesti, kom obliku medija biste najvie verovali. Da li bi to bila televizija, novine ili radio? Kao deo psiholokog eksperimenta istaknuti britanski komentator je namerno dao suprotne odgovore u dva odvojena televizijska intervjua. Njegova televizijska prevara je obmanula oko polovine gledalaca. Njegova obmana je bila manje uspena kada su osobe itale tekst njegovog intervjua u novinama ili ga ule na radiju. U eksperimentu je objavljeno da e dobro poznati politiki komentator, Robin Dej (Robin Day), imenovati svoj omiljeni film u intervjuu od 25 sekundi, a zatim imenovati drugi film kao svoj omiljeni u narednom intervjuu. Gledaocima je reeno da je on namerno lagao u jednom od intervjua; to jest, jedan od navedenih favorita je zaista bio njegov omiljeni film, dok drugi nije. Ta dva intervjua su takoe objavljena u velikim novinama i emitovana preko radija. TV gledaoci, itaoci novina i sluaoci radija su pozvani da pogode koji je intervju laan i da glasaju pozivajui jedan od dva broja telefona. Dolo je preko 41.000 poziva. Glasanje je navedeno u tabeli 21.167
Tabela 21. TV gledaoci nisu uspeli da utvrde la - Televizijski gledaoci 52% je utvrdilo la (slino bacanju novia) - Novinski itaoci 64% je utvrdilo la - Radio sluaoci 73% je utvrdilo la
ene, gojaznost poveava rizik od zastoja disanja u snu159 uz poremeaj eonog renja i celog mozga. Kada se osoba sa zastojem disanja u snu odmara tokom sna, preoptereeni putevi vazduha se esto zatvaraju, prouzrokujui zastoj disanja i do jednog minuta, doslovno bez disanja, to dovodi do drastinog pada zasienosti kiseonikom. Takve osobe ne samo da buno hru, ve ne dobijaju odmor u snu, i zbog toga se esto nenamerno uspavljuju tokom dana. Ako osoba smra, zastoj disanja u snu se esto lei i sposobnosti mozga i eonog renja se poboljavaju.
Televizija poveava matanje i nereagovanje

Postoje i drugi znaajni efekti gledanja televizije. Uopteno, televizija poveava sanjarenje, podstiui misli o nepraktinom svetu iz mate u kome izgleda mnoga deca praktino ive, kao i neki odrasli ljudi.160 U isto vreme, televizija umanjuje kreativnu domiljatost osobe, ili kreativnu imaginaciju.161,162 Neki ljudi pogreno veruju da sanjarenje i kreativna imaginacija idu zajedno. U stvari, to je vie matanja, to je manje kreativne domiljatosti. Kao to je ve nagoveteno, matanje nije produktivno jer tei da skrene misli sa zadataka koji su pri ruci, kako bi se bavilo slikama koje borave u pamenju. Sa druge strane, kreativna imaginacija ulazi u igru kada um pokuava da rei problem, naini ilustraciju ili stvori crte. Matanje je obino nevoljna mentalna aktivnost koja pada na pamet, dok je kreativna imaginacija mo koja se voljno ostvaruje.163 Profesori sa koleda mogu da procene koja su deca odrasla na televiziji opaajui njihov nivo kreativnosti. Malobrojni studenti koji su odrasli bez televizije su daleko kreativniji i imaju veu sposobnost uenja u poreenju sa studentima koji su odrastali na televiziji.164 Jedno zapanjujue istraivanje je uporedilo stanovnike malog grada svih starosnih grupa pre i posle uvoenja televizije. U roku od dve godine od dolaska televizije u grad Britanske Kolumbije, koji je bio izolovan od medija, i deca i odrasli su doiveli smanjenje kreativnosti od 20%. Pored toga, stanovnici su postali manje dosledni u bavljenju odreenim problemom.165,166
Zapazite da su ljudi koji su posmatrali intervju preko televizije mogli da prou skoro podjednako dobro i da su bacali novi. Ali, oni koji su itali isti intervju ili ga sluali preko radija imali su znaajno veu verovatnou da budu u pravu. Eksperiment je ukazivao da je nekada tee razlikovati istinu od lai kada se neto predstavi na televiziji u odnosu na pojavljivanje na radiju ili u tampi.168
Televizija podstie nereagovanje

I Emeris i dr Erik Peper istiu da gledanje televizije takoe trenira osobe da ne reaguju. To stanje nereagovanja opisuje pasivan stav bez injenja iega prilikom suoavanja sa potrebama i problemima. ak i posmatranje vesti dan za danom tei da izazove stav nereagovanja, to predstavlja zatitni mehanizam. Kada posmatrate decu koja gladuju u Somaliji, ne moete da odete do televizora i da im date neto hrane. Kada gledate zemlje opustoene ratom, ne moete da pruite ruku u pomo. Da, mogli biste da poaljete novac nekim humani-
Sposobnost rasuivanja pati pod uticajem televizije

Televizija umanjuje nae sposobnosti rasuivanja. Ako ste zainteresovani za prima-
208
tarnim organizacijama (koje mogu ili ne moraju da reavaju problem), ali e veernje vesti sledeeg dana predstaviti istu tragediju za koju ste upravo dali neto novca kao pomo. Moda jo gore, dva dana kasnije ete verovatno videti drugi okantan dogaaj koji bi, da smo prisutni na mestu dogaaja, ponovo traio nae svesrdno ukljuivanje. to vie tragedija vidimo na koje ne moemo da odgovorimo, to emo manje teiti da reagujemo: uimo da ne reagujemo. Bez obzira da li je na vestima, u serijskom programu ili dugometranim filmovima, kada vidimo patnju koja se iznova prikazuje, ali ne moemo da uinimo nita kako bismo je ispravili, postajemo neosetljivi. Posledice treniranja ljudi za nereagovanje se mogu videti pri zloinima prilikom kojih oevici pasivno posmatraju, i niko ne mrda ni prstom kako bi se umeao. Televizija i njeno zavetanje nereagovanja mogu da navedu gledaoce da olako gledaju na zloin.
u i njegovim imitacijama. Ovaj tip muzikog programa neprestano stimulie vizuelna ula provokativnim, brzo smenjujuim scenama. Ne samo da se scene brzo menjaju (ak i viestruke scene u sekundi u nekim prilikama), ve se takoe stimulie i ulo sluha. Ova kombinacija oko-uho je izgleda proraunata da izazove jo dublje gaenje analitikih procesa. Jedno istraivanje koje to jedinstveno demonstrira je izvreno u maksimalno obezbeenoj mentalnoj ustanovi na 222 pacijenta. Tokom perioda od jedne godine, pacijenti su bili 7 meseci izloeni MTV-u, a zatim su u periodu od 5 meseci bili bez njega (ostale TV opcije su bile dostupne). Rezultati su prikazani u tabeli 22.171 Ve smo videli da standardna, savremena televizija brzog tempa ima dobro utvren nega-
Tabela 22. Naviknuti MTV gledaoci
Televizija ojaava negativne kvalitete kod dece

Deca koja gledaju televiziju su sklona da imaju loe stavove i da budu razdraljivija. Sama deca koja gledaju televiziju izjavljuju da ih televizija ohrabruje da pokazuju nepotovanje prema svojim roditeljima, da lau i da primenjuju agresivno ponaanje.169 Tipino gledanje televizije takoe pojaava stereotipe uloge pola i drastino poveava verbalno i fiziko agresivno ponaanje kod oba pola.170 Porast agresivnosti je jedan od najzabrinjavajuih efekata televizije na nae drutvo. Mnogi psiholozi veruju da gledanje televizije snosi znaajan deo krivice za visoke stope nasilja u naem drutvu. Mnoga istraivanja su pokuala da utvrde efekte televizije na nasilje kod mladih. Ova istraivanja su detaljnije ispitana u 13. poglavlju pod nazivom: Zaustavljanje plime nasilja. Znaajno je uvideti da nisu svi televizijski programi podjednako tetni. Neki programi su jasno tetniji od drugih, naroito u oblasti nasilja. Zanimljivo je da nisu samo nasilni filmovi povezani sa problemima. Jedan od najproblematinijih vrsta programa je onaj okarakterisan MTV-em, nacionalnim kablovskim TV programom koji je specijalizovan za brzo pokretne fotografske slike sinhronizovane sa hevi metal i rok muzikom.
Agresivno ponaanje se smanjilo posle 5 meseci bez MTV-a - Verbalna agresija se smanjila za 32%. - Agresija prema predmetima se smanjila 52%. - Agresija prema drugim ljudima se smanjila za 48%.
tivan uticaj na eoni reanj. Meutim, ovde vidimo indikacije da su efekti MTV-a jo gori.
Televizija i seks
Televizija takoe efektivno poveava seksualnu aktivnost kod tinejdera i mlae dece. Istraivanja pokazuju da ona znaajno smanjuje starost kod prvog seksualnog odnosa. to se vie televizije gleda, to je manja starost pri prvom seksualnom kontaktu.172 Ne samo da to istraivanja pokazuju, ve sama deca izjavljuju da ih televizija ohrabruje da prerano uestvuju u seksualnoj aktivnosti.173 tetni efekti tinejderskog seksa su izneti u tabeli 23.
MTV Problemi sa nasiljem

Postoji zabrinutost da se mnogi tinejderi okreu od tipinijih televizijskih opcija ka MTV-
Tabela 23. Tinejderski seks i njegovi rezultati Trenutno visoki nivo tinejderske seksualne aktivnosti dovodi do sledeih rezultata: - Tinejderi se bave odgovornostima i problemima koji su daleko iznad njihovih fizikih i emocionalnih mogunosti. - Tinejderi sa bolestima koje se prenose polnim putem. - Celokupna budunost tinejdera se menja u negativnom smeru.
EONI REANJ
209
gledanje televizije radi protiv nas, a ne za nas. Ovo istraivanje u stvari obezbeuje letimian pogled na jo jednu opasnost od gledanja televizije: uticaj roditelja se u velikoj meri smanjuje kada televizija postane glavni prijatelj dece kod kue. Nedostatak ukljuenosti roditelja u ivote dece ima direktne veze sa jo jednim poremeajem eonog renja: upotrebom alkohola i duvana. Istraivai sa Medicinskog centra u Nju Orleansu, Dravnog univerziteta u Luizijani su to pokazali kada su istraivali preko 2.000 uenika 5. i 6. razreda u roku od tri do etiri godine.174 Kod dece koja su izjavila da su njihovi roditelji provodili vie vremena sa njima i imali vie komunikacije sa njima bilo je manje verovatno da e koristiti alkohol i duvan. Takoe je bilo manje verovatno da e odabrati prijatelje koji koriste te supstance. Naalost, istrivanje pokazuje ono to bismo svi oekivali: uz vie gledanja televizije, koliina vremena provedenog u aktivnom razgovoru sa lanovima porodice se znaajno smanjivala. Ako nam gledanje televizije uskrauje aktivno vreme koje kao porodica zajedno treba da provodimo, roditelji mogu veoma lako da poanju gorku etvu.
Televizija stvara zavisnost

Veina ljudi ne shvata da televizija stvara zavisnost. Oni vide sebe kako borave gledajui televiziju bez razmiljanja o tome, i neki to ine po ceo dan. Slobodna tampa Detroita je 1976. godine izvrila istraivanje koje je pomoglo utvrivanju zato se prodaja njihovih novina smanjivala. Rezultati istraivanja su pokazali da je veina ljudi primala vesti i informacije preko televizije. To je teta jer, kao to smo videli, u nekim pogledima ona predstavlja najslabiji izvor informacija. Moemo da nauimo mnogo vie itajui novine, asopise ili vesti preko kompjutera u odnosu na posmatranje jednostranih iseaka vesti koji se smenjuju pred naim oima u brzom sledu. Takoe, moemo da promaimo sutinu, ali se ne moemo ponovo vratiti. itanje je daleko bolji nain za pregledavanje vesti, uenje novih stvari i ukljuivanje naeg eonog renja. Slobodna tampa Detroita se nije zaustavila tim istraivanjem. Nastavili su nudei 500 dolara bilo kojoj porodici koja bi se odrekla televizije tokom mesec dana. Novine su uputile poziv do 120 porodica. Ukupno 93 njih nije moglo da bude namamljeno da se odvoji od televizije ak ni samo 30 dana. Meutim, 27 porodica je prihvatilo njihovu ponudu. Da bi se obezbedilo da ne mogu da varaju, novinska kompanija je ugradila elektronske ureaje koji bi ometali bilo koji televizor korien u njihovim kuama. Rezultati jednomesene probe su bili zapanjujui. lanovi porodice su ispoljavali stvarne simptome odvikavanja od zavisnosti. Nesanice i glavobolje su bile este. Jedan ovek, za koga je tvreno da je blag suprug, izgubio je svoju smirenost tokom prve sedmice, postao razdraljiv i poeo da bije svoju enu. Meutim, tokom tog meseca stavovi su se promenili. Na kraju meseca, na iznenaenje skoro svih, svih 27 porodica je reklo da je to bilo dobro iskustvo. Veina porodica je iskoristila svoje dodatno vreme u dobru svrhu sreujui stvari po kui. Jedan od najvrednijih nalaza je bio da su porodice bile u stanju da ostvaruju meusobne odnose na naine na koje to nisu ostvarivali godinama. Pronali su stvari koje mogu zajedno da rade, njihovi umovi su bili kreativniji i uivali su u ivotu vie nego dok su imali televiziju. Da li e se vratiti televiziji sada kada su zaradili svojih 500 dolara? Generalno su bili ubeeni da e prolaziti mnogo bolje ako odravaju gledanje televizije na minimumu. Istraivanje je pomoglo da se pokae zavisnost od televizije i prikae da u mnogim pogledima
Televizija krade nae duhovne kvalitete

Gledanje televizije, zbog vremena koje oduzima, moe da nas dri daleko od smislenih aktivnosti i potraga, ukljuujui provoenje vremena sa Bogom. Kada pogledamo prosene sedmine aktivnosti osobe pre i posle dolaska televizije, vidimo da se koliina vremena provedenog u crkvi ili itajui duhovni materijal kao to je Biblija, znaajno smanjila.175 Razlog za to verovatno nije samo u tome to televizija neosetno krade nae vreme. Imajte u vidu, televizija potiskuje aktivnost eonog renja, koji predstavlja sedite duhovnosti, moralnosti i volje. Oekivali bismo odgovarajue smanjenje takvih neopipljivih kvaliteta eonog renja kao to su duhovnost i vera u Boga. Meutim, ako razmatramo televiziju samo sa stanovita vremena, ona esto uzima nekoliko asova slobodnog vremena koje imamo tokom dana. Pre televizije, tri najdublja uticaja na amerike vrednosti su bila porodica, crkva i kola. Ako koliina vremena koje troimo u nekoj aktivnosti direktno odgovara njenoj moi da oblikuje nae vrednosti, onda je 1950-ih godina televizija potisnula crkvu. 1960-ih godina, televizija je potisnula porodicu; a do 1970-ih godina, potisnula je kolu. Trenutno, amerika deca provode priblino 20% svog budnog vremena pratei televiziju.176 Proseno ameriko dete,
210
do vremena kada zavri srednju kolu, potroilo je vie vremena ispred televizora nego to je potroilo tokom 13 godina u uionici.177,178 Mnogi ljudi veruju da su hiljade tih asova nasuminog izlaganja televizijskom programu duboko uticali na nau zemlju. Oni krive televiziju da je jedan od glavnih razloga za pad moralnih vrednosti u naoj zemlji. Neki kritiari bi voleli da koriste zakone za reavanje problema, ali mi ne bi trebalo i ne moemo zakonom da odreujemo ta ljudi ine u svojim domovima. Porodice bi trebalo da postavljaju sopstvena pravila. Meutim, kako porodica moe da bude motivisana da postavlja pravila ako nije informisana na odgovarajui nain o tetnim efektima televizije? Nekako bi precizna informacija koja je prikazana u ovom poglavlju trebalo da ode do svake porodice kako bi se mogle doneti odluke na osnovu informacija. Ako jednostavne, zdrave i prijatne porodine aktivnosti bez televizije postanu osnov porodinog ivota, verujem da bi bilo malo aljenja za naputanjem biveg ivota u kome je televizor drao punu kontrolu. Ako se neki jo uvek dvoume da li bi televizija trebalo da bude manje naglaena u njihovom domu, dopustite mi da rezimiram 17 tetnih efekata gledanja televizije o kojima sam govorio u ovom poglavlju. Nabrajanje redosledom kojim su predstavljeni je dato u tabeli 24.
Tabela 24. Rezime 17 tetnih efekata gledanja televizije 1. Proizvodi hipnotiki efekat, zaobilazei filtriranje kroz eoni reanj 2. Umanjuje zainteresovanost za itanje i uenje 3. Slabi modane sposobnosti 4. Ohrabruje loe ivotne navike 5. Ohrabruje gojaznost 6. Pojaava matanje 7. Slabi kreativnost 8. Moe da umanji nae sposobnosti rasuivanja 9. Podstie nereagovanje 10. Utie da gledaoci olako gledaju na nasilje 11. ini decu razdraljivijom 12. Poveava agresivnost 13. Preuranjuje seksualnu aktivnost 14. Stvara zavisnost 15. Smanjuje rasploivo vreme za produktivna dostignua 16. Krade vreme od porodinih odnosa 17. tetno utie na duhovna traganja
ivici ravnotee. Oni koji se pitaju da li i kako ivot moe da bude prijatan bez televizije, neka ispitaju deo u sledeem poglavlju: Zaustavljanje plime nasilja.
Muzika i eoni reanj

Malo ljudi je svesno monog uticaja koji muzika ima na eoni reanj. Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne regione kao to je objanjeno u tabeli 25.179
Tabela 25. Muzika i eoni reanj - Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne regione, u koje spadaju slepooni reanj i limbiki sistem. - Odatle, neke vrste muzike tee da proizvedu odgovor eonog renja koji utie na volju, moralnu vrednost i mo rasuivanja. - Drugi tipovi muzike e izazvati, ako uopte izazovu, veoma slab odgovor eonog renja, ali e proizvesti veliki emocionalni odgovor sa veoma malo logikog ili moralnog tumaenja.
Ovi tetni efekti zajedno izgrauju vrst sluaj za lino delovanje danas. Na kraju, i sama moralna svesnost vas i vae porodice, koja boravi u vaim eonim renjevima, je moda na
U zavisnosti od vrste muzike, ona moe da utie na mozak ili korisno ili tetno. Terapeuti koji koriste muziku nam kau da odreeni tipovi muzike, kao to je rok muzika sa svojim ritmom, zaobilazi eoni reanj i na taj nain izbegava nau sposobnost da razmiljamo i vrimo procene o njoj. Dokazi ukazuju da ona, kao i televizija, moe da proizvede hipnotiki efekat.180 Vie godina su neki ljudi tvrdili da rok muzika kvari omladinu. Nedavno su se jedan neurobiolog i jedan fiziar udruili kako bi ispitali tu generalizaciju. Osmislili su istraivanje za procenu neuroloke reakcije mieva na razliite muzike ritmove.181 Tokom 8 sedmica su izlagali svaku od 3 grupe mieva razliitim vrstama muzike. Jedna grupa je sluala disharmonine zvukove bubnja nalik rok muzici koji su putani tiho u njihovoj sredini, druga grupa je sluala klasinu muziku, dok trea nije sluala nikakvu muziku. Svi mievi su proli kroz standardni test - lavirint (uz hranu na kraju lavirinta). Prvog dana, sve tri grupe su prole podjednako dobro. Tumarali su lavirintom u potrazi za hranom. Meutim, do kraja osme sedmice, zapaeno je da su druga i trea grupa nauile direktan put do hrane. Meutim, rok grupa je i dalje tumarala, pri emu joj je bilo potrebno mnogo vie vremena da pronae hranu u odnosu na druge dve grupe. Zatim je usledila tronedeljna pauza u njihovom treniranju u lavirintu i bez muzike, posle ega su ponovljeni testovi sa lavirintom kako bi se utvrdilo koliko su znanja zadrali o putanji u lavirintu, i kako bi se videlo da li je proao
EONI REANJ
211
U istraivanju uticaja Mocartove muzike, deca od 3 do 5 godina starosti koja su imala 8 meseci grupnog pevanja i uenja sviranja na klavijaturi su daleko bolje prola na zadatku slaganja objekta (preureivanja delova slagalice kako bi se formirala smisaona celina, to zahteva funkciju eonog renja) u poreenju sa decom iste predkolske starosti koja nisu imala lekcije iz muzike.185 Drugo istraivanje je pokazalo da su muziari koji su posedovali savreni sluh bili veoma izloeni muzici pre 7 godine starosti.186 Uticaj muzike na oblikovanje karaktera (i otuda na eoni reanj) je utvren pre najmanje 23 veka. Aristotel, grki filozof iz IV veka pre nove ere, uvideo je da muzika moe biti ili korisna ili tetna po na karakter, u zavisnosti od vrste muzike kojoj se izlaemo. On je napisao: Muzika direktno predstavlja strasti ili stanja due: nenost, bes, hrabrost, umerenost, i njihove suprotnosti i druge kvalitete; otuda, kada neko slua muziku koja imitira odreeno oseanje postaje proet istim oseanjima, i ako tokom dugog perioda iz navike slua vrstu muzike koja proizvodi neplemenita (degradirana ili vulgarna) oseanja, njegov celokupni karakter e biti oblikovan u neplemenit oblik. Ukratko, ako neko slua pogrenu vrstu muzike postae pogrena vrsta osobe. Ali, suprotno tome, ako slua pravu vrstu muzike bie sklon da postane prava vrsta osobe.187 Aristotel je nesvesno govorio o eonom renju, za koji sada znamo da predstavlja sedite naeg karaktera. Ranije pominjani autor je napisao rezimiranu izjavu opisujui efekte odreenih zabava na eoni reanj: Neprijatelj pravednosti ima raznovrsna zadovoljstva pripremljena za mlade u svim stanjima ivota, a ona nisu predstavljena samo u gusto naseljenim gradovima, ve na svakom mestu koje naseljavaju ljudi. Sotona voli da dobije mlade za vojnike u svojim redovima. Stari neprijatelj dobro zna kakvim materijalom mora da se bavi; pokazao je svoju paklenu mudrost izmiljajui obiaje i zadovoljstva za mlade koji e odvojiti njihove naklonosti od Boga.188 Dalje je naveo: Razliite zabave drutva bile su propast hiljada i desetina hiljada onih koji bi, da nije bilo tih zabava, bili posluna deca, puni potovanja prema roditeljima, ispravni, isti i plemeniti u svojim tenjama u ivotu i svom karakteru.189 Svakako bi se na osnovu istraivanja koja smo pregledali najvei deo televizijskog programa, ukljuujui MTV i muziku nalik na rok muziku uopte, uklapao u kategoriju koju
efekat rok zvukova. Ponovo je rok grupa loe prola. Nastavili su da imaju potekoe sa pamenjem kako da dou do svoje hrane, dok su je druge dve grupe i dalje brzo pronalazile. Rok grupa je izgledala skoro kao da uvek poinje iz poetka. Ona je tumarala uokolo i izgledala dezorijentisano. Sa druge strane, i kontrolna i harmonina grupa su mogle da prou kroz lavirint znaajno bre, dokazujui da se njihovo uenje zadralo. Da bi se utvrdilo zato je rok grupa imala toliko problema, istraivai su ispitali njihove mozgove, traei promene u hipokampusu, regionu u slepoonom renju blizu modanog stabla, koje je obino povezano sa obazrivou, pamenjem i uenjem. Pronali su dokaze abnormalnog grananja nervnih elija, kao i poremeaje u normalnim koliinama informacione RNK, hemikalije neophodne za skladitenje memorije. Istraivai su zakljuili da je krivac koji je prouzrokovao probleme pamenja i uenja muziki ritam, a ne njegova harmonina ili melodina struktura. Teorija je da odreeni muziki ritmovi pomau sinhronizovanju prirodnih biolokih ritmova, poboljavajui na taj nain telesne funkcije, dok drugi ritmovi tee da se sukobljavaju, ili poremeuju te unutranje ritmove. To nije iznenaujue poto svi nai telesni sistemi funkcioniu odreenim ritmom. Autori istraivanja postuliraju da ako su ovi prirodni ritmovi poremeeni nekom vrstom disharmonije, mogu da nastanu tetni efekti, ukljuujui trajne potekoe pri uenju. To bi moglo da objasni zato su sluaoci rok muzike skloniji da koriste droge i ulaze u predbrani seks, i zato su sluaoci hevi metala skloniji razmatranju samoubistva.182 Ne samo da je disharmonijska muzika nalik rok muzici prouzrokovala oteenje slepoonih renjeva, ve je takoe prouzrokovala atrofiju eonog renja. Od ove atrofije bi se oekivalo da utie na moralnu vrednost, uenje i mo rasuivanja. Harmonijski tipovi himni i simfonija, sa druge strane, mogu da proizvedu veoma koristan odgovor eonog renja. To je vrsta muzike sredine u kojoj bi naa deca trebalo da budu odgajana muzika koja moe da proizvede pozitivan, a ne tetan efekat. Pokazano je da klasina muzika pomae studentima da ue prostorne odnose u geometriji.183 Istraivanje je pokazalo da je sluanje Mocartovih klavirskih sonata znaajno povealo prostorno-vremensko rasuivanje.184 Zanimljivo je da je Mocart poeo da komponuje muziku sa 4 godine.
212
spominje. Kada bi nai mladi ljudi mogli da odrastu u pozitivnoj sredini uz njenu podrku, zamislite koliko mnogo njih bi postalo zdrave, moralne osobe koje bi bile ubrajane meu najvee mukarce i ene naeg vremena.
ODELJAK V Saeta lista sedam delovanja koja treba preduzeti za poboljanje funkcije eonog renja
Saeta lista delovanja koja moemo da preuzmemo kako bismo poboljali funkciju eonog renja je prikazana u tabeli 26.
Tabela 26. Odnosite se prema prednjem mozgu brino 1. Zatitite ga od mehanike povrede. 2. Spreite ili kontroliite bolesti koje mogu da budu uzrok oteenja eonog renja. 3. Pruite mu odgovarajui dotok kiseonika iz krvi. 4. Obezbedite ga dobrim hranljivim materijama jedui pravu hranu i izbegavajui pogrenu. 5. Obezbedite odgovarajuu koliinu suneve svetlosti. 6. Vebajte ga. 7. Obezbedite odgovarajue unose kontroliui ono to vidite i ujete.
ja. Mnoge od ovih bolesti je potencijalno mogue spreiti. log je meu najzabrinjavajuijim. Ipak, esto se moe spreiti kontrolisanjem faktora rizika kao to je povieni krvni pritisak. U nezavisne faktore rizika za log kod ljudi izmeu 16 i 60 godina starosti spadaju: povieni krvni pritisak, dijabetes, trenutna upotreba duvana, srana oboljenja i korienje alkohola (u roku od 24 asa pre poetka loga).190 ene treba da dodaju oralna kontraceptivna sredstva na ovu listu faktora rizika od loga.191 Novija istraivanja ukazuju da sam povieni krvni pritisak moe da utie na efikasnost mozga.192,193 U jednom od ovih istraivanja, 42 osobe sa hipertenzijom (pacijenti sa povienim krvnim pritiskom) su poreene sa 42 osobe bez povienog krvnog pritiska. Svi su proli kroz MRI skeniranje, lako dostupnu proceduru koja detaljno snima mozak. Testovi inteligencije su takoe davani ispitanicima. Rezultati su prikazani u tabeli 27.194
Tabela 27. Hipertenzija i inteligencija
1. Zatitite eoni reanj od mehanike povrede

Mehanika povreda moe da nanese trajno oteenje mozgu. Boks, ragbi i vonja motora predstavljaju primere visoko rizinih aktivnosti. Udarci u glavu prilikom boksa esto oteuju siune krvne sudove, naroito u eonom renju. Drugi sportovi mogu da dovedu do slinih povreda. Sve takve pozive je najbolje da izbegavaju oni koji ele da zatite dobro funkcionisanje eonog renja. Mehanika povreda eonog renja nije ograniena na sportiste. Povrede glave usled saobraajnih nesrea mogu da izazovu oteenje eonog renja. Zbog toga, pojasevi na seditima u kolima su obavezni. tavie, povrede na radnom mestu nisu ograniene na Fineasa Gejda iz prolosti. Preuzmite sve razumne mere predostronosti na poslu.
Rezultati MRI skeniranja hipertenzivnih i normalnih ispitanika 1. Hipertenzivni ispitanici su imali 10 puta veu pojavu oteenja bele mase. 2. Testovi inteligencije su pokazali nii nivo ukupne modane sposobnosti i inteligencije kod onih sa oteenjima bele mase. 3. Oteenja su bila prisutna bez obzira koliko je krvni pritisak dobro leen terapijom lekovima.
2. Spreite bolesti koje mogu da otete eoni reanj

Pravilna upotreba preventivnih medicinskih principa takoe moe da vam pomogne da ouvate funkciju eonog renja. Niz bolesti moe da dovede do gubitka kapaciteta eonog ren-
Zapazite da je povieni krvni pritisak naneo vidljiva oteenja bele mase eonog renja kao i oteenje inteligencije ispitanika. Deo mozga koji predstavlja belu masu je ukljuen u provoenje nervnih impulsa i bogat je nervnim vlaknima. Njegova boja dolazi od tih nervnih vlakana koja su obmotana belom supstancom zvanom mijelin. tavie, zapazite da su oteenja bele mase bila prisutna bez obzira koliko je uspeno krvni pritisak leen terapijom lekovima. Ovo istraivanje ukazuje da se samo kontrolisanjem krvnog pritiska nainom ivota mogu spreiti takva oteenja mozga. esto poglavlje objanjava kako se povieni krvni pritisak moe leiti ili izbei prirodnim nainima, bez lekova. Jo jedno istraivanje je dokumentovalo drugi tetni efekat povienog krvnog pritiska na mozak, to jest, atrofiju mozga, ili skupljanje mozga. Veliina mozga merena MRI-om je manja kod onih sa povienim krvnim pritiskom. To je opisano u tabeli 28.195
EONI REANJ
Tabela 28. Hipertenzija i skupljanje mozga
213
funkcionisanje eonog renja. Totalna vegetarijanska ishrana koja je osloboena svih stimulirajuih agenasa je izgleda najbolja ishrana za poboljanje sposobnosti naeg prednjeg mozga. Hrana za odojad bi trebalo da bude majino mleko.
Rezultati MRI merenja veliine mozga Znaajno vea atrofija mozga se javila kod ispitanika sa hipertenzijom u poreenju sa onima sa normalnim krvnim pritiskom.
Povieni krvni pritisak i log nisu jedina stanja koja mogu da ugroze eoni reanj. Fizika stanja esto utiu na sposobnosti mozga. Srani problemi mogu da dovedu do problema koji kasnije utiu na mozak. Raznovrsni poremeaji nervnog sistema ometaju funkcije mozga. U stvari, bilo koja ozbiljna bolest e teiti da ima merljive efekte na mozak. Krajnja poruka je da treba slediti zdrav nain ivota koji odgovara vaim ukupnim telesnim potrebama.
5. Obezbedite odgovarajuu koliinu suneve svetlosti

Suneva svetlost moe da povea proizvodnju serotonina tokom dana. Tako, zauzvrat, moe da pomogne spreavanju depresije i zamora.197 Bavim se nekim od tih veza u kontekstu uloge sunca na poboljanje sna u 9. poglavlju o melatoninu. Dalje pojedinosti korisnih efekata suneve svetlosti na celokupno zdravlje osobe su navedeni u 20. poglavlju: Iznad vodeih uzroka smrti.
3. Poboljajte kvalitet dotoka krvi do vaeg mozga

Poboljanje kvaliteta krvnog dotoka do mozga je znaajno. Ponovo, ovaj faktor pomae celokupnom mozgu, a ne samo eonom renju. Kako moemo da ga obezbedimo? Diui ist, sve vazduh sa dosta kiseonika. Detaljnije govorimo o koristima sveeg vazduha na mentalne sposobnosti u 20. poglavlju: Iznad vodeih uzroka smrti. Tamo govorim o mnotvu istraivanja koja ukazuju da negativno naelektrisani joni u sveem vazduhu poboljavaju mentalne sposobnosti. Meutim, ne utie samo kvalitet vazduha na mentalne sposobnosti. Nae navike disanja takoe mogu da proizvode razliku. Moda ne shvatamo da u uionici ili kancelariji veina od nas obino die plitko. To moe da bude jedan od razloga zato posle 30 minuta uviamo da je tee koncentrisati se. Plitko disanje moe da ima takve tetne efekte doputajui da na nivo kiseonika u krvi (zvan zasienost kiseonika) padne ispod nivoa neophodnog za optimalno funkcionisanje eonog renja.196 Svesno povremeno duboko disanje moe da pomogne tom stanju. Dubokim disanjem, naroito sveeg vazduha, moemo dovoljno da poboljamo zasienost kiseonikom kako bismo poboljali funkcije eonog renja. Pored dubokog disanja prilikom sedenja, redovno aerobno vebanje (po mogunosti na otvorenom) e uticati da srce pumpa vitalnu, oksigenisanu krv do mozga.
6. Izazivajte va eoni reanj

Svakako, vebajte mo miljenja vaeg mozga! Kao to i nai miii slabe kada ih ne koristimo, isto je tako i sa eonim renjem. Izazovni mentalni zadaci e pomoi odravanju mentalne otrine stimuliui eoni reanj. Ozbiljno itanje, istraivanje prirode, postavljanje pitanja o svetu koji nas okruuje, i druge zdrave upotrebe mentalnih kapaciteta tee da proizvedu korisne efekte za eoni reanj. Jedno novije istraivanje je utvrdilo da je zamiljanje odreene aktivnosti stimulisalo 80% modanih kola koja bi bila koriena za fiziko vrenje samog zamiljenog zadatka.198 Takve mentalne prakse jaaju veze modanih elija, a kada doe vreme da se aktivnost izvri, osoba je bolje pripremljena. Mentalna aktivnost kod dece i tinejdera je naroito znaajna za poboljanje sposobnosti uenja. Naunici su sada otkrili prvi vrsti dokaz da intelektualna stimulacija moe znaajno da povea broj modanih elija u znaajnom regionu mozga. Prvobitno je smatrano da je broj aktivnih modanih elija vie ili manje odreen rano u detinjstvu. Ovo istraivanje je izvreno na Salk institutu za bioloka istraivanja.199 Tamo je mladim mievima obezbeena obogaena sredina, sa vie mesta za kretanje u veoma velikim kavezima. Kada su analizirani rezultati, ti mievi su imali 15% vie razvijenih modanih elija u kljunom delu mozga odgovornom za pamenje i uenje od genetiki identinih mieva koji ive u prirodno loijem okruenju. Ove dodatne modane elije su im omoguile da bre i efikasnije savladavaju sloene lavirinte. Istraivai kau da postoje svi razlozi za pretpostavku da bi slini rezultati vaili i za
4. Obezbedite dobru ishranu

U velikom delu ovog poglavlja sam se koncentrisao na ulogu dobre ishrane za optimalno
214
ljude. Znaajan zakljuak je da sredina koju obezbeujemo naoj deci i tinejderima moe da utie na njihov broj modanih elija i sposobnost uenja. Ve citirani autor je opisao efekte izazova za mozak kao to je navedeno u tabeli 29.200
Tabela 29. Vebanje mozga e ga proiriti Razumevanje se prilagoava dimenzijama stvari kojima se mora baviti. Ako je zaokupljen samo beznaajnim, uobiajenim stvarima, nikada pozvan na iskreni napor da shvati velike i vene istine, postaje patuljast i oslabljen. Otuda vrednost Biblije kao sredstva intelektualne kulture.
Upotrebio sam dosta prostora u ovom poglavlju ukazujui da su pravilne fizike i mentalne navike znaajne za optimalno funkcionisanje eonog renja. Jasno je da prave mentalne navike doprinose odlinim umnim sposobnostima. U isto vreme prave fizike navike doprinose mentalnoj nadmonosti.202 To su zakoni prirode, zakoni koje je Tvorac uneo u nae bie. Intelektualna mo, fizika snaga i dugovenost zavise od nepromenljivih zakona. Ne postoji sluajnost po ovom pitanju. Nebo se nee umeati da sauva ljude od posledica krenja prirodnih zakona.203
Zakljuak
Bog je svakom od nas dao mo slobodnog izbora kako emo iveti i obino se ne mea, ak ni kada inimo loe izbore. Zaista, postoji mnogo istine u izreci da je svaka osoba graditelj sopstvene sudbine.204 Imajui u vidu ovu ogromnu mo koja vam je data da uobliavate sopstvenu budunost, zar neete danas izdvojiti neto vremena da biste ponovo ozbiljno razmotrili svoj nain ivota? Pozivam vas da razmislite o svojim trenutnim zdravim navikama i da se upitate ta moete da uinite kako biste iskoristili ono to ste nauili iz ovog poglavlja. Pokuajte da utvrdite neke konkretne korake koje moete da preduzmete u toku sledee sedmice kako biste pomogli zatiti i poboljanju svog eonog renja i naravno sa njim, celog tela. Zdrav nain ivota ima smisla. Nemojte jednostavno slediti svoje stare naine ivota samo zato to su udobni, ili zato to svi drugi tako ine. Kao to Biblija kae: I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli videti koja je dobra i ugodna i savrena volja Boija. (Rimljanima 12,2)
7. Kontroliimo ono to vidimo i ujemo

Kljuna taka na listi je povezana sa prethodnom. Izlaganje naih umova veoma inspirativnom materijalu e uveati um i ojaati intelekt. Poto su duhovnost, moralnost i volja skoncentrisani u eonom renju mozga, izabrani inspirativni materijal bi trebalo idealno da odgovara naem duhovnom i moralnom biu. Istraivanje Boijih rei ispunjava taj zahtev na jedinstven nain. Pomenuti autor je oznaio uticaj prouavanja Biblije na um, duu, intelekt, kao to je navedeno u tabeli 30.201
Tabela 30. itajte Bibliju i ojaajte intelekt Biblija, upravo onako kako je napisana, treba da bude na vodi. Nita nije toliko proraunato da uvea na um i ojaa intelekt kao prouavanje Biblije. Nijedno drugo istraivanje nee toliko uzvisiti duu i dati ivost sposobnostima kao prouavanje ivih proroanstava. Kako se um dovodi istraivanju Boije rei, razumevanje e se uveati i razvie se vie moi za razumevanje velikih i oplemenjujuih istina.
13. poglavlje
Zaustavljanje plime nasilja

Da li se oseate bezbednim dok idete ulicom kasno nou? ak i ako se oseate, postoje milioni ljudi u SAD koji se ne oseaju bezbedno. Mnoge osobe nita ne uznemirava vie od ivljenja na mestu na kome se ne oseaju zaista kao kod kue. Okrueni su nasiljem i pitaju se kada e ono zakucati na njihova vrata. ak i oni kojima je darovano prijatno kuno okruenje esto oseaju da im je bezbednost ugroena kada idu na posao, putuju, ili ak kada neobavezno trkaraju. Gubitak bezbednosti u naim ivotnim situacijama je razumljiv. Nasilje u Sjedinjenim Amerikim Dravama se izgleda dramatino poveava sa svakom narednom generacijom. Obim nasilja i zlostavljanja je teko izmeriti. Statistike nam daju samo letimian pogled na veliinu problema. Na primer, svake godine 2,2 miliona Amerikanaca postaju rtve nasilnih povreda.1 Jo preko 3 miliona zloina se odigrava godinje u kojima se rtva ne povreuje.2 Samoubistva i ubistva, zajedno, predstavljaju etvrti vodei uzrok gubitka ivota godinje pre 65 godine starosti u Americi.3 Kada razmotrite jednog od amerikih vodeih ubica, a to su smrtni sluajevi usled povreda, preko 1/3 od ovih 145.000 smrtnih sluajeva godinje povezano je sa nasilnim ponaanjem i zlostavljanjem.4 Ove statistike ne uzimaju u obzir veliki broj smrtnih sluajeva koji se klasifikuju kao nesreni sluajevi iako u stvari predstavljaju ubistvo. Iako statistike mogu povremeno da pokazuju poboljanja u odreenim oblastima SAD u kratkim vremenskim periodima, uprkos svim naim tehnolokim napredovanjima, nasilje nastavlja da raste. Izgleda da ne postoji bilo kakvo trajno reenje na vidiku. Zabrinutosti su naroito opravdane u vezi sa nasiljem koje vri amerika omladina i mlade odrasle osobe. I samoubistvo i ubistvo su neki od vodeih uzroka smrti meu osobama od 15 do 24 godina starosti.5,6 Ubistvo je vodei uzrok smrti meu Crncima od 15 do 34 godine.7 Doivotni rizik od smrti usled ubistva je zapanjujuih 1 od 28 za crne mukarce i 1 od 164 za bele mukarce.8 Dr Dejms Foks (James Fox), dekan Koleda za krivino pravosue na Severoistonom univerzitetu navodi da su se ubistva koja su izvrila deca od 14 do 17 godina starosti poveala u broju za 165% od 1985. godine, a da e broj ubistava porasti jo vie dok nekih 40 miliona dece sazre do svog tinejderskog doba. On dalje navodi: Ako ne reagujemo danas, iskreno verujem da emo imati krvoprolie za 10 godina kada sva ta deca odrastu. Da li idemo ka krvoproliu zato to tinejderi i mlade odrasle osobe ostaju sve vie van kontrole? Ukoliko ne uinimo neto po tom pitanju, to je ono to mnogi strunjaci predviaju. Taj problem nije ogranien na urbane oblasti, kao to ilustruje injenica da Novi Meksiko, koji u velikoj meri predstavlja ruralnu dravu, ima najveu stopu ubistava kod dece starosti od 10 do 14 godina. Imamo nacionalni problem, a to je problem koji moramo ozbiljno da razmotrimo. Prvo je potrebno uvideti da trenutni napori nisu dovoljni da se na odgovarajui nain reavaju problemi povezani sa nasiljem. Zatim su potrebni posveenost, vreme i energija kako bi se pronalo i primenilo reenje.
ta su uzroci epidemije nasilja?

Da bismo prouavali bilo koji problem, moramo prvo da budemo svesni zato taj problem postoji. Kada jednom imamo tu svesnost, onda moemo da traimo reenja. Naunici koji nam daju neke od prvih naznaka uzroka socijalnih stanja su epidemiolozi. Oni prouavaju grupe ljudi i ispituju kako su problemi povezani sa njihovim nainom ivota, okruenjem i drugim faktorima. Meutim, u sluaju nasilja moe biti teko utvrditi koje su stvari zaista uzroci, a koje su stvari samo sluajno povezane. Na primer, ako izbliza razmotrimo amerike trendove, pronali bismo da se u poslednjem veku nasilje dramatino povealo; isto tako se poveala prodaja najlonskih arapa. Ne znai da kupovanje najlonskih arapa
216
prouzrokuje nasilje ili obrnuto samo zato to se poveala uestalost ove dve karakteristike. Zbog toga je potrebna paljiva analiza kada jednom utvrdimo povezane faktore, kako bismo izvukli zakljuke koji su zaista razumni i time vredni vremena i energije potrebnih za njihovo iznalaenje. Na ta onda epidemioloka istraivanja ukazuju kao na pravi uzrok nasilja? Pre nego to uopte moemo da damo odgovor na to pitanje, moramo da uvidimo da je nasilje problem sa vie razliitih lica. Neki faktori prouzrokuju jedan tip nasilja, ali ne druge, dok su drugi faktori esti uzroci mnogih ili ak svih tipova nasilnih inova. Neki od oblika nasilja koje moramo razmotriti su navedeni u tabeli 1.9
Tabela 1. Oblici nasilja u Americi Ubistvo Samoubistvo Napad (esto sa orujem) Zlostavljanje suprunika Silovanje i seksualni napad Zlostavljanje dece ukljuujui seksualno zlostavljanje dece - Zlostavljanje starijih - Pljaka (kraa direktno od osobe) - Podmetanje poara
Kao to moete da pretpostavite, svaki od ovih razliitih oblika nasilja ima razliite uzroke ili faktore rizika koji poveavaju verovatnou da e se takav dogaaj odigrati. Uporedimo neke od faktora rizika za samoubistvo i ubistvo kada bismo obezbedili primer kako faktori koji doprinose razliitim tipovima nasilja mogu da budu upadljivo slini i veoma razliiti.10,11 Tabela 2 navodi te faktore.
Tabela 2. Poreenje faktora rizika za samoubistvo i ubistvo - Belci su izloeni veem riziku od samoubistva, ali Crnci i Latinoamerikanci su izloeni veem riziku da budu rtve ubistva. - U poreenju sa enama, mukarci su izloeni veem riziku i od ubistva i samoubistva. - Tinejderi i mlade osobe ispod 25 godina starosti su sa naroito visokim rizikom od samoubistva; meutim, izloeni su manjem riziku od ubistva u poreenju sa osobama izmeu 25 i 44 godine starosti. - Nezaposlenost i zloupotreba opojnih supstanci predstavljaju faktore rizika za izvravanje bilo samoubistva, bilo ubistva. - Ozbiljne fizike bolesti predstavljaju faktore rizika za samoubistvo, ali obino nisu povezane sa ubistvom.
Jedna od tema celokupne knjige je da vi moete, u velikoj meri, igrati ulogu u odreivanju sopstvenog zdravlja i zdravlja vae zemlje. Sa tog gledita, verujem da postoje odreeni kljuni zadaci u koje ja treba lino da se ukljuim, i da uinim sve to mogu da ohrabrim druge da i oni uestvuju. Ove zadatke ne treba pogreno posmatrati kao da pruaju sveukupno reenje problema nasilja u SAD. Meutim, oni predstavljaju niz linih posveenosti koje mogu da proizvedu duboku razliku bez obzira kakvi su spoljani faktori. Bez obzira da li su zakoni za kontrolu oruja usvojeni ili ne; bez obzira ko su vai susedi; uprkos bilo kakvim nedostacima naih slubi za mentalno zdravlje; bez obzira kako reavamo politiki, obrazovno ili zakonski zlostavljanje dece ili suprunika; ovde predstavljeni zadaci mogu da proizvedu i proizvee promene. Kao drutvo moramo da reavamo faktore rizika za nasilje to je vie mogue, ali kao pojedinci moemo da ponemo da sada promoviemo nekoliko faktora koji e pojedinano i kolektivno drastino smanjiti danak nasilju u naoj zemlji. Koji su onda ti kljuni pojedinani zadaci za koje verujem da bi svaki Amerikanac lino trebalo da ih vri? Prvo, izbegavati sve zabranjene narkotike i sve lekove koji menjaju svest osim ako nije apsolutno neophodno. Drugo, prihvatite zdrave vrednosti i budite sigurni u njih. Tree, provodite svoje slobodno vreme u aktivnostima koje izgrauju va karakter, a ne u aktivnostima koje potkopavaju vae vrednosti. Ovih nekoliko predloga mogu da izgledaju jednostavni, ali verujem da sadre kljueve za mnoge od najosnovnijih problema sa kojima se suoavamo u vezi sa nasiljem.
Zadatak broj 1: Izbegavanje droga koje menjaju svest

Ameriko ministarstvo zdravlja je utvrdilo da je znaajan faktor povezan sa ubistvom upotreba, proizvodnja i rasturanje zabranjenih droga.12 Ono navodi tri razloga za pojavljivanje nasilja u ovom kontekstu. Prvo, efekti droga u izmeni svesti mogu da poveaju verovatnou da e se nasilne aktivnosti javiti kao rezultat uticaja droge. Drugo, da bi se obezbedila sredstva za drogu, zavisnici vre zloine koji ponekad dovode ivote u rizik. Tree, biznis droge vredi vie milijardi: nasilne smrti mogu da se jave kao rezultat suoavanja sa proizvodnjom, prodajom ili rasturanjem droga. Nije dostupna nijedna nacionalna statistika koja bi nam dala oseaj procenta ubistava povezanih sa industrijom zabranjenih droga. Meutim, istraivanja u
ZAUSTAVLJANJE PLIME NASILJA
217
nacije.18 Neki od tih zakljuaka su navedeni u tabeli 3.
Tabela 3. Generacija X, moralna pitanja i nasilje - 75% odraslih osoba i tinejdera odbacuje koncept apsolutne moralne istine. - Preko polovine tinejdera kae da je laganje ponekad neophodno ne samo pogodno, esto, razumljivo ili prihvatljivo, ve neophodno. - Mladi ljudi danas gledaju na samoubistvo kao na moguu opciju i racionalan izbor u zavisnosti od okolnosti.
Njujorku i Majamiju ukazuju da je najmanje 20% svih ubistava u tim gradovima povezano sa upotrebom droge.13 Alkohol je kljuni igra meu uzrocima nasilne smrti. Mnoga istraivanja su pokazala da je oko 50% rtava i izvrilaca nasilja pod uticajem alkohola.14 Alkoholizam se navodi kao druga najea mentalna bolest povezana sa samoubistvom (samo ga depresija nadmauje).15 U vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece, alkohol se javlja u vezi sa 19% do 70% napada.16 Statistike kao to su ove obezbeuju vrst argument za totalnu apstinenciju od alkohola i zabranjenih droga ako je osoba zabrinuta bilo da e biti rtva ili izvrilac nasilnih dela. Istraujem iroki opseg pitanja koja se temeljnije bave alkoholom u 17. poglavlju: elite pie? Mnogi lekovi koji se prepisuju takoe imaju efekte izmene svesti. Bez obzira da li je to valijum, ativan, ksanaks, kodein, lortab, perkocet, ili itav niz manje poznatih lekova, mnogi agensi kojima pribegavamo zbog bola, teskobe ili nelagodnosti mogu da tete mentalnoj bistrini. Morali bismo da posmatramo te lekove kao uzrok problema, a ne reenje. Kratkorona upotreba nekog od ovih agenasa moe u nekim sluajevima da bude opravdana. Meutim, ako redovno koristite bilo koje lekove koji menjaju svest, morali biste na to da gledate kao na indikaciju da vam je neophodna dalja pomo.
tavie, mladi ljudi irom urbane i ruralne Amerike ispoljavaju zanemarivanje i neosetljivost prema ljudskom ivotu. U mnogim sluajevima, njihova dela su zloini iz mode po Deku Levinu (Jack Levin), dobro poznatom kriminologu sa Severoistonog univerziteta. Neki od zloina i Dek Levinovih navoda su navedeni u tabeli 4.
Tabela 4. Mladalaki zloini iz mode
Zloini koje vri naa omladina: - Kraa kola - Tua - Pucanje vozei se na motoru - Divljanje (delovanje bandi) Njihova filozofija: Mrnja je u modi, ubijanje je odlino (kul). Vidimo neosetljivost i zanemarivanje ljudskog ivota koje do sada nismo videli.
Zadatak broj 2: Prihvatanje razumnih vrednosti

ak se i standardni medicinski udbenici, kada govore o zloinima, koncentriu na pitanja koja su u vezi sa vrednostima i duhovnou. Na primer, dr Donald Balaban, kada opisuje faktore rizika bilo da se radi o izvrenju ubistva, ili o postajanju rtve, navodi tri naroite oblasti psihosocijalnih nedostataka. Posebno navodi nedostatak tradicionalnih sistema potpore (kao to su porodica i religijske institucije), nedostatak moralne svesnosti, i nedostatak oseaja identiteta.17 Zabrinutost za nedostatak moralne svesnosti pogaa mnoge Amerikance. Mnogi smatraju da naa zemlja prolazi kroz stabilan pad morala, a to postavlja scenu za nasilna dela. Da li je takva procena opravdana? Dord Barna (George Barna) je sa svojom Barna istraivakom grupom izvrio obimne intervjue, naroito mladih Amerikanaca koji se ponekad oznaavaju kao Generacija X. Izvukao je neke upeatljive zakljuke koji obezbeuju uvid u nae budue generacije voa
Mnogi navode dokaze kao to su oni koje su predstavili Barna i Levin kao opravdanje za razmiljanje da moralna svesnost naeg drutva poputa, i da je rast nasilja jedna od posledica.
Zadatak broj 3: Biranje slobodnih aktivnosti koje izgrauju karakter

Bez obzira da li govorimo o upotrebi droga ili vrednostima uopte, neophodno je razmotriti uzroke koji utiu na te oblasti. Mnogi ljudi veruju da prvenstveni doprinos naim vrednostima daju osobe sa kojima provodimo slobodno vreme i ono to inimo u toku tog vremena. Postoji mnogo rekreativnih aktivnosti o kojima bismo mogli da raspravljamo u ovom poglavlju. Neke bi bile moni motivi za dobro, a druge bi imale znaajne tetne posledice. Skoncentriimo se na dve od najeih slobodnih aktivnosti u naem drutvu. Slaem se sa istraivaima da te dve aktivnosti nemaju samo mali udeo u krivici za ameriku epidemiju nasilja. One ak mogu da budu najopasnije, ali
218
izgledaju toliko potovane i tako dobro prihvaene da su sposobnije da navedu ljude da padnu pod njihov uticaj. Prvi od tih uticaja je televizija.
Opasnosti gledanja televizije su utvrene

Postaje sve tee i tee negirati da prikazivanje seksa i nasilja na televiziji teti naem drutvu. Do nedavno, najslobodniji mislioci su zauzimali stav da je sloboda izraavanja prvenstveno pravo u Americi. Njihovi iskazi su postali veoma poznati: Nalazimo se u slobodnoj zemlji i ne bi trebalo da ograniavamo prikazivanje nasilja ili seksa. Meutim, neki od najodanijih zastupnika slobode izraavanja na medijima su sada promenili miljenje. Neki ak pozivaju na ograniavanje tetnog televizijskog materijala. Samoprozvana liberalna organizacija, Udruenje za razvoj dece na univerzitetu u Notingemu, u Engleskoj, izdalo je izjavu koju je potpisalo 25 psihologa i pedijatara u kojoj su priznali da su nainili ozbiljnu greku u vezi sa tim.24 Izvod iz njihove izjave je dat u tabeli 5.
Slika 5. Bili smo naivni... Mnogi od nas su smatrali nae liberalne ideale o slobodi izraavanja dragocenim, ali sada poinjemo da oseamo da smo bili naivni u naem neuspehu da predvidimo obim tetnog materijala (na televiziji) i njegove preslobodne dostupnosti deci... Ograniavajui takav materijal za kuno gledanje, drutvo mora da preduzme neophodnu odgovornost za zatitu dece od toga, kao i od drugih oblika zlostavljanja dece.
Televizija i sklonosti ka nasilju u Americi

Statistiki, gledanje televizije je glavna aktivnost tokom slobodnog vremena Amerikanaca. U stvari, mediji kao celina zauzimaju vie vremena u naem danu od rada ili sna u proseku ukupno 9 sati. Najvei deo tih 9 sati se troi za gledanje televizije: u proseku vie od 4 sata dnevno.19 Jedna od veoma uznemiravajuih karakteristika te slobodne aktivnosti je njena mo da oblikuje nae vrednosti. Televizijski program hrani Amerikance stabilnom ishranom nasiljem, a koliina prikazanog nasilja je izgleda u stalnom usponu. Na primer, od 1980. godine (kada je televizijska industrija ponovo regulisana) do 1990. godine, deiji program je pokazao dramatinih 40% porasta nasilja (kreui se od 18,6 do 26,4 nasilnih dela na sat).20 Postoje neki ljudi koji opravdavaju nasilje na televiziji govorei: Svako od nas sam odreuje ta e ili nee uticati na njega. Posmatranje malo nasilja na televiziji nee imati nikakav znaajan efekat. Zanimljivo je da se ljudi koji se bave reklamiranjem otro ne slau sa konceptom da ponaanje nije pod uticajem onoga to osoba vidi na televizijskom ekranu. Oni su voljni da potroe stotine hiljada dolara za nekoliko slika koje se brzo smenjuju. Nauili su da miljenje potroaa uvek potcenjuje uticaj reklamiranja na tritu ponude i potranje. Dobro su svesni da emo, iako se moda ne seamo da smo videli reklamu, nesvesno biti pod uticajem da kupimo njihov proizvod. Razmotrimo jedan primer: TV reklame ija su ciljna grupa deca. Proseno dete troi dosta panje na reklame, posmatrajui vie od 20.000 reklama svake godine.21 Oko 2/3 tih reklama su za hranu, obino namirnice bogate eerom.22 Izgleda da ima malo sumnje da strategija reklamiranja deluje. Istraivanje sprovedeno u supermarketu je pokazalo da su predkolska deca pokuavala da utiu na svoje majke priblino svaka dva minuta, da im kupe prvenstveno slatkie i zaeerene pahuljice. Ako je naa odluka o kupovini pod uticajem reklamiranja, sledi da e nae moralno procenjivanje biti pod uticajem daleko vie vremena potroenog u posmatranju slika prikazanih pre i posle reklamiranja.
Upeatljivo je da su oni priznali da su njihovi bivi stavovi u vezi sa bezazlenou nasilja na televiziji bili pogreni. Jo je upeatljiviji njihov opis nekih televizijskih programa kao oblika zlostavljanja dece. Uprkos takvim priznanjima, i dalje ostaju neki ljudi koji jo uvek negiraju tetnost nasilja na TV-u. Smatraju da ne postoji apsolutni dokaz o vezi tipa uzroka i efekta, tvrdei da postoji previe drugih faktora koji utiu na ponaanje omladine, kao to je kuno okruenje, obuka morala, kao i pritisak vrnjaka. Meutim, kao to je urednitvo asopisa Wall Street Journal ukazalo 31. maja 1994. godine, posredni dokazi znaajno ukazuju na prikazivanje seksa i nasilja na televiziji kao na jedan od osnovnih uzroka agresivnog ponaanja kod omladine.25 Njihova procena dokaza je navedena u tabeli 6.
Dokazi o tetnim efektima nasilja na televiziji

Ispitajmo neke od dokaza koji podupiru izjavu asopisa Wall Street Journal. Dr Brendon

Tabela 6. Obilje dokaza Odnos izmeu nasilja na televiziji i agresivnog ponaanja kod mladih (je negiran) od strane nazadnih liberalnih akademika. Meutim, postoji obilje posrednih dokaza koji ukazuju na postojanje takve veze toliko jakih dokaza da ne izazivaju nikakvu razumnu sumnju u umovima obinih ljudi.
219
je potpunije mogue. U kanadskom istraivanju, ne samo da su procenjivana deca iz Notela ve su deca iz dve sline zajednice takoe podvrgnuta merenjima ponaanja. Ove uporeene zajednice su bile sline, osim injenice da odreeno vreme nisu imale pristup televiziji. tavie, oni koji su merili agresivno ponaanje kod dece su bili zavezanih oiju. Drugim reima, nisu znali koja su deca dobijala prvo izlaganje televiziji, a koja su je gledala godinama. Fizika agresija se nije promenila u dve pratee zajednice, ali je skoila zapanjujuih 160% u Notelu. Junoafriko istraivanje je takoe koristilo paljivi istraivaki plan. Autor istraivanja je poredio tri sline kulturne grupe kako bi procenio uticaj televizije. Grupe koje su prouavane su bili belci u Sjedinjenim Dravama i Junoj Africi, i svi Kanaani (od kojih su priblino 97% bili belci u vreme prvobitnog fokusa istraivanja). I u Kanadi i u Sjedinjenim Dravama, stope ubistava su se skoro udvostruile u roku od 10 do 15 godina posle uvoenja televizije. Do 1974. godine obe zemlje su videle godinju stopu smrtnih sluajeva usled ubistava koja je bila dvostruko vea u odnosu na stopu iz 1945. godine. Zanimljivo je da je tokom tog istog vremenskog perioda Juna Afrika zabranila emitovanje televizije u celoj zemlji. (Belci iz Afrike nisu eleli da engleski belci dobiju nepotenu kulturalnu prednost koristei medijum kojim je dominirala amerika i britanska proizvodnja.) Zabrinutost u vezi sa nasiljem nije uticala na odluku. Dok su druge zemlje videle kako stope ubistava rastu, Juna Afrika je videla kako njene stope ubistava padaju 7% izmeu 1943. i 1974. godine. Poto je televizijska zabrana ukinuta u Junoj Africi, njihova stopa ubistava je vie nego dvostruko porasla za 13 godina. Tokom tih godina, zavravajui se 1987. godine, stope u Sjedinjenim Dravama i Kanadi su ostale u sutini iste kao i 1974. godine. Paljiva analiza drugih faktora koji su mogli da utiu na te trendove je ostavila dr Sentervola samo sa zakljukom da je televizija krivac. ta jo moemo da nauimo na osnovu tog fenomena? Sentervolovo obimno istraivanje predmeta televizije i nasilja ga je dovelo do zakljuka da televizija ima svoj najvei efekat na decu pre adolescencije.27 Iako ujemo da nasilne zloine vre deca, veinu ubistava vre odrasli ljudi. Zbog toga bismo oekivali da mnogi televizijski efekti na nasilje budu odloeni nekih 10 do 15 godina. Na kraju, bilo bi potrebno toliko vremena da preadolescentno dete
Sentervol (Brandon Centerwall), profesor epidemiologije na Univerzitetu u Vaingtonu, je istraio efekat televizije kada se ona uvede u zajednice koje prethodno nisu imale televiziju. Prva zajednica, koju su neki od prvobitnih istraivaa oznaili kao Notel, je predstavljala grad u udaljenoj oblasti Kanade koja je godinama imala problem sa prijemom televizijskog signala. Te potekoe su konano razreene 1973. godine, i stanovnici su dobili pristup televiziji. Druga prouavana zajednica je predstavljala svih 2 miliona belaca koji su iveli u Junoj Africi sredinom 1970-ih. U ovu grupu su spadali ljudi razliitog naina ivota: bogati i siromani, gradsko i seosko stanovnitvo, obrazovani i neobrazovani. Zbog kulturnih i politikih razloga, vlada June Afrike nije doputala televizijsko emitovanje u svojoj zemlji do 1975. godine. Porast nasilja kada je televizijski pristup postao dostupan u ovim zajednicama je saet u tabeli 7.26 Oba istraivanja su veoma paljivo izvrena kako bi se efekat televizije mogao izdvojiti to
Tabela 7. Nasilje prouzrokovano dostupnou televizije
U Notelu, u Kanadi: 1. Udaranje, guranje i tua se poveala za 160% kod uenika prvog i drugog razreda u roku od 2 godine. 2. Zloini su imali spektakularan porast, naroito meu mladima. U Junoj Africi: 1. U vremenskom rasponu od 30 godina pre nego to je televizija uvedena, stopa ubistava se smanjila 7%. 2. Stopa ubistava je skoila 130% u periodu od 12 godina posle uvoenja televizije (1975. do 1987. godine). 3. Ovaj skok je vei od onoga koji se javio u Sjedinjenim Dravama 12 godina posle uvoenja televizije (1945. do 1957. godine). 4. Televizija je bila nasilnija u periodu od 1975. do 1987. godine, nego u periodu od 1945. do 1957. godine, to moe da objasni vei skok ubistava u Junoj Africi.
220
dovoljno odraste kako bi izvrilo te gnusne zloine kao odrasla osoba. Ova istraivanja utvruju bez ikakve razumne sumnje da je gledanje televizije istaknuti osnovni uzrok agresivnog i nasilnog ponaanja. Kanaani i Junoafrikanci su utvrdili da je njihov nedostatak pristupa televiziji nesvesno predstavljao korist za njihove zajednice, odravajui nasilje na niem nivou nego to bi to inae bilo. Istraivanje koje je naizgled protivreilo iskustvima u Kanadi i Junoj Africi je zakljuilo da televizija poveava agresivnost kod samo 8% populacije. G. Sentervol je ispitao to istraivanje i utvrdio da ne postoji protivrenost. Njegov saetak je prikazan u tabeli 8.28
Tabela 8. Male promene u proseku ukazuju na velike promene u krajnosti Agresivni impulsi, kao veina ljudskih fenomena, rasporeuju se du zvonaste krive, i na ivicama se moe zapaziti znaajan efekat: svojstvena osobina takvog rasporeda zvonaste krive je da male promene u proseku ukazuju na velike promene u krajnostima. Prema tome, ako izlaganje televiziji prouzrokuje da se 8% populacije pomeri sa agresije ispod proseka na agresiju iznad proseka, sledi da e stopa ubistava biti dvostruko vea.
nasilje gledano sa 8 godina starosti je zastraujue predvialo ozbiljnost zloina koje su izvrili do 30 godina starosti.29 Bez tih istraivanja, mnogi bi teko poverovali da gledanje nasilja tokom detinjstva moe da utie na zloine u odraslom dobu. Ipak, injenice govore same za sebe. Vidim slinu paralelu sa efektima puenja. Kada mlada osoba pone da pui, teta koja se proizvodi nije odmah vidljiva, ali sada znamo da na kraju moe da prouzrokuje znaajne posledice, ak ugroavajue po ivot. Da bi se spreili problemi godinama kasnije, sa pravom pokuavamo da utiemo na nau decu da izbegavaju puenje. Zar ne bi trebalo da preduzmemo isti prilaz i u vezi sa gledanjem televizije?
Mala deca i televizija

Roditelji su prijatno iznenaeni koliko rano njihova deca poinju da ih imitiraju. U veoma kratkom roku od roenja beba se smei na osmehe roditelja. Ali pazite se odojad ne poseduju sposobnost da razlikuju dobro od loeg; ona imitiraju sve emu su izloena. Deca do 14 meseci starosti ne samo da kopiraju prijatelje i roake, ve je pokazano da opaaju i ugrauju ponaanja viena na televiziji.30,31 To je zastraujue imajui u vidu brz tok niske moralne vrednosti veine programa. Od 1990. godine, proseno dete od 2 do 5 godina u Americi je posmatralo preko 27 sati televizijskog programa sedmino.32 Televizija je postala amerika omiljena bebisiterka, ali svidelo vam se to ili ne, bebe ue od onih koji ih paze. Da li moemo biti sasvim bezbrini izlaui nau decu hrani koju televizija daje u tako velikoj meri? Temeljna nauna istraivanja pokazuju da deca od 3 i 4 godine starosti jednostavno jo uvek nisu u stanju da razlikuju realnost od fantazije kada je u pitanju televizija.33 ak i ako odrasli pokuaju da treniraju svoju decu, ova mentalna nemogunost i dalje generalno opstaje. Prema tome, kada deca vide nasilje na televiziji, oni veruju da gledaju realistian prikaz sveta oko sebe. Dr Sentervol to predstavlja: ...Najraniji i najdublji utisci se stvaraju kada dete posmatra televiziju kao pravi izvor informacija o spoljanjem svetu gde je nasilje uobiajena pojava, a vrenje nasilja je uglavnom mono, uzbudljivo, harizmatino i uspeno.34 Ukratko, kada deca vide kako se veliki broj ubistava i drugih nasilnih dela satima prikazuju na televiziji, ona veruju u ono to vide. To nije veliko iznenaenje za veinu roditelja koji su zapazili da njihova deca postaju napeta i emocionalno ukljuena tokom zastraujuih televi-
Statistika istraivanja veze izmeu agresivnosti kod mladih i televizije mogu da obmanjuju ako se koncentriu na sveukupni proseni odgovor koji zaista izgleda ukazuje na sumnjivu povezanost. Meutim, mali procenat porasta cele populacije koja postaje agresivnija, kao to je 8%, u stvari predstavlja dvostruko veu stopu ubistava, jer je samo mali procenat populacije taj koji vri vie nasilnih dela od poetka. Druga istraivanja su uspostavila vezu izmeu ranog iskustva sa televizijom i nasiljem u odraslom dobu. Obimno istraivanje je prvo razmatralo koliko i koju vrstu nasilja na televiziji su posmatrali osmogodinji deaci. Posle 22 godine, istorija ovih deaka je procenjena u pogledu krivinih dosijea. Rezultat: televizijsko
221
su utvrdili da su deca bila izloena 6 puta veoj koliina nasilja u odnosu na roditelje.40 Problemi stvoreni kod dece gledanjem televizije su saeti u tabeli 9.41 Svaka izjava je zasnovana na rezultatima jednog ili vie injeninih istraivanja; one nisu u domenu miljenja.
Tabela 9. tetnost televizije po malu decu 1. Mala deca nisu sposobna da procenjuju koja ponaanja treba imitirati, a koja ne. 2. Deca do 14 meseci starosti imitiraju ponaanja viena na televiziji. 3. Amerika deca od 2 do 5 godina starosti vide u proseku 27 sati televizije sedmino, i ne mogu da razlikuju injenicu od mate ak i kada ih vebaju da to ine. 4. Pokazano je da izlaganje televiziji znaajno poveava agresivnost kod dece u svom spontanom, prirodnom ponaanju za najmanje 160% u roku od 2 godine.
zijskih scena. Odrasli ljudi mogu slino da reaguju, ali uz mentalni napor mogu da se podsete da se ono to vide ne odigrava stvarno. Deca, sa druge strane, veruju u ono to vide uprkos onome to im moda kaete. Don Oldenberg (Don Oldenberg) je 1992. godine objavio svoj saetak izvetaja Amerikog psiholokog udruenja iz asopisa Washington Post. Tu je izneo zabrinjavajue statistike: dete koje tipino gleda televiziju 2 do 4 sata dnevno e videti 8.000 ubistava i 100.000 drugih nasilnih dela pre zavretka osmog razreda.35 Kao to smo videli, kritini period u kome televizija uzima najvei danak predstavljaju preadolescentske godine. Ako su u tim najpodlonijim godinama deca bila pod uticajem fiktivnih opisa nasilja, onda su nezakoniti seks i drugi zloini neizbrisivo utisnuti u njihovim umovima. Bie im tee kasnije u ivotu da se odupru odreenom uticaju tih mentalnih slika. Takvo mentalno zagaenje moe da ima trajne efekte. Kada odrastu i suoe se sa moralnim izborima, naroito dok su pod stresom, da li e te slike izbiti na povrinu i oblikovati njihovo ponaanje? Kao i kod svih nas, osnovni lini izvor koji svako poseduje je tvrava nae due, ljudski um. Zar je onda uopte udno da je nasilje dramatino poraslo u naem drutvu danas, dok je moralnost znaajno opala? Meutim, posledice gledanja nasilja u detinjstvu se ne ispoljavaju samo u odraslom dobu. Kao to je pokazano u Notelovom istraivanju predstavljenom ranije u ovom poglavlju, nekoliko godina gledanja televizije moe da prouzrokuje drastian porast u agresivnom ponaanju kod dece. Druga istraivanja prikazuju istu injenicu.36 Desetine istraivanja su dosledno pokazala da deca imitiraju nasilje koje su upravo gledala na televiziji.37 Na primer, deca od 5 do 9 godina starosti koja su izloena svega 3,5 minuta nasilnom televizijskom programu (Nesalomivi), su bila spremnija da povrede drugo dete u odnosu na decu koja su gledala nenasilan program.38 Da bi stvari bile gore, televizijski programi za decu sadre vie nasilja u odnosu na televizijski program za odrasle. asopis Televizijski vodi, koji obino podrava televizijsku industriju, nedavno je sadrao iznenaujui lanak pod nazivom: Da li nasilje na televiziji napada nau decu?39 Jedan od stavova u tom lanku je utvrivanje najnasilnijeg oblika programa: crtanih filmova. To nije bilo iznenaenje za naunike koji prouavaju medije. Raniji podaci koji su poredili gledanje televizije kod dece i odraslih
Efekti televizije na tinejdere i odrasle

Kao to je ranije navedeno, Sentervol tvrdi da prvenstveni tetni efekti nasilja na televiziji dolaze od onoga to gledamo kao mala deca. Meutim, ono to gledaju tinejderi i odrasli takoe ima svoje efekte. Kasne adolescentske i rane tinejderske godine predstavljaju naroito vreme poveanog rizika. Jedan od razloga za to je to mnogi u ovom dobu imaju preteranu koliinu slobodnog nenadgledanog vremena u svojim rukama. Saeta izjava koju je izdala jedna ustanova prikazana je u tabeli 10.42
Tabela 10. Previe slobodnog vremena teti tinejderima 1. Procenjeno je da je polovina od 20 miliona dece starosti od 10 do 15 godina izloena riziku. 2. Ona imaju previe slobodnog nenadgledanog vremena posle kole. 3. Roditelji i drugi ne uspevaju da obezbede zdrave aktivnosti.
Ovo nenadgledano vreme naroito zabrinjava jer je jedna od najpopularnijih televizijskih mrea za ovu starosnu grupu MTV. U 12. poglavlju: eoni reanj: kruna mozga, istakao sam da su istraivanja esto izriito nasilnih tema muzike televizije pokazala da, generalno, ak i odrasli gledaoci dramatino poveavaju agresivnost i prema predmetima i prema ljudima. Seksualne scene na televiziji pojaavaju seksualne nagone kod tinejdera i odraslih. Pokazano je da to vie televizije tinejder gleda, to je ranije doba u kome se ostvaruje
222
prvi seksualni kontakt i to obino van braka. Kada se tinejderima obezbeuju zdrave aktivnosti umesto gledanja televizije, daleko manje je verovatno da e oni biti ukljueni u ovakvu vrstu ponaanja. Negativni efekti televizije na ivote tinejdera i odraslih su prikazani u tabeli 11.43,44
Tabela 11. Negativni efekti televizije na stavove tinejdera 1. 2. 3. 4. 5. Smanjen interes za itanje Smanjen interes za uenje Loe zdravstvene navike Negativni stavovi Poveana seksualna aktivnost i smanjena starost pri prvom seksualnom kontaktu
Koliko je brutalnih zloina izvreno zbog gledanja televizije u Americi? Ponovo, epidemiolog i lekar dr Brendon Sentervol pokazuje svoje poznavanje predmeta. Iako uvia da niz drugih faktora ima ulogu u naoj epidemiji nasilja, dr Sentervol je pokuao da izoluje efekte televizije koristei statistike metode za analiziranje dostupnih istraivanja. Na taj nain je procenio koliko bi brutalnih zloina bilo spreeno da televizija nikada nije uvedena u Ameriku. Njegovi rezultati su prikazani u tabeli 13.47
Tabela 13. Velike stope zloina zbog televizije Godinja stopa kriminala u Sjedinjenim Dravama bi se snizila na sledei nain da televizijska tehnologija nikada nije razvijena: - 10.000 manje ubistava - 70.000 manje sluajeva silovanja - 700.000 manje napada uz povrede
Iako su ovi efekti tehniki odvojeni od nasilnog ponaanja, mogu posredno biti povezani sa nasiljem. U vezi sa potencijalima televizije da utie na odrasle, razmotrite sledei primer. Istraivanje je pokazalo da 22 do 34% nasilnih kriminalaca, mukaraca koji izdravaju kaznu za zloine kao to su ubistvo, silovanje i napad, priznaju da su svesno imitirali tehnike zloina koje su nauili gledajui televiziju obino uspeno.45 Pored toga, koliko je prestupnika koji su moda nesvesno pod uticajem televizije, a koji ne uviaju vezu izmeu njihovog zloina i televizije? Istraivanja potroaa pokazuju da kada se ljudi upitaju zato kupuju odreenu marku sapuna, mnogo puta oni ne znaju, ali e obino negirati da je reklamiranje na televiziji imalo bilo kakav uticaj na njihov izbor. Ljudi su pod veim uticajem reklamiranja na televiziji nego to to shvataju, kao to je pokazano padom prodaje proizvoda kada se ukine televizijsko reklamiranje. Sledi da e uticaj posmatranja nasilja na televiziji imati isti nesvesni efekat. Saetak Brendon Sentervolove analize istraivanja televizijskih efakta na kriminalnu aktivnost odraslih je dat u tabeli 12.46
Tabela 12. Televizija i zloini odraslih 1. Gledanje nasilja na televiziji sa 8 godina starosti kod deaka znaajno predvia ozbiljnost zloina za koje su osueni do 30. godine starosti. 2. I do 34% zatvorenih prestupnika izjavljuje da je svesno imitiralo tehnike zloina nauene iz televizijskih programa, obino uspeno. 3. Agresija takoe raste kod starijih tinejdera i odraslih gledanjem televizije. 4. Loi efekti televizije su odgovorni za polovinu od trenutnog broja ubistava, silovanja i napada u Sjedinjenim Dravama.
Ukratko, gledanje televizije izgleda odgovorno za itavu polovinu dananjih brutalnih zloina. Prema tome, to je verovatno najvei pojedinani osnovni uzrok i faktor koji doprinosi zloinu u razvijenom svetu.
ta se moe uiniti?
Uz tako razoran uticaj televizije na nae drutvo, mnogi pogreno smatraju da moramo da molimo Holivud i televizijsku industriju da voljno smanje prikazivanje nemorala i zloina. Mnoge pozive su ve uputili kongresmeni, ameriki predsednici i raznovrsne dobrotvorne ogranizacije, ali uzalud. Dr Sentervol je izloio pogrenost takvog razmiljanja. On ga poredi sa pozivanjem duvanskih kompanija da voljno smanje prodaju cigareta kako bi Amerikanci imali bolje zdravlje. Njegovo poreenje odgovara. Objavljeni izvetaj naelnika sanitetske slube o televiziji i socijalnom ponaanju iz 1972. godine je zakljuio da je gledanje televizije bilo povezano sa nasilnim ponaanjem. Pod uticajem te objave, zvaninici televizijskih mrea su obeali da e smanjiti nivo nasilja u svojim programima. Meutim, kada je praksa industrije 10 godina kasnije analizirana, oni nisu ispunili svoja obeanja.48 ta je moglo da sprei televizijske magnate da smanje nasilni program? Jednostavna injenica: to se vie nasilja i grotesknih scena prikazuje na televiziji, to je vii Nilsonov rejting, koji diktira zaradu od reklamiranja.
223
vizijskih vesti. ak moete i da preuzmete nove fotografije i video snimke po vaem izboru preko kompjutera. ivimo u vremenu u kome najbolji izvori informacija nisu obezbeeni televizijom. Viler (Wheeler) istie tu injenicu: ...Tekst celokupnih veernjih vesti ne iznosi vie od polovine jedne strane izvetaja u novinama.50 tavie, praene su nizom reklama koje rasteu vreme gledanja koje se moe daleko bolje iskoristiti. Televizija je zapravo - kutija za zabavu. ak su i sami producenti televizijskih vesti otvoreno naveli da smatraju da su televizijske vesti zabava. Shodno tome, moraju da budu fotogenine i uzbudljive kako bi bile prihvatljive za gledaoce. Ako program nije osmiljen da bude zabavan, veina gledalaca prelazi na drugi kanal. Televizijske vesti imaju sopstvenu koliinu prikazivanja nasilja. Nasilje sada preovladava TV programom do te mere da se uvuklo u televizijske vesti lokalnih stanica u sve veoj koliini. Kompanija Detroit News je istraila 40 televizijskih emitovanja vesti na etiri stanice u decembru 1996. godine i januaru 1997. godine, i utvrdila da je zloin bio daleko najei tip prie na svakoj stanici.51 Takoe su otkrili da su pria o katastrofama: nesreni sluajevi, poplave, meave bile na drugom mestu. U velikoj meri na sve etiri stanice uopte nije bilo pria o lokalnim politiarima i vladi, obrazovanju, itd. Vie ne moemo pobei gledanju nasilja prebacujui program na vesti. Sada su dostupni kontrolori kanala koji e blokirati izabrane kanale. Kontrolori se takoe mogu programirati da blokiraju sve kanale u odreenim intervalima vremena. Govori se o drugim tehnologijama koje mogu da obezbede zabrinutim roditeljima nain za kontrolu. Meutim, postoje problemi. Novija istraivanja u vezi sa V-ipom otkrivaju zabrinjavajuu injenicu: bez obzira koliko su prefinjene naprave za ograniavanje televizijskih programa, one su od ograniene koristi ako ne postoji nekakav tip jasnog i jednolinog sistema procenjivanja koji dozvoljava roditeljima da odaberu koje e emisije zabraniti. ak i kada bi se pitanja procene reila, roditelji moraju da urade domai zadatak i iskoriste tehnologiju to bi moglo da bude preveliko oekivanje od mnogih ljudi u naem drutvu. Najjednostavniji, najjeftiniji, najpozitivniji i najefektivniji metod kontrole je verovatno onaj koji smo mi upotrebili u svojoj porodici potpuno uklanjanje televizora. To u potpunosti odstranjuje problem jednom zauvek. Pre nekoliko godina vesti su prenele priu o nekim stanovnicima Bombaja, u Indiji, koji su
Da li treba zakonski regulisati televizijske programe?

Da li treba da imamo vladinu kontrolu kao to smatra grupa sa Univerziteta u Notingemu koju sam ranije naveo? Ranije spomenuto urednitvo asopisa Wall Street Journal je takoe podravalo takav koncept.49 Pisci teksta su priznali da bi takva kontrola ograniila izbore zabave za odrasle, kao to je navedeno u tabeli 14.
Tabela 14. Ogranienja sloboda odraslih Svakako je tano da e svaka takva kontrola (televizije i video snimaka) ukljuivati neka ogranienja slobode odraslih da uivaju u vrsti zabave koju moda vie vole, ali bi umerena ogranienja sloboda odraslih trebalo da budu savreno prihvatljiva ako ona spreavaju desetine hiljada nae dece od odrastanja u odrasle zloince.
Vidimo da elja odraslih za slobodom da biraju svoju televizijsku zabavu moe da predstavlja veliki deo problema. Mnogi osuuju tetne efekte koje televizija izaziva kod nae dece, ali su u isto vreme voljni da dopuste da se oni nastave zbog sopstvenih elja za zabavom. Da li su naa deca rtvovana zbog potrage odraslih za zadovoljstvima?
ta roditelji mogu da uine da kontroliu televizijsko udovite?

Nisu svi roditelji voljni da dopuste da televizijski obrazovni uticaj nastavlja da prodire u njihove domove. Neki ele da daju svoj doprinos u zaustavljanju tog tetnog faktora. ta takav roditelj moe da uini? Jedan korak je jedostavno upotreba dugmeta za iskljuivanje iskljuite televizor i prestanite da kupujete ili iznajmljujete video snimke pune nasilja i seksa. Meutim, osoba moe da primeni jo trajnije reenje: da iznese televizor napolje i da ga ubaci u kontejner. Verovali ili ne, pre vie godina, to je ono to smo mi odluili da uinimo u naem domu. Nikada nismo zaalili zbog te odluke. Neki e rei: Kako saznajete ta se danas odigrava u Americi bez televizije? Veoma jednostavno. Postoji mnogo izvora vesti koji su daleko informativniji i objektivniji od televizijskih vesti. Zvati ih vestima je pogreno. Postoje novine, dnevni asopisi za vesti, nedeljni novinski asopisi, veb sajtovi za kompjuter i usluge na internetu, od kojih e vam bilo koji dati vrste vesti. To je daleko bolja i potpunija informacija od plitkih izvetaja tele-
224
se na drastian nain pobunili protiv televizije. Stotine ljudi kojima je bilo dosta televizijskog nasilja i seksa su izbacili svoje televizore kroz prozore, decembra 1994. godine. Danas nijedan od 1.200 stanovnika ovog uvenog bombajskog susedstva ne poseduje televizor. Oni izjavljuju da su se kao rezultat toga poboljali njihovi porodini ivoti. Mnogi oseaju da ne bi mogli da se izbore sa promenama u svom nainu ivota koje bi bile prouzrokovane odricanjem od televizije. ime bi mogli da ispune svo to vreme? Postoji niz porodinih aktivnosti, hobija, poboljanja doma, i drugih aktivnosti spomenutih pred kraj ovog poglavlja koja mogu korisno da ispune vreme. U 12. poglavlju o eonom renju navodim istraivanje koje je izvrila novinska kompanija Detroit Free Press. Kada je ljudima plaeno da se odreknu televizije mesec dana, neki su provobitno imali velike potekoe, ali su do kraja istraivanja pronali obilje konstruktivnih aktivnosti. U stvari, ako smo zainteresovani za izgradnju karaktera i spreavanje nasilja, najbolja stvar koju moemo da uinimo sa vie slobodnog vremena je planiranje aktivnosti koje pomau koncentrisanju naih umova na moralne misli. Ve citirani autor je bio vrst zastupnik ovog koncepta dok je govorio o uenjima Biblije. Njegova opomena u pogledu ovoga je navedena u tabeli 15.52
Tabela 15. Menjamo se u skladu sa onim to posmatramo Posmatrajui postajemo izmenjeni. Ako dopustite svom umu da se bavi razmatranjem nesavrenosti i moralnih deformiteta drugih, biete promenjeni u isto oblije. Postaete deformisani po karakteru, i mentalno jednostrani i neuravnoteeni. Neka se va um bavi savrenim ivotom Isusa Hrista. Ako su misli skoncentrisane na Njega, i ako je razgovor o nebeskim temama, onda moemo da se preobraavamo u to isto oblije iz slave u slavu. Imaete deo u Boijoj prirodi, ako uteknete od telesnih elja ovoga sveta.
pomognemo svojoj deci da to ine. Trebalo bi da im priamo prie o Hristovom ivotu. On je iveo okrepljujui ivot za koji veina dece nikada nije ula, osim moda jednog ili dva dogaaja. Uz misli skoncentrisane na Njega i razgovor skoncentrisan na nebeske teme, onda se preobraavamo u to isto oblije iz slave u slavu 53,54 i imaemo deo u Boijoj prirodi, ako uteknemo od telesnih elja ovoga sveta.55 Neki roditelji mogu da kau: Svestan sam tete koju nasilni programi mogu da nanesu i deci i odraslima. Mi ih ne gledamo. Moja deca troe svoje vreme posle kole uestvujui u takmiarskim sportovima. U tome bar nema nikakve tete. Sada emo ispitati drugi razlog za zabrinutost u vezi sa rekreativnim aktivnostima i njihovim odnosom sa nasiljem.
Takmiarski sportovi da li zaista izgrauju karakter?

Daleko pre smene vekova, Amerikanci su prihvatili monu izreku u vezi sa takmiarskim sportovima: Sportovi izgrauju karakter. Ovo gledite je izgleda odrano, praktino neosporavano, u naoj zemlji generacijama. U stvari, ta etika je toliko prihvaena, da bi dovesti je u pitanje izgledalo neameriki. Meutim, Endrju Mirikl (Andrew Miracle), antropolog, nauen je da postavlja ono to bi na prvi pogled izgledalo kao glupa pitanja. Dr Mirikl je istraivao naunu literaturu traei dokaz za istinitost tvrdnje da sport izgrauje karakter. Imao je prava da govori o tom predmetu. Uestvovao je u takmiarskim sportovima u srednjoj koli i na koledu, takoe je bio sin trenera iz srednje kole. Jo vie od toga, Mirikl je bio naunik koji se bavio drutvenim naukama. eleo je da se uveri da sportovi ine sve ono u ta je verovao da ine dok je odrastao. tavie, odgovor nije bio samo od linog i akademskog interesa rezultati njegove potrage trebalo je da utiu na bezbroj drutvenih odluka. Da li mali grad treba da izgradi novi kolski ragbi teren? Da li treba da ohrabrujem sina ili erku da se bave takmiarskim sportovima? Da li bi finansijski ogranien lokalni kolski odbor trebalo da smanji atletski budet ili otpusti nastavnike glavnih predmeta? Lista moe da se nastavi u nedogled. Iznenaujue je da se Miriklov pregled objavljene naune literature nije okonao onako kako se nadao. Nije pokazao jasnu korist sportova za karakter. Meutim, niz neodgovorenih pitanja je iznet na svetlo. U ovom kontekstu, Mirikl je saraivao sa druga dva naunika i pokrenuo sopstveno istraivanje.56 Prvo su
Iako je ovo napisano davno pre nastanka televizije, govori o konceptu bavljenja nesavrenostima i moralnim deformitetima drugih, koji se redovno prikazuju na televiziji. Takva posmatranja menjaju gledaoca u isto oblije, inei da osoba postaje deformisana u karakteru i mentalno jednostrana i neuravnoteena. Reenje ovog autora za ovu tenju je da pustite da um razmatra savren ivot Isusa Hrista. Ja takoe verujem da bi trebalo da
225
vatnou da budu delikventi sa 18 godina starosti u odnosu na svoje vrnjake. Devojice slino ukljuene u sportove sa 15 godina starosti imale su skoro tri puta veu verovatnou da budu delikventi sa 18 godina u odnosu na svoje drugarice. ak i uz umereni nivo uestvovanja, devojice su imale dva puta veu verovatnou da budu delikventi. U delikventno ponaanje je spadala kraa kola, provala, pljaka prodavnice i napad orujem. Jedna teorija, zvana hipoteza o sportskoj delikvenciji, smatra da agresivna ponaanja povezana sa takmiarskim sportovima nisu prouzrokovana takmiarskim duhom na terenu; umesto toga, ona su navodno prouzrokovana kontaktom sa delikventnim grupama koje mogu biti ukljuene u timske sportove, na taj nain izlaui mlade starijim delikventima. Meutim, istraivanje nije potvrdilo tu popularnu hipotezu. U sportove ukljuene u istraivanje su spadali ragbi, kriket, koarka, fudbal i hokej. Do sada smo videli negativne efekte na karakter prouzrokovane uestvovanjem u srednjokolskim sportovima. ta je sa ueem mlae dece u sportovima? Mirikl i Ris (Rees) su saeli nekoliko kanadskih istraivanja koja su izrazila zabrinutost u vezi sa pogoranjem karaktera ak i kod mlae starosne grupe.60 Istraivai su utvrdili da to su due mladi hokejai bili ukljueni u sport, to su razvijali negativnije karakterne crte. Te karakterne crte su navedene u tabeli 17.
Tabela 17. Igranje hokeja oteuje karakter mladih to je vie kanadskih daaka igralo deiji hokej, to su vie: - Smatrali da je varanje vano - Smatrali da je nasilno ponaanje opravdano i oekivano - eleli da kopiraju nedozvoljene taktike koje koriste profesionalci na televiziji
utvrdili nacionalni reprezentativni uzorak od 1.600 mukih starijih srednjokolaca. Zatim je analizirao linosti uenika kako bi pokuao da izmeri efekte uestvovanja u raznovrsnim sportovima. Mirikl je sa saradnicima utvrdio da su karakterne crte pogoene, ali da su efekti bili mali u apsolutnoj veliini tako da su zakljuili: Sportovi u srednjoj koli ine malo kako bi koristili ili tetili socijalnom razvoju uesnika. Meutim, paljivo itanje njihovih rezultata prua razloge za zabrinutost. Iako su efekti na karakter mogli da budu mali, bili su u pogrenom smeru kao to je navedeno u tabeli 16.57
Tabela 16. Da li takmiarski sportovi izgrauju karakter 1.600 mukih starijih srednjokolaca je analizirano u vezi sa efektima uestvovanja u raznim sportovima. Efekti: - Poveana agresivnost - Poveana razdraljivost - Smanjena iskrenost - Smanjena samokontrola - Smanjena nezavisnost - Blag porast samouverenosti
Agresivnost i razdraljivost, umesto da se smanje, poveani su. Iskrenost i samokontrola, umesto da porastu, umanjeni su. Jedina promena koja je ocenjena kao pozitivna je bila porast samouverenosti. Iako samouverenost na povrini moe da izgleda kao poeljna, postoji razlog za verovanje da to - da li je ovaj faktor poeljan ili ne - zavisi od razloga zbog koga je neko uveren u sebe. Postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost da poveana samouverenost zasnovana na neijoj dominantnosti u odnosu na druge moe da proizvede ponos, egoizam i agresivnost. Zabrinutost je ponovio i Kristofer L. Stivenson (Christopher L. Stevenson) u svom klasinom pregledu literature o sportovima i linosti. Kroz veliki broj istraivanja on je zapazio da su sportisti generalno postizali vee razultate po pitanju psiholokog faktora dominantnosti.58 Sve u svemu, istraivanje postavlja pitanje da li takmiarski sportovi mogu da budu jedan od faktora koji prefinjeno poveava tenju da, pod drugim faktorima i okolnostima, mogu da kod nekog stvore sklonost ka nasilju umesto da ga tite od te sklonosti. Novozelandsko istraivanje hiljadu deaka i devojica starih od 15 do 18 godina je utvrdilo da je maloletnika delikvencija vea kod onih koji su ukljueni u takmiarske sportove.59 Deaci koji su se znaajno bavili sportovima sa 15 godina starosti imali su dva puta veu vero-
U nekim mestima u Sjedinjenim Dravama hokej na ledu moe da izgleda kao primer koji nije veoma reprezentativan kao plemenitiji sport kakvim se naa deca bave. Ali, kako se blai sport kao to je dobra fudbalska utakmica pokazuje prilikom ispitivanja? Upravo na takvo pitanje je dat odgovor u istraivanju o efektima takmiarskih sportova na 54-oro dece, starosti 10 i 11 godina. Neka su pripisana eksperimentalnoj grupi koja je igrala fudbal igrajui se svetskog kupa tokom raspusta od dve sedmice. Praeni su rezultati, i trofeji su dodeljivani svim igraima pobednikog tima. Drugi su pripi-
226
sani kontrolnoj grupi koja se nije takmiila na turniru. Nalazi su prikazani u tabeli 18.61
Tabela 18. Efekti fudbala kod dece igrajui se svetskog kupa 1. Svae su se redovno deavale; ak je izbila i tua. 2. Nekoliko puta je dolo do plakanja, uglavnom u kontekstu oseaja neuspeha ili nanete nepravde. 3. Rivalstvo sa drugom decom se povealo. 4. Portvovanost se znaajno smanjila.
su izvrili muki sportisti iako su sainjavali samo 3,3% ukupnog broja studenata. To je ukazivalo da su sportisti bili izloeni preko pet puta veem riziku od upranjavanja nasilnog ponaanja. Tod Kroset (Todd Crosset) koji je izvrio istraivanje je rekao: Kada ste istrenirani da budete nasilni, to se moe preliti i na va privatni ivot.63
Sportski duh injenica ili mata?

Sportista se definie kao neko ...ko moe da pretrpi gubitak ili poraz bez aljenja ili pobedu bez umiljenosti, i koji se odnosi prema protivniku sa potenjem, dareljivou i potovanjem.64 Mnogi ljudi pogreno pretpostavljaju da to vie napredujete u takmiarskim sportovima to va karakter postaje bolji. Kristofer Stivenson je utvrdio upravo suprotno kada je pregledao est razliitih istraivanja izvrenih na sportistima sa koleda.65 Istraivanje Dona Silve (John Silva) je izrazilo sline zabrinutosti.66 Njihovi rezultati su saeti u tabeli 19.
Tabela 19. Sportovi i sportski duh - Sportisti obino imaju manje sportskog duha od nesportista. - Veliki sportisti imaju manje sportskog duha od manjih sportista. - Glavni igrai imaju manje sportskog duha od zamena. - to je due neki sportista ukljuen u sport, i to je vii nivo na kome se takmii, to je vea verovatnoa da e verovati da je krenje pravila i nanoenje povreda opravdano.
Ovi nalazi su slini malopreanjem istraivanju sportova i istraivanju hokeja. U sreditu takmiarskih sportova, negativne karakterne crte imaju potencijal da se razvijaju. Uprkos ovim istraivakim dokazima, Mirikl i Ris ukazuju da je trenutna saglasnost meu sportskim strunjacima za mlade da takmiarski sportovi generalno ne ispoljavaju negativan efekat na uesnike. Meutim, ako smo zabrinuti za tanane efekte na karakter, mislim da postoji veliki razlog za zabrinutost. Smanjena portvovanost za druge ili poveano rivalstvo moda izgledaju beznaajni i bez bilo kakvog vidljivog uticaja na drutvo; ipak, ta se deava nekoliko godina kasnije kada se te tenje ispolje prilikom gubitka posla praenog upozorenjem o isterivanju iz kue? Da li je takva osoba sklonija nasilju u odnosu na osobu bez sportskih iskustava? Neki strunjaci mogu da kau da odgovor lei u oblasti pretpostavki. Meutim, ja bih odgovorio: da li moemo da priutimo da rizikujemo kada itav niz istraivanja pokazuju da uestvovanje u sportovima ima tetne efekte, i da smo u agoniji epidemije nasilja? tavie, zbog zvonastih karakteristika ljudske agresije, kao to je ranije naznaeno u tabeli 8, mali porast prosene agresije rezultuje velikim promenama na krajnostima ljudske agresije i zbog toga e imati znaajan uticaj na statistike o nasilju. Dovoljno sam proitao da bih zakljuio da takmiarski sportovi ne izgrauju karakter kod dece u osnovnoj koli ili u 8. razredu; sasvim suprotno, oni tete karakteru. Otar porast uestvovanja kolske dece u takmiarskim sportovima moe veoma lako da bude jo jedan razlog zato nasilje u naem drutvu nastavlja da raste meu mladima. ta je sa starijim sportistima koji se takmie na koledu? Da li sportovi izgrauju njihov karakter? Istraivai su nedavno razmatrali preko sto sluajeva silovanja, pokuaja silovanja i seksualnog zlostavljanja na NCAA koledima.62 Na deset ispitanih kola, 19% napada
U proseku, najbolji sportisti obino imaju manje sportskog duha. Naravno, postoje plemeniti izuzeci. Od jo veeg razloga za zabrinutost je to da to je bolji sportista (to se odraava njegovim viim dostignutim nivoom takmiarske igre), to je vea tenja da on misli da je krenje pravila i nanoenje povreda protivniku opravdano. To postavlja opravdane razloge za zabrinutost u vezi sa nasilnim tenjama van terena. Kod nekih sportista uticaj ne mora da bude vei od neto intenzivnijeg i agresivnijeg ponaanja tokom neformalne utakmice odbojke koju organizuje crkva. Meutim, da li kod drugih moe da izazove sklonost ka ponaanjima koja su ozbiljnija? ta je sa sportovima posle nivoa koleda? Ako takmiarski sportovi zaista izgrauju karakter, oekivali bismo da su sportisti na ovom nivou retko, ako su uopte ikada, ukljueni u nasilne aktivnosti. U svom znaajnom istraivanju o takmiarskim sportovima, Rik Vorner
227
nasilni. Ketlin Holerson (Kathleen Holgerson) iz enskog centra Univerziteta u Kentakiju ne izgleda iznenaena zapisom o nasilju meu ragbistima. Ona ukazuje na dva problema koji lee u osnovi: prvo, ragbi zvezdama se aplaudira za to to su nasilni u svojim utakmicama; drugo, potovanje prema enama nije deo njihove mao kulture.69 Po njenom miljenju, ti problemi postavljaju pozornicu za nasilje usmereno prema enama. Ali, ta je sa onima koji su ukljueni u druge sportove? Iako neki sportovi tee da promoviu nasilje vie od drugih, kao to smo ve videli, izgleda da takmiarski sportovi generalno utiu na uesnike. Ako deiji svetski kup u fudbalu moe da prouzrokuje merljive efekte u periodu od dve sedmice, kakve uticaje tek imaju takmiarski sportovi kada predstavljaju centar neijeg celokupnog ivota? Nije potreban veliki skok vere kako bi se zakljuilo da intenzivno uestvovanje u sportovima moe da predstavlja faktor rizika za uestvovanje u nasilnim zloinima.
(Rick Warner) je opazio upravo suprotno: Retko da proe sedmica bez izvetaja o profesionalnom ili igrau sa koleda koji tue enu, uputa se u tuu u baru ili restoranu, ili zapoinje neki drugi tip fizikog nasilja. Vorner je nastavio utvrujui neke od istaknutih profesionalnih sportista koji su nedavno optueni za fiziko nasilje nad enama.67 Neki su osueni. Lista nekih od ovih sportista je prikazana u tabeli 20.
Tabela 20. Profesionalni sportisti optueni za nasilje nad enama
Sport
Ime
Krivino delo
Boks Majk Tajson Koarka Skoti Pipen
Silovanje Maltretirao verenicu gurajui je na kola Bejzbol Deril Stroberi Nekoliko kunih prebijanja Bejzbol Vil Kodero Prebijanje svoje ene Hokej Mark Ficpatrik utiranje svoje trudne ene Golf Don Dejli Prebijanje svoje ene Ragbi Den Vilkinson Udaranje svoje trudne devojke u stomak Ragbi Voren Mun amaranje i davljenje svoje ene Ragbi Doni er Napad na svoju enu Ragbi Teko Braun amaranje devojke, bacio je na zemlju Ragbi 3 SMU igraa Teak seksualni napad na devojicu od 16 godina Ragbi Rahsetnu Denkins Silovanje Ragbi Volter Smit Napad na svoju devojku Ragbi 3 igraa Ajdaha Silovanje Ragbi Nilo Silvan Napadanje i silovanje devojice od 17 godina Ragbi O. D. Simpson Ubistvo svoje ene i njenog pratioca
(Mike Tyson, Scottie Pippin, Darryl Strawberry, Will Codero, Mark Fitzpatrick, John Daly, Dan Wilkinson, Warren Moon, Johnnie Church, Teako Brown, Rahsetnu Jenkins, Walter Smith, Nilo Silvan, O.J. Simpson)
Amerikanci poveavaju uloge u takmiarskim sportovima

Na alost, proizvod amerikog ivota tei da naglaava, umesto da otkloni, tetne efekte takmiarskih sportova. Skoro svaki grad u Americi danas ima sportski teren izgraen u cilju zabave roditelja koji posmatraju svoje tinejdere kako se takmie u ragbiju, koarci, fudbalu i drugim sportovima. Socijalni simbol sportova je takoe zabrinuo neke od najsvesnijih strunjaka. U svojoj knjizi: Lekcije iz svlaionice (Lessons of the Locker Room),70 istraivai Mirikl i Ris tvrde da se trenutna ame-rika opsednutost sportovima suprotstavlja naim nacionalnim istinskim dugoronim potrebama. Ako Amerika eli da se uspeno ekonomski takmii na dananjem globalnom tritu, potrebni su nam veti radnici, a ne izuzetni sportisti. Ne moemo da priutimo da sportovi nastavljaju da dominiraju nad obrazovanjem. Takoe smo okrueni fanatizmom sportskih entuzijasta koji podupiru industriju vrednu vie milijardi dolara koja nagrauje svoje vrhunske profesionalne sportiste ogromnim platama. Mnogi osuuju sportiste i/ili vlasnike timova zbog tih preteranih plata, ali je amerika publika ta koja je u velikoj meri odgovorna. Fanatino interesovanje za sportove obezbeuje novac za velike plate kroz prodaju karata i televizijske reklame. Ovi sportski navijai su takoe sasvim svesni nesportskog ponaanja sportskih zvezda;
U stvari, takvi primeri verovatno predstavljaju samo vrh ledenog brega. Pre nego to se O. D. Simpson pojavio na suenju zbog ubistva, dobro poznata istorija njegovih navodnih dugoronih zlostavljanja ene ukazuje da mnogi sportisti esto prolaze olako kada je zakon u pitanju. Mirikl i Ris su izrazili istu zabrinutost: Mogue je da se (zakonski) autoriteti ponaaju drugaije prema sportistima, popustljivije, u odnosu na nesportiste slinih socijalnih pozicija.68 tavie, mnogi se pitaju kako takvi istaknuti i disciplinovani sportisti mogu da budu toliko
228
ipak, mnogi ga pozdravljaju. Na primer, ne tako davne sezone, koarkaki igrai Detroit Pistonsa su dobili neobino veliki broj kazni zbog svog nesportskog ponaanja. Meutim, veliki broj njihovih navijaa je bio ponosan na to i nazvao lokalne heroje: Detroitski loi momci. Te rei su se pojavile na nalepnicama i majicama, i pronale svoj put do novina i sportskih asopisa. Amerika javnost je u velikoj meri verovatno nesvesna to se tie dva zakljuka koji su izgleda jasni na osnovu naune literature o sportu: 1. Ideja da sport izgrauje karakter predstavlja mit. 2. Istina je da sportovi u stvari imaju tenju da prouzrokuju pad karaktera. Dr Mirikl i Ris u svojoj knjizi Lekcije iz svlaionice navode to na sledei nain: Rezultati duboke analize moralnog razmiljanja kod sportista su pokazali da sportisti imaju tenju da zanemare moralne odluke smatrajui da one nisu njihova odgovornost, a takoe ispoljavaju i egoistinu predrasudu kada procenjuju koje je nasilno ponaanje odgovarajue. tavie, sportisti su skloni da usvoje manje napredan oblik moralnog razmiljanja kako bi opravdali agresivno ponaanje u odnosu na nesportiste. Verovanje da uestvovanje u sportovima dovodi do razvoja crta linosti korisnih po drutvo, da proizvodi bolju osobu i da izgrauje karakter u srednjoj koli ili u bilo kom drugom kontekstu, nije ni na jedan nain opravdano. Sasvim suprotno, istraivanja moralnog razmiljanja sportista tee da proizvedu negativnu, a ne pozitivnu sliku.71 Dok mi kao nacija ne uvidimo te probleme i ne donesemo odluke u skladu sa njima, sportisti e i dalje dobijati velike koliine novca. Ti dolari uloeni u sportiste u osnovnoj, srednjoj koli i na koledu e nastaviti da troe fondove obrazovnih aktivnosti. tavie, te investicije govore naoj omladini o prestiu i privilegijama koje se dobijaju bavljenjem sportovima umesto znaaja vetih, produktivnih radnika. Veliki up sa zlatom u zemlji profesionalnog vrhunskog sporta e nastaviti da privlai veliki broj mladih ljudi u oblasti takmienja koje e na kraju pokvariti njihove osobine. Svestan sam da je to veoma osetljiva tema. Sportovi imaju snaan uticaj na iroke segmente naeg drutva, ali svi moramo da budemo svesni koliko takmiarski sportovi utiu na nau omladinu. Mnogi roditelji veruju da pozitivno utiu na svoju decu ohrabrujui ih da se takmie u sportovima. Troe vreme i napore kupujui im opremu i vozei ih na treninge i utakmice. Naalost, mnogi su u velikoj meri ili
potpuno nesvesni tete koju mogu da proizvedu kod svoje dece. Istina je da postoje neki sportisti koji, zbog svog okruenja i drugih svojih crta karaktera, nikada nee imati problema usled tih uticaja. Meutim, mnogi drugi hoe. Takoe bih morao da naglasim da postoje drugi uticaji na nau omladinu koji su gori od sporta. Ako bih morao da biram izmeu toga da moje dete igra u veernjoj bejzbol ligi ili da bude lan neke bande, bez razmiljanja bih izabrao ovo prvo. Iskreno, mislim da je to jedan od razloga zbog koga sportovi tee da izgledaju dobri. Ako uporedimo mladog sportistu sa njegovim vrnjakom koji koristi droge ili je lan neke bande, sportovi izgledaju kao zdrav uticaj. Iako sportovi mogu da imaju vrednost u dranju nekoga dalje od loijih aktivnosti, moramo uvek imati na umu da postoje uroeni problemi sa takmiarskim sportovima. Bolje alternative zaista postoje, kao to emo videti.
Uvidi u sportove iz prolosti

Pre vie godina, ve citirani autor je govorio o predmetu takmiarskih sportova. On je izneo vie uvida u istinsku prirodu tih igara od mnogih dananjih strunjaka. On je govorio o kontaktnim sportovima, kao to su ragbi i boks, kao o kolama surovosti, kao to je navedeno u tabeli 21.72
Tabela 21. Kontaktni sportovi Neke od najpopularnijih zabava, kao to su ragbi i boks, postale su kole surovosti. One razvijaju iste karakteristike kakve su imale igre u drevnom Rimu. Ljubav prema dominaciji, ponos u obinoj sirovoj snazi, zanemarivanje ivota i ispoljavanje moi demoralizacije nad omladinom su uasavajui.
ta je sa sportovima koji nisu kontaktni, oni koji nisu toliko nasilni, kao to su bejzbol, tenis ili odbojka? Pre nego to su izvrena savremena istraivanja, da li je bilo mogue predvideti bilo kakve probleme u vezi sa ovim aktivnostima? Da li je mogue da one proizvedu dobar karakter kod dece? Komentari pomenutog autora su navedeni u tabeli 22.73 Neposredno pre nego to je napisao gornje izjave, ovaj autor je izneo jo snanije rei. Njegove procene sporta su dole u kontekst koji ohrabruje fizike aktivnosti, a ipak upozorava na probleme sa takmiarskim sportovima, kao to je navedeno u tabeli 23.74 Saetak razloga za zabrinutost koje je izneo ovaj autor u vezi sa sportovima je takoe mogao da iznese i neki savremeni istraiva sociolog. Ti razlozi su saeti u tabeli 24.

Tabela 22. Manje brutalne igre koje se prekomerno upranjavaju Teko da se drugim sportskim igrama, iako nisu toliko brutalne, moe manje zameriti zbog preteranosti do koje se vre. One stimuliu ljubav ka zadovoljstvu i uzbuenju, odgajajui tako udaljenost od korisnog rada, sklonost ka izbegavanju praktinih dunosti i odgovornosti. Tee da unite ukus prema razumnim ivotnim stvarnostima i njihovim mirnim uivanjima. Tako se otvaraju vrata ka propadanju i bezakonju sa svojim stranim rezultatima.
229
o svom odnosu prema Tvorcu jer su im umovi zarobljeni takmiarskim duhom i uzbudljivou takmienja. Zaista, ima malo toga u sportskom dogaaju to die moral. Umovi igraa i posmatraa su fiksirani na jedan cilj pobeivanje protivnika. Moramo za svoju decu da obezbedimo nadgledane aktivnosti koje su zdrave, koje proizvode kreativnost i imaginaciju, i koje obezbeuju koristan rad. Pomenuti autor ukazuje na ravnoteu izmeu korisnog rada, rekreacije i itanja i uenja kao to je navedeno u tabeli 25.75
Tabela 25. Zdrave aktivnosti za decu Dok je pravilno i neophodno za decu da imaju rekreaciju, ona bi trebalo: 1. Da se ue da rade 2. Da imaju redovne sate za fiziki rad 3. Da imaju redovne sate za itanje i uenje 4. Da budu zaposlena onim to je podesno za njihove godine 5. Da budu snabdevena korisnim i zanimljivim knjigama
Tabela 23. Naporno vebanje je neophodno, ali ne i takmiarski sportovi Uenici treba da upranjavaju naporno vebanje. Malo je zala koje treba vie otkloniti od dokonosti i besciljnosti. Ipak, tenja veine sportova je predmet nervoznih misli kod onih kojima je u srcu dobrobit za mlade. Uitelji su zabrinuti dok razmatraju uticaj ovih sportova i na napredak uenika u koli i na njegov uspeh u kasnijem ivotu. Igre koje zauzimaju toliko mnogo njegovog vremena odvraaju njegov um od uenja. One ne pomau pripremanju mladih za praktian, poten rad u ivotu. Njihov uticaj ne tei prema prosveenju, dareljivosti i istinskoj muevnosti.
Tabela 24. tete po karakter prouzrokovane sportovima 1. Ometaju kolski napredak uenika. 2. Skreu um sa akademskih istraivanja. 3. Pojaavaju ljubav prema zadovoljstvu i uzbuenju. 4. Proizvode odbojnost prema korisnom radu. 5. Stvaraju sklonost ka izbegavanju praktinih dunosti i odgovornosti. 6. Unitavaju ukus za trezvenu ivotnu stvarnost. 7. Potkopavaju smirena zadovoljstva u ivotu. 8. Poveavaju bezakonje. 9. Pojaavaju ljubav prema dominaciji. 10. Stvaraju sklonost ka zanemarivanju vrednosti ivota. 11. Proizvode ponos prema sirovoj snazi.
Ako takve aktivnosti ispune dan mlade osobe, on ili ona ne bi imali vremena da uestvuju ili da gledaju sportske dogaaje koji podstiu nasilno ponaanje. U poreenju sa ukljuenou u redovne takmiarske sportove, oni bi verovatnije bili zaokupljeni i izolovani od ukljuivanja u bande, droge ili seks. Zaista, ako bi ameriki mladi ljudi bili rukovoeni ovim smernicama, nasilje kod mladih bi se znaajno smanjilo, njihove sposobnosti uenja bi se poboljale, i ivot uopteno bi za njih i za sve nas bio svetliji.
Istorijske paralele u vezi sa problemima sa kojima se Amerika suoava

U ovom poglavlju smo videli neke od osnovnih uzroka nasilja u naem drutvu. Odluivanje o upotrebi droge, vrednostima i rekreaciji bi imalo ogroman uticaj ak i ako bi samo deo Amerikanaca primio k srcu potrebu za vrenjem promena u ovim sveprisutnim faktorima rizika. Meutim, dovoljno sam realistian da bih uvideo da e oni koji u najveoj meri moraju da zauzmu stav u ovim oblastima samo kritikovati i ismejavati moje rei. Njihove procene vrednosti prihvata veina i zbog toga im je lako da govore: Svi to ine kako takve stvari mogu da budu tetne? Takvi argumenti podseaju na sline izgovore koji su korieni u drugoj kulturi u kojoj su se poroci i nasilje javili u razmerama epidemije.
Jo jedna zamka mode za sportom

Sportovi, bez obzira da li aktivno uestvujete u njima ili ih pratite preko televizije, u najmanju ruku predstavljaju veliko odvraanje od drugih stvari. Oni koji sebe smatraju sportskim navijaima nesvesno priznaju da su fanatini u vezi sa sportom. Bavljenje sportovima ostavlja manje prostora za Boga u naim mislima. Tei da nam oduzme vreme od istraivanja pitanja kako je moja dua? Oni koji prisustvuju sportskom dogaaju bi imali potekoe ak i da misle
230
Izgledalo je da je skoro svako pogoen plimom kvarenja. Iako ne verujem da je Amerika jo uvek dola do take do koje je doao taj grad, postoje neke upeatljive paralele. Grad koji je u pitanju je Sodom, sa drevnog Bliskog istoka. Ceo svet je uo za Sodom. Njegova istorija je dokumentovana u Bibliji. Re sodomija je izvedena iz imena ovog grada; ona oznaava tip zloina koji je redovno vren u Sodomu. Nasilje i seksualni zloini su izgleda bili na vrhu liste u toj drevnoj gradskoj oblasti. Zanimljivo je da Biblija obezbeuje etiri razloga za te zloine, kao to je navedeno u tabeli 26.
Tabela 26. Grenost u Sodomu Evo, ovo bee bezakonje sestre tvoje Sodoma: u ponosu, u izobilju hleba i bezbrinom miru bee ona i keri njezine, a ne pomagahu siromahu i ubogome. (Jezekilj 16,49)
Zapazite etiri karakteristike Sodoma: 1. Ponos 2. Izobilje hleba 3. Obilje dokonosti 4. Nedostatak saoseanja za manje srene Ispitajmo ove osnovne uzroke. Prvi: ponos, moe biti da je teko razgraniiti od trenutno popularnog koncepta samouverenosti. ta danas ujemo o samouverenosti? Mnogi sociolozi nam kau da je uzrok stope zloina u naem drutvu niska samouverenost, to prvobitno izgleda kao da protivrei opisu problema Sodoma iz Biblije. Obino se ne govori o najviem i najmonijem obliku samouverenosti. Ta crta nastaje od oseaja nae beskonane vrednosti jer smo Boiji sinovi i erke, i jer smo mu dragoceni. Ono to se obino u naoj zemlji naziva samouverenost dolazi iz osobe, a ne od Vie sile spolja. Obino one osobe za koje se kae da ispoljavaju veliku samouverenost poseduju odreene karakteristike, talente ili sposobnosti koje im omoguavaju da stoje uspravno sa ponosom. Iako se esto ne uvia, ova samouverenost je obino zasnovana na poreenju svoje linosti u odnosu na druge. Razmotrimo nekoliko primera. Marko ima dobar oseaj samouverenosti jer je najtalentovaniji advokat u firmi svi dolaze kod njega kada imaju probleme. (Kakva bi bila njegova samouverenost da ima podjednako dobre vetine, ali da je najmanje vet advokat u firmi?) Petar je veoma samouveren jer je odlian fudbaler. (Odlian u poreenju sa kim? Ako bi igrao fudbal podjednako dobro, ali ako bi se svi njegovi protivnici drastino poboljali preko noi, da li bi se i dalje oseao dobro u pogledu svoje
linosti?) Jakov ima visoki oseaj vrednosti jer je pametan i lep. (Da li bi se i dalje oseao dobro sa tim istim kvalitetima ako bi, uz iste sposobnosti i izgled, bio manje pametan i lep od svih svojih vrnjaka?) Stefan nalazi naroito zadovoljstvo u tome koliko je dobar otac: svo etvoro njegove dece je stasalo u strunjake. (Kako bi se oseao ako bi svi koje zna imali decu koja su postala bolja od njegove ak iako su njegova deca i dalje takoe uspena?) Ovi primeri ukazuju da je osnov takozvane samouverenosti ponos koji nastaje iz takmiarskog duha. Poredimo sebe sa drugima, a zatim se oseamo dobro u vezi sa samim sobom. Biblija govori o ovom tipu samouverenosti: Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast.76 Istraivanje rei ponos u skladu sa Biblijom otkriva mnoga upozorenja na njegove opasnosti. Oni koji se oseaju nadmoni u odnosu na druge su skloniji da nanose telesne povrede kao hir ili ak kao deo plana da ostvare svoje ciljeve. Apostol Pavle je naveo: Nita ne inite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznou inite jedan drugoga veim od sebe.77 U nekim drutvima, oni koji su smatrali sebe nadmonijim uzimali su za pravo da odreuju da li bi nii trebalo da budu potinjeni ili ak istrebljeni. Jasan primer ovog sluaja se odigrao u jednom od najmranijih poglavlja amerike istorije: instituciji ropstva. Nacistika Nemaka, sa svojom gospodarskom rasom, daje jo jedan tuan komentar o rezultatu ljudske tenje ka ponosu. Moda je iznenaujue da takoe pronalazimo sociologe koji koriste isti jezik u govoru o mao tenji kojom se hrane takmiarski sportovi. Oni istiu kako, u sutini, ona prouzrokuje da neki mukarci uveaju sliku o sebi umanjujui vrednost ena. Ve smo govorili o nekim posledicama u vezi sa zlostavljanjem supruga i srodnim zloinima. Drugi razlog dat za zloine u Sodomu je obilje hleba. Neki sociolozi specijalisti, suprotno tome, kau da nije obilje hleba ve siromatvo uzrok problema sa kriminalom. To je ponovo u protivrenosti sa opisom Sodoma iz Biblije. Iako je siromatvo vaan faktor u nasilju, nije osnovni problem koji dovodi do nasilja kao to bi neki eleli da verujemo. Biblija uvodi siromatvo u sliku u sluaju Sodoma. Govoriemo o tome ukratko. Meutim, razmotrimo kako obilje hleba moe da dovede do zloina. Danas je Amerika zaista bogato drutvo. Istina, naa zemlja je drastino razliita od So-
231
Kao to sam napomenuo, istraivanje zaista pokazuje povezanost izmeu siromatva i nasilja i zloina.79 Iskustvo Sodoma govori o znaaju reavanja potreba siromanih za mentalno i duhovno zdravlje onih koji daju, kao i onih koji primaju dobra dela. Iako socijalni programi nesumnjivo pruaju odreenu pomo onima kojima je neophodna, ponovo sam pod utiskom, u kontekstu ovog poglavlja, da bi bilo ispunjavajue koristiti nae slobodno vreme za pomo osobama kojima je ona neophodna. Ta pomo moe da bude u vie oblika. To moe da bude pomo da se okrei njihov stan. To moe da bude davanje vekne hleba. Moe da bude u obliku odvajanja vremena kako bi im se pomoglo u donoenju odluka. Zamislite koristi i za davaoca kao i za primaoca kada bi se vie vremena troilo na pomaganje drugima, a manje na gledanje televizije ili zaokupljenost sportom.
doma. Danas u Americi, uprkos nedavnim reformama, socijalna pomo i dalje obezbeuje vie od osnovnih potreba za mnoge graane sa niskim prihodima. Amerikanci koji ive u siromatvu poseduju vie maina za pranje sudova po glavi od svih ljudi u Holandiji, Engleskoj i Italiji; vie maina za suenje vea od svih ljudi u vedskoj; vie video rekordera od svih ljudi u zemljama zapadne Evrope bez Britanije; i vie mikrotalasnih penica od svih ljudi u bilo kojoj evropskoj zemlji.78 Naa zemlja zaista ima obilje hleba kao to je imao i Sodom. ak i kada bi bilo tano da mnogi ive u istinskom siromatvu, ono nije uzrok nasilja i zloina kao to bi mediji voleli da verujemo. Ako bi siromatvo prouzrokovalo nasilje, najvee nasilje kod nas bi trebalo da bude u vreme Velike krize. Iznenaujue je da je stopa zloina bila daleko manja u vreme Krize nego to je danas. Ljudi su gladovali na ulicama, gladovali u svojim domovima. Hrana je bila oskudna; bilo je malo novca; sve to je imalo vrednosti je bilo retko u vreme Velike krize, pa ipak se nai graani nisu meusobno ubijali kao rezultat toga. Obilje hleba umesto da bude blagoslov za Sodom, postaje kletva. Blisko je povezano sa treim uzrokom koji je naveo prorok Jezekilj obiljem dokonosti. Dokonost esto nastaje direktno od obilja hleba. Oigledno da u Sodomu veliki broj ljudi nije morao da radi kako bi stalno imao hleb na stolu. Mi imamo mnogo dokonosti u naoj zemlji zbog slinih razloga. Svakako je vredno razmotriti da dokonost, a ne samo siromatvo, moe da bude jedan od razloga zato u Americi najsiromanije klase imaju nesrazmerne stope zloina. Kada ljudi primaju pomo ili ekove za nezaposlene, po definiciji oni ne rade, otvarajui na taj nain mogunost za dokonost. Stara izreka navodi da je dokon um avolje igralite. Kasnije emo u ovom poglavlju videti vie o dokonosti. etvrti razlog identifikovan za zloine u Sodomu je nepruanje pomoi siromanima. A ne pomagahu siromahu i ubogome. Oigledno je bilo nekih, ak i u Sodomu, koji su bili istinski siromani. Nae drutvo danas ima isti problem. Mnogi su postali bezoseajni u vezi sa onima kojima je potrebna pomo. Oni oekuju da se vlada pobrine o siromanima i nesrenima. Ako je nekome neophodna pomo, oekuje se od vlade da obezbedi smetaj i potporu. Izgleda da mnogi oseaju da ako oni kojima je potrebna pomo ne mogu da se kvalifikuju da je dobiju od vlade, onda je ni ne zasluuju; prema tome, ja im neu pomoi. Dakle, u naem velikom drutvu postoji velika nezainteresovanost za siromane i uboge.
Dokono vreme, televizija i nasilje

Razmotrimo dublje treu karakteristiku, obilje dokonosti. ta Amerikanci rade u svoje slobodno vreme? Koja je glavna aktivnost koja zaokuplja slobodno vreme u Americi? To nije tajna, dobro je poznato. Izvrena su mnoga statistika istraivanja koja to potvruju. To je gledanje televizije. Televizija je dokona aktivnost broj jedan Amerikanaca du cele zemlje, u svim starosnim grupama, u svim drutveno ekonomskim grupama. Kao to je ve istaknuto, anjemo rezultate ove dokone aktivnosti u obliku rastueg nasilja i nemoralnosti.
ivot bez televizije

esto me pitaju kako ja i moja porodica moemo da ivimo u dananjem svetu bez televizije. Mnogi ljudi izgleda odgovaraju praznim pogledom kada ih neko upita ta bi radili sa svojim vremenom da ne gledaju televiziju. Zbog toga sam naveo deo od velikog broja aktivnosti koje mogu da obogate va ivot i ivot vae porodice na mnogo naina. Sada ete imati vremena za stvari koje su smislene stvari kao to su porodine i drutvene aktivnosti, aktivnosti za samopoboljanje, fizike aktivnosti, razvoj porodinih vrednosti i rekreativne aktivnosti.
ta raditi posle izvlaenja utikaa

Predloene porodine i drutvene aktivnosti su izloene u tabeli 27.80 Gornja tabela zasluuje nekoliko komentara. Iznenaujue je koliko mnogo dece udi za domom u kome su zdrave aktivnosti pravilo, a ne izuzeci. Takav dom je mogu ako nema televizije.
232
Tabela 27. Porodine i drutvene aktivnosti Porodina okupljanja Uite decu da izraavaju zahvalnost Pozivajte u goste svoje prijatelje Specijalno pripremljeni obroci za vikend Posebne prilike okupljanja ire porodice Odravanje kontakta telefonom Davanje potpisanih knjiga na poklon Pravite i prikazujte kune video snimke
Za mene je zadivljujue koliko mnogo dece uiva i uestvuje u porodinim okupljanjima gde im se daje prilika da pomognu u postavljanju kunih pravila i ak pomau da se odreuju mogue kazne, itd. Ako su ukljueni u proces planiranja, bie daleko spremniji da priznaju znaaj pridravanja kunih pravila. Deca ne izraavaju zahvalnost prirodno. Kada dobiju poklone znaajno je da se izdvoji vreme kako bi im se pomoglo da izraze zahvalnost. Kada pozovete prijatelje vae dece, i ako su oni voljni da potuju vaa porodina pravila, teie da donesu jo vie radosti domu u njihovoj povezanosti sa porodicom. Planiranje, pripremanje i uestvovanje u naroitim obrocima za vikend mogu da budu porodini dogaaji vredni pamenja. Posedovanje rutinskih tradicija telefoniranja pri kojima se zovu deda i baka i ira porodica, nisu samo prijatni u to vreme, ve e privoleti vau decu da koriste te rutinske tradicije telefoniranja kada odrastu i imaju sopstvenu decu. Takoe postoji dosta aktivnosti samopoboljavanja koje se mogu upranjavati. Neke od njih su navedene u tabeli 28. Osmiljavanje igara i drugih grupnih naina za uenje geografije, istorije, prirodnih nauka, matematike ili umetnosti nee biti samo zabavno ve i nagraujue u godinama koje dolaze. Zadivljujue je koliko mnogo dece (kao i odraslih) voli da ui da kuva. U ovoj knjizi smo videli znaaj ishrane. Zajedniko porodino uenje kuvanja zdrave i ukusne hrane moe da bude jo jedan zadovoljavajui porodini dogaaj koji e takoe biti veoma praktian.
Tabela 28. Aktivnosti samopoboljavanja - Uite geografiju, istoriju (vae porodice), prirodne nauke, matematiku ili umetnost - Nauite da kuvate - Razvijajte zdrav hobi i srodne vetine - Poseujte biblioteku - Nauite da pletete, ijete, itd. - Nauite da rukujete novcem - Nauite da svirate neki instrument ili da pevate - Pretplatite se na neke dobre novine ili asopise
Neka deca danas odgovaraju tupim pogledom kada ih upitaju koji je njihov hobi. Za decu bez hobija se nije ulo pre nastanka televizije. Usmeravanje dece ka zanimljivim i zdravim aktivnostima koji se slau sa njihovim linostima i sklonostima nee samo stimulisati kreativnost, ve e proizvesti i trajno samopotovanje. Izgleda da postoje neiscrpni izvori u lokalnim bibliotekama koje bi deca trebalo da znaju da iskoriste. Kada vam deca postave pitanje na koje ne moete da odgovorite, odvedite ih u lokalnu biblioteku ne samo kako bi mogla da potrae odgovor, ve im pomognite na zanimljiv nain kako bi pronali odgovore na sopstvena pitanja. esto e se pronalaenjem odgovora na sopstvena pitanja ispoljiti mnogo razumnijih pitanja i biblioteka e postati zabavno mesto na kome se pronalaze odgovori. Pletenje se moe ugraditi u porodino naslee i tradiciju, i ovu aktivnost kao i ivenje mogu upranjavati i mladi i stariji. Deca kao i odrasli mogu lake da naue da sviraju na jednom ili vie muzikih instrumenata u domu bez televizora. Niz naunih istraivanja ukazuje da razvoj naroito klasinih muzikih vetina moe da povea inteligenciju kao i sposobnosti pamenja. O ovome se vie govori u 12. poglavlju o eonom renju mozga. Bez televizije imaete vremena da upranjavate fizike aktivnosti koje e ojaati um i telo. Neki predlozi su navedeni u tabeli 29.
Tabela 29. Fizike aktivnosti Netakmiarsko vebanje na otvorenom Odravanje bate Uestvovanje u dnevnim kunim poslovima Stvaranje udobnog i vedrog doma Pomaganje drugima; nudite svoje usluge
Iako takmiarske sportove treba u velikoj meri izbegavati zbog ranije naznaenih razloga, postoji obilje netakmiarskih sportova na otvorenom koji mogu da izgrauju izdrljivost, poveavaju fiziku spremnost i ukljuuju celokupnu porodicu. Odravanje bate moe da bude veoma korisno. Naoj sopstvenoj deci (predkolskoj) se moe dati poseban kutak bate za koji su u potpunosti odgovorni za pripremanje, saenje, odravanje, zalivanje i skupljanje plodova. Zapanjujue je videti koliko se mnogo ivotnih lekcija naui jednostavnim odravanjem bate. ak i mlaa deca mogu da uestvuju u dnevnim kunim poslovima. Na kraju svakog
233
bio daleko obrazovniji i zanimljiviji od iskustva uenja u koli koje je podstaklo razgovor. Vreme porodinog obroka moe da bude oputajue, ali takoe i vreme za obrazovanje. Dnevne duhovne posveenosti u vezi sa itanjem Biblije, bilo grupno ili pojedinano, mogu u velikoj meri da pojaaju moralni i duhovni aspekt ivota. Nai mali deaci su svesrdno uivali uei neke od duhovnih pesama. Njihovo pamenje strofa je u velikoj meri poboljano muzikom. itanje duhovne literature zajedno je ne samo prijatno ve izaziva razmiljanje i uvek pokree zanimljiv razgovor. Postoji mnogo razliitih zdravih naina aktivnosti, od kojih su neki navedeni u tabeli 31.
Tabela 31. Rekreativne aktivnosti Posetite lepe prirodne predele Kampovanje Poseta istorijskim mestima Odlazak na koncerte duhovne muzike Sluanje muzike Gledanje video snimaka o prirodi
dana, moja ena priprema listu dnevnih poslova koje nai deaci stari 5 i 4 godine treba da izvre narednog dana. Kada se probude, idu do kuhinje da bi videli za koje dnevne poslove su odgovorni tog dana, kao to je pomonik kuvara, postavljanje stola, pomaganje oko sudova posle obroka, bacanje smea, brisanje praine, rad u dvoritu i pospremanje igraaka; takoe mogu da budu ukljuene stavke kao to je muzika praksa, kola, itd. U vreme ovog pisanja, oni dobijaju etiri ili pet poslova dnevno koje treba da izvre. Svakog dana kada uspeno zavre svoje kune poslove bez prigovora ili prisiljavanja, dobijaju zvezdicu koja se stavlja ispod njihovog imena na friideru. Kada se skupi pet zvezdica dobijaju iznenaenje koje moe da predstavlja vreme od nekoliko asova u parku sa mamom u vonji bicikla, bojanka, posebna igraka, knjiga, itd. Iako postoji mnogo naina da se deca naue znaaju kunih poslova, znaajno je da se naue. Dom treba da bude mesto koje je udobno i s vremena na vreme dovoljno tiho kako bi omoguilo kreativno miljenje. uvanje deijih slika, kao i posedovanje slika prirode, koja se mogu prouavati i u kojima se moe uivati bez ometanja televizije, donee veliko zadovoljstvo. Doputanje deci da pomau u okviru svojih mogunosti u ureivanju stana stvorie dodatno interesovanje kod njih. Deca moraju da naue koliko je blagotvorno pomagati onima kojima je pomo neophodna. U svakoj zajednici postoje ljudi kojima je potrebna pomo. Pomaganje invalidima, koji ive sami, u kunim poslovima ili poslovima u dvoritu, kao i ukljuivanje mladih u zdrave projekte zajednice nauie decu da trae ta osveavajua i vredna iskustva. Provodite vreme u povezanosti sa porodicom u cilju razvijanja porodinih vrednosti. Neki od predloga u tabeli 30 mogu da budu od koristi.
Bez televizije u domu bie daleko lake rutinski upranjavati te rekreativne aktivnosti koje e verovatno biti i prijatne i ujedno vredne seanja.
Zakljuak
Nasilje e ostati ako se ne izvre neke drastine promene. Nisam pokuao da definiem celokupan opseg problema, niti da opiem sve neophodne promene za potpuno reavanje ovog drutvenog parazita. Meutim, verujem da moemo da uinimo mnogo kako bismo pomerili teite od rastueg problema nasilja linom posveenou na tri zadatka koja su naznaena na poetku poglavlja: - Izbegavanje supstanci koje menjaju svest, ukljuujui alkohol. - Preispitivanje vrednosti i usvajanje visokih moralnih principa. - U svoje slobodno vreme birajte zdrave aktivnosti koje istinski izgrauju karakter istovremeno izbegavajui aktivnosti povezane sa razvojem nepotrebne agresivnosti. Uz posveenost svih nas ovim zadacima, preokrenuemo trenutni trend poveanog nasilja, i okrenuti ga u smeru zaustavljanja njegove plime.
Tabela 30. Razvoj porodinih vrednosti - Koristite vreme obroka kao priliku za obrazovanje - Dnevna posveenost i prouavanje Biblije - Pevanje duhovnih pesama - Molitva i razgovor o duhovnim vrednostima - Zajedniko itanje
Kao dete, seam se da bi me otac pitao za veerom: ta si nauio danas u koli? To nije bio samo podsetnik o tome zato sam bio u koli, ve je obino pokretalo razgovor koji je
14. poglavlje
Stres bez potresa

Sagoreo. Preoptereen. Iscrpljen. Nadvladan. Koristimo mnoge rei kako bismo opisali ivotne napetosti koje odraavaju uticaj stresa na nae ivote. Zaista, u naem drutvu pritisnutom vremenom, malo ljudi uspeva da ne osea, bar ponekada, da se bori sa stresom. Napisano je hiljade knjiga i lanaka o pitanju stresa. Svi su oni, bez sumnje, pruili neke ideje kako reavati probleme povezane sa stresom. Meutim, uviam da veina ljudi ima veliku potrebu za odreenim veoma jednostavnim, osnovnim predstavama o stresu i kako ga poeti savlaivati. Zbog toga moja elja u ovom nije da se bavim stresom na celovit i iscrpan nain. Moj cilj je da pruim nain za razumevanje procesa stresa i da podelim neke kljune ideje za izlaenje na kraj sa stresom u sopstvenom ivotu. Namera nije da pruim sve najnovije uvide o tome kako stres moe da utie na nae zdravlje novi izvetaji izgleda dolaze svakodnevno. Malo je onih koji ne znaju da stres moe da potkopa njihovo zdravlje. Snani uzvik koji ujem je: Da, znam da stres utie na mene, ali ta mogu da uinim u vezi sa tim? Ovo poglavlje je osmiljeno da obezbedi praktine odgovore na to pitanje. Kada usvojite ove koncepte koji su izneti, morali biste da budete u stanju da izaete na kraj sa stresom na nov i konstruktivan nain. Stres utie na svaki aspekt naeg bia, i to je zdraviji na nain ivota, to emo bolje moi da kontroliemo stres. Primenjivanje sveobuhvatnog naina ivota koji se zastupa u ovoj knjizi e vam u velikoj meri omoguiti da vladate stresom u svom ivotu. Pre predstavljanja mera koje moemo da preuzmemo u kontroli stresa, prvo emo opisati ta stres jeste a ta nije, a zatim ispitati kako utie na nas fiziki, mentalno, drutveno i duhovno. Takoe emo razmotriti bolesti i druge smetnje koje mogu biti izazvane stresom. Tada emo biti spremni da razmotrimo naine za savladavanje stresa u svojim ivotima.
Razlikovanje stresa i stresora

U reavanju stresa, veina nas ve unapred ima dve stvari protiv sebe. Sam jezik koji tipino koristimo za opisivanje stresa umanjuje nau sposobnost da se bavimo njim na najefektivniji nain. Veina ljudi definie stres onim sa ime su suoeni problemima i brigama koje moraju da reavaju. Takvo razumevanje nas ini rtvama onoga to se odigrava oko nas. Meutim, velika koliina istraivanja ukazuje da nije ono sa ime moramo da se bavimo ve kako se bavimo sa tim ono to odreuje ozbiljnost stresa u naim ivotima. Jednostavno reeno, da bismo poeli da razumevamo najosnovnije aspekte stresa, moramo da shvatimo kljunu razliku: razliku izmeu stresora i stresa, kao to je prikazano u tabeli 1.1
Tabela 1. Stresori i stres
Pritisci spolja
Stres je va odgovor na stresore
Stresori oznaavaju spoljanje sile, koje predstavljaju probleme i brige sa kojima moramo da se bavimo u ivotu. Izraz stres oznaava odgovor osobe na te stresore. Neki primeri stresora su prikazani u tabeli 2. Prvi stresor na listi je dobro utvreno sredinsko zagaenje vazduha. Pretpostavimo da se preselite sa sela u veoma zagaeni grad. Tabela 2. Primeri stresora Zagaenje Krajnji rokovi Vruina Preoptereenost Porodini odnosi Finansije Smrt Bolesti
STRES BEZ POTRESA
235
Slika 1. Pritisak na poslu i radne sposobnosti
Radna sposobnost
Visoka Optimalni pritisak na poslu Neodgovarajui pritisak na poslu Dodatni pritisak na poslu Preoptereenje na poslu
Skoro trenutno ete poeti da kaljete kao specifini fiziki odgovor na fiziki stresor zagaenja vazduha. Vidimo da stresori utiu na sve aspekte naeg bia. Pored fizikih stresora, postoje i mentalni stresori. Oni mogu biti u obliku rokova ili novanih problema. Drutveno okruenje iznosi svoj deo stresora; mogu da se javljaju kod kue, u koli, na poslu, ili u susedstvu. Takoe postoje duhovni stresori. Oni naroito nastaju kada se nae spoljane okolnosti ili unutranje odluke sukobljavaju sa naim ciljevima, vrednostima ili religijskim uverenjima.
Premali pritisak na poslu
Nizak Niska
Visok
Pritisak na poslu
Dobri i loi stresori

Pogreno popularno miljenje je da su svi stresori loi. Neki mogu da budu dobri sami po sebi, ali mogu da izazovu lo odgovor. Na primer, jednom sam uo istinitu priu o eni koja je umrla kada joj je uruena velika nagrada na lutriji. Njen stav je bio u potpunosti pozitivan, ali je stresni odgovor bio smrtonosan. Drugi ei radosni dogaaji mogu da budu znaajni stresori. Porodini odnosi, iako mogu da budu zdravi i prijatni, mogu da prolaze kroz periode stresa. Razmotrite porodino venanje. Pripreme za dan venanja proizvode intenzivne stresore za sve koji su blisko ukljueni. Zaista, iskustvo venanja je primer radosne prilike koja je ujedno i stresna. Drugi primer je stres povezan sa dolaskom novog deteta u porodicu.
Slabe radne sposobnosti Prihvatljive radne sposobnosti Maksimalne radne sposobnosti
Koristi od stresa
Neki odgovori na stres mogu da budu korisni. Iako veina razmilja o stresu kao neem negativnom, dr Seli (Selye) je uvideo i dobar i lo tip stresa. Sili je definisao potres kao stres koji je tetan ili neprijatan,2 dok je stres koji rezultuje prijatnim ili zadovoljavajuim iskustvima nazvao eustres.3 Dr Filip Rajs (Phillip Rice) je istakao da eustres moe da pobolja na oseaj svesnosti, unapredi budnost, i moe da pobolja sposobnosti. Njegovi primeri su stres pri sportskom takmienju, pozorinom izvoenju ili venanju.4 Ovu vezu su prvi put objavili 1908. godine, R. M. Jerkes (R. M. Yerkes) i D. D. Dodson (J. D. Dodson).5 Jerkes-Dodsonov zakon ili kriva opisuje odnos izmeu stresa i radnih sposobnosti. Njihova kriva je prilagoena i ilustrovana na slici 1. Jerkes-Dodsonov grafikon poredi pritisak na poslu i radne sposobnosti. Umesto pritiska na poslu mogli bismo podjednako lako da stavimo izraz stresor. Bez obzira na izraz koji koristimo, pritisak na poslu moe da utie na radne sposobnosti na negativan ili pozitivan nain. Na
krajnjoj levoj strani grafikona na kojoj je pritisak na poslu nizak, radne sposobnosti su takoe niske. Osoba nije dovoljno podstaknuta da bude veoma produktivna. Kreui se udesno, kako pritisak na poslu i podstaknutost rastu, radne sposobnosti takoe rastu dolazei do maksimalne vrednosti. To je oznaeno kao optimalni pritisak na poslu. Kada osoba dostigne taj optimalni nivo sposobnosti, dodavanje pritiska e prouzrokovati da se radne sposobnosti umanjuju. Na kraju, veoma visok pritisak/visoko stresno okruenje rezultuje krajnje siromanim radnim sposobnostima. Ako je cilj maksimalna delotvornost, ni prekomeran, niti mali pritisak nisu optimalni. Ta opaanja ilustruju da su, suprotno popularnom miljenju, stres i stresori neophodni elementi u naim ivotima. U stvari, oni su neophodne komponente efikasnog, korisnog, produktivnog i zadovoljavajueg ivota. Ovi uvidi obezbeuju objanjenje za osobe koje izgleda napreduju, suoene sa mnogo spoljanih pritisaka. Ne samo da su produktivne i pozitivne, ve se takoe ne razboljevaju i imaju zdrave odnose sa drugim ljudima. U ivotu, svako od nas ima sopstvenu Jerkes-Dodsonovu krivu. Nekima je potreban veliki radni pritisak, izazov ili stres, kako bi ostvarili optimalni nivo radnih sposobnosti. Taj isti nivo stresa bi nadvladao druge. Svejedno, princip je isti za sve. Svako od nas postie najbolje rezultate uz odreeni nivo stresa. Premalo ili previe stresa je kontraproduktivno. Odreeni nivo stresa je takoe neophodan u naim drutvenim meuodnosima i drugim aspektima naih ivota. Ne bismo eleli da izbegnemo pritiske i stresove ivota. Oni obezbeuju motivaciju i pomau nam da ostvarimo
236
vie nego to bismo inae ostvarili. Svima nama je potrebno da imamo dobre razloge da ujutru ustanemo. Ako su nai mehanizmi za izlaenje na kraj sa stresom nedirnuti, esto emo moi da podnesemo i ak da napredujemo pri veem pritisku i da postanemo efikasniji i produktivniji. Jedan od ciljeva ovog poglavlja je da ponudimo monije mehanizme za izlaenje na kraj sa stresom. To moe da dopusti itaocima da podnesu vie stresora, tako da e poveanje stresa raditi za njih, a ne protiv njih. Kao to je Rajs to izneo: Cilj upravljanja stresom nije da se stres u potpunosti odstrani, ve da se kontrolie kako bi optimalan nivo probuenosti bio prisutan.6
Navedite svojih deset glavnih stresora

Mnogi ljudi danas pate od uticaja stresa u svojim ivotima i potrebna im je pomo u izlaenju na kraj sa njima. Jedan nain na koji sam pokuao da pomognem je voenje seminara za kontrolu stresa. Moj tipini okvir je da se susretnem sa grupom jedno vee sedmino u roku od osam sedmica. Na prvom sastanku upitam sve prisutne da navedu svojih deset glavnih stresora. Razlog za to je jednostavan. Sam prvi korak u uenju izlaenja na kraj sa stresom je prepoznavanje znaajnih stresora u svom ivotu. Uvianje da stresori i stresni odgovor nisu identini je kljuno za objektivno ispitivanje stresora u ivotu. Oni sa fatalistikim stavom da su moni stresori nesavladivi su skloniji da negiraju prisustvo samih stresora koji se moraju utvrditi i reavati. Na primer, ako mislim da e loe postupanje prema meni prouzrokovati da se razbolim, onda je verovatnije da u negirati da loe postupanje postoji umesto da ga prihvatim i da pokuam da izaem na kraj sa njim. Sa druge strane, ako uvidim da je moj odgovor na stresore u velikoj meri lini izbor, onda u moi da priznam da stresori postoje i da reavam probleme na konstruktivan nain. Mnogi ljudi nisu izvrili procenu primarnih stresora u svom ivotu. Utvrivanje deset vodeih stresora otvara put planiranju procesa za njihovo savladavanje. Podstakao bih svakog itaoca da zapie svoje znaajne stresore. Izazov u vrenju ove vebe je da se primeni ono to smo do sada videli, to jest, stresori nisu samo mentalna iskuenja koja nas navode da se oseamo pod stresom. U njih spadaju fizike bolesti i drutveni odnosi. Poznato je da je smrt bliskog lana porodice jedan od najveih stresora za prosenu osobu i moe da ima dugorone
posledice. ak i relativno obini fiziki izazovi kao to je temperatura mogu da budu stresni u obliku prekomerne hladnoe ili vruine. U tom sluaju, uvianje da ivite u klimi koja predstavlja znaajan stresor za vas moe da predstavlja prvi korak u promeni ka drugaijem nainu rada, sprovoenju razliitih ivotnih rasporeda ako ostanete u toj klimi. Zapamtite da takoe ukljuite dobre stresore. Finansije, bilo u siromatvu ili bogatstvu, mogu da budu stresori. Osobe ogranienih sredstava esto navode finansije kao znaajne stresore. Meutim, bogati ljudi mogu da smatraju da su za njih finansije jo vei stresori. Mogu da oseaju vei pritisak u odreivanju ta da ine sa svojim novcem, kako da ga investiraju i kako da ga sauvaju da se ne rasipa. Drugi postaju zaraeni neprestanim strahom od vraanja na prethodno stanje siromatva. Govoriemo o vaoj listi deset stresora u sledeem odeljku.
Tri progresivna odgovora na stresore

Na odgovor na svaki od ovih stresora predstavlja delom opti odgovor koji se javlja kao rekacija na sve tipove stresora.7 To je ono to je pionir u istraivanju stresa, dr Hans Seli oznaio kao opti adaptacioni sindrom. On je izneo gledite o onome to se deava osobi kada je izloena stresoru. Iako su mnogi teoretiari stresa nadmaili Selijeve uvide, njegova opaanja obezbeuju dobar opti pregled procesa stresa. Po Selijevim opaanjima, reakcija osobe na novi stresor je predvidiva i progresivna, prolazei kroz tri stupnja, kao to je ilustrovano u tabeli 3.8
Tabela 3. Reakcije na stresore Faza 1 - Alarmna reakcija Faza 2 - Stanje otpora Faza 3 - Stupanj iscrpljenosti
Dok istraujemo ove reakcije, upitajte sebe da li moete da vidite bilo koju od njih u sopstvenom ivotu. Naroito razmotrite bilo kakvu povezanost izmeu stresora na svojoj listi i tih faza. Pratei iri opis procesa stresa, morali biste da budete u stanju da utvrdite koliko vam je vano da savladate stresore u svom ivotu. Prva faza je alarmna reakcija. To je poziv na oruje tela i nekada se naziva akutni ili trenutni odgovor na stres. Fiziki simptomi obino preovladavaju u ovoj prilino kratkoronoj fazi. Ako se stresori nastave, a osoba je u stanju da izae na kraj sa njima, dolazi do
STRES BEZ POTRESA
237
ki borite sa stresorom ili da pobegnete od njega. Va krvni pritisak raste kako se stopa sranog rada i snaga pumpanja poveavaju. Te promene dozvoljavaju vei dotok krvi do vaih miia kako bi oni mogli biti aktivni u fizikom odgovoru bilo borbe bilo beanja od stresora. Dok se dotok krvi poveava ka miiima koji moraju da budu aktivni, dotok krvi do drugih organa se smanjuje. Poto va crevni sistem i bubrezi mogu da funkcioniu dugo vremena uz umanjen dotok krvi, telo smanjuje dotok krvi do tih oblasti kako bi vie krvi bilo dostupno za aktivne miie. Zenice se ire ili otvaraju kako bi primile vie svetla. Bronhije se takoe otvaraju i dozvoljavaju veu razmenu vazduha u pluima. (Vie kiseonika e, naravno, poboljati fizike sposobnosti.) Miina snaga se poveava. eer se oslobaa iz jetre i celokupni metabolizam se stimulie. ak je i mentalna aktivnost ubrzana. Koliko god bi takva alarmna rekacija bila od pomoi u suoavanju sa tigrom, mnogi stresori u naim ivotima ne zahtevaju takav fiziki odgovor. Aktivacija faze 1 moe u stvari da bude kontraproduktivna ako je stresor kranji rok, finansijski pritisak ili izazov u porodinom ivotu. Telo se sprema za aktivnost, ali fiziki odgovor nee biti od koristi. Iako se mentalna aktivnost poveava pod akutnim efektima stresa, um moe u stvari da bude manje skoncentrisan na donoenje inteligentnih odluka. U stvari, um esto ima vie problema kada stresor due opstaje i kada izvori za reavanje problema poinju da se smanjuju. U kasnim stupnjevima druge faze moete da ponete da zapaate neke od zabrinjavajuih mentalnih efekta stresa. Slino tome, pod dugoronim efektima stresora, esto se razvijaju problemi u vaim drutvenim odnosima. esto su ti tetni i drutveni efekti blisko povezani.
druge faze. U toj fazi, osoba se opire stresoru. Akutne promene telesnih funkcija u prvoj fazi su do ovog trenutka uglavnom razreene i osoba esto izgleda kao da dobro izlazi na kraj sa stresorima. Oni koji su sposobni da se bore sa stresorom mogu da ostanu na ovom stupnju u zdravom stanju pruanja otpora. U suprotnom, dok se opire stresoru dolazi do trokova. Troi se energija dok se osoba bori sa stalnim prisustvom stresora. Takva faza moe da traje dui period vremena; kako taj stupanj napreduje, izlaenje na kraj moe da bude sve tee, i mentali i socijalni efekti stresa mogu da izbiju na povrinu. Novi fiziki odgovori takoe mogu da se jave. Ako stresor nastavlja sa svojim prisustvom, moe na kraju da uvede osobu u treu fazu, iscrpljenost. Kada se jednom doe u ovu fazu, ako stresor i dalje postoji, bolest ili ak smrt mogu da budu neizbeni.
Odgovori tela na iznenadne stresore

Prilikom iznenadnog izlaganja stresoru, telo automatski reaguje i prouzrokuje mnoge istovremene fizike efekte tokom prve faze. Ti efekti su osmiljeni da pomognu u borbi za stresorom. Ilustrujmo kako ti efekti slue tako monoj svrsi zamiljajui situaciju u kojoj ste suoeni sa stresom. Pretpostavite da itate ovu knjigu u spavaoj sobi, i odjednom zapazite odraslog tigra pored vaeg kreveta. Surova ivotinja se oigledno pojavila niotkuda, i sada rei na vas, gledajui vas kao da liite na dobar obrok. To je veoma nerealna ilustracija, ali grafiki ilustruje stresor. Trenutak poto ste zapazili tigra vae telo ulazi u stanje alarma uz niz fizikih promena. Te promene su rezultat dalekosenih efekata nervnog sistema, zvanih aktivacija simpatikog nervnog sistema. Neke od promena su navedene u tabeli 4.9 Ovi odgovori su esto oznaeni kao bori se ili bei odgovor spremajui vas ili da se fiziTabela 4. Fiziki efekti iznenadnog stresora - Poveani krvni pritisak - Poveana stopa sranog rada - Pojaane srane kontrakcije - Povean tok krvi ka aktivnim miiima - Smanjeni dotok krvi do oblasti kojima nije potrebna brza aktivnost kao to su bubrezi i creva - Rairene zenice - Rairene bronhije - Poveana miina snaga - Otputanje glukoze iz jetre - Pojaana mentalna aktivnost - Poveana stopa metabolizma
Mentalni i drutveni odgovori na prisutni stresor

Dr Filip Rajs je opisao mentalne i drutvene efekte dugotrajnog stresa povezanog sa poslom.10 Njegova zapaanja su uglavnom primenjiva na bilo koji prisutni mentalni stresor. Njegovi opisi mentalnih i drutvenih efekata takvog stresa u prilagoenom i izmenjenom obliku su predstavljeni u tabelama 5 i 6. Oigledno je da due izlaganje stresoru moe da proizvede niz mentalnih i drutvenih efekata. Svesnost o itavom nizu naina na koje stres moe da uzme svoj danak nam moe pomoi da imamo vie razumevanja kada smo
238
Tabela 5. Mentalni efekti prisutnog stresora - Mentalni zamor uz gubitak spontanosti i kreativnosti - Zbunjenost, ukljuujui zaboravnost i potekoe u donoenju odluka - Teskoba, ukljuujui oseanje panike - Napetost, frustracija, razdraljivost, bes i ozlojeenost - Depresija - Oseaj sopstvene nie vrednosti - Smanjeno intelektualno funkcionisanje - Dosada
Tabela 6. Drutveni efekti prisutnog stresora - Odugovlaenje, izbegavanje znaajnog posla i kunih odgovornosti - Nedostatak brige prema drugima i rezultujue propadanje meusobnih odnosa - Smanjena efektivnost u komunikaciji, ukljuujui nesposobnost da se drugi sasluaju - Emocionalna preosetljivost sa tenjom da se reaguje preterano prema drugima, ili oseanje izolacije i otuenosti uz tenju ka potiskivanju oseanja i ak povlaenju - Gubitak kontrole, preka narav, agresivnost - Pojaana sklonost ka preuzimanju rizika, ukljuujui kockanje - Poveana upotreba droga i zloupotreba drugih supstanci
ju vakcinisani od duhovnih potresa zbog sistema verovanja koji usvajaju. Poto sam ja biblijski religiozan, veina mog iskustva sa snanim duhovnim sistemima verovanja dolazi sa biblij-ske take gledita. Zapazio sam da postoje neke osobe koje nikada ne izgledaju potresene bez obzira sa ime su suoene. Uopteno, usvojili su biblijske principe kao to su: A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro. (Rimljanima 8,28) ak i kada se stvari koje izgledaju loe dese takvim osobama, oni veruju da e to na kraju dovesti do neeg dobrog. Sa druge strane, postoje ljudi, ukljuujui one koji se izjanjavaju da su biblijski religiozni, koji su usvojili druge duhovne principe, a koji nisu ni od pomoi, niti su biblijski. Jedan od takvih principa je takozvana doktrina napretka. Ona ui da ako je osoba dovoljno dobra (ili ima dovoljno vere), onda e on ili ona imati koristi kao to su finansijski napredak ili izleenje od bilo koje fizike bolesti. Kada duhovni sistem ne moe da ugradi potekoe u pozitivan pogled na ivot, hronini stres moe da proizvede neke uznemiravajue duhovne efekte. Neki primeri su navedeni u tabeli 7.
Tabela 7. Duhovni efekti prisutnog stresora Dovoenje u pitanje svojih vrednosti i vere Gubitak smisla i svrhe ivota Krivljenje Boga za probleme Naputanje vere Pokuaj pronalaenja reenja nezavisno od Boga i religije
mi ili ljudi bliski nama suoeni sa prisutnim efektima stresa. Svi mentalni i drutveni efekti stresa predstavljaju crvene zastavice koje se moraju tumaiti kao indikatori da bi faza 3, stupanj iscrpljenosti, mogao neizbeno da usledi. U stvari, neka od dramatinijih ispoljavanja koja sam istakao kao to su depresija, ili gubitak kontrole, mogu ak da ukazuju da je trea faza dostignuta. U takvim sluajevima, neophodna je brza akcija za efikasno izlaenje na kraj sa stresorima. Ako se naete u takvoj situaciji, paljivo razmotrite svojih deset glavnih stresora. Morate da se pozabavite tim oblastima to je pre mogue.
Duhovni odgovori na prisutan stresor

Verovatnoa uspenog izlaenja na kraj sa prisutnim stresorima moe biti znaajno poveana snanom duhovnom osnovom u neijem ivotu. Naalost, dugotrajan stres moe takoe da nakodi naim duhovnim osobinama. Zaista, ne samo da stres utie na nau fiziku, mentalnu i drutvenu prirodu, ve stres takoe moe da utie i na duhovnu dimenziju naeg karaktera. Zanimljivo je zapaziti da neki ljudi izgleda-
Onaj koji veruju da e Bog uvek spreavati nesree mogu da imaju potekoa koje mogu da prouzrokuju da ponu da dovode u pitanje svoje vrednosti i veru. Ako je njihova religija bila glavni uticaj u davanju smisla i svrhe njihovim ivotima, onda takvo dovoenje u pitanje obino dovodi do gubitka kritinih emocionalnih branika. Njihova vera se moe kriviti ili napustiti pri suoavanju sa samim potekoama koje je trebalo da sprei. Onda se moraju potraiti reenja van duhovnog okvira koji su nekada usvajali. Ironino je da to moe da bude veoma zdrav, iako potresan proces. esto se radi o tome da znaajni duhovni potresi ukazuju na pogrean sistem verovanja i potrebu da se ponovo procene pretpostavke duhovnih ubeenja. Kroz takav proces, mnogi su izali iz potekoa sa jaom i istrajnijom verom. Jedan od klasinih primera za to se pronalazi u 73. Psalmu. Tu pisac Psalama opisuje kako je bio izloen doktrini napretka i iskusio veliki stres dok je prolazio kroz potekoe dok
STRES BEZ POTRESA
239
bude sigurna u bilo kom odreenom sluaju da je bolest prouzrokovana stresom ili da je stres uopte bio faktor u prouzrokovanju bolesti ili ometanju oporavka od bolesti. Meutim, video sam odreene sluajeve u kojima postoje definitivne naznake koje ukazuju na stres kao na uzrok bolesti. Video sam druge sluajeve u kojima je stres izgleda bio jedan od nekoliko uzroka, i opet druge u kojima je stres izgleda spreavao oporavak od bolesti. Sa druge strane, video sam pacijente sa kardiovaskularnim bolestima na primer, a stres izgleda nije bio ukljuen u to. Klasian primer za to je osoba koja u svim pogledima vodi ivot sa niskim stresom, a ipak pui, ne veba i jede nezdravo. Infarkt moe da se javi usled oiglednih razloga, bez vidljivog ukljuenja stresa. Mnogo puta poto se utvrdi infarkt, pacijent pita: Da li je stres to prouzrokovao? Ja odgovaram da stres moe da doprinese infarktu. Takoe, istiem da i kada stres predstavlja faktor, obino ne deluje sam. Tipino, prostoje drugi faktori koji lee u osnovi kao to su delimino blokirane arterije, nezdrava ishrana i moda povieni krvni pritisak i/ili povieni holesterol. Nekontrolisani bes ili neke druge reakcije prouzrokovane stresom mogu da izazovu infarkt. Meutim, nije verovatno da bi takav emocionalni odgovor prouzrokovao infarkt da su srane arterije bile bez blokada holesterolom. Poznato je da stres utie na mnoge bolesti. Glavne su navedene u tabeli 8 u levoj koloni.11 Video sam mnogo sluajeva sranih oboljenja i raka kod osoba koje su bile suoene sa velikim stresovima u ivotu. Utvreno je da posle smrti voljene osobe preiveli suprunik ima vei rizik od infarkta, naroito u roku od 6
Tabela 8. Bolesti povezane sa stresom
su bezumni ljudi napredovali. On opisuje svoj veliki duhovni potres sledeim izrazima: Kipljae srce moje i rastrzah se u sebi. Meutim, njegovo dovoenje u pitanje je prouzrokovalo da on preispita svoju veru. Dok govori o Boijem otkrivenju u svetinji, on uvia novu dimenziju ka Boijem karakteru i veri. On pie: Dok najposlije uoh u svetinju Boiju, i doznah kraj njihov. On zatim shvata kako pravedni Bog moe da dopusti da bezumni ljudi napreduju u ovom ivotu, i kako neko sa verom kao to je on moe da pati. Njegov teret je podignut i on zavrava Psalam uz zahvalno slavljenje Boga. Mislim da je ovaj Psalam veoma zanimljiv jer oslikava nekoga ko, zbog stresa, dovodi u pitanje svoju veru u Boga, ali nije odustao od nje. Osoba je samo odbacila pogrene delove u svom verovanju. Tragedija je da mnoge osobe (naroito, ali ne iskljuivo, mlae osobe) imaju pogreno shvatanje o Bogu i uenjima Biblije. Kada imaju probleme, odbacuju svoju veru umesto da slede primer pisca Psalama. Kada bi ponovo istraili svoju veru u svetlu Boijeg otkrivenja iz Biblije, to bi moglo da podstakne odbacivanje bivih pogrenih shvatanja Boga, mogli bi da pronau odgovore na najdublje probleme ivota. Duhovno obeshrabrenje koje nastaje od dugotrajnog stresa pokazuje da osoba ne izlazi dobro na kraj sa njim na duhovnom nivou. To je pokazatelj potrebe za viom silom koja moe da ugradi nesreu u zdravo gledite na duhovni ivot.
Fizioloka oteenja usled dugotrajnog stresora

Ve smo ispitali fizike efekte iznenadnog stresa. U vezi sa dugotrajnim delovanjem stresora koji proizvodi ozbiljan, dugotrajni stres, drutveni, mentalni i duhovni efekti su esto najvidljiviji. Fiziki efekti stresa mogu da se odvijaju nevidljivo, ispod povrine, samo da bi eksplodirali u aktutnu bolest ili dramatian dogaaj koji ugroava ivot. Neki od ovih hroninih efekata su povezani sa slabljenjem imunog sistema. Drugi mogu da imaju veze sa ubrzanjem ateroskleroze (otvrdnjavanje arterija). Postoje mnoge naznake da hronini stres moe da prouzrokuje bolest, da predstavlja faktor u pogoravanju postojee bolesti, ili da oteava oporavak od bolesti. Meutim, ne postoje nauna merenja, kao to je ispitivanje krvi, koja mogu da potvrde ili izmere nivo stresa kod osobe. Svi indikatori nivoa stresa su subjektivni. Kao rezultat toga osoba nikada ne moe da
Stres utie na otpoinjanje, leenje ili oporavak od sledeih bolesti i stanja:
Glavne bolesti
- Kardiovaskularne bolesti (npr. bolest sranih
arterija i log)
Druge bolesti
- Stanja povezana sa miiima (npr. glavobolje
usled napetosti, bolovi u telu) - Alergije (astma, koprivnjaa, polenska groznica)
Rak Depresija Angina pektoris Diabetes mellitus Tubekuloza Reumatoidni artritis Hipertenzija irevi Sida
- Predmenstrualni sindrom napetosti - Bradavice - Svrab koe - Gubitak kose - Kosa sedi, perut - Giht - Herpes
240
meseci od gubitka.12 Slino tome, u kontekstu gubitka, kod preivelog suprunika se moe razviti smrtonosni rak verovatno zato to je stres oslabio njegov ili njen imuni sistem. Najobimnije istraivanje koje sam ja pronaao po ovom pitanju je pratilo preko 1,5 milion venanih osoba u Finskoj u toku 5 godina.13 Istraivai su zakljuili: Rezultati se slau sa hipotezom da je poveana smrtnost posle smrti suprunika delom prouzrokovana stresom. Dijabetes je ponekad tee kontrolisati kod pacijenata pod stresom.14 Verovatnije je da e se infektivne bolesti kao to su tuberkuloza rairiti i dominirati nad telom ako je imuni sistem slab; takav oslabljeni imunitet se moe javiti ako pacijent nije u stanju da se izbori sa stresom.15 Pored velikih bolesti, i druga oboljenja su povezana sa stresom. Ona su navedena u desnoj koloni na slici 9. Ne morate da budete pod prevelikim stresom kako biste dobili bilo koje od ovih oboljenja. Meutim, stres izgleda dovoljan kako bi poveao rizik od ovih stanja ili bar ubrzao njihovo ispoljavanje kod onih koji su genetiki ili sredinski predodreeni.
stresa. Sve to navodi na pitanje: ta moemo da uinimo u vezi sa tim? Kako moemo da stavimo stres pod kontrolu? Ostatak poglavlja iznosi neke kljune, a ipak zanemarene koncepte za kontrolu stresa koji mogu da unaprede va nain izlaenja na kraj sa stresorima u ivotu.
Osam kljueva za uspenu kontrolu stresa

Postoji mnogo tehnika koje mogu pomoi u borbi sa stresom. Meutim, ja sam utvrdio 8 kljunih mera za kontrolu ili upravljanje stresom, za koje verujem da se ne koriste dovoljno, ali su od sutinskog znaaja u pomaganju u borbi sa stresorima. Pregledajte listu 10 vodeih stresora za koju sam vas ranije ohrabrivao da je napiete. Sa ovim stresorima na umu razmotrite mere kontrole koje su ovde predstavljene. Razmislite da li moete da utvrdite naine za korienje tih mera u reavanju svojih najznaajnijih stresora.
Zdrava prilagoavanja
Prva kljuna mera za kontrolu stresa je ono to ja nazivam zdravo prilagoavanje. Da bih to ilustrovao, razmotrite sledeu situaciju: spavate nou pored otvorenog prozora, i budite se u etiri ujutru jer vam je hladno to je fiziki stresna situacija. Kakve su vae mogunosti? Jedna je da ustanete i da uzmete jo jedno ebe. Druga je da ukljuite grejanje. Trea mogunost je da ustanete i zatvorite prozor. etvrta bi bila da prvo zatvorite prozor, a zatim se obuete i pripremite za dnevni posao naroito ako ste sasvim budni i oseate se osveeni. Ako izaberete poslednju mogunost, stresori su se moda zapravo preokrenuli u prednost. Ako ste zaista imali odgovarajui san, stresori su radili za vas umesto protiv vas. Ustajete ranije i ostvarujete vie nego to biste inae uradili. Na kraju, to ustajanje u etiri sata ujutru vam je verovatno pomoglo da se oslobodite stresa. Pomoglo vam je da otklonite potencijalne stresore: moda ste platili neke raune, oistili kuhinju, ili zavrili projekat koji ste sa posla doneli kui. Iako bismo mogli da razmatramo vrednosti svake od 4 razliite mogunosti za reavanje problema hladne sobe, sve one u stvari predstavljaju primere zdravog prilagoavanja. U svim tim scenarijima reili ste problem stresora i nastavili sa ivotom. ta bi onda bila ilustracija nezdravog odgovora? Jedan primer bi bio pokuaj da se stresor ignorie, da se nastavi leanje u krevetu i da osoba pokua da se ponovo uspava.
Depresija usled prisutnog stresora

Jedan od mojih naroitih razloga za zabrinutost predstavlja veliki porast broja sluajeva depresije koji sam primetio tokom svoje lekarske prakse. Drugi lekari izvetavaju o slinom porastu.16 Neke injenice o depresiji su navedene u tabeli 9.
Tabela 9. Depresija je u porastu 1. Broj ljudi kod kojih se razvija depresija se irom sveta stabilno poveava od 1915. godine. 2. Bolest izgleda pogaa u ranijem dobu. 3. Velike epizode depresije se sada esto javljaju do 25. godine. 4. Sveukupan rizik od depresije je vremenom porastao.
Prve epizode velike depresije su se istorijski javljale u srednjem dobu. Sada esto vidimo te prvobitne epizode sa 25 godina starosti ili manje. tavie, oni koji su trenutno u srednjem dobu izloeni su veem riziku od doivljavanja velike depresije sada nego u prethodnim generacijama. Koji su razlozi za taj porast? Neki su ukazali da postoji vie razloga za depresiju u naem drutvu. Drugi su tvrdili da je danas manje ljudi razvilo odgovarajue mehanizme za izlaenje na kraj sa stresom. Do sada smo ispitali neke od rairenih fizikih, mentalnih, drutvenih i duhovnih efekata
STRES BEZ POTRESA
241
sindroma opteg prilagoavanja sa sve slabijim rezervama mehanizama za izlaenje na kraj sa stresom. U isto vreme, vae rezerve se dalje osipaju agensom korienim za beanje. Na primer, alkohol teti eonom renju mozga u kome se zasnivaju donoenje odluka i konstruktivnih reenja. Sa druge strane, gledanje televizije, ak i u svom najuzvienijem obliku, oduzima vreme od aktivnosti kao to su vebanje koje bi moglo da pojaa vae rezerve za izlaenje na kraj sa stresom ili za umanjivanje stresa.
Takav pristup moe da vas dovede do toga da drhtite i da vas frustrira tako da se ne moete uspavati. Poruka je da je ignorisanje stresora retko zdrav odgovor. Meutim, kada se suoimo sa naizgled nadmonim stresorom (naroito na socijalnom, mentalnom ili duhovnom nivou), ponekad je najbolja mogunost koja je vidljiva ignorisanje stresora. Moemo biti pod tolikim stresom da ne vidimo konstruktivne mogunosti. Ignorisanje prisustva stresora moe da nam pomogne da preemo sa stanja alarma na stanje otpora u kome zatim moemo konstruktivnije da razmatramo naine za prilagoavanje. Postoje drugi nezdravi naini za izlaenje na kraj sa stresorima. Jedan primer u naem scenariju hladne sobe bi bio beanje. Primenom ove tehnike se moete nai kako drhtite u etiri sata ujutru dok zovete svoju nacionalnu putniku agenciju koja radi 24 sata dnevno i rezerviete mesto za sledei let za Havaje. Dok ste na plai na Havajima moe da izgleda da je stresor radio u vau korist. Pobegli ste hladnom vremenu i uivate na Havajima. Meutim, kada se vratite kui i vidite da je prozor i dalje irom otvoren, da je u vaoj spavaoj sobi sneg i da su cevi u kupatilu zamrznute, shvatiete da je trebalo da reite problem stresora zatvarajui prozor pre odlaska. Pored toga, kada vas otpuste sa posla zbog neodobrenog odsustva i kada dobijete raun sa puta, pojavie se jo stresa. Beanje nije optimalan nain za odgovor na stresor; nekada moe skupo da vas kota. Meutim, to moe da bude jedina strategija koju neko uvia za kupovanje vremena pri suoavanju sa nadmonim stresorom. Mnogi vide beanje kao proirenje ignorisanja stresora. Kada mentalno ignoriete stresor, posledica je da ostajete u sredini u kojoj ste suoeni sa stresorom ne reavajui ga. Stresor nastavlja da deluje na vau fiziologiju bez obzira koliko mislite da ga uspeno ignoriete. Kada fiziki beite iz sfere uticaja stresora, vae telo moe da dobije odreeni predah. Put na Havaje to ilustruje. Ipak, ako je beanje impulsivno, moe da ima visoku cenu. Meutim, beanje se uglavnom deava na mentalnom nivou i, zaista, predstavlja produetak ignorisanja stresora. Osoba ostaje u prisustvu stresora, ali se okree umnom beanju kako bi zaboravila na njegovo prisustvo. Takvo beanje moe da bude toliko razliito i da se kree od gledanja televizije ili uzimanja alkoholnog pia. Ovaj tip beanja je gori od uzaludnog pokuaja da se stresor ignorie. Poto ste jo uvek u domenu stresora, vae telo nastavlja da prolazi kroz stupnjeve
Zdrav nain ivota

Drugi kljuni mehanizam za izlaenje na kraj sa stresom je zdrav nain ivota. to vae telo efikasnije funkcionie, to ete bolje moi da koristite izvore mehanizama za izlaenje na kraj sa stresom koji su vam neophodni. Drugaije reeno, zdravo telo i um vam daju prednost u izlaenju na kraj sa stresom sa kojim ste suoeni. ak iako ste izloeni stresorima koje jo uvek niste uklonili ili na koje se jo uvek niste prilagodili, bolje zdravlje e vam pomoi da se zatitite u toku duih vremenskih perioda od nekih efekata stresa koji tete zdravlju. Jedan od kljunih elemenata zdravog naina ivota je pravilna ishrana. Dosledan plan ishrane koji opisujem tokom ove knjige je program za opte poboljanje zdravlja. Iste osnovne vodilje koje pomau u spreavanju sranih oboljenja i raka takoe mogu da pomognu u poveanju nivoa energije (vidi 9. poglavlje o melatoninu), poboljaju mentalnu jasnou (vidi 12. poglavlje o eonom renju), i da tako poboljaju sposobnost osobe da se bori sa ivotnim stresorima. Govorimo o tome na vie naina tokom cele knjige; detaljno ponavljanje ovde nije neophodno. Dovoljno je rei da korienje namirnica iskljuivo iz biljnih izvora obezbeuje optimalnu ishranu koja e pomoi osobi da se najefektivnije bori sa stresom. Takoe se uvajte preraenih namirnica ak iako su iz biljnih izvora. Na primer, izbor preraenih itarica umesto integralnih (kao to je belo brano umesto brana od integralne penice), uskrauje vam optimalnu meavinu vitamina i minerala koji se nalaze u prirodnom biljnom proizvodu. Jo jedna kljuna komponenta zdravog naina ivota je redovno vebanje. Medicinska literatura navodi da je redovno fiziko vebanje veoma korisno za mentalno zdravlje i kontrolu stresa.17 Izgleda da redovno umereno vebanje takoe pomae imunom sistemu, pomaui sasvim shvatljivo i uklanjanju slabljenja imuni-
242
teta povezanim sa stresom.18,19,20 Kada su moji pacijenti pod velikim stresom, nalaem im da usvoje program redovnog aerobnog vebanja. Svakodnevno ustro hodanje na sveem vazduhu u toku 45 minuta, ili tranje, plivanje, ili pak vonja bicikla se pokazuju veoma zdravim. U roku od jedne nedelje obino izlaze na kraj sa stresom daleko bolje. U stvari, mnogi moji pacijenti su mi rekli da je dnevno vebanje jedna od najkorisnijih preporuka za olakavanje stresa koje sam im ikada dao. Pored ishrane i vebanja postoji jo mnogo toga to bi se moglo rei o zdravom nainu ivota. To je jedna od osnovnih tema ove celokupne knjige. Naroito bih vam ukazao na poglavlja o eonom renju (12. poglavlje) i melatoninu (9. poglavlje) za druge aspekte naina ivota koji se bave poboljavanjem mentalnih i fiziolokih funkcija koje su sutinske za optimalno upravljanje stresom. Pored toga, govoriu o jo jednom kljunom faktoru naina ivota - odgovarajuem odmoru, kasnije u ovom poglavlju kada budemo razmatrali izlaenje na kraj sa teskobom i zabrinutou.
Posveenost cilju koji pomae drugima i koji Bog odobrava

Trea kljuna mera za kontrolisanje stresa je posveenost uzvienom cilju koji pomae drugima i koji odobrava Bog. Biblija daje neke odline primere o tome. Jedan od mojim omiljenih nalazi se u 58. poglavlju Knjige proroka Isaije. Celo poglavlje je jedan od najuzvienijih biblijskih recepata za zdravlje. Jedan odeljak opisuje pozitivne rezultate koje doivljava onaj koji pomae drugima, kao to je navedeno u tabeli 10.
Tabela 10. Brzo ozdravljenje A nije li ovo post to izabrah: da razvee sveze bezbonosti, da razdrei remenje od bremena, da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelama hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu? Kad vidi gola, da ga odene, i da se ne krije od blinjega svoga? Tada e sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje e tvoje brzo procvasti, i pred tobom e ii pravda tvoja, slava Gospodnja bie ti zadnja straa. (Isaija 58,6-8)
ka ukazuje da postoje merljive koristi po zdravlje od ovakvog pristupa kakav nalae i Biblija. Jedan nain posmatranja ovog pitanja je prouavanje medicinske literature o predmetu volonterizma. Uopteno gledano, ovakva istraivanja prouavaju ljude koji su se posvetili pomaganju onima oko sebe pruajui im besplatne usluge. U nedavnom istraivanju na penzionerima, oni koji su volontirali vie od 10 sati sedmino pokazivali su vei oseaj smisla to je potvreno znaajno boljim rezultatima na specifinom testu svrhe ivota.21 Pomaganje drugima obezbeuje oseaj smisla ili svrhe u ivotu koji je sutinski u izlaenju na kraj sa odreenim stresorima. U jednom istraivanju lekara, oni koji su imali vei oseaj svrhe u ivotu imali su manje izraenu teskobu u vezi sa smru strah od nje moe biti veliki stresor. Utvreno je da uestvovanje u ivotima drugih na socijalnoj osnovi ostvaruje znaajne fizioloke koristi. Na primer, u jednom istraivanju pacijenata koji su nedavno podvrgnuti operaciji srca, vii nivo drutvenog uestvovanja je bio povezan sa boljim zdravljem 6 meseci posle operacije.23 Ovi kumulativni dokazi u istraivakoj literaturi jasno ukazuju na koristi u smanjivanju stresa koje nastaju usled ukljuenosti u ciljeve koje potuju i Bog i ovek. Dobro je utvreno da oni koji prolaze kroz ivot ispunjavajui sopstvene elje, ali ne obazirui se na potrebe drugih, u stvari uskrauju sebi koristi po zdravlje koje prua portvovanost. Svako od nas treba u stvari da postane lino ukljuen u ciljeve koje odobrava Bog, i koji pomau oveanstvu. Knjiga proroka Isaije u 58. poglavlju iznosi dalje uvide koji se odnose na lino zdravlje usled vrenja dobrih dela. Zapazite odeljak naveden u tabeli 11.
Tabela 11. Poboljanje imunog sistema I ako otvori duu svoju gladnome, i nasiti duu nevoljnu; tada e zasjati u mraku videlo tvoje i tama e tvoja biti kao podne. Jer e te Gospod voditi vazda, i sitie duu tvoju na sui, i kosti tvoje krepie, i bie kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presie. (Isaija 58,10, 11)
Isaija navodi da e nae sopstveno zdravlje biti poboljano pomaganjem drugima, kao to je deljenje hrane sa gladnima i obezbeivanje odee onima kojima je neophodna. Sve to, naravno, ukljuuje pomaganje sopstvenim lanovima porodice kao i susedima. Savremena nau-
Kada nasitimo duu nevoljnu, doivljavamo Boije specijalno vostvo i blagoslov. Dok prolazimo kroz line periode krize, duhovno moe da izgleda kao da se nalazimo u periodu sue odseeni od svake duhovne i emocionalne hrane. Meutim, ak i u tim situacijama, Bog obeava da e da zadovolji nae due ako
STRES BEZ POTRESA
243
Tabela 12. Pravilno planiranje i organizacija I koji od vas kad hoe da zida kuu ne sedne najpre i ne prorauna ta e ga kotati, da vidi ima li da moe dovriti? (Luka 14,28)
pomaemo drugima. U tom obeanju vidimo opis osobe pod stresom koja na kraju pronalazi olakanje kao rezultat pomaganja drugima. Deo ispunjenja tog obeanja dolazi kao posledica pomaganja drugima kojima je pomo neophodna. Boije obeanje: kosti tvoje krepie takoe se moe prevesti kao ojaae tvoje kosti. Hebrejska re prevedena kao krepie ili ojaae, esto se koristi u Bibliji uz snane dvojne prizvuke. Na primer, u 4. Knjizi Mojsijevoj 31,5, Biblija govori kako se Izrailjeva plemena, njih dvanaest hiljada opremie na vojsku. Re prevedena kao opremie je ista hebrejska re koja je prevedena kao krepie u Knjizi proroka Isaije 58. Re onda ima znaenje opremanja za borbu. Drugim reima, Boije obeanje kosti tvoje krepie ukazuje da su nae kosti spremne za borbu, kao to je vojnik naoruan za rat. Ova ilustracija sa borbom je sasvim odgovarajua kada razmislimo o ulozi naeg imunog sistema. Bela krvna zrnca su kljune elije imunog sistema koje se formiraju u unutranjosti naih kostiju poznatoj kao kotana sr. Prema tome, ako je sa imunim sistemom osobe neto krenulo naopako, nije neobino uzeti uzorak kotane sri da bi se problem prouio. Nae kljune elije imunog sistema zavise od zdrave kotane sri. Pored toga, crvena krvna zrnca, koja nose neophodni kiseonik do svih delova tela, takoe se formiraju u kotanoj sri. tavie, krvne ploice koje nas tite da ne iskrvarimo kada smo povreeni, proizvode se na istom mestu. Nae kosti jasno igraju kljunu ulogu u uvanju naeg zdravlja. Prema tome, obeanje iz Biblije da e ojaati nae kosti nije besmisleno. U tim reima se nalazi potvrda Boije dodatne pomoi u naem jaanju protiv stresa i bolesti ako se ukljuimo u ciljeve koji slave Boga, kao i ljude sa kojima ivimo.
tima u kojima su problemi, a moda i nesrea nastali usled nedostatka planiranja.
Ne budite nervozni u pogledu budunosti

Peti kljuni pristup za kontrolu stresa je izbegavanje teskobe zbog budunosti. Isprva, to moe da izgleda nedosledno sa prethodnom takom koja je naglasila planiranje i organizaciju. Meutim, ova dva principa se meusobno dopunjuju. Bez odgovarajueg planiranja, prirodno je da osoba postane nervozna u pogledu budunosti. Student koji se priprema za nadolazei test ima koristi od odreene koliine stresa. Ovaj tip eustresa bi trebalo da obezbedi motivaciju za uenje i pripremanje ispita. Meutim, bilo bi samoporaavajue ukoliko je zabrinut i nervozan u pogledu testa. U stvari, briga tei da onesposobljava, dok zdrav stav prema stresoru, na koji se gleda kao na izazov, tei da motivie. U strahu od nedostatka znanja, student moe biti u iskuenju da kae: Zato uopte pokuavati? Ne mogu da savladam ovaj predmet za vreme potrebno na testu. Konstruktivniji stav bi ukljuivao organizaciju i planiranje bez brige. Student moe da kae: Imam jo tri sata ove veeri; da vidimo ta mogu da nauim. Ponovo, Biblija je ovde od pomoi, kao to je navedeno u tabeli 13.
Tabela 13. Nemojte da patite zbog onoga to e biti sutra Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svoga. (Matej 6,34)
Planirajte pravilno
etvrti kljuni pristup za kontrolu stresa je izdvajanje vremena za pravilno planiranje i organizovanje. Mnogi ljudi pate od problema vezanih sa stresom jer se nisu dobro organizovali. ivot postaje zbunjujui i nesiguran bez reda i organizacije. U Jevanelju po Luci, u 14. poglavlju, Isus je postavio pitanje koje rasvetljava ovu temu. Njegove rei su navedene u tabeli 12. Pravilno planiranje i organizacija su potrebni pre poetka posla, da bi se utvrdilo ta je neophodno da bi se ostvario zadatak. Svi moemo da se setimo primera u sopstvenim ivo-
Isus ne govori protiv planiranja. To bi protivureilo njegovoj ranije navedenoj izjavi u Jevanelju po Luci 14, koja daje izriitu podrku znaaju planiranja. Isus kae: Kada jednom pravilno isplanirate i izvrite taj plan, ne brinite se o sutranjici. Drugim reima, sutra e doneti ono to donese. Meutim, u naoj ilustraciji ispita, bilo bi nesmotreno da student koji nije uio kae: Miran sam. Neu se brinuti zbog ispita sledee nedelje. Bog e mi pomoi kada taj dan doe. Sa druge strane, student koji
244
marljivo ui ne treba da se brine da e nastavnik nainiti ispit previe tekim, ili da uenje nee pomoi, ili da e neprolazna ocena biti rezultat. Zabrinutost i teskoba oko stvari koje ne moemo da promenimo su samoporaavajue. Niko danas ne moe da kae ta e se sutra desiti. Meutim, ako problem postoji danas i treba ga danas reiti, onda bismo morali da se pozabavimo njime danas. Za to je potrebno planiranje, organizacija i motivacija. Meutim, pre nego to budemo imali vremena ili prilike da reimo neko pitanje, ne bi trebalo da se brinemo o njemu. Isus nas poziva da izvrimo rad koji god je potreban ili planiranje koje je neophodno za danas. U isto vreme savetuje nas da ne patimo zbog budunosti. Takva zabrinutost e uvek biti izvor znaajnog stresa i bie kontraproduktivna. Dimenzija osloboenja od zabrinutosti ne mora samo da donosi korist u vezi sa upravljanjem stresom, ve takoe moe da ima duboke fizioloke koristi u vezi sa naim telesnim funkcijama. Kao to sam istakao u poglavlju o eonom renju, spontana regresija raka moe biti povezana sa mentalnim stavom koji je osloboen brige. Kod spontane regresije, osoba sa smrtonosnim rakom preivljava nezavisno od bilo kakvog leenja. Na osnovu istraivanja Judira Ikemija, dr Leri Dosi je zapazio: esto stav posveenosti i prihvatanja nalik molitvi, a ne gruba agresivna molitva za odreeni ishod, ukljuujui uklanjanje raka, prethodi izleenju.24 On dalje istie: Svi pacijenti (koji su iskusili spontanu regresiju raka) su se u potpunosti predali Boijoj volji nakon to su saznali da imaju rak.25 Veza sa Bogom kroz molitvu i spremnost da se prihvati ak i loe zdravlje i bolest mogu najbolje da poploaju put ka isceljenju. tavie, teskoba ima sposobnost da zaobie jedan od najznaajnijih izbora naina ivota za otklanjanje stresa, to jest odgovarajui odmor. etiri dimenzije odmora su predstavljene u 20. poglavlju: Iznad vodeih uzroka smrti. Dva zapaanja u vezi sa odmorom su ovde primenljiva. Prvo, san je neophodan obnavljajui proces koji je potreban za odravanje naih maksimalnih izvora mehanizama za izlaenje na kraj sa stresom. Drugo, strunjaci koji se bave snom identifikuju stres i teskobu kao kljune uzroke nesanice. Dr Dejms Perl (James Perl) u svojoj knjizi: Spavajte pravilno za pet noi (Sleep Right in Five Nights) opaa da je bes, jedan od najuobiajenijih ljudskih odgovora na stresore, uzrok nesanice kod velikog broja
ljudi.26 Te dve stavke postavljaju osnov za zaarani krug. Stres ometa san, to dovodi do oteanog izlaenja na kraj sa stresorima. To zauzvrat moe da dovede do jo potresa i da dalje pogora probleme sa snom. Jedan nain da se ovaj krug razbije je reavanje problema teskobe ili besa iznosei vae zabri-nutosti Bogu kroz aktivan proces molitve. Shvatanje da moete da verujete Bogu u pogledu budunosti moe da predstavlja sastojak koji je nedostajao za reavanje ove dileme. Drugi pristupi za razbijanje kruga se koncentriu na poboljanje odmora i sna, ak i usred potresa. Molim vas da razmotrite informacije u 9. i 20. poglavlju za uvide o poboljanju sna.
Mislite o uzvienim temama

esta kljuna odbrana od stresa dolazi od razmiljanja o uzvienim temama. Biblija ponovo daje znaajnu vodilju o ovome, kao to je navedeno u tabeli 14.
Tabela 14. Mislite o ovim stvarima A dalje, brao moja, to je god istinito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god slavno, i jo ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite. (Filibljanima 4,8)
Biblija nas podstie da usmerimo nae umove na uzviene osobine kao to su istina, potenje, istota i dobrota. Ako elimo da nadvladamo stres i da on radi za nas, a ne protiv nas, moramo da se koncentriemo na uzviene teme. Naalost, veina nas ima tenju da se bavi negativnim. Lako je zaboraviti na mnogo dobrih stvari koje smo iskusili u prolosti i koje trenutno doivljavamo. Ali, da li je naa pesimistika sklonost bez osnova? Reklamiranje je u velikoj meri uspeno jer usmerava nau panju na ono to nemamo, budi u nama elju da steknemo upravo te stvari, i ini nas nezadovoljnim. Potpirivanje vatre nezadovoljstva ini dobar marketing. Meutim, mi biramo da sluamo reklame na radiju i da ih gledamo na televiziji. Mi biramo da itamo novine koje sadre reklame. Moramo da shvatimo da je ono to vidimo i ujemo, ak i u pogledu reklama, u velikoj meri pod naom kontrolom. Ako elimo da se optimalno bavimo stresom, uiniemo sve to je potrebno da bismo se zatitili od savremene kulture reklama i duha nezadovoljstva koji ona pobuuje. Moramo da teimo da se koncentriemo na ono to imamo, a ne na ono to nam nedostaje. Nemojmo
STRES BEZ POTRESA
245
To ne znai da nikada ne treba izneti kritiku. Ova veba je jednostavno smiljena kako bi pomogla da ljudi postanu svesniji svojih navika nalaenja mana. Osmiljena je da ukae uesnicima da, uz napor, mogu da kontroliu svoje iznoenje kritike i da time uvide koristi za sebe i druge. Svakako, kritika moe biti korisna, ako je odgovarajua, konstruktivna i paljivo izneta. Meutim, kritika koju iznosimo uglavnom ima osnovu u negativnom stavu. Jo gore, esto kritikujemo stvari koje apsolutno ne moemo da kontroliemo ili na koje ne moemo da utiemo. Takva kritika teti i nama i drugima. tavie, tei da podstie negativne stavove kod onih koji se nalaze oko nas. Pre skoro sto godina ve citirani autor je razumeo sutinu takvih zabrinutosti u snanom savetu ljudima navedenom u tabeli 16.28
Tabela 16. Biblijske preporuke za reavanje kritike Kada smo u iskuenju da se alimo na neto to je neko uradio, treba pohvaliti neto kod te osobe. Negujte naviku zahvalnosti. Iznova slavite Boga zbog Njegove divne ljubavi. Nikada se ne isplati misliti o starim nevoljama. Bog nas poziva da gajimo Njegovu milost i Njegovu nenadmanu ljubav, koja moe biti inspirisana hvalom.
dopustiti da loe zaseni dobro, ve po reima stare himne: Navedi nae brojne blagoslove, imenuj ih jedan po jedan. Takav stav e pomoi da se ojaa na imuni sistem i nae sposobnosti za izlaenje na kraj sa potekoama. Savet koji bi morao pomoi svima koji ele da optimalno upravljaju stresom je naveden u tabeli 15.27
Tabela 15. Glavni prioriteti u zdravom ivotu Nita ne tei da pobolja zdravlje tela i due vie od duha zahvalnosti i hvale.
Neke porodice formalno izraavaju zahvalnost i slavu Bogu u vreme obroka. To je dobar poetak, ali duh zahvalnosti i hvale ide iznad nekoliko kratkih molitvi svakog dana. On ukazuje na neprestani stav zahvalnosti za sve dobre darove koje nam je Bog dao. Takvo uvianje Boijeg blagoslova e veoma doprineti otklanjanju potresa. Duh zahvalnosti i hvale bi trebalo da se probudi u svima nama u SAD zbog mnogo blagoslova koje nam je Bog dao. Postoji otar kontrast izmeu mnogih povoljnosti koje prosean Amerikanac ima u ivotu i ivota sa nedostakom takvih pogodnosti u mnogim drugim delovima sveta. Ozbiljnost stresora u ivotu prosenog Amerikanca je mala u poreenju sa tim. Na mojim seminarima za kontrolu stresa dajem i drugi zadatak uesnicima koji, kao za ironiju, oni isprva obino smatraju stresnim. Zadatak je da se uzdre od izgovaranja bilo kakve kritike o bilo kome ili bilo emu u roku od najmanje dve sedmice. Nijedna re kritike nije dozvoljena. Tokom tih etrnaest dana, ako njihova deca urade neto dobro, ohrabruju se da ih pohvale za to, ali ako urade neto loe, ne sme se davati nikakva kritika. Na poslu i drugim delatnostima, uslovi su isti. Uesnici seminara mogu da kau samo dobre ili neutralne stvari. Kritika je strogo zabranjena. tavie, ako uhvate sebe kako govore bilo ta to je kritika, proces od dve sedmice mora ponovo da otpone. Na sreu, seminar traje osam sedmica poto praktino svako mora da pone iz poetka drugog dana. Nekima je potreban trei ili etvrti poetak. Prvih nekoliko dana su veoma stresni. Meutim, kada se dve sedmice uspeno zavre, niko do sada nije izrazio aljenje u vezi sa zadatkom. Uopteno gledano, uesnici smatraju da je to bilo korisno iskustvo koje im je pomoglo da promene pogled na ivot i koje ih je ohrabrilo da se koncentriu na dobro.
Biblijska duhovnost
Sedma mera za kontrolu stresa je biblijska duhovnost. Verujem da imamo izuzetnu potrebu za duhovnou i molitvom svakog dana. To je oblik odmora i podmlaivanja koji mali broj ljudi shvata u svom potpunom obimu. Ova tema se objanjava potpunije u poglavlju o eonom renju i u zavrnom poglavlju ove knjige. Meutim, znaaj ovog pitanja opravdava opis i na ovom mestu. Duhovnost i molitva pruaju najvee koristi kada obezbeuju odmor od stresnih misli i oseanja, kao i priliku da se pronae reenje za izlaenje na kraj sa najteim ivotnim stresorima. Da bi se takvi procesi odigrali, moi razmiljanja mozga moraju da budu aktivne tokom procesa molitve i razmiljanja. Nae najvie intelektualne sposobnosti, ukljuujui duhovno razmiljanje, nalaze se u delu mozga zvanom eoni reanj. Kao to je opisano u poglavlju o eonom renju, kada je ovaj region mozga blisko ukljuen u nae razmiljanje, tip modanih talasa zvan beta talasi dominira. Ako bi trebalo da merite modanu aktivnost elektroencefalogramom (EEG) i ako on pokae beta talase, to bi ukazivalo da se odigrava zdravo razmiljanje,
246
okarakterisano dinaminom aktivnou eonog renja. Istraivanja ukazuju da biblijska duhovnost ukljuuje eoni reanj i beta aktivnost. To je ono to bi se oekivalo. Na kraju, molitva sa biblijskog gledita je krajnje aktivan proces. Bez obzira da li razmiljamo o Boijoj dobroti, da li mu se zahvaljujemo jer nam je pomogao na specifine naine, da li traimo da saznamo njegovu volju u sloenim situacijama, ili se molimo za osobe koje imaju specifine potrebe, biblijska duhovnost i molitva ukljuuju aktivan eoni reanj. Iako mogu da ukljue visok nivo mentalne aktivnosti, biblijska duhovnost i molitva su takoe veoma odmarajue. Monitor sa povratnom spregom moe biti korien za utvrivanje oputanja svojstvenog takvom vidu duhovnosti. Za one koji nisu upoznati sa ovim procesom, povratna sprega je jednostavno nain da se unutranji procesi ljudskog tela naine vidljivim spolja, korienjem ureaja za praenje.29 Jedan metod utvrivanja napetosti je merenje elektrine otpornosti koe.30 Kada je osoba emocionalno napeta, tei da se javi pad otpora. Koa lake provodi elektrinu struju to se moe izmeriti ureajem.31 Poznati detektor lai radi na tom principu. Kao deo medicinske nastave, nosio sam prenosni monitor sa povratnom spregom koji je vrio merenja dok sam se ja bavio dnevnim poslovima. Bio sam impresioniran time to je pokazivao najoputenije stanje kada sam se aktivno molio Bogu. Meutim, nije svaki oblik duhovnosti okarakterisan beta aktivnou i ukljuenou eonog renja. Nasuprot biblijskoj duhovnosti stoje procesi duhovnosti koji su popularizovani u istonom delu sveta, zvani istona meditacija. Izgleda da njena efektivnost nastaje iz jednog oblika beanja. Druga istraivanja su pokazala naglaavanje onoga to se zove alfa modani ritam, umesto beta ritma kada osoba upranjava takve istonjake prakse kao to je joga ili transcedentalna meditacija.32 Alfa talasi su modani talasi nie frekvencije (8 do 13 ciklusa u sekundi)33 u odnosu na beta talase. Alfa talasi ukazuju da je osoba ula u stanje nalik na trans u kome je aktivnost eonog renja slaba. Kada mozak ima alfa ritam, ne moemo kritiki da analiziramo nadolazeu informaciju. Sa stanovita ovog alfa modanog ritma i naina da se izazove stanje meditacije, istona meditacija je upeatljivo slina hipnozi. Hipnoza, po svom obliku, zaobilazi eoni reanj dok pomae subjektu da ue u stanje nalik na trans. Istone religije koriste princip
pojedinanog koncentrisanja da bi se izazvalo stanje meditacije. Kao to je jedan autor to izneo, mentalna koncentracija u transcedentalnoj meditaciji se moe ostvariti koncentrisanjem na samo jednu re (zvanu mantra), na samo jedan oblik, ili deo tela. On spominje da je druga drevna praksa koncentrisanje na pupak, elo, ili neki drugi deo tela.34 Kao to hipnotizer zahteva ovakvo jednostrano fokusiranje i sredinu koja je osloboena svih spoljanih ometanja, to isto ini i uesnik meditacije. Dr Herbert Benson (Herbert Benson), harvardski istraiva i lekar, predstavio je ono to su neki nazvali svetovna verzija istone meditacije. Meutim, Benson koristi iste elemente istone meditacije i hipnoze: tiho okruenje i koncentrisanje na jednu stvar (u njegovom sluaju na re ili frazu iz hindu molitve).35 Benson takoe spominje drugi neophodni element u tom procesu: pasivni stav . U stvari, on navodi da je to moda najznaajniji element.36 Rajs zapaa da sve te istonjake tehnike oputanja prilikom meditacije naglaavaju pasivni stav.37 Pasivni stav sa istaknutim alfa modanim talasima je taj koji ilustruje jedan od najveih problema sa ovim stilom meditacije. Iako moe da obezbedi olakanje i oputanje sklanjajui koncentraciju uma sa odreenih stresora, sama praksa izgleda nije u stanju da pomogne u konstruktivnom izlaenju na kraj sa stresorima. To je u otrom kontrastu sa duhovnou biblijski religioznih ljudi uz razmiljanje. Uz biblijsku duhovnost i molitvu, naglaavanje je na aktivnom razmiljanju koje nam pomae da koncentriemo eoni reanj. Umesto tenje ka pasivnom stanju koje potiskuje misli, biblijska duhovnost naglaava sjedinjavanje sa Bogom, miljenje Njegovih misli, oseanje Njegovog prisustva, i saznavanje Njegove volje. Pored obezbeivanja odmora od stresa, ovaj tip duhovnosti takoe obezbeuje mogunost da se dobiju smisleni odgovori i reenja na probleme. Postoji dalja zabrinutost da pasivno mentalno stanje koje izazivaju odreene tehnike meditacije moe da ini vie tete nego koristi. Odavno je poznato da istona meditacija i svetovni trening oputanja mogu da imaju tetne efekte na nervni sistem. Klasino istraivanje je utvrdilo vie nivoe simpatike aktivnosti uz poveano luenje adrenalina to rezultuje akutnim fizikim efektima stresa ranije spomenutim u poglavlju, u veini merenja izvrenim na uesnicima istonjake joge u poreenju sa amerikom kontrolnom grupom.38 U drugom istraivanju, osobe koje su obuene transce-
STRES BEZ POTRESA
247
Hiljade, moda milioni vernih ivota svedoe o Boijoj pouzdanosti i razumnosti predavanja naeg celokupnog poverenja Njemu. Imamo veliki broj dokumentovanih primera u Bibliji o osobama koje su, kroz svoju ivu veru u Boga, ostali staloeni uprkos tome to su bili suoeni sa snanim stresorima. Hrist stoji kao model za pokazivanje moi vere usred stresnog okruenja. Ko se suoio sa veim stresorima od Isusa? Njegov 40-odnevni post praen iskuenjima u pustinji, izdaja, njegova agonija u Getsimaniji, naputanje od najbliih prijatelja, i njegovo strano muenje neposredno pre i tokom raspea, sve to grafiki ilustruje tu tvrdnju. Uprkos svojoj borbi, Isus je ostao u veri Svog Oca i u ljubavi prema ljudima. ak i poto je prikovan za krst, rekao je te besmrtne rei: Oe! Oprosti im, jer ne znadu ta ine. (Luka 23,34) Zaista, u poslednjim asovima pre smrti, Isus nije izneo nijednu re kritike. Nije izrazio gorinu prema onima koji su zabijali klinove u Njegove ruke, onima koji su ga lano optuili, ili onima koji su ga osudili na smrt i pripremili Njegovo pogubljenje. Ispoljio je nadmonu kontrolu stresa dok je stajao pred svojim tuiocima kao ovca voena na klanje. Bio je nepravedno kanjen za neto to nije uinio. Njegova kontrola stresa je bila mogua zahvaljujui Njegovoj nepoljuljanoj veri u svog nebeskog Oca. On je divan uzor za one koji ele da kontroliu svoje rei i dela umesto da stres kontrolie njih. Bilo bi dobro da itamo, i iznova da itamo o Njegovom ivotu i Njegovom bavljenju mnogim stresorima na koje je naiao. Znanje o Hristovom ivotu obezbeuje snaan izvor ohrabrenja za nas danas. Apostol Pavle je jo jedna biblijska linost koja je bila podvrgnuta neverovatnom stresu. On je takoe mogao da se izdigne iznad stresora koji su povremeno pretili da ga progutaju. U drugoj poslanici Korinanima, Pavle je saeo neke od stresora koji su ga muili, kao to je navedeno u tabeli 17.
Tabela 17. Potekoe apostola Pavla Primio sam pet puta etrdeset manje jedan udarac, triput sam bio iban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se laa sa mnom razbijala, no i dan proveo sam u dubini morskoj. Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznaboaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu meu lanom braom; u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i ei, u mnogom poenju, u zimi i golotinji. (2. Korinanima 11,24-27)
dentalnoj meditaciji su u stvari pokazivale poveani kardiovaskularni stresni odgovor nakon to su nauili ovu praksu meditacije.39 Mogue je da problemi nastaju kada se primenjuju prakse beanja kroz meditaciju umesto konstruktivnih strategija za reavanje stresora. Takva hipoteza je u skladu sa radom koji je naveo dr Leri Dosi. Istraivanje koje je prouavalo stresne hormone pre, neposredno posle, a zatim dva dana posle operacije je dolo do izenaujuih rezultata. Stresni hormoni koji slabe imunitet su se znaajno poveali samo kod onih koji su imali formalni trening oputanja. Oni koji su se suoili sa nervozom i strahovima bez korienja tehnika za oputanje beanjem nisu pokazivali porast stresnih hormona.40 Trea potekoa sa istonjakim metodama je u vezi sa njihovom potencijalnom opasnou kada se primenjuju u grupnom okruenju. Imajte na umu da su u istonjakoj meditaciji alfa talasi dominantni, a da je sposobnost razmiljanja eonog renja potisnuta. U takvom stanju nalik na hipnozu osoba moe da zapamti informaciju i sugestije bez tumaenja i bez procene eonog renja. Neki su se zbog toga pitali da li istonjaki religijski kultovi iskoriavaju uesnike koji ulaze u stanje meditacije u grupnom okruenju. Takvi kritiari istiu da je tada mozak u takvom stanju kada kritiki ne analizira bilo kakvu informaciju koju prima. Osoba koja meditira bi tada bila veoma podlona tehnikama kontrole uma. Te zabrinutosti su izgleda dobro zasnovane; takvu medi-taciju u grupnom okruenju trebalo bi izbegavati.
Ispoljavanje vere u Boga

Ispoljavanje vere u Boga je osma kljuna odbrana protiv stresa. U ljudskoj prirodi je preterana zabrinutost u vezi sa okolnostima u ivotu, i ignorisanje pomoi koju je Bog voljan da obezbedi. Verovanje u Boga ukljuuje potpuno pouzdanje u naeg Nebeskog Oca. Prvo putamo Njega i Njegovu volju u nae ivote. Zatim zavisimo od Njega i Njegovog delovanja u nae ime na nain i u vreme koje je u skladu sa Njegovom voljom, koristei energiju koju nam je Bog dao da inimo ono za ta smo sposobni. Ova odbrana od stresa se moe posmatrati kao direktan nastavak prethodnog gledita da ne treba biti uznemiren. Ja nalazim ogromnu pomo u veri u Boga kada sam u iskuenjima da se brinem. Vera u Boga e obezbediti branik protiv stresa i ogradu od teskobe.
248
Uprkos stresorima kojima je Pavle bio podvrgnut, nije bio nadvladan. Mogao je sa uverenjem da kae: Jer se ja navikoh biti dovoljan onim u emu sam. (Filibljanima 4,11) Otkrio je rezultate vere u Boga u vezi sa kontrolom stresa, kao to je navedeno u tabeli 18.
Tabela 18. Vera u Boga i kontrola stresa U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosauje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nada; progone nas, ali nijesmo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo. (2. Korinanima 4,8.9)
Zakljuak
Da bismo zakljuili ovo poglavlje, treba da navedemo osam kljunih mera za kontrolu stresa koje smo ispitali. Saeta lista je prikazana u tabeli 20.
Tabela 20. Kljune mere za kontrolu stresa - Zdravo prilagoavanje - Zdrav nain ivota ukljuujui zdravu ishranu i vebanje - Posveenost uzvienom cilju koji pomae drugima i koji odobrava Bog - Pravilno planiranje i ogranizovanje - Razmiljanje o dobru - Biblijska duhovnost - Nemojte biti uznemireni u vezi sa sutranjicom - Verujte u Boga
Prava kontrola stresa ne daje obeanje za odstranjivanje stresora, ali obezbeuje neophodne izvore za izlaenje na kraj sa njima tako da iako smo moda u problemima na svakoj strani, ne moramo da budemo potreseni. Pavle, koji je i sam ampion kontrole stresa, obezbeuje naslov ovog poglavlja: Stres bez potresa. On je otkrio tajnu u pismu koje je poslao prijateljima u Rimu. Njegove rei su iznete u tabeli 19.
Tabela 19. Hrist u srcu Ko e nas rastaviti od ljubavi Boije? Nevolja ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili ma? Ali u svemu ovome pobeujemo Onoga radi koji nas je ljubio. (Rimljanima 8,35, 37)
Pavle postavlja retoriko pitanje: Ko e nas rastaviti od ljubavi Boije? Njegov odgovor je jasan: ak ni najvei stresori ne mogu da smetaju Hristovoj ljubavi za nas. Pavle navodi da je kroz Hrista ostvario pobedu: Ali u svemu ovome pobeujemo Onoga radi koji nas je ljubio. Da, Pavlova vera je nagraena kroz Hrista je postao pobednik.
Ovih 8 kljunih principa za upravljanje stresom su bili neprocenjivi u mom ivotu. Takoe su pomogli mnogim ljudima koji su ili na seminare o stresu. Mogu da zvue previe jednostavno, ali to ne umanjuje njihovu mo. Ubeen sam da postoje dva razloga zato veliki broj ljudi koji pokuava da kontrolie stres ne uspeva u tome. Prvo, ne razumeju osnove procesa stresa i zbog toga ne uspevaju da se okrenu stresorima sa kojima su suoeni. Drugo, ak i kada pokuaju da se suoe sa stresorima, ne koriste osnovne kljune principe koje sam nabrojao kao osnov za uspenu kontrolu stresa. Iznova bih postavio izazov pred vas da otvoreno procenite svoje stresore i primenite principe predstavljene u ovom poglavlju. Lako moete biti iznenaeni koliko e daleko oni otii u pomaganju da savladate stres umesto da dopustite da stres vlada vama.
15. poglavlje
Sida i HIV: Neispriana pria

Sida: dijagnoza unosi strah u srca mladih kao i starih. Nemogue je opisati razarajui emocionalni udar koji se javlja kod nekoga kome je saopteno da ima virus side. Odmah se u umu javljaju slike: oslabljeno telo, bol i patnja, mentalni problemi, i iskljuenje iz drutva. Meutim, moda je od rezultata side jo traginija injenica da je veina rtava mogla da izbegne dobijanje bolesti. Otuda, izgleda primereno koncentrisati se prvenstveno na nain spreavanja inficiranja virusom side koji je poznat kao virus ljudske imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus, HIV). Ovaj virus poploava put ka sidi. Uvidi u to kako osobe zaraene HIV-om mogu da poboljaju imuni sistem kako bi ivele najduim i najispunjenijim moguim ivotom e takoe biti naglaeni. samo oko polovine osoba zaraenih HIV-om u stvari oboli od side.1 Razlika je znaajna. Bolest sida sa svojim oslabljenim imunim sistemom i povezanim simptomima je veoma razliita od jednostavnog prisustva HIV infekcije. Ponovo, HIV infekcija je neophodna da bi se sida razvila. Meutim, milioni ljudi irom sveta su zaraeni HIV-om, ali kod nekih se jo uvek nisu razvili simptomi, a neki moda nikada nee ni oboleti od side.
Ozbiljnost side u SAD

Broj ljudi u Sjedinjenim Dravama koji je zaraen ovom boleu je naveden u tabeli 1.2
Tabela 1. Veliina problema side u SAD - Preko 575.000 sluajeva side od kada je otkrivena 1981. godine - Preko 350.000 mrtvih - Preko 40.000 smrtnih sluajeva u 1996. godini - Vodei uzrok smrti u starosnom dobu izmeu 25 i 44 godine
Definicije side
Sida oznaava sindrom steene imunodeficijencije. To ime opisuje mnoge kljune aspekte tog stanja. Prvo, sida ukljuuje imunodeficijenciju. To znai da oboljenje prouzrokuje slabljenje imunog sistema. Zbog tog oslabljenog stanja imuniteta, oboleli od side mogu da dobiju razorna stanja kao to je rak i zaraze koje ugroavaju ivot. Drugo, sida se pravilno definie kao sindrom. Re sindrom oznaava ideju da se usled ovog stanja moe javiti niz simptoma ili problema. To je naroito odgovarajua odrednica za sidu u kojoj crevni efekti, promene nervnog sistema, i itav niz drugih problema mogu pratiti rak i infekcije. Tree, ovaj sindrom sa svojom slabou imunog sistema je steen. Osoba prelazi iz situacije normalnog imunog statusa na poremeen, kao rezultat neega to je stekla. Jednu stvar koju je stekla je, naravno, virus zvan virus ljudske imunodeficijencije ili HIV. Osoba ne moe da dobije sidu ako nije zaraena HIV-om. Meutim, nee se kod svih osoba zaraenih HIV-om obavezno razviti sida sa izraenim slabostima imunog sistema i prateim simptomima. ak i posle deset godina,
Samo 39% osoba sa sidom je preivelo do trenutka pisanja ove knjige.3 Veina smrtnih sluajeva se javlja u starosnoj grupi koja se esto smatra najboljim dobom u ivotu.4 Smrtni sluajevi od side su ak nadmaili klasine ubice mladih kao to su nesreni sluajevi i ubistva.5 To je sada osmi vodei uzrok smrti u svim starosnim grupama u Sjedinjenim Dravama.6 Iako nije dostigla godinji broj smrtnih sluajeva od oboljenja kao to su srana oboljenja, rak ili log, sida je i dalje veliki ubica u Americi. Pored velike ljudske patnje koju prouzrokuje sida, oboljenje je uzelo i znaajan finansijski danak SAD-u. Medicinski trokovi su prikazani u tabeli 2.7,8
Tabela 2. Medicinski tokovi HIV-a u SAD - Doivotni medicinski trokovi po pacijentu zaraenom HIV-om iznose 119.000 dolara - I do 15 milijardi dolara godinjih medicinskih trokova u SAD
250
irom sveta, HIV je takoe prouzrokovao mnoge potekoe kao to je prikazano u tabeli 3.9,10,11
Tabela 3. HIV irom sveta - Preko 21 milion ljudi ima HIV. - 8.500 ljudi se zarazi HIV-om svakog dana. - Do 2000. godine, sida e ubiti vie od 8 miliona ljudi. - Do 2000. godine, 30 do 40 miliona ljudi bi moglo da ima HIV infekciju. - Do 2000. godine, preko 5 miliona dece e biti zaraeno HIV-om, a jo 5 do 10 miliona dece e ostati siroii zbog side.
Preko 90% osoba sa HIV-om irom sveta ivi u zemljama u razvoju. U pet afrikih zemalja, vie od 10% populacije je zaraeno.
Kako se virus side prenosi

Kako mogu da izbegnem virus side? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo prvo da ispitamo kako se on prenosi sa osobe na osobu. Moete da dobijete virus side samo primajui ga od nekog drugog. Koji su razliiti naini na koje se prenosi? Najuobiajeniji nain na koji se ovaj virus prenosi u Sjedinjenim Dravama je preko homoseksualnog kontakta. Meutim, postoje i drugi naini kao to je navedeno u tabeli 4.
Tabela 4. Poznati putevi prenosa HIV-a
Polni: - heteroseksualni (sa mukarca na enu i obrnuto) - homoseksualni (sa mukarca na mukarca) Preko zaraene krvi: - transfuzija krvi i krvnih proizvoda - deljenje igle meu intravenoznim narkomanima - zdravstveni radnici ubod iglom, otvorena rana, izlaganje sluzokoe - ugriz oveka - dobijanje injekcije nesterilisanim iglama Novoroenad: - u materici - u poroajnom kanalu
Heteroseksualnim kontaktom se takoe moe prenositi virus side. HIV steen ovim nainom je postao sve ei poslednjih godina. Zaraena krv ili krvna plazma koja se koristi pri transfuzijama krvi moe da prouzrokuje da se osoba zarazi HIV-om. Deljenje igle meu narkomanima je visokorizina praksa koja raste u relativnom znaaju. Broj pacijenata obolelih od side koji je prijavio praksu unoenja droge preko igle je bio 17% od 1981. do 1987. godi-
ne, i porastao je na 27% od 1993. godine, do oktobra 1995. godine.12 Nisu samo korisnici zabranjenih droga izloeni riziku od dobijanja ovog virusa usled zaraene igle. Zdravstveni radnici mogu da dobiju infekciju ako se sluajno ubodu iglom koja je koriena na HIV pozitivnom pacijentu. Meutim, to je izgleda relativno neuobiajeni uzrok prenosa virusa. Do kraja 1995. godine, manje od 50 zdravstvenih radnika je dobilo HIV infekcije za koje je jasno dokumentovano da su u vezi sa njihovim poslom.13 ak i pacijenti mogu da budu izloeni riziku od zaraenih igala. Iako viestruka upotreba nesterilisanih igala nije problem u SAD, jeste u drugim delovima sveta. To je jedan od razloga zato je sida porasla toliko brzo u Rumuniji.14 Finansijski pritisci u kombinaciji sa slabim bolnikim nadzorom dovode do viestruke upotrebe nesterilisanih igala za davanje injekcija, naroito mladim pacijentima. Mnogi nevini mladi ljudi su dobili HIV infekciju kao rezultat toga. Kontakt sa krvlju ili drugim telesnim tenostima zaraenih HIV-om se moe, naravno, odigrati bez seksualnog kontakta ili uboda iglom. Teoretski je mogue dobiti virus ako je otvorena rana izloena telesnim tenostima HIV pozitivnog pacijenta. Prenos se moe takoe odigrati ako su ti zaraeni sekreti doli u dodir sa sluzokoom usta ili drugih telesnih otvora. Meutim, takvi naini prenosa su malo verovatni. Nedavno dokumentovana HIV infekcija se javila kod oveka koga je ugrizao pacijent oboleo od side.15 Ameriki centar za kontrolu i spreavanje bolesti je zabeleio da se HIV moe prenositi i oralno, ljubljenjem, iako navode da je malo verovatno da se osoba zarazi na taj nain.16 Priznaju da nikada nije zabeleen sluaj da se virus preneo na taj nain. Nasuprot tome, oralni seks moe da predstavlja aktivnost od najveeg rizika za razvijanje HIV infekcije.17 U druge puteve prenoenja virusa side spadaju prenoenje sa majke na dete. Najvei broj dece koja dobiju sidu (priblino 90%) stie virus od svojih majki zaraenih HIV-om bilo u materici, tokom poroaja, bilo u prvim danima ivota.18 Nema sumnje da se dok je beba u materici HIV moe preneti iz majine krvi u krvotok bebe. Novoroene takoe moe da se zarazi pri prolasku kroz poroajni kanal tokom poroaja. Virus izgleda zaraava tu decu ulaenjem bilo u sluzokou (kao to je ona koja oblae usta ili druge telesne otvore) ili kroz male rane na koi usled normalnih povreda prilikom poroaja.
SIDA I HIV
251
mnogo transfuzija krvi tokom ivota. Mnogi su primili zaraenu krv u danima pre nego to je krv testirana na HIV. Materijal koji smo upravo ispitali je bitan jer otkriva kako se HIV uobiajeno prenosi. Svaka osoba bi morala precizno da razume ta predstavlja visokorizino ponaanje. Samo na taj nain se lini rizik moe svesti na najmanju moguu meru.
Prenos sa majke na dete je odgovoran za samo relativno mali broj ukupnih sluajeva side (neto iznad 1% ukupnog broja sluajeva19). Meutim, broj je znaajan kada se ima u vidu ljudska patnja odojadi i dece. Kod priblino hiljadu dece svake godine u SAD se dijagnostikuje sida koju su dobili od majke.20 Naroito je znaajno da se veliki broj tih sluajeva moe spreiti. Ako se trudna majka testira na HIV i ako se sazna da je zaraena, mogu se izvriti mere predostronosti tokom trudnoe i poroaja koje e drastino umanjiti rizik da se njeno dete zarazi. Bez takvih mera predostronosti, majka zaraena HIV-om izlae dete ansi da se zarazi od 1 prema 4. anse padaju na 1 prema 12 kada se preduzmu odgovarajue mere predostronosti.21 Od poetka epidemije side, oko 2% sluajeva side u Americi je povezano sa transfuzijama krvi, drugim krvnim proizvodima (kao to su faktori za zgruavanje krvi), ili tkivima (kao to su organi davalaca). Ova cifra je pala na 1% sluajeva poslednjih godina (od 1993. do 1995 godine).22 Broj sluajeva povezan sa transfuzijama i srodnim proizvodima bi morao da nastavi da se smanjuje usled paljivih ispitivanja kroz koje krv sada prolazi u Sjedinjenim Dravama. Novija istraivanja rizika prenosa HIV-a preko banaka krvi su ohrabrujua: rizik od prenosa HIV-a je samo oko 2 sluaja na svakih milion jedinica ispitane krvi.23 Meutim, odreena koliina krvi zaraena HIV-om jo uvek dospeva u nae nacionalne zalihe banke krvi. Ova krv dolazi od davalaca sa ranom HIV infekcijom koji jo uvek nisu testirani pozitivno na infekciju. Razlog za to odlaganje je to standardni testovi krvi za utvrivanje HIV-a mere antitela na HIV, a telu je potrebno i do 3 meseca da bi razvilo ta antitela. Skoro svi ljudi koji su zaraeni HIV-om e imati dovoljno antitela da bi se pokazala na testu posle 3 meseca od zaraavanja;24 pre tog vremena, test moe da ne utvrdi infekciju. Ovaj period vremena u kome je HIV infekcija prisutna, ali se ne registruje standardnim testovima krvi na HIV se naziva otvoreni period. Na sreu, vre se i drugi specijalni testovi na HIV koji dozvoljavaju centrima za prikupljanje krvi da odbace zaraenu krv ak i kada je u tom otvorenom periodu.25 Hemofiliari (osobe sa naslednim problemima povezanim sa krvarenjem) su platili veliki danak zbog side povezane sa transfuzijom. Iako samo 1% ukupnih sluajeva side predstavljaju hemofiliari,26 mnogi su dobili infekciju pre nego to se krv mogla pouzdano testirati na HIV. Razlog za to je to je hemofiliarima potrebno
Rastua uloga heteroseksualnog prenosa

Pre 1988. godine, heteroseksualni prenos je bio uzrok samo 3% side.27 Meutim, od 1993. godine, cifra se vie nego utrostruila. Trenutno, 11% sluajeva side je dobijeno HIV heteroseksualnim odnosima.28 Oko 13.000 novih sluajeva side se svake godine javi u SAD usled heteroseksualnih odnosa. Veina tih sluajeva su ene koje su zarazili mukarci. Priblino 40% svih sluajeva side meu enama je bilo povezano sa heteroseksualnim kontaktom.29 Virus side se prenosi daleko lake sa HIV zaraenog mukarca na enu, nego sa ene na mukarca.30 To je ilustrovano na slici 1.
Slika 1. Rizik od heteroseksualnog prenosa HIV-a ako je partner zaraen HIV-om
Rizik
20 ena koju je zarazio mukarac
10
Mukarac koga je zarazila ena 1
Heteroseksualni odnosi su odgovorni za samo 6% sluajeva side meu mukarcima. Poreenje broja novih sluajeva side svake godine u SAD koji je prouzrokovan homoseksualnim i heteroseksualnim kontaktom kod mukaraca je prikazan na slici 2.31,32 Kada se irom sveta uporede svi drugi naini prenosa i kod mukaraca i kod ena, homoseksualni kontakt je izvor neto manje od polovine svih sluajeva. Po statistikama objavljenim krajem 1995. godine, homoseksualni prenos je objasnio 45% ukupnog broja sluajeva side irom sveta, to je manje od ranije navedenih 64%.33,34 Meutim, u SAD homosek-
252
Slika 2. Novi sluajevi side koji se javljaju meu homo i heteroseksualnim mukarcima
Novi sluajevi side godinje u SAD 40.000
uobiajenim dezinfekcionim sredstvima. tavie, izgleda da ne postoji rizik od prenosa insektima kao to su komarci.36 Ako elimo da drastino smanjimo stopu HIV infekcije u svetu, moramo da se koncentriemo na poznate faktore rizika.
30.000
27.316
Da li virus side predstavlja smrtnu presudu?

Samo dve sedmice pre pisanja ovog odeljka, morao sam da kaem jo jednoj osobi u mojoj ordinaciji da je HIV pozitivna. Veina HIV pozitivnih pacijenata su mlai mukarci. Meutim, u ovom sluaju je to bila ena u 70im godinama. Posetila me je zbog drugih problema, i oboje smo bili iznenaeni da je bila HIV pozitivna. Ispostavilo se da je dobila virus od mua koji se razveo od nje pre tri ili etiri godine. ta sada sa tom enom i hiljadama drugih koje ve imaju virus side? Da li je virus side smrtna presuda? Da li mogu da budu sigurni da e se bolest razviti ranije ili kasnije? HIV statistike daju neke dobre vesti u tom pogledu. Ne znai da ete na kraju dobiti sidu samo zato to ste zaraeni virusom. Izvrena su istraivanja koja su pratila hiljade Amerikanaca koji su zaraeni HIV-om od njegovog otkria poetkom 1980-ih. Mnogi su preiveli, kao to je navedeno na slici 3.37,38
Slika 3. Ne dobijaju sve osobe sa HIV-om sidu
Procenat onih koji dobija sidu 60 50
20.000
10.000 3.299 0 HeteroHomo-
sualni prenos ostaje glavni uzrok infekcije sidom.
Kako se HIV NE prenosi

Takoe je neophodno uvideti kako se HIV ne prenosi. Postoje razne vrste teoretskih zabrinutosti oko puteva prenosa nad kojima nemamo kontrolu. Meutim, brige oko tih neizbenih kontakata su kontraproduktivne kada razmotrimo naine na koje znamo da se HIV prenosi. To nije samo akademsko pitanje. Ako se koncentriete na sva pitanja na koja nije dat potpun odgovor, i nad kojima nemate kontrolu, velike su anse da ete zanemariti preduzimanje mera predostronosti koje mogu da obezbede da se neete zaraziti HIV-om. Lista naina na koji se virus side ne prenosi je data u tabeli 5.
Tabela 5. Naini na koji se virus side ne prenosi
40
38
15-38% u zavisnosti od starosti i drugih faktora
Blizak lini kontakt: - u domu - na radnom mestu - u koli - zdravstveni radnici bez izlaganja krvi Preko insekata
20
15
Nije pokazano da se bliskim linim kontaktom (iskljuujui ranije spomenut tip izlaganja) prenosi bolest. Kontakt sa osobom zaraenom HIV-om u kui, na radnom mestu, u koli, na javnom mestu, ili ak u bolnici nema nikakve posledice.35 Razlog za to je to virus side ne moe da preivi dugo u spoljnoj sredini van ivog organizma. Virus se takoe lako unitava
0 Posle 3 godine Posle 10 godina
Zapazite da je ak i posle 10 godina samo 50% osoba dobilo sidu. To ukazuje da zaraenost HIV-om ne znai da ete obavezno dobiti sidu.
SIDA I HIV
253
Tabela 7. Lekovi koji slabe imuni sistem - Anestetici bar u spoju sa stresom usled operacije (ukljuujui etar, halotan, azot suboksid, pentobarbitol, itd) - Niz agensa koji se koriste za leenje infektivnih bolesti: lekovi protiv malarije, lekovi protiv infekcija glistama, antibiotici, lekovi za virusna oboljenja - Kortizon i srodni steroidi - Hemoterapijski lekovi za rak - Glavni lekovi za smirenje - Triciklini antidepresivi (primer: amitriptilin) - Progesteron
Put od HIV infekcije do side

U ovom odeljku razmotriemo put od HIV infekcije do side. Ove informacije su znaajne jer bi mogle da pomognu osobama zaraenim HIV-om da odloe ili ak izbegnu razvoj side. Zdravlje imunog sistema u vreme kada je osoba izloena HIV-u je izgleda kljuno. Ako se zarazite HIV-om, odravanje vaeg imunog sistema to je mogue zdravijim je izgleda takoe sutinsko.39 Sve vei broj istraivaa se koncentrie na pitanja koja nisu u vezi sa HIV infekcijom, a koja mogu da doprinesu razvoju side. U stvari, ako su CD 4 elije imunog sistema (odreeni tip belih krvnih zrnaca ili limofocita) veoma zdrave, bie potreban do 200 puta vei broj virusa kako bi se te elije zarazile i ostvarila HIV infekcija.40 To verovatno objanjava zato neki ljudi iznova izloeni virusu side nikada ne postaju zaraeni HIV-om. Imam dva odvojena pacijenta koji imaju sidu i koji su godinama bili HIV pozitivni. Meutim, dok im nije bila utvrena sida, redovno su imali seksualne odnose bez zatite sa svojim enama, koje su obe i dalje negativne na HIV. Te ene su iznova bile izloene HIV-u na nain za koji je poznato da je veoma opasan, pa ipak nisu dobile bolest. Robert Rut Berntajn (Robert Root Bernstein), vanredni profesor koji se bavi fiziologijom na dravnom univerzitetu u Miigenu, je dokumentovao mnogo literature o imunom sistemu i sidi u svojoj knjizi: Ponovno razmatranje side: tragina cena prevremene saglasnosti (Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus).41 Njegova dobro istraena knjiga ne umanjuje obavezno znaaj virusa ljudske imunodeficijencije u procesu razvoja bolesti side. Meutim, ona ukazuje da iako HIV infekcija moe da bude prvi korak koji vodi do side, drugi faktori mogu u stvari da ubrzaju razvoj bolesti. Mnogi od tih faktora direktno tete imunom sistemu. Izbegavanje tih faktora to je vie mogue e biti prednost za osobu zaraenu HIV-om. Prva grupa faktora su uline droge. One su navedene u tabeli 6.42,43,44 Neki lekovi e takoe umanjiti snagu imunog sistema i pomoi razvoju side. Oni su navedeni u tabeli 7.45,46
Tabela 6. Uline supstance koje slabe imuni sistem Opijati (narkotici kao to je heroin) Velike doze kokaina Amil nitrat Alkoholna pia Duvanski dim
Pored lekova, i drugi faktori tete imunom sistemu. Oni su navedeni u tabeli 8.47,48,49,50
Tabela 8. Drugi faktori koji slabe imuni sistem
Loa ishrana Viestruke infekcije: - herpes - sifilis - hepatitis B - citomegalovirus - toksoplazmoza - turbekuloza
Postoje i drugi faktori koji tete imunom sistemu, a pri tom izgleda stimuliu aktivnost HIVa, kao to je navedeno u tabeli 9.51,52
Tabela 9. Faktori koji izgleda stimuliu HIV aktivnost
Upotreba kokaina Virusi: - Hepatitis B - Epstajn-Bar (EBV) - Herpes simpleks, tip 6 - Limfotrofini virus ljudskih T-elija, tip 1 - Citomegalovirus
Tabele 9 do 12 nam pomau da ponemo da uviamo neke od faktora koji mogu da utiu na razvoj side nakon to se javila infekcija HIVom. Mnogi od tih faktora su pod linom kontrolom osobe. Poruka je da bismo morali da izbegavamo sve to tei da oslabi imuni sistem ili da stimulie aktivnost virusa. Imajui u vidu uestalost upotrebe, jedna klasa supstanci koje slabe imunitet je vredna naroite panje. Ta klasa su alkoholna pia.
254
Upotreba alkohola predstavlja dvostruku opasnost, kao to je prikazano u tabeli 10.
Tabela 10. Alkohol i sida - Alkohol teti eonom renju mozga, to slabi mo rasuivanja i prouzrokuje nedostatak kontrole seksualne elje. - Alkohol slabi imuni sistem.
Alkohol teti eonom renju mozga seditu moi procenjivanja i razmiljanja. Ovo smanjenje funkcije proizvodi rizik od prenosa HIVa. Pod uticajem ak i drutveno prihvatljivih nivoa alkohola, verovatnije je da e osoba slediti impuls umesto principa, i moe da vri aktivnosti koje bi bile izbegnute da je potpuno trezna. Milioni ljudi koji piju alkohol nisu svesni njegovog efekta na smanjenje funkcije imunog sistema ak i kada se koristi u drutvenim ili umerenim koliinama. Ve izvesno vreme postoje dokazi koji povezuju alkohol sa HIV infekcijom. U jednom istraivanju, istraivai su pokazali da pijenje samo u drutvu moe da povea verovatnou da ete postati zaraeni HIV-om ako ste izloeni virusu side. U svom eksperimentu, dr Omar Bagasra je sa saradnicima utvrdio da je pijenje etiri piva uinilo ljudska bela krvna zrnca podlonijim HIV infekciji. Alkohol je prouzrokovao merljivu tetu T-elijama kod osoba koje piju samo u drutvu. Te elije su, naravno, od kljunog znaaja u HIV infekciji. ak i sedam asova nakon to je sav alkohol uklonjen iz krvi, testiranje je i dalje otkrilo poremeaj imunog sistema.53 Drugo istraivanje ukazuje da pored toga to alkohol pomae izazivanju HIV infekcije, moe takoe tetno da utie na imuni sistem osobe nakon to je ona postala HIV pozitivna.54 Na taj nain, efekti slabljenja imuniteta usled navika pijenja samo u drutvu mogu da poveaju verovatnou da e HIV pozitivna osoba dobiti potpuno razvijenu sidu. Naalost, mediji su u velikoj meri ignorisali uticaj upotrebe alkohola i drugih faktora naina ivota na HIV. Moda bi poruka o nainu ivota koji pojaava imunitet mogla da uini vie za spreavanje brzog irenja side od popularnije poruke o upotrebi kondoma.
side. Moda nije uvek mogue kontrolisati stresore u neijoj sredini, ali razvijanje mehanizama za izlaenje na kraj sa stresom moe biti kljuno za HIV pozitivnog pacijenta. Naini na koje se to moe ostvariti su detaljnije opisani u 14. poglavlju: Stres bez potresa. Osim izbegavanja faktora koji tete naem imunom sistemu, postoje pozitivne stvari koje moemo da uinimo kako bismo pojaali nae imune mehanizme. Jedan primer mere naina ivota za poboljanje imuniteta je fiziko vebanje. Kod osoba sa HIV infekcijom, umereno vebanje moe da umanji verovatnou napretka side.56 Istraivanja su pokazala da osobe sa najviim nivoom vitamina E u krvi (koji se ostvaruje ishranom bogatom ovim vitaminom, a ne dodacima) imaju 34% manji rizik od dobijanja side u poreenju sa onima sa niim nivoom vitamina u krvi.57 Biljne namirnice, zato to su bogate korisnim fitohemikalijama, imaju mnogo teorijskih prednosti nad dodacima vitamina E. Drugo poglavlje: Dobre vesti o raku moe se spreiti, navodi namirnice bogate vitaminom E. Drugi nivoi vitamina u krvi kao to su nivo vitamina B12 su takoe znaajni. HIV pozitivne osobe sa niskim nivoom vitamina B12 imaju dva puta vei rizik od napredovanja side u poreenju sa onima sa visokim nivoom u krvi.58 Iako biljne namirnice obino nisu bogate vitaminom B12, on se proizvodi od strane bakterija u naem organizmu, a nekada se mogu uzimati dodaci vitamina B12. Ishrana bogata biljnim namirnicama moe takoe da povea nivo glutationa u krvi, monog antioksidansa koji se proizvodi u telu. Visoki nivo glutationa moe da ima vodeu ulogu u usporavanju napretka HIV infekcije. Ljudi sa HIV-om koji imaju nizak nivo glutationa imaju daleko manju verovatnou za preivljavanje tokom perioda od 3 godine u odnosu na ljude sa normalnim nivoom glutationa.59 Postoji mnogo drugih naina za poboljanje imunog sistema. Krajnja poruka je da jai imuni sistem ini da je manja verovatnoa da emo postati zaraeni HIV-om, i da e se razviti sida ako smo ve HIV pozitivni. Vie informacija o tome kako se imuni sistem odrava jakim i zdravim predstavljeno je u poglavlju o raku (2. poglavlje).
Stres i sida
Stresni dogaaji u ivotu povezani sa depresijom mogu da pogoraju HIV infekciju,55 verovatno usled dodatnog efekta slabljenja imunog sistema. Veliki ivotni stresovi etiri puta poveavaju anse da HIV napreduje do
Spreavanje HIV infekcije

Daleko je bolje ne dobiti HIV nego pokuati da se pobolja imuni sistem kada je HIV jednom ve utvren. Koji je najefektivniji nain obezbeivanja da se nikada ne zarazite virusom side? Razmotrimo populacione grupe koje su
SIDA I HIV
255
lem, i preovladava daleko vie u mnogim drugim zemljama nego u SAD. Da li je preveliki zahtev ograniavanje seksualne aktivnosti na doivotne monogamne brakove izmeu dva lana suprotnog pola? Verujem da Vajtingove rei dre klju za spreavanje HIV infekcija. Meutim, doktorova izjava nije nita novo. To je jasan izraz biblijskih vanvremenskih ideala. I izvan toga, sa stanovita javnog zdravlja, rei dr Vajtinga imaju smisla. Zbog znaaja ovog gledita na prevenciju i njegov odnos na moralne standarde, opravdano je paljivo ispitati biblijske principe koji imaju veze sa prenoenjem HIV-a. Principi i duhovna mo da se oni primene su jasno opisani u Bibliji. Meutim, pre razmatranja tih vanvremenskih biblijskih uvida, moramo da rairimo na fokus. Nadahnuti savet koji emo ispitati ima znaaj ne samo za reavanje problema side ve i za itav niz drugih polno prenosivih bolesti koje uzimaju ogroman danak.
dobile sidu 1996. godine, u tabeli 11,60 to obezbeuje osnovu za odgovor na to pitanje.
Tabela 11. Demografija side u SAD
Novi sluajevi u 1996. godini Tri populacione grupe su odgovorne za najvei broj sluajeva
Homoseksualnost Intravenozna upotreba droga Homoseksualnost i intravenozna upotreba droga Heteroseksualnost Novoroenad Transfuzija Hemofiliari 54% 27% 5% 11% 1% 1% <1%
Zapazite da 97% pacijenata obolelih od side ne bi imalo bolest da nije bilo linih izbora koje su nainili u pogledu seksualne aktivnosti ili upotrebe droge. Uprkos onome to bi mnogi eleli da mislimo, odgovor na epidemiju side nije bio, niti jeste upotreba kondoma. Kondomi nisu pouzdana barijera od zatite HIV-a. Poto kondomi ponekada dozvoljavaju da doe do trudnoe, daleko lake mogu da propuste virus side kao i druge bolesti koje se prenose seksualnim putem. Virus side je daleko manji od spermatozoida. ta onda predstavlja najbolji preventivni pristup? Albert Vajting (Albert Whiting) je izneo smelu izjavu koja spaja praktinost i realnost na nain na koji je malo ljudi spremno da izrazi. Njegova izjava je prikazana u tabeli 12.61
Tabela 12. Boije reenje za probleme side - Boiji ideal je monogamni brak uz doivotnu posveenost. - Seksualna aktivnost van ove posveenosti je greh. - Primena samo ovog principa bi uinila vie za reavanje problema side od bilo kog trenutno dostupnog pristupa.
Druge polno prenosive bolesti

Seksualna praksa osobe moe da je izlae riziku i od drugih bolesti i smrtonosnih stanja osim side. Sedam estih polno prenosivih bolesti i problemi koji mogu da se jave kao rezultat su navedeni u tabeli 13.
Tabela 13. Druge polno prenosive bolesti u SAD - Papiloma virus
rak grlia materice
5.000 smrtnih i 15.000 novih sluajeva godinje 1.600 smrtnih sluajeva godinje
- Hepatitis B
hronina infekcija jetre rak jetre
- Bolest zapaljenja karlice 1 milion novih sluajeva vanmaterina trudnoa i 150.000 sterilnih ena godinje - Genitalni herpes (neizleiv) - Gonoreja 20 miliona inficiranih 270.000 novih sluajeva godinje 2 miliona novih sluajeva godinje 35.000 novih sluajeva godinje
Monogamni brak uz doivotnu posveenost bi nam svakako pomogao da nainimo ogroman skok ka reenju problema side. Ko je taj lekar koji izraava takvu nepopularnu tvrdnju? Dr Vajting je direktor zdravstvene uprave za celu jednu oblast. Sa te pozicije ima jedinstveno gledite na svetska zdravstvena pitanja. To je zato to ovi ljudi vre organizovani medicinski rad u skoro 500 bolnica i klinika irom sveta.62 Na osnovu svoje ukljuenosti u rad ove globalne organizacije irom sveta, dr Vajting ima jedinstvenu prednost gledita. Sida je globalni prob-
- Sifilis
problemi sa srcem oboljenje mozga oboljenje nervnog sistema
- Hlamidija
2 miliona sluajeva godinje
Polno prenosive bolesti

Rak grlia ili otvora materice je jedan od najeih tipova raka koji se javljaju kod ena. Samo u SAD, svake godine se javlja preko
256
15.000 novih sluajeva i priblino 5.000 smrtnih sluajeva.63 irom sveta, rak grlia materice je drugi najei rak (posle raka dojke) i pogaa 471.000 ena svake godine.64 Iako postoji itav niz faktora naina ivota koji utiu na to da li e se kod nekog razviti rak grlia materice ili nee, postoji jedan faktor koji je skoro uvek prisutan ako se ovaj rak razvije. Taj jedinstveni faktor je infekcija papiloma virusom. Nedavni skup nacionalnih instituta zdravlja je naglasio upeatljivu vezu izmeu ove infekcije raka: Rak grlia materice je jedinstven po tome da je prvi iz grupe solidnih tumora za koga je pokazano da je virusno izazvan u gotovo svakom sluaju. DNK ljudskog papiloma virusa (HPV) se pronalazi kod gotovo svih sluajeva raka grlia materice... irom sveta.65 Znaajno je naglasiti da je HPV polno prenosivo oboljenje. ene dobijaju ovu infekciju koja izaziva rak preko seksualnih odnosa sa nekim ko ima virus. Dr Patricija S. Breli (Patricia S. Braly), ginekoloki specijalista za rak sa dravnog Univerziteta u Luizijani i jedan od predsedavajuih na strunom skupu nacionalnih instituta o raku grlia materice, utvrdila je zapanjujue preovladavanje ove infekcije koja prouzrokuje rak. Istakla je da e jedna od svake etiri ene koje postanu seksualno aktivne tokom studiranja postati zaraena HPV-om u roku od jedne godine. To se javlja ak iako takva ena u proseku ima samo dva muka partnera. Na osnovu uestalosti sa kojom se HPV javlja, dr Breli je zabeleila da jedino ene koje nisu izloene velikom riziku od ovog razarajueg raka jesu one koje ispunjavaju svaki od tri kriterijuma, kako je navedeno u tabeli 14.
Tabela 14. ene sa malim rizikom od raka grlia materice - Bez seksa pre 18 godina starosti. - Ne vie od dva seksualna partnera tokom ivota. - Svaki partner tokom ivota je smeo da ima seks samo sa jo jednom partnerkom.
Polno prenosive bolesti i kvalitet ivota

Polno prenosive bolesti ine vie od izlaganja osoba riziku od prerane smrti. Takoe mogu da im oduzmu kvalitet ivota. Na primer, svake godine u Americi oko milion ena dobije bolest zapaljenja karlice, ozbiljnu komplikaciju estih infekcija kao to su gonoreja i hlamidija. Ne samo da je ova bolest bolna, ve i do 150.000 ena postaje sterilno svake godine.68 ene koje su imale bolest zapaljenja karlice su podlone vanmaterinoj trudnoi. U toj situaciji, oploeno jaje se moe smestiti u jednom od izbrazdanih Falopijevih kanala koji vode od jajnika do materice. Kako fetus raste kanal se rastee, i ako se ne uoi, doi e do pucanja. To moe da bude dogaaj opasan po ivot. Zaista, fizika i emocionalna cena za enu koja je imala zapaljenje karlice moe da bude velika. Drutvo kao celina takoe plaa znaajnu finansijsku cenu za bolest zapaljenja karlice sa njenim povezanim sterilitetom i vanmaterinom trudnoom. Jedno istraivanje je procenilo godinje trokove u SAD na 2,6 milijardi dolara.69 I ene i mukarci su podjednako pogoeni genitalnim herpesom. Svake godine u Sjedinjenim Dravama postoji oko 270.000 novih sluajeva, dok je 20 miliona ve zaraeno i pati sa iznova javljajuim epizodama ovog neizleivog stanja. Gonoreja i sifilis moda nisu na vrhuncu, ali su i oni, takoe, ivi i veoma deluju. Svake godine je dva miliona Amerikanaca pogoeno gonorejom, a 35.000 sifilisom.71 Ovo drugo stanje, ako se ne lei brzo i pravilno, moe da dovede do sranih problema, kao i do oboljenja mozga i nervnog sistema. Moda je jedna od najveih tragedija epidemije polno prenosivih bolesti da su tinejderi i mlade odrasle osobe najvie pogoeni. Od 12 miliona sluajeva polno prenosivih bolesti koji se svake godine jave u naoj zemlji, 86% se javlja kod osoba izmeu 15 i 29 godina starosti.72 Zapanjujue je da e meu seksualno aktivnim tinejderima jedan od etiri dobiti polno prenosivu bolest, i to dok je jo uvek u svojim tinejderskim godinama.73
HPV i druge polno prenosive bolesti i dalje pogaaju Amerikance u razmerama epidemije.66 Svake godine e u Americi novih 12 miliona ljudi biti inficirano polno prenosivom boleu. ak iako osoba izbegne HIV i HPV infekciju, rizici od drugih infekcija mogu i dalje da budu veoma visoki. Hepatitis B se esto polno prenosi. Moe da prouzrokuje hroninu infekciju jetre uz cirozu i ak rak jetre. Procenjuje se da svake godine 1.600 Amerikanaca umire od seksualnim putem steenog hepatitisa B.67
Seksualno ponaanje je na estom mestu po prouzrokovanju smrti

Vidimo da je seksualno ponaanje odgovorno za izazivanje bola, patnje i smrti na vie naina. Moda nije iznenaenje, ali su podaci i dalje bili okantni kada su istraivai Mek Ginis (McGinnis) i Fed (Foege) posle analiziranja statistika 1990. godine, naveli da oko 30.000 Amerikanaca umire svake godine zbog svog
SIDA I HIV
257
vanja, ve uopte ne uestvovati; jednom reju - suzdravanje. Uenje osobe kako da se suzdrava je u stvari daleko lake i doivee daleko vei uspeh, poto e eoni reanj mozga nastaviti nadzor misli na takvom programu.
seksualnog ponaanja. To je bio rezultat njihovog istraivanja o stvarnim uzrocima smrti u kojima su istraivai otkrili da je seksualno ponaanje bilo na sedmom mestu meu spoljanjim faktorima koji prouzrokuju smrt.74 Naalost, neadekvatno seksualno ponaanje predstavlja brzorastui uzrok smrti u SAD tako da je od 1994. godine ovakvo ponaanje prouzrokovalo smrt 40.000 Amerikanaca. Shodno tome, seksualno ponaanje je sada esti vodei uzrok smrti.75
Promene neophodne za borbu sa sidom i drugim polno prenosivim bolestima

Posledice HIV-a i drugih polno prenosivih bolesti nas podseaju da nae seksualne prakse imaju dalekoseni uticaj na nae zdravlje i dobrobit. Koje promene su neophodne za smanjenje tereta smrti i razaranja? Razmotrimo neke od neprolaznih principa koji se bave ovom znaajnom temom.
Kondomi nasuprot suzdravanju

Kao to smo videli, uprkos viegodinjim porukama koje su podstaknute HIV-om i koje su molile za poveanu upotrebu kondoma, polno prenosive bolesti koje nisu HIV su u porastu. To se odigralo uprkos poveanoj upotrebi kondoma u Americi. Mnogi strunjaci su smatrali da je reenje za HIV i polno prenosive bolesti bilo poveana upotreba kondoma. Prodaja i upotreba kondoma su porasle, ali su takoe porasle i polno prenosive bolesti.76 To je bilo veoma zbunjujue za mnoge zastupnike upotrebe kondoma, ali poruka koju ujemo od njih je da moramo da koristimo daleko vie kondoma. Iako kondomi, ako se koriste, mogu da spree irenje HIV-a i polno prenosivih bolesti (iako ni na koji nain nisu 100% pouzdani), daleko bolja poruka je kako da se upranjava suzdravanje, poto deluje svaki put kada se pokua. Oni koji upranjavaju seks van braka esto doputaju da emocije i elje preovladaju nad njihovom boljom procenom, predvianjem i sposobnou rasuivanja. Dozvolili su da se funkcija eonog renja mozga potisne tako da e elja vladati nad razumom. Ni od koga ko je u takvom stanju se ne moe oekivati da proe kroz objektivnu listu provere (neu to raditi dok nemam kondom) pre uestvovanja u inu. Zbog toga poruka o upotrebi kondoma u velikoj meri nije uspela u Americi. To se moe uporediti sa sledeim razmiljanjem: 1. Mnoge nesree se deavaju na putu zbog vozaa koji su pod uticajem alkohola. 2. Moramo da iznesemo poruku budite naroito paljivi na putu kada pijete alkohol. Ali saekajte malo, alkohol potiskuje funkciju eonog renja mozga tako da je biti dovoljno paljiv praktino nemogue. Isto je tako i sa nezakonitim seksom. Biti dovoljno paljiv je praktino nemogue zbog potisnutog stanja funkcije eonog renja. Reenje za nesree povezane sa alkoholom i za polno prenosive bolesti nije biti bezbedniji prilikom uestvo-
Biblija otkriva istinski bezbedni seks

Na poetku Biblije Bog je sopstvenim glasom govorio i napisao sopstvenom rukom jedinstveni niz 10 moralnih imperativa poznatih kao Deset zapovesti. Biblija ne naziva te rei deset predloga ili deset dobrih ideja, ve Deset zapovesti.77 Samo to ime u sprezi sa jedinstvenim nainom pruanja jedini deo Biblije koji je direktno napisao Bog, trebalo bi da obezbedi dovoljan razlog za ozbiljno razmatranje. Tih Deset zapovesti obezbeuju moralni kompas koji danas mnogima nedostaje. One izraavaju razliku izmeu dobrog i loeg. Razmotrite na trenutak tih deset nadahnutih pravila za ivot kako se mogu nai u 2. Knjizi Mojsijevoj 20. Prva grupa od etiri zapovesti opisuje kako bi trebalo da se odnosimo prema Bogu. Poslednja grupa od est zapovesti se koncentrie na meuljudske odnose. U srcu te poslednje grupe, pronalazimo zapovest broj 7, predstavljenu u Starom zavetu. Isus se takoe pozivao na tu odreenu zapovest u Novom zavetu. Oba teksta su navedena u tabeli 15.
Tabela 15. Sedma zapovest Ne ini preljube. (2. knjiga Mojsijeva 20,14) A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa eljom, ve je uinio preljubu u srcu svom. (Jevanelje po Mateju 5,28)
Mirijam Vebsterov renik opisuje dananje shvatanje rei preljuba kao dobrovoljan seksualni in izmeu oenjenog mukarca i osobe koja nije njegova ena, ili izmeu udate ene i nekoga ko nije njen mu.78 Meutim, naredba sedme zapovesti o seksualnoj istoti govori vie nego o samom fizikom inu izmeu venanih osoba. U svojoj uvenoj propovedi na Gori, Isus je otkrio da je
258
sedma zapovest toliko iroka da se prostire ak i na nivo misli. Ovaj novozavetni navod pobija mit da samo Stari zavet, ali ne i Novi poziva na seksualnu istotu. Na drugom mestu u prvih pet knjiga Biblije nalazimo jo vie o visokim standardima seksualne istote koji su obuhvaeni sedmom zapoveu. Tri dodatna vida seksualne istote su izneta u tabeli 16.
Tabela 16. Tri biblijska propisa koji tite od side S mukarcem ne lezi kao sa enom, gadno je. (3. knjiga Mojsijeva 18,22) Prostitucija je strogo zabranjena. (5. knjiga Mojsijeva 23,17) Seks sa ivotinjama je strogo zabranjen. (2. knjiga Mojsijeva 22,19)
Vidimo da Sveto pismo zabranjuje homoseksualnost, prostituciju i seks sa ivotinjama. Da se svetska populacija obazirala na princip koji zabranjuje homoseksualne odnose, HIV verovatno nikada ne bi postao svetska epidemija. tavie, zapazite da ta zapovest nije data ni u kakvoj vezi sa branim statusom. Poziv Biblije na seksualnu istotu se protee na sve osobe, a ne samo na venane. Zapovest koja zabranjuje prostituciju nije iznenaenje danas imamo zakone koji je zabranjuju. Krenje ove zapovesti je imalo veliki uticaj na irenje side irom sveta. U vezi sa zabranom seksa sa ivotinjama, neki su izneli teorije da je HIV prvi put uveden u ljudsku populaciju upravo takvim zabranjenim odnosima sa ivotinjama. Treba istai da porodica majmuna nosi virus nalik na sidu zvan virus simijan imunodeficijencije (Simian Immunodeficiency Virus, SIV).79 Ako je postojala ivotinjsko-ljudska veza side, razumljivo je da sida nikada ne bi pogodila ljude da se ta zapovest sledila.
vesti. Umesto toga, ovaj uvid obezbeuje monu silu za kontrolisanje ponaanja koje je izgleda najtee obuzdati. Ako nikada ne nainimo prekid u ponaanju na nivou svojih misli, osueni smo ili da podleemo iskuenjima ili da ivimo u neprestanom stanju frustracije. Na primer, ako eznete ili sanjate o zabranjenim aktivnostima, na kraju ete ili zgreiti ili se oseati veoma uskraenim. Ako, sa druge strane, odaberete da prihvatite biblijski savet da je neodgovarajue ak i misliti o takvim delima (a kamoli vriti ih), onda ete ostvariti istinski napredak. Ako sam iskuan da zgreim u svojim mislima, mogu da preusmerim svoj mentalni fokus i razmiljam u drugom smeru. Sama ova praksa e uskoro postati navika, i moj um e razviti tenju da misli u drugim smerovima. Biblija nam kae: to je god istinito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god slavno, to mislite.80 Umesto da doprinose nelagodnosti i oseaju uskraenosti, te nove mentalne navike e mi pomoi u odupiranju iskuenju. Pomoi e mi da iskusim slobodu usled sposobnosti kontrole od strane moje volje, umesto da emocionalni nagoni kontroliu mene. Uspeh u ovome e zahtevati da osoba izbegava itanje i gledanje filmova ispunjenih seksom, video kaseta, knjiga, asopisa koji su potpuno suprotni od istote misli. Put ka uspehu e biti vrlo blizu napora uvanja puteva ka dui.
Biblija govori o homoseksualnim odnosima

Kao to je ranije napomenuto, homoseksualni odnosi su i dalje uzrok side broj 1 u SAD. Zbog toga je znaajno dalje razjasniti biblijski savet o ovoj temi. Zabrane homoseksualnih odnosa nisu ograniene na Stari zavet, ve su naglaene i u Novom zavetu. U Novom zavetu u poslanici Rimljanima u 1. glavi, spominju se sramne slasti (stih 26) osoba koje su okarakterisane za bezbonost i nepravdu (stih 18). Meu sramne prakse koje se spominju jasno spadaju homoseksualni odnosi, kao to je opisano u tabeli 17. Kao to se i oekivalo, ovaj odeljak je u potpunom skladu sa prethodno navedenim zabranama u Starom zavetu u vezi sa homoseksualnim inom. Veoma je znaajno istai razliku izmeu homoseksualnog ina i homoseksualnih sklonosti. Postoje dokazi koji ukazuju da su neke homoseksualne sklonosti rezultat sila iznad kontrole ili izbora osobe. Istraivanja i na ljudi-
Boiji prvenstveni fokus je na nae misli

Svi principi Biblije koje smo razmatrali su ojaani u Novom zavetu, esto jo snanijim izrazima. Rei Isusa na poetku njegovog propovedanja ukazuju na grenost gledanja na enu sa eljom. Ova opomena istie biblijsku temu koja se esto javlja. Bog i Njegova Biblija nisu samo zabrinuti grenim delima, zabrinuti su i centralnim pitanjem: grenim mislima. Jasno je da se, pre nego to se izvri u ivotu, greh zamisli u umu. Zbog toga je Biblija usmerena na tvravu due, na ljudski um. Isusovo razjanjenje da se ova zapovest prostire i na grene misli ne predstavlja loe
SIDA I HIV
Tabela 17. O homoseksualnosti se govori u Novom zavetu Zato ih predade Bog po udnjama srca njihovih u neistotu, tako da oni sami oskvrnjuju svoja sopstvena telesa... Zato ih predade Bog sramnim slastima, jer ene njihove pretvorie prirodne odnose u protivprirodne, a isto tako i mukarci, napustivi prirodne odnose sa enskim rodom, raspalie se pohotom jedan na drugoga, inei mukarci sa mukarcima stvari sramotne, i primajui na sebe same platu dostojnu svog zastrajnivanja. (Rimljanima poslanica 1,24.26-27)
259
Tabela 18. Veni ivot je izloen riziku Ili ne znate da nepravednici nee naslediti carstva Boijega? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljuboinci, ni aduvani, ni muelonici, ni lupei, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadije, ni hajduci, carstva Boijega nee naslediti. (1. poslanica Korinanima 6,9-10)
koji stupa u seksualnu aktivnost sa drugim mukarcem.86 Takve osobe su klasifikovane sa preljuboincima, lopovima, pijanicama itd. Tekst objanjava da oni koji su krivi za takve grehe izlau riziku svoju venu sudbinu.
ma i na ivotinjama poinju da obezbeuju neke vredne uvide u tom pogledu. Na primer, dr Ganter Dorner (Gunter Dorner) je sa saradnicima objavio niz izvetaja koji utvruju vezu izmeu majke pod velikim stresom i raanja mukog potomstva sa homoseksualnim sklonostima. U jednom istraivanju su utvrdili da je znaajno vei broj nemakih homoseksualnih mukaraca roen tokom stresnog kraja Drugog svetskog rata i tokom godina neposredno posle rata.81 Izvrili su istraivanje na ivotinjama koje ukazuje da prenatalne hormonalne razlike (koje mogu biti izazvane takvim stvarima kao to je stres) mogu poveati verovatnou da se muki potomak rodi sa homoseksualnim sklonostima.82,83 Takva istraivanja ukazuju da bar deo homoseksualne populacije moe da ima uroene elje to se tie njihovih seksualnih sklonosti. To je znaajno shvatiti. Mora biti jasno da orijentacija ne obezbeuje dozvolu za ukljuivanje u aktivnosti koje Biblija zabranjuje. Biblija ne doputa da se osoba sa normalnim heteroseksualnim sklonostima ukljuuje u seksualne inove van braka bilo u mislima ili u delu, niti Biblija daje onima sa homoseksualnim sklonostima takvu dozvolu. Ukratko, pitanje greha ne lei u orijentaciji ve u onome ta inimo sa tom orijentacijom. Postoji mnogo dokumentovanih sluajeva o osobama koje su ranije imale homoseksualnu orijentaciju, ali koje sada imaju heteroseksualne sklonosti. Neke od tih osoba su ule u monogamne heteroseksualne odnose.84,85 elja za homoseksualnim odnosima je paralelna sa eljom preljubnih heteroseksualnih odnosa ili sa eljom da se krade. Sve te elje se mogu nadvladati u ivotu osobe. Novi zavet ima jo jedno upozorenje za homoseksualce, kao to je navedeno u tabeli 18. Izraz muelonici u Novom zavetu na jeziku originala - grkom ukazuje na mukarca
Gore od side?
ta bi moglo da bude gore od dobijanja side? Ovo upozorenje Biblije predstavlja misao da su vene posledice seksualnog ina koji prouzrokuje sidu gore od zemaljskih patnji usled side.
Bog je vie zainteresovan za davanje nego za uzimanje

Daleko od tog da Bog oduzima neto homoseksualcima, On pokuava da im da neto od beskonano vee vrednosti. Savetuje ih da napuste svoje trenutne seksualne elje imajui u vidu bolje postojanje u venosti. Da, kao to smo napomenuli, Boiji savet nije samo za onaj svet, ve ukazuje na put ka najsrenijem, najzdravijem postojanju ovde i sada. Zapravo, Bog ne trai nita vie od onih sa homoseksualnim tenjama nego to trai od onih sa heteroseksualnom orijentacijom, to jest, kae: sledite Moje rei koje su izreene sa vaom trenutnom i venom dobrobiti na umu. Traiti od osobe da se odrekne tetne elje u zamenu za neto bolje ne predstavlja surovost ve ljubav. Alkoholiar na oporavku se esto moe boriti sa snanim eljama ka piu. Moe da udi za onim u emu je nekada nalazio veliko zadovoljstvo u samo jednom piu. Ipak, oni koji ga istinski vole obezbedie mu svako ohrabrenje da kae: ne, ak i na prvi gutljaj. Prema njemu ne postupaju nepoteno njega vole. Da, on moe da nae trenutno zadovoljenje u pijenju, ali ako jednostavno kae ne tom jednom zadovoljstvu, za njega se otvaraju vrata za izbegavanje razarajuih efekata alkoholizma i ujedno ka uivanju u hiljadu pravih zadovoljstava u ovom ivotu i u svetu koji e doi. Isto je tako i sa onima koji imaju seksualne elje koje Boija re opisuje kao razorne. Mnogi sa heteroseksualnim kao i oni sa homo-
260
seksualnim sklonostima e morati da kau ne zabranjenim seksualnim inovima koji su im nekada pruali zadovoljstvo. Verovatno je najvea ironija da uz sve brane sukobe i nesloge u naoj zemlji, mnogi brani parovi doslovno proklinju dan kada su se uzeli, eznui da se oslobode jarma ui. Neki su se oslobodili na brakorazvodnim parnicama. Uprkos tome, mnogi koji nisu u stanju da uu u brani odnos se oseaju prevarenim. Oni koji ne mogu da uu u monogamni odnos usled prolog neverstva, homoseksualnih sklonosti, ili nekog drugog razloga oseaju da su uskraeni za neto to je poeljno. Uprkos onome to drutvo moe da pokua da nam kae, postoji mnogo osoba koje su savreno zadovoljne i srene, a koje nemaju ljubavnika. Jasno je da ne postoji nita to kae da srea zavisi od toga da li je osoba u braku i da li ivi sa posveenim partnerom. Na primer, apostol Pavle je oseao da je to to nije u braku bilo bolje za njegovu duhovnu slubu (1. Korinanima 7,7-8.32-34).
Da li Biblija zaista stoji nasuprot ivotu ispunjenom uivanjima?

Postoje dva esta mita o biblijskim zapovestima koje treba razmotriti. Ve smo detaljnije razmotrili jedan od njih, to jest, da primenjivanje biblijskih principa oduzima svu zabavu iz ivota. Ispitajmo neke odeljke u Bibliji koji govore o zadovoljavajuem ivotu, koji su navedeni u tabeli 19.
Tabela 19. Srean i ispunjen ivot Pokazae mi put ivotni: obilje radosti pred licem Tvojim, uteha u desnici Tvojoj, doveka. (Psalam 16,11) Ja dooh da imaju ivot i izobilje.
Povrno praenje principa iz Biblije nas moe ostaviti sa oseajem uskraenosti. Meutim, iskusiemo blagoslov istinskog oseaja slobode ako prihvatimo celokupnu biblijsku poruku koja ukljuuje svesnost o Boijoj ljubavi, kajanje za prole grehe, opratanje i posveenost nainu ivota koji je ispravan iz Boije perspektive. I poznaete istinu, i istina e vas izbaviti. (Jovan 8,31-32) Daleko od toga da ograniava nae slobode i uivanja, sleenje Boijih puteva nas oslobaa od tiranije loih navika i drugih tetnih naina ivota. Osloboeni smo da ivimo ivotom bez krivice koji najvie zadovoljava i ispunjava. Zaista, za osobu koja se boji dobijanja side Biblija ukazuje na put ka bezbednosti. Za osobu koja pati od bolesti i koja je suoena sa krivicom, ista Biblija prua kljueve za reavanje one iste krivice za koju mnogi optuuju da je Biblija prouzrokuje. U medicinskoj literaturi postoje naznake da osobe koje veruju u Boga ive due. Na primer, dr Deremi Kark (Jeremy Kark) je sa saradnicima nedavno uporedio dve etnike jevrejske grupe koje su izgleda bile veoma sline osim religijskih pogleda.87 Meu lanovima svetovne zajednice, rizik od smrti u bilo kojoj starosnoj grupi je bio skoro duplo vei u odnosu na lanove religiozne zajednice, to jest, one koji su imali religiozne poglede. U slinom istraivanju, nedavni stresni dogaaji u ivotu su poveali rizik od zdravstvenih problema u svetovnoj zajednici. lanovi uporeene religiozne zajednice su izgleda bili zatieni od negativnih efekata stresa. Tim dr Karka je predloio neke razloge zbog kojih su lanovi religioznih zajednica ispoljavali ublaavanje stresa i poveanu duinu ivota. Oni su navedeni u tabeli 20.
Tabela 20. Razlozi za bolje zdravlje meu ljudima sa religijskim pogledima kako su to predloili naunici - Emocionalna dobrobit podstaknuta oseajem pripadanja religijskoj zajednici - Vera u Boga - Oputajui odgovor izazvan estom molitvom - Veoma stabilne brane i porodine veze - Drutvena potpora koja obezbeuje branik od stresnih dogaaja u ivotu
(Jovan 10,10)
I zapovedi nam Gospod da vrimo sve ove uredbe bojei se Gospoda Boga svojega, da bi nam bilo dobro svagda i da bi nas sauvao u ivotu, kao to se vidi danas. (5. Knjiga Mojsijeva 6,24) Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago oveku koji se uzda u Njega. (Psalam 34,8)
Oni ljudi koje ujem da se ale u vezi sa stvarima kojih se treba odrei prema Bibliji, esto nikada nisu ni pokuali da slede biblijski nain ivota. Ali, zapazite izraze u tim tekstovima: obilje radosti, uteha, da bi nam bilo dobro svagda, blago oveku.
Moda je podjednako znaajno kao i Karkovi razlozi da istinski vernici imaju uverenje da ako znaju ta je ispravno i ako veruju u Boga, On e im dati snagu da ine ono to je dobro, to e ih onda potedeti brojnih bolesti. Bolesti oveanstva su se umnoile od poetka ljudskog grenog postojanja. Meutim,
SIDA I HIV
261
tetan ako je rezultat kod ljudi odbacivanje Boijeg zakona. Nemojte pokuavati da ubedite sebe da je neto u redu, kada duboko u sebi znate da je pogreno. Da, takvi mentalni okreti vam mogu pomoi da izvesno vreme zaboravite svoju krivicu, ali ne obezbeuju trajna reenja. Najuspeniji nain da se izae na kraj sa krivicom je priznavanje krivice i traenje oprotaja od onoga kome smo zgreili. Samo priznanje injenja neeg loeg je teko za mnoge od nas. U ovom dobu je postalo nepopularno priznati da inite bilo ta loe. Mi smo ljudi koji se veoma mnogo trude da izbegnu da kau da su pogreili. Okrivljavanje okolnosti ili nekog drugog je izgleda daleko laki nain. Meutim, prihvatanje da ste zgreili (uinili loe) je prvi korak u duhovnom isceljenju.
ako ivimo u skladu sa prirodnim zakonima, rizik od dobijanja bolesti je u velikoj meri umanjen. Boija ljubav nas poziva na takav nain ivota, kao to je to izrazio ve citirani autor, to je prikazano u tabeli 21.88
Tabela 21. Boija ljubav i dalje dosee do svih nas - Bog je stvorio oveka savrenog i svetog, ali je ovek pao iz svog svetog stanja jer je prekrio Boiji zakon. - Nakon pada dolo je do brzog porasta bolesti, patnje i smrti. - Iako je ovek uvredio svog Tvorca, Boija ljubav se i dalje prostire na ljudski rod. - Da bi iveo savrenim ivotom, mora da ivi u skladu sa tim prirodnim zakonima koji upravljaju njegovim biem. - Zbog toga je od najveeg znaaja da zna kako da ivi kako bi se njegove moi tela i uma mogle ispoljiti u Boijoj slavi.
Oprotaj je lako dostupan

Biblija je takoe jasna da je Boije oprotenje dostupno. Biblija otkriva ako se ponizno okrenemo Bogu, ubeeni u Njegovu elju da nam oprosti, i pokajemo se (ostavimo za sobom nae grene puteve) onda e nam Bog oprostiti (... jer prata mnogo89). Vera (pouzdanost) u Boga koji je pun ljubavi i pratanja dovodi nas do istinskog pokajanja (tuge zbog greha) i elje za preobraajem (... da te dobrota Boija na pokajanje vodi90). To nas, zauzvrat, podstie da priznamo i da se odreknemo naih starih puteva injenja loih stvari. Osobe koje su se posvetile grenim delima mogu zaista da se iscele kroz veru i pokajanje. ak i kada osoba postane HIV zaraena zbog prakse koju Bog osuuje, njihova situacija nije beznadena. Bog im oprata i oprostie im, ako se vrate sa loeg puta. To su zaista dobre vesti.
Bog govori o vaim nedostacima snage

Drugi mit o biblijskim principima u vezi sa seksualnou je da ak i kada bismo svi eleli da ih sledimo, nedostaje nam snaga da to inimo. Mnogi veruju da je nemogue za prosenu odraslu osobu (a kamoli za tinejdera ili mladu osobu) da sledi zapovesti iz Biblije koje se bave seksualnou. Zbog toga promoviu metode, koje kada se uporede sa suzdravanjem, u stvari poveavaju rizik od irenja side, kao to je upotreba kondoma. Kao to smo ve napomenuli, kondomi ni na koji nain ne eliminiu rizik od dobijanja HIV-a. Kao to dr Vajting istie, sleenjem biblijskih principa moemo na najbolji nain da spreimo tu traginu infekciju. Moete da kaete: Razumem principe, ali odakle da dobijem snagu da ih sledim? Kako da dobijem snagu od Boga da inim ono to je dobro? Prvo, moramo da znamo ta je dobro, a ta je loe. Nakon to to saznamo, moemo da nadvladamo nae grene tenje verujui u Boga i saraujui sa njim. Na fokus u ovoj knjizi je bio na merama prirodnog naina ivota za spreavanje i leenje bolesti. Verovatno je najvie zanemarivana od svih prirodnih mera vera u Boiju silu. Ova esto zaboravljena mera nas usmerava na upravo onu pomo koja nam je neophodna. Kada se ljudima ustanovi HIV infekcija, oni esto prolaze kroz veoma stvarna oseanja line krivice. Ova krivica moe da bude rezultat znanja da su prekrili lini etiki kodeks. Neki su mislili da je najbolji nain za reavanje takve krivice da se pomogne ljudima da promene svoj oseaj dobrog i loeg. Takav pristup je jasno
Priroda Boijeg dolazeeg carstva nebeskog

Mnogi pogreno shvataju Boije opratanje. Iako nam Bog oprata kada ispoljavamo veru u Njega, to ne obezbeuje dozvolu za greh. U Poslanici Rimljanima 3,31, apostol Pavle direktno govori o tome. On govori da verom mi u stvari utvrujemo moralni zakon umesto to ga ukidamo. Iako Biblija obeava novo telo prilikom vaskrsenja (... mrtvi e ustati neraspadljivi91), to ne obezbeuje i novi karakter. Tano je da nam se daje novo roenje kada verom prihvatimo Boa obeanja. Razvoj novog karaktera zapoinje sa ovim novim poetkom, i nastavlja se tokom ivota dok doputamo Bogu da u nama razvija prirodu koja je u skladu sa Njegovom.
262
Sve je to znaajno jer na Otac pun ljubavi sada eli da pripremi karaktere onih koji ga vole za venu radost jednog dana. Kako e izgledati od Boga obeano nebesko carstvo? Principi seksualne istote se tamo nee promeniti. Homoseksualni odnosi, prostitucija i seks sa ivotinjama nee odjednom biti u redu. Kako bi univerzum izgledao kada njegovi stanovnici nikada ne bi kontrolisali takve seksualne elje? Ne bi bilo zadovoljstva u venosti nebeskog carstva za one iji karakter nije ve oien od grenih obrazaca razmiljanja. Tako da kada Bog govori protiv seksualnih grehova u svim svojim oblicima, on to ini iz ljubavi, imajui na umu nae dobro. Na Tvorac nam pokazuje kakvi nai karakteri treba da budu da bismo uivali u venosti sa Njim. Kao to je to apostol Pavle rekao: I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli prepoznati koja je dobra i ugodna i savrena volja Boija.92 tavie, Bog je posveen da obezbedi uspeh u ovom poslu preobraaja karaktera svima koji to odaberu; u suprotnom, on to ne bi zapovedao. Zaista, Bog od nas nikada ne trai da inimo bilo ta to ne moemo da ostvarimo saraujui sa Njim. Razmotrimo nekoliko biblijskih obeanja koja nas uveravaju da e nam Bog dati snagu da ivimo ivotom kakvim nas poziva da ivimo; oni su navedeni u tabeli 22.
Tabela 22. Izvor snage u religioznom ivotu A onome koji vas moe sauvati bez greha... (Juda 24) A Bog moj da ispuni svaku potrebu vau po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu. (Filibljanima 4,19) Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje. (Filibljanima 4,13) Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno. (Filibljanima 2,13)
inim izbor, moram da okrenem volan, ali kada okrenem volan, mo iznad moje ovenosti ini okret lakim za mene. Vie biblijskih informacija o tome kako moete da ostvarite pristup do tog izvora boanske moi, koja oprata naa nedela i koja nas uverava u pobedonosni ivot, nalazi se u 18. poglavlju: Reavanje loih navika i zavisnosti.
HIV infekcija i mozak

Naalost, mnoge osobe zaraene HIV-om ne koriste prednost opratanja koje Bog ini lako dostupnim. U stvari, kako proces HIV bolesti napreduje, moe da postane sve tee, ako ne i nemogue, odabrati Boiji oprotaj. Kako mogu da iznesem tako smelu izjavu? Moj zakljuak dolazi iz shvatanja naina na koji HIV utie na telo. Razmotrimo neke dodatne dimenzije HIV infekcije koje su me nauile ovoj vanoj poruci: to se pre osoba zaraena HIV-om okrene duhovnim pitanjima, to bolje. Kada jednom virus side dobije pristup u osobu, tei da se razmnoava. Ima najmanje dva prvenstvena efekta na ljudsko telo. Jedan je slabljenje imunog sistema, a drugi je propadanje mozga. Infekcije i tumori su sekundarni efekti HIV-a, prouzrokovani oslabljenim imunim sistemom. Oteenje mozga je opisano u tabeli 23.93
Tabela 23. Sida utie na mozak - Najznaajniji direktni kliniki efekat HIV infekcije je na nervni sistem. - Izgleda da mozak slui kao privilegovano pribeite za replikaciju HIV-a (umnoavanje virusa). - 2/3 onih koji imaju sidu imaju i AIDS demencija kompleks, koji prouzrokuje progresivne promene ponaanja i gubitak intelektualnih sposobnosti. - Takoe se javlja usporavanje pokreta, kao i promene u odreenim oblastima mozga koje lie na log. - Pogoene osobe mogu da gube snagu ili da dobiju paralizu ruke ili noge.
U ivotu religioznog oveka, Bog preuzima odgovornost i za elje da se ini dobro i za injenje dobrog. Znaajno je naglasiti da kada odaberemo da saraujemo sa Bogom i da se oslanjamo na Njegovu snagu, On menja nau volju. Grene elje, tenje ka grehu, koje su naizgled urezale nepromenljive kanale u naim umovima, nadvladani su Bogom koji prouzrokuje da elimo i inimo ono za to je otkrio da je dobro. Uloga ljudske i boanske saradnje je slina vonji kola uz mo okretanja. Ja moram da na-
Veoma znaajno praktino razmatranje nastaje iz naeg shvatanja sklonosti HIV-a ka mozgu. To jest, oni kojima je utvreno da su HIV pozitivni morali bi da srede svoj ivot. ak i ako osoba moe da preivi ozbiljne infekcije i druge poremeaje koji prate HIV infekciju, funkcija mozga moe brzo da propada usled AIDS demencija kompleksa. Drugim reima, kada se jednom osobi utvrdi sida, nema garancija koliko je vremena ostalo pre gubitka mentalne sposobnosti. asovi koji ostaju su zlatni. Lini odnos sa Bogom bi trebalo da predstavlja prvi prioritet, pre nego to prilike skliznu u
SIDA I HIV
263
obeanja. Mi, kao pojedinci, kao nacija, i kao svetska zajednica moemo da savladamo epidemiju side. Moemo da je savladamo bez obzira da li se vakcina ili arobni lek ikada pronae ili ne. Verujem da moemo da zaustavimo prenos HIV-a vraajui se Bibliji, biblijskom Bogu, i njegovim nadahnutim pravilima za ivot. Ne samo da e prenos HIV-a drastino biti zaustavljen, ve e 40.000 ivota biti spaseno svake godine u Americi, a da ne spominjemo umanjenje neizrecive patnje i finansijski gubitak usled bolesti prenosivih polnim putem.94 Sada je zaista vreme da iskoristimo prednost Boije milosrdne ponude opratanja. Sada je vreme da se oslonimo na Njega i traimo snagu da ivimo ivotom koji je u skladu sa Njegovim zapovestima. Takav ivot e pojaati na imuni sistem, drati nas dalje od visokorizinih aktivnosti, i to je najznaajnije, spremiti nas za venu radost sa Njim.
venost. Ako postoje finansijski poslovi koje treba srediti, sada je vreme za njihovo reavanje. Ako postoje neke nejasnoe koje treba razjasniti meu prijateljima ili u porodici, ne treba odlagati.
Zakljuak
Bilo da pokuavate da izbegnete HIV infekciju ili da se suoite sa ve utvrenom infekcijom, ne mogu vas usmeriti na monije odgovore od onih koji se nalaze u Bibliji. U stvari, kada mislimo o trezvenim realnostima side, niko od nas nema vremena za gubljenje. Oni koji nisu HIV pozitivni mogli bi da postanu zaraeni kao rezultat samo jedne nesree ili krenja Boijih zapovesti. Oni sa infekcijom se moda ve kreu niz klizavu padinu AIDS demencije. Ubeen sam da Bog nikada nije eleo da sida hara oveanstvom. On je ukazao na nain ivljenja koji bi spreio da ova nesrea ikada kroi meu ljude. Ipak, nije previe kasno ponovo otkriti mo Boijih zapovesti i Boijih
16. poglavlje
Umirete za cigaterom? Odbacite naviku i ivite

Nije trebalo da se desi na taj nain. Svakako, Marija je znala da je skraivala svoj ivot puenjem. Ali koga je briga, razmiljala je, da li u iveti do svojih 70-ih ili 80-ih godina. Pored toga, uvek mogu da prestanem daleko pre toga. Meutim, niko je nije pripremio za ovo. Sa samo 42 godine starosti ula je te strane rei: rak plua i poslednji stupanj. Kao i kod veine puaa koji dobiju rak plua, Marijina bolest se ve rairila daleko van plua. Marija nikada u stvari nije elela da pui. Poela je u osnovnoj koli jer su sve druge devojice to radile. Navika je bila popularna i u srednjoj koli takoe, tako da je ostala sa njom samo u drutvu. Znala je da moe da prestane kada god to poeli. Nikada ne bi postala zavisna. Ali, godinu dana nakon zavretka srednje kole strana realnost je postala oigledna: kao i preko 95% osoba koje pue samo u drutvu, Marija je postala zavisnik. Posle nekoliko neuspenih pokuaja prestajanja, razmiljala je da je ionako uivala u navici i da e saekati dok ne postane starija, ili dok se ne pojave zdravstveni problemi, pre nego to ponovo pokua da prestane. Naalost, njen prvi zdravstveni problem povezan sa puenjem je bio zavrni stadijum raka plua. Na kraju jeste prestala. Oko 4 meseca posle dijagnoze raka, Marija je umrla.1 Zavisnost od duvana. To je vodea zavisnost u Americi imajui u vidu tetnost po zdravlje amerike nacije. Meutim, duvan ne mora da ima taj nezavidni poloaj. Milioni Amerikanaca potvruju da se ta navika moe ostaviti, jer su to i uradili. A najbolje vesti od svih su da ako ste pua, moete da budete uspeni u ostavljanju navike. Ovo poglavlje je podeljeno na 8 odeljaka: Odeljak I istrauje oteenja koja proizvodi puenje. Odeljak II istrauje razliite vrste raka povezane sa puenjem. Odeljak III govori o sranim bolestima i bolestima krvnih sudova. Odeljak IV se bavi dalekosenim efektima duvanskog dima na nepuae. Odeljak V se bavi hroninim bolestima plua prouzrokovanim puenjem. Odeljak VI pokriva zdravstvene probleme prouzrokovane cigaretama koje nam oduzimaju kvalitet ivota. Odeljak VII predstavlja razarajue alternative puenju, kao to su marihuana, burmut i vakanje duvana. Odeljak VIII se zavrava krajnje pozitivnim stavom, dok iznosim dobre vesti o tome kako se osloboditi zavisnosti od duvana.
ODELJAK I Kumulativni uticaj puenja

Iako veina puaa izraava elju da prestane sa puenjem, samo manjina ima stvarne planove za preduzimanje tog koraka u bliskoj budunosti. Koji su faktori koji navode nekoga da konano kae: Vreme je da ostavim ovu naviku? I to je podjednako znaajno, koji e faktori pomoi osobi koja donese tu odluku da bude uspena? Ovo poglavlje je posveeno pomaganju nepuaima da ostanu nepuai, pomaganju puaima da vide da je najbolje vreme za prestajanje danas, i pruanje informacija svima da se oslobode duvana u svim svojim oblicima.
Motivacija za prestajanje
Nema sumnje da saznanje o tetnim fizikim efektima puenja moe nekome da obezbedi najmoniju motivaciju za prestajanje. Takva informacija je pomogla motivisanju mnogih da ostave ovu naviku, kao to je prikazano u tabeli 1.2 Trendovi koji su usledili posle objave naelnika sanitetske slube obezbedili su vrst dokaz da saznanje o opasnostima puenja moe da pomogne puau da odlui da prestane. U ovom poglavlju e biti iznete neke informacije o fizikim tetnostima puenja koje su svima poznate. Meutim, veliki broj informacija mnogima
UMIRETE ZA CIGARETOM?
Tabela 1. Informacije o opasnostima od puenja pomau puaima da ostave ovu naviku 1. Potronja duvana po glavi stanovnika u SAD je 1963. godine dostigla vrh, uz procenjenih 42% puaa od ukupne populacije. 2. Naredne godine, naelnik sanitetske slube je objavio da puenje prouzrokuje rak plua. 3. Od tada je postojao stabilni pad broja puaa za oko 1% na svake dve godine. 4. Samo 25,5% populacije je puilo 1990. godine u poreenju sa 40,4% 1965. godine. 5. Preko 44 miliona Amerikanaca je prestalo sa puenjem nakon 1964. godine. 6. Stabilan pad stope puenja nakon izvetaja naelnika sanitetske slube iz 1964. godine je dokaz da saznanje o tetnosti puenja daje snagu za ostavljanje navike.
265
iznositi lanke koji govore o tetnosti puenja. To je naroito vidljivo u enskim asopisima.6 Postoje i drugi rizici od puenja pored onih koji utiu na lino zdravlje puaa. U ovom poglavlju emo ispitati i ta pitanja. Sva ona mogu da igraju ulogu u pomaganju puau da jasnije vidi negativne strane navike puenja. To e pomoi svakom puau da napreduje u procesu konanog ostavljanja navike - zauvek. U neke od tih drugih rizika spadaju opasnosti od pasivnog puenja, trokovi puenja, ne samo za pojedinca ve i za njegovu porodicu i poslodavca, i lini primer puaa i njegov efekat na narednu generaciju Amerikanaca.
Dalekoseni razorni efekti puenja

Kao lekar, imam znaajnu ulogu u vezi sa duvanom. Video sam toliko mnogo ljudi koji pate i prerano umiru, to je direktna posledica puenja. Kao rezultat toga, oseam teak teret da moram da uinim sve to mogu kako bih pomogao puaima da odstrane tu smrtonosnu naviku iz svojih ivota. Malo stvari moe da prikae opasnosti od puenja bolje od uvianja koliko mnogo smrtnih sluajeva je prouzrokovano njime. Specijalisti iz epidemiologije su izneli raznovrsne procene smrtnosti usled puenja. Epidemiolozi istrauju grupe ljudi i njihova oboljenja; oni izvlae zakljuke koristei napredne statistike metode o tome kolika je uloga razliitih faktora u doprinoenju bolestima i smrti. Jedno od poznatijih epidemiolokih istraivanja je izmeu ostalih vrio bivi direktor Centara za kontrolu bolesti, dr Vilijem Fed. On je sa saradnikom dr. D. Majkl Mek Ginisom, uporedio smrtne sluajeve usled puenja sa smrtnim sluajevima usled sedam drugih uzroka, kao to je ilustrovano u tabeli 2.7
Tabela 2. Godinja smrtnost usled puenja nasuprot drugim uzrocima Puenje Alkohol Mikrobi Otrovni agensi Seksualno ponaanje Vatreno oruje Motorna vozila Zabranjeni narkotici 468.000 107.000 90.000 60.000 40.000 35.000 25.000 20.000
nee biti poznat. Potpuni opseg tetnosti puenja nije u dovoljnoj meri iznet javnosti. Po Harisovom istraivanju iz 1983. godine, zdravstveni radnici su procenili ne puenje kao prvi prioritet meu aktivnostima koje Amerikanci mogu da izvre kako bi zatitili svoje zdravlje. Meutim, javnost je stavila ne puenje na daleko deseto mesto na listi znaajnih ponaanje za zatitu zdravlja.3 Javni zdravstveni radnici su esto zapanjeni time koliko smo kao drutvo popustljivi u vezi sa puenjem. Skoro 20 godina uticajni glasovi javnih zdravstvenih radnika su nazivali puenje najopasnijim javnim pitanjem sa kojim smo suoeni. Amerika sluba za zatitu zdravljaje 1989. godine nazvala puenje najveim pojedinanim spreivim uzrokom bolesti i prerane smrti u Sjedinjenim Dravama. K. Everet Kup (C. Everett Koop) je izneo smelu izjavu tri godine kasnije tokom svog rada kao naelnika sanitetske slube. On je nazvao puenje najznaajnijim javnim zdravstvenim pitanjem naeg vremena. Dr Ronald Dejvis (Ronald Davis) u navoenju takvih izjava istie: Budui istoriari e gledati unazad sa zapanjenou da je drutvu bilo potrebno toliko dugo da stavi pod kontrolu upotrebu duvana.4 Zato izgleda da javnost ima razliito gledite od zdravstvenih radnika u pogledu ove zavisnosti? Deo razloga je u vezi sa praksom duvanske industrije ispoljavanja odreene vrste cenzure u pogledu loih vesti povezanih sa nikotinom i puenjem. To ostvaruju uticanjem na iznoenje informacija u asopisima koji su za svoje postojanje zavisni od novca, a koje dobijaju od reklamiranja duvana.5 Istraivanja pokazuju da je malo verovatno da e asopisi koji u velikoj meri zavise od reklamiranja cigareta
Zapazite da je preko 450.000 smrtnih sluajeva godinje prouzrokovano puenjem. Druga istraivanja ukazuju da je samo u SAD puenje odgovorno za i do jedan od svakih pet smrtnih sluajeva, i za ukupno pet miliona godina potencijalnog ivota koje se godinje izgubi.8 Jasno je da je duvan vodei pojedinani faktor
266
naina ivota koji proizvodi masovno ubistvo, ali je daleko vie publiciteta dato drugim uzrocima smrti, kao to su droga ili sida. Razmotrite sav novac koji se daje agencijama za spreavanje trgovine zabranjenim narkoticima, kao i sve meunarodne pokuaje nae vlade da doe do centara kartela droge i svih informacija o prodaji droge o kojoj ujemo svakog dana. Ipak, svake godine se javlja oko 20 puta vie smrtnih sluajeva usled puenja u poreenju sa drogom. Novinsko izvetavanje o tetnosti duvana na nae zdravlje je malo u poreenju sa veliinom nesree koju prouzrokuje. Puenje tiho vri svoje podmuklo razaranje, dok su hapenja zbog droge daleko dramatinija i uzbudljivija za potroae vesti. Slino tome, veliki publicitet je dat sidi koja prouzrokuje neto preko 40.000 smrtnih sluajeva godinje,9 to predstavlja samo oko devet procenata od broja smrtnih sluajeva prouzrokovanih puenjem. Mediji koji prenose vesti iznosili su obimne line intervjue rtava side koje se prikazuju kako propadaju. Da li ste ikada videli novinski intervju puaa koji propada usled smrtonosne bolesti prouzrokovane puenjem? Mnogo puta susedi pogoenog puaa ak i ne znaju da je puenje bilo uzrok bolesti. Da je ta osoba imala sidu to bi bilo vredno vesti.
Puenje skrauje ivotni vek

Koliki je oekivani ivotni vek puaa? Neki mogu da kau umreu od neega; ako to nije od puenja, to e biti od neeg drugog. Mnogi nisu svesni koliko se mnogo prosean ivot puaa skrauje. Procene variraju u zavisnosti od istraivane grupe i onoga ko vri istraivanje. Jedna od najkorektnijih statistika dolazi od amerikog Ministarstva zdravlja. Oni navode da 1/4 ili vie od svih puaa prerano umire od bolesti izazvanih puenjem, uz prosean gubitak ivota od 21 godine.10 Tabela 3 dalje naglaava taj odnos. Kakva je tragedija umreti sa 60 godina i biti prevaren za 15 ili 20 godina ivota? Nedavno sam razmiljao o tome kada je jedan od mojih pacijenata umro. Puio je celog svog ivota (od
Tabela 3. Smrtnost puaa - Najmanje 25% svih puaa prevremeno umire od bolesti prouzrokovanih puenjem. - Osobe gube proseno 21 godinu ivota. - Drugim reima, ako 30-ogodinji nepuai mogu da oekuju da ive 82 godine, 30-ogodinji puai igraju ruski rulet sa revolverom sa 4 mesta za metak. - Ako izvuku metak, verovatno e umreti sa 61 godinom starosti.
kada je odrastao), ali je ipak bio relativno zdrav do 64 godine starosti. Bez upozorenja, doiveo je log modanog stabla prouzrokovan duvanom i umro nekoliko dana kasnije. Da nije puio, poto nije imao nikakvih oiglednih problema sa genetikom, faktorima rizika, ili drugim navikama naina ivota, verovatno je da bi danas bio iv i zdrav. Umesto toga, izgubio je ivot pre nego to je imao ansu da uiva u zlatnim godinama ivota i vidi kako njegova unuad odrastaju. Jo su jasniji sluajevi kao to je Marijin kojim je zapoeto ovo poglavlje. Neki umiru od puenja vrlo mladi. Meutim, istina je da neki puai ive nasuprot ansama do svojih 70-ih, 80-ih godina ili vie. Meutim, ak i oni e verovatno imati zdravstvene posledice, kao to emo videti dalje u ovom poglavlju. Prevremena smrt ili invaliditet ne moraju da budu vae iskustvo. Moete ve danas da nainite razliku odbacivanjem svoje navike puenja. Naravno, prevremena smrt usled puenja cigareta nije ograniena na Ameriku. To je velika nesrea irom sveta. Svetska zdravstvena organizacija je nedavno objavila rad pod nazivom: Epidemija duvana: globalan hitan sluaj za zatitu zdravlja.11 Ako mislite da samo mi imamo problema ovde u Sjedinjenim Dravama, razmotrite sledeu statistiku. Kada je Svetska zdravstvena organizacija rangirala 87 zemalja po procentu mukih puaa, Sjedinjene Drave su bile na 78. mestu. Na osnovu obrazaca puenja kod mukaraca, imamo neke od najniih stopa puenja u svetu. ak i u pogledu stopa puenja kod ena (koje su dramatino porasle u SAD), jo uvek postoji 30 od tih istih 87 zemalja koje imaju vie ena po glavi stanovnika koje pue u odnosu na SAD. Kako ene globalno budu napredovale u drutvenoj jednakosti, moemo da oekujemo da vidimo porast broja ena puaa u zemljama u razvoju. Te injenice mnogo otkrivaju; one nam kau da e teret duvana u obliku patnje uticati na druge zemlje jo vie nego u SAD. Ako ste impresionirani statistikama o smrti, invaliditetu i bolestima iznetim u ovom poglavlju koje navodim uglavnom za Ameriku, onda imajte na umu da je to samo vrh ledenog brega. Uticaj puenja u zemljama Evrope je naveden u tabeli 4.12 Takoe, te impresivne stope smrtnosti nisu ograniene na Evropu. irom zemalja u razvoju, vie od treine mukaraca starosti od 35 do 69 godina umire od puenja.13 tavie, globalno gledano, stope smrtnosti kod ena se priblia-
Tabela 4. Evropljani umiru od puenja
267
Efekti puenja na nau omladinu

Veina puaa poinje sa puenjem dok su mladi. Statistike ukazuju da 60% svih trenutnih puaa u SAD poinje do 14. godine starosti,20 a preko 90% poinje do 19. godine starosti.21 Eksperimentisanje sa cigaretama ponekad poinje kod dece ve i sa 5 godina starosti.22 Svakog dana u Americi 3.000 dece poinje da koristi duvan.23 Zato mladi stiu ovu naviku? Koja informacija im nedostaje koja bi im pomogla da vide ludost sticanja navike puenja? Ameriko drutvo za rak je ispitalo 10.000 mladih, starosti od 12 do 18 godina, u vezi sa puenjem. Tabela 6 navodi rezultate.
Tabela 6. Puenje i mladi, starosti od 12 do 18 godina - 54% ne oekuje da e puiti i naredne godine. - 75% onih koji pokuaju da prestanu nema uspeha. - Devojice e puiti podjednako verovatno kao i deaci. - 3 puta je verovatnije da e tinejderi belci puiti u odnosu na crnce. - Daleko je verovatnije da e tinejderi puiti ako to ine porodica i prijatelji. - Oni koji vole da preuzimaju rizik e verovatnije puiti.
Istono-evropski mukarci - Polovina umire u srednjem dobu - Polovina smrtnih sluajeva od raka je usled puenja - Imaju najveu stopu smrtnosti od puenja u svetu Zapadni Evropljani - Jedna treina mukaraca umire u srednjem dobu - Pola miliona umire od puenja svake godine
vaju. Istraivanje ukazuje da posmatramo ensku epidemiju smrtnosti koja je povezana sa puenjem. Kao to sam ve naznaio, stope puenja kod ena su najvee u razvijenim zemljama. Statistike koje ukljuuju ene srednje starosti u ovim zemljama su poune. Samo 2% tih ena je 1955. godine umrlo od puenja. Cifra se 1995. godine popela na 13% a i dalje je brzo rasla.14 Uticaj puenja na smrtnost u zemljama u razvoju irom sveta e biti jo razorniji ako se trenutni trendovi nastave. Poto sve vie Amerikanaca prestaje sa puenjem, kompanije duvana ustro promoviu svoje smrtonosne proizvode stranim dravama. Akcije industrije duvana u pogledu davanja novca tim zemljama radi reklamiranja ukazuju na pokuaj da se povrati gubitak profita usled smanjene prodaje u SAD Kako se navika puenja iri van SAD, prati je razaranje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da puenje prouzrokuje preko 3 miliona smrtnih sluajeva godinje irom sveta.15 Jo su pounija predvianja SZO-a. Ako se sadanje stope puenja nastave, do 2020-ih i poetka 2030-ih godina procenjeno je da e godinji danak u smrtnim sluajevima dostii 10 miliona.16 tavie, 500 miliona trenutno ivih ljudi e vremenom umreti zbog puenja cigareta.17 Te statistike su dalje obraene u tabeli 5.18,19
Tabela 5. Globalni uticaj puenja - Ako se trendovi nastave - 500 miliona ljudi irom sveta e umreti od puenja. - To predstavlja priblino 10% celokupne svetske populacije i priblino dva puta vie od celokupne amerike populacije. - Polovina od tih smrtnih sluajeva, ili 250 miliona, odigrae se u razvijenim zemljama. - Prema tome, puenje e biti odgovorno za 20% svih smrtnih sluajeva u ovim zemljama.
Zapazite da polovina ne oekuje da e puiti naredne godine. Drugim reima, mnogi mladi ljudi koji tek poinju da pue veruju da u roku od jedne godine nee vie puiti, i da nee vie imati nameru da ponovo zapoinju. Smatraju to za trenutni fenomen, neto to se radi trenutno, moda jer oseaju da situacija to zahteva, zbog pritiska vrnjaka, ili zbog nekog drugog razloga. Oni ne shvataju da zapoinju doivotnu naviku. Ne shvataju da je 75% onih koji pokuaju da prestanu - neuspeno. Iako veina misli da e prestati, najvei deo nee uloiti napor u prestajanje ak iako to eli. Statistika je tana i nadalje, tokom ivota puaa 75% onih koji pokuaju da prestanu svake godine je neuspeno. Ova niska stopa uspenog ostavljanja navike se moe poveati, kao to emo videti u 8. delu; ovu naviku moe da ostavi svako ko primenjuje odgovarajuu proceduru. Ako se procedura ne izvri pravilno, napori nee uspeti.
Preventivni napori se moraju skoncentrisati na mlade

Moramo da skoncentiremo dobar deo naih preventivnih napora na decu i adolescente iz veeg broja razloga:24
268
1. Lake je da mladi ljudi nikada ne ponu da pue nego da se odviknu kada jednom postanu zavisnici. 2. to ranije osobe ponu sa puenjem, to su vie godina izloene tetnim efektima duvana, i to je vei rizik od ozbiljnih bolesti.25 3. Puenje ima trenutne fizike i drutvene efekte koji potkopavaju zdravlje, umanjuju sposobnosti i slabe poslovne mogunosti. 4. Industrija duvana aktivno cilja na mlade ljude kao svoju nadu za budunost;26 moramo se aktivno skoncentrisati na tu starosnu grupu kako bismo im pomogli da odrede sopstvenu budunost. 5. Ako stvarno verujemo u prevenciju, zapoeemo sa grupom koja jo uvek nije stekla naviku to je najbolji nain da se zdravstveni rizici od puenja umanje na najmanju moguu meru. Sve u svemu, od tih 3.000 mladih ljudi koji danas zaponu sa puenjem, najmanje 750 njih e prevremeno umreti od neke bolesti povezane sa puenjem.27 tavie, svaka od tih 750 rtava e u proseku izgubiti 21 godinu ivota. To predstavlja cifru od 15.750 izgubljenih godina ivota to predstavlja 5 do 6 puta veu cifru u odnosu na broj saobraajnih nesrea i ubistava zajedno. Opasnosti od puenja u mladosti nisu samo u vezi sa tetama koje nanosi niz otrovnih hemikalija u duvanskom dimu. Mnogi strunjaci gledaju na duvan kao na kapiju za narkotike. To znai da puenje (i drugi oblici upotrebe duvana), esto otvaraju vrata upotrebi zabranjenih narkotika kasnije. Istraivanje ukazuje da e deca koja koriste duvan verovatnije nastaviti i koristiti alkohol, marihuanu, a zatim i druge zabranjene narkotike.28 Naglasak kroz celu knjigu je na spreavanju bolesti nasuprot njihovom leenju nakon to su nastali problemi. Pristup ovom poglavlju se ne razlikuje. Najbolji nain da se sprei bolest prouzrokovana puenjem je da se na prvom mestu pomogne osobi da izbegne zavisnost od nikotina. Ta injenica nije zaboravljena u zajednici zdravstvenih radnika. U svakom sluaju, postoje naznake da moda gubimo rat. Novije statistike ukazuju da je puenje meu starijim srednjokolcima u porastu, penjui se sa 17% na 22% za 4 godine (1992. do 1996. godine).29 Trenutno oko 30% amerike omladine odustaje od kole pre nego to postanu stariji srednjokolci, a 3 do 4 puta je verovatnije da e oni koji odustaju biti puai u odnosu na svoje vrnjake koji zavravaju srednju kolu.30 Sve u svemu, vie od tri miliona amerike dece
ispod 18 godina starosti su redovni korisnici duvana. Vie od dva miliona drugih aktivno eksperimentie sa proizvodima duvana.31 Ulozi su veliki. Ne samo da su ivoti u pitanju, ve se takoe radi i o neverovatnoj sumi novca. Procene iz 1989. godine ukazuju da su duvanske kompanije zajedno uzimale nekih 1,25 milijardi dolara godinje od prodaje svoje robe mladima.32 Duvanska industrija troi 265 miliona dolara (statistika iz 1988. godine) dajui besplatne uzorke cigareta preko kupona. To je efektivan nain da se cigarete stave u ruke mladih ljudi bez trokova po njih, i uz malo ansi da budu uhvaeni. Novija reklama Kamela je oigledno bila usmerena na mlade. Zajedno sa kuponom je ukazivala da imate prijatelja ili dobronamernog stranca koji e otkupiti va kupon ako vam je neprijatno.33 Strategija besplatnog uzorka deluje. Razmotrite sluaj ina Marsija. Ovaj mladi iz Oklahome je prvi put osetio duvan kao mladi tinejder kada mu je predstavnik duvanske kompanije dao besplatno pakovanje burmuta na rodeu. Meutim, inova navika je imala veliku cenu. Sa 18 godina starosti je umro od raka usta prouzrokovanog bezdimnim duvanom.34 Oni koji su prouavali marketing bezdimnog duvana ne sumnjaju da je industrija duvana ciljala na mlade prilikom osmiljavanja reklama, kao i raspodeljivanja besplatnih uzoraka.35 Kako moemo da pomognemo naim tinejderima i mlaoj deci da izbegnu tu smrtonosnu naviku? Za decu od 3 do 11 godina, zadatak moe biti jednostavan u obliku ubeivanja da je puenje opasno za zdravlje.36 Meutim, veina istraivaa smatra da, do vremena dok stignu u pubertet, saznanje o zdravstvenim posledicama nije dovoljno. Deo problema predstavlja tenja mladih ljudi da smatraju sebe besmrtnim. ak i ako priznaju da je puenje tetno, esto to ne vide kao lini rizik.37 Izgleda da itav niz faktora igra ulogu u puenju kod mladih, kao to je uticaj prijatelja, loi rezultati u koli, itd. Neki strunjaci smatraju da su napori koji se koncentriu samo na duvan osueni na propast kod ove starosne grupe. Oni tvrde da e poruke za prestajanje puenja biti efektivnije samo ako su deo sveobuhvatnih napora za reavanje nekih od drutvenih stanja koja dovode do navike puenja. Roditelji koji pue su takoe jedan faktor koji utie da deca ponu da pue. Roditelji predstavljaju uzor bez obzira da li to oni uviaju ili ne.38 U stvari, dr Flej (Flay), u obimnom poglavlju o puenju kod mladih, kae da mnoga istraivanja ukazuju da su roditelji koji pue
269
zavisnosti od duvana. Novije istraivanje potvruje da mladi ljudi koji pue svakog dana tee da pue iz istog razloga zbog koga i odrasli jer su zavisni. tavie, statistike ilustruju obmanjujue moi cigareta. Mnogi mladi puai izgleda usvajaju ovu naviku mislei da to mogu da kontroliu.46 Meutim, tu su obmanuti. Ta mala koliina duvana zamotana u papir sadri nikotin monu hemikaliju koja izaziva zavisnost. Dr Luis Salivan (Louis Sullivan), bivi ameriki sekretar zdravlja, saima vezu izmeu tinejdera i puenja kao to je navedeno u tabeli 8.
Tabela 8. Oekivanja tinejdera Tinejderi u velikoj meri potcenjuju zavisnost od duvana i u velikoj meri precenjuju svoju sposobnost da je kontroliu. Da bi neko bio nepua, najsigurniji nain je da nikada ne zapone. Dr Luis Salivan, bivi sekretar zdravlja
najsnaniji faktor u predvianju da li e dete puiti ili ne.39 Ovaj efekat uzora je naroito znaajan kod mlae dece. Deca mogu da dobiju poruku od svojih roditelja da je puenje prihvatljivo, i da je to opravdan nain za reavanje stresa ili dosade. Ovaj stav naglaava da roditelj koji ostavlja naviku puenja predstavlja najznaajniju strategiju za spreavanje upotrebe duvana od strane svoje dece. Pristup drutvenim aspektima koji utiu na puenje kod mladih ukljuuje vie od primera koji obezbeuju roditelji i drugi odrasli. Istraivanje ukazuje da su kolski programi najefektivniji kada govore o drutvenim uticajima na strukturiran nain. Takvi programi ostvaruju daleko bolje uspehe od programa koji pruaju znanje samo o zdravstvenim efektima puenja.40 Neki od elemenata koje koriste najuspeniji programi su navedeni u tabeli 7.41,42
Tabela 7. Elementi uspenog programa za prevenciju puenja kod mladih 1. Obezbeuju informacije o rezultatima upotrebe duvana, uz specijalno naglaavanje na kratkorone zdravstvene efekte i na drutvene efekte. 2. Govore o zabludama u vezi sa procentima odraslih i vrnjaka koji pue. 3. Predstavljaju drutvene uticaje usled upotrebe duvana, pobijaju mitove koje pruaju mediji, grupe vrnjaka, roditelji i drugi odrasli. 4. Pomau deci da naue kako da se odupru pritisku da pue.
ak iako moemo da zaustavimo trenutni trend porasta upotrebe duvana kod mladih i da odrimo zapoinjanje puenja na sadanjem nivou, budunost i dalje izgleda crna za nau decu. Tabela 9 izraava mranu realnost.47
Tabela 9. Katastrofa puenja ak i kada bi trenutne stope puenja jednostavno ostale iste, 20 miliona od 70 miliona dece u Sjedinjenim Dravama danas bi postali puai. Najmanje 5 miliona njih moe da oekuje da e umreti od neke bolesti povezane sa puenjem.
Jasno je da se za decu i mlade koji vide sebe kao besmrtne moe izneti dobar sluaj naglaavanjem kratkoronih tetnih efekata puenja. Tu mogu da spadaju smanjena sportska izdrljivost, trokovi, uti prsti, kosa prevremeno sedi i dolazi do elavosti, lo zadah, kaalj, proizvodnja sluzi, kratak dah, telesni mirisi, opekotine od cigareta, i rizik od zapoinjanja poara.43,44 ak i naoruani tim saznanjem i dalje je znaajno proizvesti svesnost da su puai u manjini, i da se pobiju mitovi o koristima duvana. Imajui u vidu sve te dobre razloge da se ne pui, strunjaci zatim uviaju potrebu za specijalnim treningom vetina odbijanja poziva na puenje.45 Mladi ljudi moraju da naue da kau NE na nain za koji smatraju da je prihvatljiv odreenoj grupi vrnjaka. Davanje razloga vrnjacima moe da bude jedan od najefektivnijih naina da se opravda njihov stav. Dete moe da kae: Ne hvala, od toga mi odea smrdi, ili: Ne hvala, smetae mi u bavljenju sportom. Drugi element koji moe pomoi udaljavanju dece od puenja je suoavanje sa prirodom
Smrt 5 miliona dece predstavlja katastrofu koju moramo spreiti po svaku cenu. Informacije u ovom poglavlju mogu da igraju vodeu ulogu u spreavanju te epidemije. Ako puai prime te poruke k srcu i sada prestanu, i ako svi roditelji mogu da prenesu te informacije na sopstvenu decu, moemo da izvrimo znaajan uticaj.
Cena po drutvo zbog puenja, izraena u dolarima

Kada razmiljate o ljudskoj patnji koju prouzrokuje puenje, bilo kakvi finansijski trokovi tee da izblede po znaaju. Meutim, u sredini gde se smanjuju sredstava za zdravstvenu zatitu moramo da razmotrimo i finansijski uticaj ove navike. Koliki su trokovi zdravstvene zatite za puae? Tabela 10 ilustruje neke od najboljih trenutnih procena.48 Videli smo zapanjujue rastue trokove zdravstvene zatite svake godine u Americi. Jedan od glavnih razloga je velika cena koju duvan proizvodi. Mnogi pacijenti koje sam svakod-
270
Tabela 10. Trokovi zdravstvene brige za doivotne puae Sve u svemu, doivotni medicinski trokovi za sve koji danas pue u Americi e iznositi priblino 500 milijardi dolara. To predstavlja 50 milijardi dolara godinjih medicinskih trokova za puae. Izraeno na drugi nain, svake godine vie od milion mladih osoba poinje da pui, dodajui procenjenih 10 milijardi dolara tokom svog ivota trokovima zdravstvene zatite u SAD.
nevno nadgledao u odeljenju za intenzivnu negu nae bolnice su tu zbog efekata duvana. Ako niste bili pacijent na odeljenju za intenzivnu negu, smatrajte sebe srenim. Bolest koja vas vodi tamo je obino ozbiljna, i dnevna cena je veoma velika. Pacijenti od infarkta tipino provode vei broj dana u odeljenjima za intenzivnu negu. Drugi puai se nalaze na odeljenju za intenzivnu negu jer im je potreban ventilator (maina za mehaniko disanje). Iako te maine mogu da spasu ivot, njihova primena verovatno predstavlja jednu od najteih procedura koju pacijent moe da podnese. Zamislite samo kako leite budni sa velikom plastinom cevi koja vam prolazi kroz nos ili usta, niz grlo, i u dunik. Pored svega toga, maina die za vas. U velikom broju takvih sluajeva, vi ne moete sami da udahnete, ak i ako elite. Koji je najbolji nain da zavrite na ventilatoru? Nastavite da puite. Kako se vaa efektivnost plua smanjuje, normalan oporavak od operacije ili normalno poboljanje od upale plua mogu da nestaju. Kada doete u takve situacije, deo vaeg oporavka se moe odigrati na odeljenju za intenzivnu negu na ventilatoru. Ne samo da su ti boravci na intenzivnoj nezi fiziki zahtevni po pacijenta, ve su, da ponovimo, krajnje skupi. Odakle dolazi sav taj novac? Iz medicinskih fondova, medicinskih osiguravajuih kompanija i, da, ak sa linih bankovnih rauna pacijenata. U vezi sa bolestima koje nastaju usled puenja, svi ti trokovi nastaju iz potpuno spreivih stanja, koja nastaju sopstvenim delovanjima osobe. To je bio dobrovoljni in osobe kojim ona usvaja naviku puenja, a koja kolektivno kota 50 milijardi dolara godinje u trokovima zdravstvene nege. Ako bismo mogli da eliminiemo problem puenja u Americi, svakako bismo mogli da olakamo krizu trokova zdravstvene nege. Problem rastuih trokova ili potrebe da se ti trokovi smanje bi bio umanjen. Potreba da se zatvaraju nae bolnice ili medicinski istraivaki
programi zbog nedostatka sredstava bila bi umanjena ili bi ak nestala. 50 milijardi dolara utede svake godine bi svakako bilo korisno. Svakako, pritisak da se izvri smanjenje medicinskih trokova bi u potpunosti nestao. Neki su uokvirili finansijski argument na drugi nain. Kada se dodatni trokovi stvari kao to su invaliditet i prevremena smrt dodaju u jednainu, svaka porodica od etiri lana u SAD verovatno plaa priblino 1.000 dolara godinje (u taksama i poveanim premijama za osiguranje) kako bi drugi Amerikanci imali privilegiju da pue.49 Imajui ovo u vidu, mnogi graani su zakljuili da je pogreno da ameriki poreski obveznici, u sutini, finansijski pomau duvanske kompanije i puae. Drugi su izneli jo smelije predloge. Jedan od najsmelijih jeste predlog da se restruktuie medicinska nega tako da svi puai budu uskraeni za povlastice medicinske nege. Spominjem taj radikalni predlog jer on naglaava ekonomsko pitanje. Jednostavno predstavljanje nekih od ovih neobinijih predloga mogu da pomognu puaima da bolje uvide da u trenutnom amerikom sistemu ne tete samo svom zdravlju, ve trae i od nekog drugog da plaa za mnoge trokove povezane sa puenjem.
Puenje umanjuje produktivnost na poslu

Meutim, nisu samo poreski obveznici i zdravstvene osiguravajue kompanije ti koji plaaju raune. Plaanje uzima danak i od poslodavca osobe. Poslodavci su suoeni i sa drugim trokovima pored onih koji su u vezi sa obezbeivanjem osiguranja. Tu spadaju trokovi umanjene produktivnosti zbog odsustvovanja, i trokovi za obuavanje novih zaposlenih kada puai napuste radno mesto zbog invalidnosti koja je povezana sa puenjem, ili zbog prevremene smrti. Prijatelj lekar mi je priao o jednoj mladoj dami koja se, u oajnom pokuaju da prestane da pui, ulanila na program za prestajanje puenja. Posle sedam dana programa, ostvarila je prethodno nedostini cilj postala je nepua. Meutim, uvidela je da njen poslodavac nije hteo da joj pomogne u vezi sa trokovima programa za prestajanje puenja. To nije jedini primer. Teko je shvatiti zato poslodavci ne pruaju veu podrku leenju od zavisnosti od nikotina. Brojni programi za pomaganje zaposlenima e platiti za leenje od zavisnosti od alkohola i zabranjenih narkotika u iznosu od vie hiljada dolara. Zato oni ne ele da finansiraju programe koji se bave zavisnou
271
drugih vrsta raka. Postoji najmanje 16 drugih tipova raka koji su povezani sa puenjem. Oni su navedeni u tabeli 12.54,55,56,57,58
Tabela 12. Pored raka plua, puenje prouzrokuje i druge vrste raka
od nikotina koji su daleko jeftiniji i imaju potencijal da im sauvaju jo vie novca, naroito ako se ima u vidu broj pogoenih radnika? Statistike ukazuju da bi poslodavac u stvari utedeo novac finansirajui program za prestajanje puenja za svog radnika. U poreenju sa nepuaima, puai na radnom mestu imaju skoro dva puta vei broj prijema u bolnicu i troe preko dva puta vie dana u bolnici. Njihova godinja zdravstvena nega je skuplja od nege nepuaa u proseku 400 do 500 dolara godinje, i u proseku izostaju vie dana sa posla.50 Drugi izvori ukazuju da ukupni godinji trokovi za zaposlenog puaa mogu da dosegnu 1.200 dolara.51 Drugi podaci ukazuju da bi tokom ivotnog veka puaa koji koristi dve pakle dnevno u svojim ranim 40-im godinama poslodavac mogao da utedi oko 30.000 dolara ako bi ta osoba prestala da pui. Trokovi jednosedminog programa za prestanak puenja predstavljaju samo deli te sume. Poruka poslodavcima je jasna: iskoristite svaku priliku da pomognete svojim radnicima puaima da ostave naviku.
Takoe moe da prouzrokuje rak

Usne Usta (oralne upljine) Grla (farinksa) Grkljana (larinksa) Traheje (dunika) Jednjaka eluca Jetre Pankreasa Mokrane beike Bubrega Grlia materice Leukemiju Debelog creva Koe Penisa
tetne materije u duvanskom dimu

Kada utvrdimo niz otrovnih hemikalija u duvanskom dimu, nije iznenaujue da ti produkti prouzrokuju veliku tetu telu. Broj ovih zagaivaa je naveden u tabeli 11.53
Tabela 11. Broj zagaivaa u duvanskom dimu U duvanskom dimu je utvreno vie od 4.000 razliitih otrovnih jedinjenja!
Ovi tipovi raka se javljaju u 16 kljunih oblasti tela. Sve u svemu, procene ukazuju da svake godine u Sjedinjenim Dravama oko 150.000 puaa umre od raka koji je direktan rezultat njihovog puenja.59,60 Skoro treina svih smrtnih sluajeva od raka je usled puenja.61 Neki od tipova raka koje prouzrokuje puenje tee da brzo dovedu do smrtnog sluaja, kao to je rak jednjaka, plua, pankreasa i jetre. Drugi pruaju vie anse za izleenje, ali su svi potencijalno razorni ako ne i smrtonosni.
Desetine kancerogenih materija u duvanskom dimu

Duvanski dim sadri pravi vetiin napitak od jedinjenja koja izgledaju kao da su namerno sainjena za prouzrokovanje raka. Od 4.000 utvrenih hemikalija, za 43 je poznato da su kancerogene. Kancerogene materije su sposobne da, same po sebi, izazovu poetak raka. Zbog toga se nekada oznaavaju kao zaetnici raka. Takoe, sam duvan sadri niz kancerogenih materija. Ta jedinjenja nisu sposobna da sama prouzrokuju rak, ali kada su prisutna zajedno sa utvrenim kancerogenim materijama, poveavaju rizik od raka.62 Postoje i druge hemikalije u dimu koje se nazivaju ubrzivai raka. Kao to njihovo ime kae, ubrzavaju rast raka kada je ve jednom nastao.
Za veliki broj od tih 4.000 jedinjenja je poznato da su kancerogena; mnoga su otrovna za arterije. Mnoga, kao pojedinana jedinjenja, treba nazvati tetnim i regulisati zakonom koji zahteva da se ona zakopaju bezbedno pod zemlju na deponijama otrovnog otpada kako bi se spreilo da budemo izloeni njima. Takvi zakoni ne postoje jer se ostvaruje profit od prodavanja duvana.
ODELJAK II Puenje i rak

Kao to je ranije navedeno, naelnik sanitetske slube je 1964. godine precizno i nedvosmisleno izjavio da duvan prouzrokuje rak plua. Teko je danas pronai puaa koji ne prihvata tu injenicu. Puai su jasno i glasno uli poruku o raku plua. Ono to nije objavljeno je da puenje poveava rizik od mnogih
Duvan ometa mehanizme plua za ienje sluzi

Duvan ometa normalne mehanizme za ienje u pluima. Mikroskopske dlake, zvane cilije (treplje), oblau vazdune puteve i pomau odravanju istih plua. Ove siune dlaice su utopljene u sloj sluzi koja je dovoljno viskozna da bi prianjala za sluzokou plua, ali dovoljno tena da bi je te siune dlake pokretale. Zdrave cilije rade kako bi neprekidno usmeravale sluzni materijal koji oblae disajne puteve da-
272
lje od plua. Funkcioniu kao vesla na brodovima pri emu sve zamahuju u jednom smeru od plua prema ustima. Dok zamahuju u skladu, sloj sluzi se pomera navie uz glavnu cev za disanje i konano u region usta i grla odakle se ili iskaljava ili guta. Ovaj proces obezbeuje znaajnu zatitu plua. Veina stranih estica se utapa u sluz. Meutim, naalost, cilije puaa su paralizovane. Zbog slabog delovanja tih siunih dlaica, kada je pua izloen hemikalijama koje stimuliu rak, manje je verovatno da e ih se telo reiti. Neki od ozloglaenijih agensa koji se nalaze u duvanskom dimu, a koji su direktno otrovni za cilije su: formaldehid, cijanovodonik, azot-dioksid i amonijak.63 Ugljen monoksid koji stvaraju cigarete takoe moe da ometa funkcije ienja plua i disajnih puteva.64 Prema tome, vidimo da agensi kao to je formaldehid u dimu cigarete mogu u stvari da postave pozornicu za vee injenje tete od strane drugih sastojaka duvana.
Nikotin i kancerogene materije su neodvojive

Kao rezultat svih kombinacija hemikalija u duvanskom dimu, odavno je utvreno da je duvanski dim jo moniji agens koji izaziva rak od prostog zbira svih efekata njegovih poznatih kancerogenih materija.65 Vredno je napomenuti i neke druge stvari. Nemogue je nainiti cigaretu koja nema kancerogene materije. Neki od najotrovnijih kancerogena su rezultat hemijskih promena koje ukljuuju sam nikotin. Te promene se mogu javiti tokom suenja i drugih procedura obrade koje se vre na listovima duvana, ili se mogu javiti tokom sagorevanja duvana dok se cigareta pui.66 Prema tome, sve dok cigareta sadri nikotin, sadrae kancerogene materije u sebi. Poto je industrija duvana ve eksperimentisala i odbacila cigarete sa duvanom bez nikotina, puai su osueni da se izlau agensima koji prouzrokuju rak sve dok pue.
Bliskog istoka su opravdano bili zabrinuti u vezi sa izlaganjem zraenju od te strane nuklearne katastrofe. Nedavni izvetaj u asopisu amerikog medicinskog udruenja je istraio izlaganje u Izraelu koje je povezano sa ernobilom. Autor je istakao da je prosean Izraelac apsorbovao u proseku 4 jedinice (mrem) celim telom usled ernobilske nesree.67 Oekivalo bi se da to dovede do samo 4 smrtna sluaja od raka meu 4 miliona ljudi u Izraelu. Meutim, jedna cigareta izlae plua puaa koliini i do 7 jedinica.68 Tokom godine, to bi predstavljalo preko 12.000 puta veu koliinu izlaganja u odnosu na ernobil. Zraenje dolazi od radioaktivnog polonijuma 210 koji se nalazi u dimu cigareta. Polonijum pronalazi svoj put do duvana u polju jer lezdane dlake lista duvana mogu da apsorbuju tu tetnu materiju u tragovima iz vazduha i da je koncentriu u biljci.69 Drugi izvori polonijuma u duvanu su neistoe u nekim fosfatnim ubrivima koja se koriste za uzgajanje duvana.70 Istraivanja na ivotinjama su pokazala da je polonijum 210 kancerogen sam po sebi. tavie, radioaktivni polonijum deluje zajedno sa drugim agensima koji prouzrokuju rak kako bi prouzrokovali jo vie tumora nego to biste predvideli na osnovu sabiranja njihovih efekata.71 Naalost, zraenje nije ogranieno na puaa; vie od 75% zraenja se nalazi u dimu koji unose pasivni puai.72 Izgleda da zraenje vri svoj deo oteivanja. Noviji izvetaji su povezali puenje sa leukemijom i teorija je da zraenje moe da predstavlja uzroni faktor.73 Ova veza zajedno sa utvrivanjem veih koliina zraenja u pasivnom puenju mogu da budu objanjenje za odavno utvreni odnos: potomci puaa ee dobijaju leukemiju.
Rak plua
Na ovom mestu emo se skoncentrisati na rak, ubicu amerikih puaa broj 1: rak plua. Rak plua je vodei rak ubica u Americi i za puae i za nepuae, i za mukarce i za ene.74 Pre nekoliko godina, rak plua je nadmaio rak dojke koji je bio vodei smrtonosni rak kod ena. To je dugo bio vodei rak ubica mukaraca. Svake godine vie od 100.000 Amerikanaca umre od raka plua koji je prouzrokovan puenjem.75 Smrtnost od ovog raka je proporcionalna broju cigareta koje se dnevno popue, po istraivanju koje je izvrilo Ameriko udruenje za spreavanje raka u 25 drava, kao to je prikazano u tabeli 13.76 Zapazite da to je vie cigareta popueno na dan, to je vei rizik. Oni koji pue dve ili vie
Duvanski dim sadri radioaktivne supstance koje prouzrokuju rak

Danas su mnogi svesni efekata zraenja. Svesni korisnici svode zubni ili medicinski rendgenski pregled na najmanju moguu meru zbog zabrinutosti oko zraenja koje nije neophodno. Verovatno je najstraniji sluaj izlaganja zraenju u istoriji izazvan nesrenim sluajem ernobilskog nuklearnog reaktora u bivem Sovjetskom Savezu. Evropljani, pa ak i stanovnici
Tabela 13. Smrtnost od raka plua na osnovu broja cigareta koje se dnevno popue
273
je rak izleen.) Veina tih preivelih pacijenata je ve prestalo sa puenjem; meutim, 12 je nastavilo sa svojom duvanskom navikom. Pitanje je bilo: da li e nastavak puenja proizvesti bilo kakvu razliku po pitanju ko e dobiti jo jedan rak? Odgovor je ilustrovan u tabeli 14.79
Tabela 14. Prestanak puenja je umanjio rizik od raka kod pacijenata koji su izleeni od raka - 55 pacijenata od raka plua malih elija je preivelo dve godine. - Neki su nastavili da pue. - Osobe koje su nastavile da pue su bile izloene skoro tri puta veem riziku od razvoja drugog raka plua u poreenju sa onima koji su prestali sa puenjem tokom leenja prvobitnog raka.
Broj popuenih cigareta na dan

Nepuai 1-9 10-19 20-39 40 i vie
Stopa smrtnosti
1 4,6 8,6 14,7 18,7
kutija cigareta na dan (40 ili vie cigareta) su izloeni veoma velikom riziku od raka plua preko 18 puta veem u odnosu na nepuae. ak i osoba koja pui veoma malo (manje od 10 cigareta na dan) je i dalje izloena 5 puta veem riziku od dobijanja tog smrtonosnog raka. Neki misle da su nainili velike korake smanjujui puenje na neto vie od pola kutije dnevno. Da, oni pomau sebi, ali su i dalje izloeni preko 8 puta veem riziku od dobijanja, i od umiranja od amerikog raka broj 1. Kao to je oekivano, nepuai su imali najnii rizik od svih; rizik bi bio jo nii da nije pasivnog puenja, problema koji emo istraiti kasnije u ovom poglavlju. Iako je rizik od raka plua kao rezultat puenja upeatljiv, jo pouniji je rizik od prerane smrti od raka plua. Istraivai su proraunali rizik od umiranja od puenja usled itavog niza bolesti pri razliitim starosnim dobima.77 Oni su zasnovali svoje proraune na prosenom 35-ogodinjem mukarcu koji je puio neto vie od jedne kutije cigareta na dan (25 ili vie cigareta dnevno). U poreenju sa nepuaem, ova osoba je imala 30 puta vei rizik od umiranja od raka plua pre dostizanja starosti od 65 godina.78 Neki ljudi, kada saznaju da imaju rak plua, mogu da kau: Poto ve imam rak plua, zato bih prestao sa puenjem? Suvie je kasno. Hemoterapija i zraenje verovatno nee mnogo pomoi. Pored toga, ja sam zavisnik: previe je teko prestati. Danas dostupne informacije ukazuju da to nije logino razmiljanje. Jedno istraivanje je razmatralo oko 540 puaa kod kojih se javio odreeni tip raka plua u vezi sa puenjem zvan rak malih elija. U skladu sa ovim generalno smrtonosnim rakom, 90% pacijenata je ili umrlo ili se i dalje borilo sa rakom nakon dve godine. Meutim, 55 pacijenata (10% od poetnih 540) je bilo bez raka na kraju perioda od dve godine. Ove osobe su sasvim logino smatrane izleenim. (Usled agresivne prirode raka plua malih elija, opstanak nakon dve godine bez znakova bolesti obino znai da
Osobe koje su prestale sa puenjem su bile izloene samo treini rizika od razvoja drugog primarnog raka plua (novi rak plua koji nije bio tipa malih elija) u poreenju sa onima koji su nastavili da pue. Rezultati istraivanja, kao to su ova, pokazuju da prestajanje sa puenjem moe da pomogne spreavanju razvoja drugog raka. Ova injenica stavlja u fokus tri osnovne poruke o raku i puenju: 1. Ako nemate nijedan poznati rak, ostavljanje ove navike e u velikoj meri umanjiti va rizik od dobijanja raka. 2. Ako ste imali rak i ako ste izleeni, ostavljanje ove navike vam daje daleko bolje anse da se izbegne dodatni rak. 3. Uvianje tih korisnih efekata moe predstavljati sredstvo za pomo u ostavljanju puenja.
Rak beike
Nedavno istraivanje ukazuje da i cigarete i kafa poveavaju rizik od raka beike, organa koji skladiti urin pre njegove eliminacije. Rak mokrane beike moda nije opte poznata re, ali je meu prvih pet tipova raka koji ubijaju starije mukarce u SAD.80 Teki puai utrostruavaju svoj rizik od ovog opasnog raka.81 Sa druge strane, osobe koje piju mnogo kafe, a koje se definiu kao one koje koriste 2 ili vie olja dnevno, udvostruuju svoj rizik od dobijanja raka beike. Poto se materije koje izazivaju rak beike, a koje su povezane sa cigaretama zadravaju u beici, oekuje se da e puai koji piju vie vode i koji je ee prazne moi donekle da umanje rizik od ovog raka. Meutim, najbolja preventiva je ostaviti cigarete i kafu.
274
Puenje poveava rizik od raka debelog creva

Rak debelog creva je jedan od najnovijih vrsta raka koje treba dodati na listu raka povezanih sa duvanom. Iako rak prostate ubija vie mukaraca, a rak dojke ubija vie ena, rak debelog creva je drugi vodei rak ubica kada se raunaju mukarci i ene zajedno. Godinama smo znali da loa ishrana moe da prouzrokuje rak debelog creva; to je dokumentovano u poglavlju o raku (2. poglavlje). Meutim, malo ljudi je ikada pretpostavljalo da je rak debelog creva povezan sa puenjem. Harvardski istraivai su sada potvrdili tu vezu i kod mukaraca i kod ena, kao to je navedeno u tabeli 15.82,83
Tabela 15. Puenje i rak debelog creva - Puai imaju duplo vei rizik od dobijanja raka debelog creva. - Puenje ostavlja efekte na debelo crevo koji izazivaju rak i koji e verovatno ostati tokom celog ivota. - Dakle, to se pre prestane sa puenjem, to bolje, u pogledu rizika od dobijanja raka debelog creva.
eno da je povezan sa puenjem. Za razliku od drugih tipova raka spomenutih u ovom poglavlju, puenje ne mora da prouzrokuje rak dojke; prema tome, nisam ga ukljuio u broj koji je iznet na poetku ovog odeljka o raku. Najbolji dokazi do sada ukazuju da ene puai nemaju veu stopu raka dojke, ali ako ga dobiju verovatnije je da e umreti od njega.84 Jedna teorija kae da mo puenja da slabi imuni sistem, koja je dobro dokumentovana, obezbeuje vee anse za irenje raka dojke i za konano ubijanje rtve. Dokazi su zasnovani na najmanje dva istraivanja.85,86 Najnovije je razmatralo peko 600.000 ena kod kojih je bilo skoro 900 sluajeva raka dojke u toku 10 godina procenjivanja. Nalazi su prikazani u tabeli 16.87
Tabela 16. Puenje i rak dojke - U poreenju sa nepuaima, ene koje pue su izloene 25 do 75% poveanom riziku od smrtonosnog raka dojke. - to su vie i due puile, to je vei rizik.
Zato efekat puenja na rizik od raka debelog creva nije ranije utvren? Autori pretpostavljaju da se zbog podmukle prirode hemikalija u duvanu rizik od raka debelog creva poveava nekoliko decenija nakon izlaganja. Jednostavno reeno, istraivanje ukazuje da hemikalije u dimu cigarete imaju kancerogen efekat na sluzokou debelog creva. Ipak, izgleda da efekti nisu dovoljni da sami po sebi prouzrokuju potpuno razvijeni rak debelog creva. Otrovi iz cigareta podstiu debelo crevo na razvoj raka vie godina nakon izlaganja. Zbog toga va rizik od raka debelog creva danas ima vie veze sa vaim navikama puenja pre 35 godina nego sa koliinom koju ste puili jue. Prema tome, puenje moe da ima efekte na izazivanje raka daleko u budunosti. to manje puite sada, to e manji biti va rizik. Ovaj dokaz ilustruje da je danas najbolje vreme za ostavljanje puenja. U trenutku kada dobijete rak debelog creva, to samo ukazuje da je davno trebalo da prestanete sa puenjem. tavie, dugotrajan efekat puenja na rak debelog creva jo vie opravdava potrebu da se mladim ljudima ukae da puenje u mladosti moe da im kodi 35 ili vie godina kasnije.
Puai kod kojih se javio melanom imaju vei rizik od irenja raka putem krvi u odnosu na nepuae.88 Drugi tip raka koe, rak skvamoznih elija, povean je za 50% kod osoba koje trenutno pue u poreenju sa onima koje nikada nisu puile.89 Rak koji je relativno nedavno povezan sa puenjem je rak penisa. U poreenju sa onima koji nikada nisu puili, osobe koje trenutno pue su bile izloene priblino tri puta veem riziku od ovog razarajueg raka.90 Ovaj malignitet takoe moe da ima veze sa imunim sistemom. Istraivanje je povezalo rak penisa sa genitalnim bradavicama.91
ta je sa svim onim slikama privlanih zdravih puaa?

Reklame duvana su nas od detinjstva bombardovale slikama koje ne pokazuju bolesti i smrt. Videli smo privlane ene i miiave mukarce, koji svi izgledaju na vrhuncu zdravlja, kako dre ili pue cigarete. Reklame u asopisima i na reklamnim tablama i danas nastavljaju da ulepavaju puenje. U stvarnosti, modeli za reklame cigareta kao to su marlboro mukarci su platili cenu kao rezultat svoga posla. Mnogi od ovih pojedinaca koji su stekli slavu iz reklama duvanskih kompanija su postali invalidi ili su izgubili ivote zbog puenja. Pet primera takvih tragedija je navedeno u tabeli 17.92 Dva preivela sa liste su pokuala da isprave la kojoj su pomagali da se odri. I Dejvid Gerlic
Rak dojke, melanom i rak penisa

Rak dojke, drugi uzrok smrtnih sluajeva od raka kod ena, je jo jedan rak za koji je utvr-
Tabela 17. Pet marlboro mukaraca loe sree
275
samo oko 55% od rizika od raka plua u odnosu na one koji su jeli malo beta karotina.94 Meutim, zatitni efekti su bili najkorsniji kod onih koji nikada nisu puili, i kod bivih puaa. Alister Mudi (Alistair Moodie), u svom odlinom pregledu uloge ishrane kod puaa, uoio je obilje znaajnih istraivanja o ovoj temi. On iznosi podatke koji ukazuju da puenje sniava nivoe vitamina koji tite od raka u krvi kao to su beta karotin, kao i vitamini C i E. tavie, Mudi navodi naune dokaze koji povezuju niske nivoe ovih vitamina sa brojem sluajeva raka povezanih sa puenjem.95 Stav koji nastavlja da se pojavljuje u medicinskoj literaturi je da korienje vee koliine voa i povra ima ulogu u spreavanju raka, ali su koristi najvee ako je osoba prvo prestala sa puenjem. tavie, uzimanje dodataka vitamina nee obezbediti iste koristi kao ishrana biljnim namirnicama koje su prirodno bogate ovim zatitnim vitaminima. Primer za to je dalo finsko istraivanje koje je razmatralo mukarce puae neke koji su uzimali vitamine i druge koji nisu. Mukarci puai koji su uzimali dodatke vitamina E i beta karotina nisu pokazivali nikakve dokaze o spreavanju raka plua.96 U stvari, izgleda da je uzimanje dodataka beta karotina poveavalo rizik od raka plua. Dr Robert Dejkob (Robert Jacob), hemiar istraiva pri amerikom ministarstvu poljoprivrede, dao je izjavu koja povezuje medicinsku literaturu o ishrani i puenju: Pored ostavljanja puenja, najkorisnija promena koju pua moe da naini je poveanje unosa voa i povra.97 Dr Dejkob je nastavio spominjui da uzimanje dodataka nije jednaka alternativa: mnoga korisna jedinjenja koja se nalaze u vou i povru jo uvek nisu dostupna u pilulama. Jasno je da ljudi koji jedu obilje biljnih namirnica ostvaruju i druge korisne efekte u zatiti od raka pored vitamina. Bilo bi mudro da proseni Amerikanac, a naroito proseni ameriki pua ili bivi pua, jede vie voa i povra. Meutim, iako dobra ishrana pomae, nije ni blizu ponitavanju rizika od puenja. Zaponite sa odbacivanjem navike. Zatim poboljajte svoju ishranu kako biste pomogli svom telu da ispravi oteenja koja su naneta puenjem.
Ime
Vejn Meklaren
Duvanska kompanija
Marlboro
Sudbina
Mrtav, rak plua, 51 godina starosti Denet Sakmen Lucky Strike Rak - grkljan/plua uklonjen Dejvid Gerlic Winston Imao log u svojim srednjim 30-im god. Dejvid Miler Marlboro Mrtav, emfizem, 1987. godina Vil Tornburi Camel Mrtav, rak plua, 56 godina starosti
i Denet Sakmen su postali otvoreni kritiari tetnih efekata puenja.
Prestanite sa puenjem, promenite ishranu radi najbolje zatite od raka

Nema sumnje da je rak multifaktorijalan; vie faktora se sabira kako bi na kraju doveli do raka. Postoje puai koji nikada ne dobijaju rak. Moda su oni bili relativno zatieni svojom genetikom ili drugim faktorima naina ivota. Naalost, u vezi sa genetikom, moemo da dobijemo ideju kom riziku smo izloeni, ali ne i od ega smo zatieni. Na primer, ako su oba vaa roditelja puila i umrla sa 40 godina starosti od raka plua, i ako ste vi takoe pua, izloeni ste veoma visokom riziku od umiranja od raka plua u ranom dobu. Meutim, ako su oba vaa roditelja puila i umrla od prirodnih uzroka u svojim 90-im godinama, to nije garancija da ete ako vi puite izbei smrt od raka plua u svojim 40-im godinama. Recesivni geni su jedan od naslednih razloga zbog koga dete moe da oboli od bolesti koju njegovi roditelji nikada nisu imali. Da, oba roditelja mogu da imaju genetiku sklonost ka bolesti koju nikada nisu doiveli. Tek se, kada oba roditelja prenesu gene sa ovom sklonou, ta bolest pojavljuje kod dece. Pored faktora genetike koji se ne mogu kontrolisati, mnogi faktori naina ivota, koji se mogu kontrolisati, takoe utiu na rizik od raka ak i meu puaima. Izbor ishrane igra znaajnu ulogu u riziku od raka. Na primer, postoji preko 25 istraivanja koja pokazuju da korienje dosta voa i povra bogatog beta karotinom, jedinjenjem srodnom vitaminu A, moe da pomogne smanjenju rizika od raka plua i kod puaa i kod nepuaa.93 Mukarci u zapadnom Njujorku koji su jeli vie beta karotina iz voa i povra u svojoj ishrani, imali su
Zakljuak II odeljka
Informacije u ovom odeljku u vezi sa razaranjima koje donosi puenje su vrste. One su dosledne nema protivrenosti u podacima. Cigarete prouzrokuju bolest, razaranje i smrt. Najmoniji nain da se sprei rak je biti
276
nepua. Ako puite, volite ivot i elite da ivite; najbolja odluka koju moete da nainite je da odmah ostavite ovu naviku.
ODELJAK III Puenje, srana oboljenja i druge bolesti krvnih sudova

Mnogi su svesni da duvan prouzrokuje rak, ali malo mojih pacijenata izgleda uvia da puenje prouzrokuje oboljenja srca i krvnih sudova.98 Bolest sranih sudova (oboljenje srca prouzrokovano blokadom sranih arterija) je danas ubica broj 1 u Americi, delom zbog velikog broja ljudi koji su zavisni od duvana. Drugi vodei ubica, log, je takoe povezan sa puenjem.99 Bolesti krvnih sudova nogu i ruku, poznate kao periferna vaskularna oboljenja, su takoe dramatino porasle puenjem.100 Zajedniki sadrilac u svim ovim bolestima je proces koji se naziva ateroskleroza, a koji se veoma ubrzava puenjem.101 Koliko Amerikanaca umire od bolesti srca i krvnih sudova? Kada se saberu, log, bolest sranih sudova i periferna vaskularna oboljenja odnose priblino milion ivota svake godine. Blizu 300.000 smrtnih sluajeva su direktna posledica puenja cigareta i njihovih efekata na krvne sudove.102 Jednostavno reeno, da ti ljudi nisu bili puai, verovatno bi danas i dalje bili ivi. Dobro je utvreno da je jedan faktor, puenje, uzrok velikog broja smrtnih sluajeva svake godine zbog njegovih efekata samo na krvne sudove. Ceo svet bi trebalo da bude upoznat sa ovim traginim vestima. Pre vie godina, naelnik sanitetske slube je poslao pismo svakom Amerikancu o virusu side. Ja sam primio jedno, kao i svaki drugi Amerikanac koji je imao potansku adresu. Pismo je posluilo svrsi: reklo nam je kako da izbegnemo umiranje od side. Meutim, ako se uporedi veliki broj smrtnih sluajeva od sranih oboljenja prouzrokovanih puenjem sa daleko manjim brojem smrtnih sluajeva od side svake godine, naelnik sanitetske slube bi trebalo da poalje pet pisama svakom Amerikancu kako bi nas upozorio na kardiovaskularne opasnosti od puenja.
puai poveavaju rizik izmeu 70 i 200% u zavisnosti od starosti.104 tavie, kada se kombinuju sa drugim faktorima rizika kao to su povieni holesterol i hipertenzija, efekat puenja je jo vei, po izvetaju saetka istraivanja o puenju koje je objavila jedna istraivaka grupa.105 Nalazi su navedeni u tabeli 18.
Tabela 18. Uticaj puenja, povienog krvnog pritiska i povienog holesterola na prvi veliki infarkt Mukarci starosti od 30 do 59 godina (tokom 10 godina) Nijedan od tri velika faktora rizika 23 Samo puenje 54 Samo povieni dijastolni krvni pritisak > 89, ili povieni holesterol > 249 54 Povieni dijastolni krvni pritisak i povieni holesterol; bez puenja 92 Puenje ili sa povienim krvnim pritiskom ili sa povienim holesterolom 103 Puenje i povieni krvni pritisak i povieni holesterol 189 Stopa na 1.000 mukaraca
Koliko puenje poveava rizik od infarkta?

Istraivanja pokazuju da oni koji imaju izmeu 45 i 54 godine starosti i pue vie od jedne kutije cigareta dnevno poveavaju svoj rizik od infarkta za preko etiri puta.103 Stariji
Zapazite da je 23 od 1.000 nepuaa sa dijastolnim krvnim pritiskom ispod 89 i nivoom holesterola ispod 249 imalo prvi srani udar pre 59 godine starosti. Za one koji su puili (bez drugog faktora rizika), rizik je bio vie nego udvostruen, sa 54 srana udara. Sa druge strane, nepuai sa povienim krvnim pritiskom i povienim holesterolom su imali etiri puta vei rizik od nekoga bez tih faktora rizika. Meutim, ako te osobe dodaju puenje svom nainu ivota, rizik skae osam puta u odnosu na oso-bu sa niskim rizikom. Osobe sa sva tri faktora rizika su oigledno u najopasnijoj grupi; oni ive na ivici dobijanja prvog velikog infarkta. Po podacima istraivake grupe, u roku od deset godina, skoro jedna od pet tih relativno mladih osoba (30 do 59 godina starih) je imala infarkt. To je vei rizik nego to se oekuje, kada se uporedi sa zbirom rizika svakog pojedinanog faktora. Zakljuci koji se mogu izvui iz tog i itavog niza drugih istraivanja su jasni. Neki od kljunih stavova su navedeni u tabeli 19.106 Mnogima je teko da prihvate snanu vezu izmeu puenja i smrtnih sluajeva od sranih oboljenja. U svakom sluaju, statistika istraivanja su jasna. Meu Amerikancima koji su mlai od 65 godina, puenje je odgovorno za celih 45% smrtnih sluajeva od infarkta kod mukaraca, i 41% enskih rtava od sranog udara. Kod mlaih ena, rizici mogu biti jo vei. Jedno istraivanje ukazuje da se oko 76%
Tabela 19. Puenje i infarkt - Puenje cigareta je glavni uzrok bolesti sranih sudova u SAD i za mukarce i za ene. - Procenjeno je da prouzrokuje 30-40% svih smrtnih sluajeva od bolesti sranih sudova u SAD svake godine. - Kod osoba mlaih od 65 godina, puenje je odgovorno za 45% smrtnih sluajeva od bolesti sranih sudova kod mukaraca, i 41% smrtnih sluajeva kod ena. Tabela 21. Puenje poveava rizik od iznenadne smrti
277
- Rizik od iznenadne smrti za puae je 2 do 4 puta vei nego za nepuae. - Rizik se poveava sa brojem cigareta koje se popue na dan. - Rizik se umanjuje im se navika ostavi.
sranih napada kod mladih ena javlja usled puenja cigareta.107 Slini odnosi se pronalaze u drugim zapadnim zemljama. Na primer, novije britansko istraivanje je utvrdilo da su puai u svojim 30im i 40-im godinama bili izloeni 5 puta veem riziku od infarkta u odnosu na nepuae.108 Ovo istraivanje ukazuje da je u Velikoj Britaniji duvan kriv za veinu infarkta koji pogaaju osobe oba pola mlae od 50 godina. Mlade ene koje pue mogu jo vie da poveaju rizik od infarkta ako koriste i oralne kontraceptivne pilule. Ovaj upeatljivi odnos je prikazan u tabeli 20.
Tabela 20. Pilule, puenje i infarkt
Rizik
Nepuai, bez pilula Nepuai, uz korienje pilula Puenje > 25 cigareta/dan bez pilula Puenje > 25 cigareta/dan uz korienje pilula 1 4,5 7 39
Zapazite da kombinovanje puenja sa upotrebom pilula prouzrokuje daleko vei porast rizika od infarkta nego to je oekivano kada se uporedi efekat bilo kog pojedinano.
Smrtonosni infarkti prouzrokovani puenjem

Ne samo da je verovatnije da e puai imati infarkt, ve je i verovatnije da e umreti od njega. tavie, izloeni su veem riziku od iznenadne smrti usled sranih oboljenja. Kada se smrt javi u roku od 24 sata od neke odreene promene stanja srca kod osobe, to se naziva iznenadna smrt.109 To se moe desiti naizgled zdravoj osobi dok je na poslu, dok uiva u slobodnom vremenu, ili dok je sa porodicom. Tipino se javlja iznenada, bez upozorenja; ivot moe da se izgubi u roku od nekoliko minuta. Tabela 21 iznosi poveani rizik od iznenadne smrti kod puaa.110,111
Zapazite da su puai izloeni 4 puta veem riziku od iznenadne smrti u poreenju sa nepuaima. Meutim, na sreu, rizik se drastino umanjuje kada osoba prestane sa puenjem. U stvari, rizik pada toliko brzo, da se rizik od iznenadne smrti od infarkta u roku od godinu dana smanjuje za 50%. Zato dolazi do tako brzog smanjenja rizika od iznenadne smrti? Jedan od odgovora lei u nikotinu. Nikotin u cigaretama poveava rizik od iznenadne smrti predodreujui osobu ka smrtonosnim problemima sranog ritma. Drugim reima, ako pua ima infarkt, verovatnije je da e doi do iznenadne smrti jer nikotin u krvi ini da je srce nadraljivije. Meutim, nikotin se brzo isti iz krvi onda kada osoba prestane sa puenjem. U roku od samo nekoliko dana od poslednje cigarete, oekivali bismo da je osoba izloena daleko manjem riziku od smrti usled infarkta. Va sistem zgruavanja krvi se takoe brzo menja kada prestanete sa puenjem. Jedan od kljunih uesnika u tom procesu su krvne ploice. ta su to krvne ploice i koja je njihova funkcija? Krvne ploice su veoma siune estice u naem krvotoku koje su manje od belih ili crvenih krvnih zrnaca. One ulaze u igru kada se posee krvni sud. Bez krvnih ploica, posekotina bi nastavila da krvari dok ne doe do smrti. Krvne ploice spreavaju da se to desi skupljajui se i zatvarajui posekotine. Masa (ili ugruak) raste dok ne postane dovoljno velika da zapeati povreeni krvni sud, zaustavljajui krvarenje. Krvne ploice obavljaju divan posao za telo zatvarajui povreene krvne sudove, obino u roku od nekoliko minuta. Te elije za zgruavanje postaju lepljivije i tee da se slepljuju na neprirodan nain kada osoba pui.112 Tee da se meusobno slepljuju unutar krvnog suda i tamo gde nema posekotine, obino na mestima na kojima se krvni sudovi suavaju. Ako se suenje nalazi na sranoj arteriji ili krvnom sudu koji nosi krv do mozga, slepljene krvne ploice mogu da zaustave protok krvi. To moe da utie na kontrolu udova, na govor, ili ak moe da prouzrokuje iznenadnu smrt. Kada osoba prestane sa puenjem, funkcija krvnih ploica poinje da se vra-
278
a na normalu u roku od samo nekoliko dana.113 Poto prosena krvna ploica ivi samo 10 dana,114 za manje od dve nedelje imaete potpuno novu populaciju normalnih krvnih ploica u telu. Izgleda da te promene igraju znaajnu ulogu u smanjenju rizika od sranih oboljenja za kratko vreme od prestajanja puenja. injenice u vezi sa stabilizacijom sranog ritma i normalizacijom funkcije zgruavanja krvi bi trebalo da obezbede jo ohrabrenja puaima da ostave tu naviku. Brza promena rizika od iznenadne smrti je samo jedan primer udesne sposobnosti tela da popravi samo sebe i da se vrati na normalno stanje funkcionisanja. Kasnije u poglavlju u navesti jo primera kako telo moe da se povrati od oteenja povezanog sa puenjem.
Puenje oteuje mozak

Srce nije jedini organ koji pati od tetnih efekata koji su izazvani kardiovaskularnim bolestima povezanim sa puenjem. Arterije koje snabdevaju mozak su takoe sklone da ispoljavaju ubrzanu aterosklerozu usled puenja. Ako suavanje postane dovoljno ozbiljno, moe doi do modanog udara obino zvanog log. Dogaaj je slian infarktu, osim to se blokada javlja u krvnim sudovima koji snabdevaju mozak, prouzrokujui razaranje modanog tkiva. To je poznato kao cerebrovaskularno oboljenje. injenice u vezi sa uticajima bolesti su odreene itavim nizom istraivanja, i navedene su u tabeli 22.115
Tabela 22. Cerebrovaskularno oboljenje - Puenje poveava rizik od cerebrovaskularnog oboljenja. - 15% od priblino 150.000 smrtnih sluajeva od loga koji se javljaju svake godine u Americi se javlja usled puenja. - Rizik je najoigledniji kod mlaih starosnih grupa. - Meutim, ak i posle 65 godina starosti, puenje znaajno poveava rizik od loga.
nja. Mukarci preko 65 godina starosti su izloeni riziku od smrti od loga koji je 94% vei u odnosu na nepuae njihove starosti. ene puai starije od 65 godina su izloene 47% poveanom riziku od smrti usled loga.118 Istraivanja su u skladu sa mojim iskustvom lekara savetnika iz hitne pomoi. Samo nekoliko dana pre pisanja ovog odeljka bio sam pozvan da pregledam 45-ogodinju rtvu loga koja je stigla u bolnicu; izgubila je funkciju desne ruke i desne noge i nije mogla da govori. Znao sam da je pua i pre nego to sam je pregledao. Veliki trombozni logovi (logovi koji su prouzrokovani blokadom krvnih sudova) te ozbiljnosti se uglavnom ne deavaju ljudima te starosti koji ne pue. Mladi ljudi, pazite se! Nastavljajui sa puenjem, dramatino poveavate svoj rizik od razarajueg invaliditeta u mladom dobu. Ova 45-ogodinja ena je uivala sa svojom mladom decom, i brinula o njima. Uprkos vrhunskom leenju, log je doneo iznenadan kraj tom iskustvu. Nije mogla ni da govori svojoj deci; log je otetio oblast za govor u njenom mozgu. Njena linost se promenila. Bila je podvrgnuta sedmicama i sedmicama rehabilitacije. Sve to je nastalo zbog duvanske navike koju je ona izabrala, a koja razara telo.
Puenje oteuje druge krvne sudove

Zapazili smo znaajne efekte puenja na srce i mozak. Moramo da ispitamo njegove efekte na druge krvne sudove, ukljuujui one u stomaku, rukama i nogama. Puenje je glavni uzrok nagomilavanja masti pri aterosklerozi u krvnim sudovima irom tela. Aterosklerotina periferna vaskularna bolest je izraz koji se koristi za opisivanje procesa suavanja arterija koji najee pogaa arterije u nogama. U poreenju sa nepuaima, ak i puai koji koriste manje od jedne kutije cigareta dnevno imaju 11,5 puta vei rizik od razvijanja tog stanja. Tei puai koji koriste vie od jedne pakle dnevno poveavaju rizik 15,6 puta.119 Aortni aneurizam je jedna naroito razorna posledica ovog procesa nagomilavanja masti u arterijama. Aorta je veliki krvni sud u centru tela koji odnosi krv od srca do nogu. Ako je ovaj veliki krvni sud znaajno pogoen aterosklerozom, moe biti oslabljen i izgubiti sposobnost da podnosi velike pritiske koje stvara srce. U toj situaciji, na aorti tee da se javljaju ispupenja nalik balonu kao ispupenja na slabim mestima na automobilskoj gumi. To naduvavanje se naziva aneurizam. Pod dugotrajnim visokim pritiscima koji nastaju usled normalnog rada srca, aortni aneurizam e nastaviti da raste u veliini
U poreenju sa enama koje nikada nisu puile, one koje su koristile jednu do 14 cigareta dnevno su bile izloene vie nego dvostrukom riziku i od smrtonosnog i od nesmrtonosnog loga. ene tei puai, koje koriste 25 ili vie cigareta dnevno, izloene su skoro 4 puta veem riziku od loga.116 Puenje znaajnije poveava rizik od loga kod mlaih osoba. Rizik od smrtnih sluajeva usled loga i kod mukaraca i kod ena ispod 65 godina je generalno utrostruen.117 Meutim, starije osobe takoe plaaju cenu zbog pue-
279
Tabela 25. Naini na koji puenje doprinosi arteriosklerozi - Krvne ploice postaju lepljivije pod uticajem duvanskog dima. - Cigarete poviuju nivo fibrinogena, koji tei da izaziva zgruavanje krvi. - Ugljen monoksid u dimu oteuje zidove krvnih sudova. - Ugljen monoksid poveava srani rad umanjujui raznoenje kiseonika. - Puenje sniava nivo HDL-a u odnosu tipa odgovora doze. - Ako osoba ima povieni krvni pritisak, puenje pogorava kontrolu krvnog pritiska. Tabela 26. Puenje sniava HDL (20 do 69 godina starosti)
dok jednom ne pukne. Ako se to desi, rezultat je obino iznenadna smrt. Medicinska istraivanja potvruju da je puenje cigareta jedan od glavnih uzroka te smrtonosne bolesti, kao to je dokumentovano u tabeli 23.120,121
Tabela 23. Aterosklerotino periferno vaskularno oboljenje i aortni aneurizam - Puenje predstavlja veliki faktor rizika za aterosklerotino periferno arterijsko oboljenje, poveavajui rizik 10 puta ili vie. - Ostavljanje navike je efektivno u pomaganju medicinske i hirurke kontrole bolesti. - Smrt od prskanja stomanog aneurizma je 2 do 5 puta ea kod puaa.
Izmeu koliine popuenih cigareta i rizika od smrti od aortnog aneurizma postoji direktna povezanost. To je prikazano u tabeli 24.122
Tabela 24. Stopa smrtnosti od aortnog aneurizma u odnosu na koliinu popuenih cigareta Za mukarce i ene starosti od 40 do 79 godina
Broj cigareta na dan Nijedna 1-19 20 ili vie

HDL vrednosti za mukarce HDL vrednosti za ene 46,2 59,7 43,9 55,2 40,9 51,1
Kategorija puenja
Nepuai 1-9 cigareta/dan 10-19 cigareta/dan 20-39 cigareta/dan 40 i vie cigareta/dan
Rizik od smrti
1,0 2,6 3,9 4,5 8,0
Nivo holesterola je prilagoen za starost, gojaznost, alkohol i vebanje.
Zapazite otar porast rizika koji nastaje usled poveanog broja popuenih cigareta. Pri dve kutije cigareta na dan, rizik od smrti od ovog uzroka je povean 8 puta. ak i 1 do 9 cigareta na dan poveavaju rizik od umiranja od ovog znaajnog uzroka iznenadne smrti vie od 2 puta. Vredi proceniti ta se stvarno deava sa vaim telom svaki put kada povuete dim cigarete. Jasno je da duvanski dim moe da bude razoran za krvne sudove irom celog tela.
Zapazite da to vie puite, to je gori va HDL. To je jo jedan primer takozvanog efekta tipa odgovora doze, koji daje znak da postoji istinska veza izmeu ova dva predmeta u ovom sluaju puenja i nieg nivoa HDL-a. Puenje je takoe moan oksidant od koga bi se oekivalo da oksiduje holesterol. O oksidovanom holesterolu se potpunije govori u 3. poglavlju: Bolesti srca: savladavanje ubice broj jedan. Naroito teti zidovima krvnih sudova i izgleda da ima kljunu ulogu u aterosklerozi.
Kako puenje oteuje krvne sudove

Ve smo videli efekat puenja na krvne ploice u krvi. Hemikalije u dimu cigarete ispoljavaju druge dalekosene efekte koji poveavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja iz vie razloga. Neki od verovatnih razloga su navedeni u tabeli 25.123,124,125 Puenje takoe utie na konvencionalnije faktore rizika od sranih oboljenja. Istraivanje ukazuje da puenje tei i da snizi dobar holesterol HDL, i da povisi lo holesterol LDL.126 Rezultati jednog istraivanja koje je dokumentovalo efekte puenja na sniavanje HDL-a su prikazani u tabeli 26.127
ODELJAK IV Opasnosti pasivnog puenja Pasivno puenje poveava rizik od sranih oboljenja
Dovoljno je loe to puenje pogaa puae. Pored toga, poveava rizik od smrti od infarkta kod nepuaa za 20 do 30%. Dr Glanc (Glantz) i Parmli (Parmley) sa Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, su utvrdili niz razloga za poveani rizik od bolesti srca kod nepuaa u svom obimnom pregledu ovog pitanja.128 Druga istraivanja su iznela dodatne informacije.129,130,131 Pasivno puenje teti nepuaima kao to je prikazano na sledeoj listi.
Efekti pasivnog puenja 1. Umanjuje sposobnost krvi da donesi kiseonik do srca
280
2. Smanjuje sposobnost sranog miia da koristi kiseonik 3. Sniava HDL nivo u istoj meri kao i kod aktivnih puaa 4. Poveava aktivnost krvnih ploica 5. Oteuje zidove krvnih sudova 6. Onemoguava irenje krvnih sudova koje se normalno javlja tokom vebanja i drugih uslova 7. Prouzrokuje bre formiranje blokada krvnih sudova srca 8. Poveava koliinu sranog oteenja posle infarkta Vidimo da puenje utie na kardiovaskularni sistem pasivnog i aktivnog puaa na isti nain. Jasna poruka na nain na koji su je objavili Glanc i Parmli glasi: Nepuai izloeni pasivnom puenju u svakodnevnom ivotu ispoljavaju poveani rizik i od smrtonosnih i od nesmrtonosnih sranih sluajeva.132 Celokupno poglavlje knjige dr Orleansa (Orleans) i Slejda (Slade) o zavisnosti od nikotina je posveeno zagaivanju duvanskim dimom. Oni tamo iznose broj smrtnih sluajeva prouzrokovanih pasivnim puenjem svake godine u SAD.133 Njihova procena je navedena u tabeli 27.
Tabela 27. Broj smrtnih sluajeva godinje u SAD od pasivnog puenja (procena) - Smrtni sluajevi usled sranih oboljenja: 35.000 - Smrtni sluajevi usled raka plua: 5.000 - Smrtni sluajevi usled drugih tipova raka: 10.000 Ukupno 50.000

Tabela 28. Rizik od raka usled pasivnog puenja ene koje nikada nisu puile su suoene sa dvostruko veim rizikom od razvoja raka plua ako ive znaajne periode vremena sa puaima.
Oko 50.000 smrtnih sluajeva usled sranih oboljenja i raka kod pasivnog puenja predstavlja znaajan broj. Tragedija pasivnog puenja je da pogaa nevine ljude, one koji nisu sami izabrali da pue. Povici protiv krenja prava nepuaa su u velikoj meri bili odgovorni za uvoenje zakona koji zabranjuju puenje na javnim mestima.
Da li puenje prouzrokuje rak kod prijatelja i voljenih?

asopis Nacionalnog instituta za istraivanje raka je izvestio o istraivanju izvrenom na 210 ena kod kojih se javio rak plua, ali koje nikada nisu puile. Rezultati su prikazani u tabeli 28.134 Rizik od razvijanja raka plua je bio vie nego dvostruko vei kod ena nepuaa koje su ivele sa jednim ili vie puaa. To je samo jedno od mnogobrojnih istraivanja koja poka-
zuju iste rezultate: pasivno puenje je opasno po vae zdravlje. Naravno, nije opasno kao aktivno puenje to jest, puenje sopstvenih cigareta umesto neijih tuih. Imajte na umu da aktivni puai mogu da poveaju sopstveni rizik od raka plua 10 do 20 ili vie puta, u poreenju sa udvostruenim ili utrostruenim rizikom kakav se vidi kod pasivnog izlaganja. Vredno je napomenuti da se broj drugih vrsta raka povezanih sa puenjem takoe moe poveati dimom onih oko nas. Na primer, objavljeni izvetaji povezuju rak grlia materice (otvora materice) ne samo sa aktivnim puenjem, ve i sa pasivnim.135 Druga poruka medicinskih istraivanja o pasivnom puenju je da je ono najrazornije za one koji se najmanje mogu braniti: mlade i neroene. Prema istraivanju koje je objavio Nacionalni institut za istraivanje raka, izlaganje dimu u detinjstvu i adolescenciji je bilo skoro dva puta efektivnije u poveanju rizika od raka u odnosu na izlaganje u odraslom dobu.136 Jo jasniji izvetaj je objavio dr Dejl Sendler (Dale Sandler) sa saradnicima iz Nacionalnog instituta nauke sredinskog zdravlja. Njihovo istraivanje je ukazalo da je izlaganje u detinjstvu dimu cigareta koje su puili roditelji (bilo u materici ili posle roenja) povealo rizik od raka vie godina kasnije kada je dete postalo odrasla osoba. Jedna vrsta raka koja je znaajno porasla je rak hematopoetinih tkiva. To je rak tkiva koja formiraju krv i tu spada i ozloglaena leukemija. Kada je jedan roditelj puio, rizik od tih razarajuih tipova raka kod dece je skoio 70%. Meutim, kada su oba roditelja puila, rizik se poveao 360 procenata. Kada su razmotreni svi tipovi raka, rizik je u stvari bio vei ako je puio otac nego ako je pua bila majka. Sveobuhvatni rizik od raka je bio povean za 50%.137 Drugo istraivanje je pokazalo da su deca ije su majke puile tokom trudnoe izloena poveanom riziku od raka u detinjstvu.138 Zanimljivo je da ako je puio otac (ali ne i majka) deteta, dete je bilo izloeno poveanom riziku od raka mozga.139 Nakon otkria tih i drugih opasnih efekata pasivnog puenja, graani irom zemlje su uestvovali u donoenju zakona koji zabranjuje puenje u restoranima, avionima i na radnom
281
verovatnije umreti od SIDS-a (sudden infant death syndrome, ili sindrom iznenadne smrti odojeta). Veza izmeu majke puaa i smrti odojeta je naznaena u tabeli 29.148
Tabela 29. Majke puai povezane sa sindromom iznenadne smrti odojeta Bebe ije su majke puile tokom trudnoe i nakon toga, izloene su tri puta veoj verovatnoi da postanu rtve SIDS-a od beba majki nepuaa. One koje su izloene puenju samo u materici su imale dva puta veu verovatnou da budu rtve SIDS-a.
mestu. Na kraju, razmiljala je javnost, ko ima pravo da ugroava zdravlje prisutnih nevinih osoba palei cigaretu? Takav in predstavlja jednu vrstu zlostavljanja ljudi. Na poetku pojave panje usmerene na pasivno puenje, karikatura iz novina je prikazivala konja koji lei na leima u bolnikom krevetu. ivotinja je bila bolesna i mrava. Primala je lekove putem krvi. Naslov ispod karikature je glasio: Sve te godine sa marlboro mukarcem. Konj je bio rtva jer je njegov gazda puio rtva izlaganja pasivnom puenju. Puenje ubija daleko vie ljudi preko sranih oboljenja i raka nego preko bilo kog drugog pojedinanog problema povezanog sa srcem. Slino tome, kada razmatramo pasivno puenje, mnoge rtve padaju u ruke to dvoje vodeih ubica. Meutim, u mnogim umovima najvee emocionalno dejstvo u vezi sa pasivnim puenjem dolazi od oteenja koje ono nanosi naoj deci i unucima, pri emu su neki pogoeni tokom celog svog ivota.
Odojad i deca su oteena pasivnim puenjem

Istraivanja pokazuju da su odojad i deca podvrgnuta nekim od najveih rizika od pasivnog puenja, i statistike su jasnije nego to veina Amerikanaca uvia. Na primer, deca iji roditelji pue do 10 cigareta na dan e verovatnije dobiti astmu, a ako dobiju to oboljenje, verovatnije je da e biti ozbiljno. Rizici od astme kod dece mogu biti utrostrueni zbog majki puaa.140,141 Procenjuje se da se do 26.000 novih sluajeva astme u detinjstvu javlja svake godine u SAD samo zbog tog uzroka.142 Kod dece roditelja aktivnih puaa se takoe ee javljaju kaalj, prehlade, zapaljenje grla, infekcije uha i vaenje krajnika.143,144 Za decu mlau od 18 meseci postoji poseban rizik. Svake godine u ovoj starosnoj grupi, pasivno puenje prouzrokuje do 300.000 infekcija disajnih puteva kao to su bronhitis i pneumonija (zapaljenje plua).145 Do 15.000 tih sluajeva zahteva smetanje u bolnicu. Jedno istraivanje je ukazalo da je za svakih 5 cigareta dnevno koje je majka popuila rizik njenog deteta od problema sa upalom plua i bronhitisom skoio 2,5 do 3,5%.146 Dodatnu zabirnutost predstavlja injenica da izlaganje dimu u detinjstvu moe trajno da povea rizik od razvijanja emfizema u odraslom dobu.147
Sindrom iznenadne smrti odojeta se javlja kod naizgled zdravih beba. Sve u vezi sa detetom izgleda normalno. Majka i beba dobro ostvaruju vezu; ona je toliko srena da je ima. Dete se stavlja u kolevku da bi odremalo; kada se majka vrati do kolevke u uobiajeno vreme za ustajanje, beba je mrtva. Bol i patnja roditelja su neopisivi kod takve smrti. Beba majke koja pui tokom trudnoe i posle je izloena tri puta veem riziku da postane rtva u odnosu na bebu majke nepuaa. ak i ako ena prestane sa puenjem u vreme poroaja, njena beba koja je bila izloena puenju u materici je izloena dva puta veem riziku da bude SIDS rtva. Da, ostavljanje navike pri poroaju umanjuje rizik, ali je on i dalje vei u odnosu na bebu majke nepuaa. Jasno je da bi puenje trebalo da se ostavi pre nego to ena ostane trudna. Istraivanje objavljeno u Britanskom medicinskom asopisu je predstavilo sline nalaze. U svom istraivanju, majka koja je puila tokom trudnoe je poveala rizik da njeno dete umre od SIDS-a pre osme sedmice starosti. Rizik od smrti je skoio za 55% za svakih 5 cigareta dnevno koje je popuila.149 Zapanjujue je da je otac pua predstavljao jo snaniji faktor rizika; meutim, rezultati su bili oigledni tek kod odojadi starijih od 24 sedmice. Svakih 5 cigareta koje je tata popuio svakog dana su u osnovi utrostruili rizik deteta od SIDS-a.150 Jasno je da je rizik od SIDS-a povezan i sa roditeljima koji pue u okolini deteta kao i sa navikama puenja roditelja tokom zaea i trudnoe. Ta razmatranja skreu panju na injenicu da roditelji puai prvi put ispoljavaju efekte na decu daleko pre roenja. Druge vrste oteenja koje se mogu naneti deci ije majke pue tokom trudnoe su navedene u tabeli 30.
Roditelji puai i iznenadne smrti bebe

Meutim, moda je najstranija statistika da e odojad izloena duvanskom dimu dva puta
Rizik od vanmaterine trudnoe

Verovatno je najraniji prenatalni efekat puenja poveani rizik od vanmaterine trud-
282
Tabela 30. Majke puai prouzrokuju viestruka oteenja Majke od: puai su povezane sa poveanim rizicima Vanmaterine trudnoe Bebe sa malom teinom pri roenju Smrti odojadi Infekcija disajnih puteva Astme Poremeaja miljenja Drugih poremeaja razvia
tree ruke. U toj situaciji, trudna majka nije pua, ali je izloena sredinskom zagaivanju duvanskim dimom. Ona, zauzvrat, prenosi sastojke dima na svoju bebu. Izloeno dete se takoe razvija sporije157 i sklono je da bude manje.158,159 Ti efekti svedoe o snazi otrova koji se nalaze u duvanskom dimu.
Veliki broj sluajeva mrtvoroene dece povezan sa duvanom

ak i ako sklonimo u stranu razmatranja o ocu koji pui i drugim izvorima pasivnog puenja iz tree ruke kojima je izloen fetus, uticaj na neroeno dete je jo uvek veliki. Ako nijedna trudna ena u Sjedinjenim Dravama ne bi puila, hiljade ivota bi bilo spaseno. Nedavne statistike analize ukazuju da se svake godine u Americi javlja izmeu 19.000 i 141.000 sluajeva mrtvoroene dece povezanih sa duvanom.160 Pored toga, postoje drugi dalekoseni efekti koji nastaju zbog majki puaa: izmeu 31.000 i 61.000 novoroenadi sa malom telesnom teinom pri poroaju; 14.000 do 26.000 novoroenadi primljenih na odeljenje za intenzivnu negu novoroenadi; i 1.200 do 2.200 smrtnih sluajeva usled SIDS-a.161
noe.151,152 Vanmaterina trudnoa se javlja kada se oploeno jaje smeta u jednom od Falopijevih kanala koji vode od jajnika do materice. Stanje gotovo uvek rezultuje gubitkom fetusa, ali predstavlja ozbiljan rizik i za majku. U Americi su takve trudnoe vodei uzrok smrti u ranoj trudnoi (prvo tromeseje). Naroito zabrinjava da se danas javlja skoro etiri puta vie vanmaterinih trudnoa u SAD nego to se javljalo 1965. godine.153 Stanje je odgovorno za celih 13% svih smrtnih sluajeva povezanih sa trudnoom.154 Deo poveanog rizika od vanmaterine trudnoe moe da se javlja usled injenice da puenje poveava rizik od enske infekcije zvane bolest zapaljenja karlice. Godinama je poznato da manje teine pri roenju nastaju usled toga to je majka puila tokom trudnoe. Iako to moe da zvui poeljno, u stvari poveava rizik od raanja mrtvoroenih beba i drugih komplikacija.155,156
Vie deformisanih beba kod majki koje pue

Neki roditelji smatraju da je deformisano dete gore od mrtvog deteta. Radije bi izgubili dete nego da rode bebu koja je jako deformisana. Naalost, kada majka pui tokom trudnoe, takoe izlae svoju decu poveanom riziku od deformiteta.162 U te poremeaje spadaju vei deformiteti kao to su nedostaci udova.163 Tu takoe spada razrokost164 i rascepljene usne i nepce. Takvi oralni rascepi su meu najeim poremeajima pri roenju. Priblino 13,5% populacije ima genetiku sklonost ka takvim problemima. Meutim, ako genetiki podlona majka ne pui, njen rizik od dobijanja deteta sa takvim poremeajem je samo 20% vei u odnosu na majke bez takve genetike sklonosti. Meutim, ako ena sa poremeenim genima pui, rizik za njeno dete se poveava 500%. Naalost, kada jednom sazna da je trudna moe da bude ve prekasno. Istraivanje Donsa Hopkinsa (Johns Hopkins) je utvrdilo, u mnogim sluajevima, da je oteenje ve nainjeno pre nego to je ena uopte i saznala da je trudna. To daje jo jednu motivaciju da sve majke koje su sposobne da raaju decu prestanu sa puenjem.
Vie pobaaja kod ena koje pue

Pobaaji su ei meu trudnim enama koje pue. Iznenaujue je da se efekat prenosi na erku puaa, pogaajui treu generaciju. Dr Golding (Golding) sa Instituta za deije zdravlje Univerziteta u Bristolu, u Britaniji, ukazao je na veliinu rizika, to je prikazano u tabeli 31.
Tabela 31. Pobaaj pogaa ak i treu generaciju - Majke koje pue su izloene 27% veem riziku od pobaaja u odnosu na majke nepuae. - Trudne majke nepuai ije su majke puile tokom trudnoe su izloene 29% veem riziku od pobaaja.
Efekat puenja na budue generacije dalje naglaava hitnost pomaganja enama da se oslobode svoje nikotinske zavisnosti. Fetus je nevoljno izloen pasivnom puenju kada mama pui. Meutim, neroeno dete takoe moe biti izloeno pasivnom puenju iz
283
Puenje ne samo da sniava IQ deteta, ve moe da prouzrokuje i druge probleme povezane sa mozgom i nervima. Meu problemima o kojima je saopteno u vezi sa decom majki koje su puile tokom trudnoe su abnormalan miini tonus, poveani grevi i problemi sa obradom zvuka (promene u odgovoru na zvuk).169 Takoe je utvreno da imaju smanjenje sposobnosti da obrauju prostornu informaciju.170 U stvari, istraivai sa Djuk univerziteta sad ukazuju da cigarete mogu biti tetnije za novoroeno dete ak i od kokaina.171 ta puenje ini da bi proizvelo tako duboke mentalne efekte i efekte na nervni sistem? Duvan preko svojih rairenih efekata na krvne sudove umanjuje dotok kiseonika i hranljivih materija do fetusa.172 Takoe postoje indikacije da se kod majki koje pue smanjuje broj modanih nervnih elija u fetusu u razvoju.173
Snieni IQ meu decom ije su majke puile

Mentalna oteenja su uobiajeni rezultat puenja tokom trudnoe. Kada je izmerena inteligencija pri starosti od 3 ili 4 godine, koeficijenti inteligencije (IQ) su bili nii meu decom ije su majke puile tokom trudnoe, kao to je navedeno u tabeli 32.166
Tabela 32. Deca majki koje pue: nii IQ U poreenju sa potomstvom nepuaa, majke koje su puile najmanje 10 cigareta na dan tokom trudnoe su raale decu sa IQ-om koji je u proseku bio 9 poena nii.
Potrebno je samo pola kutije cigareta dnevno da bi trudna ena otetila IQ svoje bebe. Druga istraivanja su pokazala sline rezultate.167 Devet poena na IQ testu moda ne izgledaju mnogo, ali mogu da proizvedu znaajnu razliku. Za one koji se razumeju u statistiku, 15 poena predstavlja jednu standardnu devijaciju na IQ skali. Klasifikacija inteligencije je prema tome donekle proizvoljno nainjena na osnovu kategorija od 15 poena, u kojoj se sredinje dve kategorije od 15 poena smatraju prosekom.168 IQ skala je navedena u tabeli 33.
Tabela 33. Skala koeficijenta inteligencije (IQ) 145-160 i vie 133-144 115-129 85-114 70-84 55-69 40-54 25-39 manje od 25 Veoma superiorna Superiorna Iznad proseka Prosek Granica Blaga mentalna retardacija Umerena mentalna retardacija Ozbiljna mentalna retardacija Duboka mentalna retardacija
Vie problematine dece majki koje pue

Po nedavnim istraivanjima, ponaanje deteta takoe moe biti pogoeno pasivnim puenjem posle roenja, kao to je navedeno u tabeli 34.174
Tabela 34. Majke puaci imaju problematicnu decu 1. to majka vie pui posle porodaja, to je verovatnije da ce njena deca imati vie problema sa ponaanjem. 2. Istraivaci smatraju da bi problemi ponaanja mogli da budu prouzrokovani dimom cigarete koji menja modanu strukturu ili funkciju, ili na neki nacin utice na centralni nervni sistem.
Ova skala ukazuje da se dete moe prebaciti u potpuno drugu kategoriju inteligencije pomerajui se za samo 9 poena. Nije precizno koristiti ovaj statistiki prosek od 9 poena iz populacionih podataka kako bi se predvideo uticaj na bilo koje pojedinano dete. Jedno dete moe biti oteeno padom od 15 poena u IQ, dok drugi mogu da imaju samo blago oteenje. Meutim, bilo koje oteenje u detetovom IQ-u je nepravedno. Mentalni efekti puenja opstaju tokom detinjstva prouzrokujui da dete ima slabiji mentalni kapacitet nego to bi inae imalo. Koliko je nepravedno da dete bude doivotno oteeno niim IQ jer je majka puila!
Pasivno puenje moe da utie na mozak mladog deteta, i kao posledica toga, na karakter. Ovo istraivanje je pokualo da veoma paljivo utvrdi bilo koji drugi faktor koji bi imao uticaja na ponaanje deteta. Istraivai su statistiki uzeli u obzir faktore kao to su rasa deteta, starost, pol i teina pri roenju. Takoe su ukljuili u svoju statistiku analizu merenja porodine strukture, prihoda, i razvoda ili razdvajanja. Majinski faktori su mereni i ukljueni, to jest, razmatrali su obrazovanje majke, inteligenciju, samouverenost, status zaposlenosti, zdravstveno stanje i upotrebu alkohola tokom trudnoe. Istraivaki tim je ak koristio posebnu skalu za merenje kvaliteta kunog okruenja. Uprkos svim naporima da objasne efekte kao rezultat neeg drugog, majka koja pui posle poroaja se i dalje javljala kao snaan faktor koji utie na ponaanje u detinjstvu. Statistike ukazuju na odnos uzroka i efekta iako razlog zbog koga puenje prouzrokuje
284
loe ponaanje jo uvek nije utvren. U drutvu u kome problemi ponaanja u detinjstvu esto prouzrokuju veliku sloenost situacija, ponekada je moda pogreno kriviti za potekoe nain roditeljskog odgajanja puenje kod roditelja moe da bude krivac.
Roditelji koji pue oblik zlostavljanja dece?

Zbog takvih razloga, akueri i pedijatri su postali glavni zastupnici prestajanja puenja. Skoro svi akueri obavetavaju svoje trudne pacijentkinje da prestanu sa puenjem. Pedijatri generalno daju isti savet roditeljima puaima svojih mladih pacijenata. Zaista, dovoljno je tragino da puai oteuju sopstvena tela, ali tragedija poprima daleko vee proporcije kada navika teti njihovoj deci i unucima. Nijedan normalan roditelj ne bi eleo da namerno ugrozi zdravlje ili dobrobit svog deteta, ali se to deava svakodnevno u naem drutvu. Kada roditelji uvide tetu koju puenje nanosi njihovoj nevinoj deci, da li bi im to dalo dovoljan podstrek da ostave naviku? Danas je u Americi zlostavljanje dece postalo veliko pitanje. Neki ukazuju da je roditelj koji pui kriv za suptilni oblik zlostavljanja deteta.
istim. Meutim, zbog hemikalija kao to su formaldehid, cijanovodonik, azot dioksid i amonijak, cilije puaa postaju paralizovane. Da bi stvari bile gore, postoji itav niz razdraujuih hemikalija u duvanskom dimu koje prouzrokuju da plua proizvode vie sluzi i guu sluz. Rezultat je vee nagomilavanje sluzi u pluima. Uz smanjenu funkciju cilija, jedini nain na koji telo moe da izbaci sluz je kaljanjem. Na taj nain, naznaka hroninog bronhitisa je dugotrajan kaalj puaa. Kaalj moe da zvui dovoljno bezazleno, ali je hronini bronhitis progresivno oboljenje. U naprednim stadijumima moe da prouzrokuje ozbiljna oteenja ili ak smrt.
Puenje prouzrokuje emfizem

Iako hronini bronhitis ubija, njegov srodnik, emfizem, generalno prouzrokuje vei strah. Emfizem je takoe direktno povezan sa promenama prouzrokovanim puenjem. Naalost, mnogi puai ne uviaju da imaju emfizem dok ne ponu problemi sa disanjem. Do tog vremena je prilino tete ve nainjeno. Kada se jednom tkivo plua izgubi, nikada se ne moe obnoviti.
Astma pojaana puenjem

Astma se esto grupie zajedno sa hroninim opstruktivnim plunim bolestima. Puenje takoe u velikoj meri pojaava astmu. Videli smo da to moe biti naroito znaajno kod astmatine dece, od kojih mnoga nikada ne bi dobila bolest da nisu bila izloena dimu cigareta. Na sreu, mnogi efekti puenja na plua se mogu u potpunosti preokrenuti. Kada pacijenti od astme prestanu sa puenjem, trenutno uklone 4.000 hemikalija iz duvanskog dima koje su obezbeivale moan stimulus da se njihovi disajni putevi skupe i spree protok vazduha. Hronini bronhitis je takoe generalno reverzibilan ako osoba prestane sa puenjem na vreme. ak e i dugoroni teki puai sa hroninim bronhitisom koji prestanu da pue videti kako njihov bronhitis nestaje tokom nekoliko meseci od prestanka puenja. Meutim, znaajno je prestati sa puenjem sada. to due osoba pui, to je vea ansa da e hronini bronhitis postati ireverzibilan. Sa emfizemom, slika nije toliko sjajna. Kao to je ve spomenuto, kada je pluno krilo jednom uniteno nikada se vie ne moe obnoviti. Meutim, postoje dobre vesti. Poto ljudi sa emfizemom skoro uvek imaju neke komponente i hroninog bronhitisa i astme, uglavnom se stanje donekle poboljava kada prestanu sa
ODELJAK V Hronine bolesti plua prouzrokovane puenjem

Oko 60.000 Amerikanaca umire svake godine od hroninih stanja plua kao to su emfizem i hronini bronhitis prouzrokovani puenjem cigareta.175 Ta stanja plua se esto zbirno oznaavaju kao hronine opstruktivne plune bolesti (chronic obstructive pulmonary disease, COPD). Po drugoj objavljenoj statistici, puenje prouzrokuje 85.000 smrtnih sluajeva godinje u SAD od razliitih plunih bolesti, ukljuujui i COPD i upalu plua.176 itav niz promena u telesnim funkcijama koje izaziva puenje postavlja pozornicu za hronine probleme plua. Puenje prouzrokuje raireno oteivanje odbrambenih sistema plua. Te promene takoe postavljaju pozornicu za hroninu opstruktivnu plunu bolest.
Uzrok kalja puaa

Hronini bronhitis je jedno od stanja plua koje se javlja pod uticajem puenja cigareta. Bolest je izgleda direktan rezultat dva efekta puenja: paralize cilija i nadraivanja tkiva koja oblau plua. Setiete se da kod nepuaa mikroskopske cilije pomau odravanju plua
285
Tabela 35. Puenje smanjuje kvalitet ivota Puai su skloni da imaju: - Smanjenu vrstinu kostiju i vie preloma - Poveani rizik od bola u leima i povrede lea - Hormonalne poremeaje - Bri gubitak fizikih kapaciteta - Ubrzanu pojavu bora - Ubrzani gubitak kose i pojavu sede kose - Ubrzani gubitak vida - Probleme sa spavanjem - Probleme sa goruicom - Vie sluajeva ira stomaka
puenjem. Poboljanje moe biti znaajno. to je jo vanije, kada prestanu sa puenjem, spasavaju ivot, produuju trajanje ivota i poboljavaju kvalitet ivota poto prestaje brzi gubitak plune funkcije koji se javlja usled puenja.177,178,179
Puenje prouzrokuje nedostatak daha

Osobe bez bilo kakve dijagnoze o hroninim problemima plua mogu i dalje da pate od plunih poremeaja usled puenja. Bilo da imaju astmu ili emfizem ili ne, puai pate od nedostatka daha. Takoe, bilo da imaju hronini bronhitis ili ne, imaju vie problema sa kaljem i proizvodnjom sluzi. To bi mogli biti znaci ozbiljnijeg poremeaja, ili simptomi moda jo uvek nisu napredovali do stanja bolesti.
ODELJAK VI Puenje umanjuje kvalitet ivota

Kako Amerikanci stare, mnogi se vie plae invaliditeta nego smrti. Dobre vesti su da su medicinska istraivanja utvrdila da obraanje panje na dobre zdravstvene navike u sadanjosti umanjuje na rizik od invaliditeta kasnije. Jedan od kljunih faktora u spreavanju invaliditeta je izbegavanje puenja. Jedno od najubedljivijih istraivanja dolazi na osnovu ispitivanja osoba izmeu 60 i 94 godina starosti iz okruga Alameda, u Kaliforniji.180,181 Istraivanja koja se vre na toj populaciji su utvrdila da puenje cigareta znaajno poveava rizik od invaliditeta. Zdrave navike ishrane i redovno vebanje su takoe pomogle smanjenju verovatnoe pojave invaliditeta pri starenju uesnika.182 Nema sumnje da puenje prouzrokuje bolesti koje ugroavaju ivot. Ono takoe poveava na rizik od invaliditeta i smanjuje kvalitet ivota na niz naina pored invaliditeta; oni su navedeni u tabeli 35.
Puenje slabi kosti

vrstina naih kostiju zavisi od njihove gustine. to su gue nae kosti, to su vre. Smanjenje gustine i vrstine kostiju je nepoeljno: raste rizik od preloma. Ve izvesno vreme znamo da puenje cigareta doprinosi gubitku gustine kostiju. Postoji itav niz drugih faktora rizika koji doprinose gubitku kotanog tkiva; meutim, puenje je glavni razlog koji treba razmotriti.183 Mnoga istraivanja su pokazala da ene koje pue imaju manju gustinu kostiju. Meutim, problemi se obino ne ispoljavaju dok ne prou kroz menopauzu i doive dalji gubitak
gustine kostiju. Tada postaju izloene daleko veem riziku od preloma kuka ili drugih kostiju kao rezultat osteoporoze (stanjivanje kostiju). Prelomi kuka su ozbiljni kod starijih Amerikanaca. Rizik od najozbiljnije komplikacije, smrti, poveava se sa starou pacijenta. Kod starih Amerikanaca, u roku od godinu dana od preloma kuka, priblino 20% rtava e umreti. Naredne godine, jo 13% e umreti.184 Prema tome, oko treine starijih pacijenata sa prelomom kuka ne preivi dve godine posle tog dogaaja. Meutim, dobre vesti su da je posle te dve godine rizik od smrti slian riziku onih koji nikada nisu imali prelom kuka.185 ak i ako slomljena kost ne prouzrokuje smrt, svakako umanjuje kvalitet ivota. Svako ko je bio onesposobljen prelomom kuka uvia uticaj na kvalitet ivota. Nelagodnost i neprijatnost operacije, leenja, oporavka, ukljuujui fizikalnu terapiju za ponovno uenje hodanja, mogu da budu obeshrabrujue iskustvo koje traje mesecima. Statistike ukazuju da je u mnogim sluajevima sva ta nesrea mogla da bude izbegnuta da rtva nije izabrala da pui. Drugi prelomi usled tankih kostiju takoe mogu da umanje kvalitet ivota. Razmotrite prelome kimenih prljenova. Ovi prelomi kime nisu samo veoma bolni, ve takoe prouzrokuju smanjenje visine i mogu da prouzrokuju pogrbljeni stav. Istraivanje Univerziteta u Melburnu je izmerilo gubitak gustine kostiju prouzrokovan puenjem. Rezultati su prikazani u tabeli 36.186
Tabela 36. Puenje krade kosti - Prouavan je 41 par identinih enskih blizanaca pri emu je jedan predstavnik para puio znaajno vie od drugog. - Oni koji su puili jednu kutiju cigareta dnevno su imali manju gustinu kostiju u odnosu na one koje su bili nepuai. - Stopa gubitka gustine kostiju je bila dovoljna da povea rizik od preloma do vremena menopauze.
286
Ovo istraivanje o puenju i gustini kostiju na blizancima je znaajno. Poto identini blizanci imaju identine gene, mogunost genetike razlike je uklonjena. Jedna kutija cigareta dnevno je dovoljna da prouzrokuje opasno slabljenje kostiju.
i 16% vii nivo LDL-a). U stvari, to su vie ene puile, to je vie rastao nivo holesterola. Istraivanje ukazuje da puenje moe da ometa delovanje tiroidnih hormona.
Kod puaa se ee javlja bol u leima

Bol u leima je skup i za osobu kao i za poslodavca. U stvari, bol u leima kota poslodavce u SAD preko 10 milijardi dolara svake godine. Skoro polovina vremena izostanka sa radnog mesta je usled bola u leima i to stanje pogaa 80% radne populacije u nekom vremenu u njihovoj karijeri.187 Meu faktorima rizika za povrede kime su oigledne stvari: lo stav, loe tehnike dizanja, prekomerna teina, nedostatak fizike spremnosti i poveani stres.188 Meutim, na listi se nalazi i puenje cigareta.189 Puenje cigareta je znaajan i esto zanemaren faktor rizika za bol u leima. Istraivanje na radnicima u Mejnu je utvrdilo da su puai koji su koristili vie od jedne kutije cigareta dnevno bili izloeni trostruko veem riziku od znaajnog bola u leima. Druga istraivanja su utvrdila da e puai verovatnije patiti od ozbiljnih bolesti diskova kimenih prljenova. Takoe, nakon uspene operacije zbog bola u donjem delu lea, puai su izloeni veem riziku da ponovo iskuse onesposobljavajui bol u donjem delu lea.190 Jedan ozbiljan oblik bola u leima je prouzrokovan problemima sa strukturom diska koji obezbeuju amortizaciju izmeu kimenih prljenova. Glavna teorija je da puenje ograniava dotok krvi do diskova tako da oni postaju podloniji svakodnevnom troenju, i na kraju bre ostvaruju oteenje.
Starenje i rana pojava bora su ubrzani puenjem

Verovatnije je da oni puai koji doive 65 godina starosti funkcioniu na slabijem nivou od vrnjaka nepuaa. Istraivanje na skoro 10.000 ena sa 65 ili vie godina starosti je utvrdilo da se kod onih koje su puile javljao ubrzani proces starenja. Bri pad fizikih sposobnosti je dokumentovan na nizu zadataka, kao to je navedeno u tabeli 37.194
Tabela 37. Puenje smanjuje okretnost i ubrzava starenje ene starosti 65 godina ili vie su izvrile 12 razliitih fizikih zadataka. Puai su proli loije na 11 testova. U procenjene oblasti su spadale: - Snaga - Pokretnost - Hodanje - Koordinacija - Ravnotea - Rezultati puaa su jasno bili loiji od rezultata nepuaa. - Rezultati puaa su esto bili slabi kao kod ena puaa koje su 5 godina starije. - Rizik od povreda usled pada kod puaa moe na taj nain biti povean.
Puenje i hormonalne funkcije

Trenutni dokazi ukazuju da puenje moe da izmeni niz hormonalnih faktora. Nivoi polnih hormona su pogoeni, ukljuujui znaajni folikul stimulirajui hormon (FSH) i luteinizirajui hormon (LH).191 Verovatno je da ti hormonalni efekti igraju ulogu u preranoj menopauzi koja tei da se javlja kod puaa. Paratiroidni hormon je kljuni hormon ukljuen u ravnoteu minerala; njegov nivo se smanjuje kod puaa.192 tavie, dokazi ukazuju da puenje moe da pogora blagi nedostatak tiroidne funkcije. Novije vajcarsko istraivanje je procenilo preko 80 ena sa blagim tiroidnim problemima.193 One koje su puile imale su goru funkciju tiroide i znaajno vii nivo holesterola (28% vie vrednosti ukupnog holesterola
Fizike sposobnosti kod ena puaa starijih od 65 godina su smanjene na nivo koji se esto nalazi kod 5 godina starijih ena. Njihova zdravstvena starost je na taj nain znaajno vea od njihove hronoloke starosti. Znaajno smanjenje miine snage i ravnotee bi takoe moglo da naini te ene podlonijim padanju i drugim nesreama. Taj odreeni efekat puenja ne znai neizbeno i raniju smrt, ali svakako oduzima radost ivota tokom dugo oekivanih godina zrelosti. Zaista, puenje moe da uskrati osobi radosti u tim zlatnim godinama. Istraivai Univerziteta u Kaliforniji u San Francisku su 1992. godine analizirali pet istraivanja koja su razmatrala puenje i stvaranje bora. Zakljuak je bio neoboriv: kod belih mukaraca i ena stvaranje bora je merljivo poveano puenjem.195 Kada su jednom puai stigli u srednje doba, bili su skloni da izgledaju daleko starije zbog bora. Izvetaji nisu lepi. Jedna grupa istraivaa je prouavala 244 ene koje su bile izmeu 35 i 84 godine starosti. Oni su opisali ono to su nazvali koa puaa: bleda, sivkasta, naborana koa, sa debelom
287
koom izmeu bora. Ove promene su utvrene kod 79% puaa i samo 19% nepuaa.196 Novije britansko istraivanje je utvrdilo obrazac istaknutog boranja, upalog lica i promena boje koe kod 46% puaa, 8% bivih puaa, a ni kod jednog nepuaa.197 Postao sam toliko naviknut na izgled koe puaa da obino nema potrebe da pitam pacijenta da li pui. Te bore same govore. Svako ko eli da izbegne rano stvaranje bora trebalo bi da ostavi ovu naviku odmah. Zato puai dobijaju vie bora? Dr Gredi (Grady) i Ernster (Ernster) su obezbedili zadovoljavajue objanjenje.198 Oni su istakli da puenje cigareta prouzrokuje smanjenje protoka krvi kroz siune krvne sudove koe. Oni ukazuju da hronini nedostatak odgovarajueg dotoka krvi moe da bude jedan od razloga za poveano boranje. Puenje ubrzava i druge procese koji utiu na izgled puaa. Puenje poveava verovatnou rane elavosti i prerane pojave sede kose.199 Istraivanje na preko 600 osoba je utvrdilo da su puai bili izloeni priblino 4 puta veem riziku od prerane pojave sede kose u odnosu na nepuae. U poreenju sa mukarcima nepuaima, oni koji su puili su imali dva puta veu verovatnou da oelave. Istraivai pretpostavljaju da to i druga istraivanja ukazuju da puenje ubrzava bioloki asovnik osobe.
Puenje smanjuje kvalitet sna

Izgleda da je kvalitet sna loiji kod puaa. Novije istraivanje odseka za preventivnu medicinu sa Univerziteta u Viskonsinu je utvrdilo da su puai imali probleme sa spavanjem i jo potekoa sa snom koji ne omoguava odmor.200 Istraivai predlau itav niz faktora koji mogu da doprinesu tim problemima. Prvo, stimulirajui efekti nikotina oteavaju uspavljivanje prosenog puaa. Drugo, kako nivo nikotina pada u krvi, puai poinju da prolaze kroz suptilne simptome odvikavanja. Moda se nee buditi tokom spavanja, ali je ometanje kvaliteta sna pravilo. Tree, sklonosti puaa ka problemima disajnih puteva mogu takoe da umanjuju kvalitet sna. Ironija je da svi problemi sa snom koje prouzrokuje puenje mogu da navode puaa da ponovo posee za cigaretom. Kako bi popravili rezultate poremeenog kvaliteta sna kao to su zamor i blago oseanje depresije, osoba se esto okree puenju. Ovo ponaanje tipa zaaranog kruga se najbolje prekida momentalnim prestajanjem sa puenjem. Meutim, budite uporni. Tokom poetka odvikavanja potekoe sa snom se esto pogoravaju pre nego to doe do poboljanja.
Puenje pogorava stanje sistema za varenje

Da li vas mui goruica? Bol uz oseaj peenja u srednjem delu grudnog koa ili predelu stomaka moe ponekad biti znak ozbiljne bolesti. Meutim, goruica se obino javlja kada se stomana kiselina vraa ka cevi za gutanje zvanoj jednjak. Nadraivanje jednjaka kao rezultat ovih pokreta kiseline unazad prouzrokuje bol. Tehniki se to naziva refluks (odliv). Naalost, bolesti srca, ir, pa ak i rak mogu biti maskirani kao obina goruica. Zbog toga je odlaenje na medicinski pregled mudra odluka ako imate novi ili nedavno pogorani problem sa goruicom. Ako se ispostavi da nelagodnost nastaje usled obinog odliva, onda neka relativno jednostavna reenja naina ivota mogu mnogo da uine u reavanju problema. Jedan od kamena temeljaca je prestajanje puenja. Kao i alkohol i kofein, nikotin tei da povea proizvodnju stomane kiseline. Potpuno izbegavanje svih proizvoda duvana je prema tome najbolji pristup. Meutim, ostavljanje ove navike obezbeuje i druge koristi za va jednjak. Nikotin ima direktne efekte na traku miia koja lei izmeu stomaka i jednjaka. Ta miina traka se naziva donji sfinkter (steza) jednjaka. On je sainjen
Bolesti oka ee kod puaa

Efekti puenja na brzo starenje nisu ogranieni na nerve, miie, kou i kosu ve pogaaju i oi. Katarakte, zamagljivanje onih soiva povezano sa godinama, ee su meu puaima; leenje obino ukljuuje operaciju. Puai takoe poveavaju rizik od neizleivog oboljenja oka koje moe dovesti do slepila. Stanje se naziva makularna degeneracija i nema medicinskog naina leenja ove bolesti. Istraivanje na zdravstvenim radnicima koje je sponzorisao Harvard je pratilo 60.000 enskih medicinskih sestara 12 godina. Slino istraivanje izvreno na 21.000 mukih doktora u vremenskom periodu od 14 godina je dolo do slinih zakljuaka, to jest, puenje cigareta moe vie nego da udvostrui rizik od slepila usled makularne degeneracije. Iako veina laika nije upoznata sa ovim stanjem, bolest je iznenaujue esta. Svake godine u SAD makularna degeneracija prouzrokuje 1,7 miliona sluaja gubitka vida. Skoro svi pogoeni su stari 65 ili vie godina.
288
da stalno bude zatvoren osim kada hrana prolazi iz jednjaka u stomak. Obino se zatvara neposredno posle prolaska hrane kako bi spreio reverzan tok kiseline i drugog stomanog sadraja. Meutim, nikotin slabi mii sfinktera, prouzrokujui da sfinkter ostaje otvoren.201 To, zauzvrat, doputa da se stomana kiselina kree navie ka jednjaku. Kombinacija oslabljenog sfinktera uz veu koliinu kiseline postavlja osnovu za podlone osobe. Iako postoji itav niz lekova koji mogu da lee ovo stanje, prestajanje puenja je najrazboritiji prvi korak. Ostavljanje ove navike smanjuje proizvodnju kiseline i doputa da sfinkter ojaa i radi normalnije, esto prekidajui goruicu. Takoe je veoma verovatnije da e se irevi stomaka javiti kod puaa. Neka istraivanja ukazuju da puai imaju dva do tri puta vei rizik od takvih problema.202 irevi mogu da prouzrokuju krvarenje sa ili bez prateeg bola. esto moe da bude teko izleiti ir i odravati stanje da se ne bi povratio ako osoba nastavlja da pui, ak i kada se moni lekovi kao to su zantak, tagamet, prilosek i karafejt uzimaju. Meutim, ako rtve od ira ostave ovu naviku, izleenje esto nije teko.

Tabela 38. Efekti puenja na 4 oblasti kvaliteta ivota Rezultati osoba koje su puile bilo kada tokom ivota su ekvivalentni rezultatima osoba koje nikada nisu puile, a koje su: 6,6 godina starije 15,6 godina starije 14,6 godina starije 14 godina starije
Oblast zdravlja
Fiziko funkcionisanje Bol Opti oseaj zdravlja Vitalnost
Puenje smanjuje vitalnost i druge kvalitete ivota

Mogao bih da nastavim da na velikom broju strana dokumentujem dalje detalje o pitanjima kvaliteta ivota koja su povezana sa puenjem cigareta. Neka od tih pitanja bi bili nastavci informacija koje smo ve predstavili u ovom poglavlju. U primere mogu da spadaju patnja od raka, koji se na kraju izlei ali koji ostavlja unakaenu osobu; invaliditet usled sranog napada ili loga povezanog sa puenjem, ili mentalnu patnju odraslog puaa koji ivi sa detetom koje je mentalno ili fiziki degenerisano usled efekata navike puaa. Novi rad dr Ronana Lajonsa (Ronan Lyons) i saradnika je izneo sve te faktore kada su koristili posebno istraivanje za merenje kvaliteta ivota.203 Korieni upitnik predstavlja utvrenu procenu zvanu SF-36. On postavlja 36 pitanja koja obezbeuju koristan nain merenja kvaliteta ivota u 8 kategorija. Meu znaajnijim merenim oblastima su fiziko funkcionisanje, bol, opti oseaj zdravlja i vitalnost. Kada se oni koji su puili bilo kada u toku ivota uporede sa onima koji nikada nisu puili, rezultati su bili zapanjujui. Oni su opisani u tabeli 38.204 Vrednosti navedene u ovoj tabeli znae da je fiziko funkcionisanje 44 godine starih ljudi koji su puili bilo kada tokom ivota jednako fiz-
ikom funkcionisanju 50-ogodinjaka koji nikada nisu puili. Osobe koje su puile su preko 6 godina starije od svoje stvarne starosti u ovom pogledu. U vezi sa bolom, sa optim oseajem zdravlja i sa vitalnou, osobe koje su puile su bile 14 do 15 godina starije od svoje stvarne starosti. Kada bi ovo bili jedini tetni efekti puenja, trebalo bi da budu dovoljni da motiviu puae da prestanu, a da nepuae dre podalje od duvana. Lajonov rad obezbeuje reiti kraj ovog segmenta poglavlja o puenju. Duvan nije samo ubica. Moe da ini stvari koje su u neijim oima jo gore stvari koje oduzimaju kvalitet ivota, razaraju sreu i izazivaju invaliditet. Svaki pua moe znaajno da povea verovatnou za potpuni kvantitet i kvalitet ivota jo danas odluujui da postane nepua. Mnogi ljudi ne uspevaju u svojim viestrukim pokuajima da ostave tu monu zavisnost jer ne koriste prave metode. Opis kljueva da se postane uspeni bivi pua se nalazi u Odeljku VIII. Meutim, tu se ne zaustavljam; odeljak takoe sadri praktina reenja kako se moete reiti nesree ostavljanja ove navike. Pre nego to pokrijem taj kljuni materijal, moramo da ispitamo jo jednu neizbenu temu. Svi dokumentovani problemi sa puenjem cigareta su naveli neke ljude da ostave cigarete u korist drugih duvanskih proizvoda ili drugih supstanci koje izazivaju zavisnost. Ako je zdravlje va cilj, te alternative za cigarete ne predstavljaju opciju.
ODELJAK VII Alternative za cigarete su takoe opasne po zdravlje

Kada se ljudi odreknu duvana, postoji opasnost da e biti skloni alternativama koje smatraju bezbednijim, ali koje u stvari mogu biti podjednako ili ak jo opasnije u odreenim pogledima. Detaljni opis takvih alternativa je van opsega ovog poglavlja. Meutim, znaajno
289
ena meta pri stanjima koja oteuje mozak kao to je Alchajmerova bolest.212 Nova istraivanja ukazuju da veliki broj Amerikanaca kojima korienje marihuane predstavlja naviku moda izlau sebe znaajno poveanom riziku od propadanja mozga kako stare. Novije statistike ukazuju da 4,8% celokupne amerike populacije pui marihuanu najmanje jednom meseno. Vie od tri miliona osoba je koriste dnevno ili skoro svakog dana.213 Kao to je izneto u 12. poglavlju: eoni reanj: kruna mozga, marihuana takoe utie na svakodnevne mentalne sposobnosti. Na primer, nedavno istraivanje koje je finansirao Nacionalni institut za ispitivanje zloupotrebe droga je utvrdilo da su studenti koji su redovno koristili marihuanu imali poremeaje panje, pamenja i uenja ak i 24 sata posle poslednje upotrebe ove droge.214 Upotreba marihuane je merljivo uticala na sposobnosti mozga dugo nakon to je korisnik mislio da su efekti proli. Izgleda da marihuana takoe predstavlja pretnju za srce i krvne sudove. Kada se kombinuje sa izlaganjem svakodnevnom stresu, marihuana znaajno poveava stopu sranog rada i odgovore krvnog pritiska na taj stres.215 Poto je krvni pritisak znaajan faktor rizika i za bolesti srca i za log, prelazak sa cigareta na marihuanu ne titi vae srce. Izgleda da marihuana takoe poveava rizik od raka. Utvreno je da je kanabis (marihuana) izvor kancerogenih materija kao i da smanjuje aktivnost imunog sistema.216 Novije istraivanje o ovom pitanju je dolo sa Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, i iz drugih centara. Ti izvetaji pokazuju da puenje marihuane i duvana prouzrokuje sline promene na pluima uz jednu razliku marihuana ima daleko snaniji efekat. U pogledu oteenja plua, jedan doint (cigareta marihuane) je ekvivalentan celoj pakli od 20 cigareta duvana. U poreenju sa duvanom, nacionalno iskustvo SAD sa marihuanom je relativno kratko, ali trenutni rezultati ukazuju da tetno utie na neroenu decu. Ova droga dovodi do kratkotrajnih i dugotrajnih mentalnih poremeaja. Takoe je moan otrov za disajne puteve, agens koji izaziva rak, slabi imuni sistem, i droga koja verovatno poveava rizik od sranih oboljenja. Jasno je da marihuana nije bezbedna alternativa za duvan. Osobe koje pue cigare i lulu imaju poveani rizik od smrti. Postoje druge navodne alternative za puenje cigareta. Postoji niz drugih proizvoda duvana koji su izgleda stekli reputaciju da predstav-
je spomenuti nekoliko popularnih alternativa za duvan iz cigareta.
Marihuana opasna droga, nije alternativa za duvan

Jedna popularna alternativa izgleda ima reputaciju da je bezopasna i da jednostavno predstavlja zadovoljstvo za mlade marihuana. Meutim, marihuana je opasna droga koja izaziva zavisnost. Dim marihuane, kao i duvanski dim, sadri niz hemikalija. ak i laici mogu da izgovore ime tetrahidrokanabinola (THC) koji predstavlja glavni aktivni sastojak marihuane.205 Malo ljudi zna da je ovaj sastojak samo jedan od preko 60 kanabinoida (klasa droge) koji se nalaze u marihuani.206 Kao to duvanski dim sadri veliki broj hemikalija, isto je i sa dimom marihuane. Postoji niz tetnih jedinjenja u ovoj zabranjenoj supstanci. Kao to nikotin ispoljava tetne efekte na fetus, isto to ini i marihuana. Sada je utvreno da marihuana, kao i njeni srodnici alkohol i nikotin, teti mozgu fetusa u razvoju. Majka koja koristi marihuanu daje detetu doivotno zavetanje oteenja mozga.207 Testovi na ivotinjama pokazuju da se smanjeni dotok kiseonika javlja kada su majke izloene marihuani, slino onom koji je zabeleen pri izlaganju nikotina.208 Usput, pri upotrebi marihuane, smanjenje dotoka kiseonika fetusu je produeno, trajui due od bilo kakvih efekata na majku. tavie, posle roenja, marihuana moe da utie na ponaanje umanjujui majinu elju da se brine o svojoj bebi.209 Takoe tei da smanji proizvodnju i otputanje majinog mleka.210 Neki od najveih strahova u vezi sa marihuanom dolaze ne od efekta na druge ve od efekata na dugoronog korisnika. Tetrahidrokanabinol ima iznenaujuu hemijsku slinost sa kortikosteronom, jednim od telesnih hormona tipa kortizona.211 Nova istraivanja ukazuju da zbog te slinosti u strukturi sa porodicom supstanci tipa kortizona, THC ispoljava toksine promene u centralnom delu mozga poznatom kao hipokampus. U stvari, pokazano je da i prirodni stresni hormoni tela i THC ubrzavaju starenje mozga. Na primer, u jednom istraivanju na ivotinjama, pacovi izloeni marihuani su pokazali dvostruko veu brzinu starenja mozga. Na kraju istraivanja, pacovi koji su izloeni marihuani su imali mozgove koji su se na testu pokazali dva puta starijim u odnosu na svoju pravu starost. Sve je to veoma znaajno. Hipokampus je jedna od najranjivijih struktura u procesu starenja mozga. To je naroito pogo-
290
ljaju bezbedan nain za uivanje u nikotinu. Puenje cigara (tompusa) je jedan; neki pogreno smatraju da su cigare bezbednije od cigareta. Meutim, osobe koje pue cigare i lulu izlau sebe poveanom riziku od smrti zbog svoje navike. Neka istraivanja ukazuju da su njihove stope smrtnosti 20-40% vee u odnosu na nepuae.217 Meutim, to ee osoba pui lulu ili cigaru, to je vei rizik. Znaajno je napomenuti da, kao grupa, oni koji su ranije puili cigarete tee da pue vie ako preu na lulu ili cigare.218 Osobe koje trenutno pue cigarete jasno moraju da trenutno raskrste sa svim oblicima duvana. Znaaj ostavljanja svih oblika duvana postaje jasan kada razmotrimo rizik od sranih oboljenja. Osobe koje koriste lulu ili cigare izlau sebe znaajno poveanom riziku od ovog vodeeg uzroka smrti meu puaima cigareta. Jedno klasino istraivanje iz Kopenhagena, u Danskoj, je razmatralo grupu sredovenih mukaraca izmeu 40 i 59 godina starosti. U grupi je bilo 3.772 puaa koji su kategorizovani po vrsti duvana koji su koristili i 1.440 mukaraca koji nikada nisu koristili duvan.219 Rezultati su ilustrovani u tabeli 39.
Tabela 39. Pojava prvog infarkta u toku sedam godina kod korisnika duvana i osoba koje nisu koristile duvan Kategorija navike puenja Osobe koje nikada nisu puile Puai cigareta Puai cigara Puai eruta* Puai lule Infarkt miokarda na 1.000 mukaraca 17 36 42 48 26 Relativan rizik 1,0 2,1 2,4 2,8 1,5
ljan rizik po zdravlje koji se mora zaustaviti. Strog jezik dr Salivana izgleda odgovarajui kada uvidite da je njegova izjava predstavljala uvod u naunu knjigu od preko 300 strana koja se detaljno bavi opasnostima duvana bez dima.220 Ovo pitanje predstavlja veliki problem. Preko 30.000 novih sluajeva raka usta se javlja u SAD svake godine. Istraivai su sada utvrdili 28 razliitih hemikalija koje prouzrokuju rak u duvanu za vakanje i burmutu.221 Nije udo da korisnici bezdimnog duvana poveavaju svoj rizik od raka usta vie puta. Porast rizika je jo vei za odreena mesta u ustima; dugorona upotreba burmuta poveava rizik od raka kod osobe za preko 50 puta. Kao i kod cigareta, upotreba proizvoda bezdimnog duvana obino zapoinje u mladom dobu. Dalekoseni efekti ove navike se ne bi smeli potcenjivati. U nekim delovima SAD, 25 do 35% mukaraca adolescenata priznaje da upotrebljava bezdimni duvan.222 Mladi ljudi bi morali da uvide da su ak i adolescenti umrli od raka usta kao rezultat bezdimnog duvana.223 Bez obzira da li je u pitanju marihuana, cigara, lula ili bezdimni duvan, nijedno ne predstavlja alternativu za cigarete ako osoba trai da pobolja zdravlje to je vie mogue. Jasno je da je najbolja opcija trenutno prestajanje upotrebe cigareta i svih njenih srodnika. Svi oblici nikotina imaju dugorone tetne efekte. Nijedan proizvod koji sadri nikotin nije bezbedan.
ODELJAK VIII Kako ostaviti naviku puenja

Veina puaa pokua da ostavi puenje u nekom trenutku u svom ivotu. Tuna injenica je da veina pokuaja prestajanja zavrava neuspehom. Istraivanja vrena na mlaim puaima pronalaze da veina veruje da e u roku od jedne godine prestati sa puenjem i da nikada nee ponovo poeti. Meutim, to je daleko od istine. Statistike irom SAD u vezi sa pu-aima svih starosnih grupa prikazuju mranu sliku kao to je ilustrovano u tabeli 40.224 Zato je stopa uspeha samo 8%? Postoji mnogo razloga; hiljade strana naune literature
Tabela 40. Ostavljanje navike: mnogi pokuavaju, ali malo njih uspe - Preko 15 miliona puaa godinje pokuava da ostavi naviku - Samo 8% uspe - Zabrane puenja na poslu i na javnim mestima mogu da pomognu ljudima da prestanu
*erut je u osnovi cigara koja je iseena na oba kraja
Tokom sedam godina, desilo se 170 infarkta u ovoj kombinovanoj grupi od preko 5.000 mukaraca. Rezultati su pokazali vie nego dvostruko vei rizik za puae cigareta, cigara, lula i eruta. Osobe koje su koristile lulu su izloene riziku poveanom za 50%.
Burmut i duvan za vakanje poveavaju rizik od raka

Duvan bez dima takoe nosi seme smrti. Najznaajnije je da upotreba tih proizvoda predstavlja moan faktor rizika od raka. Dr Luis Saliven (Louis Saullivan) je 1992. godine, kao sekretar ministarstva zdravlja, naveo: Vreme je da duvan bez dima zauzme svoje odgovarajue mesto pored puenja cigareta... kao ozbi-
291
aktivnost. Poznata rutina prinoenja ruke do usta kod puaa se obino ponavlja 200 ili vie puta na dan ili vie od 70.000 puta godinje.229,230 Poto nikotin izaziva zavisnost, sa njim se mora postupati kao i sa bilo im drugim to izaziva zavisnost. Niko ne bi ni sanjao da kae alkoholiaru da jednostavno prekine sa alkoholom postepeno smanjujui korienje. Ne bismo dali zavisniku od kokaina program za postepeno smanjivanje upotrebe. Zato onda mislimo da bi taj program delovao u sluaju nikotina? Zavisnici moraju trenutno da prestanu sa korienjem supstance koja izaziva zavisnost moraju da kau zbogom nikotinu jednom za svagda. Postepeno odvikavanje predstavlja produeno iskustvo samomuenja. Nastavljate da hranite zavisnost nastavljajui sa puenjem. Puai se veoma trude, prolaze kroz neprestano muenje, a ostvaruju malo ili nita. Metod postepenog odvikavanja je obino priprema za neuspeh.
govori o tom pitanju. Meutim, nezavisno od svih drugih ukljuenih faktora, ubeen sam da bi mnogi bili uspeni samo da su koristili pravi pristup. U ovom odeljku, predstavljam pristup za ostavljanje navike koji e doneti uspeh skoro svakoj osobi koja je odluna da zauvek ostavi puenje za sobom. tavie, videemo kako ostaviti naviku bez patnje. Korienjem tehnika naznaenih u ovom poglavlju, moete uspeno da ostavite naviku puenja uz minimalnu nelagodnost od odvikavanja. Ako vas zanima osnova o informacijama iz ovog odeljka, ona dolazi iz mnogih naunih lanaka i knjiga pored mog linog iskustva u pomaganju puaima da se oslobode nikotina. Koristio sam iskustva svojih kolega koji su, zajedno sa mnom, sprovodili jedan od najuspenijih programa za odvikavanje od puenja koji su ikada predstavljeni: Petodnevni plan za odvikavanje od puenja.225 Ovo je bio jedan od prvih formalnih programa predstavljenih javnosti za pomaganje puaima da ostave ovu naviku. Od njegovog razvoja krajem 50-ih godina, procenjeno je da je petodnevni plan korien na preko 14 miliona puaa u 150 razliitih drava. Nijedan pojedinani program nije pomogao veem broju ljudi da uspeno ostave puenje. Program koji se koristi danas je preureeni oblik poznat kao plan za lako odvikavanje od puenja.
Naglo prestajanje najuspeniji metod

Metod koji e najverovatnije uspeti je naglo prestajanje puenja, bez postepenog odvikavanja. Postoji 46 miliona odraslih Amerikanaca koji nastavljaju da pue.231 Meutim, skoro isto toliko je prestalo sa puenjem tokom godina od objave naelnika sanitetske slube iz 1964. godine o vezi izmeu puenja i raka plua. U stvari, vie od 3 miliona Amerikanaca prestaje sa puenjem svake godine. Uspeh onih koji su prestali je saet iz podataka Centara za prevenciju i kontrolu bolesti iz 1991. godine, u tabeli 41. Postoji nekoliko znaajnih stvari u ovoj tabeli. Prvo, mogue je prestati, kao i da svako ko prestaje ima dosta drutva u tome. Drugo,
Tabela 41. Veina osoba koje su prestale sa puenjem koriste metod naglog prestajanja - 46 miliona odraslih Amerikanaca pui. - 44 miliona je prestalo sa puenjem od objave naelnika sanitetske slube o zdravstvenim rizicima usled puenja iz 1964. godine. - 90% osoba koje su uspeno prestale sa puenjem je koristilo strategije samopomoi za odvikavanje od puenja. - 8 - 25% osoba koje su koristile strategiju samopomoi su ostali nepuai 12 meseci nakon prestajanja. - 20 - 40% koji su koristili klinike za odvikavanje od puenja su ostali nepuai nakon 12 meseci.
Metod postepenog odvikavanja retko deluje

Zato mnogi uobiajeni pristupi za odvikavanje od puenja ne uspevaju? Jedan veliki problem je da mnogi koriste metod postepenog odvikavanja. Naalost, metod postepenog odvikavanja obino ne deluje kod onih koji su ozbiljni u vezi sa prestajanjem puenja. To je zato to nikotin izaziva zavisnost. Izvetaj naelnika sanitetske slube iz 1988. godine je otkrio da nikotin izaziva 6-8 puta jau zavisnost u odnosu na alkohol. U poreenju sa drugim supstancama, nikotin izaziva podjednaku zavisnost kao kokain.226,227 Uprkos njegovoj sposobnosti da izazove zavisnost, duvanske kompanije govore o pravima puaa da slobodno pue. Veina puaa u stvari uopte nije slobodna vie od 95% predstavlja zavisnike od nikotina. Koji su neki od razloga zbog koga duvan izaziva toliku zavisnost? Prvo, nikotin utie na hemiju mozga. Deluje prvenstveno kao stimulans, ali takoe oslobaa hemikalije koje daju oseaj nagrade ili zadovoljstva. Drugo, nikotin deluje brzo. Udara mozak u roku od 10 sekundi od prvog dima.228 Tree, puai ee pue nego to vre skoro bilo koju drugu dnevnu
292
veina osoba koje su uspeno prestale sa puenjem je koristila metod naglog prestajanja, i ostvarila to bez pomoi klinike za odvikavanje od puenja.232 Meutim, 12 meseci kasnije, samo 8 do 25% i dalje nije puilo. Tree, osobe koje su iskoristile prednost klinika za odvikavanje od puenja su imale veu verovatnou da ostanu nepuai. Prva reakcija mnogih puaa na pomisao o iznenadnom prikidanju je: Potrebno je previe snage volje da bi se prestalo metodom naglog prestajanja. Nisam siguran da mogu to da uradim. Bilo da se odvikavate postepeno ili naglo, snaga volje je neophodna jer e svakako biti simptoma krize prilikom odvikavanja. Slabost metoda postepenog odvikavanja je da je previe lako osloboditi se simptoma palei cigaretu. Nikotin donosi olakanje, i ponovo se oseate mnogo bolje. Oseate da e sve biti u redu. Ali potreba se vraa, praena drugim simptomima. Predajete se i uzimate jo jednu cigaretu. Napredak ka cilju je minimalan. Svakog dana se nadate da ete puiti malo manje. Taj proces muenja se uopteno nastavlja dok konano ne prestanete metodom naglog prestajanja ili se vratite svojoj nesputanoj navici.

Tabela 42. Uobiajeni simptomi odvikavanja od nikotina elje/udnje za nikotinom Glavobolje Teskoba Razdraljivost Potekoe sa koncentracijom Nemir Frustracija ili bes Potekoe sa snom Glad/poveani apetit
Nelagodnost usled odvikavanja od puenja traje krae sa metodom naglog prestajanja

Kada naglo prestanete sa puenjem, to nije obavezno lako. Meutim, simptomi odvikavanja ne traju toliko dugo sa metodom naglog prestajanja. Iako veina puaa doivi neke neprijatne simptome odvikavanja, oko 25% prolazi bez znaajnih fizikih kriza pri odvikavanju. Drugi imaju velikih problema sa tim fizikim simptomima. U svojoj medicinskoj praksi i na klinikama koje sprovode programe za odvikavanje od puenja, esto sam iz prve ruke zapazio simptome odvikavanja. Ameriko udruenje psihologa napominje da je u roku od 24 sata od naglog prestajanja puenja uobiajeno da se pojave simptomi odvikavanja kao to su oni navedeni u tabeli 42.233 Ako doivljavate ove simptome odvikavanja, koliko e oni trajati? Za veinu puaa u roku od 24 asa od naglog prestajanja, najgori efekti odvikavanja su ve za njima. Za druge, njihov najgori dan bez cigareta je dan broj 2. Meutim, skoro bez izuzetka, na kraju 72 sata (tri dana) najgori simptomi odvikavanja su istorija za one koji su naglo prestali sa korienjem cigareta. Iako najgori simptomi prolaze u roku od nekoliko dana, drugi simptomi mogu da
traju i nekoliko nedelja. U neke od tih uznemiravajuih simptoma spadaju poveana nadraljivost i problemi sa koncentracijom. Za veinu puaa, svi ti preostali efekti nestaju do kraja meseca. Statistike ukazuju da je svaki pua zavrio ak i sa najsuptilnijim efektima odvikavanja do kraja osme sedmice. I druge smetnje su uobiajene kada osoba prestaje sa puenjem. One se obino tehniki ne klasifikuju kao simptomi odvikavanja; meutim, esto doprinose fizikim potekoama procesa odvikavanja. Neke smetnje se otklanjaju usled drugih promena naina ivota i obino traju samo veoma kratko vreme. Druge mogu da traju neto due. Ovi efekti su navedeni u tabeli 43.234,235
Tabela 43. Drugi fiziki efekti ostavljanja navike - Gastrointenstinalni problemi kao to je zatvor - Pojaanje kalja puaa - Drhtavica - Znojenje - Nestrpljivost - Vrtoglavica - Munina
Ljudi se esto plae simptoma odvikavanja i drugih fizikih promena kao najgoreg dela odvikavanja od puenja. Niko nee rei da su oni zabavni. Meutim, oni u stvari predstavljaju znak da telo poinje samo da se lei.236 Uprkos stranom razornom radu koji su nikotin i druge hemikalije vrili, vae telo je postalo naviknuto, ak i zavisno, od nikotina. Simptomi odvikavanja u velikoj meri pokazuju da se vae telo vraa na zdravo stanje ivljenja koje je posedovalo u danima pre nego to ste puili. Kao to se vae telo verovatno pobunilo protiv puenja kada ste uzeli prvu cigaretu, sada se telo ponovo mui kako bi se prilagodilo nainu na koji je stvoreno da radi bez nikotina i tih drugih 4.000 hemikalija.
293
one poinju da pokreu velike koliine sluzi koja se i dalje proizvodi u pluima sada biveg puaa. Rezultat je da se kaalj moe pogorati dok se plua samostalno preiavaju. Dobre vesti su da je to kratkoroan fenomen; sa nestajanjem nadraivih supstanci iz duvanskog dima, plua e poeti da proizvode manje sluzi, a kako se viak sluzi izbaci, kaalj puaa se uglavnom povlai.
udnje i promene ponaanja

Izdvojimo sada nekoliko minuta kako bismo razmotrili klasine simptome odvikavanja kao i druge simptome koji mogu da nastanu usled prestajanja puenja. Za mnoge bive puae, meu najgore simptome odvikavanja spadaju udnje, elje za cigaretama i nagoni za puenjem. Ovi uobiajeni simptomi mogu biti jai kod nekih osoba u odnosu na druge. Meutim, bez obzira na njihov intenzitet, udnje obino postaju retke nakon nekoliko sedmica.237 Druge dobre vesti u vezi sa udnjama su da one uvek prou, ak i za kratko vreme bez obzira da li puite ili ne. U stvari, prosene udnje traju samo nekoliko minuta, a zatim se povlae.238 Nikotin ima i stimulirajue i umirujue efekte. Meutim, za kratko vreme, redovni korisnici nikotina postaju otporni na umirujue efekte. Prema tome, kod hroninih korisnika nikotina, efekti su uglavnom stimulirajui.239 Uklanjanje te stimulacije verovatno lei u osnovi mnogih fizikih simptoma koji se javljaju kada ljudi ostave svoju nikotinsku naviku. Mogu se javiti i brze promene ponaanja moete se oseati odlino u jednom trenutku, a uasno u sledeem. Nakon nekoliko minuta ponovo ete se oseati dobro. Nagle promene ponaanja su veoma este prva 3 do 5 dana nakon prestajanja puenja. Kod nekih se javlja drhtavica koja predstavlja male treperave pokrete ruku. Gastrointestinalni problemi i glavobolje se esto javljaju kod osoba koje prestaju da pue.240 Moji naredni komentari o ostavljanju navike bez patnje bi trebalo da prue korisne uvide u vezi sa tim simptomima.
Problemi sa snom i glad

Problemi sa snom su esti i kod nekih se moe javiti nesanica. Ako su problemi sa spavanjem rezultat odvikavanja od nikotina, trebalo bi da nestanu u roku od 2 do 3 sedmice.243 Kada osoba prestane sa puenjem, sklona je da nekoliko dana bude gladnija. Mnogi su svesni pojaane gladi koja nastaje usled ostavljanja ove navike, i mogu da odlue da nastave sa puenjem jer se boje da e dobiti viak kilograma. Nema razloga za takav strah. Kasnije u ovom poglavlju istiem kako moete da izbegnete dobijanje na teini kada prestanete sa puenjem. Na sreu, nijedna osoba nee iskusiti sve ove simptome odvikavanja. Moje iskustvo je da prosena osoba dobije oko 5 simptoma. U veini sluajeva, etiri od ovih pet simptoma e nestati u roku od 72 sata (tri dana). Jedan moe da traje jo nekoliko dana skoro kao da pokuava da proveri da li ste odluni da ostanete nepua i da jednom zauvek ostavite naviku. Neki puai, upoznati sa simptomima odvikavanja, ne ele da iskuse bilo kakav nivo nelagodnosti ili patnje. Ove osobe esto biraju da nastave sa puenjem. Meutim, dugorono gledano e verovatno patiti daleko vie nastavljajui da pue. Zbog toga, ak i sa stanovita umanjivanja fizike nelagodnosti, najmudriji izbor je prestajanje odmah. ak je i maksimum od tri dana intenzivnih simptoma odvikavanja mala cena koju treba platiti za blagodat i trajne koristi od toga to ste nepua.
Kaalj puaa moe trajati due

Kod oko 20% onih koji prestanu, kaalj puaa iznenaujue postaje gori pre nego to se stanje pobolja i kaalj nestane.241 Ovaj problem moe biti obeshrabrujui, naroito za one koji odaberu da prestanu zbog kalja i drugih disajnih problema. Uprkos tenji da obeshrabruje, pogorani kaalj se smatra dobrim znakom. To je dokaz da se sposobnost plua da uklanja sluz u stvari poboljava to je znak poboljanih mehanizama za odbranu plua.242 Izgleda da je razlog u vezi sa povratkom funkcije cilija. Ranije u ovom poglavlju smo nauili da su hemikalije iz duvanskog dima paralizovale dejstvo siunih dlaica zvanih cilije koje pomau ienju plua. Kada osobe prestanu sa puenjem, uklanjaju sastojke duvana koji su onemoguavali i paralizovali male cilije. Bez tih toksina, cilije su slobodne da ponovo ponu sa radom. Kada zapone vraanje funkcije cilija,
Deset naina za ostavljanje ove navike bez patnje

Mogue je izbaciti dobar deo patnje iz procesa ostavljanja navike. U svom radu sa puaima, naglaavam 10 prvenstvenih naina za ostvarivanje tog cilja. Mnoge od tih tehnika su popularizovali ranije spomenuti petodnevni plan i naredni lagani plan za odvikavanje od puenja. Milioni ljudi koji su irom sveta uspeno proli te programe obezbeuju ivo svedoanstvo da i vi moete drastino umanjiti simptome odvikavanja kao i druge promene
294
koje se javljaju pri odvikavanju od puenja. Deset pristupa za odvikavanje od puenja bez patnje se koncentriu oko vraanja tela u ravnoteu to je pre mogue. Imajte u vidu da je vae telo postalo naviknuto na nikotin. Simptomi odvikavanja ukazuju da se telo bori da se ponovo vrati u ravnoteu dok se vi prilagoavate na nov nain ivota bez nikotina. Neki ljudi koji primenjuju ovih 10 taaka plana nee imati nijedan znaajan simptom odvikavanja. Drugi i dalje imaju simptome, ali su oni smanjeni u poreenju sa onim kakvi bi bili da takav program nije primenjivan. to vei broj od ovih deset taaka primenite, to e biti manje simptoma odvikavanja koji e ujedno biti manje intenzivni i kratkotrajniji. Oni su navedeni u tabeli 44.
Tabela 44. Deset naina za odvikavanje od puenja bez patnje 1. Odluite da ne puite! 2. Ne uvajte skrivene cigarete 3. Duboko disanje 4. Svakodnevno vebanje (hodanje) 5. Vie sna 6. Unoenje vode 7. Voda spolja 8. Izbegavanje: - kofeina - alkohola - obilnih obroka - jako zainjene hrane 9. Izbegavanje visokorizinih situacija kao to su: - specijalne udobne stolice - pauze na poslu - ljudi koji pue 10. Oekujte da e drugi imati razumevanja
Odluivanje da ne puite predstavlja prvi korak. To je verovatno najznaajniji princip od svih. Ako ne nainite lini izbor koji je u potpunosti dobrovoljan da prestanete sa puenjem, neuspeh je praktino osiguran. Oigledno, ako je cilj uspeh, odluiete da postanete nepua jer elite to da ostvarite, a ne zato to vam je neko rekao da prestanete. tavie, koncentriite se na va izbor da ne puite. To je kljuno za uspeh u prestajanju zauvek. Ako ste pua, ohrabrujem vas da nainite odluku da se sada oslobodite od duvana. Izdvojte nekoliko minuta i odaberite datum za prestajanje koji e biti u roku od naredne tri sedmice. Na taj dan ete uzeti poslednju cigaretu i naglo prestati. Od tada, moraete neprestano da se koncentriete na svoj cilj nema vie cigareta do kraja ivota.
Neko e odmah rei: To je nemogue ne mogu da izaem na kraj sa idejom da u provesti ostatak ivota bez cigarete. Ta oseanja su prirodna. Ipak, mora postojati shvatanje da ak nijedna cigareta nije prihvatljiva jer, vrlo je verovatno da e vas vratiti zavisnosti koju ste ostavili za sobom. Sa druge strane, treba da idete dan za danom, sat za satom, minut za minutom. Samo u tom jednom minutu morate da odrite svoju slobodu od tiranije nikotina. Odaberite da nastavite da ivite bez nikotina od trenutka do trenutka. Ne brinite se o tome kako ete izdrati bez cigarete sutra. Dananji izazovi su dovoljno veliki i bez brige o sutranjim. Drugo, odstranite sve skrivene cigarete. Ne sme biti nikakvih cigareta nigde oko vas. Mnogi ljudi ne uspeju da preduzmu taj znaajan korak. Oni zaista planiraju da ne uspeju skrivajui cigarete u fiokama, na vrhu friidera, u nonom stoiu, ili na nekom drugom lako dostupnom mestu. Ako ne podlegnu, blizina cigareta esto im donosi neki oblik muenja. Kada su udnje ili drugi simptomi intenzivni, na um padaju misli: Duvan je blizu; mogu da zapalim cigaretu i da se reim patnje. Prema tome, kada zaista odaberete da prestanete sa puenjem, bacite sve cigarete. Kada naiu simptomi odvikavanja, muenje e biti minimalno nee biti iskuenja ka biranju lakog izlaza. Tree, upranjavajte duboko disanje. To moe zvuiti veoma jednostavno, ali je u stvari krajnje efikasan metod za izlaenje na kraj sa nagonima. Kada oseate da dolazi udnja, udahnite duboko. Drite dah nekoliko sekundi, a onda polagano izdahnite. Uradite to najmanje tri puta. U mnogim sluajevima udnja e nestati. Ova tehnika takoe igra ulogu u olakavanju nervoze i napetosti. Duboko disanje verovatno deluje iz raznih razloga. Ono koncentrie um na pozitivnu aktivnost umesto to vam doputa da razmiljate o onome to ne inite (na primer, puenje). Takoe pomae poboljavanju zasienosti kiseonikom, poboljavajui tako rasploenje i sposobnosti centralnog nervnog sistema. Duboko disanje takoe pomae nastajanju oseaja oputenosti. Izdisanje je pasivan proces pri emu su disajni miii u stvari oputeni. Neki oseaju da svesnost o ovom oputenom miinom stanju pomae proizvoenju vee oputenosti. etvrto je svakodnevno vebanje. Za veinu ljudi najbolja veba je ustro hodanje. Kao lekar, moram da ohrabrim svakog puaa da izvri medicinski pregled pre zapoinjanja novog napornijeg programa vebanja. Zbog
295
ili ak ako pada sneg ili kia, obucite se odgovarajue i odradite vae vebanje na otvorenom. Ako nije razumno ili praktino, vebanje u zatvorenom je drugi najbolji izbor. Bez obzira na nain, uvrstite vebanje u va dnevni raspored. Preporuka broj pet je vie sna. Kada se odvikavaju od stimulirajueg efekta nikotina, puai obino zahtevaju vie sna. Dodatni san e biti od koristi koja se prostire na itav dan, naroito ako utie na simptome odvikavanja koji su u vezi sa centralnim nervnim sistemom i udnjama za hranom ili za cigaretama. Koliko je dodatnog sna neophodno? Varira od osobe do osobe. Onima koji su nedavno prestali sa puenjem preporuujem da urede svoj raspored tako da mogu da potroe jo dva dodatna sata dnevno u krevetu. To ne znai da moraju da spavaju dva dodatna sata. To samo znai da im je ta opcija dostupna ako im je potrebno dodatno vreme. Potreba za dodatnim snom je najneophodnija otprilike prvih pet dana. Nekima moe da koristi dremanje u toku dana. Drugi moraju da legnu u krevet ranije. Umesto da ostanete budni da biste gledali veernje vesti, bilo bi dobro uukati se u krevet ranije. Dobijajui dodatni san, obezbediete vie prilika svom nervnom sistemu da bude u ravnotei. Odgovarajui odmor ini mnogo u spreavanju promena raspoloenja i tenje ka razdraljivosti, frustraciji i besu. esto je unoenje vode. To znai da bi trebalo da pijete dosta vode tokom dana. Preporuujem najmanje 8 aa dnevno obine, jednostavne vode. Izuzetke predstavljaju samo osobe koje se zaista ne mogu prilagoditi poveanom unosu vode kao to su one sa odreenim sranim stanjima, bubrenom insuficijencijom, ili drugim fizikim problemima sa ravnoteom tenosti. Drugi proizvodi nisu toliko efektivni. Kofein je diuretik i prema tome podstie gubitak vode. Odgovarajui unos vode je znaajan za odravanje odgovarajue hidriranosti. Izgleda da dehidracija pogorava niz efekata odvikavanja. Unoenje vode je takoe sredstvo za vraanje tela u ravnoteu. Telo je pod znaajnim fizikim stresom tokom ranog perioda odvikavanja. U tom stanju, oekujemo da se tetni proizvodi normalnog metabolizma stvaraju brom stopom nego u normalnim uslovima. Odgovarajui unos vode pomae da se obezbedi dobar protok krvi do bubrega i optimalno izluivanje tetnih proizvoda. Neki takoe smatraju da dobra hidriranost tela pomae broj eliminaciji nikotina poto se nikotin prvenstveno odstranjuje urinom. U roku od 2
obimnih neprimetnih oteenja koje puenje generalno prouzrokuje, puai mogu da dobiju log, infarkt, povredu, ili drugi problem, ako zaponu sa programom nepromiljenog vebanja. Preporuuje se svakodnevno umereno vebanje kao to je plivanje, vonja bicikla ili ustro hodanje. Osim ako niste mukarac stariji od 40 godina i niste izloeni dodatnom faktoru rizika (pored puenja) od sranih oboljenja kao to je povieni krvni pritisak, porodina istorija sranih problema ili povieni holesterol, nije vam potrebno medicinsko savetovanje pre zapoinjanja razumnog umerenog programa vebanja. enama nije neophodno medicinsko savetovanje osim ako nisu starije od 50 godina i ako nisu izloene dodatnom faktoru rizika od sranih oboljenja.244 Vebanje ima dalekosene efekte u naporima za prestajanje puenja. Ono prirodno olakava teskobu i napetost i poboljava raspoloenje. tavie, fizika aktivnost pomae ispravljanju mnogih promena prouzrokovanih puenjem; to je faktor u smanjenju rizika i od infarkta i od raka. Naroito u trenucima kada se javljaju udnje, vebanje je odlina opcija. (Ako okolnosti ne doputaju vebanje, uzmite pauzu od 30 sekundi za duboko disanje.) Nije iznenaujue da su istraivanja pokazala da program vebanja moe da povea anse za uspeno prestajanje puenja. Istraivai Braun univerziteta su utvrdili da je manje verovatno da e ene koje su vebale ponovo propuiti.245 Za mnoge ljude, idealno vreme za zapoinjanje redovnog vebanja je rano ujutru. To je vreme za koje ja smatram da je bolje i sa stanovita dnevnog rasporeda kao i zbog svojih korisnih zdravstvenih efekata. Ako jutarnje vebanje nije mogue, odaberite neko drugo vreme u svom dnevnom rasporedu kao na primer - tokom pauze na poslu. Takoe imajte na umu da vebanje moe da bude mono oruje za izlaenje na kraj sa nagonima. Biete iznenaeni efektivnou vebanja u smanjenju tih simptoma odvikavanja. Vebanje vam takoe moe pomoi da kontroliete stres, da se borite sa letargijom i sa drhtavicom. Vebanje je jo korisnije ako se vri na sveem vazduhu. Sve vazduh sam po sebi ima efekat poboljanja raspoloenja i poboljava delovanje cilija. ta je sa loim vremenom, pitate? Postoji stara izreka koja se primenjuje na vebanje na otvorenom: Ne postoji loe vreme, samo loa (neodgovarajua) odea. Naravno, to je malo preterano. Ne preporuujem vebanje na otvorenom za vreme grmljavina, uragana, tornada, itd. Meutim, ako je vreme hladno ili vetrovito,
296
asa se odstrani polovina ukupne koliine nikotina u krvi osobe.246 Sedmi princip je voda spolja. Voda spolja znai slobodnu spoljanju upotrebu vode. Ako ste navikli da se kupate ili tuirate jednom dnevno, eleete da poveate to na dva puta dnevno, ili moda i ee. Razlog za esto kupanje je to voda ima ogroman uravnoteavajui efekat na nervni sistem. Ako ste letargini, hladan tu vas moe razbuditi. Ako imate problema sa teskobom ili napetou, toplije tuiranje vam moe pomoi u smirivanju. tavie, obilna spoljanja upotreba vode pomae odravanju istoe. iste pore osiguravaju optimalnu eliminaciju toksina preko koe. To je znaajan pomonik optimalnoj funkciji bubrega dok se vae telo bori sa poveanom koliinom toksina zbog stresa usled prestajanja puenja. Koliko god izgledalo smeno, tuiranje je takoe jedna od najbezbednijih luka za izbegavanje puenja. Naiao sam na hiljade puaa. Moda sam samo u dva sluaja uo za nekoga ko je tvrdio da je zaista puio prilikom tuiranja. Ako uskoite pod tu usled intenzivne udnje za cigaretom, verovatno ete se nai u okruenju koje ne povezujete sa svojom nikotinskom navikom. Dok voda radi na neutralisanju efekata od odvikavanja, efektivno ste udaljeni od iskuenja. Broj osam je lista drugih supstanci koje treba izbegavati. Kao to je napomenuto u naoj raspravi o vodi, kofein treba izbegavati. Mnogi ljudi na ovom mestu kau: Pomaete mi da ostavim duvan, i to je u redu. Ali zato da se odreknem i kafe? ta pokuavate da mi uradite? Nalazim da je daleko lake da osobe ostave svoju duvansku naviku ako takoe uklone kofein iz svoje svakodnevne rutine. Kofein moe u stvari da potkopava najbolje pokuaje osobe u odvikavanju od puenja. Neprekidna upotreba kofeina pojaava intenzitet nekih vidova simptoma odvikavanja od nikotina. Razlog za to je to se odstranjivanje kofeina iz tela smanjuje kada prestanete sa puenjem. To doputa da se nivo kofeina u krvi povea. U stvari, posle etiri dana od prestanka puenja, nivo kofeina u krvi moe da poraste i do 50%.247 Kao rezultat toga, simptomi kao to je teskoba, razdraljivost i potekoe u spavanju e verovatno biti pogorani jer vae telo mora da se izbori sa povienim nivoom kofeina.
Vie osoba se vraa navici ako se upotreba kafe nastavi

Izgleda da kofein takoe ima dalekosene efekte na ponaanje. Neki neuropsiholozi su ga nazvali lepak za loe navike. Pod tim oni misle da korisnici kofeina tee razvijaju nove navike jer kofein menja hemiju mozga. Vie informacija o ovom predmetu se nalazi u poglavlju u eonom renju (12. poglavlje). Puai koji prestanu sa puenjem, ali koji nastave da piju kafu imaju veu stopu vraanja navici u odnosu na puae koji su istovremeno prestali da koriste i duvan i kafu. Proizvodi koji sadre kofein, a naroito kafa, su esto povezani sa puenjem u pogledu ponaanja. Mnogim puaima je skoro nezamislivo da uzmu olju kafe, a da je ne proprate cigaretom. Zbog toga je najuspenija opcija da se odbace sva pia koja sadre kofein ili ak i pia bez njega, a koja povezujete sa puenjem. To e teiti da umanji udnje posle obroka ili nekog drugog vremena kada obino poseete za svojim kofeinskim proizvodima. U stvari, odstranjujui kofein ujutru, mnogi nalaze da je nagon za puenjem smanjen ili ak odsutan. Izbegavanje kofeina moe da bude jedna od vaih tajni uspeha. Istraivai sa Don Hopkins univerziteta su objavili zapanjujue istraivanje koje je pokazalo da kofein ima glavne odlike prototipa droge.248 Drugim reima, na osnovu svojih efekata kao droga, kofein deluje u velikoj meri kao bilo koja klasina supstanca koja izaziva zavisnost. Implikacija je da su esti korisnici kafe u velikoj meri nalik na zavisnika od droge, u hemijskom smislu te rei, kao i zavisnici od kokaina, heroina ili nikotina. Ova misao je odbojna mnogim amerikim graanima koji uivaju u svojoj jutarnjoj kafi. Bez obzira, mnogi od onih koji odbijaju implikacije istraivanja nisu nita manje naviknuti na kofein. Shvatanje da je kofein supstanca koja izaziva zavisnost je predstavljalo dovoljnu motivaciju za veliki broj ljudi da se oslobode navike. Iako je izbegavanje kofeina najznaajnije u prvih nekoliko nedelja od prestajanja puenja, bilo bi korisno nastaviti izbegavanje tog stimulansa koji izaziva zavisnost. Kao i sve druge supstance koje izazivaju zavisnost, kofein ima dobro okarakterisane sindrome odvikavanja. U Hopkins istraivanju je otkriveno da su posle oko 19 sati od poslednjeg korienja kofeina, simptomi odvikavanja poeli da postaju oigledni. Ti simptomi se sastoje od pojaanih glavobolja, pospanosti i lenjosti, i umanjene panje i aktivnosti.249 Ovi simptomi
297
da radite tokom pauze, ili da izbegnete mesto na kome obino provodite pauzu. Umesto toga, proetajte na sveem vazduhu ili se ukljuite u neku drugu aktivnost koja poboljava zdravlje. tavie, pazite se vaih prijatelja puaa. Objasnite im svoju odluku i zatraite njihovu podrku. Neka znaju da ne oekujete od njih da prestanu sa puenjem samo zato to vi to inite. Meutim, takoe im recite da puenje u vaem prisustvu, bar za sada, definitivno nije opcija. Verovatno ete eleti da se sretnete sa tim prijateljima na mestu na kome puenje nije prihvatljivo. Neki prijatelji puai vas moda nee podravati u vaoj odluci i mogu da pokuaju da potkopaju vau reenost ili da vas navedu da puite. Takve osobe moda u stvari nisu vai prijatelji; u stvari, moda ete morati da ih izbegavate. Izbegavanje moda nije opcija ako je ta osoba lan porodice. Prirodno, ne preporuujem da ostavite svoje roditelje koji pue, suprunike ili decu. Meutim, najbolje je doi do nekog dogovora o tome gde je puenje doputeno u vaem domu, a zatim izbegavati ta mesta. Oekujte da e vas drugi razumeti. To je konani klju za odvikavanje od puenja bez patnje. Mnogi ljudi se boje da nee uspeti da prou kroz period odvikavanja zbog drugih. Plaite se da ete biti razdraljiviji prema vaim saradnicima na poslu. Znate da moete ak da puknete na poslu i prouzrokujete da neko drugi izgubi smirenost. Kao rezultat oekivane epizode, moete da kaete: Povreujem svoje drugove na poslu i ljude za koje radim zbog odvikavanja od puenja. Morao bih ponovo da ponem da puim zbog njih. Meutim, drugi e imati razumevanja. Ljudi su svesni da je ostavljanje duvana veoma teko, to se dokazuje injenicom da je tako malo ljudi uspeno. Ako shvatite da e drugi imati razumevanja, da znaju da to stvara veliku zavisnost i shvataju da e vae ponaanje biti drugaije tokom kritinog perioda odvikavanja, moi ete da proete kroz njega. Bila bi tragedija da odustanete od samog sebe zbog nekog drugog.
odvikavanja su bili najotriji samo prvi dan ili dva. Tokom 5 do 6 narednih dana, simptomi su generalno nestali. Smanjena panja i poveana pospanost mogu u stvari biti od pomoi u izlaenju na kraj sa odvikavanjem od puenja. Problemi koji esto prate odstranjivanje nikotina se esto reavaju simptomima odvikavanja od kofeina. Na taj nain, mnogim osobama je lake odvikavanje od nikotina ako se izbegava kofein.
Izbegavanje alkohola i zainjene hrane

Alkohol takoe treba izbegavati. Zato? On umanjuje sposobnost eonog renja mozga u kome je sedite rasuivanja i donoenja odluka. Alkohol e umanjiti vau sposobnost da se drite odluke da ostavite cigarete. Preporuujem potpuno izbegavanje alkohola bar dok vam se jo uvek javljaju elje za cigaretama. Kao to opisujemo u poglavlju o alkoholu (17. poglavlje: elite pie?), uprkos popularnim novinskim izvetajima, totalno izbegavanje alkohola je najzdravija opcija za svakoga. Obilne obroke treba izbegavati, naroito uvee; oni tee da izazovu elju za cigaretama. Iznenaujue je da period oseanja gladi moe takoe da predstavlja vreme poveanog rizika. Najbolja opcija je jesti u redovnim intervalima, ne vie od tri puta na dan. I neka va veernji obrok ostane lagan. Za neke ljude zainjena hrana poveava elje za puenjem, kao i druge simptome odvikavanja. Jedna ena iz naeg programa za odvikavanje od puenja nije uspevala u svojim pokuajima da ostavi ovu naviku dok nije odstranila cimet iz svoje ishrane. Istraivanja na ivotinjama ukazuju da cimet nadrauje sistem za varenje i da moe da prouzrokuje stimulaciju odreenih modanih centara. To moe da bude razlog poveanih problema pri odvikavanju. Iako su neki ljudi uspeno koristili tapie cimeta kao alternativu za cigaretu, za druge to moe da predstavlja zalaenje na opasno tle. Razumno je izbegavati sve zaine koji nadrauju sluzokou crevnog sistema, ukljuujui i blage zaine kao to je cimet. Deveti korak je izbegavanje situacija koje povezujete sa puenjem. Moda imate naviku da nakon veernjeg obroka sedite u svojoj posebnoj stolici kako biste gledali televizijske vesti ili neki drugi program. Sa tom posebnom stolicom je povezana cigareta posle veere. Izbegavanje stolice e vam pomoi da izbegnete elju da zapalite cigaretu. Va odmor na poslu takoe moe biti povezan sa navikom puenja. Uobiajeno je da puai u to vreme zajedno zapale cigaretu. Moete da odaberete
Pomo od naeg Tvorca

Postoji jo jedan faktor koji smo ja i veliki broj mojih kolega ustanovili kao neprocenjiv u odvikavanju od puenja bez patnje. Verujem da se niko nije reio duvanske navike bez svesne ili nesvesne pomoi samog Tvorca. Za mnoge ljude, svesno prihvatanje Boga i Njegove moi je neophodno za obezbeivanje snage za odvikavanje od duvanske navike. Oni nalaze da je Bog zaista blagodat za vreme kada nam zatreba
298
pomo.250 Verujte da e Bog pruiti pomo koju je obeao, predajui svoju volju Njegovoj. Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje.251 Bog moda nee otkloniti sve simptome odvikavanja za vas. Bog od nas ne trai da prolazimo kroz ivot bez patnji; sasvim suprotno, upozorava nas da emo biti suoeni sa potekoama i tekim trenucima. Bog je uvek voljan da nam da snagu za prevazilaenje tih situacija. Na deo je da budemo voljni da izdrimo sve to je potrebno da bismo bili uspeni. Vie informacija o ulozi patnje i nevolja predstavljeno je u 18. poglavlju: Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima.

Tabela 46. Koristi po zdravlje od prestajanja puenja
Bolest - Rak plua

10 godina nakon prestajanja 16 ili vie godina nakon prestajanja
Umanjeni rizik
30-50% 80-90% 50%
- Rak oralne duplje - Rak jednjaka

5 godina nakon prestajanja
- Rak mokrane beike

Prvih nekoliko godina nakon prestajanja 50% Znaajno nii 50% Slino osobama koje nikada nisu puile Slino osobama koje nikada nisu puile
- Rak grlia materice

Prvih nekoliko godina
- Bolest sranih sudova

Prva godina nakon prestajanja Nakon 15 godina
Prestajanje trenutno donosi zadovoljstva

Videli smo da je teta koja je nainjena vaem telu usled navike puenja u velikoj meri popravljiva proces oporavka poinje odmah. Kada prestanete, va rizik od dobijanja bolesti povezanih sa duvanom poinje da se smanjuje doslovno od prvog dana. Neki od neposrednih korisnih efekata e poboljati va kvalitet ivota. Oni su navedeni u tabeli 45.
Tabela 45. Neposredni korisni efekti prestajanja puenja ispoljeni u kvalitetu ivota - Lake disanje pri hodanju, tranju, vonji bicikle i plivanju. - Hrana je ukusnija. - Sve mirie bolje hrana, cvee, miris, vi. - Vie novca (nema cigareta koje treba kupovati, umanjuju se trokovi zdravstvene nege, umanjuju se trokovi ivotnog osiguranja). - Zadovoljstvo usled savladavanja nepoeljne navike.
- log
5-15 godina nakon prestajanja
Tabela pokazuje udesnu mo tela da izlei sebe kada se tetne supstance uklone. ta je sa efektima prestajanja kod osoba sa bolestima plua? Istraivanje izvreno na preko 5.800 puaa sa hroninim opstruktivnim plunim bolestima u kome su neki od njih ostavili naviku. Nalazi su prikazani u tabeli 47.256 Ovo istraivanje pokazuje da hronina opstruktivna pluna bolest dobro reaguje na odstranjivanje duvana.
Tabela 47. Koristi od prestajanja: zdravija plua - Oni sa hroninom opstruktivnom plunom boleu koji su prestali da pue su iskusili znaajne korisne efekte za funkcije plua. - Koristi su bile najoiglednije u prvoj godini. - Dalje koristi su se nastavile jo pet godina.
Imate vie energije kada vebate; va oseaj ukusa i mirisa postaje otriji; vaa odea gubi neprijatan miris; imate vie novca zbog utede u osiguranju ivota i zdravlja, i to vie ne morate da kupujete same cigarete. Za mnoge je iznenaujue da puai imaju daleko vee anse za uestvovanje u saobraajnim nesreama; kao rezultat toga neke kompanije ak imaju odbitak stopa osiguranja automobila za vozae koji ne pue.
Dugorone koristi od prestajanja puenja

Kada e va rizik od bolesti dostii znaajno nii nivo? Vremenski raspon je razliit za razliite bolesti. Tabela 46 navodi koliinu potrebnog vremena za razliite bolesti.252,253,254,255
Hronini bronhitis je esto potpuno reverzibilan, kao to smo videli naroito ako prestanete dovoljno brzo. Kaalj puaa nestaje. Imate vei polet za sport i drugi miini rad. Umanjenje rizika od sranih bolesti je navedeno u tabeli 46. Drugo istraivanje je razmatralo broj smrtnih sluajeva usled bolesti sranih krvnih sudova meu bivim puaima koji su ranije puili vie od jedne kutije cigareta dnevno. Slika 1 prikazuje rezultate.257 Zapazite da se najvee smanjenje anse od umiranja od infarkta javlja u prvoj godini. Rizik nastavlja da pada tokom perioda od 20 godina, kada se spustio skoro na nivo koji bi se javljao da nikada niste puili. Puai trudnice koje prestanu sa puenjem u bilo kom trenutku do tridesete sedmice trudnoe imaju odojad sa veom teinom pri roenju u odnosu na ene koje pue tokom cele
Slika 1. Koristi od prestajanja: nii rizik od smrtonosnog infarkta
299
njinu, sainjavaju grupu miliona ivih svedoka koji svedoe da zaista moete da prestanete sa puenjem, a da ne dobijete ni kilogram. Meutim, injenica je da veina ljudi ne eli da dobije ak ni pola kilograma, a kamoli 2 ili vie. Kako se to moe izbei? Pre nego to se da odgovor na to pitanje, ispitaemo uzrok poveanja teine pri ostavljanju navike puenja. Postoji niz razloga za tu pojavu. Razmotrimo 4 znaajnija. Prvo, hrana je esto boljeg ukusa. U roku od nekoliko asova ili dana od prestajanja puenja, va nos postaje osetljiviji. Bivi puai obino otkrivaju novu vrednost mirisa i ukusa. Naalost, za neke su stvoreni uslovi za prejedanje. Drugo, esto postoji tenja zamene cigareta hranom. Bivi puai se esto okreu hrani kako bi zamenili oralno zadovoljstvo koje donosi puenje. Tree, metabolizam se usporava. Poto nikotin funkcionie prvenstveno kao stimulans, telesni motor je ubrzan tokom svih tih godina puenja. Va metabolizam se usporava oko 10% kada ostavite ovu naviku. Ako ne jedete manje kalorija ili ako ne vebate vie, poveanje teine moe da bude rezultat. etvrto, stomak se prazni bre. Istraivai su utvrdili da puenje moe da odloi pranjenje stomaka i do 40%.262 Ako se va stomak normalno prazni nakon datog obroka u roku od dva sata bez puenja, isti pojedini obrok pri puenju e ostati u vaem stomaku skoro tri sata. Oekuje se da e to poveati va rizik od goruice i vraanja kiseline. Meutim, takoe vam moe pomoi da se oseate siti due vreme posle obroka.
Rizik od smrti usled bolesti sranih sudova kod bivih puaa koji su ranije puili vie od 20 cigareta na dan:
Kategorija puenja
Nikada puili Trenutni puai Prestali pre manje od godinu dana Prestali pre 1-4 god. Prestali pre 5-9 god. Prestali pre 10-19 g. Prestali pre vie od 20 godina
0,5
1,5
2,5
Stopa smrtnosti
trudnoe. Prestajanje u prva tri ili etiri meseca trudnoe i suzdravanje tokom ostatka trudnoe tite fetus od tetnih efekata puenja na telesnu teinu. Ranije je spomenuta potekoa izleenja ira kod puaa. Puai sa irem eluca ili dvanaestopalanog creva koji prestanu da pue obino prolaze znaajno bolje u odnosu na puae koji nastavljaju da pue. Takvi irevi se lee daleko lake kada pua prestane da pui.
Da li u dobiti na teini?
Jedan razlog za zabrinutost kod mnogih koji razmiljaju o prestajanju je: Da li u mnogo dobiti na teini? Drugi koji su pokuali da prestanu odgovaraju: Znam da u dobiti na teini jer se to desilo i ranije kada sam prestajao sa puenjem. Tano je da 80% onih koji prestanu da pue dobijaju nekoliko kilograma.258 Meutim, ta statistika je obmanjujua zbog stope pri kojoj svi Amerikanci dobijaju na teini. Oko 56% onih koji nastavljaju da pue takoe dobijaju na teini.259 tavie, proseno poveanje teine posle prestajanja je samo oko 2 kilograma.260 Takoe, osoba ne zadrava sve te kilograme. Veina puaa gubi deo dodatne teine koju su dobili tokom rane faze odvikavanja. Samo 40% puaa dobije i zadri vie od 2 kilograma. Negativan efekat ove koliine dobitka na teini na zdravlje je zanemarljiv u poreenju sa ogromnim koristima od ostavljanja ove navike. Neki strunjaci procenjuju da biste morali da dobijete 45 kilograma da biste se uopte pribliili do nekih od tetnih efekata po zdravlje koje puenje proizvodi.261 Meutim, najbolje vesti su da 20% puaa ne dobija na teini. Iako oni predstavljaju ma-
Kako izbei poveanje teine

Uz sve te promene na umu, razmotrite sada program od etiri take za izbegavanje poveanja teine. On je opisan u tabeli 48.
Tabela 48. Kako se odrei cigareta bez poveanja teine Poveajte fiziku aktivnost Suzdravajte se od alkohola Ograniite unos hrane bogate mastima Ograniite unos hrane bogate eerom
Nijednu od ovih taaka nije teko ostvariti. Prve dve su ve spomenute kao korisne u ostavljanju navike bez patnje, a i same po sebi predstavljaju prakse dobrog zdravlja. Poslednje dve su dobro poznate kao korisne za zdravlje. Predstavljaju umerenu promenu naina ivota. Prva taka, poveana fizika aktivnost, ne samo da pomae kontroli stresa i udnje kao
300
to je ranije napomenuto, ve takoe ubrzava va metabolizam. To je znaajna taka poto se, kao to smo videli, metabolizam usporava kada ostavite puenje. Na taj nain isti tip programa vebanja koji e vam pomoi da ostavite naviku pomoi e vam i da odrite teinu. Druga taka istie alkohol. Ovaj proizvod koji izaziva suptilnu zavisnost predstavlja problem na niz frontova. On pre svega predstavlja znaajan izvor kalorija. Meutim, vie od toga, smanjuje snagu volje i pokazano je da je na taj nain lake prejesti se. Trea i etvrta taka govore o izboru hrane. Naglasak na namirnicama koje su siromane mastima i eerom se najbolje ostvaruje ishranom koja ukljuuje vee koliine voa, integralnih itarica i povra. Data koliina tih namirnica je daleko siromanija kalorijama u odnosu na istu koliinu standardne hrane bogate eerom i mastima. Kao rezultat toga, moete u stvari da jedete vie hrane, a istovremeno da unosite manje kalorija. To je jo jedan znaajan nain za reavanje problema usporavanja metabolizma. Usput, takva ishrana takoe pomae reavanju zatvora, koji moe da predstavlja problem kada neke osobe prvi put ostave naviku.263 Izbegavanje namirnica bogatih mastima i eerom takoe odstranjuje najee izbore namirnica koje ljudi koriste kao zamenu za puenje. Jasno je da je najbolja opcija potpuno izbegavanje zamene puenja hranom. Meutim, u trenutku slabosti, daleko je bolje zagristi celer nego ponovo zapaliti cigaretu. Krajnja poruka je jednostavna: nastavite sa nainom ivota koji je preporuen za odvikavanja od puenja bez patnje i ne bi trebalo da imate problema sa poveanjem teine. Za one koji su zainteresovani za dalje putokaze ka smanjenju teine, razmotrite poglavlje o hipertenziji (6. poglavlje: Jedan narod pod pritiskom). Pre nego to napustimo ovo pitanje, morao bih da spomenem da postoji veliki broj puaa koji imaju manjak kilograma i u stvari treba da dobiju nekoliko kilograma. Iznenaujue je da mogu da dobiju na teini ostavljajui ovu naviku i kombinujui to sa svakodnevnim vebanjem, to e dovesti do odravanja njihove idealne teine. Vebanje pomae gubljenju ili dobijanju na teini u zavisnosti od potrebe. Za one koji imaju viak kilograma, pomae im da smanje teinu; kod onih koji su idealne teine, pomae im da odravaju teinu stabilnom. Za one koji imaju manje kilograma, pomae im da dobiju miinu masu i potrebne kilograme.
Odluka da se ne pui vredna pola miliona dolara

Trokovi iz depa za potporu navike puenja su ogromni i do preko 500.000 dolara u toku celog ivota za jednog stanovnika Amerike. To je vrednost uteevine koju bi osoba imala sa 65 godina starosti da je ulagala, umesto to je puila. Ulaui novac koji bi se dao za dve kutije cigareta dnevno u roku od 50 godina (od 15-65 godina starosti) u zajedniki fond, pri ceni od 2 dolara za paklu, rezultovalo bi fondom vrednim 538.000 dolara u dananjoj kupovnoj moi na kraju 50-ogodinjeg perioda. To pretpostavlja da bi se fond uveao u proseku za 10% godinje.264
Zakljuak
Zapoeo sam ovo poglavlje mranom priom o Mariji. Postoji doslovno hiljade Marija, oba pola, koje svake godine prerano odlaze u grob zbog puenja. Takoe je to toliko tragino i toliko apsolutno nepotrebno. Pored toga, krivica za svu tu patnju se esto suptilno postavlja pred noge Tvorca. Jednostavno mora da je bilo njeno vreme da umre, ujemo esto. Meutim, Bog nema nita sa smrtima prouzrokovanim ovim otrovom. Meutim, Bog pun ljubavi je decenijama sprovodio planove za odravanje ljudi da nikada ne zapoinju tu naviku koja razara zdravlje. Pre vie od 100 godina citirani autor je skrenuo panju ljudima o opasnostima od ove navike i za sebe, kao i za one koji su izloeni pasivnom puenju. Zapazite njegove rei koje se nalaze u tabeli 49.265
Tabela 49. Upozorenja u vezi sa duvanom Duvan je spor, podmukao, ali veoma opasam otrov. U bilo kom obliku da se koristi, teti telu; jo je tetniji jer su njegovi efekti spori i isprva teko uoljivi... Njegove efekte je teko izbaciti iz sistema.
Uvidi ovog autora se tu nisu zavrili. Pisao je o svojoj zabrinutosti zbog duvana preko 800 puta. Razmotrite neke druge brige koje je izneo, koje su navedene u tabeli 50. Boija ruka se vidi ne u smrti puaa, ve u milionima osoba koje su prestale sa puenjem, ili koje nikada nisu zapoele sa navikom i koje uivaju u ivotu kao rezultat toga. U stvari, nije vano da li su doneli svoju odluku na osnovu informacija koje je dao neki autor ili zato to su postali ubeeni istraivanjima onih koje je Bog doveo do naunog dokazivanja opasnosti od duvana. Ono to je vano je da mnogi nisu dali
Tabela 50. Drugi predvieni tetni efekti duvana - Lagani opaki otrov - Truje atmosferu drugima - Mentalna nesposobnost i fizika slabost mogu da nastanu zbog roditelja puaa - Razara modanu sposobnost i slabi mozak - Stimulie oputene nerve, a zatim ima paralizirajui uticaj - Prouzrokuje nesposobnost pravljenja razlike izmeu dobrog i loeg - Primer koji pruaju roditelji predstavlja razlog zbog koga mnoga deca poinju da pue - Vreme potroeno u puenju bi moglo da se potroi u najdragocenijem provoenju vremena sa svojom decom - Novac potroen na puenje uskrauje porodici neophodnije stvari - Zdravstveni radnici koji pue su napadni prema svojim bolesnim pacijentima
301
ljene u ovom poglavlju; oni mogu da naine razliku izmeu uspeha i neuspeha. Takoe, svakako proitajte 18. poglavlje: Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima. Ako ste pokuali sami da prestanete i odustali, saraujte sa svojim lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom. Koristite materijal iz ovog poglavlja kako biste lake prihvatili praktine savete i ohrabrenje koje ete dobiti kod profesionalaca. Ako ta opcija ne zvui izvodljivo, razmotrite program Diite slobodno ili druge programe za odvikavanje od puenja koji se nude u vaoj zajednici. Grupna podrka drugih puaa koji prolaze kroz isti proces odvikavanja od puenja mogu zaista da ojaaju sve to smo podelili u ovom poglavlju. Ako ste proli kroz taj put i nedostaje vam samopouzdanje, dopustite mi da iznesem jo jedan predlog: uzmite sedmicu dana odmora i astite se dobrim programom za poboljanje naina ivota. Centri za kontrolu bolesti su zabeleili: Ogranieno dostupno istraivanje ukazuje da ti (programi za odvikavanje od puenja) mogu biti prilino efektivni.266 U stvari, mogu srdano da preporuim takav centar u svom regionu. Ameriki centar za poboljanje naina ivota u Sulfuru, u Oklahomi267 prima ljude irom zemlje kako bi iskoristili prednost njegovih programa u koje spada i program za odvikavanje od puenja. Oni stvarno koriste ovo poglavlje moje knjige kao prvenstveni pisani obrazovni izbor za svoje uesnike. Bez obzira kako koristite ovo poglavlje, bilo sami, bilo uz pomo doktora kao uesnici programa, ubeen sam da vam moe pomoi da konano budete uspeni. Dobre vesti su da moete da prestanete sa puenjem. Moete poeti ve danas sa novim putem bez cigareta koji e vam omoguiti da ivite daleko kvalitetnijim ivotom i uivate u mnogim koristima koje smo predstavili u ovom poglavlju.
Bogu zaslugu za spreavanje patnje. Suprotno od toga, on je optuen za prirodne posledice upotrebe duvana. Kao to ima hiljade Marija, takoe postoji i hiljade ljudi kao to je Katarina. Katarina, sa 91 godinom, ivi sama u prijatnom orkuenju. I dalje uiva u ivotu i ima posebno zadovoljstvo u posmatranju svojih praunuka kako odrastaju. Katarina verovatno danas ne bi bila iva da nije pre mnogo godina donela odluku da postane nepua. Odluku da prestane sa puenjem je donela u svojim 60-im godinama, ali izgleda da se to veoma isplatilo. Ne mogu da budem siguran da bi Katarina i dalje bila iva i zdrava da nije donela tu odluku, ali statistika istraivanja ukazuju da je to krajnje neverovatno. Svakog dana, svaki pua donosi ozbiljnu odluku. To to ne odaberete da danas prestanete sa puenjem predstavlja donoenje odluke da se nastavi sa razarajuom navikom koja e vas verovatno ubiti, dovesti do invalidnosti, ili na neki drugi nain onesposobiti daleko pre vremena. Naalost, esto nema upozorenja pre nego to se ustanovi rak ili pre infarkta, ili ak pre preloma usled osteoporoze ili shvatanja da izgledate 15 godina stariji od svojih vrnjaka koji ne pue. Da li mogu da vas zamolim da prestanete sa igranjem ruskog ruleta? Metak e svakako jednom naii. Neki od vas nesumnjivo kau: Da doktore, znam da je sve to kaete tano. Kockam se sa svojim ivotom ali sam nemoan u vezi sa ovom zavisnou. Za one od vas koji vide samo sopstvene slabosti i neuspehe, imajte srca moete biti uspeni. Sledite putokaze predstav-
17. poglavlje
elite pie?
Dr Arnold je pozvan u operacionu salu. Kada je stigao, pronaao je Kristinu Tomas, letarginu 70-ogodinju enu koja je leala na krevetu u sobi 3. Nakon kratkog pregleda, uvideo je da sluaj nije kritian. Meutim, nije bila u stanju da govori inteligentno morao je na drugom mestu da potrai istoriju bolesti. Njegova potraga ga je odvela do ekaonice u kojoj je pronaao porodicu Tomas. Poto je dr Arnold odveo Tomasovu porodicu do izdvojenijeg mesta, oni su mu izneli detalje tragine prie. Ispostavilo se da je Kristina bila ena dobrog zdravlja do svoje penzije. Meutim, od pre nekoliko godina su zapoeli problemi. Njen apetit nije bio dobar, i poela je da gubi teinu iako je ve bila mrava. Lekar je predloio da bi bilo dobro da uzima malo alkohola pre obroka. To bi, rekao je Kristini, verovatno pomoglo stimulisanju apetita. Iako nikada nije pila alkohol, Kristina je primila savet lekara. Lek je delovao! Njen apetit se drastino poveao. Meutim, nastao je veliki problem. Glavni apetit koji je stimulisan je bio apetit za alkoholom. Kada je dr Arnold sreo Kristinu u hitnoj pomoi, ona je bila oamuena od alkohola. Uprkos hiljadama sluajeva nalik Kristininom, u kojima su dobronamerne osobe postale uhvaene u zamku alkoholne obmane i uprkos procenjenih 100.000 Amerikanaca koji prerano umiru svake godine zbog alkohola,1 postalo je veoma popularno hvaliti koristi umerenog pijenja. Odreeni deo novije popularnosti alkohola kao pia koje donosi zdravlje dolazi od vesti koje pokuavaju da pokau koristi umerenog korienja alkohola u Francuskoj. Mediji su bili zaokupljeni onim to su neki nazvali francuski paradoks. njihovog slobodnijeg unosa alkohola. Na prvi pogled izgleda da istraivanja ukazuju u tom smeru. Meutim, dodatna istraivanja su obezbedila drugaije reenje za ovaj paradoks. Razmotriemo ih detaljnije kasnije u poglavlju. Danas niko ne ukazuje da je teka upotreba alkohola zdrava. Meutim, neki naunici tumae podatke (kao to su oni iz Francuske) kao da pokazuju da su umerene koliine alkohola zdrave za srce. Naalost, mnogi od ovih zastupnika su u potpunosti ignorisali tetne efekte ak i umerene upotrebe alkohola. U ovom poglavlju emo razmotriti dokaze u vezi sa razliitim nivoima upotrebe alkohola, od male, preko umerene, do teke. Takoe emo videti druga istraivanja koja ispituju francuski paradoks i koja objanjavaju osnovne razloge za francuski nii nivo sranih oboljenja. Sve ove informacije bi trebalo da budu korisne svakome koga upitaju: elite pie?
Rairena upotreba alkohola

Malo ljudi danas zastupa zabranu alkohola, iako je to droga. U stvari, to je jedna od najire korienih droga u SAD; esto izaziva zavisnost i predstavlja poznatog ubicu. Vladino istraivanje otkriva da alkohol prouzrokuje vie od 100.000 smrtnih sluajeva godinje u SAD.2 Prema tome, meu drogama, alkohol je drugi samo posle duvana kao uzrok prevremene smrti u SAD, i trei vodei uzrok smrti sveukupno. Za vie informacija o stvarnim (u osnovi) uzrocima smrti, vidite prvo poglavlje: Principi za optimalno zdravlje. Kada istraivai razmatraju danak u smrti od alkohola, ne zastupaju umerene koliine radi navodnih koristi za zdravlje srca. ak i kada bi istraivanje jasno pokazalo da bi alkohol mogao da pomogne naim srcima, kako moe zdravstveni radnik da zastupa bilo koju koliinu droge koja potencijalno izaziva zavisnost i koja moe da prouzrokuje veliku tetu drugim organima? Alkohol je opasan ak i pri nivoima koji se trenutno nazivaju umereni, ali kao i svaka druga opasna droga, jo je tetniji u
Francuski paradoks
Iako Francuzi koriste vie alkohola od Amerikanaca, imaju manje smrtnih sluajeva od sranih oboljenja. Srano oboljenje je ubica broj dva u Francuskoj, dok ostaje ubica broj jedan u Americi. Neki naunici veruju da je nia stopa sranih oboljenja u Francuskoj rezultat
ELITE PIE?
303
veim koliinama. Takoe, gde je granica izmeu umerene i teke koliine, ako zaista postoji? Kao to smo videli u istinitom sluaju Kristine,3 ono to zapoinje kao umerena upotreba alkohola moe brzo da preraste u otvorenu zloupotrebu kod nekih ljudi. Procenjeno je da e i do 15% onih koji koriste alkohol u nekom trenutku postati ili problematini ili pravi alkoholiari.4,5 Procenjeno je da je broj alkoholiara u SAD vei od 15 miliona.6 Upotreba alkohola esto vodi u upotrebu drugih opasnih i tetnih droga. Organizacija roditelja zvana Nacionalni institut za obrazovanje roditelja o drogama sprovodi godinje istraivanje uenika u vezi sa zloupotrebama supstanci. Dag Hol (Doug Hall), izvrni direktor instituta, kae: Upotreba svake zabranjene supstance... je sada na najviem nivou koji je institut ikada zabeleio, kod uenika starih od 11 do 18 godina. U svom istraivanju iz 1996. godine na oko 130.000 uenika, 69% korisnika marihuane je takoe pilo alkohol, u poreenju sa samo 7% osoba koje nisu koristile marihuanu, a pile su alkohol. U vezi sa korisnicima kokaina, 13% je koristilo alkohol u poreenju sa manje od 1% onih koji ga nisu koristili. Upotreba droga prati upotrebu alkohola koja joj prethodi. Oekivalo bi se da kampanja za obrazovanje nae omladine o opasnostima od alkohola rezultuje i odgovarajuim smanjenjem upotrebe tekih droga. Uenici koji koriste droge postaju opijeniji nego ranije. Oko 36% uenika 4. razreda srednje kole koji piju pivo je reklo da se veoma opijaju, u poreenju sa 27% pre devet godina. Veina ljudi je donekle svesna socijalnih problema prouzrokovanih alkoholom. On je ukljuen u brane probleme, razvod, probleme roditeljstva, nasilje u kui, slabo obavljanje posla, izostanke sa posla, probleme sa nenadgledanom decom, nezakonit seks, i lista se dalje nastavlja. ak je i veliki broj ubistava i samoubistava esto direktno povezan sa upotrebom alkoholnih pia. Zbog toga, mnogi socijalni analitiari smatraju alkoholna pia za dravnog neprijatelja broj jedan. Neke tete koje nanosi alkohol su navedene u tabeli 1.7
Tabela 1. Dravni neprijatelj broj jedan 1. Socijalni analitiari smatraju alkoholne proizvode za amerikog dravnog neprijatelja broj jedan. 2. Ovaj voljeni neprijatelj odnosi najmanje 100.000 amerikih ivota godinje. 3. To je pet puta vei broj u odnosu na sve ilegalne droge zajedno.
Dolari potroeni na alkohol

Koliko novca svake godine potroe Amerikanci za kupovinu alkoholnih pia? Postavio sam to pitanje vie puta na svojim javnim predavanjima. Neki kau: Moda 2 miliona dolara, moda 10 miliona dolara. Najvea procena koju sam dobio je 100 miliona dolara. Te procene su krajnje niske. Stvarna koliina je navedena u tabeli 2.8,9 Te statistike predstavljaju trokove od u proseku 330 dolara godinje za svakog mukarca, enu i dete u Americi za kupovinu alkohola, i preko 450 dolara godinje za tete nastale u vezi sa alkoholom, na osnovu zvaninih zapisa. Nezvanino, postoje velike koliine alkoholnih pia koja se nezakonito prave i prodaju. Ova proizvodnja i potronja se ne odraava u statistikama cifra od 86 milijardi dolara je umerena procena.
Tabela 2. Dolari potroeni na alkohol 1. Vie od 86 milijardi dolara se godinje troi na kupovinu alkoholnih proizvoda. 2. I do 116 milijardi dolara se godinje daje za trokove tete nanete drutvu zbog alkohola (razvodne parnice, zdravstvena nega, gubitak posla, prevremene smrti, itd). 3. Sve u svemu, ukupna godinja cena alkoholnih proizvoda je 202 milijarde dolara.
Sledei put kada odete u restoran, zamislite sledeu situaciju i razmislite o ovim trokovima kao o dodatnoj ceni koja se dodaje vaem raunu. Ne naruujete nikakvo alkoholno pie, ali kada vidite raun zapazite dodatni raun za alkohol od 8,80 dolara. Konobar objanjava da su sva etiri gosta koja sede za susednim stolom naruila po 28 g alkoholnog pia, i vi morate da pokrijete svoj deo tete nanete drutvu zbog alkohola koja iznosi 2,20 dolara za potroenih 28 g.10 (Gram (g) i mililitar (ml) imaju otprilike istu teinu u sluaju alkoholnih pia.) On dalje navodi da je 80 centi od te cene za vonju u pijanom stanju, 1 dolar za cenu zloina nasilnog ponaanja koji se vri pod uticajem alkohola, a 40 centi za trokove medicinske i zdravstvene nege. Kada bismo bili prinueni da platimo te trokove na taj nain, koliko dugo bismo to tolerisali? Zaista, trokove bi trebalo da snose korisnici. Dodatnu cenu bi trebalo da plaaju osobe koje piju i da se to stavlja u fond za pokrivanje tete nanete drutvu. Najvea korist ovog plana bi bilo smanjenje prodaje alkohola zbog poveane cene. Zaista smo nainili dramatian preokret u naoj relativno kratkoj istoriji zemlje. Od drutva koje je jednom zabranjivalo upotrebu alko-
304
hola, pribliavamo se dozvoljenoj prodaji alkohola od 100 milijardi dolara godinje. Samo spominjanje zabrane me podsea da su, u savremenoj istoriji, statistike o alkoholu skoro uvek bile zaogrnute platom obmane. Na primer, upitajte bilo kog uenika srednje kole o dobu prohibicije u Americi. Oni e verovatno moi da vam kau kakav je jadan neuspeh taj eksperiment bio. Sasvim jasno e opisati da nije spreio ljude da piju alkohol, niti je smanjio fiziku tetu od upotrebe alkohola. Do danas e mnogi ak i u medicinskoj zajednici navoditi prohibiciju kao osnov za legalizaciju svega od marihuane do kokaina. Postoji samo jedan problem sa injenicama o neuspehu prohibicije: one nisu stvarne. Posluajte neke od najautoritativnijih rei iz udbenika Zdravstvena zatita i preventivna medicina (Public Health and Preventive Medicine) koji su izdali dr Last (Last) i dr Volas (Wallace): Uobiajeno gledite o prohibiciji u Sjedinjenim Dravama je da je ona predstavljala neuspeh, ali postoje velika ogranienja ovog gledita, poto su tokom prohibicije zdravstveni i drutveni problemi povezani sa upotrebom alkohola svakako bili drastino umanjeni.11
ta pia mogu da predstavljaju bilo koju kombinaciju standardnih aa vina, konzervi piva ili meanih pia. Imajte to na umu tokom itavog poglavlja. to se tie istraivanja, osoba koja u proseku pije dva piva svake veeri, pije dva pia na dan podjednako kao i osoba koja u proseku pije dva meana pia, ili dve ae vina, svakog dana. Drugi mit koji treba razotkriti nastaje u obliku zamerke. Osobe esto kau: Ja nisam teki alkoholiar, pijem samo povremeno. Ne moram da se brinem o tim problemima povezanim sa alkoholom. Postoje dve take koje su ovde znaajne. Prva je da se mnoge bolesti povezane sa alkoholom ne javljaju samo kod tekih alkoholiara. Mogu takoe da se jave i kod osoba koje piju samo u drutvu, koje povremeno uzmu jednu aicu vie. ak su i osobe koje dosledno upotrebljavaju alkohol u umerenim koliinama i koje paze da nikada ne popiju previe i dalje izloene riziku od nekih problema povezanih sa alkoholom. Dr Renkin i Eli su dali neka vredna zapaanja u svom odlinom poglavlju: Zdravstveni problemi povezani sa alkoholom.15 Ona su saeta u tabeli 4.
Tabela 4. Gledita na opasnosti od umerene upotrebe alkohola 1. Rizik od zdravstvenih problema povezanih sa alkoholom je najvei kod onih koji su oznaeni kao teki alkoholiari. 2. Meutim, poto osobe koje piju samo u drutvu nadmauju po broju teke alkoholiare, veina problema povezanih sa alkoholom se javlja meu osobama koje piju samo u drutvu. 3. Akutno trovanje alkoholom ili trenutno niski nivoi hronine upotrebe alkohola mogu da proizvedu ozbiljne tetne efekte kod osoba koje se inae uklapaju u drutvene norme o upotrebi alkohola. 4. Kako dobijamo vie informacija o tome kako je alkohol tetan po zdravlje, nalazimo da smo manje sigurni u definisanju ta predstavlja bezbednu koliinu. Umesto toga, upotreba alkohola ukljuuje neprestani rizik.
iroka priroda destruktivnosti alkohola

Razmotrimo rasprostranjenost tete koju alkohol nanosi na niz frontova. Pre nego to to uinimo, moramo da razotkrijemo nekoliko mitova. Prvo, postoji uobiajeno verovanje da vino i pivo ni priblino nisu tetni koliko estoka pia i meana pia. Istina je da je veina tetnih posledica upotrebe alkohola izgleda povezana sa ukupnom upotrebljenom koliinom, a ne sa izvorom. Koliko god iznenaujue zvualo veini ljudi, standardna konzerva piva ili aa vina imaju isto toliko alkohola koliko i koktel nainjen od 42,5 g alkoholnog pia.12 (Za one koji nisu upoznati sa alkoholnim proizvodima, veina meanih pia zahteva 42,5 do 55 g alkoholnog pia.13 Mera od 42,5 g se u terminologiji u baru naziva diger.14) Njegova ekvivalentnost sa vinom i pivom je prikazana u tabeli 3. Sutinska ekvivalentnost izlaganja alkoholu od piva, vina i meanih pia je takoe znaajna u cilju istraivanja. Kada govorimo o istraivanjima koja su merila koliko je pia osoba uzela,
Tabela 3. Ekvivalente koliine alkohola Postoji priblino 15 grama istog alkohola u svakom od sledeih proizvoda: - 42,5 g alkoholnog pia od 80 stepeni - 140 g stonog vina - 340 g piva
Druga znaajna taka koja govori o umerenoj upotrebi alkohola dolazi od Svetske zdravstvene organizacije. Oni su naglasili injenicu da svako ko danas pije samo u drutvu potencijalno moe sutra da postane teki alkoholiar. Ako imate genetsku sklonost ka alkoholizmu, to jest nasleenu tenju da postanete teki alkoholiar, taj potencijal e biti znatno uvean. Meutim, ak i osobe bez vidljive porodine istorije problema sa alkoholom mogu da postanu alkoholiari. Poruka je jednostavna:
ELITE PIE?
305
moe da se pretvori u veoma bolno postojanje, i esto zahteva neprekidnu upotrebu lekova protiv bolova. Osoba moe ak da dobije dijabetes ako proces izazvan alkoholom razori toliko veliki deo pankreasa da on vie ne moe da lui dovoljno insulina. Alkohol takoe moe da prouzrokuje zapaljenje stomaka zvano gastritis. Ovo stanje moe postati toliko ozbiljno da se kod osobe javlja krvarenje stomaka. ak i umereni unos alkohola moe da predstavlja faktor koji pomera ravnoteu u korist gastritisa kod podlone osobe. Alkohol je jedna od najtetnijih supstanci za sluzokou stomaka. Ovaj sloj obezbeuje stomaku neophodnu zatitu od sopstvenog kiselog okruenja.21 Dok je gastritis zapaljenje sluzokoe stomaka, ir predstavlja ranu na sluzokoi stomaka. Izgleda da velika upotreba alkohola poveava rizik od ponovnog javljanja ira.22 Veliki irevi mogu da prodru duboko u zid stomaka i otete arteriju, prouzrokujui obilno krvarenje koje ugroava ivot. ak i kod osoba koje piju umereno, upotreba alkohola slabi odbranu stomaka, i poveava rizik i od gastritisa i od ira. Kao internista koji je posvetio svoje zanimanje gastroenterologiji i gastrointestinalnoj endoskopiji, svakodnevno gledam spomenuta stanja prouzrokovana alkoholom, esto i vie puta na dan. Jedna od najeih instrukcija koju moram da dam svojim gastroenterolokim pacijentima je: bez alkohola.
jedini siguran nain da izbegnete da postanete teki alkoholiar je da uopte ne pijete. Nemojte uopte poinjati da pijete. Poto argumenti razotkrivaju dva uobiajena mita, ustanovili smo okvir za procenjivanje ak i umerene upotrebe piva i vina. Sa ovim na umu, skrenimo panju na neke fizike efekte alkohola.
Gastrointestinalni problemi povezani sa upotrebom alkohola

U razmatranju bolesti i fizikih stanja koja mogu da rezultuju usled ove supstance koja izaziva zavisnost, razmotrimo prvobitno deo tela u kome alkohol ispoljava svoje prve efekte stomak i creva. Alkohol je znaajan uzrok niza gastrointestinalnih bolesti, kao to je navedeno u tabeli 5.16,17,18
Tabela 5. Uticaj pia na gastrointestinalni sistem Ciroza jetre Varikoziteti (proirene vene) jednjaka Bolest gastroezofagnog refluksa (odliva) Alkoholni hepatitis Akutni pankreatitis (zapaljenje pankreasa) Hronini pankreatitis Gastritis ir eluca
Ciroza jetre je meu 10 vodeih uzroka smrti u SAD. Mnogi nisu svesni da priblino 25.000 Amerikanaca umre svake godine od ciroze jetre i drugih hroninih oboljenja jetre.19 Varikoziteti jednjaka predstavljaju velike vene koje se formiraju u jednjaku, obino usled ciroze jetre. Ove vene mogu veoma da krvare i ak da prouzrokuju iznenadnu smrt ako puknu. Alkoholni hepatitis, jo jedno onesposobljavajue oboljenje jetre, moe biti prouzrokovan alkoholom bez bilo kakvog izlaganja virusima koji prouzrokuju hepatitis. Alkohol je takoe najei uzrok pankreatitisa (zapaljenja pankreasa),20 koji je uzrok priblino 65% sluajeva ovog veoma bolnog stanja. Pankreatitis ukljuuje zapaljenje pankreasa i povezan je sa simptomima kao to su snaan bol u stomaku, munina i povraanje. Bez izuzetka, osoba sa pankreatitisom mora biti primljena u bolnicu. Nije neuobiajeno da takav boravak u bolnici traje niz sedmica, sa delom vremena provedenog na odeljenju za intenzivnu negu. Ako se navika upotrebe alkohola nastavi, osoba moe da napreduje sa akutnih napada pankreatitisa do hroninog pankreatitisa. Ovo drugo stanje
Oteenje imunog sistema usled alkohola

Veliki broj istraivanja objavljuje da se ak i umerene koliine alkohola koje koriste osobe koje piju samo u drutvu moraju smatrati tetnim za imuni sistem. Uz sve veu zabrinutost u vezi sa infektivnim bolestima ili rakom, efekti alkohola na slabljenje imunog sistema su meu onima koji najvie zabrinjavaju. Jedno od najboljih istraivanja dolazi iz literature o sidi. Niz istraivanja ukazuje da upotreba alkohola poveava rizik od side.23 Svakako, alkohol slabi mo rasuivanja tako da ne mora doi do odgovarajuih mera predostronosti za izbegavanje izlaganja ovom virusu.24 to je moda jo znaajnije, alkohol, ak i u umerenim koliinama, slabi delovanje imunog sistema. Istraivanja ukazuju da osoba koja umereno pije i koja je izloena HIV-u ima veu verovatnou da postane HIV pozitivna.25 Dr Omar Bagasra je utvrdio da su osobe koje piju samo u drutvu bile izloene poveanoj podlonosti infekciji virusom side nakon upotrebe etiri piva. Drugi znaci
306
slabljenja imuniteta su trajali 3 do 7 asova nakon to je telo metabolisalo sav alkohol.26 Ispitajmo blie neke od efekata alkohola na imuni sistem. B-limfociti proizvode antitela u krvi. Alkohol teti njihovom normalnom funkcionisanju. Potrebno je samo dva pia da bi se proizvodnja antitela umanjila na 2/3, kao to je prikazano u tabeli 6.27 To predstavlja znaajno slabljenje imunog sistema u sluaju upotrebe alkohola samo u drutvu. Autor istraivanja, dr Oldo-Benson je zakljuio: Ta i prethodna istraivanja ukazuju da su ak i male koliine alkohola koje se esto uzimaju tetne, mogu da ometaju normalno funkcionisanje imunog sistema i da poveaju bakterijske i virusne infekcije.
Tabela 6. Mala upotreba alkohola slabi imuni sistem Sposobnost tela da se bori sa bakterijama i virusima se smanjuje za 67% kod osoba koje piju samo dva pia.

Tabela 7. Alkohol poveava rak kod pacova 1. Pacovima su ubrizgane elije raka dojke. 2. Neki su pili alkoholna pia da bi proizveli nivo u krvi od 0,15% to je jednako 4 ili 5 pia na sat za oveka. 3. Drugi su pili vie, proizvodei nivo u krvi od 0,25%. 4. Trea grupa nije pila alkohol. 5. Oni koji su pili nii nivo alkohola imali su dva puta vie kanceroznih tumora u odnosu na pacove koji nisu pili. 6. Pacovi koji su pili vie imali su 8 puta vie tumora.
Zakljuak: tetni efekti alkohola na rak su moda veoma potcenjeni.
Upotreba alkohola poveava rizik od raka

Niz istraivanja potvruje da redovna upotreba ak i malih koliina alkohola moe da teti normalnoj funkciji imunog sistema. Rezultat je esto porast infekcija. Meutim, efekti alkohola na slabljenje imunog sistema se prostiru daleko iznad B elija. Grupa belih krvnih zrnaca zvanih elije roene ubice (Natural killer, NK) su takoe oslabljene alkoholnim piima.28 Te fascinirajue elije ubice su dugo vremena udile naunike zbog svoje sposobnosti da prepoznaju napadae i da ih odstrane. One ne koriste antitela, niti koriste druge tipove hemijskog rata kao druga bela krvna zrnca. NK elije su naroito znaajne za borbu sa virusima (kao to je HIV) i u spreavanju irenja elija tumora u telu.29 Kao to je i oekivano, poremeaji NK elija izazvani alkoholom poveavaju metastaze raka (prouzrokujui da se rak iri). To je pokazano u istraivanjima na pacovima. Istraivanja izraavaju zabrinutost da kod ljudi samo jedna pijanka moe drastino da poveava rizik od irenja ve postojeeg raka. Rezultati ovog istraivanja su prikazani u tabeli 7.30 Zapazite da se dva puta vie tumora formiralo kod pacova sa nivoom alkohola u krvi od 0,15% u poreenju sa pacovima koji nisu pili. (Ovaj nivo alkohola u krvi je donekle iznad zakonske granice za vozae, koja je generalno postavljena na 0,10.) Meutim, pacovi sa sadrajem alkohola u krvi od 0,25% su imali osam puta vie metastaza tumora. Prerauna-
vanje tih rezultata iz istraivanja na pacovima za efekat kod ljudi izgleda opravdano jer znamo na osnovu stvarnih epidemiolokih istraivanja da alkohol znaajno poveava rizik od raka kod ljudi. Teka upotreba alkohola poveava kod ljudi rizik od raka usta, grla, jednjaka, jetre, dojke i rektuma.31,32,33 ak i umerena upotreba alkohola moe da povea rizik od nekih od tih tipova raka. Na primer, u istraivanju na preko 7.000 ena, samo i do tri pia sedmino je povealo rizik od raka dojke. to je osoba vie pila, to je rizik bio vei.34 Upotreba alkohola predstavlja znaajno najvei rizik od raka u odnosu na minorne hemikalije u hrani.35 Mnogi strunjaci smatraju da su tetni efekti alkohola na rak kod ljudi veoma potcenjeni. Neki lekari su ak izrazili zabrinutost da su neke rtve od raka moda pogoene zbog svog ponaanja na samo jednoj proslavi tokom vikenda. Postoji mnogo boljih naina za slavlje od dobrovoljnog slabljenja imunog sistema, a da ne govorimo o otupljivanju uma. Provedimo se dobro veeras je pristup nekih. Ali rezultati mogu da budu razorni. Postoje drugi aspekti upotrebe alkohola pored efekata na imuni sistem koji su verovatno povezani sa poveanim stopama raka. Na primer, postoje dobri dokazi da upotreba alkohola poveava nivo estrogena kod ena.36,37 Iako to moe da zvui korisno, takoe moe da povea rizik od raka materice i dojke. Kada je u pitanju rak glave i vrata, hronino nadraivanje alkoholom moe takoe da predstavlja faktor rizika od raka.
Poveani rizik od infektivnih bolesti

Pored raka i hronine infekcije HIV-om, alkohol moe da povea i rizik od blaih ali i da-
ELITE PIE?
307
na umerenog korienja alkohola kada postoji tako duga lista ozbiljnih problema koje prouzrokuje i umerena i velika upotreba alkohola. Neki od problema navedenih u tabeli 8 se mogu javiti i pri samo jednom alkoholnom piu sedmino. Izdvojimo malo vremena da potpunije sagledamo ta stanja povezana sa alkoholom.
lje potencijalno smrtonosnih infekcija, kao to su zapaljenje plua i tuberkuloza.38 Odreeni tipovi upale plua su ei kod korisnika alkohola, kao to su ona izazvana klicom Klebsiella pneumonia i aspiraciona upala plua. Klebsiella je odreeni soj klica koji moe da prouzrokuje ozbiljne infekcije plua. Aspiraciona upala plua moe takoe da se javi ako osoba bude pod tekim dejstvom alkohola. Dok je oamuena od alkohola, osoba koja guta pljuvaku niz dunik moe da dobije ovu upalu plua koja ugroava ivot. Postoje drugi razlozi zbog kojih je rizik od infekcije povean kod osoba koje koriste alkohol. U normalnom stanju tip belih krvnih zrnaca zvan neutrofili ili polimorfonuklearni limfociti (PMN) krue krvlju dok ne stignu do mesta na kome je prisutna rana infekcija. Zatim naputaju cirkulaciju i pokreu rat sa napadaem. Upotreba alkohola samo u drutvu slabi neke od tih funkcija belih krvnih zrnaca. Merljivi efekti poinju na nivou koji je daleko ispod zakonski dozvoljenog, ve na 50 mg po decilitru (0,05% alkohola u krvi). Kako raste koliina unetog alkohola, sposobnost PMN-a da se kreu do mesta infekcije i njihova sposobnost da se bore sa napadaima postaje sve slabija.39,40 to je vie alkohola prisutno, to vie trpe njihove sposobnosti.41
Alkohol i povieni krvni pritisak (taka 1 u tabeli 8)

Prvi problem u tabeli 8, povieni krvni pritisak, moe se javiti kao direktan rezultat upotrebe alkohola. Izgleda da su ene najpodlonije. Na primer, i samo dva ili tri pia na dan poveavaju rizik od povienog krvnog pritiska za 40% kod ena.47 Dr Norman Kaplan (Norman Kaplan), meunarodni autoritet po pitanju krvnog pritiska, je rekao da bi svakog sa povienim krvnim pritiskom koji koristi vie od jednog pia na dan trebalo agresivno ohrabrivati da smanji upotrebu.68 Za mukarce i ene zajedno, tri do etiri pia na dan poveava rizik od povienog krvnog pritiska za 50%; 6 ili 7 pia na dan udvostruavaju rizik.49 Alkohol igra veoma znaajnu ulogu u visokoj stopi hipertenzije u SAD. Procenjuje se da i do 30% svih amerikih mukaraca sa povienim krvim pritiskom moe biti povezano sa upotrebom alkohola.50 tetni efekat alkohola na krvni pritisak namee naroiti teret na starije osobe u SAD. Najei uzroci smrti i invaliditeta meu mukarcima starosti 65 ili vie godina predstavljaju bolesti srca i krvnih sudova.51 Povieni krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za takve bolesti i pogaa vie od 54% onih u ovoj starosnoj grupi.52,53 Iako manje Amerikanaca koristi alkohol posle svoje 65. godine, od onih koji piju, rizik od alkohola je podjednako visok kao i meu mlaim korisnicima alkohola.54 Kao to smo videli, iako teka upotreba alkohola proizvodi najvie tete krvnom pritisku, mnogi koji smatraju sebe za osobe koje malo piju su takoe izloeni riziku. Istina je da to vie alkohola neko koristi, to e njegov krvni pritisak obino biti vei.55,56 Preporuujem ak i svojim zdravim pacijentima da izbegavaju bilo koje sredstvo koje poviava krvni pritisak: alkohol nije izuzetak. Naravno, izbegavanje alkoholnih pia postaje jo znaajnije kod onih koji ve imaju problem sa krvnim pritiskom. Jednostavno nema smisla uzimati lekove za krvni pritisak i piti alkohol ak i u malim koliinama.
Sporedni efekti upotrebe alkohola

Pored toga to utie na crevni i imuni sistem, postoje drugi dalekoseni sporedni efekti od upotrebe alkohola. Neki od tih efekata su navedeni u tabeli 8.42,43,44,45,46 Zapanjujue mi je da su informativni mediji toliko oduevljeni u vezi sa proglaavanjem vrliTabela 8. Sporedni efekti upotrebe alkohola 1. Povieni krvni pritisak 2. log 3. Srani problemi 4. Povieni trigliceridi 5. Poremeena seksualna funkcija 6. Nizak eer u krvi 7. Nedostatak vitamina i minerala 8. Hronini zamor 9. Ketoacidoza 10. Osteoporoza 11. Giht 12. Rabdomioliza 13. Kontrola telesne teine 14. Anemija 15. Smanjen broj krvnih ploica 16. Poveana ozbiljnost i trajanje menstrualnih greva
Alkohol i log (taka 2)

Poveani rizik od loga, druga taka u tabeli 8, pogaa i one koji piju umereno kao i one koji
308
piju mnogo. Mnogi ljudi nisu svesni da alkohol poveava rizik od oba uobiajena tipa loga. Dva tipa su hemoragini log prouzrokovan krvarenjem u i oko mozga, i trombocitni log prouzrokovan krvnim ugrucima. Neki mladi ljudi mogu da kau: Ja ne pijem mnogo. Nikada nisam koristio vie od tri pia ak ni vikendom uvee. Istraivanja pokazuju da ak i tri pia mogu da imaju tragine posledice, ak i kod mladih, kao to je prikazano u tabeli 9.57
Tabela 9. Umereno pijenje i log kod mladih osoba
Zapazite, nije efekat alkohola na povienje krvnog pritiska taj koji objanjava nastanak loga. ak i osobe koje piju samo u drutvu i koje imaju normalan krvni pritisak ispoljavaju taj poveani rizik od hemoraginog loga.61
Alkohol i srani problemi (taka 3)

Iako je veoma reklamiran zbog navodnih koristi za srce, alkohol je jasno povezan sa ozbiljnim sranim problemima. I hronini alkoholiari, i oni kod kojih se javi aktuno trovanje alkoholom imaju rizik od poremeaja sranog ritma. Srane aritmije, kako se nazivaju, mogu biti blage - kao to je nejasan oseaj treperenja u grudima, ili ozbiljne - kao iznenadna smrt. U stvari, visoka stopa smrtnosti meu tekim alkoholiarima verovatno nastaje delom usled tih opasnih poremeaja ritma.62 Kardiomiopatija je drugo opasno i ponekad smrtonosno srano stanje koje je povezano sa upotrebom alkohola. Kardiomiopatija doslovno znai bolest sranog miia. Video sam mnogo pacijenata iji srani miii ne rade dovoljno snano koliko bi trebalo zbog upotrebe alkohola. Kao rezultat, tenost se nagomilava u pluima, a zatim i u drugim delovima tela, i ti pacijenti nisu sposobni da se fiziki napreu. Kada kardiomiopatija postane dovoljno ozbiljna, jedini dostupan nain leenja je presaivanje srca. Iako oboljenje sranih arterija moe da prouzrokuje infarkt i zatim kardiomiopatiju, trenutne procene su da se 20-30% svih sluajeva kardiomiopatije u SAD javlja samo usled upotrebe alkohola.63
Mlade osobe (16 do 40 godina starosti) koje piju dva do tri pia ili vie (40 g etanola) znaajno poveavaju svoj rizik od loga u roku od 24 asa.
Standardni rizik Mukarci ene 1 6,0 x 7,8 x
Rizik je 6 do 8 puta vei sa samo tri pia. Umreti u mladom dobu od 40 godina samorazarajuom upotrebom alkohola predstavlja tragediju neizrecivih razmera. Takvi nivoi upotrebe nisu neobini. Istraivanje iz 1990. godine, irom zemlje, na oko 17.000 starijih srednjokolskih uenika je utvrdilo da je 32% od njih priznalo epizode teke upotrebe alkohola (5 ili vie pia) u roku od poslednje dve sedmice.58 Ovi novi dokazi o opasnim efektima umerenog korienja alkohola su veoma znaajni. Ranije su neki naunici predlagali da umerena upotreba alkohola sniava rizik od loga;59 meutim, postoje oigledni problemi sa takvim stavom. Prvo, ne postoje dokazi da ljudi koji ve imaju odlian nain ivota mogu da ostvare bilo kakve dodatne koristi od alkohola kada se radi o spreavanju loga. Drugo, kao to smo upravo videli, par dodatnih pia vikendom drastino poveava rizik od loga kod mladih odraslih osoba. Tree, godinama je poznato da se jedan od najrazornijih tipova loga, hemoragini log, poveava ak i veoma malim koliinama alkohola. uveno Honolulu istraivanje srca je utvrdilo da ak i osobe koje piju svega 25 do 370 g alkohola meseno imaju vie nego dva puta vei rizik od dobijanja jednog od ovih logova.60 Nalazi su saeti u tabeli 10.
Tabela 10. Alkohol i log - Poveana stopa loga prouzrokovana modanim krvarenjem se javila kod osoba koje piju bez obzira na nivo krvnog pritiska. - ak su i osobe koje piju svega 25 do 370 g alkohola meseno pokazale vie nego dva puta vei rizik od osoba koje ne piju.
Povieni trigliceridi i alkohol (taka 4)

Alkohol, ak i u relativno malim koliinama koje koriste osobe koje piju malo do umereno, moe da prouzrokuje znaajno povienje nivoa triglicerida.64 Trigliceridi su tehniki izraz za glavni oblik skladitenja i prenosa masti u telu. Usled poveane koliine nosaa masti u krvi zvanog VLDL (lipoproteini veoma niske gustine) i vrednosti holesterola mogu biti poveane upotrebom alkohola. Kao i holesterol, izgleda da i poveani nivo triglicerida poveava rizik od sranih oboljenja. Ako je nivo triglicerida veoma visok, moe drastino da povea rizik od pankreatitisa.
Alkohol i seksualne funkcije (taka 5)

Peti sporedni efekat alkohola je naroito uznemiravajui kod vee upotrebe alkohola skupljanje (atrofija) testisa. To moe da feminizira pogoene mukarce. Kao rezultat toga oni mogu da steknu enske karakteristike kao
ELITE PIE?
309
Ironija je da upotreba alkohola moe takoe da povea nivo eera u krvi. U stvari, alkohol je poznat uzrok onoga to se naziva poremeena tolerancija na glukozu.70 Jedan od mehanizama za pojavljivanje tog stanja je takoe suprotan od onoga to bi se oekivalo. Oekivali biste da bi depresant kao to je alkohol snizio nivoe stresnih hormona u krvi, ali on u stvari moe da povea te nivoe. Sa poveanjem stresnih hormona kao to je norepinefrin, nivo eera u krvi tei da raste.71
to su uveane grudi. Dugorona upotreba alkohola je takoe povezana sa impotencijom usled hormonalnih efekata.65 Takvi rezultati su ironini, naroito kada mnogi mukarci misle da je pijenje mao stvar. Za mnoge osobe se na horizontu pojavljuju jo straniji problemi: homoseksualne tenje mogu da rezultuju iz izlaganja alkoholu u materici. Ve godinama znamo da izlaganje fetusa alkoholu drastino poveava rizik od problema sa genitalnim razvojem i kod mukog i kod enskog potomstva. Na primer, kod fetalnog alkoholnog sindroma (FAS) preko 12% dece ima genitalne abnormalitete.66 Sada postoji ozbiljna zabrinutost da i sam mozak moe da ispolji poremeenu seksualnu diferencijaciju ak i kada je izlaganje alkoholu bilo relativno blago i nije prouzrokovalo FAS. Broj pogoene dece je znaajan. Dok se 11.000 dece svake godine raa sa fetalnim alkoholnim sindromom, i do 30.000 ili vie moe da ima druge probleme povezane sa alkoholom koji nisu toliko prepoznatljivi.67 Svi oni su izloeni riziku od problema sa seksualnom diferencijacijom i spoljanjeg genitalnog regiona i mozga. Kao razlog za naroitu zabrinutost u vezi sa pitanjem polne diferencijacije, istraivanja na ivotinjama pokazuju da muki pacovi izloeni alkoholu u materici imaju smanjeno ispoljavanje ponaanja karakteristinog za muki pol, dok enke pacovi ispoljavaju defeminizaciju (smanjenje ispoljavanja ponaanja karakteristinog za enski pol).
Nedostatak vitamina i minerala (taka 7)

to je vea upotreba alkohola, to je vea sklonost ka nedostatku vitamina i minerala. Od vitamina A do cinka, skoro svaki vitamin i mineral ini listu jedinjenja kojima smeta direktno sam alkohol ili teta koju on moe da prouzrokuje na jetru, pankreas i druge delove sistema za varenje.72 U neke od eih nedostataka spadaju nedostatak magnezijuma, folne kiseline, i B vitamina, tiamina i riboflavina.
Hronini zamor i ketoacidoza (take 8 i 9)

Drugi sporedni efekat alkohola koji moe da utie na produktivnost i sposobnosti je sindrom hroninog zamora. Ovo stanje sa svojim simptomima oseaja iscrpljenosti i istroenosti moe da nastane iz umerene upotrebe alkohola. Takav odnos moe da nastane usled efekata na imuni sistem u vezi sa hroninim virusnim infekcijama.73 Alkohol je takoe uzrok ketoacidoze, oboljenja metabolizma koje moe da bude smrtonosno.
Alkohol, opti metabolizam i ishrana (taka 6)

Snieni nivo eera (hipoglikemija) se moe javiti i kod osoba koje piju umereno i kod onih koje piju mnogo. Kod dece i relativno male koliine alkohola mogu da budu naroito opasne u ovom pogledu. Dr Vilijem Oltmejer (William Altemeier), direktor pedijatrijske slube pri optoj bolnici u Nevilu, u Tenesiju, istie da zbog hipoglikemije mogu da se jave ozbiljna nepovratna oteenja mozga kod dece pre tinejderske starosti kojima se daje relativno mala koliina alkohola.68 Normalno, nizak eer u krvi nije problem za zdrave osobe koje nisu na lekovima. Meutim, alkohol spreava sposobnost tela da proizvodi eer kroz proces zvan glukoneogeneza.69 Prema tome, ako neko koristi alkohol posle perioda posta ili ogranienog unosa kalorija, eer u krvi moe da padne na veoma nizak nivo, i mozak, koji radi prvenstveno na eer (glukozu), moe da doivi nepopravljivo oteenje.
Alkohol utie na kosti, zglobove i miie (take 10, 11, i 12)

Osteoporoza, ili stanjivanje kostiju, je takoe povezano sa upotrebom alkohola. Drugi uzrok ortopedskih problema kod osoba koje piju je giht (kostobolja), veoma bolno artritisno stanje koje takoe moe da prouzrokuje i bubrene probleme. Jo jedno stanje povezano sa alkoholom koje pogaa miino-skeletni sistem se naziva rabdomioliza. Ovaj problem je esto povezan sa odreenim izlaganjima otrovima ukljuujui veliko izlaganje alkoholu.74 Kod rabdomiolize, deo velikih miia u telu istinski umire. To esto rezultuje smetanjem u bolnicu, bubrenom insuficijencijom, a ponekad ak i smru.
Telesna teina (taka 13)

Blai efekat alkohola je u vezi sa njegovim odnosom na odranje telesne teine. Alkohol
310
predstavlja koncentrisani izvor kalorija, i ima priblino dva puta vie kalorija od istog eera na gram, po gram osnovu (sedam kalorija nasuprot etiri kalorije po gramu). Kombinujui to sa injenicom da je alkohol odgovoran za 10% od unosa kalorija kod odraslih osoba koje piju u SAD,75 izgledalo bi da je pozornica postavljena za znaajne probleme sa teinom. I jeste, ali zbog razloga koji su drugaiji nego to biste vi pomislili. Kalorije u alkoholu se izgleda ne skladite efikasno kao mast, tako da izgleda da obilna upotreba alkohola ne doprinosi znaajnom poveanju teine iz tog razloga. Meutim, mnoge osobe koje su sklone viku kilograma e imati vee probleme sa odravanjem teine ako koriste alkohol ak i umereno. Ljudi sa vikom kilograma koji mudro prave posebne planove za ograniavanje svog unosa kalorija e biti skloni da jedu vie ako je alkohol prisutan.76
ta koje izaziva alkohol. Tuna stvar sa ovim problemima je da kada bi Amerikanci prepoznali alkohol onakav kakav je i izbegavali ga, ova obimna lista ne bi ak ni postojala. Kao specijalista interne medicine, svakog pojedinanog radnog dana radim sa ljudima ije su bolesti prouzrokovane alkoholom i duvanom. Ljudi se smetaju u bolnice zbog tih zlostavljanja svog tela vie nego zbog bilo kog drugog faktora naina ivota. Kada biste mogli da gledate kroz moje oi, bili biste pod snanim uticajem da izriito kaete ne kada vam sledei put postave pitanje: elite pie?
Pijenje i moralnost
Poveani rizik od smrti od niza uzroka je povezan sa upotrebom alkohola naroito kod tekih alkoholiara. Meutim, umerena upotreba alkohola takoe poveava rizik od prevremene smrti. Ubrzo emo videti podatke koji koliinski izraavaju poveani rizik od prevremene smrti usled upotrebe alkohola. Meutim, jo nekoliko komentara je bitno u vezi sa odnosom vee upotrebe alkohola i smrti. Uobiajeno verovanje jeste da je rizik od prevremene smrti ogranien na starije osobe koje su pile godinama. To nije tano. Istraivanja pokazuju da smrtonosni efekti velike upotrebe alkohola ne prave razliku na osnovu starosti, ve su rizini i za mlae osobe.78 tavie, ti efekti ne prave razliku ni meu polovima. Izvrena su istraivanja na enama kao i na mukarcima u vezi sa uticajem alkohola na skraenje ivota.79 Ovaj poveani rizik je prikazan na slici 1. Vidimo da meu ljudima u optoj populaciji sa 40 ili manje godina starosti, upotreba 6 ili vie alkoholnih proizvoda dnevno skoro utrostruava rizik od smrti. Takoe vidimo da je rizik
Slika 1. Velika upotreba alkohola je naroito rizina za mlae ljude i ene
Alkohol i krvne elije (take 14 i 15)

U naim komentarima o imunom sistemu ve smo razmotrili dalekosene efekte alkohola na bela krvna zrnca. Anemija, koja predstavlja mali broj crvenih krvnih zrnaca, je veoma esta kod tekih alkoholiara. ak i osobe koje povremeno koriste alkohol mogu da poveaju svoj rizik od anemije ako njihova upotreba alkohola doprinosi gubitku krvi iz stomaka ili jednjaka. Broj drugih krvnih elemenata zvanih krvne ploice (trombociti, telesne elije za zgruavanje krvi) se esto smanjuje upotrebom alkohola. Kao rezultat toga, pogoene osobe mogu lake da krvare.
Alkohol pojaava menstrualne greve (taka 16)

Smatralo se da je alkohol efektivan kao nain za leenje menstrualnih greva. Izgleda da smanjuje verovatnou nastanka greva, ali istraivanja pokazuju da poveava ozbiljnost i trajanje onih koji se jave.77 Utvreno je da korienje alkohola vie od jedanput sedmino udvostruava anse da bol traje vie od dva dana. Istraivai savetuju da se alkohol ne bi smeo preporuivati kao tretman (za menstrualne greve).
Poveani rizik od smrti korienjem 6 ili vie pia * dnevno:

400% 320% 300% 200% 100% 0 290%
Mukarci ispod 50 godina, 6 ili vie pia dnevno Prosena osoba koja ne pije ene 6 ili vie pia dnevno
Saetak fizikih problema povezanih sa alkoholom

Postoji mnogo vie problema sa alkoholom nego to sam ja ovde naveo. Meutim, ono to smo do sada istraili bi trebalo da bude dovoljno da nam ukae na iroki opseg tetnih efeka-
* Jedno pie predstavlja ili meano pie, ili au vina, ili konzervu piva
ELITE PIE?
311
smisao u ivotu. Alkohol, ak i u umerenim koliinama, utie na mozak. Dobro je poznato da ak i male koliine alkohola smanjuju rasuivanje, predvianje, i moralno razmiljanje osobe. To najverovatnije ima u velikoj meri veze sa dramatinim ometanjem eonog renja mozga gde borave nae najvie intelektualne i moralne funkcije. Sa samo jednim piem i niskim nivoom alkohola u krvi od 0,02%, javlja se smanjenje kapaciteta eonog renja uz smanjenje rasuivanja i suzdravajna.82 Nasuprot popularnom verovanju, veliki broj naih inhibicija je veoma koristan i najbolje da one nikada ne budu ugroene. Suzdravanje od izgovaranja poslovnih tajni ili neodgovarajuih komentara neijem supruniku su samo dva primera normalnih inhibicija koje slue drutveno korisnim svrhama. tavie, mnogi misle da mentalni poremeaji usled alkohola traju samo dok je alkohol prisutan u krvi. U stvarnosti, efekti ostaju dugo nakon to je alkohol napustio krvotok. Istraivanja na osobama koje piju, a koja su izvrena 24 sata nakon to su uzeli svoje poslednje pie, pokazuju da sposobnost apstraktnog razmiljanja ostaje smanjena. U jednom istraivanju je procenjeno preko 1.300 osoba iz Detroita koje piju samo u drutvu. Mukarci su pili u proseku svakog treeg dana i koristili dva do tri pia. ene su pile u proseku svakog petog dana i generalno su koristile dva pia u tim prilikama. Sve procene mentalne funkcije su izvrene najmanje 24 sata nakon to je alkohol uziman. U svakom sluaju, i kod mukaraca i kod ena koji su pili najmanje jednom sedmino, sposobnost apstraktnog razmiljanja se smanjivala kako se unos alkohola poveavao.83 to je gore od privremenog poremeaja razmiljanja, upotreba alkohola esto prouzrokuje jo ozbiljnije dugorone mentalne poremeaje. Poznato je da se stvarni gubitak modanih elija uz rezultujue skupljanje moz-ga (tehniki zvano cerebralna atrofija) javlja kod tekih alkoholiara. To je direktno opaeno skeniranjem koje moe da prikae mozak kao to je CAT skeniranje i MRI.84 Na sreu, postoje neke dobre vesti u vezi sa ovim stanjem. Skupljanje mozga se moe preokrenuti uz produenu apstinenciju, naroito kod mladih osoba.85 Meutim, naalost, modane elije se ne mogu regenerisati kada se jednom izgube. Taj preokret verovatno nastaje usled novih nervnih veza, a ne usled zamene izgubljenih modanih elija.86 To nas dovodi do znaajnog zakljuka: vreme ponekad moe da pomogne
od rane smrti naroito zabrinjavajui kod ena svih starosti koje mnogo piju. Nakon razmatranja niza bolesti i stanja povezanih sa umerenom upotrebom alkohola, nije iznenaujue da ak i osobe koje piju samo u drutvu mogu da skrate sebi ivot. Uzete su istorije korienja alkohola mukaraca i ena koji su umrli 1986. godine. Oni su svrstani u kategorije kao osobe koje ne piju (manje od 12 pia tokom celokupnog ivota); osobe koje malo piju (do 3 pia sedmino); osobe koje umereno piju (izmeu 3 i 14 pia sedmino) i osobe koje piju mnogo (vie od 14 pia sedmino). Rezultati su ilustrovani na slici 2.80
Slika 2. Prerana smrt raste sa preteranom upotrebom alkohola
Mukarci
Velika Umerena Mala Apstinenti 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
ene
Velika Umerena Mala Apstinenti 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Ispod 45
45-54
55-64
65-74
75 i stariji
Zapazite da za oba pola svih starosnih grupa od detinjstva do 74 godine starosti, kako se poveava upotreba alkohola, tako raste i rizik od smrti.
Alkohol i smanjene mentalne sposobnosti

Postoje neke stvari koje su gore od smrti u svom optem znaenju. Nacionalna epidemija samoubistava ini to samooiglednim. Kakve vrste situacija pojedinci smatraju toliko nepodnoljivim da bi izabrali da oduzmu sebi ivot? Svima nam je poznat zavrni stupanj bolesti i njegova veza sa samoubistvom. Meutim, mentalni pad i drutveni problemi ili problemi povezani sa poslom su takoe visoko na listi kao motivi za samoubistvo.81 Sa tim na umu, moramo da uvidimo da alkohol ima kapacitet da potkopa ono to ima najvei uticaj na ono ko smo mi u stvari i na ono to nam daje najvei
312
ispravljanju mentalnog oteenja koje je izvreno obilnom upotrebom alkohola, ali osoba nikada nee biti podjednako mentalno nadarena posle istorije teke upotrebe alkohola. Jo vie zabrinjava da postoje dokazi da upotreba alkohola (bez obzira na starost i koliinu) moe takoe da ubrza cerebralnu atrofiju.87 Jo gore, velika upotreba alkohola moe ponekad da dovede do dubokih i nepovratnih neurolokih defekata. Periferna neuropatija, bolno stanje stopala, nogu i aka koje napreduje do gubitka oseaja u udovima je esto meu tekim alkoholiarima. Lekari su upoznati sa dijagnozom psihoze Korsakova sa svojim gubitkom memorije i dezorijentacijom. To stanje se javlja kod tekih alkoholiara kojima takoe nedostaje B vitamin, tiamin; 30-40% osoba kod kojih se javi ovo razarajue stanje propadanja mozga se mora smestiti u ustanovu.88 Velika upotreba alkohola potencira est uzrok napada, napada usled odvikavanja od alkohola, kao i strano stanje delirijum tremens (DT) koje ugroava ivot i u kome se alkoholiar nekontrolisano trese i halucinira, i postaje opasnost za sebe i druge. tavie, nema sumnje da su psihijatrijski problemi i upotreba alkohola povezani. Zloupotreba alkohola ili zavisnost su ei kod osoba sa dijagnozama kao to su izofrenija, depresija, antisocijalna linost i poremeaji tipa teskobe.89 Ovi odnosi postavljaju pitanje tipa kokoka ili jaje: ta je nastalo prvo, psihijatrijska bolest ili alkoholizam? Verovatno je da alkohol poveava rizik za psihijatrijske bolesti zbog nekog od ve spomenutih razloga, kao to su mentalni poremeaji i poveani psihosocijalni stresovi. Meutim, izgleda da isto vai i u suprotnom smeru. Ljudi sa psihijatrijskim bolestima mogu da budu skloniji pribegavanju alkoholu u pokuaju da reavaju svoje probleme. Sada imamo dokaz da zloupotreba droga ili alkohola prouzrokuje specifino oteenje mozga koje se moe videti na novom visokotehnolokom modanom skeneru zvanom BEAM, koji meri promene ili poremeaje elektrine aktivnosti u mozgu.90 U istraivanju na 111 ispitanika, glavni abnormaliteti mozga su vieni na prednjem delu i na stranama mozga koji su se poveavali sa poveanjem zloupotrebe supstanci. Neka istraivanja su pokazala da i do 90% osoba koje koriste razne supstance imaju psihijatrijske poremeaje. Neke osobe sa takvim poremeajima koriste alkohol ili druge supstance kako bi dobili olakanje od svojih problema, ali takvim nainom samoleenja u stvari ine svoje probleme jo gorim na duge staze.
Jedan od najopasnijih rezultata alkoholizma kao i mentalnih zdravstvenih problema je samoubistvo. Nema sumnje da je ovaj konani i esto oajniki in snano povezan sa upotrebom alkohola.91 Tabela 11 sumira gornje efekte alkohola na centralni nervni sistem.
Tabela 11. Velika koliina alkohola utie na centralni nervni sistem - Smanjeno rasuivanje, predvianje, moralno razmiljanje - Onesveivanje i koma - Periferna neuropatija - Cerebralna atrofija - Cerebelarna degeneracija - Nesreni sluajevi - Mentalne bolesti - Fizika zavisnost - Ubistvo - Samoubistvo - Napadi - Delirijum tremens
Alkohol nanosi ozbiljna oteenja mozgovima mladih ljudi

Male koliine alkohola predstavljaju opasnost za mozgove mladih ljudi, po istraivanju medicinskog centra Djuk univerziteta.92 Istraivanja na mladim pacovima pokazuju da mozak u razvoju prima daleko vea oteenja memorije i sistema za uenje nego odrasli mozak koji prima ekvivalentnu koliinu alkohola. Istraivanje ukazuje da samo i dva pia mogu da ometaju uenje i pamenje kod mlade osobe, ali bi imali manje efekta na odraslu. Alkohol blokira elektrine signale koji putuju u mozgu tokom procesa uenja. Istraivanje daje potporu opravdanosti zakonske zabrane upotrebe alkohola kod maloletnih osoba. Pored moralnih razloga za takve zabrane, sada postoji i jasan nauni razlog.
Alkohol ne utie samo na onoga koji ga pije

Do sada smo se skoncentrisali na to kako alkohol utie na onoga koji ga pije. Razmotrili smo dugu listu fizikih problema. Zatim smo nastavili iznosei zapaanja o mentalnim efektima alkohola. Meutim, alkohol ne pogaa samo osobu koja koristi ovo pie koje izaziva zavisnost. Za mnoge su drutveni efekti meu najjasnijim stvarnostima. To nije nikakvo iznenaenje. Meutim, bio bih nesmotren kada im ne bih posvetio bar malo prostora u ovom poglavlju. Delimina lista naina na koji alkohol pogaa druge se nalazi u tabeli 12.
ELITE PIE?
Tabela 12. Efekti alkohola na druge pored efekta na osobu koja ga koristi - tetni efekti na fetus - Nesreni sluajevi - Drutveni problemi ukljuujui nasilje
313
grupe i drugih faktora rizika. Na primer, osobe afriko-amerikog ili uroeniko-amerikog naslea imaju dramatino poveane rizike. Sve u svemu, procene su da se do 11.000 amerike dece rodi sa fetalnim alkoholnim sindromom svake godine, uz 30.000 ili vie koji imaju probleme povezane sa prenatalnom upotrebom alkohola.97 to jedna ena vie pije, to je vei rizik za njeno dete; meutim, nije potrebna velika koliina alkohola da bi fetus bio pogoen. U stvari, upotreba alkohola koja je u okviru zakonskih granica za vozae moe da predstavlja ozbiljne pretnje za fetus. Naroito opasno vreme je period veoma rane trudnoe, pre nego to ena uopte i prepozna da je trudna. I do 1,7 miliona amerikih ena sposobnih za poroaj su pile dva ili vie puta dnevno prilikom ispitivanja 1988. godine.98 Ove ene bi suoile svoju decu sa visokim rizikom kada bi postale trudne. Takva tvrdnja nije samo pretpostavka. Brojna istraivanja ukazuju da umerena upotreba alkohola, moda ak i pre zaea, moe da utie bar na mentalne sposobnosti deteta.99,100 Istraivanje Univerziteta u Minesoti je pokazalo da leukemija moe da se javi kod odojeta ija je majka pila tokom trudnoe.101 ene koje su koristile vie od dvadeset alkoholnih pia tokom trudnoe su u odnosu na one koje nisu pile imale tri puta veu ansu da imaju bebu sa odreenim tipom leukemije zvanim akutna mijeloidna leukemija (AML). Deca majki koje su pile tokom drugog i treeg tromeseja su imala deset puta vei rizik od AML i dva puta vei rizik od drugog tipa leukemije, zvanog akutna leukemija limfocita. Istina je da je totalna apstinencija jedini nain da se kod dece sprei pojava uroenih mana povezanih sa alkoholom. Takav stav je usvojio naelnik sanitetske slube, kao i Ameriko medicinsko udruenje.102 Takoe preporuujem da sve ene sposobne da imaju decu kod kojih moe da se javi nenamerna trudnoa ostanu u potpunoj apstinenciji. Slina preporuka je takoe opravdana: osim totalne histerektomije (uz uklanjanje jajnika), svi metodi kontrole raanja imaju neuspehe. Svaka ena koja nije prola kroz menopauzu, ak i ona koja koristi pouzdane mere za kontrolu raanja, bi definitivno trebalo da razmisli o putu totalne apstinencije bar za zdravlje neroenog deteta, ako ne za sopstveno. tavie, imajui u vidu istraivanja koja povezuju oeve koje piju sa poremeajima fetusa, takoe proporuujem da bilo koji suprug ostane u potpunoj apstinenciji ako bi njegova ena mogla da postane trudna.
Fetalni alkoholni sindrom i drugi poroajni defekti povezani sa alkoholom

U vezi sa nainom ivota i drugim sredinskim faktorima, alkohol je vodei uzrok mentalne retardacije u zapadnom svetu.93 Prvobitno opisan krajem 1960-tih i poetkom 1970-ih godina, fetalni alkoholni sindrom (FAS) je oznaka koriena za najgore poroajne defekte povezane sa alkoholom. Ova deca imaju tri glavna niza problema.94 Prvo, tee da zaostaju po fizikom rastu i u materici i nakon roenja. Drugo, pokazuju dokaze o problemima u vezi sa mozgom kao to su smanjenje intelektualnih sposobnosti, hiperaktivnost, gubitak panje i impulsivnost. Tree, imaju karakteristian niz abnormaliteta lica ukljuujui male one otvore, mali obim glave, tanku gornju usnu, kone nabore u uglovima oiju i nizak nosni greben. Mnoga deca su pogoena zbog majki koje koriste alkohol tokom trudnoe, pa ipak nikada ne razvijaju potpunu sliku FAS-a. Ova deca imaju samo neke odlike sindroma i kae se da imaju FAE (fetalne alkoholne efekte) ili ARBD-e (alcohol related birth defects, uroene mane povezane sa alkoholom). Delimina lista uroenih mana povezanih sa upotrebom alkohola od strane majke se nalazi u tabeli 13.95,96
Tabela 13. Abnormaliteti povezani sa prenatalnim izlaganjem alkoholu Poremeaj imunog sistema Hiperaktivnost Problemi sa vidom Problemi sa sluhom Problematino dojenje (usled slabijih obrazaca sisanja) Potekoe sa uenjem Abnormalnosti lica i lobanje Genitalne abnormalnosti Poremeena ravnotea i koordinacija Mentalna retardacija Smanjen rast
Veina autora veruje da je FAS znaajno potcenjen; nije iznenaenje da se ak i manje oigledni defekti FAE-a esto zanemaruju. Trenutne procene FAS-a u Severnoj Americi variraju od tri sluaja na 10.000 ivoroenih, pa do jednog od 9 roenja u zavisnosti od kulturne
314
Nesreni sluajevi, nasilje i zloini

Saobraajne nesree su vodei uzrok smrti meu decom i mladima, predstavljajui vodei uzrok gubitka godina ivota pre 65 godina starosti.103 Samo u SAD, preko 40.000 ivota se izgubi svake godine u saobraajnim nesreama uz jo preko tri miliona koji doivljavaju nesmrtonosne povrede. Kakva je veza alkohola sa ovom nacionalnom tragedijom? Preko 17.000 Amerikanaca umire u saobraajnim nesreama svake godine, a ti ljudi bi i danas bili ivi da nije bilo efekta alkohola.104 Ukratko, alkohol je odgovoran za priblino 44% saobraajnih smrtnih sluajeva i 40% trokova zbog saobraajnih nesrea koji se izraavaju u milijardama.105 ak i savreno zakonom dozvoljeni nivoi alkohola u krvi prouzrokuju poremeaje i poveavaju stope nesrea. Kao to je oekivano, to je vei nivo alkohola u krvi to je vei rizik od saobraajnih nesrea, kao to je prikazano u tabeli 14.106
Tabela 14. Visok rizik od nesrenih sluajeva prouzrokovan upotrebom alkohola Trezan voza moe da doivi nesrean sluaj, ali se njegov rizik poveava na nain koji je ispod naznaen: - 1,0 put uz 0,00-0,01% KAK* - 1,4 puta uz 0,02-0,04% KAK - 11,0 puta uz 0,05-0,09% KAK - 48 puta uz 0,1-0,14% KAK - 385 puta uz KAK vei ili jednak 0,15%
* Koncentracija alkohola u krvi
ulozi alkohola u tim okolnostima. U jednoj proceni medicinskih dosijea za nesree nekomercijalnih aviona, 35% je testirano pozitivno na alkohol iako je samo jedan od etiri onih kod kojih je utvren alkohol imao nivo alkohola iznad zakonski dozvoljenog. Ovi rezultati se dobro slau sa drugim podacima koji procenjuju da je alkohol ukljuen u do 30% fatalnih avionskih nesrea.108 Jedan naroito zanimljiv aspekt istraivanja sposobnosti pilota i alkohola je da se smetnje povezane sa alkoholom mogu registrovati ak i poto je sav alkohol odstranjen iz tela.109 Po Aeronautikom informativnom priruniku koji je izdala Federalna uprava za vazduhoplovne propise (Federal Aviation Regulations, FAR deo 91,17) nije dozvoljeno da ijedan lan posade, ukljuujui pilota, leti dok ne proe 8 sati nakon upotrebe bilo kog alkoholnog proizvoda. Poto pilot jo uvek moe da bude pod uticajem alkohola nakon tog perioda, slubenici za bezbednost savetuju pilotima da proe bar 24 sata izmeu boce i leta.110 Alkohol je takoe znaajan doprinosilac naoj trenutnoj nacionalnoj epidemiji nasilja i zloina. Posveujem panju ovoj temi u 13. poglavlju: Savladavanje plime nasilja.
Veliko ameriko alkoholno zatakavanje?

Informativni mediji nisu skloni da izvetavaju o medicinskim istraivanjima koja iznose umerenu upotrebu alkohola u loem svetlu. Da li to predstavlja namerno zatakavanje ili postoje drugi faktori koji mogu da objasne ovo dosledno neobavetavanje? Jedan razlog bi mogao da bude da mnogi lanovi informativnih medija i sami piju. Povremeno ete uti informativnog izvetaa koji zbija ale o upotrebi alkohola i koji se ponosi to je umereni korisnik. Mnogi teki alkoholiari, u stvari, nazivaju sebe umerenim. Teko je pronai osobu koja mnogo pije koja e to i priznati. tavie, mnogi politiari, advokati i sudije koriste alkohol. Da li moe postojati svesno ili podsvesno potiskivanje informacija o zlu alkohola i protivljenje donoenju zakona koji bi pomogli smanjenju upotrebe alkohola? Tabela 15 rezimira neke od efekata umerenog korienja alkohola koje, naalost, mnogi ignoriu. Izgleda da uprkos takvom izvetavanju sa predrasudama, poruka o opasnostima alkohola sve vie dolazi do svesti amerike javnosti. Postoji stabilno poveanje broja osoba koje uopte ne piju, ak ni za Novu godinu. Neki od kljunih aspekata novijih podataka su prikazani u tabeli 16.111,112
Uoite retko zapaenu injenicu: to jest, moete zakonski da vozite i da jo uvek imate rizik od nesrenih sluajeva dramatino vei u odnosu na treznu osobu. Samo mala koliina alkohola poveava va rizik od smrti za 40%. Samo dva pia za enu od 65 kilograma107 je stavlja u kategoriju iznad 0,05% alkohola u krvi i podvrgava 11 puta veem riziku od smrti dok je za volanom. Kada jednom uete u zakonski nedozvoljeni opseg, va rizik od smrti je povean skoro 50 puta. Vii nivoi prouzrokuju jo vei rizik od smrti. Jasno je da ako sednete za volan postoji samo jedan obrazac pijenja koji je bezbedan totalna apstinencija od alkohola. Zapamtite, posle jednog ili dva pia, ako ste kao veina ljudi, oseaete se potpuno normalno, vaa koordinacija e biti dobra, ali e vaa procena o sposobnostima vonje biti preuveliana. Va rizik od smrti na putu do kue e verovatno biti 10 puta vei nego da ste trezni. Avionske nesree su takoe povezane sa upotrebom alkohola. Usled relativne retkosti takvih dogaaja, izvreno je malo istraivanja o
ELITE PIE?
Slika 15. Rezultati umerene upotrebe alkohola - Hipertrigliceridemija - Hipertenzija - log - Umanjena funkcija imuniteta - Nesreni sluajevi - Samoubistvo - Rak dojke - Rak debelog creva - Menstrualni bol - Osteporoza - Gojaznost - Gastritis - Giht - Hronini zamor - Cerebralna atrofija - Fetalni alkoholni sindrom - Leukemija kod potomstva - Potencira veliku upotrebu alkohola - Smanjuje rasuivanje, predvianje, moralno razmiljanje
315
ernjeg slavlja. Kako tragino. Mogli su da odbiju da piju, ali nisu. I, kao to Prie Solomunove kau, ludi idu dalje i plaaju. Ponaajmo se u skladu sa znanjem koje imamo. inimo ono za ta znamo da je pravo za nas same i za nae porodice.
Da li postoje korisni efekti alkohola po zdravlje?

Potroio sam najvei deo ovog poglavlja razmatrajui iroki opseg tetnih efekata alkohola. Meutim, moram da govorim i o jednom od dananjih najvanijih pitanja: da li upotreba alkohola pomae srcu? Zapazite, ne postavljam pitanje kao to to neki ine, to jest: Da li umerena upotreba alkohola moe da bude zdrava? Mnogi brzo odgovaraju na to pitanje potvrdno. Meutim, nakon razmatranja obilne liste tetnih efekata alkohola, italac bi morao lako da bez predrasuda vidi da alkohol nije supstanca koja donosi zdravlje. Ipak, ta je sa efektima alkohola na srce? esto je to pitanje zasnovano bar delom na izvetajima o Francuzima. Sa tim na umu, vratimo se pitanju francuskog paradoksa koga su informativni mediji toliko objavljivali. Prvo, moramo da postavimo novi okvir pitanja. Na kraju, bar jedan informativni medijski izvetaj je postavio pitanje: Zato Francuzi nemaju srana oboljenja? To je, naravno, netana izjava. Francuzi imaju veliki broj sranih oboljenja - to je njihov drugi vodei uzrok smrti. Pravilno pitanje bi bilo: Zato Francuzi imaju manje sranih oboljenja nego Amerikanci? To je pitanje na koje moramo da odgovorimo. Neka zanimljiva istraivanja su izgleda pruila klju za tu misteriju. Meutim, pre nego to razmotrimo te podatke mislim da je znaajno izneti jedno zapaanje. Mnogi u Americi su govorili: Razmislite samo, kada bismo jednostavno pili vie alkohola kao Francuzi, koliko bi naim srcima bilo bolje. Meutim, Francuzi koji su iveli sa rezultatima svoje velike upotrebe alkohola su potpuno drugaije reagovali. Kada su dr Renkin i Eli poredili upotrebu alkohola u 24 zemlje u Evropi i Americi, doli su do zapanjujueg otkria koje je rasvetlilo stav Francuza. U proseku, od 1950. do 1985. godine, zapadne zemlje su skoro udvostruile svoju upotrebu alkohola po glavi stanovnika. Proseni procentualni porast je bio izmeu 70 i 82%. U stvari, svaka zemlja osim jedne je poveala svoju upotrebu alkohola. Da li imate ideju koja zemlja je bila jedina koja je umanjila upotrebu alkohola? Ako ste rekli Francuska, u pravu ste. U tom periodu od
Tabela 16. Amerikanci piju manje - 1983. godine, 28% mukaraca i 50% ena su bili apstinenti; te cifre su se poveale na 32% i 53% do 1988. godine. - Ukupno 34% populacije odraslih nikada nije pilo 1983. godine; cifra se poveala na 44% do 1993. godine. - Uopteno gledano, oni koji jo uvek piju, piju manje. Najvea kategorija osoba koje piju su osobe koje piju manje (1 do 13 pia meseno). Meu mukarcima 1988. godine, 44% je spadalo u tu kategoriju. 64% ena je te godine bilo u toj kategoriji.
Ako ste odabrali da ne pijete, ili ste smanjili upotrebu alkohola, predstavljate deo sve vee plime koja prekriva nau zemlju. Ova promena u naem kolektivnom iskustvu je izgleda u skladu sa karakternom crtom koja je hvaljena u Priama Solomunovim. Tu nam se kae da su pametne osobe svesne zla, ali ne uestvuju u njemu, dok nerazumne osobe ne menjaju svoje navike i zavravaju sa loim posledicama. Tekst je naveden u tabeli 17.113
Tabela 17. Biblija i karakter Pametan ovjek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaaju. (Prie Solomunove 22,3)
Znam nekoliko tinejdera koji su nedavno poginuli u saobraajnoj nesrei zbog alkohola. To se desilo na njihovom putu kui nakon ve-
316
35 godina, proseni francuski graanin je smanjio upotrebu alkohola za 23%.114 Objanjenje koje su obezbedili ti istraivai alkohola je prosvetljujue: Smanjenje upotrebe alkohola u Francuskoj je delom skoro sigurno bilo usled dravnih mera za smanjenje upotrebe, zbog zabrinutosti u ishode povezane sa zdravljem, a u vezi sa najveom nacionalnom potronjom po glavi.115 Prema tome, dok je Francuska godinama radila na smanjenju svoje upotrebe alkohola zbog danka koji je uzimao zdravlju u njihovoj zemlji, amerika industrija alkohola i mediji su veliali upotrebu alkohola u Francuskoj. Ironija je da oni koji ive direktno sa alkoholnim efektima vide to kao kletvu, dok oni koji to gledaju sa daljine veliaju kao korisno. ta je sa francuskim paradoksom? Ispitajmo nain ivota Francuza kako bismo videli zato je stopa sranih oboljenja nia nego u Americi. Zajedno sa poreenjem amerike i francuske upotrebe alkohola, moramo da razmotrimo i druge faktore ishrane. To smo izvrili u tabeli 18.116
Tabela 18. Poreenje naina ivota Francuza i Amerikanaca U poreenju sa Amerikancima, Francuzi - jedu 3,8 puta vie maslaca - jedu 2,8 puta vie svinjske masti - imaju vii nivo holesterola u krvi - imaju vii krvni pritisak - imaju daleko vei unos crnog vina - imaju srazmerne stope gojaznosti i korienja cigareta Ali oni - piju veoma malo mleka - jedu velike koliine povra i voa - imaju manje smrtnih sluajeva od bolesti sranih sudova
Vea upotreba maslaca i svinjske masti zajedno sa viim krvnim pritiskom i nivoom holesterola bi navela nekog da oekuje vie sranih oboljenja u Francuskoj. Meutim, kao to smo ve zapazili, upravo suprotno je sluaj. Sledea taka na slici se generalno koristi za objanjenje zato imaju manje sranih oboljenja: imaju daleko vei unos crnog vina. Mnogi su zakljuili da crno vino smanjuje rizik od infarkta. Meutim, moramo da posmatramo dalje. Upotreba cigareta i gojaznost izgleda nisu faktori; francuske stope u tim domenima su srazmerne amerikim. Francuzi takoe imaju jo jednu razliku u ishrani: piju veoma malo mleka. Informativni mediji nisu objavljivali tu injenicu.
Mlena mast je veoma povezana sa sranim oboljenjima. U stvari, ako posmatrate potronju mlenih proizvoda u razliitim zemljama, ukljuujui Francusku, stopa sranih oboljenja je srazmerna koliini potroenih mlenih proizvoda.117,118,119,120 Prema tome, manja upotreba mlenih masti bi pomogla objanjenju niih nivoa sranih oboljenja u Francuskoj. Drugi faktor od koga bi se oekivalo da smanjuje rizik Francuza od sranih oboljenja je njihova velika upotreba voa i povra. Koristi ovih namirnica u zatiti zdravlja su predstavljene u treem i etvrtom poglavlju. Ova znaajna injenica takoe nije preterano objavljivana. Jo jedna znaajna, ali neobjavljivana injenica: postoje odreene grupe u Americi koje imaju daleko niu stopu smrtnosti od sranih oboljenja nego Francuzi. Jedna grupa amerikih vegetarijanaca, koji su biblijski religiozni, imaju daleko manji rizik od sranih oboljenja u odnosu na prosenog Francuza.121 Ali oni ne piju vino ni alkohol. Da li postoje jo neki faktori pored nie upotrebe mleka i veeg unoenja voa i povra koji bi objasnili francusku prednost? ta je sa vinom da li ipak ima neeg u vinu? Kada paljivo razmotrimo pitanje, videemo da vino prua neke koristi u zatiti srca. Ali, pre nego to iznesemo bilo kakve zakljuke, moram da istaknem oigledno: vino ne sadri samo alkohol. Dr Dimrou (Demrow) je sa saradnicima sa Univerziteta u Vinskonsinu direktno razmatrao sastojke crnog vina, belog vina i soka napravljenog od crnog groa.122 Ovo istraivanje obezbeuje neke zadivljujue uvide u francuski paradoks. Pre nego to je zapoela ovo istraivanje, grupa sa Univerziteta u Vinskonsinu je ve znala nekoliko stvari. Prvo, ako krvne elije za zgruavanje krvi, krvne ploice, postanu lepljivije, rizik od infarkta i slinih problema se poveava. Drugo, utvreno je da vino i upotreba alkohola ini krvne ploice manje lepljivim. Tree, tenja krvnih ploica da pogoravaju srane probleme se moe izmeriti na specijalnom modelu na psima koji je razraen u njihovoj laboratoriji. Meutim, jo uvek je postojalo pitanje: koliki efekat vina se javlja usled alkohola, a koliki usled drugih osobina u grou? Da bi utvrdili odgovor, istraivai su nabavili 47 pasa. U pripremi za test, nakon anestezije, svakom psu je jedna srana arterija eksperimentalno suena i oteena na nain koji proizvodi blokade koje se javljaju kod ljudi sa oboljenjem sranih arterija. Ove promene arterije ukljuuju oteenje unutranjeg omotaa
ELITE PIE?
317
Ako to nije alkohol, koje su to supstance koje su proizvele razliku u efektima crnog vina i soka od groa? Najverovatniji kandidati su grupa supstanci zvana flavonoidi za koje je poznato da spreavaju slepljivanje krvnih ploica. Oni se obilno nalaze u grou, soku od crnog groa i crnom vinu. U stvari, u poreenju sa belim vinom, proizvodi od crnog groa vino i sok od groa su imali etiri do pet puta veu koliinu dva kljuna flavonoida (kvercetin i rutin) utvrenu merenjem. Verovatno je da je prisustvo tih supstanci prouzrokovalo smanjenje formiranja krvnog ugruka. U ranijem istraivanju, grupa sa Univerziteta u Viskonsinu je utvrdila da i kvercetin i rutin mogu da smanje lepljivost krvnih ploica i odstrane samanjenje ciklinog toka u istom modelu na psima.127
krvnog suda poznatog kao intima. Oteenje intime je, zauzvrat, stimulisalo krvne ploice da se periodino lepe i formiraju lepljive male ugruke koji se oznaavaju kao tromb. Zbirno, ti procesi prouzrokuju periodine prekide toka u pogoenim sranim arterijama poznate kao smanjenja ciklinog toka. Ovo eksperimentalno izazvano stanje je na taj nain imitiralo taan mehanizam za ljudske infarkte. Nakon to su te promene izazvane kod pasa, oni su podeljeni u tri glavne grupe. Grupa jedan je primila crno vino, grupa dva je primila sok od crnog groa, a grupa tri je primila belo vino. Ono to su istraivai traili je bilo smanjenje tenje ploica da se meusobno slepljuju i grupiu, i kao rezultat toga manje smanjenja ciklinog toka. Paljivo su merili smanjenje toka kako bi utvrdili da li dodavanje vina ili soka od groa smanjuje lepljivost krvnih ploica. Njihovi rezultati su saeti u tabeli 19.123
Tabela 19. Istraivanje koje pomae objanjenju francuskog paradoksa
Sok od groa viestruko korisna namirnica

Flavonoidi, naroiti kvercetin, koji se nalaze u grou i soku od groa, ispoljavaju i druge korisne efekte u smanjenju rizika od sranih bolesti pored svog delovanja na krvne ploice. Neki od korisnih efekata flavonoida su navedeni u tabeli 20.128,129
Tabela 20. Flavonoidi iz groa se bore sa sranim bolestima Sok od groa sadri flavonoide (naroito kvercetin) koji: - spreavaju oksidaciju LDL holesterola. - su moniji antioksidansi od vitamina E. - smanjuju nagomilavanje (nakupljanje) krvnih ploica. - su povezani sa smanjenom pojavom i smrtnou od infarkta.
Arterijski krvni ugruci kod 47 pasa Dati proizvod Crno vino Belo vino Sok od groa Efekat na protok krvi Povean Bez efekta Povean
Grupa jedan Grupa dva Grupa tri
Zakljuak: Crno vino i sok od groa sadre jednu ili vie korisnih supstanci za smanjenje formiranja krvnog ugruka u arterijama koje belo vino ne sadri.
Rezultati testa su ukazali da sok od crnog groa i crno vino sadre jednu ili vie supstanci koje bi trebalo znaajno da smanje rizik od infarkta. Ta supstanca ne moe da bude alkohol, poto ga nije bilo u soku od groa. tavie, belo vino sadri alkohol, ali ne proizvodi znaajan efekat. U drugom istraivanju, ista laboratorija je utvrdila da je sam alkohol, u veoma velikim koliinama, mogao da umanji smanjenje toka.124 Bili su neophodni veoma visoki nivoi koliina ekvivalentna koliini od 12 pia za mukarca od 90 kilograma,125 proizvodei nivo alkohola u krvi koji je daleko iznad dvostrukog nivoa od dozvoljene granice za vozae. Nasuprot istraivanju sa istim alkoholom, crno i belo vino u Demrouvom istraivanju je davano u koliinama koje se tipino unose prilikom korienja samo u drutvenim prilikama priblino jedno pie kod mukarca od 90 kilograma,126 samo 8% koliine potrebne za snienje smanjenja toka. Ta koliina proizvodi nivo alkohola u krvi u okviru zakonskih granica na oko 0,02 ili 0,03 g/dl.
Zapazite da groe sadri mone antioksidante. Kvercetin, na primer, je jo snaniji od vitamina E. Kao to je opisano u treem poglavlju o sranim oboljenjima, oksidovani LDL holesterol je glavni krivac za aterosklerozu i srana oboljenja.130 Kvercetin blokira oksidaciju LDL-a, a time i proces suavanja arterija. Pored toga, antioksidativni efekat je od pomoi u spreavanju raka. Ta jedinjenja zdrava za srce mogu na taj nain da smanje i rizik od raka. Istraivanja na ivotinjama131 kao i istraivanja raka kod ljudi132,133 su pokazala takav antikancerogeni efekat. Meu druge korisne efekte flavonoida spada i antivirusna aktivnost.134 Groe nije jedino koje donosi takve koristi po zdravlje. Tabela 21 prikazuje druge namirnice koje sadre znaajne koliine flavonoida.135,136,137
318
Tabela 21. Namirnice koje sadre flavonoide -

Tabela 23. Hranljivi kvaliteti groa
Voe Groe Jabuke Trenje Jagode Borovnica Grejpfrut
Povre - Kelj (zeleno povre) - Korenje i krtole - Crni luk - aj
itarice - Integralne itarice
Procenat od preporuene dnevne koliine (ako se jede u dovoljnoj koliini za odravanje teine).
Belanevine 43% Vlakna 85 Tiamin B1 260 Riboflavin B2 134 Nijacin B3 64 Vitamin B6 228 Vitamin C 747 Vitamin E alfa ekvivalent 290 Folat 81 Kalcijum 57 Bakar 149 Gvoe 108 Magnezijum 71 Kalijum 205 Selen 571 - Bez holesterola - Samo 5% masti - Veoma malo natrijuma
Izgleda da neke vrste groe sadre jo jednu supstancu koja titi zdravlje, zvanu rezveratrol. Ovaj prirodno javljajui fungicid takoe obeava, ali izgleda da nije jedna od glavnih hemikalija za zatitu srca u Demrovom istraivanju vina. Rezveratrol je pronaen u znaajnim koliinama samo u proizvodu koji nije imao znaajne korisne efekte belom vinu. U ovom istraivanju nisu pronaene merljive koliine u crnom vinu ili soku od groa. U svakom sluaju, rezveratol moe da prui vie koristi nego to smo mu to priznavali. Belo groe i sok od belog groa mogu na taj nain takoe da ispoljavaju korisne efekte u zatiti srca. Razmotrite korisne efekte rezveratrola navedene u tabeli 22.138,139 Nedavno je utvreno da rezveratrol spreava rak kod mieva.140
Tabela 22. Rezveratrol iz groa se bori sa sranim oboljenjima Sok od belog groa sadri rezveratrol koji: - sniava nivo ukupnog holesterola - poveava nivo HDL holesterola - spreava oksidaciju LDL holesterola
masti, veoma malu koliinu natrijuma i ne sadri holesterol. Zapazite veliku koliinu vitamina B, C i E, kao i gvoa i bakra. Takoe sadri veoma mnogo kalijuma koji zajedno sa malo natrijuma pomae snienju krvnog pritiska, i veoma mnogo selena, mikroelementa koji izgleda ima ulogu u zatiti od raka.
Nazad na paradoks
Svi ovi dokazi nas dovode nazad do glavne teme rasprave to jest, francuskog paradoksa. Najbolji dokazi ukazuju da nie stope sranih bolesti u Francuskoj nisu povezane samo sa alkoholom. Suprotno od onoga to su mnogi laiki informativni izvetaji naveli, alkohol u vinu nije sastojak koji obezbeuje korist. Kao to smo videli, veliki deo korisnih efekata pripisan upotrebi vina bi morao biti pripisan glavnom sastojku vina grou. Izgleda da alkoholni proizvodi imaju tenju da poveaju nivo HDL holesterola koji titi srce kod ljudi koji su na loem nainu ivota. Meutim, nedavni izvetaj Tafts univerziteta o ishrani je to objasnio: Iako alkohol poveava nivo HDL holesterola, vebanje i gubitak vika kilograma ga poveava jo vie.142 Istina je da niko nikada nije dokazao da osoba na odlinom stilu ivota dobija bilo kakve koristi od umerenog korienja alkohola. Razmatrajui naroito HDL, kao to smo videli, alkoholni proizvodi nisu jedini faktori ishrane koji su u mogunosti da poveaju HDL holesterol. Groe i sok od groa mogu takoe da poveaju njegovu koliinu u
Kako se ova informacija uklapa u francuski paradoks? Istraivanje na psima je procenjivalo razlike u efektima krvnih ploica na zgruavanje, a ne razlike u nivoima holesterola. Razlike u nivoima holesterola ne bi imale nikakav efekat u takvom istraivanju zgruavanja krvi. Tu nema nikakve protivrenosti. Bio bih nemaran da zatvorim temu groa i soka od groa, a da bar ne navedem neke od drugih korisnih kvaliteta ove jedinstvene i ukusne grupe namirnica. Da bismo ilustrovali obilje neophodnih materija u grou i soku od groa, pretpostavite da ivite samo na grou (to ja ne zastupam) i da jedete dovoljno za odravanje telesne teine. Raznovrsnost i koliina mnogih hranljivih sastojaka u takvoj ishrani i nedostatak nekih negativnih faktora iz tipine amerike ishrane su prikazani u tabeli 23.141 Vidimo da groe sadri znaajne koliine 15 sastojaka dok istovremeno sadri samo 5%
ELITE PIE?
319
Tabela 24. Svetska zdravstvena organizacija kae ne alkoholu - Upotreba alkohola prouzrokuje neke od najozbiljnijih svetskih zdravstvenih problema. - Korienje alkohola tetno utie na veliki deo populacije, a ne samo na manjinu alkoholiara ili osoba koje mnogo piju. - Nije verovatno da e upotreba male koliine alkohola sniziti rizik od sranih oboljenja kod ljudi koji ve koriste druge mere predostronosti u nainu ivota kao to je redovno vebanje, ostavljanje puenja i korienje manje masti. - Publicitet koji je dat upotrebi umerenih koliina alkohola za spreavanje sranih oboljenja nije rezultat strogog naunog istraivanja, ve je u velikoj meri nadahnut komercijalnim ciljevima. - to manje pijete to bolje.
obliku proteina preko takvih jedinjenja kao to je rezveratrol. tavie, niko ne predlae da je sve to poviava HDL poeljno. Na primer, organski pesticidi mogu da poveaju nivo HDLa. Ipak, niko ne preporuuje unoenje pesticida radi zdravlja srca: vidimo da njegova tetnost nadmauje bilo kakve koristi. Zato dodavati ili nastavljati sa upotrebom otrovnih hemikalija kao to je alkohol, kada ne postoje dokazi da je podjednako koristan u smanjenju sranih oboljenja kao zdrav nain ivota? ak je i specijalni izvetaj Tafts univerziteta (koji bi na povrini moda izgledao kao da podrava alkohol za srce) podsetio itaoce o nekim veim problemima koje smo ve spomenuli. Oni su naveli novije Harvardske podatke koji su pokazali da je i do tri pia sedmino znaajno poveavalo rizik od raka dojke kod ena. Oni su izneli sledei zakljuak: Istraivai se skoro univerzalno slau da niko ne bi trebalo da pone da koristi alkohol u cilju spreavanja sranih bolesti... Postoji mnogo bezbednijih i zdravijih naina za zatitu kardiovaskularnog sistema.143
Totalna apstinencija je poeljna opcija

Svetska zdravstvena organizacija je postala veliki zastupnik totalne apstinencije od alkohola ak i u trenutnom kontekstu zanosa alkohol za vae srce. Njihovo razmiljanje odraava procenu mnogih naunika, lekara i zdravstvenih radnika koji su sasvim svesni injenica koje sam izneo u ovom poglavlju. SZO danas koristi frazu: to manje pijete, to bolje.144 Krajnje je znaajno da je ovo meunarodno telo zauzelo stav da treba izbegavati ak i umerene koliine alkohola. Oni su izneli niz kljunih zapaanja koja vode do njihovog zakljuka. Neki od tih uvida se nalaze u tabeli 24.145 Naroito je znaajna ova potvrda meunarodnog tela jedne od mojih teza u ovom poglavlju: ne postoje dokazi da za ljude koji ve upranjavaju zdrav nain ivota (ili koji e da usvoje takav pristup) alkohol obezbeuje bilo kakve koristi za srce. Stav svetske zdravstvene organizacije po meni utvruje da smo zaista u dobu prosvetljenja u vezi sa efektima alkohola na ljudsko zdravlje. Zaista, kada se sve informacije uzmu u obzir, jedini zakljuak koji ima zdravog smisla je totalna apstinencija.
groa. Ova ishrana bogata biljkama pobija jo jedan argument zastupnika vina. Dok su neki tvrdili da je sadraj flavonoida u crnom vinu nadmoniji u odnosu na sok od groa, relativne koliine flavonoida u soku od groa i vinu verovatno znaajno variraju u zavisnosti od tipa groa, mesta na kome se uzgaja, i tipa i godine vina. Na primer, u Demrou istraivanju, merenja uzoraka korienih u eksperimentu ukazuju da je sok od groa imao donekle vie rutina, dok je crno vino imalo vie kvercetina.146 ak i da je vino dosledno imalo vie svih flavonoida u odnosu na sok od groa (na ta dokazi ne ukazuju), oekivalo bi se da korienje povra i drugih biljnih izvora flavonoida, pored groa obezbeuje veu koliinu tih jedinjenja nego samo umereno korienje vina. Prema tome, ishrana bogata biljnim namirnicama takoe obezbeuje jo razloga za niu stopu infarkta meu Francuzima: koriste veu koliinu flavonoida od Amerikanaca usled svog veeg unosa voa i povra. Sledimo primer Francuza na modifikovan nain kao to je naznaeno u tabeli 25. Uz modifikovanu francusku ishranu, ameriki rizik od sranih oboljenja e postati nii od francuskog. Kakva bi to tragina greka bila da osoba pije alkohol u pokuaju da smanji rizik od sraTabela 25. Modifikovana francuska ishrana za dobro zdravlje - Jedite vee koliine voa i povra kao Francuzi. - Jedite manje mlenih proizvoda kao Francuzi. - Zamenite vino koje piju Francuzi groem ili nefermentisanim sokom od groa. - Smanjite potronju mesa ispod nivoa koji koriste Francuzi.
Modifikovana francuska ishrana za dobro zdravlje

Ako elite da ostvarite koristi koje dobijaju Francuzi, najbolji plan je koristiti obilje voa i povra u ta moe da spada i sam sok od
320
nih oboljenja, da bi na kraju samo patila od nepovratnih posledica upotrebe alkohola. Ako ste zaista zainteresovani za svoje zdravlje, zato da ne inite stvari na zaista zdrav nain? Odgovarajui saetak korisnih efekata soka od groa nasuprot traginim efektima alkoholnih pia pojavio se u tampi pre skoro sto godina. Izneo sam tu izjavu u tabeli 26.147
Tabela 26. Sok od groa nasuprot vinu ist sok od groa, nefermentisan, je zdravo pie. Meutim, mnoga alkoholna pia koja se sada toliko mnogo koriste sadre smrtonosne sastojke.
alkohola 1994. godine. Mnogi lokalni metani do tog vremena nisu bili u stanju da rade zbog pijanstva. Vodei policijski zvaninik je rekao da je pre zabrane svuda bilo nesree i tragedije. Silovanje, samoubistvo, i pijano i neprimereno ponaanje su bili esti. Stope fetalnog alkoholnog sindroma su se uzdigle do neba. Meutim, skoro trenutno nakon donoenja zabrane javile su se iznenadne promene, kao to je opisano u tabeli 28.152
Tabela 28. Prohibicija donosi mir gradiu sa Aljaske - 3.900 stanovnika iz Beroua, sa Aljaske, je 1994. godine glasalo za zabranu prodaje i upotrebe alkohola. - Zloini i nesree povezane sa alkoholom su opale. Kriminal se smanjio za 70% tokom jednogodinjeg perioda od zabrane. - U vezi sa akutnim zdravstvenim problemima: posete hitnoj pomoi povezane sa alkoholom su pale sa 118 meseno na 23 meseno u prvih 30 dana od zabrane.
Odgovornost religiozne zajednice

Iako nauna zajednica ima odgovore u vezi sa pitanjem alkohola, zato 56% Amerikanaca i dalje pije?148 Delimino objanjenje bi moglo da bude da su nas nae moralne ustanove izneverile kada je u pitanju njihov stav o alkoholnim proizvodima. Zaista, neke crkvene voe tvrde da Biblija odobrava, ak i ohrabruje upotrebu alkoholnog vina. Temeljna istraivanja svega to Biblija ima da kae o alkoholu su dovela do zakljuka da Biblija nigde ne promovie takav pristup. Za vie informacija o ovoj temi moe se proitati studija koju je uradio Dr Semjuel Bakioki (Samuel Bacchiocchi). Ovaj italijanski naunik napisao je knjigu pod naslovom: Vino u Bibliji: Istraivanje Biblije o upotrebi alkoholnih pia (Wine in the Bible: A Biblical Study on the Use of Alcoholic Beverages).149 Zakljuak ve pomenutog autora, o istom pitanju, naveden je u tabeli 27.150
Tabela 27. Biblija i vino Biblija nigde ne promovie upotrebu alkoholnog vina.
Neki religiozni autoriteti bi trebali da da se upoznaju sa naunim i biblijskim injenicama koje nedvosmisleno pokazuju da Biblija osporava upotrebu alkohola i ukazuje na njegovo tetno dejstvo. U svetlu ogromnog broja naunih nalaza protiv upotrebe alkohola, religijske institucije bi trebale da preuzmu odgovornost u promovisanju tetnih efekata uzimanja ove zakonom dozvoljene supstance i sa njom povezanih prevremenih smrti, problematinih medicinskih stanja i drutvenih trauma. Razarajui drutveni aspekti upotrebe alkohola su prikazani u selu Berou, na Aljasci.151 Oni su glasali za zabranu prodaje i upotrebe
Zdravstveni radnik iz lokalnog Inupijat plemena je nazvao zabranu poetkom spasenja naeg naroda. Inupijatski voa je izneo slino oseanje kada je rekao: Za na narod alkohol znai samo okove. Uz pad zloina od 70%, Berou je postao mirniji nego to je decenijama bio. Primer Beroua sa jedne strane pokazuje mo alkohola za unitavanje ivota. Sa druge strane, iznosi koristi drutvenih odluka da se oslobode alkohola. Smirenost koja je usledila nakon zabrane ne bi trebalo da predstavlja iznenaenje. Svi smo sasvim svesni moralne i drutvene cene alkohola. Meutim, osim u Barou na Aljasci i nekoliko drugih izolovanih mesta u SAD, gde su javni povici protiv tete koja nastaje zbog alkoholnih pia? irenje statistikih i naunih injenica u vezi sa alkoholom, zajedno sa davanjem publiciteta moralnom zlu alkohola od strane religijskih ustanova, imalo bi snaan efekat na smanjenje upotrebe alkohola. Uticaj crkava u SAD vien sa gledita jednog religioznog pisca je naveden u tabeli 29.153
Alkohol moralno pitanje

Nae drutvo je pod velikim uticajem velikih standarda kojima ue crkve. Dr Bakioki pie: Ako Amerika eli da se efektivno bavi tragedijom alkohola, mora da razvije potpuno nov kulturni stav kroz agresivno zastupanje apstinencije.154 Bakioki jasno poziva na drutveni stav
ELITE PIE?
Tabela 29. Religijska odgovornost Religiozne zajednice imaju znaajnu odgovornost zbog neprocenjive ljudske i ekonomske cene upotrebe alkohola, jer su kroz svoja verovanja, uenja i propovedanja u stanju da utiu na moralne vrednosti i prakse drutva verovatno vie od bilo koje druge ustanove.
321
Zaista, saglasne su sa klimom koja podstie ispravan i inteligentan razgovor, pri emu koristimo nae eone renjeve za nezamagljeno razmiljanje. Koje su to alternative? One su imenovane u tabeli 30.156
Tabela 30. Sluite svee voe pri sveanim prilikama Nauimo ljude da slobodno jedu svee groe, jabuke, breskve, kruke, bobice, i sve druge vrste voa koje se mogu nabaviti.
koji ne tolerie nikakav alkohol. Dr Bakioki dalje opisuje ulogu religije u podsticanju totalne apstinencije: Religiozni ljudi mogu da igraju kljunu ulogu u ovom naporu... Tek kada ljudi uvide i prihvate injenicu da korienje alkoholnih proizvoda nije samo fiziki tetno, ve i moralno pogreno, moi e da se osete obaveznim ne samo da se sami suzdre od tetnih supstanci, ve da i drugima pomognu da uine to isto.155 U drutvenom okruenju u kome se podrava lagani jelovnik imamo mnogo boljih alternativa od alkohola. Te alternative su ukus-ne, pruaju zadovoljstvo, i u skladu su sa drutvenim, prijatnim i veselim raspoloenjem. Meutim, one ne trae cenu oslabljenog uma.
Videli smo da svee voe i njihovi sokovi u umerenoj koliini mogu da poboljaju i odre nae zdravlje nasuprot padu zdravlja koji, skoro neizbeno, prati upotrebu alkohola. Nisu nam potrebni dodatni dokazi. Poruka je jasna. Kao to je Solomon, za koga se kae da je najmudriji ovek koji je ikada iveo rekao: Vino je podsmeva i silovito pie nemirnik, i ko god za njim luta nee biti mudar. (Prie Solomunove 20,1). Jedini odgovor koji ima smisla kada se postavi pitanje: elite pie? je: Ne, hvala, ali bi mi prijalo malo vode ili soka.
18. poglavlje
Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima

Zato esto krimo svoje novogodinje odluke? Zato se u bilo koje vreme godine ponekada oseamo toliko nemoni da nainimo zdrave promene u nainu ivota? To su pitanja koja moji pacijenti esto postavljaju kada razgovaram sa njima o promenama naina ivota. Postoji itav niz uobiajenih problema sa kojima se bore. Tu je dijabetiar sa vikom kilograma koji izgleda ne moe da se odvoji od okolade, naviknuti pua koji ne moe da se odrekne cigareta, i osoba sa povienim krvnim pritiskom koji izgleda ne moe da se dri programa vebanja za koji zna da joj je neophodan. Bez obzira da li su vai izazovi slini ili veoma razliiti od ovih primera, svi mi se povremeno borimo sa potrebom da promenimo nae ustanovljene navike. Zato nam je to toliko teko? Neki bi rekli da je problem u tome to se bavimo zavisnostima. Nema sumnje da u ovoj tvrdji postoji dosta istine. Meutim, nije svaka borba sa nainom ivota rezultat zavisnosti, iako postoje komponente zavisnosti u mnogim naim ponaanjima. tavie, ak i ako oblast koju moramo da promenimo ne predstavlja pravu zavisnost, razumevanje nekih od osnovnih pristupa za izlaenje na kraj sa navikama zavisnosti nam moe pomoi i u tim ivotnim izazovima.
Tabela 1. Uobiajene karakteristike zavisnosti - Nadmona tenja za neprestanim korienjem agensa (izvora zavisnosti) i rezultujui nagon da se on dobije na bilo koji potreban nain. - Stanje zvano tolerancija, pri kome se vremenom javlja tenja za potrebom veih koliina agensa kako bi se ostvarili eljeni efekti. - Psiholoka i/ili fizika zavisnost takva da neuspeh da se nabavi agens rezultuje bolom ili nelagodnou usled nedostatka agensa. - Visoka tenja za ponovnom upotrebom, ak i ako se osoba oslobodila navike upotrebe izvestan period vremena. - tetni efekti na osobu i/ili drutvo.
ta je zavisnost?
ta je uopte zavisnost? Iznenaujue je da ak i strunjaci daju razliite definicije o tome ta sainjava zavisnost. Na primer, Stedmanov medicinski renik je definie kao psiholoku i fizioloku zavisnost od supstance ili prakse koja je van voljne kontrole.1 Ova definicija je dobar poetak. Kako bi nam pomoglo da dobijemo jasnije gledite o tome ta zavisnost sainjava, razmotrimo pet obinih karakteristika zavisnosti, kao to su navedene u tabeli 1.2,3,4 Ne moraju se ispuniti svi kriterijumi da bi navika bila klasifikovana kao zavisnost, ali je korisno biti svestan ireg pregleda efekata koji nastaju usled agensa koji izazivaju zavisnost. Da li je navika klasifikovana kao zavisnost ili ne
nije znaajno pitanje. Ono to je kljuno je da mnoge navike imaju komponente zavisnosti i da e gledanje na naviku kao na zavisnost verovatno dovesti do uspeha tamo gde drugi pristupi nisu uspeli. Najznaajniji aspekt zavisnosti je jasno prikazan u Stedmanovoj definiciji u kojoj se govori o gubitku kontrole. Ovaj element je najvaniji aspekt ponaanja pri zavisnosti. Na primer, osoba koja odlui da pojede samo jednu okoladu iz kutije, ali zavri sa pojedenom polovinom sadrine, vrlo verovatno prikazuje zavisnost od okolade na osnovu tog dokaza nagonskog jedenja. Istina, osoba ne mora da prolazi kroz sindrom odvikavanja od zavisnosti ako prestane sa upotrebom okolade; moda ne bude znakova elje za sve veim koliinama okolade. Ipak, kljuni element je tu. Isto bi moglo biti tano i za zavisnike od sladoleda ili za one koji nagonski gledaju televiziju. Naravno, oni koji su zavisni od nikotina, alkohola ili droga e vie odgovarati klasinoj definiciji zavisnosti. Meutim, istina je da bilo koja navika u vaem ivotu koja nije pod vaom potpunom voljnom kontrolom ispoljava element zavisnosti bilo da se to naziva zavisnou ili ne.
IZLAENJE NA KRAJ SA LOIM NAVIKAMA I ZAVISNOU
323
Problem sa umerenou
Zato je ira definicija zavisnosti toliko znaajna? Ona je sutinska imajui u vidu injenicu da se mnogi ljudi nikada ne oslobode svojih najukorenjenijih navika zbog pogrenog verovanja o umerenosti. Mislim da je to tano naroito u oblasti problema sa hranom. Razmotrimo primer osobe koja ne moe da kontrolie korienje okolade. Mnogi zdravstveni radnici bi rekli da je fino koristiti okoladu ako se koristi umereno. Ovaj savet ne uvia znaajnu taku to jest, osoba koja ima nagonski odnos prema hrani ne moe da je koristi nita umerenije nego to se alkoholiar moe vratiti umerenom pijenju, ili zavisnik od nikotina umerenom puenju. U izlaenju na kraj sa bilo kojom navikom zavisnosti neophodna je totalna doivotna apstinencija.
Potreba za totalnom apstinencijom

Neki mogu da misle da je to surov i uskouman pristup. Na kratke staze, to moe predstavljati teko prihvatljiv koncept. Ali, ako imate naviku koja izaziva zavisnost, a stvarno elite uspeh, moraete naglo da je se reite. Zapanjujua stvar je da je na duge staze posveenost nagloj promeni u stvari najlaki pristup. Mi u stvari imamo kapacitet da odaberemo u emu emo uivati. Ako se po navici uputamo u odreena ponaanja, naroito ako nam ona daju neko zadovoljenje (kao to je bolje zdravlje ili poveano oseanje zadovoljstva), biemo skloni da razvijemo uivanje ka tim novim navikama to jest, oslobaamo se i postajemo u stanju da razvijamo nova uivanja i nova ponaanja. Meutim, ako periodino nagraujemo sebe loom navikom, kao to neki ljudi zastupaju, potkopavamo nau sposobnost da razvijemo sklonosti ka nainu ivota koji je osloboen tog agensa. Izvucimo jo jednu pouku na osnovu osobe sa zavisnou od okolade. Ta osoba moe da se oslobodi svakodnevne upotrebe okolade i da iskusi gubitak teine, bolju kontrolu eera u krvi, i moe da se osea bolje kao rezultat toga. Meutim, ako se okoladna nagrada uzima jednom meseno, postavlja se pozornica za pad. Iako osoba i dalje moe da gubi teinu i poboljava kontrolu dijabetesa na reimu sa okoladom jednom meseno, sloboda od zavisnosti od okolade nije ostvarena. elja za okoladom se odrava ivom, i moe se ak pojaati, pri emu nastaje oseanje dubokog, uznemiravajueg oseaja uskraenosti. U veini sluajeva e se pre ili kasnije ta osoba vratiti na bivi nivo upotrebe ili na jo gori. Meutim, ako se
okolada trajno napusti i misli usmere ka uivanju zbog osloboenosti od supstance, nee se aliti za elementom okolade u ivotu. Ukus postaje ponovo izgraen i elja je nestala. ak iako nemate posla sa supstancom koja izaziva zavisnost, njeno potpuno odbacivanje je najbolja strategija. Razmotrite, na primer, osobu koja shvata da korienje crvenog mesa doprinosi povienom holesterolu i sranim problemima. Recimo da nije postojao element primoranosti u ovoj navici ishrane kod osobe. Mali komad nicle, svinjetine ili jagnjetine je zadovoljavajui. Svejedno, ova osoba postaje ubeena da ak i male koliine crvenog mesa pogoravaju odreene zdravstvene probleme. Obino e biti lake u potpunosti se naglo odrei crvenog mesa, nego postepeno smanjivati korienje. Mogao bih da pruim jo sto primera kao ilustraciju da e naglo prekidanje drastino poveati verovatnou uspeha. Na ovom mestu, neko od vas bi mogao da kae da to zvui dobro ali da nee reiti va problem. Moda je vaa najgora navika prejedanje svakako, razmiljate da ne moete iznenada prekinuti sa tom navikom. Kod takvih problema, preporuujem da paljivo razmotrite svoj nain ivota i izvrite promene u odreenom pogledu ponaanja. Na primer, osoba koja previe jede moda nema problema sa prejedanjem pri doruku ili sa previe uzimanja povra pri ruku ili veeri. Meutim, moe da ima problem sa dezertima nakon veere. Moda se treba nainiti nagli raskid sa tim dezertima. Premisa ovog poglavlja je da moramo da izvuemo lekciju iz klasinih zavisnosti i primenimo je ne samo na oiglednu zavisnost u svojim ivotima ve i na druge navike koje zahtevaju promenu. Oni koji se bore sa puenjem, alkoholom, kofeinom ili supstancama koje izazivaju zavisnost su verovatno sasvim svesni da moraju da prestanu sa tom navikom u potpunosti. Meutim, isto vai i za druge oblasti zavisnosti i navika prihvatanje potrebe za naglim prestankom vas moe osloboditi od kruga donoenja i krenja vaih najvrih odluka jednom za svagda.
Prepoznajte navike koje potkopavaju vae zdravlje

Pozvao bih vas da ozbiljno razmotrite svoj nain ivota i navike koje potkopavaju vae zdravlje. Moete da prepoznajete oblasti u kojima se takve iznenadne promene moraju nainiti u vaem ivotu, ali da ipak nemate elju da nainite tako drastine promene. Va nedosta-
324
tak elje moe biti povezan sa zadovoljstvom koje navika prua ili sa strahom od neuspeha. Meutim, dok itate ostatak ovog poglavlja, nauiete da e vam menjanje ak i najomiljenijih tetnih navika u stvari pruiti vie zadovoljstva na duge staze. tavie, bez obzira na to koliko puta niste uspeli u prolosti, materijal koji sledi vam moe pomoi da ovog puta budete uspeni. elim da vam pruim jo jedno ohrabrenje dok razmiljate o reavanju oblasti koje se moraju promeniti u vaem ivotu i osnovnim uzrocima problema. Dozvolite mi da to ilustrujem primerom. Recimo da imate dva problema: prejedanje i nedostatak vebanja. Dok analizirate te probleme, uviate da postoji trea zavisnost koja je osnovni uzrok koji doprinosi drugim dvema. Uviate da ste jedna od osoba ija je najvea prepreka izmeu vas i redovnog programa vebanja vreme potroeno uz televizor. Takoe uviate da televizor obezbeuje sredinu za va najvei problem sa prejedanjem. Va ivotni cilj moe u tom sluaju biti reavanje zavisnosti od televizije. Ako ste u potpunoj kontroli u vezi sa vaim navikama gledanja, ree-nje moe biti postavljanje nekih specifinih vodilja o tome kada, ta i koliko ete gledati. Meutim, ako je televizija uzela ulogu zavisnosti u vaem ivotu, tu je neophodan odluan i potpun raskid. To bi vam pruilo vreme za dnevno vebanje i razorilo sredinu za prejeda-nje. Nemojte potcenjivati elemente zavisnosti od gledanja televizije. Oni koji su zavisni mogu ili ne moraju biti svesni zavisnosti. Gledanje televizije je povezano sa mnogim loim navikama i tetnim ponaanjem, ukljuujui i nasilje. 12. poglavlje: eoni reanj; kruna mozga i 13. poglavlje: Savladavanje plime nasilja, pruaju vie informacija o ovom pitanju. Televizija takoe oduzima vreme. Mnoge osobe ne mogu da u dovoljnoj meri kontroliu svoje gledanje televizije kako bi obezbedili vreme za druge oblasti ivota kojima se treba baviti. Za njih je potreban beskompromisni raskid sa televizijom. Za neke osobe, jednostavno uvianje potrebe za potpunim prekidom neke ivotne navike je sve to im je potrebno. Kada jednom usvoje taj koncept i sprovedu ga u delo, uspeh je obezbeen. Meutim, zavisnosti i druge navike esto imaju ogromnu kontrolu nad nama. Mnogi se oseaju nemonim da prekinu sa njima iako znaju da je to neophodno. Uzmite primer Ralfa Donsa,5 mog pacijenta koji je u svojim ranim 50-im godinama. Ralf je zavisnik od nikotina pua, i zna da je puenje loe za njega. Ralf takoe ima ozbiljno oboljenje sra-
nih arterija, i ve je imao ugradnju bajpasa i angioplastiku. Angiogram pokazuje da je bolest postala toliko poodmakla da se blokada proirila na najudaljenije delove arterija koje se ne mogu zaobii. Ne moemo izvriti angioplastiku jer je bolest toliko rairena: njegove srane arterije su suene praktino celom svojom duinom. Ralf mora da prestane sa puenjem i on to zna. Vie puta mi je rekao: Znam da ubijam sebe, ali izgleda da jednostavno ne mogu da prekinem. Jasno je da je Ralfu potrebno vie od intelektualnog prihvatanja. Mora u potpunosti da raskine sa tom navikom. Potreban mu je izvor snage. Informacija predstavljena u ovom poglavlju je za njega, kao i za mnoge druge koji imaju zavisnost bilo koje vrste koju ne mogu da prevaziu. Kada razgovarate sa onima koji su se oslobodili zavisnosti ili drugih tekih navika uete ih kako daju zaslugu raznim izvorima. Neki e uspeh pripisati sopstvenoj reenosti, drugi programu, trei prijateljima ili podrci grupe. Meutim, jedan izvor snage je bio najefektivniji od svih u pomaganju pacijentima da naine neophodne zdrave promene ponaanja Boija sila. Moete da uinite neto u vezi sa svojom zavisnou. Zavisnosti ne moraju da se jave, niti moraju da opstaju. Utvrdio sam da je neophodno baviti se dubokim duhovnim pitanjima kako bi se trajno pobedila zavisnost. U suprotnom, veoma je teko osloboditi se zavisnosti. Mnogi zdravstveni radnici koji lee pacijente od zavisnosti nisu uspeli u svom poslu jer su zanemarili duhovnu dimenziju. Oni koji su ostvarili dugoroni uspeh su pristupili zavisnosti sa duhovnog gledita sa verom u Boansku mo. Video sam Boiju mo na delu u svom ivotu i ona mi je pomogla u oblasti promene ivota. Takav lini uspeh me je nadahnuo da podelim izvor snage sa pacijentima koji trae pomo u pobeivanju zavisnosti. Kao i bilo koji lekar, ono to je delovalo u mojoj praksi je delom ono to sam doiveo u sopstvenom ivotu i ono to je delovalo u ivotima mojih pacijenata. Radi se o tome da ja delim stvari za koje znam da e delovati jer sam ih video kako deluju. Ako jo uvek niste pronali uspeh, postoje metode za koje sam pokazao da deluju. elim da podelim svoje iskustvo o tome kako sam video da principi Boije moi u Njegovoj Rei donose uspeh u situacijama kada izgleda nemogue. Neki mogu biti iznenaeni da Sveto pismo sadri pomo za odvikavanja od zavisnosti u naim ivotima.
325
Biblijska gledita koja daju snagu za savladavanje navika i zavisnosti

Zaponimo razmatrajui moni biblijski tekst koji nam govori o tome gde moemo da naemo pobedu, i koji ima dalekosene implikacije za pitanje zavisnosti. Stih je naveden u tabeli 2.6
Tabela 2. Pobeda nad ivotnim bitkama je dar A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista. (1. Korinanima 15,57)
Rei apostola Pavla iz 1. Poslanice Korinanima otkrivaju konanu pobedu koju Bog obezbeuje nad samom smru. Sa biblijskog gledita, krajnji rezultat greha je smrt.7 Prema tome, Boije obeanje o pobedi nad smru podrazumeva da e Bog obezbediti pobedu nad grehom. Bilo da priznajemo to ili ne, veina navika za koje vidimo potrebu da ih izmenimo su zaista pitanje dobrog i loeg. Poslanica Jakovljeva iznosi to na sledei nain: Jer ko zna dobro initi i ne ini, greh mu je.8 Ako tetimo naim telima, Bog veoma jasno iznosi da je to pogreno i greno.9 Sve to moe da zvui kao nametanje krivice, ali ovaj stih nudi pobedu, a ne krivicu. Bog obeava pobedu nad grehom i smru. Prema tome, ako uvidimo da je loa navika greh, imamo obeanje da e nam Bog dati pobedu nad navikom. Sutina je da je pobeda nad zavisnou dar od Boga koji je obezbeen kroz Isusa Hrista. Moemo biti zahvalni to je pobeda naa ako samo verujemo u naeg nebeskog Oca. Da, moete da mu zahvalite u veri za pobedu koju vam je dao, ak i pre nego to vidite uspeh u svom ivotu. Da bismo bili uspeni u oblasti promene naina ivota nije neophodno uvideti da je svaka loa navika greh. Meutim, kao to sam istakao, u veini oblasti zavisnosti i nadmonih navika zaista govorimo o grehu. Ne treba se plaiti da nazivamo neku oblast svog ivota grehom ako je ona upravo to. Uvianje da je neko ponaanje greh ne samo da nam daje obeanje Boije snage i pobede, ve nas takoe oslobaa od dvostruke obmane umerenosti i postepenog smanjivanja. Biblija nigde ne daje opravdanje za nastavljanje ivota u grehu.10 Mora se odstraniti iz ivota, podjednako kao to hirurg odseca rak uklanjajui ga iz tela.
je ostvario pobedu nad, na primer, alkoholom, postepenim smanjivanjem? Ja nikada nisam video da se to deava. To se mora reiti iznenadno, naglo. Ako, na primer, osoba poinje da smanjuje upotrebu alkohola ili kofeina, ili nikotina, u jednom trenutku mora doi do potpunog prestanka te aktivnosti. Uvianje da je loa navika greh zahteva potpuno prestajanje sa takvim ponaanjem sada. Ovde je vana re opreza ako ste zavisni od alkohola, prepisanih lekova ili zabranjenih narkotika. Naglo ostavite te navike pod medicinskim nadzorom. Ozbiljni simptomi odvikavanja od zavisnosti se esto javljaju. Primanje dara pobede koju obezbeuje Bog zahteva odgovarajui odgovor. Osoba vri konani raskid sa supstancom koja izaziva zavisnost. Neki mogu da upitaju: Da li bi takav odgovor bio efektivan za nekog ko je zavisan od televizije? Svakako da bi bio. Uvideete da televizija nije neophodna. Zapanjujue je koliko dobro nekom moe da bude bez nje. Bez ulaenja u detaljne aspekte svake zavisnosti, metod je isti za sve zavisnosti i problematine navike nainite nagli prekid. Uvianje da je neko ponaanje greh obezbeuje najjau motivaciju za tako drastian raskid. Takoe, predstavlja kljuni element u obezbeivanju najsigurnijeg izvora uspeha: pobede koju je Bog ve obezbedio.
Pobeda dar od Boga

ta moramo da uinimo da bismo primili taj dar pobede od Boga? Biblija daje veoma jednostavnu izjavu navedenu u tabeli 3.
Tabela 3. Traite dar
Kad dakle vi, zli budui, umete darove dobre davati deci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji ga mole? (Matej 7,11)
Da li postepeno odvikavanje deluje?

Da li je mogue savladati zavisnost postepenim smanjivanjem? Da li znate bilo koga ko
Hrist u ovom stihu objanjava kako se mogu dobiti darovi od Boga. Jednostavno ga treba zamoliti, kao to bi dete moglo neto da zatrai od svog zemaljskog oca. Na nebeski Otac je voljan da prui ako ga zamolimo. Obratimo se Bogu kao prijatelju, linom prijatelju. Na kraju, On ima veliko interesovanje i brigu za na kvalitet ivota. Ljubav naeg Tvorca ne zna za granice. On razume nae probleme bolje od nas samih. Bez obzira koliko smo bili nerazumni i svojevoljni u prolosti, Bog je voljan da oprosti, da oprosti u potpunosti, ako Ga zamolimo. Ako smo voljni da nas vodi u preobraenje u naem ivotu, On je spreman da obezbedi snagu za totalnu i potpunu promenu. Biblija
326
kae da je spremnost da doivimo potpuni preobraaj u ivotu neophodan sastojak u procesu dobijanja oprotaja.11 Nakon to smo zatraili dar pobede nad zavisnou, moramo da smatramo to uinjenim, kao to je izraeno u tabeli 4.
Tabela 4. Smatrajte to izvrenim Tako i vi dakle drite sebe da ste mrtvi grehu, a ivi Bogu. (Rimljanima 6,11)
Ne ostavljajmo mesta za neuspeh

Pozivamo se da budemo mrtvi grehu, to jest da ne odgovaramo na strane supstance, i da budemo ivi, ili da odgovaramo na Boji poziv. Ako je osoba mrtva za neto, nema kretanja u tom smeru. Osoba koja lei u grobu se ne kree, ne die. Posavetovani smo da budemo u takvom odnosu prema zavisnosti. Ne bi trebalo biti kretanja u tom smeru. Ja uvek kaem svojim pacijentima koji ele da ostave cigarete: Kada ste jednom odabrali da ostavite puenje i odredili vreme kada ete to uiniti, reite se svih cigareta ne uvajte nijednu skrivenu. Za veinu ljudi, uvanje agensa koji izazivaju zavisnost u bliskoj okolini poveava agoniju odvikavanja. Kada se borite, znajui da je objekat vae elje, kao to je cigareta, odmah iza ugla, moe postati tee rei ne. Ako se cigarete uklone iz okruenja, iskuenjima se lake odupire. Prema tome, ako prihvatimo biblijsko gledite i smatramo sebe mrtvim za grenu naviku, neemo eleti da ostavimo bilo kakvo mesto za neuspeh. Biblija jasno govori o tom pitanju kao to se vidi u tabeli 5.
Tabela 5. Vera ne ostavlja mesta za neuspeh Nego se obucite u Gospoda naega Isusa Hrista i telu ne ugaajte po eljama. (Rimljanima 13,14)
rekla: Marko, zar ti nisam rekla da se vrati kui pravo iz kole. Kasni i kosa ti je mokra. Iao si na plivanje, zar ne Marko? Da, majko, iao sam. Marko, zato si iao na plivanje kada sam ti rekla da ne ide? Zato to sam bio iskuan. Marko, zato si poneo kupai sa sobom? Pa, majko, zato to sam mislio da bih mogao da budem iskuan. Marko je ugaao telu. Uvideo sam da mnoge odrasle osobe rade to isto. Oni misle da bi mogli biti iskuani i zbog toga ostavljaju mesta za neuspeh, pa je neuspeh esto rezultat. Sa druge strane, oni koji poseduju istinsku veru u Boga e slediti savet iz Biblije i primeniti najefektivniji plan: nee ostaviti mesta koja e dovesti do neuspeha. Umesto toga, raunaju da je pobeda njihova i da je navika iza njih. Iako e iskuenja i udnje doi, znaju da im Bog kae da smatraju sebe mrtvim za supstancu koja izaziva zavisnost, i ive u uverenju da e im sam Bog pomoi da nastave tim putem. Jedan razlog zbog koga ljudi ostavljaju mesta za neuspeh je da se boje da e previe patiti tokom procesa odvikavanja. Imajte na umu da postoje odreene navike od kojih ne bi trebalo da pokuate da se jednostavno udaljite bez profesionalne pomoi. injenica da je medicinsko nadgledanje odvikavanja najbolje za zavisnika od alkohola ili droge ni na koji nain ne umanjuje Boiju mo za savladavanje navike. To je jednostavno uvianje da te navike povremeno mogu da prouzrokuju simptome odvikavanja koji mogu da ugroavaju ivot, a koji se mogu spreiti bliskom medicinskom negom. Meutim, ta je sa navikama koje ne zahtevaju medicinsko nadgledanje? ta je sa ostavljanjem televizije, eera, okolade ili mesa? Da li je zaista neophodno da osoba bude voljna da pati kako bi se reila takvih zavisnosti?
Biblija govori o telu nasuprot duha. Telu ne ugaajte bi prema tome predstavljalo planove za vraanje ka grehu (kao to su loe navike i zavisnosti) od koga nas Bog poziva da se oslobodimo. Opasnost od takvih ugaanja je dalje ilustrovana priom o mladom momku zvanom Marko. Pre nego to je jednog dana otiao u kolu, njegova majka je rekla: Marko, danas posle kole ne elim da ide na plivanje; vrati se pravo kui. Marko je rekao: Da, majko, vratiu se direktno kui. Meutim, nakon kole vratio se kui kasno. Kada je doao do vrata, njegova majka je videla da mu je kosa mokra. Ona je
Volja za trpljenjem kako bi se reilo zavisnosti

Udaljimo se na trenutak od pitanja navika i zavisnosti i razmotrimo jednostavno ivljenje religioznim ivotom. Na model za takav nain ivota je sam Isus Hrist koji je bio i ovek i Bog. Meutim, On je sklonio svoju boansku prirodu u stranu kada je doao da ivi na ovoj zemlji. Biblija navodi da nije koristio nikakve moi koje mi nemamo u prevazilaenju stvari. Biblija je takoe veoma jasna u opisivanju Hristove patnje. Jedan od tekstova koji spominje njegovu patnju se nalazi u tabeli 6.

Tabela 6. Patnja usled iskuenja Jer On zaista ne doe u pomo anelima, nego potomstvu Avramovu. Zato je trebao u svemu da bude slian brai svojoj, da bi bio milosrdan i veran prvosvetenik pred Bogom, da bi izvrio slubu oienja naroda. Jer budui je i sam bio iskuavan u onome u emu pretrpi, moe da pomogne onima koji se iskuavaju. (Jevrejima 2,16-18)
327
nisu uvek bile iste. Tamo gde su se razlikovale, odabrao je da sprovodi Oevu volju, a to bi dovodilo do trpljenja. Petar, jedan od Njegovih najbliih sledbenika, pisao je o Hristovoj patnji kao to je navedeno u tabeli 7.
Tabela 7. Izlaenje na kraj sa zavisnou Kad dakle Hristos postrada za nas telom, i vi se tom misli naoruajte, jer koji postrada telom, prestaje da grei, da ostalo vreme ivota u telu ne ivi vie po eljama oveijim, nego po volji Boijoj. (1. Petrova 4,1-2)
Tekst objanjava da se Isus u potpunosti ponaao kao ovek, kao Avramov potomak (ne Adamov). U svim stvarima Hrist je bio kao njegova braa. Patio je, i bio je iskuavan. Ovaj tekst ne govori o patnji koju je doiveo na krstu, ve o patnji koju je doiveo usled iskuenja. Veina nas je svesna fizikog muenja koje je Isus doiveo u dogaajima koji su vodili do Njegovog raspea. Ali, Njegova patnja dok je bio iskuan je povezana sa injenicom da je bio kao Njegova braa. Nasledio je celokupnu ljudsku prirodu kakvu je imao Avram, a sa takvom prirodom je mogao da bude iskuavan kao to smo i mi. Isusove elje nisu uvek bile u skladu sa Oevom voljom. Klasian primer za to se javio pri iskuenjima u pustinji. Tu nam se kae da je nakon etrdeset dana gladovanja Hrist sa svojom ljudskom prirodom bio gladan.12 Meutim, On nije zadovoljio tu ljudsku elju kada je bio iskuavan, ve je odabrao Boiju volju i nije sam sebi stvorio hranu.13 Kao ovek, ekao je da se Njegov Otac pobrine za Njegove potrebe umesto da uzima stvari u svoje ruke i koristi svoju boansku prirodu inei uda. Tako je bilo sa svakim iskuenjem u ivotu Isusa; nikada se nije prepustio ljudskim eljama. Uprkos tome to je bio iznova u iskuenjima, bio je nevin od svakog greha. Krajnje je znaajno uvideti da je bilo mogue da Hrist ne odoli iskuenju. Kada to ne bi bio sluaj, ne bi u potpunosti mogao da doivi iskustvo iskuenja. Odakle Isusu snaga da se odupre iskuenju? Oslanjao se na Oca da e mu dati snagu da prevazie iskuenja. Neprestano je predavao svoju volju Ocu. Nema sumnje da je Isus patio u pustinji kada je odabrao da ostane gladan umesto da otkloni ljudsku elju za hranom. Nema sumnje da je, i u drugim prilikama, Isus esto trpeo odupirui se sopstvenim eljama kako bi se ponaao po Boijim eljama za Njega. Hrist je rekao: Jer sioh s neba ne da inim volju svoju, nego volju Oca koji me posla. (Jovan, 6,38) Ova objava ponovo naglaava injenicu da Isusove elje i volja Njegovog Oca
Poto je Hrist patio u telu, i mi treba da oekujemo da patimo u svojim telima i umovima dok ostvarujemo pobedu nad zavisnou. Iako postoje retke prilike kada Bog uklanja bilo kakvu borbu u pobeivanju odreene navike ili zavisnosti, za veinu nas nema pobede bez trpljenja. Mnogi religiozni ljudi su posrnuli pri takvoj patnji. Tragedija je pogodila Dejn Donson.14 U mladom dobu od 44 godine doivela je svoj prvi infarkt. Izgledi su bili jo straniji za nju nego za veinu. Vidite, Dejn je dobila decu kasnije u ivotu, tako da je jo uvek imala malu decu kod kue. Infarkt je na taj nain ugrozio ne samo njenu budunost, ve i budunost njene male dece. Radio sam sa Dejn u bolnici kako bih joj obezbedio pravilan oporavak i time smanjio rizik od moguih novih infarkta. Jedna od mojih prvih instrukcija je bila da obezbedim da Dejn, koja je tada bila pua, razume da mora da ostavi cigarete. Informisao sam je kako je ostavljanje puenja sutinsko za spreavanje narednog infarkta i dalje oteenje srca. Bilo mi je drago da nije puila tokom sedam dana dok je bila u bolnici. To je bilo lake poto je naa bolnica, kao i veina, zabranjivala puenje. Kada sam otpustio Dejn na kraju sedmice, otila je kao nepua, sa novim ivotom. Jedna sedmica bez puenja je bila dovoljna da se prou svi simptomi odvikavanja i savlada zavisnost sa fiziolokog stanovita. Sve to je trebalo da uradi je da nastavi na dobrom putu na kome je bila. est sedmica kasnije Dejn se vratila u moju ordinaciju radi zakazanog pregleda. Bio sam iznenaen kada sam saznao da je ponovo poela da pui nakon to je napustila bolnicu. I dalje je imala psiholoku zavisnost. Rekao sam: Dejn, vi imate malu decu. Rekli ste mi kakvi su vai planovi za njih, i koliko elite da vidite kako uspevaju u ivotu. Kako e biti uspeni bez vas? Ona je upitala: Kako to mislite? Rekao sam: Vae puenje e spreiti da jo dugo
328
budete u blizini njih. Izloeni ste velikom riziku. Ona je odgovorila: Znam da jesam. Zatim smo ponovo razmotrili tetu koju puenje nanosi njenom zdravlju, i uverio sam je da e joj Bog dati pobedu ako veruje u Njega. Konano sam rekao: Dejn, znam da ste religiozni. Recite mi zato nastavljate da kupujete cigarete kada znate da Bog ne eli da puite? Verujte u Njega. Ona je rekla: Dr Nidli, verujem u Njega. Ali rei u vam zato nisam prestala sa puenjem. To je zato to Bog nije otklonio moju elju za cigaretama. Poto Bog nije otklonio elju, nastavljam da puim. Dejn je oekivala da e Bog nekako doi i izvriti operaciju na njenoj volji, otklanjajui elju tako da nikada vie ne bi poelela da pui. Nastavie da pui dok se to ne desi. Znam neke sluajeve u kojima je Bog uradio upravo to. Meutim, znam daleko vie sluajeva u kojima je Bog pomogao nekome da proe kroz teak proces da kae ne i dao im pobedu usred patnje kroz bolove odvikavanja. Ako nismo spremni da proemo kroz odreeno trpljenje od simptoma odvikavanja od zavisnosti, neemo ostvariti pobedu. Mi moramo da preduzmemo prvi korak. Boija volja, kroz veru i snagu koju nam daje e zatim dovriti pobedu. Dao sam Dejn ove tekstove o patnji i mislim da je sada to videla u novom svetlu.
Meutim, ak i oni koji naizgled lako prolaze u odvikavanju od jedne zavisnosti mogu se suoiti sa razliitom borbom sa drugom zavisnou u kojoj Bog doputa da pate u veem stepenu. Bog uopteno gledano ne uklanja potekoe od ljudi. Na kraju, Biblija nas ui da potekoe u stvari pomau u razvijanju biblijskih vrlina, dok verujemo u Boga usred naeg trpljenja.16 Prema tome, Boiji metod rada je da nam pomogne usled izazova i potekoa, a ne da nas oslobodi od njih.
Primeri patnje koja vodi do pobede

Biblijska istorija je bogata primerima. Bog nije spreio da Egipani sateraju njegov narod do Crvenog mora, ve je proveo Izraelce kroz to veliko Crveno more. Bog nije sauvao Danila od lavlje jame, ve ga je proveo kroz iskustvo. Danilova tri prijatelja su provedena kroz vatru. Lista se nastavlja, ali je sutina da Boiji cilj nije obavezno taj da nas dri dalje od iskuenja i potekoa, ve da nam da snage da proemo kroz ta trpljenja bez pada.17 Svako iskustvo nam daje jau veru u Boga. Razmotrimo sada dokumentovano iskustvo osobe koja se suoila sa duboko ukorenjenom navikom, ali je na kraju uspela da ostvari totalnu i trajnu pobedu. Radi se o navici koja moe da se odnosi na mnoge: zavisnost od jedenja mesa. Pouke koje se mogu nauiti iz ovog iskustva bi trebalo da budu od pomoi svakome sa ovom ili nekim drugim tekim navikama ili zavisnostima. Danas postoji sve vei broj ljudi koji su postali svesni zdravstvenih rizika od jedenja mesa. Mediji objavljuju istraivanja zdravstvene zatite koja ukazuju na meso kao na uzrok raka, sranih oboljenja i drugih bolesti. Mnogi pokuavaju da ga uklone iz svoje ishrane, a neki otkrivaju da njihovi apetiti ne mogu biti zadovoljeni bez njega. Neki su iskusili ono to bi se moglo nazvati simptomima odvikavanja. Iako je bio ubeen da je meso tetno, citirani autor iji su se komentari o zdravlju pojavili u mnogim poglavljima u ovoj knjizi, imao je potekoa u svom linom ivotu da ga odstrani iz svoje ishrane. Pre svog ubeenja da je morao da se oslobodi jedenja mesa, doao je do problema: nije mogao da opstane bez mesa. Vodio je dnevnik dok je prolazio kroz ovu borbu. Njegova izjava u tabeli 8 je izraavala oseanja da nije mogao da preivi bez mesa.18 Neki bi to oznaili kao klasini sluaj psiholoke zavisnosti, ako ne i stvarne fizioloke zavisnosti. Bez obzira kako nazvali njegovo korienje mesa, to je bez sumnje bila duboko
Neki pate vie od drugih

ivim u Oklahomi, u regionu gde ima dosta religioznih ljudi, tako da sam uo komentare kao to je Dejnin mnogo puta. Mnogi religiozni ljudi pristupaju problemu zavisnosti oekujui da e ga pobediti uz malo ili bez napora sa svoje strane, a zatim se ude zato doivljavaju neuspeh. Imajui u vidu takve poglede, elim da osiguram da ovo pitanje bude potpuno jasno: ne pate svi koji pobeuju zavisnost u istoj meri. Video sam one koji ostvaruju pobedu uz minimalne potekoe i patnje. Bog otklanja elju kod nekih bre nego kod drugih, to je ispunjenje jo jednog teksta o iskuenju iz Biblije. On navodi da Bog nee dozvoliti da budemo iskuani bilo ime to ne moemo da podnesemo, ili to je iznad onoga to moemo da podnesemo.15 Onima koji, iz moda nekih nepoznatih razloga, ne bi mogli da podnesu snane simptome odvikavanja (ili moda bilo kakve), Bog e otkloniti simptome i elje. Gospod uklanja ili smanjuje elje i ini da je mogue da oni ostvare pobedu. Svako od nas moe biti siguran da Bog nee dozvoliti da proemo kroz vee patnje nego to moemo da podnesemo uz Njegovu pomo.

Tabela 8. Meso je bilo nezamenljivo Godinama sam mislio da sam zavisan od ishrane mesom radi snage... Bilo mi je veoma teko da prelazim sa obroka na obrok, a da se ne javljaju munine u stomaku i vrtoglavica... Konzumiranje mesa bi za izvesno vreme uklonilo te oseaje slabosti. Zbog toga sam odluio da je u mom sluaju meso bilo nezamenljivo.
329
ku. Potpuna pobeda koja ukljuuje gubitak elje za tetnom supstancom nije bila trenutna bilo je potrebno vreme. Postepeno, njegov apetit se promenio do te mere da ne samo da je mogao da podnese hleb, ve je on bio i ukusan. Zabeleio je poboljanje zdravlja nakon promene ishrane reima prikazanim u tabeli 10.20
Tabela 10. Bez mesa bolje zdravlje Od kada sam shvatio pitanje jedenja mesa u vezi sa zdravljem, ostavio sam upotrebu mesa. Koristim voe i povre u velikim koliinama. Moje zdravlje nikada nije bilo bolje nego poslednjih 6 meseci. Moji bivi oseaji slabosti i vrtoglavice su nestali. Na naem stolu nemamo meso, nezdrave kolae ili bilo koju masnu hranu. Moj apetit je zadovoljen. Jedem hranu sa veim uivanjem nego ikada pre. Imam vie snage nego to sam to godinama mislio.
ukorenjena navika koja je njemu izgledala neophodna. ak i uz meso u ishrani, nije bio dobrog zdravlja, ali su oseaji slabosti i vrtoglavice nestajali. Zbog toga su stvari postale kranje teke kada je doao do zakljuka da je meso bilo opasno po njegovo zdravlje i znao je da mora da ga se odrekne. Borbene linije su bile postavljene jer mu je njegovo celokupno iskustvo reklo da je meso neophodno, u stvari nezamenljivo. U svakom sluaju, sledio je svoja ubeenja i ostavio meso. Zabeleio je intenzitet borbe, kao to je navedeno u tabeli 9.19
Tabela 9. Borba jednog oveka Trpeo sam uasnu glad. Jeo sam mnogo mesa. Ali kada mi je bilo loe, prekrstio sam ruke preko stomaka i rekao: Neu okusiti ni zalogaj. Jeu jednostavnu hranu ili neu jesti uopte. Hleb mi nije imao nikakav ukus. Retko sam mogao da pojedem komad veliine papirnog dolara. Neke stvari u promeni sam mogao sasvim dobro da podnosim, ali kada je u pitanju bio hleb, jako mi je smetao. Kada sam izvrio te promene, bio sam suoen sa posebnom bitkom. Prva dva ili tri obroka, nisam mogao da jedem. Rekao sam svom stomaku: Moda e ekati dok ne bude mogao da jede hleb. Uskoro sam mogao da jedem obian hleb, kao i crni hleb. Njega ranije nisam mogao da jedem; ali sada je dobrog ukusa i nemam gubitak apetita.
Njegovo zdravlje je bilo upadljivo poboljano. Obilato je koristio voe i povre; bogata hrana vie nije bila deo njegove ishrane. Ranija oseanja slabosti i vrtoglavice su nestala, njegova snaga se poboljala, a njegov apetit je bio zadovoljen. tavie, hrana je bila ukusnija nego ikada pre. Njegova patnja je na kraju proizvela sve te pozitivne efekte. Izdravanje psiholokih i fiziolokih patnji je dovelo do divnih poboljanja, veih nego to je oekivao. Da li je ova radikalna promena bila trajna? Da li je bio iskuan da se vrati starim navikama ishrane? Njegov odgovor je naveden u tabeli 11.21
Tabela 11. Pobeda jednog oveka Nisam ni malo promenio svoj pravac nakon to sam prihvatio zdravu promenu. Nisam nainio nijedan korak unazad od kada je svetlo o ovom pitanju prvi put obasjalo moj put. Trenutno sam prekinuo sa svim od mesa i maslaca... Pri vrenju tih promena u ishrani, odbio sam da popustim pred ukusom i da dopustim da on vlada nada mnom.
Ovaj autor je priznao svoju veliku zavisnost od mesa. Otvoreno je priznao: Nisam mogao bez mesa. Oni koji imaju vrsto ukorenjenu naviku ili zavisnost neke vrste moda bi mogli da iznesu slinu izjavu, stavljajui sopstveni odreeni problem umesto rei meso. Prolazio je kroz oseanja slabosti i reio da trpi gladan dok njegov stomak ne bude spreman da prihvati hleb, koji njemu nije imao ukusa, umesto mesa. Znao je da je hleb zdrava hrana, naroito hleb nainjen od integralnog neprosejanog brana, ali on nije mogao da ga jede. U toj bici, ne samo da je pokuao da odstrani elju za hranom koju je voleo, ve je u isto vreme nastojao da razvije ukus za hranom koja mu je bila neukusna. Opisao je ovo iskustvo kao posebnu bit-
To je napisao est godina nakon to je promenio svoju ishranu. Promena je bila trajna. Nije imao elju kojoj bi se vratio. On je odbio da popusti pred ukusom. Priznao je da je Bog bio uzvelian njegovom pobedom; Boija snaga je bila ta koja mu je u ivotu omoguila da ostvari pobedu.
Odaberite svoje patnje odreene sada ili daleko vee kasnije

Ova pria je ohrabrenje za sve koji ele da pobede bilo koju zavisnost ili duboko ukore-
330
njenu naviku. Stvarne koristi od pobeivanja tetne navike su esto daleko iznad bilo kakvog teorijskog znanja o potencijalnim koristima. Prema tome, patnja koja se mora izdrati kako bi se pobedilo je daleko manja od patnje koja e se na kraju iskusiti ako ne uspemo da izvrimo promene na bolje. Veliina i trajanje patnje mogu biti vei. tavie, koristi i uivanje u novom poboljanom nainu ivota daleko nadmauju koristi ili trenutna dobra oseanja koja se doivljavaju poputanjem tetnoj navici. U svakom sluaju, svako iskustvo u pobeivanju zavisnosti i loe navike predstavlja bitku koju treba dobiti. Bitka je intenzivnija za jedne, a manje intenzivna za druge. Vera u Boga i spremnost da se trpi i da se dua preda Bogu e dovesti do pobede. to je bitka intenzivnija, to je pobeda slaa. Zahvalite mu za pobedu i odluite da nee biti vraanja unazad. Oseaete se mnogo bolje nego sada. Biete veoma zahvalni Bogu za ono to je ostvario.
to je Isusu trebalo kada je odbio da stvori sebi hranu u pustinji iskuenja. To je ono to je nama potrebno kada smo iskuani da popustimo pred bilo kojom hranom ili drugom navikom koja nije dobra za nas. Tabela 13 direktno govori o tome.23
Tabela 13. Savladavanje apetita Iskuenja poputanja apetitu poseduju snagu koja se moe prevazii samo uz pomo koju moe da prui Bog. Meutim, za svako iskuenje imamo Boije obeanje da e postojati nain za izlaz. Zato, onda, ima toliko mnogo onih koji su nadvladani? To je zato to ne predaju svoju veru Bogu. Ne koriste se sredstvima koja su obezbeena za njihovu bezbednost. Izgovori koji se pruaju za odobravanje iskvarenog apetita ne prebacuju odgovornost na Boga.
Najjaa iskuenja
U ovom poglavlju smo videli da je Hrist, na Najvei Primer, zbog svoje ljudske prirode imao elje koje nisu uvek bile u skladu sa Oevom voljom. Pomenuti autor je istakao da je najkritiniji borbeni front u duhovnom ratu dovoenje nae volje u sklad sa Boijom voljom. Njegovi uvidi su navedeni u tabeli 12.22
Tabela 12. Najjaa iskuenja Najjaa iskuenja religioznog oveka e doi iznutra; jer se mora boriti protiv sklonosti prirodnog srca.
Najtea bitka sa kojom se svako od nas suoava je unutranja bitka bitka protiv sklonosti i elja naeg prirodnog srca. Biblija izraava da je Hrist koji je u svaemu iskuan, kao i mi, osim greha (Jevrejima 4,15). I on je takoe bio iskuavan iznutra, kao to smo i mi. Ali poto je On Spasitelj oveanstva i na primer, bilo je neophodno da i On doivi ista iskuenja koja mi imamo. On je nadvladao sva iskuenja i prema tome moe nam dati pobedu u svakoj oblasti naeg ivota. On je voljan da pokloni tu pobedu svakome od nas samo ako posegnemo i prihvatimo taj dar.
Neki ljudi koji uopte ne veruju u Boga mogu da se udalje od iskuenja poputanja apetitu. Mogu da prestanu sa puenjem, ili korienjem tetne hrane, ili korienjem kofeina samostalno sopstvenom snagom volje. Meutim, verujem da izjava koju smo upravo razmotrili vai za sve, to jest, ljudski je nemogue ostvariti potpunu kontrolu nad apetitom u svim svojim oblicima ako nemamo Boiju silu. Onaj koji ne koristi Boiju mo moe da ostvari mnogo prividnih pobeda nad apetitom, ali e na kraju biti drugih bitaka koje gubi zbog nedostatka boanske snage. Dobre vesti su da e nam Bog pomoi. Ipak, da bismo primili tu pomo moramo sami da koristimo Njegovu snagu. Ve smo razmotrili zapis iz Biblije o jednom od Hristovih najjaih iskuenja po pitanju apetita.24 On se pozvao na Boiju re kako bi ostvario pobedu. Boija volja obezbeuje nain za odolevanje svakom iskuenju. Prestanimo onda da dajemo izgovore za svoje loe navike i zavisnosti. Verujte mi, kao lekar, uo sam mnogo izgovora za nastavljanje sa nezdravim navikama. Meutim, Bog ne prihvata takve izgovore. On je obeao da e obezbediti snagu za prevazilaenje iskuenja.
Hrist, na primer, je nadvladao iskuenje da popusti pred apetitom

Poputanje apetitu moe ponekad da izgleda kao stvar malog znaaja. Kao to sam ve istakao, odreenim samonaporom neki ljudi mogu da dovedu neke oblasti svog ivota pod bolju kontrolu, bez potpunog pobeivanja tiranije apetita. Na primer, osoba moe da ostavi odreene namirnice i da na taj nain smanji teinu ili pobolja holesterol i krvni pritisak, ali da ipak ostanu druge oblasti apetita
Pobeivanje apetita
U naim ivotima nam je potrebna boanska sila da bismo nadvladali neke od najsuptilnijih iskuenja: jake apetite za hranom koju mnogi ljudi smatraju potpuno prihvatljivom, ali koja nije u skladu sa Boijom voljom. To je ono
331
koje ostaju nepokorene. Neki ljudi ne moraju da vide potrebu za ostvarivanjem pobede nad svakim aspektom apetita jer su ve dostigli svoje zdravstvene ciljeve. Meutim, malo ljudi shvata dalekosene posledice apetita. Apetit koji nije savladan Boijom moi e na kraju prouzrokovati razorne posledice. Dalekoseni efekti na oveanstvo usled poputanja apetitu su opisani u tabeli 14.25
Tabela 14. Savladavanje iskuenja Sotona dolazi oveku kao to je doao Hristu, sa svojim snanim iskuenjima za poputanje apetitu. On dobro zna svoju mo za savladavanje oveka u tome... itavi gradovi su zbrisani sa lica zemlje zbog zloina i grenosti koja ih je nainila mrljom u svemiru. Poputanje apetitu je bio osnov svih njihovih grehova. Kroz apetit, Sotona je kontrolisao um i bie.
svojoj fizikoj slabosti i snanoj gladi, jo uvek je bio u stanju da nadvlada iskuenje. Pun znaaj toga je opisan u tabeli 16.27
Tabela 16. Boanska mo moe biti naa Bez obzira koliko je velika borba, moe da pobedi. Uz pomo boanske sile koja je izdrala najvea iskuenja koja je Sotona mogao da izmisli, ovek takoe moe u potpunosti da bude uspean u svojoj borbi sa zlom.
Hrist je obezbedio mo koja nam je potrebna za savladavanje svakog aspekta apetita. Uzimajui u obzir da su nagrade za pobedu jo vee nego to je oekivano, Bog od nas ne trai da se odreknemo niega to nije u naem najboljem interesu. Za nas uva blagoslove koji se ne mogu ni zamisliti.
Posustajanje u borbi
Poputanje apetitu u ovom kontekstu oznaava bilo koje ljudske udnje ili elje koje nas navode da idemo nasuprot zadovoljenju Boije volje. Takva poputanja imaju veliku cenu; udnja je zadovoljena na raun naeg tela i due. Neobuzdani apetit obezbeuje osnov za mnoge svetske probleme. Bilo da je to apetit za novcem ili seksom, zemljom ili moi, ili jednostavno za hranom moe se utvrditi da najvei broj svetskih najveih sukoba potie usled pokuaja ispunjenja tih elja. To je tano i u naim linim ivotima. Moe se utvrditi da mnogi od problema sa kojima se suoavamo u vezi sa naim zdravljem, meu lanovima porodice ili pak na radnom mestu, potiu od poputanja apetitu u nekom obliku ili nainu. Prema tome, ostvarivanje potpune kontrole nad apetitom bi reilo mnoge od naih linih potekoa i spreilo mnoge od problema patnji oveanstva. Mo apetita i mo naeg Tvorca su dalje ilustrovani dok jo jednom razmatramo Hristov sukob u pustinji u tabeli 15.26 Veoma smo ohrabreni za pobeivanje apetita kada razmotrimo da je Hrist izdrao gladovanje pre nego to je iskuavan. Uprkos
Tabela 15. Mo apetita i mo Hrista Mo iskuenja za poputanje apetitu se moe izmeriti jedino neizrecivim patnjama naeg Iskupitelja u tom dugakom gladovanju u pustinji. Znao je da bi poputanje iskvarenom apetitu toliko umrtvilo ovekove sposobnosti opaanja da se svete stvari ne bi mogle razaznati. Adam je pao na iskuenju u vezi sa apetitom; Hrist je pobedio negiranjem apetita. Naa jedina nada za povratak raja je kroz vrstu samokontrolu.
Neki koji ostvaruju pobedu nad zavisnou, izvesno vreme se vrsto dre svog ubeenja kroz Boiju snagu, ali se zatim vraaju svojoj staroj navici. U veini takvih sluajeva, njihov fokus nije ostao na Bogu i pobedi koju je On obezbedio. Prilikom neuspeha, postoji tenja ka obeshrabrenju kada osoba kae: Poraen sam. Nije delovalo. To nije za mene. Ipak u odustati. Takav stav se mora izbei. Prvo, shvatite da ako popustite, niste ponitili sav napredak koji ste nainili. Drugo, shvatite da je isti Bog tu da vam pomogne da ponovo zaponete sa obrascem uspeha tano na tom mestu. Tree, shvatite da moete da nauite na svojim grekama. Neuspeh treba smatrati svetionikom upozorenja kao to je navedeno u tabeli 17.28
Tabela 17. Poraz preokrenut u pobedu Ako ste nainili greke, svakako ostvarujete pobedu ako uvidite te greke i smatrate ih za svetionike upozorenja. Tako pretvarate poraz u pobedu, razoaravajui neprijatelja i slavei svog Tvorca.
Analizirajte greku - odredite zato i kako je nastala. Upitajte se: Kako sam izgubio svoj fokus na Boga? Ili: Zato sam napustio veru u snagu koju mi je Bog dao? Ako se iskustvo posmatra kao svetionik upozorenja, onda e va otpor narednom neuspehu biti u stvari pojaan. Va dugoroni uspeh e biti pojaan jer ste imali neuspehe, samo kako biste se ponovo podigli u Boijoj moi na putu ka uspehu. Za one od vas koji imaju mone fizioloke zavisnosti od supstanci kao to su duvan, alkohol, prepisani lekovi kao to je valijum, ili
332
zabranjene droge, ponovo bih vas podsetio na vrednosti medicinske pomoi. Iako nije neophodna za zavisnost od duvana, jeste za druge supstance sa liste. Pored te profesionalne pomoi, preporuujem da proitate 16. poglavlje, odeljak VIII, o ostavljanju navike duvana. Tu ete pronai 10 koraka za ostavljanje ove navike bez patnje. Ovi koraci su osmiljeni da obezbede pomo ka svoenju vaih simptoma odvikavanja na najmanju meru. Tu spada fiziko vebanje, pomo ishranom i drugi znaajni elementi naina ivota. U stvari, mnogi prolaze kroz samo blage simptome odvikavanja, a u nekim sluajevima i bez simptoma ako paljivo usvoje te vodilje. Oni sa psiholokim zavisnostima i drugim monim navikama kao to je gledanje televizije mogu da vide ovih 10 koraka kao veoma vredne dok se oslobaaju od ponaanja koja su ih drala u okovima.

Tabela 18. Kako postati novo stvorenje Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro proe, gle, sve novo postade. (2. Korinanima 5,17)
Sve stvari postaju nove

Jedna od zavrnih izjava iz Biblije, navedena u tabeli 18 obezbeuje odgovarajui zakljuak za duhovno naglaavanje ovog poglavlja. Ovaj savet odgovara potrebama svih onih koji ele da savladaju zavisnost. Dozvoljavajui da Hrist vlada u naim srcima, sve stvari e
postati nove, a stari ivot je prolost. Prihvatimo Hrista i itajmo o Njemu u Njegovoj Rei. Prouavajte Njegov ivot svakodnevno. Ostvarite pobedu u Njemu, pobedu koju je On ve ostvario. Ne ostavljajte mesta za neuspeh, jer prava vera nee ostavljati takve mogunosti. Kroz Boiju milost moemo da nadvladamo svaku zavisnost i svaku tetnu naviku. Ponjeemo koristi u Boiju slavu tokom naeg ivota na ovoj zemlji, i u ivotu koji e doi. Da, postoji posebno obeanje onima koji nadvladaju zavisnosti, loe navike i probleme ovog ivota: Koji pobedi, dobie sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin. (Otkrivenje Jovanovo 21,7) Oni koji nadvladaju doivee blagodeti venog ivota sa Bogom, ivota koji vi i ja ne moemo ak ni da zamislimo. Biblija kae: to oko ne vidje, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube (1. Korina-nima 2,9).
19. poglavlje
Ishrana i okruenje
Naizgled preko noi, pitanje je prelo sa stvari linog zdravlja na pitanje drutvene pravde i odgovornosti. Puenje cigareta je ve dugo poznato kao ubica. Srane bolesti, rak plua i emfizem dobro su poznati rezultati duvanske navike. Meutim, kada su opasnosti pasivnog puenja postale ire shvaene, sagledavanje se promenilo. Odluka da se pui vie nije bila samo lina odluka, ve je imala posledice na saradnike na poslu, lanove porodice i druge nevine posmatrae. Svesnost o drutvenoj ceni puenja je prouzrokovala da puai ponovo procene svoju naviku. Trudne ene su ostavile naviku kada su uvidele da izlau svoju neroenu decu riziku. Roditelji su se oslobodili zavisnosti kada su utvrdili da je bila povezana sa estim disajnim problemima kao i drugim bolestima kod dece. Muevi i ene su se udaljili od duvanske navike kada su shvatili da su izlagali riziku svoje suprunike koji ne pue. Iako milioni puaa sada uviaju da njihova navika ima drutvene posledice, malo ljudi uvia cenu koju drutvo plaa usled njihovog izbora ishrane. Obilje dokaza jasno govori da nai izbori hrane imaju dalekosene posledice na nae susede, zemlju i svet. U ovom poglavlju emo ispitati neke od ovih dokaza. Videemo da je optimalna ishrana sa stanovita drutvene svesnosti takoe i najbolja ishrana za zdravlje pojedinca. Ova optimalna ishrana je potpuno vegetarijanska ishrana. Njene dalekosene koristi su detaljno opisane tokom cele ove knjige. generalno takoe poveava. Autor Nadakavukaren istie da se graani srednje razvijenih zemalja pridruuju bogatijim nacijama u prebacivanju na vee oslanjanje na ivotinjske proizvode.1 Jedan od razloga za to je da je konzumiranje mesa postalo meunarodni standard za bogatstvo. Istraiva Lester Braun (Lester Brown) je obezbedio jedan pogled na ovaj svetski fenomen. Prole godine, kada je jedan izveta upitao da li se ivotni uslovi poboljavaju, kineski seljak je odgovorio: Sve u svemu, ivot je postao mnogo bolji. Moja porodica sada jede meso 4 ili 5 puta sedmino. Pre deset godina nikada nismo imali meso.2 Zaista, sve vie zemalja u razvoju sada ima mogunost da priuti meso. Kao rezultat toga, konzumiranje mesa je postalo globalni fenomen. Proizvodnja mesa je skoila kako bi zadovoljila potranju, kao to je prikazano na slici 1.3 Slika 1. Porast proizvodnje mesa Svetska proizvodnja mesa
5 300% porast
2 1
Globalni porast upotrebe mesa

Istorijski je, u skoro svakoj kulturi, uzgajanje stoke bilo povezano sa uzgajanjem useva na nain koji je obezbeivao dugoroan odriv odnos. Nagli porast potronje mesa u dvadesetom veku je poremetio tu ravnoteu i sada izlae na svet nizu sredinskih pretnji. Veliki deo svetske populacije konzumira veoma malo mesa. Meutim, kada se standard ivota neke zemlje povea, upotreba mesa se
0 1950 1990
Ova visoka stopa porasta se nastavlja. Takav trend postavlja pitanje da li naa planeta moe da odri ishranu zasnovanu na mesu za ovu sve veu proporciju svetskih stanovnika. Uzgajanje stoke zahteva dosta poljoprivrednog zemljita, kao to je objanjeno u tabeli 1.
334
Tabela 1. Uzgajanje stoke zahteva dosta poljoprivrednog zemljita - Ona jede velike koliine itarica, zahtevajui ogromnu koliinu poljoprivrednog zemljita za njihovu proizvodnju. - Zahteva veliku povrinu zemljita za pau.
Ako bi se celokupna svetska populacija hranila ishranom zasnovanom na mesu slino prosenom Amerikancu, bilo bi neophodno da svetska proizvodnja itarica poraste do neba, kao to je prikazano u tabeli 2.4
Tabela 2. Koliina itarica za ishranu svetske populacije koja bi se hranila mesom Koliina itarica potrebna za hranjenje svetske populacije koja jede meso bila bi 150% vea od celokupne trenutne globalne proizvodnje itarica korienih u sve svrhe.
koji se ak i ne bave ovom rastuom pretnjom iznose preutnu podrku tome. Razmotrite, na primer, rad istaknutog epidemiologa, Riarda Dola (Richard Doll). Ovaj ugledni istraiva je iskreno razmotrio ivotnu sredinu u svom lanku pod nazivom Zdravlje i ivotna sredina 1990-ih.5 Iznenaujue je da Dol nije izneo na vrh svoje liste popularne zabrinutosti laika od izlaganja otrovima, kao to je zagaen vazduh i voda. Njegovi glavni razlozi za zabrinutost su navedeni u tabeli 3.
Tabela 3. Glavne globalne zabrinutosti Riarda Dola - Siromatvo - Pritisak populacionog rasta - Proizvodnja gasova koji proizvode efekat staklene bate
Ovu zapanjujuu procenu je nainila organizacija Worldwatch, jedna od najuglednijih organizacija koje se bave pitanjima ivotne sredine. Za one koji nisu upoznati sa ovom organizacijom, Worldwatch je nezavisna, neprofitna istraivaka organizacija koja slui kao izvor svetskim iniocima politike kroz svoja velika istraivanja globalnih problema. Osnovali su je agencije Ujedinjenih nacija i druge privatne fondacije. Meutim, za neke, podaci organizacije Worldwatch nisu dovoljno upeatljivi. Oni navode druge statistike koje ine da procene ove organizacije izgledaju vrlo umerene. Ova polemika obezbeuje odgovarajuu pozadinu za znaajnu digresiju. Tokom ovog poglavlja, kao po pravilu, sve cifre koje navodim su prilino umerene. Kao rezultat toga, mnogi mogu da smatraju da ne inim sluaj dovoljno snanim u vezi sa monim uticajem koji izbori ishrane imaju na nau sredinu. Meutim, kao za ironiju, mislim da ovo poglavlje u stvari ini sluaj vrim zbog umerene prirode navedenih informacija. Pokuao sam da koristim samo dobro dokumentovane podatke uglednih naunika, agencija i ak samih proizvoaa hrane. Da, drugi tvrde da je situacija daleko gora nego to sam je ja prikazao, i to moe da bude tano. Meutim, ak i umerene procene koje pruam obezbeuju dovoljan razlog za trezveno ispitivanje naih navika ishrane. Na osnovu mog opreznog pregleda podataka, porast svetske upotrebe mesa nesumnjivo ozbiljno ugroava nau sredinu. Nauni radovi
Mnogi drugi naunici pored dr Dola smatraju populacioni rast za jedno od najkritinijih problema ivotne sredine. Meutim, najverovatnije je da populacioni rast ne bi ni izbliza bio problem koji predstavlja da nije pojedinanih izbora ishrane. To nas vraa nazad na pitanje ishrane zasnovane na mesu. Razmotrite ovu injenicu: zahtev za mesom u industrijalizovanim zemljama je pomerio ekonomsku ravnoteu ak i u zemljama u razvoju. Sada postoje pritisci u mnogim manje bogatim zemljama da se proizvode ivotinjski proizvodi radi izvoza razvijenijim zemljama. ak i u okviru njihovih granica, izbor ishrane predstavlja probleme za zemlje u razvoju koje su najtee pogoene pritiscima populacionog rasta. Kada bogatije osobe u tim zemljama zahtevaju ivotinjske proizvode, zemljite koje bi inae bilo dostupno za ishranu siromanih direktno biljnim izvorima hrane koristi se za ispau i uzgajanje stone hrane.6 Na osnovu onoga to smo ve ispitali, moralo bi biti jasno da potreba populacije za hranom moe biti veoma optereena ako veliki deo te populacije zahteva ishranu zasnovanu na mesu. Relativno male promene u potronji mesa mogu da ostvare znaajan globalni uticaj. Konzumiranje manje koliine ivotinjskih proizvoda bi uinilo mnogo za poveanje koliine itarica u svetu. Lester Braun iz organizacije Worldwatch je proraunao koristi od smanjenja korienja mesa za 10%, to je prikazano u tabeli 4.7 Rast svetske potronje mesa je proizveo niz posledica. Vea potranja za mesom poveava zahtev za stonom hranom. To, zauzvrat, primorava poljoprivrednike irom sveta da ostvare vee prinose sa svojih polja. Takvi pritisci mogu
ISHRANA I OKRUENJE
Tabela 4. Prebacivanje upotrebe itarica sa stoke na ljude - Stoka koristi 630 miliona tona itarica irom sveta. - Smanjenje korienja mesa za 10% bi smanjilo korienje itarica za isti procenat, ili 63 miliona tona. - Ako bi ovo smanjenje korienja bilo dostupno direktnoj ljudskoj upotrebi, to bi hranilo rast svetske populacije vie od dve godine. Tabela 6. Gubitak tropskih uma
335
da ih navedu da usvoje intenzivnije poljoprivredne prakse koje mogu da nanesu nepopravljivu tetu zemlji.8 tavie, pokuaj da se uzgaja preterano veliki broj ivotinja u datoj oblasti moe da teti ivotnoj sredini. U posledice mogu da spadaju gubitak uma, pa ak i stvaranje novih pustinja (proces zvan dezertifikacija).9 Postoji oko 8,2 miliona jutara zemlje za uzgoj stoke irom sveta. Meutim, ve je priblino 3/4 te zemlje najmanje umereno pretvoreno u pustinju po proceni programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu.10
- Gubici tropskih kinih uma su iznosili 28 miliona jutara godinje (procena iz 1982. godine). - Celokupan gubitak kinih uma je iznosio 38 miliona jutara godinje (procena iz 1995. godine) to je jednako dvostrukoj veliini Austrije. - U Srednjoj i Junoj Americi, 5 miliona jutara se gubi godinje radi panjaka za stoku. - U Latinskoj Americi, 50 miliona jutara je izgubljeno za 20 godina pretvaranjem u stone raneve. - U Kostarici, 2/3 svih uma je izgubljeno usled uzgajanja stoke.
O umama i proizvodnji mesa

ume imaju nekoliko kljunih funkcija u ekosistemu, koje su navedene u tabeli 5.11
Tabela 5. Uloga uma Zatita zemljita od erozije Predstavljaju bitne izvore kiseonika Umerena i regulisana klima Spreavanje poplava Recikliranje i preiavanje vode Predstavljaju dom za milione biljaka i ivotinja
da bolje razmotrimo kako izbori ishrane ohrabruju pretvaranje uma u poljoprivredno zemljite. Da bi se poduprli njihovi izbori ishrane, oni koji jedu meso zahtevaju korienje znaajno vee povrine poljoprivrednog zemljita nego vegetarijanci. Razlog za to je to je korienje zemljita za uzgajanje stone hrane krajnje neefikasno u poreenju sa korienjem istog zemljita za obezbeivanje hrane za vegetarijance. Ono zahteva vie kilograma hrane za proizvodnju jednog kilograma ivotinjskog proizvoda. Neefikasnost je ilustrovana u tabeli 7.17,18,19
Tabela 7. Neefikasnost korienja zemlje za uzgajanje stone hrane u SAD 6,3 4,4 2,5 2,7 2,4 kilograma hrane po 0,9 kilograma svinjetine kilograma hrane po 0,9 kilograma govedine kilograma hrane po 0,9 kilograma piletine kilograma hrane po 0,9 kilograma sira kilograma hrane po 0,9 kilograma jaja
Tropske ume su od naroitog Priblino petina celokupne industrijske drvne grae koriene irom sveta dolazi iz tropskih uma. Milioni ljudi irom sveta zavise od tih uma za svoj ivot. etvrtina farmaceutskih agenasa irom sveta sadri ekstrakte biljaka iz kinih uma. tavie, neki istraivai lekova gledaju na raznovrsnost biljaka u tim tropskim umama kao na banku prirodnih jedinjenja koja u budunosti mogu pomoi leenju novih bolesti ili trenutno neizleivih stanja. Naalost, gubimo nae ume alarmantnom stopom. Ti gubici su navedeni u tabeli 6.13,14,15,16 Prvenstveni uzroci smanjenja uma variraju u zavisnosti od oblasti sveta koja je u pitanju. Meutim, uzgajanje stoke je esto veliki faktor. Poreenje zemljinih zahteva za podravanje odreenih stilova ishrane nam moe pomoi
znaaja.12
Standardna hrana kao to su itarice i soja su koriene kao osnova za ovu tabelu. Ove cifre za proizvodnju govedine su bile manje intenzivne jer je stoka generalno pasla dok nije prela u tale za hranjenje u toku svojih nekoliko poslednjih meseci ivota. Zapazite da ak i najefikasniji ivotinjski proizvodi troe 2/3 koliine itarica i soje koja je bila potrebna za njihovo uzgajanje. Ove cifre mogu biti daleko gore u drugim zemljama. U Rusiji je, na primer, potrebno 4,5 do 5,5 kilograma itarica za proizvodnju jednog kilograma piletine, ili dva puta vie nego u SAD.20
Vee oblasti zemljita proizvode manje hranljivu vrednost

Gde idu sve te itarice, poto se ne pretvaraju u meso kilogram za kilogram? Znaajan deo stone hrane ivotinje nikada ne apsorbu-
336
ju. Umesto toga, on se odstranjuje u obliku vrstog otpada. Od dela koji se apsorbuje, veliki deo se koristi za telesne procese tokom ivota ivotinja. Drugi deo apsorbovanih hranljivih materija se pretvara u nejestivo ivotinjsko tkivo kao to su kosti i dlaka. Neki su oznaavali taj proces davanja itarica stoci posle ega ljudi jedu meso tih ivotinja kao kruenje naih itarica kroz stoku. Veina hranljivih materija se gubi u tom ciklusu, kao to je naznaeno na slici 8.21,22,23
Slika 8. Hranljive materije izgubljene kruenjem itarica kroz stoku Zauvek nestalo
lozis, zatvor, rak, povieni holesterol, hemoroidi i hijatus hernija.
Dodatna teta za ivotnu sredinu zbog proizvodnje mesa

Pored tete od see uma, uzgajanje stoke proizvodi ekoloku tetu na nekoliko drugih naina: kopno se prvo raiava radi panjaka ili radi uzgajanja stone hrane; same ivotinje zatim ispoljavaju tetne efekte na sredinu. Neki od tih efekata su navedeni u tabeli 9.
Tabela 9. teta po sredinu usled uzgajanja stoke Krenje uma Unitavanje livada Otpadne vode sa hranilita Erozija zemljita Nedostatak vode Zagaenje vode Porast koliine gasova koji izazivaju efekat staklene bate
Hranljive materije
Belanevine Ugljeni hidrati Vlakna
Belanevine Kalorije
Izgubljeno (%)
85-90% do 100% 100%
Propale Iskoriene
Kroz ovaj proces, moemo da zavrimo i sa svega 15% belanevina koje su se prvobitno nalazile u itaricama. Ovi gubici su nastali praksom intenzivnog uzgajanja stoke kao to su zatvorene fabrike farme za svinje i ivinu. To ne samo da odraava gubitak belanevina za ljudsku upotrebu ve, kao to emo videti, izaziva ozbiljne sredinske efekte akumulacijom u ivotinjsko ubrivo. Zapazite da su sva vlakna izgubljena, kao i skoro svi ugljeni hidrati. Gde su ta vlakna nestala? Po definiciji, vlakno oznaava bilo koju supstancu u hrani koju ovek ne moe da svari. Iako ivotinje mogu da svare neke namirnice koje mi ne moemo, vei deo onoga to nazivamo vlakna najverovatnije prolazi pravo kroz crevni sistem ivotinja i izbacuje se kao vrsti otpad. Sa druge strane, vlakna koja ivotinje mogu da vare se razlau i ugrauju u njihova tkiva. U bilo kom sluaju kada ljudi koriste ivotinjsko meso, ne dobijaju ni malo vlakana koja su se nalazila u prvobitnoj hrani ivotinja. ivotinja ili gubi vlakna svojim otpadom, ili ih preobraa u oblik koji ljudi mogu da vare. Do sada, veina Amerikanaca uvia zato toliko govorimo o nesvarljivim vlaknima. Ona su znaajna u spreavanju estih stanja kao to su apendicitis (zapaljenje slepog creva), divertiku-
Krenje praktino miliona jutara uma u Srednjoj Americi i Brazilu kao odgovor na zahteve amerikih lanaca brze hrane za jeftinom govedinom je nazvano hamburgerska veza. Livade se unitavaju prekomernom ispaom i gaenjem zemljita koje vre krda stoke koja nadmauju kapacitet zemljita. Izlivanje otpadnih voda sa hranilita predstavlja razlog za zabrinutost poto tetne hemikalije mogu da zagade zemljite i vodu oko postrojenja za intenzivni uzgoj ivotinja. Ostatak ovog poglavlja e objasniti kako se te tete javljaju i koji su njihovi dalekoseni efekti.
Gubitak zemljita
Poslednjih dvesta godina erozija je proizvodila gubitak zemljita u Sjedinjenim Dravama. Ova dramatina promena je naznaena u tabeli 10.
Tabela 10. Erozija zemljita u SAD
Prosena dubina zemljita

Pre 200 godina = 53 cm Danas = 15 cm
Efekti uzgajanja stoke na zemlju i zemljite su krajnje znaajni. Zemljite erodira irom sveta. Na osnovu procena organizacije FAO (Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu), negde izmeu 11 i 15 miliona jutara obradivog zemljita se gubi svake godine
ISHRANA I OKRUENJE
337
dosegnu kritine proporcije za relativno kratak vremenski period. Neki strunjaci u Americi veruju da nas trenutni izbor ishrane i poljoprivredne prakse koja je time neophodna vode ka ponoru ozbiljnih nedostataka vode. ta bi moglo da ugroava naizgled neograniene koliine vode u SAD? Velika koliina vode je potrebna za proizvodnju mesnih proizvoda u poreenju sa proizvodnjom itarica, kao to je ilustrovano u tabeli 12.28,29
Tabela 12. Voda potrebna za proizvodnju mesnih proizvoda i itarica - 3210 litara vode po kilogramu svinjetine bez kostiju - 3000 litara vode po kilogramu govedine - 2810 litara vode po kilogramu ivine - 484 litara vode po kilogramu penice - 275 litara vode po kilogramu kukuruza
irom sveta zbog erozije zemljita.24 Svake godine, gubici zemljita irom sveta iznose do 710 tona (metrika tona je mera ekvivalentna sa 1,102 tone) po kvadratom kilometru. To iznosi priblino 3 tone po jutru. Da bismo to sagledali, pretpostavimo da je Amerika iskusila tu prosenu svetsku stopu erozije zemljita du svakog kvadratnog metra svog zemljita. Proraunat gubitak zemljita je prikazan u tabeli 11.25
Tabela 11. Godinji gubitak zemljita u SAD (Zasnovano na svetskom proseku) Ukupni gubitak = skoro 7 milijardi tona Gubitak po glavi stanovnika = 22.700 kilograma po osobi
ta izaziva tu eroziju? Veliki deo erozije se javlja usled oranja i kultivisanja zemljita. Kia spira rastresito zemljite u reke i vodene tokove, i konano u okeane. Blatnjavi vodeni tokovi posle snane kie obezbeuju vidljiv dokaz te erozije. Erozija tei da se pogora kada je zemlja intenzivno kultivisana. Prema tome, ubrzana erozija se esto javlja kada farmeri pokuaju da poveaju proizvodnju mesa uzgajajui vee koliine stone hrane. Na nekim mestima u SAD dubina zemljita je postala toliko mala da se vie ne moe koristiti za uzgajanje niega osim trave. Neke oblasti SAD gube 50% vie od svetskog proseka. Velike ravnice i zapadni deo drave gubi 4,5 tona zemljita po jutru godinje. Institut organizacije Worldwatch pripisuje taj gubitak eroziji vetrom u kontekstu suve klime, kultivacije radi uzgajanja useva i prekomerne ispae stoke.26 Ekonomska cena erozije zemljita je takoe neverovatna. U SAD, kada se saberu trokovi smanjenih prinosa, poveanih zahteva za ubrivima i sredinska cena erozije (oticanje sedimenata i hemijskih zagaivaa), cena se penje i do 18 milijardi dolara godinje.27
Koliina vode koriena za proizvodnju date koliine mesnih proizvoda bi mogla da se koristi za uzgajanje 10 puta vie kukuruza, i 6 puta vie penice. Moda ove cifre postaju smislenije kada razmotrite da proseni ameriki graanin zahteva priblino 450 litara vode svakog dana samo za proizvodnju ivotinjskih proizvoda koje jede u obliku mesa, mleka i jaja. To je koliina jednaka dnevnoj upotrebi vode koju osoba koristi za sve kune potrebe.30 Ameriko udruenje stoara je navelo statistike amerikog ministarstva trgovine i Amerikog geolokog udruenja koje bolje ukazuju na intenzivne potrebe stoke za vodom. Ovi podaci su u obliku procenata od nae ukupne upotrebe vode uzete za poljoprivredu. Podaci su prikazani u tabeli 13.31
Tabela 13. Procenat potronje vode za poljoprivredu - 42% ukupne potronje vode se koristi za poljoprivredu. - 3% od vode za poljoprivredu je za direktnu ivotinjsku potronju. - 97% vode za poljoprivredu je za navodnjavanje useva. - 30% vode za navodnjavanje je za stonu hranu (seno, panjaci, usevi stone hrane).
Koliina vode i na izbor hrane

Nae potrebe ne ukljuuju samo pravilnu ishranu. Takoe su nam potrebne odgovarajue koliine vode. U stvari, mnogi veruju da e nedostatak vode prouzrokovati da u poreenju sa tim strah od nedostatka hrane izbledi. ak i u Sjedinjenim Dravama, mnoge oblasti zemlje su postale dobro upoznate sa ograniavanjem upotrebe vode. Zabrane pranja kola i zalivanja travnjaka mogu da izgledaju vie kao smetnja nego kao kriza. Ipak, nedostaci vode mogu da
Sa ovim statistikama, lako moemo proraunati da 14% celokupne vode koriene u SAD ide za uzgajanje stoke. Drugi nain razmatranja velikih koliina upotrebljene vode za uzgoj stoke je razmatranje nekih statistika koje navodi sama industrija govedine. One su navedene u tabeli 14.32
338
Tabela 14. Godinja upotreba vode za proizvodnju govedine - 13,21 biliona litara za navodnjavanje useva stone hrane. - 11,24 biliona litara za navodnjavanje panjaka. - 764,57 milijarde litara pijae vode. Ukupna upotreba vode 26,49 biliona galona
Drugaije reeno, ako bi sva amerika goveda bila uzgajana na velikoj farmi, bilo bi potrebno 26,49 miliona poiljki od milion litara vode, kako bi se zadovoljile njihove potrebe vode za samo jednu godinu. U mnogim delovima sveta dostupnost vode je pitanje ivota ili smrti. ak i ovde u SAD naa potranja za hranom sa velikim zahtevima vode ima ozbiljne ekonomske i ekoloke posledice. Istorijski gledano, ekonomska cena je u velikoj meri bila prikrivena usled pomaganja industriji mesa od strane federalne i dravne vlade u pogledu potronje vode. Mnogi moda ne shvataju da njihovi dolari od poreza pomau obezbeivanju velikih koliina vode neophodnih za uzgajanje stoke. Kongres je procenio da su zapadne drave primile vie od 2 milijarde dolara godinje u vidu subvencija za vodu. Do milijardu dolara od ove koliine je otilo farmerima koji uzgajaju stonu hranu. Farmeri mogu da uzgajaju stonu hranu veoma profitabilno jer mogu jeftino da kupe vodu na osnovu federalnih projekata navodnjavanja. Nekada plaaju manje od stvarne cene za dovoenje vode do njihovih farmi.33 Kao primer za to, veliki Projekat centralne doline u Kaliforniji obezbeuje vodu za navodnjavanje farmerima za samo mali deo svoje stvarne cene kao to je navedeno u tabeli 15.34,35
Tabela 15. Kalifornijske povlastice za navodnjavanje - Stvarna cena etvorogodinjeg navodnjavanja: milijardu dolara - Raun poslat farmerima: 50 miliona dolara - Procenat trokova koji snose farmeri: 5% - Koliina vode za navodnjavanje koriene za stonu hranu: 33%
Povlastice za vodu su samo jedan primer kako proizvoai stoke ne plaaju svoj poteni deo kada je u pitanju zabrinutost za ivotnu sredinu. Darning (Durning) i Brau (Brough), takoe sa Instituta organizacije Worldwatch su izneli sledee zapaanje: Sve u svemu, cena mesa bi mogla da se udvostrui ili utrostrui ako bi potpuni ekoloki trokovi bili ukljueni u raun. U te trokove spadaju sagorevanje fosilnog goriva, potronja podzemne vode, poljoprivredno-hemijsko zagaivanje, i emisija metana i amonijaka.36
Efekti politike i farmerskih povlastica

Potreba za reformom poljoprivredne politike, sa svojim esto kontraproduktivnim povlasticama nije zaboravljena u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. SZO je svesna potrebe da zemlje izvre promene u politikim strukturama koje su u prolosti ohrabrivale ishranu bogatu ivotinjskim proizvodima. Oni uviaju da vladina ekonomska politika koja se bavi proizvodnjom hrane moe esto da odvrati ljude od sprovoenja promena koje treba da izvre. Razlog za to je to je ekonomska politika esto zasnovana na zastarelim idejama o tome ta sainjava zdravu ishranu.37 SZO je nastavila iznosei specifine preporuke zemljama u svojoj knjizi iz 1990. godine: Ishrana i spreavanje hroninih bolesti. Jedna od preporuka je dovela pitanje izbora hrane u centar panje: Vlade bi trebalo da razmotre svoja ulaganja i politiku povlastica i u poljoprivredi i u industriji hrane... Politika bi trebalo da podstie uzgajanje biljne hrane, ukljuujui voe i povre, i ograniava zastupanje proizvoda bez vlakana (koji istovremeno sadre holesterol).38 Za zamenjivanje hranljive materije koja je izgubljena smanjenom proizvodnjom mesa hranljivim materijama iz biljnih izvora, bilo bi potrebno daleko manje vode.
Zagaenje vode zbog stoke

Pored prekomernih zahteva za dostupnom vodom, uzgajanje ivotinja moe direktno da doprinese zagaenju vode. Bogatije zemlje se naroito bore sa problemom odlaganja velikih koliina otpada sa farmi stoke.39 Stono hranilite je relativno malo, ograeno pare zemlje, na kome je nagomilano tako mnogo grla stoke da se jedva mogu pomerati. Takav raspored obezbeuje ekonomsku dobit: sposobnost ivotinja da se kreu je ograniena i zbog toga dobijaju vie na teini za krae vreme. Poto se prodaju po kilogramu, finansijske prednosti su oigledne. Naalost, SZO je istakla da te tre-
Sandra Postel (Sandra Postel) sa Instituta organizacije Worldwatch istie da imajui u vidu te velike trokove za pomo u vidu vode koriene za proizvodnju stone hrane takav scenario se verovatno ne bi odigrao da farmeri moraju da plate pravu cenu vode.
ISHRANA I OKRUENJE
339
Zemljinu temperaturu bez obzira da li trenutno doivljavamo takve probleme ili ne. U stvari, prirodan efekat staklene bate je ve milenijumima odravao Zemlju dovoljno toplom za ivot. Ovaj efekat je zasnovan na vodenoj pari i ugljen-dioksidu koji su odgovorni za 65% i 22% ovog prirodnog fenomena.46 Meutim, previe ove dobre stvari je ono to je izazvalo trenutnu zabrinutost. Gasovi koje proizvodi ovek, a koji izgleda najvie zabrinjavaju, su preterane koliine ugljen-dioksida i metana. Uesnici su takoe i (ali u manje znaajnom obimu) azot-monoksid, hloro-fluorougljovodonici i ozon.47 Iznenaujue je da vegetarijanska ishrana moe takoe da prui znaajne koristi kada se procenjuje sa gledita mogunosti problema globalnog zagrevanja. Proizvodnja mesa poveava nivoe gasova koji izazivaju efekat staklene bate i korienje izvora energije. Tri glavna gasa koji izazivaju efekat staklene bate, a ija se koliina poveava uzgajanjem stoke i uzroci porasta, navedeni su u tabeli 16.
Tabela 16. Porast koliine gasova koji izazivaju efekat staklene bate usled uzgajanja stoke
nutne intenzivne prakse zatvorenog uzgajanja mogu da prouzrokuju lokalno koncentrisanu proizvodnju tenog i vrstog otpada. Otpad je generalno bogat jedinjenjima azota, fosfata i kalijuma. esto je kontaminiran znaajnim koliinama tekih metala ukljuujui bakar, cink i kadmijum. Ako se ti otpadi primene na poljoprivredno zemljite, mogu da prouzrokuju znaajne probleme. Neka od tih jedinjenja biljke mogu da usvoje i da ih ponovo uvedu u lanac ishrane.40 Velike koliine otpada koji se akumulira na stonim hranilitima mogu takoe da zagade izvore vode kada kia spira otpad sa hranilita. Uobiajeni rezultat ovog ispiranja je nepoeljan proces zvan eutrofikacija. Svako ko je video baru prekrivenu velikom koliinom algi moe da razume taj proces prekomernog, tetnog rasta biljnog ivota u vodi.41 Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja grupa hemikalija zvana nitrati. Ta jedinjenja, kada ih ljudi unesu u telo, mogu da se ukljue u bioloke reakcije koje proizvode nitrozamine, neke od najmonijih poznatih hemikalija u izazivanju raka.42 SZO pokazuje prstom na industriju stoke kao na krivca za zagaivanje naih voda nitratima. Oni istiu da je primena ivotinjskog otpada na poljoprivrednom zemljitu zagadila prirodne vode sa rezultatom da su bunari pijae vode esto veoma zagaeni, sadrei nivoe nitrata od vie stotina miligrama po litru.43 Kao okvir za poreenje, 45 miligrama po litru je maksimalna koncentracija nitrata dozvoljena po amerikim standardima za pijau vodu.44 Efekti stoke na vodu su veoma dugotrajni. Po proceni SZO, ak i kada bi se zagaivanje danas zaustavilo, moglo bi da bude potrebno doslovno vie vekova da bi se ta sredinska zagaenja odstranila.45
Gas
Ugljen-dioksid
(ume koriste ugljen-dioksid koji proizvodi ovek. Ugljen-dioksid se proizvodi razgraivanjem posee nog drvea i sagorevanjem drveta)
Uzrok porasta
Sea uma
Metan Azot-monoksid
ivotinjski otpad ivotinjski otpad
Stoka i proizvodnja gasova koji izazivaju efekat staklene bate

Gas staklene bate je izraz koji se koristi za oznaavanje bilo kog gasa u zemljinoj atmosferi koji pomae zarobljavanju toplote na zemlji, kao to staklene ploe zarobljavaju toplotu u stakleniku. Naunici, politiari, veliki biznismeni i niz drugih ljudi nastavljaju da raspravljaju o tome da li trenutno doivljavamo globalno zagrevanje. U cilju ovog poglavlja, nije vano da li ste na strani onih koji kau da problem postoji, ili onih koji insistiraju da ga nema. Znaajna stvar je da postoji opravdana zabrinutost da gasovi za koje je poznato da imaju efekte zarobljavanja toplote mogu tetno da utiu na
to se tie ugljen-dioksida, ve smo videli da kada se ivotinje uzgajaju umesto biljaka, zemljite proizvodi manje upotrebljivih kalorija po jutru. Tada nam treba vie jutara za uzgajanje vie ivotinja za proizvodnju potrebnih kalorija. To zahteva krenje uma za obezbeivanje zemljita za panjake, ili za uzgoj stone hrane. Manje uma znai vie ugljen-dioksida jer ume preobrauju ugljen-dioksid u kiseonik. Da bi stvari bile jo gore, razlaganje poseenog drvea i sagorevanje drveta stvara jo ugljendioksida (7-30% ugljen-dioksida koga proizvodi ovek, po proceni SZO).48 tavie, same ivotinje izdiu ugljen-dioksid pri normalnom disanju, dok ga biljke apsorbuju i proizvode kiseonik. U vezi sa atmosferskim metanom, Svetska zdravstvena organizacija je utvrdila da je svetska rastua populacija stoke jedan od najznaajnijih izvora.49 Stoka je odgovorna za 15-20%
340
globalne emisije metana. Veina od te koliine, moda 80 miliona tona gasa godinje, se proizvodi fermentacijom koja formira gasove u crevima stoke i drugih preivara. Jo 35 miliona tona godi-nje se emituje iz velike koliine otpada koji se proizvodi na hranilitima i fabrikim farmama.50 Proizvodnja azot-monoksida je takoe povezana sa uzgajanjem stoke. Iako ima manji doprinos efektu globalnog zagrevanja, takoe smanjuje zatitnu hemikaliju: stratosferski ozon.51 (Mnogi e se setiti da ozon na ovom nivou atmosfere pomae uvanju od tetnih efekata intenzivnog ultraljubiastog zraenja.) Azot-monoksid moe biti sporedan proizvod znaajnih koliina amonijaka koji se proizvodi uzgajanjem stoke. Amonijak isparava iz tala i hranilita. Velike koliine se takoe izdiu u atmosferu nakon to se ubrivo prostre po poljoprivrednom zemljitu.52
Energetski zahtevi za uzgajanje stoke

Uzgajanje stoke povlai za sobom velike energetske zahteve. Dejvid Pimentel (David Pimentel), specijalista za poljoprivrednu energiju, istakao se na Kornel univerzitetu. Pimentel procenjuje da je ak i u energetski efikasnim zemljama u pogledu uzgajanja stoke kao to je SAD, potrebna energija od oko 4 litra benzina za svaki kilogram prodate svinjetine. Govedina i piletina zahtevaju oko polovine ove koliine. Isti litar benzina moe da proizvede oko 3 kilograma sira ili jaja.53 Poto je potrebno 53 do 60 litara benzina da bi se napunio proseni ameriki automobil, koliina energije koja se troi u ivotinjskoj proizvodnji ne mora da zvui kao mnogo. Meutim, kada razmotrite da proseni Amerikanac jede preko 110 kilograma mesa svake godine,54 ovi brojevi postaju zaprepaujui. U stvari, skoro polovina celokupne energije koja se koristi u poljoprivrednom sektoru u SAD ide na uzgoj stoke.55 Da bi se proizvela samo govedina odgajana u SAD potreban je ekvivalent od 14,8 milijardi litara benzina svake godine.56 Energija potrebna za proizvodnju celokupnog crvenog mesa i piletine koju potroe Amerikanci u bilo kojoj datoj godini se verovatno pribliava ekvivalentu od 49 milijardi litara benzina svake godine.57 Pimentel je procenio da bismo mogli da smanjimo nae ukupno energetsko investiranje u proizvodnju hrane za celih 60% ako bismo uspeli znaajno da smanjimo korienje mesa. Postoji mnogo razloga za velike energetske potrebe uzgajanja stoke. Mnoge trenutne
prakse uzgajanja stoke su krajnje energetski intenzivne. Na primer, stoka se esto uzgaja u neprirodnom okruenju koje se oznaava kao fabrike farme kao to su farme svinja ili farme pilia. Vladina publikacija je nedavno opisala vrhunsku farmu pilia.58 Bila je 180 metara dugaka (duina dva fudbalska terena) i mogla je da smesti preko 120 hiljada kokoaka. Velike koliine energije su neophodne za rad opreme koja hladi farmu leti i zagreva je zimi. Automatski sistemi za hranjenje i dovod vode poveavaju energetske zahteve takvih fabrikih farmi. Jo vie energije je potrebno za ienje i odravanje tih farmi. Bez obzira da li se ivotinje odgajaju na fabrikim farmama, na ranu, ili u drugom okruenju, postoje i drugi energetski zahtevi. Stona hrana mora biti uzgajana, ponjevena, a zatim transportovana do ivotinja. Jo vie energije se troi prilikom transporta odrasle stoke do klanica, a zatim za obradu ivotinje nakon to je ubijena. Pored potrebe za umerenom upotrebom rezervi fosilnih goriva, ovaj neverovatni utroak energije u proizvodnji stoke ima jo jedan znaajan sredinski efekat. Poveana upotreba fosilnih goriva i drugih izvora energije proizvodi jo ugljen-dioksida, gasa staklene bate. Zbog toga bi se oekivalo da vegetarijanski nain ishrane smanji upotrebu fosilnih goriva i obezbedi dalje smanjenje nagomilavanja gasova koji izazivaju efekat staklene bate.
ta je sa farmerima
ta je sa farmerima? Da li su preporuke u ovom poglavlju neobino stroge prema grupi ljudi koja oliava samu radnu etiku koja je nainila Ameriku velikom? Treba naglasiti da trenutna politika u vezi sa stokom ne odraava moralni pad mnogih potenih farmera irom sveta. Uopteno gledano, farmeri su pokuali da dobro slue svojoj zemlji zadovoljavajui promenljive potrebe koje su nauka, vlade i populacija usmeravali. Slino tome, ovde ne postoji namera da se oklevetaju zakonodavci odgovorni za trenutnu poljoprivrednu politiku. U mnogim sluajevima, trenutna vladina politika odraava staro razmiljanje o ishrani koje se javilo iz doba Drugog svetskog rata. Kroz povlastice i druge naine, farmeri su ekonomski ohrabrivani da slede politiku koja je pokuavala da to vie pojaa proizvodnju mesa i mleka.59 Za one koji su opravdano zabrinuti zbog neprilika farmera koji uzgajaju stoku postoje dobre vesti. SZO govori pohvalno o fleksibilnos-
ISHRANA I OKRUENJE
341
tvene efekte, isto tako mnogi poinju da uviaju da navike ishrane imaju efekte koji se kreu daleko iznad uticaja na lino zdravlje. Zaista, zapanjujue je uvideti veliki opseg na koji na izbor ishrane utie ne samo na nae lino zdravlje, ne samo na zdravlje nae dece, ve takoe i na zdravlje i dobrobit celokupnog sveta. Nije preterano rei da u odreenom pogledu nai naizgled mali, svakodnevni, pojedinani izbori na kraju utiu na sudbinu ivota nae planete. A moda nijedan izbor ne utie na globalnu sudbinu u toj meri koliko odluka koja je meu naim najosnovnijim i linim izborima ta stavljamo u na tanjir.
ti, otpornosti i socijalnoj brizi karakteristinoj za farmere. Oni uveravaju: Farmeri su unapredili svoje poljoprivredne prakse tokom poslednjih 40 godina kao odgovor na zahteve za veom proizvodnjom hrane i izgledaju voljni da ih ponovo promene.60 Verujem da bi farmeri, zaista, odgovorili izazovu i nastavili da se trude kako bi obezbedili zdraviju hranu za Amerikance i svet.
Zakljuak
Izgleda da stojimo na ivici velikog konceptualog proboja. Kao to veina Amerikanaca uvia da navike puenja imaju i line i dru-
20. poglavlje
Iznad vodeih uzroka smrti

Da li ste ikada leali budni u krevetu pitajui se o najboljem nainu leenja reumatoidnog artritisa? Odgovor je verovatno ne, osim ako sami nemate tu bolest ili ako znate nekoga koji se bori sa tom boleu. Na interes za leenje ili prevenciju bolesti je obino snaan u vezi sa boleu koja pogaa ili ugroava nas ili one koji su blizu nas. Veina drugih tema moe da stimulie nau znatielju, ali osim ako nismo ukljueni u zdravstvenu profesiju, ona retko skreu nau panju. Na primer, ako bi poglavlje u ovoj knjizi bilo nazvano ivot sa fon Hipl Lindau boleu, prosean italac bi mogao da bude zainteresovan da pogleda poglavlje samo dok ne otkrije da je to retka genetika bolest koja pogaa mozak i oi. Meutim, za retku osobu sa tim stanjem, to bi verovatno bilo prvo poglavlje za itanje. Dok sam razmiljao o zavrnom poglavlju ove knjige, postavio sam sebi pitanje: ta je sa osobama koje imaju druge bolesti koje sam jedva spomenuo? Kako mogu da im dam poruku da zdrav nain ivota moe da pomogne njihovim oajnikim zdravstvenim potrebama? Nije mogue napisati poglavlje o svakom zdravstvenom problemu zabeleenom u analima medicinske istorije. Konano, stigao sam do odgovora. U ovom poslednjem poglavlju pruiu svojim itaocima trajno zavetanje o tome kako da pristupe bilo kojoj bolesti ili stanju sa gledita naina ivota. Ovo poglavlje e govoriti o nizu estih stanja koja su sama po sebi od velikog interesa. Videemo pristup nainu ivota za takve bolesti kao to su artritis, osteoporoza, katarakta, astma i niz drugih zdravstvenih problema. Meutim, tema bi trebalo da bude od pomoi i onima sa drugim bolestima koje nisu posebno spomenute. Pristup nije lek za sve, ve sistem za pomaganje vaem telu da ojaa, za poboljanje zdravlja i smanjenje rizika od bolesti uopteno gledano, kao i od njihovih komplikacija.
Sistem za prevenciju i leenje

Krajem 1970-ih godina, niz zdravstvenih radnika i obrazovnih radnika se udruio kako bi ustanovili novi centar za preventivnu medicinu zvan Vajmar institut. Osnivai nisu toliko eleli da pokau neto novo koliko su eleli da potvrde svoje uverenje u pristup sveobuhvatnoj dobrobiti star vie vekova, a koji je zapisan u Bibliji. Bili su ubeeni da je put do zdravlja za mnoge ljude bio zasnovan na osam relativno jednostavnih zdravstvenih koncepata. Moda izgleda neobino da zdravstveni koncepti naznaeni pre vie vekova mogu danas da budu od neke vrednosti, imajui u vidu napredak medicinskog saznanja danas u poreenju sa tim dobom. Vajmar je razvio akronim kako bi lake bilo zapamtiti tih osam esencijalnih elemenata zdravlja. Akronim se sastojao od jednostavne fraze koju su skupili u jednu re: NEWSTARTNovi poetak. Njihov izbor rei je bio sluajan. Te dve spojene rei nisu samo ukazivale na tih osam esencijalnih elemenata, ve su takoe dale preciznu poruku da usvajanje tih jednostavnih faktora moe da pomogne veini ljudi da zaponu potpuno novu fazu svojih ivota da zaista dobiju novi start u ivotu. Razmotrimo ta slova NEWSTART oznaavaju. Ona su objanjena u tabeli 1. Mnogi ve uviaju sve ili skoro sve od ovih osam prirodnih lekova kao neophodne uslove za dugaak i srean ivot. U stvari, ovih osam elemenata zdravlja ne predstavljaju iznenaenje za one od vas koji su itali ovu knjigu.
Tabela 1. NEWSTART - Novi poetak Nutrition ishrana Exercise vebanje Water voda Sunshine suneva svetlost Temperance umerenost Air vazduh Rest odmor Trust in God poverenje u Boga
IZNAD VODEIH UZROKA SMRTI
343
su oko dva puta vie lekova u odnosu na vegetarijance.
Znaaj svakog elementa bi morao da bude jasan u materijalu koji je do sada predstavljen. U ovom poglavlju emo videti niz znaajnih zdravstvenih pitanja koja jo uvek nisu istraena. Dok razmatramo stanja koja u velikoj meri imaju znaaj za na kvalitet ivota, verujem da emo iznova osetiti vrednost sveobuhvatnog naina ivota koji ova knjiga zastupa. Ovih osam elemenata obezbeuju osnov za reavanje bilo kog zdravstvenog stanja na uspean nain. Za odreenu osobu koja ima odreen zdravstveni problem ili eli da izbegne odreeni problem, jedan ili samo nekoliko od ovih osam elemenata novog poetka mogu biti znaajniji od drugih. U nekim situacijama, ishrana i vebanje mogu da predstavljaju najznaajnije faktore. Za druge ljude sa drugim zdravstvenim problemima, vera u boansku mo moe da predstavlja klju koji nedostaje.
Vegetarijanska ishrana i izdrljivost

ta je sa koristima vegetarijanske ishrane pored otpornosti na mnoge bolesti? Mnogi ljudi smatraju da e kada jednom preu na vegetarijansku ishranu postati slabiji. Brinu se da se nee oseati toliko snanim. Mnogi od nas su odrasli sa idejom da meso i mleko izgrauju jae telo. Ispostavilo se da su te ideje mitovi. Sportisti takmiari su godinama znali da su ivotinjske masti i belanevine neto to treba drati na minimumu kada pokuavaju da izgrade izdrljivost. Uopteno gledano, zapoinju sa praksom poznatom kao uzimanje ugljenih hidrata. Takvi pristupi su zasnovani na godinama istraivanja u oblasti sportske medicine. Jedno klasino istraivanje je izvreno krajem 1960-ih godina kada je skandinavski istraiva, dr Per-Olaf Astrand (Per-Olaf Astrand) prouavao devet visoko istreniranih sportista. Dr Astrand je menjao ishranu ovih sportista svaka tri dana. Na kraju svakog perioda od tri dana, svaki sportista je vozio bicikl velikom brzinom do iscrpljenosti. Njegovi rezultati su prikazani u tabeli 2.2
Tabela 2. Vegetarijanci imaju veu izdrljivost
Element Novog poetka broj 1: Ishrana

Prvi element Novog poetka je ishrana. Posvetio sam veliki broj stranica u ovoj knjizi vrednosti ishrane za nae zdravlje. Videli smo da ishrana moe da pomogne u spreavanju sranih oboljenja i raka. Videli smo njenu vrednost u pomaganju izbegavanja bubrene insuficijencije, kamena u bubregu i ranog stvaranja bora. Razmotrili smo njenu ulogu u izbegavanju ozbiljnih infektivnih bolesti kao i u poboljanju naeg mentalnog zdravlja. Meutim, potpuna vegetarijanska ishrana moe da proizvede i mnoge druge korisne efekte koje jo uvek nisam spomenuo. Ishrana je, naravno, samo jedan element novog poetka, ali se njen znaaj ne moe prenaglasiti.
Ishrana
- Ishrana sa mnogo belanevina i mnogo masti (bogata mesom)
Maksimalna izdrljivost (vreme do iscrpljenosti)

57 min
- Meana ishrana (manje mesa, masti i belanevina) - Vegetarijanska ishrana (bogata ugljenim hidratima)
1 as 54 min 2 asa 47 min
Zakljuak o ishrani i zdravlju

U ovom dobu svesnosti o medicinskim trokovima, dr Sajnou Knutsen (Synove Knutsen) je objavila neke fascinantne podatke o koristima vegetarijanske ishrane.1 Njeni rezultati obezbeuju odgovarajuu demonstraciju o koristima vegetarijanskog stila ishrane u vezi sa optim zdravljem. Knutsenova je utvrdila da je i meu mukarcima i meu enama bilo priblino 15% manje hroninih bolesti meu vegetarijancima u poreenju sa nevegetarijancima. Korienje zdravstvenih ustanova se takoe smanjilo. Nevegetarijanci oba pola su prijavili vie sluajeva smetanja u bolnicu od vegetarijanaca. Upotreba lekova od strane nevegetarijanaca je bila drastino ea. Uopteno gledano, koristili
Vidimo da sa ishranom bogatom mesom (bogata belanevinama i mastima) sportisti postaju iscrpljeni nakon oko jednog asa. Kada su bili na meanoj ishrani sa manje mesa, masti i belanevina, a vie biljne hrane, mogli su da voze bicikl velikom brzinom skoro dva puta due ukupno 1,9 sati. Meutim, na vegetarijanskoj ishrani vozili su 2,78 sata pre nego to je dolo do iscrpljenosti. Ovo drastino poboljanje izdrljivosti ne bi trebalo da iznenadi otroumne posmatrae ivotinjskog carstva. Na kraju, bivo, slon i konj nemaju problema sa snagom ili izdrljivou na vegetarijanskoj ishrani. Konji satima mogu da tre velikom brzinom. Zabeleeno je da su neki
344
slonovi trali 10 ili 12 sati velikom brzinom. Da li moete da zamislite noenje sve te teine (preko 6 tona) pri 40 kilometara na as, 10 ili 12 sati bez prestanka? Sa druge strane, velike make mesoderi kao to su gepardi, tigrovi i druge imaju dobru brzinu na poetku, ali se zamaraju za kratko vreme, esto za manje od pet minuta. U ivotinjskom carstvu, izdrljivost, sposobnost da se obezbedi vrhunska energija za duge periode vremena je u velikoj meri karakteristika vegetarijanskih ivotinja.
Dodaci hrani
Kada govorim ljudima o zdravstvenim koristima ishrane, obino neki nisu zadovoljni mojom porukom o korienju vie voa, integralnih itarica i povra. Oni ele neto vie i moda neto manje. Drastino poveanje korienja voa i povra zahteva odreeni napor, planiranje i sticanje novih navika. Mnogi smatraju da je lake reenje uzimati dodatke (vitaminske pilule) kako bi ponjeli koristi poboljane ishrane. Pokuavaju da poboljaju svoju ishranu ne hranei se znaajno bolje, ve ostajui pri istoj hrani i dodajui pilule vitamina i minerala svom reimu ishrane. Naalost, uzimanje dodatnih doza vitamina moe da prouzrokuje probleme. Uzmite na primer vitamin B, niacin. Niacin je, u stvari, kiselina (nikotinska kiselina ne treba je meati sa nikotinom iz duvana3), ali deluje kao vitamin u koliinama koje se nalaze u prirodi. Meutim, ako uzmete velike koliine te kiseline, ona deluje kao lek. Razlog za to je to postoji samo odreena koliina vitamina koju telo moe da koristi. Viak, koji se ne moe koristiti kao vitamin, poinje da ispoljava efekte leka. Meu tim efektima leka spadaju snienje holesterola i triglicerida.5 Zbog toga, mnogi ljudi uzimaju niacin u dozama leka kako bi snizili koliinu masti u krvi. Kao i svi lekovi, niacin u dozama leka moe da prouzrokuje sporedne efekte. U sluaju niacina, u sporedne efekte spadaju ir eluca, dijareja (proliv), izmenjene stope sranog rada, oboljenje jetre, giht i pogoranje dijabetesa.6,7,8 Kao i drugi lekovi, niacin u velikim dozama moe da ima neke poeljne efekte, ali takoe ima i neke neeljene. Korisnik velike koliine niacina u stvari koristi lek, a ne samo vitamin. U stvari, nedavno objavljen nauni rad o niacinu je zakljuio sledee: Naalost, profil sporednih efekata ovog agensa (niacina) opravdava njegovu upotrebu samo kod pacijenata sa naznaenim dislipidemijama (krajnje lo nivo masti
u krvi) u kojima se sporedni efekti i potencijalna toksinost paljivo nadgledaju.9 Grupa vitamina B, ukljuujui niacin, je rastvorljiva u vodi i zbog toga se lako odstranjuje. Zbog toga mnogi ljudi koji ne razumeju dobro biohemiju misle da e se njihova tela reiti vika niacina i da nee prouzrokovati nikakvu tetu. Meutim, gree veoma mnogo. Drugi vitamini B u viku takoe mogu da prouzrokuju probleme. Velike koliine folne kiseline mogu da prouzrokuju nesanicu i druge mentalne poremeaje. Vitamin B6 (piridoksin) u velikim koliinama moe da pogora Parkinsonovu bolest i da prouzrokuje druge nervne probleme.10 Vitamin C, drugi vitamin rastvorljiv u vodi, moe da povea rizik od kamena u bubregu ako se uzima previe.11 Takoe moe da prouzrokuje dijareju i stomane greve.12 Oni koji naglo prestanu sa uzimanjem doza vitamina C veih od 500 mg dnevno rizikuju od razvijanja nedostatka vitamina C verovatno zato to telo postaje zavisno od veih doza vitamina.13 Njihove desni mogu lako da krvare prilikom pranja zuba. Tabela 3 navodi neke od problema koji su prouzrokovani prekomernim koliinama vitamina rastvorljivih u vodi.
Tabela 3. Opasnosti od uzimanja prekomerne koliine vitamina rastvorljivih u vodi (u vidu umeih tableta)
Vitamin
Niacin
Poremeaj
Problemi sranog ritma, ir eluca, oboljenje jetre, giht, dijabetes, dijareja Perniciozna anemija
Efekat
Folna kiselina
Maskira nedostatak vitamina B12 Potencijalno ireverzibilna neuropatija
Vitamin B6 Nervni problemi kod Parkinsonove bolesti, problemi sa bubrezima Vitamin C
Dijareja, Formiranje kamena u zavisnost bubregu, nedostatak od vitamina vitamina C ako se upotreba dodataka smanji
Vitamine rastvorljive u mastima kao to su vitamini A, D, E i K je tee odstraniti iz tela. Mnogi ljudi su uzimali sasvim skromne koliine vitamina A u dodacima i kao rezultat toga su postali bolesni. Doza od 25.000 IU vitamina A na dan (oko 5 puta vea koliina od potrebne za spreavanje nedostataka vitamina) moe da prouzrokuje raznovrsne probleme kao to su problemi sa jetrom, glavobolje, gubitak kose, suva koa, bol u kostima i zglobovima.14 Trudne ene koje uzimaju preko 10.000 IU vitamina
345
Slika 1. Vitamin-mineral interakcije
Cink Vitamin D Selen
izlau svoju decu poveanom riziku od uroenih mana.15 Viak vitamina D moe da proizvede ozbiljne probleme ometajui ravnoteu kalcijuma u telu, i moe da dovede do nagomilavanja kalcijuma u krvi (zvano hiperkalcemija). Ovo stanje moe da proizvede sve, od blagih simptoma do onih koji ugroavaju ivot. Na listi povezanih problema se nalaze munina, povraanje, zamor, zbunjenost, povieni krvni pritisak, bubrena insuficijencija i koma.16 Vitamin E moe da bude otrovan u velikim koliinama, prouzrokujui probleme sa slabou i zamorom, kao i muninu i dijareju.17 Viak vitamina E takoe pojedine osobe ini sklonim problemima sa krvarenjem, naroito one koji su na lekovima protiv zgruavanja krvi (antikoagulanti).18,19 Doktor eldon Hendler (Sheldon Hendler) je iroko navoeni autoritet u vezi sa vitaminima i mineralima. Ima doktorat iz biohemije sa Univerziteta u Kolumbiji i doktorat iz medicine sa Univerziteta u Kaliforniji. On izraava daleko vie opreza u vezi sa dodacima vitamina E od mnogih zastupnika dodataka vi-tamina. Dr Hendler ne vidi razlog da odrasle osobe uzimaju vie od 400 IU dnevno i nabraja razloge za zabrinutost od nekih sporednih efekata koji poinju da se javljaju pri dozama i od svega 600 IU na dan.20 Postoji poseban razlog za zabrinutost u vezi sa praksom rutinskog uzimanja dodataka vitamina i minerala. Iznenaujue je da moete da prouzrokujete nedostatak vitamina ili minerala uzimajui velike doze dodataka. Kako se tako neto moe desiti? Kako mogu savesne osobe koje uzimaju dodatak vitamina i minerala da izlau sebe veem riziku od nedostatka? Odgovor lei u istinskom razumevanju interakcija izmeu vitamina i minerala. Postoji niz naina na koji se vitamini i minerali transportuju i koriste u telu. Uzimanje veih koliina jednog vitamina ili minerala dovodi do poremeaja ravnotee uzimanja i korienja drugih vitamina i minerala. Neke od ovih interakcija su ilustrovane na slici 1.21 Na ovoj slici, linija koja povezuje bilo koji vitamin sa mineralom ukazuje na interakciju. Na primer, vitamin C ima liniju koja ga povezuje sa gvoem. To ukazuje na interakciju izmeu tih supstanci. U toj specifinoj interakciji, ako uzimate velike koliine vitamina C dan za danom, vae telo e poveati apsorpciju gvoa, to bi moglo da prouzrokuje druge probleme. Interakcije drugih supstanci mogu da prouzrokuju smanjenje apsorpcije supstance. Mnogi ljudi nisu svesni tih potencijalno
Vitamin E
Kalcijum
Vitamin C
Fosfor
Vitamin A
Gvoe Bakar Vitamin B6
Folna kiselina
tetnih interakcija. Poruka je da niko ne bi trebalo da uzima velike doze dodataka bez paljivog razmatranja. Postoji jedanaest odvojenih interakcija prikazanih na ovoj slici. Ne samo da vitamini i minerali reaguju meusobno, ve i vitamini mogu da reaguju sa drugim vitaminima, a minerali mogu da reaguju sa drugim mineralima kao to je ilustrovano na slikama 2 i 3.22 Tu se nalazi dvanaest prikazanih vitamina i 27 moguih interakcija. Zapazite da tri popularna vitamina: A, C i E reaguju jedni sa drugima. ta je sa jednostavnom multivitaminskom pilulom, ili dodacima u porciji Proizvoda 19 ili Total cereal? Za razliku od mnogih dodataka, ovi obino ne obezbeuju velike koliine sastojaka. Malo je verovatno da e nastati tako ozbiljne posledice od uzimanja takvih proizvoda (iako oni verovatno nisu neophodni ako ste zdravi i ako primenjujete ishranu preporuenu u ovoj knjizi).
Slika 2. Interakcije vitamina
Vitamin A Folacin Vitamin B
Pantotenska kiselina
Vitam. C
Vitam. B6
Vit. K
Biotin
Niacin Riboflavin Vitamin B12
Vitamin E
346
Slika 3. Interakcija izmeu esencijalnih minerala i mikroelemenata
Selen Kobalt Fosfor Vanadijum Fluor Hrom Cink Magnezijum Nikl Jod Gvoe Kalcijum Natrijum Silicijum Bakar
Mangan Kalijum Molibden
no da je nain na koji vegetarijanska ishra-na podstie dugovenost taj to znaajno smanjuje rizik od najmonijih ubica: sranih oboljenja i raka, kao i to smanjuje rizik od drugih degenerativnih bolesti. Umesto da mislite o korienju dodataka kada ste u potrazi za dobrom ishranom, razmiljajte o izboru zdrave hrane. Upotreba dodataka navodi na jo jedno pitanje: da li dodaci vitamina i minerala poveavaju neiju duinu ivota? Na sreu, bili su oko nas dovoljno dugo da bismo dobili statistiki odgovor na pitanje.
Dodaci vitamina i vaa duina ivota

Koliku razliku proizvode dodaci ishrani? To je bilo pitanje koje su ne tako davno razmotrili istraivai Nacionalnog centra za prevenciju hroninih bolesti i promovisanje zdravlja. Istraivai su koristili obimnu bazu podataka na osnovu Prvog istraivanja nacionalnog zdravlja i ishrane (izvrenog od 1971. do 1975. godine), a zatim su utvrdili stopu smrtnosti uesnika do 1987. godine. Utvrdili su da oni koji su koristili dodatke nisu iveli due od osoba koje ih nisu koristile.24 Oni su zakljuili: Nismo pronali nikakve dokaze o poveanoj duini ivota meu korisnicima dodataka vitamina i minerala u Sjedinjenim Dravama. Jasno je da dodaci ne ispunjavaju svoje obeanje. Oigledno je da osnov za zdravu ishranu ne lei u dodacima vitamina i minerala. Lei u ishrani zasnovanoj na obilju voa, itarica i povra. Ne samo da te namirnice obezbeuju koristi od vitamina i minerala za koje znamo, ve takoe obezbeuju i niz faktora koji jo uvek nisu otkriveni. Ako ste na programu uzimanja dodataka, moraete da saekate da naunici otkriju vie o zdravim jedinjenjima u biljnim namirnicama, da naue kako da ih naine ili izoluju u laboratoriji, a zatim da ih konano stave u dodatke za komercijalnu prodaju. Sa druge strane, ako jedete voe, povre, itarice, jezgrasto voe i semenje u umerenim koliinama, onda ete dobijati sve zatitne fitohemikalije (biljne hemikalije) pre nego to se i otkriju. Uprkos svim naunim dokazima o hranljivoj potpunosti totalne vegetarijanske ishrane, postoje jo uvek neki lanovi stare kole koji veruju da takvoj ishrani nedostaju belanevine i kalcijum. Kao to je istaknuto u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama, harvardski istraivai su 1950-ih godina pokazali da je potpuna vegetarijanska ishrana sasvim odgovarajua u pogledu belanevina. U istom poglavlju je istaknuto da je totalnim vegetarijancima
Postoje odreene bolesti u kojima uzimanje velikih doza vitamina moe biti od koristi. Meutim, takve dodatke je najbolje uzimati pod nadzorom nekoga ko je sasvim svestan rizika kao i korisnih efekata takvog pristupa. Nepromiljena upotreba dodataka vitamina moe da povea rizike po zdravlje umesto da ih smanji. U drugom poglavlju: Dobre vesti o raku: moe se spreiti ukazujem na bolji nain za dobijanje korisnih efekata od vitamina bez uzimanja dodataka. Tamo iznosim neka korisna nova istraivanja koja hvale biljnu hranu u domenu antioksidanata, gde se ranije mislilo da vladaju vitamini. Na primer, najnovija istraivanja ukazuju da moete da dobijete antioksidativnu korist ekvivalentnu sa 1.100 IU vitamina E jedui iniju kuvanog zelenog povra, kelja. Kelj to ini ne izlaui vas riziku od velikih doza vitamina E jer sadri samo 13 IU antioksidativnog vitamina E. Meutim, on takoe sadri niz drugih antioksidanata, inei ga ekvivalentnim sa 1.100 IU dodataka vitamina E.23 Poruka koju predstavljam svuda u ovoj knjizi je da raznovrsno voe i povre ima mone antioksidativne efekte koji nadmauju oekivanja zasnovana na njihovom sadraju vitamina. Slino tome, druge hemikalije koje se prirodno javljaju u biljnim namirnicama mogu da zamene funkcije za koje obino mislimo da su povezane sa odreenim vitaminima. tavie, znamo da korienje obilja voa, itarica i povra moe da doda godine vaem ivotu. Istraivanja ukazuju da vegetarijanska ishrana moe da produi proseanu duinu ivota osobe za vie od deset godina u odnosu na ono to bi oekivala na ishrani bogatoj mesom, a siromanom biljkama. Onima koji sistematino itaju ovu knjigu moralo bi biti oi-gled-
347
autori preporuuju da svako periodino proverava svoj nivo vitamina B12. Kao minimum, oni zastupaju da se provera koliine vitamina B12 testiranjem krvi vri najmanje svakih pet godina nakon vaeg pedesetog roendana. Test treba vriti ee ako va prvobitni test to trai. tavie, bez obzira na vau starost, ako ste proveli vie od jedne godine na vegetarijanskoj ishrani, ovi autori preporuuju da odmah izmerite osnovni nivo vitamina B12. Zatim obezbedite odgovarajui unos vitamina B12. Ako elite da ostvarite sve korisne efekte potpune vegetarijanske ishrane, a ipak smatrate da je uzimanje pilula neprihvatljivo, postoje drugi naini za zadovoljenje vaih dnevnih potreba za vitaminom B12, smatraju ovi autori. Postoji niz vegetarijanskih namirnica kojima je dodat vitamin B12. Tu spada veliki broj itnih pahuljica za doruak i zamena za meso. Postoji najmanje 12 proizvoda suvih itnih pahuljica koji su dostupni u trenutku pisanja ovog poglavlja, a koji sadre znaajne koliine vitamina B12. Neke alternative za mleko sadre nivoe vitamina B12 koji su jednaki ili vei od koliine u kravljem mleku. Imajte na umu da je i samo 5 mikrograma svakog dana verovatno sve to je potrebno prosenoj osobi.27 Nabrajanje koliina vitamina B12 i drugih hranljivih materija u razliitim proizvodima alternativa za mleko i itnih pahuljica se nalazi u dodatku IX na kraju knjige.
potreban manji unos kalcijuma od njihovih suseda koji koriste meso. Postoji niz izvora kalcijuma u vegetarijanskoj ishrani kao to je zeleno povre. Vitamin B12 je primarna hranljiva supstanca koja je pravila problem potpunim vegetarijancima. Zanimljivo je da je ovaj vitamin neophodan samo u veoma malim koliinama. Manje od jedne treine grama je vie nego dovoljno vitamina B12 da traje ceo ivot (uz uslov da ga uzimate u malim delovima tokom ivota). Uprkos naoj veoma maloj potrebi za tim vitaminom, njegov potpuni nedostatak moe da prouzrokuje ozbiljne probleme kao to su anemija, nervni problemi, pa ak i stanje nalik Alchajmerovoj bolesti.25,26 Dalji razlog za zabrinutost predstavlja veza izmeu nedostatka vitamina B12 i povienog nivoa aminokiseline homocisteina. Kao to sam objasnio u treem poglavlju, vii nivo te aminokiseline je povezan sa poveanim rizikom od infarkta. injenica da niko jo uvek nije pronaao pouzdan, prirodno javljajui biljni izvor tog kljunog vitamina, iako neka istraivanja ukazuju da ga proizvode bakterije u naim crevima, tako da vegetarijanci u Aziji i Africi ne oboljevaju od posledica nedostataka ovog vitamina. Neki autori predlau da onaj koji u potpunosti izbacuje ivotinjske proizvode iz ishrane obezbedi da dobija odgovarajue koliine ovog B vitamina. Postoji niz naina za to. Najbolji je da svake godine merite nivo vitamina B12 ispitivanjem krvi. Poto je to neprijatno i skuplje od uzimanja vitamina, drugi e jednostavno vie voleti da svakodnevno uzimaju dodatke vitamina B12. Ako vaa creva apsorbuju vitamin B12 na odgovarajui nain, verovatno vam je potrebno manje od 5 mikrograma ovog vitamina svakog dana. Meutim, ne troite vreme traei tako malu dozu u obliku pilula. anse su da ete nai samo dodatke od 500 ili 1.000 mikrograma u svojoj lokalnoj apoteci. Zato proizvoai pilula pakuju toliko velike doze u svoje dodatke? Prvo, izgleda da nema toksinih efekata od velikih koliina vitamina B12. Drugo, kod starijih osoba se esto javljaju nedostaci vitamina B12, a kada se jave, potrebne su im velike doze vitamina. Vidite, eventualni nedostatak vitamina B12 nije ogranien na potpune vegetarijance. U stvari, veina problema sa vitaminom B12 u zapadnim zemljama se jednostavno javlja kada ostarimo. Kako starimo, naa sposobnost apsorbovanja vitamina B12 tipino opada. Na kraju, mnogi od nas su, bilo da su vegetarijanci ili ne, osueni da pate od nedostatka vitamina B12. Zbog toga neki
Element Novog poetka broj 2: Vebanje

U ovom poglavlju smo do sada ispitali prvi element Novog poetka, to jest ishranu. Drugi element, vebanje, je takoe od kljunog znaaja za sveukupni pristup nainu ivota za poboljanje zdravlja. Tokom ove knjige, vebanje je bilo tema koja se vie puta javljala u vezi sa prevencijom bolesti. Kako fizika aktivnost raste od manje od 500 potroenih kalorija sedmino vebanjem, stopa smrtnosti se smanjuje.28 Najvea korist je za one koji troe vie od 3.500 kalorija sedmino vebanjem, ali se velika korist ostvaruje i od vebanja koje troi i svega 750 kalorija sedmino.29 Za pomo pri planiranju programa vebanja, u tabeli 4 su navedene aktivnosti koje e troiti 150 kalorija.30 Skoro svako je 1990-ih godina uo o znaaju vebanja za umanjenje rizika i od sranih bolesti i od raka. Neki od kardiovaskularnih korisnih efekata usled treninga navedeni su u tabeli 5.31
348
Tabela 4. Primeri umerenog vebanja Za troenje 150 kalorija
Vreme (minuti)
Odbojka ustro hodanje Skupljanje lia ili aktivno batovanstvo Plivanje Koarka Tranje (2 km) 45 30 30 20 15-20 15
Tabela 5. Kardiovaskularne koristi od treninga Povean HDL nakon 12 sedmica vebanja Smanjen krvni pritisak Poboljana osetljivost na insulin Smanjen hematokrit Smanjuje Smanjen fibrinogen tenju Smanjena funkcija krvnih ploica krvi ka Poboljana fibrinoliza zgruavanju
jo jedno objanjenje za koristi po zdravlje srca usled fizike spremnosti. Ovde je vana jedna posebna napomena. Zbog monih efekata puenja na snienje HDL-a, svi puai su iskljueni iz istraivanja. Drugim reima, ne znamo na osnovu ovog istraivanja da li vebanje poboljava HDL na slian nain i kod puaa. Ono to znamo je da bi puau koji je zainteresovan za svoj rizik od sranih oboljenja najbolje bilo da prestane sa puenjem pored vebanja i pravilne ishrane. U stvari, istraivanje ukazuje da vebanje poboljava anse za uspeno prestajanje puenja. Novije istraivanje Braun univerziteta je utvrdilo da je manje verovatno da e ene koje su vebale ponovo poeti da pue.33 Vebanje obezbeuje dobro utvrenu korist za osobe sa dijabetesom ili povienim krvnim pritiskom. To je takoe neophodni element programa za poboljanje imunog sistema i nivoa energije. Postoji jo mnogo koristi od treninga izdrljivosti, kao to je navedeno u tabeli 6.34,35
Tabela 6. Drugi korisni efekti treninga - Jaa kosti - Pomae spreavanju ili kontrolisanju dijabetesa - Pomae kontrolisanju gojaznosti - Smanjuje rizik od odreenih vrsta raka - Pomae kontrolisanju teskobe - Lei depresiju - Poboljava mehanizme za izlaenje na kraj sa stresom - Poboljava stanje kod javljanja simptoma Alchajmerove bolesti - Poboljava stanje povremene klaudikacije (bol u nozi tokom vebanja prouzrokovan slabom cirkulacijum) - Pomae kontroli osteoartritisa - Poboljava stanje bolesti fibromialgije
Zapazite da je tenja krvi da se ne zgruava rezultat vebanja, to e nas tititi od infarkta i loga. Nivo HDL-a takoe raste. Godinama smo znali da je vebanje znaajno za poveanje nivoa dobrog holesterola HDL-a. Meutim, istraivanja sada ukazuju da postoji veza tipa odgovora doze izmeu vebanja i nivoa HDL-a. Jednostavno reeno, to vie vebate, to je vii nivo HDL-a. To je tek nedavno utvreno. HDL je izmeren na priblino 3.000 mukaraca koji su svrstani u kategorije na osnovu svojih nivoa vebanja. Rezultati su prikazani na slici 4.32 Istraivanje koje prikazuje vezu tipa odgovora doze izmeu HDL-a i vebanja obezbeuje
Slika 4. Nivoi HDL-a rastu sa vie vebanja
Prosean nivo HDL-a 58 56 54 52 50 48 46 44 0-3 5-10 11-16 18-21 24-32 34-100 Sedmino istranih kilometara
Jedno zanimljivo istraivanje je ukljuivalo pokuaj za poboljanje komunikacionih vetina dve grupe pacijenata od Alchajmerove bolesti. Jedna grupa je stavljena na program vebanja hodanjem, a drugoj grupi su date lekcije iz konverzacije. Preko 40% grupe koja je vebala je doivela znaajno poboljanje u komunikacijskim vetinama dok grupa na konverzacionoj terapiji nije doivela znaajno poboljanje u komunikacijskim vetinama.36 Pri razmatranju svih ovih uzbudljivih dokaza o koristima vebanja, moda je najupeatljiviji efekat svetska prevencija bolesti koja bi se javila kada bi svako jednostavno redovno vebao. Trenutne procene su da nedostatak vebanja u Americi prouzrokuje do treine smrtnih sluaje-
349
misle da motiviu najvie. Samo 42% je identifikovalo spreavanje bolesti srca kao razlog za vebanje. Medicinska istraivanja nastavljaju da otkrivaju sve vie korisnih efekata vebanja na kvalitet ivota. Harvardski istraivai su nedavno dokumentovali da vebanje smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa u odraslom dobu.41 ak i vebanje svega jedanput sedmino smanjuje rizik od dijabetesa za 29%. Preventivni efekat nije bio rezultat jedino smanjenja teine. Druga poetna istraivanja ukazuju da redovno vebanje moe pomoi u odlaganju gubitka sluha.42 Istraivai sa Majami univerziteta u Ohaju i dr Helejn M. Alezio (Helaine M. Alessio) su izloili 28 ljudi relativno glasnoj buci (100 decibela). Fiziki spremniji ispitanici su ouvali vei kapacitet sluha u odnosu na one koji nisu bili toliko fiziki spremni. Jedno objanjenje za razliku je da redovno vebanje moe da pobolja protok krvi bogate kiseonikom kroz siune krvne sudove u uhu. Kao svedoanstvo o dalekosenim koristima od vebanja, kada su Centar za kontrolu bolesti i Ameriki koled sportske medicine 1995. godine objavili preporuke, predstavili su idealan raspored dnevnog vebanja. Proli su dani preporuivanja tri dana sedmino kao dovoljno vebanja. Prema ovom izvetaju, svaka amerika odrasla osoba bi trebalo da sakupi 30 minuta ili vie fizike aktivnosti umerenog intenziteta tokom veine, a poeljno je i tokom svih dana u sedmici.43 U drugom poglavlju o raku, panja je skoncentrisana na znaaj vebanja na imuni sistem. Tamo smo videli neka od ohrabrujuih istraivanja koja su pokazala sposobnost vebanja za smanjenje raka uopteno,44 kao i za obezbeivanje naroite pomoi za razarajue vrste raka kao to su rak plua, debelog creva, materice, jajnika, vagine i grlia materice.45.46.47 Predstavljeni su neki od razloga zbog kojih vebanje ima tako dalekosene stimulirajue efekte na imuni sistem. Niz elija i hemikalija prirodnog imuniteta se pojaava vebanjem. Te iste koristi po imuni sistem koje pomau spreavanju raka koji ugroava ivot takoe mogu da pomognu i spreavanju svakodnevnih neprijatnih bolesti kao to su kaalj, prehlade i grip.48 Nije tano jasno koliko je vebanja potrebno za spreavanje raka; meutim, izgleda da je doslednost znaajan faktor. Isto je izgleda tano i za druge korisne efekte vebanja po imuni sistem. Zakljuak u vezi sa borbom sa infekcijama ili rakom je da bi vebanje trebalo
va od sledee tri glavne bolesti: bolest sranih sudova, rak debelog creva i dijabetes.37 Prva dva elementa programa Novog poetka (ishrana i vebanje) se lepo dopunjuju. Ishrana radi zajedno sa vebanjem kako bi pruili vie koristi nego to bi svaki element to uinio pojedinano. To je tano za bolesti kao to su bolesti srca, rak i dijabetes. Meutim, to je takoe tano i za kvalitet ivota. Setite se klasinog istraivanja koje je pokazalo nadmonost vegetarijanske ishrane u vezi sa sportskom izdrljivou. Drugi korisni efekti po kvalitet ivota su iz oblasti mentalnih sposobnosti. Na primer, sredovene osobe, a ak i one u svojim 80-im godinama koje ne pate od Alchajmerove bolesti, pokazale su merljivo poboljanje pamenja nakon programa aerobnog vebanja u trajanju od 9 ili 10 sedmica.38 U stvari, stari Amerikanci ispoljavaju progresivno poboljanje mentalnih sposobnosti pri poveanju koliine vebanja. Kao to je to jedan istraivaki lanak izneo: Postojala je jasna linearna veza izmeu nivoa aktivnosti i nivoa kognitivnih (mentalnih) sposobnosti.39 Panel Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje je utvrdio i druge znaajne koristi vebanja za kvalitet ivota. One su navedene u tabeli 7.40
Tabela 7. Vebanje poboljava kvalitet ivota - Korisni efekti po mentalno zdravlje i optu dobrobit - Kratkorono smanjenje stresa, kao to su teskoba i napetost - Dugorono smanjenje teskobe - Dugorono smanjenje depresije kod osoba sa umerenom depresijom - Smanjenje miine napetosti, stope sranog rada i nivoa nekih hormona stresa
Iako su zdravstveni radnici godinama naglaavali znaaj vebanja u spreavanju bolesti koje ugroavaju ivot kako bi motivisali svoje pacijente da vebaju, to verovatno nije najefektivnija strategija za promovisanje vebanja. Poboljanja u razliitim domenima kvaliteta ivota su izgleda jedan od najznaajnijih razloga zbog koga mnogi zapoinju sa redovnim vebanjem. asopis Runners World je 1990. godine objavio rezultate istraivanja vebanja 700 svojih pretplatnika. Zapazite razliite razloge za usvajanje programa vebanja. Svi glavni razlozi su bili povezani sa kvalitetom ivota. Dalje na listi su se nalazili razlozi spasavanja ivota za koje zdravstveni radnici
350
da bude deo naeg svakodnevnog naina ivota. Mnogi slabo pokretni sredoveni ili stariji ljudi izbegavaju zapoinjanje programa vebanja zbog straha od infarkta. Meutim, ako zaponu lagano i ne vebaju do iscrpljenosti, postoje anse da im uopte nee biti potrebne medicinske konsultacija pre zapoinjanja takvog programa. Oni sa odreenim fizikim stanjima bi morali da izvre procenu pre zapoinjanja treninga.49 Oni su navedeni u tabeli 8.
Tabela 8. Ko treba da zatrai procenu pre zapoinjanja treninga - Oni sa poznatim kardiovaskularnim bolestima. - Ljudi stariji od 40 godina ili ene starije od 50 sa viestrukim faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti, a koji razmiljaju o programu vee aktivnosti. - Poto su rizici od fizike aktivnosti veoma mali u poreenju sa zdravstvenim koristima, veina odraslih osoba ne mora da izvri medicinsku konsultaciju ili testiranje pre zapoinjanja programa fizike aktivnosti umerenog intenziteta.

Tabela 10. Jutarnje vebanje Jutarnje vebanje hodanjem na sveem istom vazduhu, ili uzgajanje cvea, voa i povra neophodno je za zdravu cirkulaciju krvi. To je najsigurnija zatita od prehlada, kalja, kongestije mozga i plua, zapaljenja jetre, bubrega i plua, i stotinu drugih bolesti.
takmiare, moe da deluje u suprotnom smeru smanjujui imuni odgovor.52
Element Novog poetka broj 3: Voda

Gua, viskoznija krv poveava rizik od loga i sranih oboljenja. Jedna mera koja naroito odreuje gustinu krvi se naziva hematokrit. Ona odraava broj crvenih krvnih zrnaca u krvi, i obino je blisko paralelna nivou hemoglobina. Vrednosti hematokrita vee od 50% udvostruavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti kod mukaraca i uetvorostruavaju rizik kod ena.53 Ako osoba ne pije dovoljno vode, raste hematokrit poveavajui na taj nain rizik od infarkta i loga. Takoe, nedostatak vode prouzrokuje dehidraciju crvenih krvnih zrnaca, inei ih manje savitljivim, i ona imaju veu tenju ka formiranju ugruaka.54 Sve u svemu, objavljeno je obilje informacija o predmetu karakteristika toka krvi i njegovom uticaju na niz bolesnih stanja.55,56,57,58 Istraivanja se esto objavljuju pod naslovom hemoreologija. Izraz dolazi od rei hemo koja oznaava krv i reologija, koja oznaava prouavanje osobina toka sloenih materijala. Meu implikacijama ovih istraivanja je da odgovarajue korienje vode u kombinaciji sa drugim vidovima zdravog naina ivota moe da pomogne u odlaganju ili spreavanju niza bolesti i njihovih komplikacija. Nekoliko korisnih efekata koji mogu da se jave usled poboljanog toka krvi prouzrokovanog veim unosom vode je prikazano u tabeli 11. Dijabetes je povezan sa poveanim viskozitetom ili gustinom krvi. Kako se nivo eera u krvi dovede pod bolju kontrolu, viskoznost tei
Tabela 11. Fizika poboljanja koja se javljaju usled pojaanog protoka krvi, kod sledeih oboljenja: - Komplikacije dijabetesa - log - Povieni krvni pritisak - Srana oboljenja - Simptomi povremene klaudikacije (bol u nozi usled blokade krvnih sudova noge)
Ove cifre su navedene direktno sa konferencije koju je organizovao Nacionalni institut zdravlja 1996. godine, na kojoj se veliki broj strunjaka za vebanje i bolesti srca sakupio kako bi izneli zajedniku pismenu izjavu o fizikom vebanju. Po toj izjavi, ako 45-ogodinji mukarac pui i ima povieni krvni pritisak, bila bi mu potrebna medicinska procena pre vebanja zato to ima viestruke faktore rizika od sranih oboljenja. Kada bi imao samo jedan faktor rizika ne bi mu bila potrebna procena. Vie informacija u vezi sa faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti nalazi se u 3. poglavlju: Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1. Pre vie godina, ve citirani autor je uvideo koristi od fizikog vebanja kao to je prikazano u tabelama 950 i 10.51 Jedna re opreza: iako se umereno vebanje jasno pokazalo kao zdravo za imuni sistem, preterano vebanje nije. Vebanje do take potpunog iscrpljenja, tipino za sportiste
Tabela 9. Vie zarali nego istroeni to vie vebamo, to e biti bolja cirkulacija krvi. Vie ljudi umire zbog nedostatka vebanja nego zbog premorenosti; vie ljudi zara nego to se istroi. Oni koji se naviknu na pravilno vebanje na otvorenom e generalno imati dobru i ivu cirkulaciju.
351
zgruavanjem krvi usled poveanja gustine krvi zbog gubitka zapremine krvi.67 Pijenje vode prua i druge koristi. Vaa majka vam je nesumnjivo rekla da je voda dobra za vae bubrege i mokranu beiku. Meutim, verovatno nije bila svesna njenih efekata u pomaganju spreavanja bolesti unog mehura. Niz istraivanja ukazuju da unoenje veih koliina vode pomae razblaivanju ui u unom mehuru i tako smanjuje rizik od formiranja kamena.68,69,70 Oni koji imaju viak kilograma ili porodinu istoriju kamena u ui, ili koji imaju ovu bolest, ozbiljno bi trebalo da razmisle o koristima pijenja vee koliine vode. U svojoj medicinskoj praksi utvrdio sam da nedovoljan unos vode moe ak da imitira hipoglikemiju. Ovaj problem je izgleda ei kod mlaih osoba sa niim krvnim pritiskom. Nikada neu zaboraviti jednu poslovnu enu kojoj su izvreni obimni laboratorijski testovi da bi se utvrdilo zato je imala hipoglikemijske kratkotrajne nesvestice. Nijedan od testova nije obezbedio odgovor. Nakon ove obimne procene, pretpostavio sam da problem ima veze sa neim jednostavnim kao to je neodgovarajui unos vode. Ohrabrio sam je da pije najmanje dvanaest aa vode svakog dana. Sledila je moje instrukcije i njen problem je reen. Unoenje vee koliine vode smanjuje rizik od kamena u bubregu razblaivanjem mineralnog sadraja u mokranom sistemu. Unoenje vee koliine vode takoe moe da smanji rizik od infekcija mokranih puteva. Pijenje vode puaima moe takoe da pomogne u smanjenju rizika od raka mokrane beike iz slinih razloga. Puenjem se poveava koliina monih kancerogenih materija (kao to je objanjeno u 16. poglavlju: Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite), od kojih se neke skladite u mokranoj beici. to vie vode neko pije, to su ti toksini manje koncentrisani, i to je vei stimulus za njihovim izbacivanjem. U stvari, pijenje vode prua toliko koristi da je nedavno izdanje asopisa Amerikog medicinskog udruenja skrenulo panju na naroite opasnosti sa kojima se suoavaju stariji Amerikanci usled neodgovarajueg unosa ove tenosti.71 Harvardski istraivai su procenili da bi se obezbeivanjem da stariji ljudi piju dovoljno tenosti utedelo preko milion dana provedenih u bolnici i preko milijardu dolara svake godine. U ovom odeljku sam pokuao da obezbedim pogled na uzbudljiva istraivanja koja nas ohrabruju da svakodnevno pijemo dosta vode. Unutranja upotreba vode jasno moe da smanji patnju i da utedi novac kao i ivote.
da se pobolja. Nekontrolisani nivo eera u krvi moe da osobe uini sklonim visokom viskozitetu delom i zbog dehidratacije. Kada je eer u krvi visok, bubrezi gube eer, a eer uzima vodu sa sobom. Pitanje gustine krvi kod dijabetesa je od naroitog znaaja zato to visoki nivoi viskoznosti mogu da igraju ulogu u oteenjima bubrega i nerava povezanih sa dijabetesom.59 Izgleda da viskoznost krvi ima ulogu i u povienom krvnom pritisku. U populacionim istraivanjima, to je vii krvni pritisak osobe, to je vea viskoznost krvi. Ako osoba moe da smanji hematokrit, i krvni pritisak e teiti da se smanji. To obezbeuje dvostruku korist: nii krvni pritisak i niu viskoznost krvi koji zajedno rade za dalje smanjenje rizika od loga.60 Ironija je da osobe koje su na diureticima (pilule za izbacivanje vode) zbog svog krvnog pritiska mogu na neke naine da produavaju svoje probleme. Razlog je taj to ti lekovi tee da smanje zapreminu krvi, i prema tome mogu doprineti poveanju gustine krvi. Diuretici mogu da prouzrokuju ne samo gubitak vode iz tela, ve mogu i da doprinesu gubitku tenosti iz crvenih krvnih zrnaca inei ih manje savitljivim.61 Setite se da e takve promene, zauzvrat, uiniti da se krv lake zgruava. Iste promene takoe mogu da odravaju povieni krvni pritisak. Neki naunici su pretpostavili da voda moe da ima jo jednu ulogu u smanjenju povienog krvnog pritiska i spreavanju loga. ista voda u stvari deluje kao blagi diuretik. Ako pijete vie vode nego to vam je potrebno, viak vode se odstranjuje preko bubrega. Postoji jedan uslov: bubrezi mogu da izluuju samo vodu koja je praena natrijumom. Kao rezultat toga, viak unoenja vode rezultuje gubitkom odreene koliine natrijuma. Prema tome, unoenje velike koliine iste vode pomae smanjenju zaliha natrijuma u telu i na taj nain moe da doprinese snienju krvnog pritiska. Druge ivotne navike takoe mogu da pomognu poboljanju fluidnosti krvi. U te faktore spadaju prestajanje puenja, izbacivanje upotrebe alkohola, smanjenje teine (ako imate viak kilograma), zapoinjanje redovnog umerenog vebanja,62,63 i usvajanje ishrane bogate vlaknima, a siromane mastima i belanevinama.64,65,66 U vezi sa vebanjem, umereno vebanje je korisno za cirkulaciju, ali prekomerno vebanje moe biti tetno za fluidnost krvi. Na primer, vea je verovatnoa da e oni koji vebaju na vruini i koji se obilno znoje imati probleme sa
352
Meutim, voda se takoe moe primeniti i spolja za reavanje niza fizikih problema. Ta zapaanja se generalno mogu primeniti podjednakom snagom i na druga bolna stanja kao to su bol u miiima, istegnua, itd. Detaljna rasprava o irokoj oblasti hidroterapije ili terapije vodom je izvan domena ovog poglavlja. Meutim, dovoljno je rei da je spoljanja primena vode koriena sa klinikim uspehom u stanjima kao to su glavobolje, astma, miina napetost i problemi sa varenjem.
Element Novog poetka broj 4: Suneva svetlost

Suneva svetlost je dola na lo glas. Tano je da previe ultraljubiastih zraka iz suneve svetlosti moe da povea rizik od raka koe i katarakte, ali umerene koliine suneve svetlosti mogu da budu krajnje korisne. Na primer, suneva svetlost igra kljunu ulogu u pomaganju spreavanja osteoporoze. Suneva svetlost, setiete se, moe da preobrati holesterol u vitamin D, neophodni faktor u odravanju dobrog zdravlja kostiju.72 U 7. poglavlju koje govori o belanevinama videli smo da je veliki unos ivotinjskih belanevina takoe bio i znaajan faktor u prouzrokovanju osteoporoze. Meutim, pored sunanja i ishrane, i drugi faktori Novog poetka su znaajni za osteoporozu. Vebanje je kljuno za odlaganje gubitka kotane mase povezanog sa starou. Novije istraivanje Medicinskog fakulteta Univerzitetu u Vaingtonu, u Sent Luisu, pokazalo je da ena moe da povea svoju kotanu masu za 2-3% godinje samo vebanjem.73 Meutim, ta je sa rakom koe? Zato da ne uzimamo vitamin D iz pilula ili hrane sa dodacima, kako bismo izbegli rizik od raka usled sunanja? Nema sumnje: kada mnogi ljudi misle o sunanju, misle o agensu koji poveava rizik od raka.
Sunanje u velikim dozama i rak

Suneva svetlost u velikim dozama poveava rizik od raka koe. Oko 95% sluajeva raka koe spada u dva tipa: rak skvamoznih elija i bazalnih elija.74 Oba ova tipa raka se poveavaju znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu tokom ivota. Meutim, na sreu, oni su spororastui i obino ostaju ogranieni na kou. Iako se oko 750.000 sluajeva raka skvamoznih i bazalnih elija koe utvruje svake godine u Sjedinjenim Dravama, dolazi do samo oko 2.100 smrtnih sluajeva (manje od 1%).75
Smrtni sluajevi se uglavnom javljaju kod onih koji ne izvre brzo i potpuno uklanjanje raka. Melanom, drugi tip raka koe, daje znaajno drugaiju situaciju. Ovaj obino tamno pigmentisani rak ima snanu tenju da se iri i ubija rtvu. Svake godine se u SAD utvrdi oko 34.000 sluajeva melanoma; meutim, 7.200 (vie od 20%) umre godinje od ovog stranog raka koe.76 Melanom je trenutno u brzom porastu irom sveta; u Evropi raste za 3-7% svake godine.77 U vezi sa ovim najsmr-tonosnijim rakom koe, izgleda da znaajan faktor nije toliko ukupna koliina suneve svetlosti kojoj ste izloeni, ve da li ste dobili opekotine od sunca ili ne. Prema tome, treba izbegavati prekomerne doze suneve svetlosti. Vie informacija o raku koe nalazi se u 2. poglavlju. Meutim, suneva svetlost u umerenim koliinama je zdrava, i moe ak biti od koristi u spreavanju raka. Istraivanja sada ukazuju da razumno izlaganje suncu i proizvodnja vitamina D moe takoe da pomogne u spreavanju odreenih tipova raka. Rak debelog creva je jedna vrsta raka koju izlaganje sunevoj svetlosti moe spreiti. Istraivai Univerziteta u Vaingtonu su prouavali stope raka u devet razliitih oblasti Sjedinjenih Drava. Otkrili su da su mukarci iz junih drava imali daleko manji broj sluajeva raka debelog creva u odnosu na severnjake.78 Na primer, u poreenju sa mukarcima koji ive u Novom Meksiku, mukarci iz Miigena, Konektiketa i Vaingtona su imali stope raka debelog creva za 50-80% vie. Izgleda da je to tano i za ene, iako nije bilo toliko naglaeno. Drugi nauni lanak je izneo istraivanja koja moda vezuju spreavanje raka sa izlaganjem sunevoj svetlosti. Autor H. G. Einslej (H. G. Ainsleigh) je istakao da postoji dugaka lista medicinske dokumentacije koja ukazuje da redovno izlaganje suncu znaajno smanjuje stopu smrtnosti od odreenih vrsta raka.79 Kao i drugi istraivai, Einslej je zapazio da veza izmeu izlaganja suncu i prevencije raka nastaje usled vitamina D. Vitamin D i srodna jedinjenja su sposobni da potiskuju nenormalan rast niza elija raka. Tu spadaju leukemija i limfom, kao i rak dojke i debelog creva. Einslej se tu nije zaustavio. Nastavio je iznosei neke upeatljive proraune, to jest da iako esto redovno izlaganje suncu statistiki prouzrokuje 2.000 smrtnih sluajeva od raka u SAD godinje, takoe deluje u spreavanju jo 138.000 smrtnih sluajeva od raka u SAD godinje i da bi moglo da sprei jo 30.000 vie ako bi svi Amerikanci usvojili praksu redov-
353
nog, umerenog sunanja. ak je izrazio zabrinutost da krivica za porast raka dojke od 17% tokom 1991. i 1992. godine moe da bude povezana sa fobijom od sunca, uz deceniju velikog broja saveta protiv sunca od uglednih autoriteta, a koji se poklapaju sa dostupnou efektivnih krema za sunanje. Kreme za sunanje mogu da izazovu da osobe, koje se inae obazrivo sunaju, dobiju prekomerne doze izlaganja suncu. U vezi sa sunanjem i rakom, jasno se istiu dve injenice. Prvo, prekomerne, nerazumne koliine suneve svetlosti mogu da poveaju rizik od raka koe. Drugo, izbegavanje suneve svetlosti nije dobra alternativa. Verovatno je da suneva svetlost i vitamin D koji ona proizvodi mogu u stvari da igraju ulogu u spreavanju raka kao i u zdravlju kostiju.
Problemi sa umerenom upotrebom kofeina

Kao to je istaknuto u 2. poglavlju o raku, medicinska istraivanja su izrazila zabrinutost da kafa i drugi proizvodi sa kofeinom mogu da poveaju rizik od odreenih tipova raka. Na listi ovih tumora su: rak bubrega, dojke, pankreasa, jajnika, mokrane beike i debelog creva.81,82,83,84,85 Teobromin je srodnik kofeina koji se naroito nalazi u okoladi i aju (misli se na ruski i crni aj koji sadri tein). Istraivanja ukazuju da ak i male koliine ovog jedinjenja, ako se uzimaju redovno, mogu da udvostrue rizik od raka prostate.86 Razlozi za zabrinutost u vezi sa kofeinom i njegovim srodnicima nisu u potpunosti teoretske: ove supstance imaju mone efekte na prouzrokovanje raka. U laboratorijskim istraivanjima one su sposobne da otete hromozome i biljaka i ivotinja.87,88,89,90,91 Odreeni strunjaci osporavaju neke od tih nalaza. Da li ste spremni da preuzmete rizik od nastavljanja sa svojom kofeinskom navikom? Mnogi su postali naviknuti, ako ne i zavisni, na umerene ili velike koliine kofeina; predlog o potpunom izbegavanju postavlja velike prepreke. Da bismo ilustrovali va pristup toj odluci, pretpostavimo da planirate da izgradite novu kuu. Pronalazite mesto na lepom imanju, ali je zemljite na starom otpadu toksinih materija. Neki strunjaci vam govore da nema dokaza za bilo kakav rizik od ivljenja iznad otpada. Drugi imaju osnov za zabrinutost da e ivot na tom mestu poveati va rizik od raka bubrega, dojke, pankreasa, jajnika, mokrane beike i debelog creva. Da li bacate kocku i useljavate se, ili kaete: Zato rizikovati? Ako nikada niste stekli kofeinsku naviku, verovatno je nikada neete ni usvojiti. Meutim, ako je ona deo vaeg ivota, da li je vredno odrei je se? Ja bih rekao da. Radio sam sa mnogo ljudi koji su nadvladali svoju zavisnost od kofeina. To isprva moe da predstavlja borbu, ali vremenom ne samo da im je potpuno dobro bez nje, ve takoe ostvaruju koristi po zdravlje ovom svojom odlukom. Kofein ne samo da poveava teorijski rizik od raka, ve takoe donosi i niz drugih problema. Kafa i/ili kofein su povezani sa poveanim rizikom od takvih problema kao to su pobaaji, bebe male teine pri roenju, pogoranje depresije, teskoba i zamor, povieni krvni pritisak, lupanje srca, srana oboljenja, gubitak kotane mase i osteoporoza, i druge bolesti. Vie informacija je obezbeeno u 2. poglavlju o raku i 12. poglavlju: eoni reanj: kruna mozga.
Element Novog poetka broj 5: Umerenost

Koncept promovisanja linog zdravlja razumnim izlaganjem sunevoj svetlosti obezbeuje savrenu pozadinu za razmatranje petog elementa Novog poetka. Umerenost u kontekstu ove knjige oznaava totalnu apstinenciju od supstanci koje su tetne, i umerenu upotrebu supstanci koje su korisne. Primenjivanje koncepta umerenosti na sunanje bi nas dovelo do umerene upotrebe ovog korisnog faktora. esto izazov u vezi sa umerenou predstavlja odluku koje supstance koristiti umereno, a koje u potpunosti izbegavati. Koncept totalne apstinencije je postao veoma nepopularan. Mnogi zdravstveni radnici promoviu pogrenu ideju da je skoro sve to radimo odgovarajue sve dok to radimo umereno. Na osnovu prouavanja istraivake literature, zajedno sa linim iskustvom iz sopstvenog ivota i ivota mojih pacijenata, oigledno je da bi nam bolje bilo da potpuno izbegavamo mnoge stvari koje je popularno umereno koristiti. Na drugom mestu u ovoj knjizi (17. poglavlje: elite pie?), predstavljen je sluaj za potpuno izbegavanje alkoholnih proizvoda sa stanovita zdravlja. Ja ne predstavljam usamljeni glas za totalnu apstinenciju od alkohola. Svetska zdravstvena organizacija je zauzela isti stav, zastupajui sada ideju bez alkohola kao standard.80 U nekoliko poglavlja ove knjige naveo sam razloge za zabrinutost u vezi sa drugom popularnom supstancom koja izaziva zavisnost - kofeinom. Proizvodi sa kofeinom predstavljaju suptilnu opasnost za nae zdravlje koji neki konano poinju da uviaju.
354
Element Novog poetka broj 6: Vazduh

Izgleda da su tokom najveeg dela zapisane istorije ljudi uzimali sve vazduh zdravo za gotovo. Meutim, sa nastankom industrijske revolucije, praene trenutnom zabrinutou u vezi sa zagaenjem vazduha, sve vazduh je postao cenjen. Odlian lanak o sveem vazduhu je pre nekoliko godina izneo dr Bernel Boldvin. Pod nazivom Zato je sve vazduh sve?92 Boldvin je istakao da se sve vazduh hemijski razlikuje od recirkulisanog vazduha u zatvorenim prostorijama kakav udie veina Amerikanaca. Sve vazduh visokog kvaliteta je u stvari naelektrisan. Molekul kiseonika koji daje ivot je negativno naelektrisan ili negativno jonizovan. Ovaj negativno naelektrisani kiseonik prua niz koristi kao to je navedeno u tabeli 12.93,94,95,96,97,98,99
Tabela 12. Efekti negativno naelektrisanog sveeg vazduha 1. Poboljan oseaj dobrobiti 2. Poveana stopa i kvalitet rasta kod biljaka i ivotinja 3. Poboljana funkcija cilija koje tite plua 4. Smirenost i oputanje (smanjena nervoza) 5. Sniena telesna temperatura 6. Sniena stopa sranog rada pri mirovanju 7. Smanjeno preivljavanje bakterija i virusa u vazduhu 8. Poboljano uenje kod sisara 9. Smanjena jaina stomanih ireva
Sredina negativno naelektrisanih jona ima zaista upeatljiv efekat. Neki od najimpresivnijih imaju veze sa ponaanjem. Neka istraivanja su se koncentrisala na ivotinje koje su odgajane na takav nain da razviju poremeaje ekvivalentne razvoju teskobe kod ljudi. Kada je ovim ivotinjama doputeno da udiu vazduh sa obiljem negativnih jona one su bile zatiene od nekih fizikih promena povezanih sa teskobom. ivotinje izloene negativnim jonima su pokazale normalizaciju modanih hemijskih merenja i nisu pokazivale nikakvu tenju ka povienom krvnom pritisku ili irevima.100 (U stvari, ak i kod ivotinja bez poremeaja u ponaanju koji bi ih uinili sklonim irevima, negativni joni u vazduhu su im pomagali tako da se razvijaju manje znaajni irevi ukljuujui manju veliinu ireva, manje krvarenja i manje luenja kiseline.101) U istraivanjima na deci, negativni joni su takoe pokazali povoljne efekte. U jednom istraivanju, normalna deca i deca sa poremeajima uenja su pokazala merljiva poboljanja
modane funkcije.102 Autori su zakljuili: Negativni joni u vazduhu se vide kao sredstvo sa potencijalnim teorijskim i lekovitim primenama.103 Druga istraivanja dalje podvlae injenicu da sve, negativno jonizovani vazduh pomae odravanju naeg ponaanja pozitivnim. Boldvin i drugi navode arav oluje sa Bliskog istoka koje donose obilje neeljenih pozitivnih jona sa sobom.104,105,106,107 Tokom tih oluja, kod i do 30% osoba se javljaju problemi sa poveanom teskobom i sumnjom, migrene, munina, povraanje, dijareja, oni problemi, nadraljivost, smetnje disajnih puteva, itd. Izgleda da pozitivni joni menjaju nivo serotonina u mozgu, znaajne hemikalije u poboljanju raspoloenja. Ti vrui pustinjski vetrovi uklanjaju iz vazduha korisne negativne jone. Negativno naelektrisan vazduh se takoe razara kruenjem vazduha u zgradama, duvanskim dimom, gradskim smogom i drugim zagaivaima. Sa druge strane, negativni joni dobrog kvaliteta u vazduhu se nalaze u obilju u prirodnoj sredini, naroito oko zimzelenog drvea, plaa ili nakon oluje sa grmljavinom. Istraivai su prouavali tetne efekte zagaenog vazduha na ljudska bia. Njihovi nalazi potvruju da zagaenje smanjuje koliinu negativnih jona u vazduhu. Pored toga, pokazano je da uobiajeni zagaiva, ozon, prouzrokuje nadraivanje oiju, nedostatak daha, kaalj, pogoranje funkcije plua i smanjenje fizikih sposobnosti.108,109 to je jo gore, ene koje ive u jednom od najzagaenijih regiona zemlje - na junoj obali Kalifornije, izloene su poveanom riziku od raka u proporciji sa ukupnim izlaganjem odreenim zagaivaima.110 Jasno je da je za sve nas korisno da dobijemo to je vie mogue sveeg vazduha. Kada smo nadvladani stresom i brigom, izgleda da udaljavanje od naih gradskih mesta boravka i radnih mesta obeava vie od promene mesta. Medicinska literatura ukazuje da vonja do morske obale, lokalnog parka ili drugog prirodnog okruenja obeava poboljano mentalno i fiziko zdravlje usled udisanja osveavajueg vazduha sa svojim obiljem negativnih jona. to je jo bolje, ako se moe urediti ivot u prirodnijem okruenju, to bi verovatno donelo blagoslov boljeg kvaliteta vazduha, kao i druge prijatnosti.
Element Novog poetka broj 7: Odmor

Ubeen sam da kada bi se svi korisni efekti odmora sakupili u pilulu, ona bi bila meu najprodavanijim dodacima na tritu. Naalost,
355
strunjak za san, istie da oko 20% populacije genetiki zahteva manje od est sati za no. Takoe zapaa da 10% nae populacije genetiki zahteva vie od devet sati svake noi.113 Bez obzira na vau specifinu potrebu, svakom moe da nedostaje vitamin O1. Ako se ne oseate sasvim budni i energetski snani tokom dana, verovatno spavate premalo. Ako je to va problem, niste sami. U SAD, zamor je jedan od deset najeih razloga za posetu lekaru.114 U stvari, svake godine 3,3 miliona Amerikanaca poseti doktore samo zbog nesanice.115 Da, problemi sa neodgovarajuim snom su veoma esti u SAD. Dokazi ukazuju da i do 60% Amerikanaca ima neke probleme povezane sa svojim navikama spavanja.116,117 Izgleda donekle depresivno govoriti o tome koliko su potrebe prosenog Amerikanca za snom slabo zadovoljene. Meutim, postoje neke dobre vesti u tom pogledu. Oni koji lake izlaze na kraj sa stresom izgleda zahtevaju manje svakodnevnog sna. Drugim reima, ako ste emocionalno zdravi i pozitivni, vae telo e verovatno spavati efikasnije.118 Vebanje takoe moe da vam pomogne da imate vie energije pri datoj koliini sna. Drugim reima, redovno vebanje pomae smanjenju vaih zahteva za snom. U stvari, pokazano je da vebanje smanjuje zamor i poboljava mentalnu i fiziku ivost.119 Iako pozitivna raspoloenja i fiziko vebanje mogu da nam pomognu u domenu sna, postoje stvari koje rade protiv nae sposobnosti da dobijemo okrepljujui san. Gledanje televizije je jedan od raloga to slabo prolazimo u domenu sna. to vie televizije gledate, to ete manje imati vremena za san. To predstavlja naroiti problem za ameriku omladinu. Mnogi ne dobijaju dovoljno sna zbog mnogo gledanja televizije. Naravno, postoje i mnogi drugi razlozi za na nacionalni nedostatak sna. Neu ulaziti u nau tenju da naguramo to vie aktivnosti u ogranien broj asova po danu. Meutim, eleo bih da napomenem jednu od najfatalnijih obmana o uskraivanju sna. Veina onih koji uskrauju sebi vitamin O1 oseaju da mogu da prou bez optimalnih koliina ovog vitamina. Naalost, medicinska literatura je veoma jasna o efektima uskraenja sna i nepravilnih navika spavanja (kao to je rad u promenljivim smenama).120,121,122,123 Takve prakse usporavaju reakciono vreme i poveavaju rizik i od smrtonosnih i od nesmrtonosnih sluajeva. Uskraivanje sna jasno moe da ima posledice koje ugroavaju ivot. Verovatno je jedna od najis-
kako bismo ostvarili korisne efekte odmora, moramo da usporimo i da izdvojimo vreme za odmor. Naalost, mnogi od nas ne veruju da moemo da pauziramo dovoljno dugo kako bismo iskoristili ovaj kljuni lekoviti i preventivni agens. Prema tome, mnogi ak nisu ni zainteresovani da saznaju neto o dalekosenim koristima od odmora. Oni razmiljaju: Zato postati ubeen u prednosti neega zata i onako nemam vremena? Zbog tih predrasuda, voleo bih da vas pozovem da razmislite o odmoru kao da je on novootkriveni vitamin, nazovimo ga na primer vitamin O. U ovoj hipotetikoj situaciji moemo da zaboravimo na to da li imamo vremena za odmor ili ne. Na kraju, svaka od prednosti odmora se moe dobiti uzimanjem pilule. Razmotrimo sada taj zapanjujui vitamin i pogledajte da li elite da ga ukljuite u deo svog svakodnevnog programa. Meutim, pre nego to odemo predaleko sa naom ilustracijom, morao bih da razjasnim injenicu da odmor postoji u niz razliitih oblika. U stvari, postoje etiri razliita tipa vitamina O. Kao to postoji niz vitamina B, tako postoje i etiri roaka u porodici vitamina O. Oni su navedeni u tabeli 13.
Tabela 13. Vitamin O (odmor) postoji u etiri vrste Vitamin Vitamin Vitamin Vitamin O1 O2 O3 O4 svakodnevni odmor ili san sedmini odmor rekreacija duhovno razmiljanje
Vitamin O1 je san, ili svakodnevni odmor. Vitamin O2 je sedmini odmor: pored spavanja svake veeri, potreban nam je sedmini dan odmora. Vitamin O3 je rekreacija: potrebno nam je da izdvojimo vreme kako bismo se udaljili od posla, fizike napetosti i mentalnog stresa ivota. Vitamin O4 je takoe neophodan: ovaj vitamin je duhovno razmiljanje i treba ga sprovoditi najmanje jedanput svakog dana. Razmotrimo blie svaki od ova etiri vitamina O. Vitamin O1 ili vitamin spavanja, nedostaje mnogim Amerikancima. Istraivanja ukazuju da je za prosenu osobu najbolje sedam do osam sati sna dnevno. Ova cifra je povezana sa najveom duinom ivota u Zdravstvenom istraivanju okruga Alameda koje smo pregledali u prvom poglavlju (Principi za optimalno zdravlje).111 Statistike ukazuju da oko 2/3 amerikih odraslih osoba spava izmeu 6 i 9 sati za no.112 Potrebe za snom variraju sa naom genetikom. Dr Dejms Perl, psiholog i
356
taknutijih - uspavljivanje pri vonji. Jedan zanimljiv vid trenutnih istraivanja o uspavljivanju za volanom je da su nesree i smrtni sluajevi izgleda najei kod onih koji nisu shvatili svoje granice. U jednom amerikom istraivanju, 55% takvih nesrea se javilo kod osoba sa 25 godina ili mlaih, ukazujui da neiskustvo u poznavanju znakova zamora moe da bude skupo.124 Naravno, danak hendikepa i smrti od zamorenih vozaa nije ogranien na SAD. Novije nemako istraivanje ukazuje da je uspavljivanje za volanom vodei uzrok smrtnih sluajeva u saobraajnim nesreama u Nemakoj, i da je odgovorno za skoro 25% od ukupnog broja.125 Meutim, rizik od drugih tipova nesrea se takoe dramatino poveava kod onih kojima nedostaje san. Nesree na radnom mestu se takoe javljaju ee kada nam nedostaje san, kada radimo u neobino radno vreme, ili smo zbog nekog drugog uzroka premoreni. Nesree velikih razmera, kao to je primer ernobila, Ekson Valdez havarija (Exxon Valdez crash), i nesrea kod ostrva Tri milje (Three Mile) su se javile u ranim jutarnjim asovima, kada je budnost bila niska. Dr Fred Harding (Fred Hardinge), strunjak koga je angaovala Federalna administracija za avijaciju radi ispitivanja zamora i sposobnosti, istakao je da je najvei deo problema sa prijateljskom vatrom u ratu u zalivu nastajao usled zamora. Neki od tih kratkoronih problema sa nedostatkom sna, ali ipak sa dugoronim posledicama, mogu da nastanu usled onoga to se naziva mikro san. U takvim situacijama vae oi su tipino irom otvorene, a ipak vaa panja pada i ne shvatate ta se deava. Iako kratkoroni problemi sa nedostatkom sna esto stiu na naslovne strane, ozbiljni problemi nastaju usled hroninog nedostatka sna. Imajte na umu da je ak i est sati sna dnevno nedovoljno za mnoge ljude i postavlja pozornicu za probleme. Oteenje eonog renja mozga moe da se javi kod ivotinja kojima se uskrauje san. PET skeniranje pokazuje smanjeni dotok krvi do eonog renja mozga hronino neispavanih osoba.126 Uz takve hronine nedostatke sna, nadraljivost i nervoza rastu dok se raspon panje dalje smanjuje. Moe doi do brzih promena raspoloenja i problema izlaenja na kraj sa stresom. Povlaenja od grupnih poslova i ak depresija su meu ishodima hroninog nedostatka sna. Privienja i halucinacije takoe mogu da budu posledice ovog nedostatka.
I kratkoroni i dugoroni nedostatak sna moe da utie na vau otpornost na bolesti. Gubitak ak i samo tri sata sna date noi moe da smanji na polovinu efektivnost vaeg imunog sistema.127 Sa nedostatkom sna se javlja niz imunih promena: nivo antitela se smanjuje128 dok nivo interleukina-1 i interleukina-2 ne uspeva da raste istom merom kao pri dubljim fazama sna.129 Hormon rasta (growth hormone, GH) zahteva san za optimalno oslobaanje svoje aktivnosti. Nedostatak GH-a dalje teti imunitetu poto su znaajni branioci imuniteta, citotoksine T-elije (tip belih krvnih zrnaca) zavisne od tog hormona.130 Hronini zamor takoe poveava rizik od problema koji moda nisu toliko oigledni: srana oboljenja, smrtni sluajevi povezani sa srcem, i stomani i crevni problemi.131 ak iako provodite devet sati svakog dana u krevetu, moda ne dobijate kvalitet sna koji vam je neophodan. Pre 60 godina, san je smatran za statian proces odmora, ali kvalitet sna se radikalno razlikuje ak i ako izgleda da dve osobe provode istu koliinu vremena u krevetu. Kako moete da poboljate kvalitet sna? Tabela 14 iznosti neke osnove.132
Tabela 14. Naini za poboljanje kvaliteta sna - Spavanje u hladnoj, tamnoj, udobnoj, urednoj i tihoj sobi - Sklonite teskobu i brige u stranu dok leete u krevet - Svakodnevno vebanje i ista savest e pomoi - Odstranite tri kradljivca sna: alkohol, duvan i kofein - Proverite koji bi lekovi mogli da ometaju san - Odravajte redovno vreme za san i ne jedite nita najmanje etiri sata pre spavanja - Obezbedite sve vazduh u spavaoj sobi
Kvalitet sna je u stvari povezan sa celokupnim programom Novog poetka. Iako je svakodnevni odmor znaajan aspekt zdravlja, skloni smo da se ne odmaramo podjednako dovoljno ako ne primenjujemo i druge vidove zdravog naina ivota. Moda ovo nije nigde toliko jasno vidljivo kao u istraivanju u vezi sa snom i starenjem. Veina nije dovela u pitanje injenicu da kvalitet sna opada kako osoba stari.133 Meutim, nova istraivanja Medicinskog fakulteta sa Stenforda i drugih centara dovode ovu pretpostavku u sumnju. Noviji podaci ukazuju da nije verovatno da e se kod osoba koje ostanu zdrave i slede dobar nain ivota razviti promene u kvalitetu sna pri starenju.134,135
357
ovi sedmodnevni ritmovi nisu zavisni od spoljanjeg sedminog ciklusa. Sa istorijske perspektive, sedmini ciklusi su takoe od velikog interesa. Imamo dvadesetetvoroasovni dan zasnovan na obrtanju Zemlje oko svoje ose. Imamo meseni ciklus zasnovan na periodinosti Meseca. Godina je zasnovana na kruenju Zemlje oko Sunca. Ali, na emu je zasnovana sedmica? Neki ljudi su pretpostavili da je oveanstvo tokom godina dolo do zakljuka da se nijedan drugi vremenski ciklus nije toliko dobro usklaivao sa naim unutranjim ritmovima. Zanimljivo je napomenuti da iako su kulture eksperimentisale sa razliitim vremenskim ciklusima, sve kulture za koje Boldvin zna su se okrenule sedmodnevnom programu. On naroito istie Francusku tokom vremena Francuske revolucije. Oni su tada eksperimentisali sa desetodnevnim (metrikim) periodom, sa razornim rezultatima. Mentalne ustanove su prilino brzo popunile sve kapacitete. Boldvin pripisuje ukidanje tog programa delom loginom razmiljanju istaknutog matematiara Laplasa. Meutim, drugi su ukazali na jo loginiji razlog za postojanje sedminog ciklusa: to je nain na koji nas je Bog stvorio. Zaista, u 1. Knjizi Mojsijevoj, sedmodnevni vremenski ciklus je opisan kao deo Boije aktivnosti prilikom stvaranja. Opisano je da se taj ciklus sastoji od est dana rada praenih danom od odmora. Boldvin vidi znaaj u konceptu dana od odmora u vezi sa cirkaseptanskim ritmovima.147 On to vidi kao zeitgeber (davalac vremena na nemakom). Zeitgeber-i odravaju nae sedmine ritmove sihronizovanim zastajui jedan dan od sedam za odmor. Meutim, kako bi ovi davaoci vremena delovali, on mora da doe u isto vreme svake sedmice. Drugim reima, nije dovoljno uzeti jedan dan od sedam; optimalno je uzeti specifian dan od sedam dana na redovnim osnovama. Moje lino iskustvo se slae sa tim medicinskim istraivanjima. Meni lino je potreban jedan dan odmora u sedam dana kada sklanjam stvari u stranu i dobijam istinski odmor. To ne znai da spavam ceo dan. Umesto toga, koristim ga kao dan za rekreaciju, razmiljanje, molitvu i koncentrisanje na duhovne vrednosti. Bilo da koristite dan odmora koji koriste razliite religiozne denominacije unutar judaizma, hrianstva ili islama, ili drugi dvadesetetvoroasovni period, ostvaruju se koristi od smatranja jednog specifinog dana od sedam - za dan odmora.
Vitamin O2: Sedmini odmor

U Americi, nije neobino da ljudi imaju sedmodnevnu radnu sedmicu. Mnogi to ine neprestano i izgleda da ne pate zbog toga. Meutim, medicinski dokazi ukazuju da mogu postojati i kratkorone i dugorone posledice zbog takve prakse. Kao to i telo ima prirodni dnevni asovnik (cirkadijalni ritam), takoe ima i nedeljni asovnik (cirkaseptanski ritam). Cirkaseptanski ritmovi su upravo to: telesni ritmovi koji su dugaki oko sedam dana. Medicinska istraivanja su pokazala da su takvi ritmovi u vezi sa nizom fiziolokih funkcija. U neke koje su utvrene spadaju stopa sranog rada, samoubistva, prirodni hormoni u ljudskom mleku, oticanje nakon operacije, i odbacivanje presaenih organa. Da bismo razumeli znaaj tih ritmova razmotrimo poslednje dve stavke sa liste. Osoba obino pojaano otie sedmog, a zatim i etrnaestog dana nakon operacije.136,137 Slino tome, osoba sa presaenim bubregom e verovatnije odbacivati organ sedam dana, a zatim etrnaest dana nakon operacije.138,139 Istraivanja cirkaseptanskih ritmova se nastavljaju i novi odnosi se neprestano otkrivaju. Postoje sedmodnevni ritmovi koji su otkriveni i kod raka ljudi i ivotinja, i njihov odgovor na leenje.140,141,142 Takoe je uoeno da fibrinogen, jedinjenje za zgruavanje krvi, za koje je pokazano da poveava rizik od infarkta, ima sedmodnevni ritam.143 Dalja istraivanja su pokazala da pored toga to odgovori pri infekcijama deluju po cirkaseptanskim ritmovima, isto tako deluju i lekovi koje koristimo za njihovo leenje.144 Razumevanje cirkaseptanskih ritmova me je navelo da potpunije razumem injenicu da moram da obratim panju na sedmine ritmove kako bih zatitio sopstveno zdravlje i zdravlje svojih pacijenata. Dr Boldvin je pre nekoliko godina tvrdio da trenutna istraivanja ukazuju da je ovaj sedmodnevni ritam normalna ugraena odlika nae fiziologije.145 Novija istraivanja su bila jo odlunija od Boldvina. Sa medicinske take gledita takozvani cirkaseptanski (oko sedam dana) reaktivni periodi su od velikog interesa. Ova periodinost se moe uoiti kod niza adaptivnih i kompenzativnih procesa. Nisu zavisni od spoljanjeg sedminog ciklusa i bili su poznati ve od drevnih vremena.146 Ono to oba ova autora kau jeste da ne treba potcenjivati znaaj sedmodnevnih ritmova. tavie, ovi ritmovi su deo onoga to smo mi; oni nisu funkcija injenice da mi sluajno imamo sedmodnevni vremenski period u naoj kulturi. Prema tome,
358
Jo jedno zapaanje je ovde vano. Prilikom rasporeivanja naeg svakodnevnog odmora u vidu sna, esto moramo da stavimo san na prvo mesto iako nismo zavrili celokupan posao za taj dan. Mnogi su iskustvom nauili da je u najveem broju sluajeva najbolje lei u krevet na vreme. Na isti nain, iako va posao za sedmicu nije zavren, i dalje bih vas ohrabrio da odredite odreeni dan od sedam dana i da se odmarate kao da je va posao zavren. U stvari, moj prijatelj lekar je jednom rekao da je takav prioritet jedna od lepota Boije zapovesti o danu od odmora. Iako je on svestan znaaja sedminog odmora, u sluaju da Bog nije odredio specifini dan, smatra da ne bi redovno odravao odreeni sedmini dan kao zeitgeber. Utvrdio sam da je to tano i na osnovu sopstvenog iskustva.
Vitamin O3: Istinska rekreacija

Ako pogledate kako veina Amerikanaca provodi svoje vreme, pomisliete da je televizija na nacionalni oblik rekreacije broj 1. Meutim, u smislu izraza na nain na koji ga ja koristim, gledanje televizije ne zadovoljava kriterijume za istinsku rekreaciju. Kada se govori u kontekstu odmora, vidim rekreaciju kako odgovara svom imenu, to jeste: re-kreacija. Verujem da bih nakon istinske rekreacije morao da budem u stanju da bolje odgovaram na ivotne izazove, a ne gore. Prava rekreacija je osveavanje, i pomae mi da bolje izvrim posao i odgovornosti koje imam. Kakve onda vrste aktivnosti odgovaraju istinskoj rekreaciji? Na osnovu svog iskustva istraivanja, rekreacija na otvorenom je na vrhu liste. U opcije spadaju niz aktivnosti kao to je batovanstvo, peaenje, vrenje prijatnog rada u dvoritu, hodanje i niz drugih mogunosti. Te aktivnosti obezbeuju mentalni odmor od rutinskih poslova, a takoe pruaju i prednosti mnogih drugih elemenata Novog poetka kao to su vebanje, sunanje i sve vazduh.
Vitamin O4: Duhovno razmiljanje i molitva

Duhovno razmiljanje i molitva obezbeuju oblik odmora koji je praktikovan vekovima. ak i svetovni zapadnjaci postaju sve zainteresovaniji za upoznavanje sa ovim monim oblikom olakavanja stresa, napetosti i teskobe. U sopstvenom iskustvu, utvrdio sam da su razmiljanje o duhovnim temama i molitva kljuni deo uravnoteenog programa naina ivota. Molitva je dah due, figurativno govorei. Kao moralna i duhovna bia, moramo da prove-
demo dovoljno vremena u izraavanju nae vere u boansku mo. Postoji veza izmeu O i V, to jest vitamina O4 i V, vere u Boga. Moe nam pomoi na toliko mnogo naina, kao to je kontrolisanje stresa, jaanje imunog sistema, obezbeivanje zatite od sranih oboljenja, raka, itd. Lista se i dalje nastavlja. Da, vera u naeg Tvorca, Branioca, Iskupitelja i Prijatelja. Ali, kako moemo da verujemo u Njega ako ne govorimo zaista sa Njim kroz molitvu? U 12. poglavlju o eonom renju, istiem primer dr Lerija Dosija kao ilustraciju kako ak i iskreni skeptici sada zakljuuju da molitva prua jedinstvenu korist.148 Dr Dosi je sabrao niz naunih istraivanja koja pokazuju da kada se ljudi mole Bogu za druge, rezultat su koristi po zdravlje. U te rezultate spada ak i spontana regresija, ili izleenje raka. Iskustvo Dosija ilustruje da su iz perspektive misleih naunika koristi molitve daleko vee od koristi meditacije. Upeatljivo je da stav molitve proizvodi razliku po pitanju da li e do isceljenja doi ili ne. Istinita molitva vere u posveivanju ivota Bogu ima najveu verovatnou da e rezultovati izleenjem, a ne agresivna molitva kojom se moli da bela krvna zrnca unite rak, ili pokuaj da se osoba uzdigne do nivoa neogranienog optimizma.149 Jedna od tema sa vitaminima O1 i O2 je da se te supstance moraju redovno uzimati kako bi se obezbedila optimalna korist. Kao to nam je neophodan svakodnevni odmor svakog dvadesetetvoroasovnog perioda, i sedmini odmor jednom na svakih sedam dana, isto tako su nam neophodni redovni periodi rekreacije sa jedne strane, i molitve i duhovnog razmiljanja sa druge. U stvari, svaki od drugih tipova odmora utie i na vitamin O4. Kao to smo videli, nedostatak sna ili nepravilno i/ili preterano dugako radno vreme doprinose nekim od oiglednih problema: loijem kvalitetu i koliini sna, poveanom zamoru, slabijim radnim sposobnostima i poveanom broju nesrenih sluajeva.150 Meutim, neodgovarajui san takoe utie na nas i duhovno. eoni reanj je izgleda naroito podloan nedostatku sna. Iznenaujue je da ak i nae vrednosti tee da pate kada nam je uskraen san.151 Poslednji element odmora razmiljanje o duhovnim temama i molitva takoe utie na najvee kradljivce odmora i relaksacije, to jest stresore, i nae loe naine za izlaenje na kraj sa njima. Kao to je istaknuto u 14. poglavlju: Stres bez potresa, upotreba molitve prua snanu pomo na tim nivoima. Tu naglaavam da imamo svakodnevnu kljunu potrebu za
359
Tabela 15. Vera u Boga pomae dobrom zdravlju 1. Prisustvovanje religijskim slubama i lina posveenost jaaju religiozni sistem verovanja kod osobe. 2. Ozbiljni religijski sistemi verovanja zauzvrat, kada su praeni visokim nivoom religijske sigurnosti, imaju znaajan pozitivan uticaj na optu dobrobit. 3. Osobe sa ozbiljnom religijskom verom govore o: - viim nivoima zadovoljstva ivotom - veoj linoj srei - manjim negativnim psihosocijalnim posledicama posle traumatinih dogaaja u ivotu
duhovnim razmiljanjem i molitvom. Nastavljam beleei da se ti elementi definiu kao oblik odmora i podmlaivanja koje mali broj ljudi shvata u njihovom punom obimu. Zainteresovani italac se upuuje na to poglavlje o stresu za dalje izlaganje i praktinu primenu ovog bitnog vitamina O4.
Element Novog poetka broj 8: Vera u boansku pomo

Nakon predstavljanja najznaajnijeg duhovnog elementa odmora (vitamin O4), ovaj odeljak moe da izgleda izlian. Meutim, ovaj zavrni element Novog poetka vredi ponoviti. Tokom cele ove knjige sam pokazivao kako istraivanja ukazuju da duhovnost i vera u boansku mo imaju ulogu u borbi sa mnogim estim bolestima. Razmotrili smo ulogu vere u sranim oboljenjima, vezu duhovnosti sa epidemijom side, i vezu religije i raka. Kasnije u ovom poglavlju emo govoriti o vezi izmeu stresa, religije i artritisa. Jedno fascinantno istraivanje je razmatralo religijsko iskustvo onih Amerikanaca koji su doiveli zlatno doba od sto godina. Istraivai su utvrdili da je meu stogodinjacima religioznost znaajno poboljavala fiziko zdravlje. Iako postoji jo mnogo neodgovorenih pitanja, koristi od vere u Boga se ne javljaju samo od prisustvovanja religioznim slubama.152 tavie, izgleda da dalekosene koristi od vere prevazilaze granice starosti i rasa. Novije istraivanje amerikih Crnaca je utvrdilo da su oni koji su bili ukljueni u organizovane religiozne aktivnosti poboljali zdravlje i zadovoljstvo ivotom.153 ak i oni koji su se bavili religijom van organizovanih struktura su doiveli poboljanje zadovoljstva. Zaista, jedan od najdoslednijih nalaza du rasnih grupa je da duhovnost duboko poboljava kvalitet ivota. Velike koristi po kvalitet ivota koje nastaju upranjavanjem vere je opisao istraiva Djuk univerziteta u tabeli 15.154 Drugi zapanjujui aspekt duhovnosti je da ona ne samo da pomae vernicima, ve prua koristi i nevernicima u njihovoj zajednici. Istraivanja su pokazala da su zajednice ostvarile vee zdravstvene koristi kada su imale vei broj vernika koji naglaavaju poslunost Bogu i Njegove standarde ponaanja.155 Jedna od teorija zato nevernici imaju koristi je ta da drutvene norme favorizuju usklaivanje sa zdravim nainom ivota koji su usvojili njihovi religiozniji susedi. Jo jedno razumno objanjenje zato je vera u boansku mo toliko znaajna u sveo-
buhvatnom zdravstvenom programu je pozajmljeno iz ilustracije mr Zena arls-Marsela (Zeno Charles-Marcel), medicinskog direktora Amerikog centra za poboljanje naina ivota u Sulforu, u Oklahomi. Osnova za odreeni zdravstveni status osobe je prikazana na slici 5.
Slika 5. Osnova za va lini zdravstveni status Zdravstveni status Navike Kultura Lini izbori i vrednosti Sveukupni smisao i svrha
Nakon to pacijent proe kompletnu istorijsku i fiziku procenu, ukljuujui odgovarajue laboratorijske i/ili druge testove, imam jasnu sliku o zdravstvenom stanju pacijenta. Zdravstveni status koji pacijent esto smatra u svakodnevnom ivotu kao svoj kvalitet ivota je samo vidljivi vrh ledenog brega. Ispod njega se nalaze razlozi koji rastu po znaaju kako ulazimo dublje u ilustraciju. Zdravstveni status je direktno zavisan od tih naroitih zdravstvenih navika osobe, kao to sam esto i jasno pokazivao u ovoj knjizi poinjui od prvog poglavlja. Na primer, razmotrite naviku u ishrani u vidu jedenja crvenog mesa. to vie crvenog mesa osoba jede, to je vii holesterol, krvni pritisak, rizik od sranih oboljenja, rizik od raka, rizik od bubrene insuficijencije, itd. Ali, zato odreena osoba jede mnogo mesa? Moramo da istraujemo dublje kako bismo pronali odgovor. Ako je
360
osoba odrasla jedui meso i krompir, pogodite kakve proizvode voli da jede sada? Ako je rasla koristei proizvode sa kofeinom, pogodite kakve proizvode voli sada? Odreena kultura u kojoj je osoba rasla u velikoj meri odreuje navike koje sada ima. Na sreu, ilustracija se tu ne zavrava. Uvek postoji ta jedna osoba koja je odrasla jedui meso i krompir i imala roditelje koji su puili i pili, a koja ne pui, ne pije, i koja je vegetarijanac. Zato je ta osoba postala takva nasuprot kulturi i izabrala drugaije navike? Ta osoba je odluila da njeni sopstveni izbori i vrednosti nadvladaju nad njenom kulturom. Konano, lini izbori svake osobe postaju dublji razlozi za usvajanje navika nego to je to kultura. Vrsta izbora koji osoba ini i vrednosti koje poseduje su direktno povezani sa oseajem sveukupnog smisla i svrhe u ivotu; na tom mestu duhovni ivot i vera u boansku mo imaju direktan uticaj. Prema tome, vera u viu silu prua odreene zdravstvene koristi. Ta ista vera ima direktnu vezu sa sveukupnim smislom i svrhom neijeg ivota, to zatim utie na line vrednosti i izbore, koji onda utiu na izbor kulture koju e osoba usvojiti, to direktno utie na odreeni niz zdravstvenih navika, to na kraju direktno utie na zdravlje. Prvobitne zdravstvene koristi su nainile ceo krug i postaju time ojaane i umnoene. Jasno je da sam kroz svoj lini ivot i posao lekara video znaaj ugraivanja duhovnog elementa u ukupni pristup izleenju. Medicinska istraivanja opisana tokom cele ove knjige, i ponovo spomenuta u ovom odeljku, podvlae ovaj znaajni element vere u boansku mo i kao lek i kao osnov prevencije. Sada kada smo videli pregled svakog elementa Novog poetka, ilustrujmo kako se ti elementi mogu primeniti na neke odreene bolesti o kojima nismo govorili u ovoj knjizi. Zapoeu sa primerom reumatoidnog artritisa, jednom uobiajenom boleu.
bove, prouzrokujui bolest koja esto proizvodi trajnu invalidnost. Skandinavski istraivai su postavili osobe sa ozbiljnim reumatoidnim artritisom na totalnu vegetarijansku ishranu godinu dana.157 Nakon jednog meseca ovog programa ishrane, analizirali su pacijente i utvrdili smanjeni broj osetljivih i nateenih zglobova. Njihova snaga stiska je bila bolja. tavie, njihovi problemi sa ozbiljnom jutarnjom ukruenou zglobova su se smanjili. ak su i stvarna laboratorijska merenja koja su odraavala stepen zapaljenja u telu bila bolja. Dva takva poboljana testa krvi su bila stopa sedimentacije i nivo C-reaktivnog proteina. Rezultati su prikazani u tabeli 16.
Tabela 16. Totalna vegetarijanska ishrana pomae reumatoidnom artritisu
Posle mesec dana, i nakon jedne godine, pacijenti na totalnoj vegetarijanskoj ishrani su ispoljili smanjenje: - Broja osetljivih zglobova - Broja oteenih zglobova - Trajanje jutarnje ukoenosti - Totalnog telesnog zapaljenja Takoe su imali: - Poboljanu snagu stiska - Poboljan rezultat na zdravstvenom upitniku
Kontrolna grupa je ostvarila blago umanjenje bola, ali bez drugih poboljanja.
Reumatoidni artritis
Artritis i drugi poremeaji kostiju i zglobova su meu vodeim uzrocima invaliditeta u Americi. Trenutne procene Amerikih centara za kontrolu bolesti su da te bolesti pogaaju oko 40 miliona Amerikanaca.156 Jedan naroito razorni oblik artritisa se naziva reumatoidni artritis. Bolest se javlja kada telo u stvari napada sopstvene zglobove i druga tkiva. Iz do sada jo uvek nepoznatih razloga, imuni sistem pogoene osobe poinje da napada sopstvene zglo-
Moda je najznaajnije da su se pacijenti na vegetarijanskoj ishrani bolje oseali to je utvreno stvarnim merenjem preko zdravstvenog upitnika. Kontrolna grupa na redovnoj ishrani je ostvarila blago smanjenje bola, ali nije bilo drugih merljivih poboljanja. Naravno, na osnovu toga ne moemo da zakljuimo da e osobe sa reumatoidnim artritisom biti izleene samo totalnom vegetarijanskom ishranom. Meutim, istraivanje ukazuje da ona znaajno moe da pobolja stanje. Za reumatoidni artritis, sama ishrana moe da pobolja kvalitet ivota, testove krvi, a moe ak da pomogne i u smanjenju potreba za lekovima. Smanjenje korienja lekova takoe znai dobre vesti. Lekovi sa sobom uvek nose odreeni rizik od sporednih efekata. Ishrana je takoe znaajna u prevenciji reumatoidnog artritisa. Postoji sve vea svesnost da su neki oblici reumatoidnog artritisa izgleda aktivirani infektivnim bolestima. Jedna dobro opisana veza je izmeu infekcije salmonelom preko hrane i reumatoidnog artritisa.158,159 Ve smo videli u 10. poglavlju: Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje da se veliki
361
artritis. To je tano bez obzira da li govorimo o reumatoidnom artritisu, osteoartritisu ili bilo kom drugom obliku artritisa. to je osoba tea, to je vei pritisak na zglobove koji nose teinu kao to su kukovi, kolena i glenjevi. Vebanje i pravilna ishrana su dva kamena temeljca za sticanje i odravanje optimalne teine. Dr Dejvid Felson (David Felson), profesor medicine na Univerzitetu u Bostonu je prouavao osteoartritis kolena. Utvrdio je da smanjenje teine moe znaajno da smanji artritis kolena.167 Osobe sa vikom kilograma su takoe izloene veem riziku od dobijanja artritisa. Dr ad Helmik (Chad Helmick), strunjak Centara za kontrolu bolesti je otkrio da su odrasle osobe oba pola koje imaju viak kilograma, ak iako nisu toliko teke da se medicinski klasifikuju kao gojazne, izloene 30% veem riziku od artritisa u odnosu na odrasle osobe normalne teine. Rizik kod onih koji su imali vei viak kilograma je bio jo vei: gojazni mukarci su poveali svoj rizik od artritisa za 70%, dok su gojazne ene imale 50% vei rizik.168 Izgleda da postoji vie razloga za vezu izmeu vebanja i kontrole teine od jednostavnog troenja zglobova. Novija istraivanja ukazuju da ene sa vikom kilograma imaju vei rizik od razvijanja reumatoidnog artritisa.169 ene sa 25% vika teine u odnosu na visinu su imale 40% poveani rizik od dobijanja reumatoidnog artritisa. Neki istraivai pretpostavljaju da ta veza ima neto sa nivoom polnih hormona. Voda se moe koristiti spolja da bi se ostvarili korisni efekti kod onih sa artritisom; efektivna je za razne vrste reuma, kao i za druge oblike zapaljenja zglobova. Primena hidroterapije (terapija vodom) moe da ima vie svrha kod osoba sa ovim stanjima. Na pogoene zglobove se moe primenjivati toplota korienjem toplih obloga, vrtlonih kada, pare, itd. Takvi tretmani mogu da budu naroito efikasni. Na primer, nedavno objavljen rad je pokazao da upotreba toplih mineralnih kupki i blata moe da pomogne i reumatoidnom artritisu i srodnim stanjima ankiloznog spondilitisa.170,171 Zagrevanje tkiva moe da ima veoma poeljne, korisne efekte. Iako mozak ima potekoa da podnese temperature iznad 40oC, poeljni efekti se javljaju kod drugih tkiva na temperaturama izmeu 40-45oC u roku od 5 do 30 minuta.172 Krasenov (Krusen) ugledni udbenik Fizikalna medicina i rehabilitacija 173 navodi neke od korisnih efekata zagrevanja tkiva kao to su zglobovi, u sledeem opsegu:
deo rizika od izlaganja salmoneli moe izbei prelaenjem na vegetarijansku ishranu. Pored reumatoidnog artritisa, postoje i drugi oblici artritisa prouzrokovani napadima tela na sopstvena tkiva. U ove oblike artritisa spadaju lupus artritis i grupa artritinih stanja zvanih spondiloartropatije. U ova stanja spadaju ankilozni spondilitis i Rajterov sindrom. Poto su izgleda prouzrokovani slinim procesima, oekivali bismo da i te bolesti reaguju na slian pristup ishranom. Zaista, nedavni izvetaj je ukazao na podjednako delovanje odnosa spondiloartritisa i ishrane.160 U tom istraivanju, 25 pacijenata je postavljeno na ishranu bez mleka u roku od est sedmica. Vie od polovine njih je ispoljilo drastino poboljanje pri ovom reimu ishrane, registrujui smanjenje oticanja, ukoenosti i bola u zglobovima. Takoe su bili u stanju da smanje upotrebu lekova. Naroito je zanimljivo da su se kod nekih pacijenata simptomi vratili kada su se oni vratili na upotrebu mlenih proizvoda.
Efekti drugih elemenata Novog poetka na reumatoidni artritis

Vebanje je takoe izuzetno znaajno za izlaenje na kraj sa reumatoidnim artritisom. Ne tako davno, lekari bi nalagali bolesnicima od artritisa odmor u krevetu. Meutim, novi dokazi sada ukazuju da to vie pomognemo osobi da veba, to e joj bolje biti. Iako neodgovarajue vebanje moe da pogora probleme sa zglobovima, strunjaci dolaze do zakljuka da program vebanja osmiljen da ostvari potrebe pacijenata esto moe da im pomogne u vezi sa artritisom.161,162,163 Na primer, nedavno istraivanje je pokazalo da pacijenti od reumatoidnog artritisa mogu da ostvare korist od programa vebanja visokog intenziteta (struno, program vebanja progresivnog otpora visokog intenziteta).164 Oni su ispoljili smanjenje bola i zamora. Mogli su merljivo bolje da hodaju uz poboljanu koordinaciju i bolje vreme hodanja. Nije bilo pogoranja bolesti ili bola u zglobovima. Deo koristi moda ima veze sa hormonom rasta (GH). Ovaj vitalni hormon nije znaajan samo za decu. Istraivanja ukazuju da GH stimulie obnavljanje hrskavice i kostiju ak i kod odraslih,165 i na taj nain moe da igra kljunu ulogu u popravljanju zglobova nakon dnevnog troenja. Od kljunog znaaja za vezu izmeu vebanja i artritisa je sledea injenica: nivo hormona rasta se poveava nakon intenzivnijeg vebanja.166 Vebanje je takoe izuzetno znaajno za svaku osobu koja ima viak kilograma kao i
362
1. Smanjena ukruenost usled poveane savitljivosti tkiva (naroito tetiva i drugih struktura u velikoj meri sainjenih od vlaknastog tkiva zvanog kolagen). 2. Olakanje miinih greva. 3. Povean protok krvi u tkivima i poveana brzina telesne reakcije. 4. Olakanje od odreenih tipova bola. To moe da se javi usled smanjene ukruenosti, poboljane oksigenacije tkiva ili kontrairitacije kada stimulacija temperaturnih receptora u koi smanjuje oseaj bola. Takoe je poznato da toplota poveava prag bola, inei da se bol lake podnosi. 5. Blago zagrevanje moe da obezbedi pomo u uklanjanju nagomilane tenosti i zapaljenja u oblastima sa pojaanim hroninim stanjem. Meutim, primena prisutnih temperatura moe da pogora akutno zapaljenje. Hladnoa, sa druge strane, moe da pomogne smanjenju akutnog zapaljenja. Zbog toga je led prvi prirodni tretman za novonastalo istegnue ili uganue. Led takoe ponekada moe da pomae u kontroli bola. To moe da ima veze sa fenomenom kontrairitacije. Takoe, moe da bude rezultat otupljivanja senzora za bol ili smanjenja zapaljenja. Poto i toplota i hladnoa imaju jedinstvene koristi, ponekada emo koristiti kombinaciju toplog i hladnog naizmenino. To se naziva kontrastni tretman. Uobiajeni obrazac za takav tretman je primenjivanje toplote 3 minuta na pogoeni zglob, a zatim primenjivanje hladnoe 30 sekundi. To predstavlja jedan ciklus. Prilikom svakog tretmana se obino primenjuje 4 do 5 ciklusa. Dva ili tri tretmana se pruaju svakog dana. Jedan tip artritisa koji je ranije mean sa reumatoidnim artritisom se sada naziva Lajmski artritis. Ovaj oblik artritisa nastaje usled infekcije bakterijom zvanom Borrelia burdorferi.174 Ova bakterija se tipino prenosi ujedom zaraenog krpelja. Problem je najvei na severoistoku Amerike, ali se takoe javlja irom SAD. Postoje dokazi da se stanje ovog oblika artritisa moe poboljati korienjem ekstremne toplote to se oznaava kao hipertermija. Iako su rezultati jo uvek preliminarni, to ilustruje jo jednu vezu izmeu stanja nalik na reumatoidni artritis i infekcije, i ukazuje da prirodniji naini terapije mogu dobiti znaajniju ulogu. Jedno od preostalih pitanja je: da li ono to deluje u sluaju Lajmske bolesti deluje i za druge sluajeve reumatoidnog artritisa? Pitanje zahteva odgovor: teorijski, neki sluajevi od onih koje nazivamo reumatoidnim artritisom mogu da predstavljaju nedijagnostikovane hro-
nine infekcije, kao to je sluaj sa Lajmskom boleu.175,176 Drugi infektivni agensi se ve povezuju sa bolestima nalik na reumatoidni artritis.177,178 Ve smo napomenuli vezu izmeu salmonele i artritisa. Ukazano je i na druge bakterije koje prouzrokuju crevne infekcije. Tu spadaju Shigella i Yersinia.179 Porodica klica Chlamydia, poznata po svojoj sposobnosti da prouzrokuje polno prenosive bolesti kao i infekcije gornjih disajnih puteva kao to su bronhitis, sada je takoe povezana sa stanjima nalik na reumatoidni artritis.180 Mnogi virusi se takoe trenutno navode kao kandidati koji prouzrokuju reumatoidni artritis. Tu spadaju Epstejn-Bar virus i parvovirusi.181 Mikobakterije, tip klica koji prouzrokuje turbekulozu i druge infekcije, takoe mogu da budu krivac za artritis.182 Razlog za isticanje veze izmeu nekih tipova artritisa i infekcija je to to preliminarni rezultati ukazuju da generalizovani tretmani toplotom mogu da pomognu u takvim oblicima artritisa. Unutranja upotreba vode je izgleda takoe od vrednosti u mnogim bolestima koje pogaaju kosti, miie i zglobove. Korienje vode poboljava osobine toka krvi to se tehniki oznaava kao poboljana hemoreologija. Takva poboljanja protoka krvi mogu da imaju ulogu u nizu stanja kao to je reavanje bola u leima (bilo da je povezan sa artritisom ili ne) i u pomaganju poboljanja leenja zglobova i drugih tkiva. Dr Merdori Boldvin (Marjorie Baldwin) i dr Bernel Boldvin, fiziolog, oboje sa Centra za poboljanje naina ivota u Dordiji, su ukljuili informacije o znaaju vode i fluidnosti krvi u svom pregledu terapija artritisa.183 Oni navode Knislijevo istraivanje koje je utvrdilo da je krv sa slabim osobinama toka bila esta kod reumatoidnog artritisa, i da nije bila u stanju da obezbedi optimalni protok krvi potreban zglobovima.184 Oekivali bismo da vei unos vode ispolji znaajne korisne efekte u ovim okolnostima. Pokazano je da sunanje utie na imuni sistem. Pod uticajem suneve svetlosti moe doi do odreenog nivoa supresije imuniteta, to u stvari moe biti poeljno u bolestima autoimune prirode kao to je reumatoidni artritis. Naroito su u vezi sa supresivnim efektima suneve svetlosti na imuni sistem prouavane Langerove elije u koi. Suneva svetlost takoe poveava nivo vitamina D. Ovaj vitamin je znaajan za ravnoteu kalcijuma u telu. Vitamin D takoe moe da pomogne u spreavanju gubitka kotane mase koji esto prati reumatoidni artritis. To je izgleda sluaj bar kod drugog glavnog tipa artritisa,
363
no bile teki puai. Jedna kutija cigareta dnevno u toku 20 godina je bilo dovoljno. Zanimljivo je da je skandinavsko istraivanje pokazalo jo snaniju vezu izmeu mukaraca puaa i reumatoidnog artritisa.188 U svom istraivanju na preko 50.000 osoba, utvrdili su da su puai bili izloeni 3,8 puta veem riziku od razvijanja reumatoidnog artritisa. Oni koji su bili bivi puai su i dalje bili izloeni dvostruko veem riziku u odnosu na osobe koje nikada nisu puile. Rezultati se ne mogu objasniti starou, mestom boravka, branim statusom, drutvenom klasom, oseanjem opteg zdravlja ili teinom. Jedna od strategija u leenju bilo kog tipa artritisa je jaanje okolnih miia, drugih mekih tkiva i kostiju, kako bi se vrio manji pritisak na zglob. To je jedan od razloga zbog koga je vebanje toliko znaajno. Malo poznata injenica o vebanju je da je vebanje na otvorenom daleko korisnije od vebanja u zatvorenom. Pre vie godina, istraivai su otkrili da su sportisti mogli da razviju veu snagu pri programu vebanja na otvorenom nego pri vebanju u zatvorenom. Oni su pripisali tu razliku koliini kiseonika iz vazduha na otvorenom u poreenju sa koliinom u zatvorenim prostorijama, kao i ultraljubiastoj svetlosti sunca.189 Odmor je neophodan za optimalan oporavak od reumatoidnog artritisa. Tokom sna se lue znaajni hormoni koji izgrauju telo nakon troenja ostvarenog tokom dana. Ve sam utvrdio dva najznaajnija hormona, to jest: melatonin i hormon rasta. Jedan od kljueva za optimalnu proizvodnju melatonina je odgovarajui odmor rano tokom noi. Za vie informacija o ovome videti 9. poglavlje o melatoninu. Izgleda da iste navike spavanja podstiu odgovarajuu proizvodnju hormona rasta. Meutim, izgleda da jo jedno jedinjenje koje se takoe bolje proizvodi pri odgovarajuem snu ima ulogu u reumatoidnom artritisu. To je jedinje-nje nalik hormonu zvano interleukin 1 (IL-1), koje proizvode bela krvna zrnca. Dokazi ukazuju da nedostatak aktivnosti interleukina 1 moe da igra ulogu u prouzrokovanju pojaanog reumatoidnog artritisa.190,191,192 IL-1 se najbolje proizvodi kada osoba dobije odgovarajui san.193 Zapravo, odmor obezbeuje poseban primer umerenosti. Misli se o umerenosti u poslu ne samo na dnevnom nivou, ve i na sedminom nivou i dalje. Istraiemo neke od dodatnih vidova odmora kasnije u ovom poglavlju. Na ovom mestu, eleo bih da spomenem da postoji veza izmeu odmora i sveeg vazduha.
osteoartritisa. Istraivai sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu su utvrdili da su osobe sa niim nivoom vitamina D u krvi imale dva puta veu verovatnou od pogoranja svoje bolesti tokom etvorogodinjeg istraivanja.185 Istraivai su pretpostavili da vii nivo vitamina D moe da uspori razaranje hrskavice. Ako je to zaista sluaj, onda vitamin D moe takoe da prui pomo i osobi sa reumatoidnim artritisom. Nain na koji ja koristim koncept umerenosti nije blizak veini ljudi. Ja vrsto verujem u umerenost, ali u vezi sa zdravim faktorima naina ivota. Na primer, verujem da bi trebalo biti umeren u koliini i intenzitetu vebanja (previe moe biti tetno). Slino tome, verujem da bismo morali biti umereni u koliini hrane koju jedemo na vegetarijanskoj ishrani (moete se prejesti i patiti od zdravstvenih posledica prejedanja ak i na najboljoj hrani). Meutim, protiv sam koncepta umerenosti kada se on primenjuje na faktore koji uskrauju zdravlje. Da navedem dva obina primera: kokain ili duvan su tetni ak i u umerenim koliinama. Ukratko, koristim izraz umerenost da bih oznaio umerenost u onim stvarima koje su dobre, ali totalno izbegavanje onih stvari koje su tetne. Kako se ovaj koncept umerenosti primenjuje na reumatoidni artritis? Da bismo se optimalno leili od ove bolesti, moramo da izbegavamo bilo ta to e tetiti naim prirodnim telesnim mehanizmima leenja. Neki pacijenti su napomenuli da je kada ne odu rano u krevet njihov artritis narednog dana gori ak iako su ostvarili isti broj sati sna. To se slae sa onim to znamo o melatoninu i hormonu rasta - to su dva jedinjenja koja su ukljuena u izgraivanje tela nakon dnevnog troenja. Oba ova hormona se mogu proizvoditi u manjim koliinama ako osoba ostaje do kasno budna. Pregled 9. poglavlja: Melatonin prirodan nain e vas podsetiti koliko mnogo faktora moe tetno da utie na kvalitet sna. U te faktore spadaju duvan, nikotin i kofein, da spomenemo samo nekoliko. Sutina je da nas umerenost ui da izbegavamo sve te agense kao i bilo koji drugi faktor koji bi iscrpljivao nae telesne rezerve. Sve vazduh je takoe znaajan. Zagaeni vazduh, kao to je onaj u kome se nalazi duvanski dim, teorijski moe da pogora reumatoidni artritis.186 Postoje nagovetaji da aktivno puenje poveava rizik od razvijanja reumatoidnog artritisa. U istraivanju na 1.500 ena iz drave Vaington, istraivai su utvrdili da su one koje su puile imale 50% povean rizik od dobijanja reumatoidnog artritisa.187 Te ene nisu obavez-
364
Malo ljudi shvata da sve vazduh ima efekte na olakavanje stresa, blago umirujue efekte i efekte na poboljanje sna. Ne oklevajte da drite prozore otvorenim kako bi svea struja vazduha kruila vaom spavaom sobom. U vezi sa samim reumatoidnim artritisom, nema sumnje da stres moe da ima ulogu u razvijanju ili odravanju problema. Jedan od najmonijih ublaavajuih agenasa je zavrni element novog starta: vera u boansku mo. U svom linom iskustvu, najvea mo za duhovnu snagu i pozitivan pogled na ivot dolazi od Boga. U Anatomiji bolesti (Anatomy of an Illness), Norman Kazins (Norman Cousins) opisuje kako je ostvario pobedu u svojoj borbi sa reumatoidnim artritisom u velikoj meri promenom svog duhovnog gledita sa gajenja negativizma na gajenje radosti. Kazinsovo poboljanje ilustruje znaaj mentalnih gledita i duhovne dimenzije. Reumatoidni artritis je na prvi primer u prikazivanju kako elementi novog poetka danas imaju mo da poboljaju kvalitet ivota kao i njegovu duinu. Istu stvar bismo mogli da prikaemo i sa desetinama, ako ne i sa stotinama drugih bolesti. Glavna poruka je da ti elementi deluju u kombinaciji kako bismo podsticali zdravlje. Meutim, ova knjiga nije namenjena obezbeivanju medicinskog objanjenja za svaku bolest, ve postavljanju principa koji mogu pomoi osobama da ostvare ili zadre zdravlje. Sada emo videti kako se principi Novog poetka mogu primeniti na drugi niz uobiajenih bolesti.
est agens infekcije mokranih puteva, zvan Proteus mirabilis. To ukazuje da bi klica mogla da bude ukljuena u proces artritisa. Usput, Proteus mirabilis je bila jedna od klica ija je sposobnost za infekciju mokranih puteva merljivo smanjena kod onih na totalnoj vegetarijanskoj ishrani. Drugi faktori Novog poetka takoe igraju ulogu u infekcijama mokranih puteva. Nije iznenaujue da korienje znaajnih koliina vode pomae spreavanju takvih infekcija. Meutim, korienje drugih proizvoda moe da povea rizik od problema sa mokranim putevima. Utvreno je da pia tipa koka-kole poveavaju nivo minerala u mokrai kao to su oksalat i citrat, koji pripremaju teren za kamen u bubregu.195 Ovo je znaajno ne samo zbog ozbiljnih problema koje kamen moe da prouzrokuje sam po sebi, ve takoe i zato to te vrste estice mogu da obezbede idealnu sredinu za odreene tipove mokranih infekcija. Zanimljivo je da pie koje nije voda moe da obezbedi posebnu pomo osobama sa estim infekcijama mokranih puteva. Novija istraivanja su opravdala maminu mudrost u zastupanju soka od ribizle. U jednom harvardskom istraivanju na starijim enama (prosene starosti 78,5 godina), istraivai su utvrdili da upotreba pia od ribizle moe da smanji tenju ka mokranim infekcijama.196
Astma
Astma je jo jedna bolest koja ima posebnu vezu sa ishranom. U ovom odeljku u razmotriti kako vegetarijanska ishrana moe da pomogne astmatiarima. Meutim, pre nego to to uinim, elim da istaknem jedan od najzanimljivijih novijih nalaza o astmi koji takoe dovode u fokus dva druga elementa Novog poetka: vodu i veru u boansku mo. itajui Mojsijeve knjige iz Biblije i razmatrajui plan koji je Bog osmislio za Izraelce, iznenaen sam koliko se Njegovo vostvo bavilo pitanjima iste sredine. Postojali su zakoni koji su se bavili pranjem i ienjem nakon kontakta sa mrtvima. Postojala su posebna uputstva o tome ta initi sa zaraznim bolestima kao to je lepra. Ovo naglaavanje istoe je, naravno, imalo vrednost samo dok su Boiji ljudi dovoljno verovali u Njega da bi sledili Njegov savet. tavie, panja na istou se moe videti kao produetak treeg elementa programa Novog poetka. Voda je esto element koji koristimo za postizanje istoe. Kakve to ima veze sa astmom? Popriline. Nacionalno kooperativno istraivanje astme u
Infekcije mokranih puteva

Isti norveki istraivai koji su pokazali vezu izmeu vegetarijanske ishrane i reumatoidnog artritisa su izneli opaanje o vezi totalne vegetarijanske ishrane i infekcija mokranih puteva.194 U istraivanju na dvadeset dve osobe, ti istraivai su utvrdili da je njihov program od sedam do deset dana gladovanja praen totalnom vegetarijanskom (bez ivotinjskih proizvoda) ishranom teio da smanji sposobnost mokrae da odrava neke od estih klica koje mogu da prouzrokuju infekciju mokranih puteva. Njihovi nalazi se odnose ne samo na este infekcije mokrane beike, ve i na reumatoidni artritis. Kao to smo napomenuli ranije u ovom poglavlju, postoje dokazi da infektivni agensi mogu da imaju ulogu u ovom tipu artritisa koji izaziva invalidnost. Norveka grupa je ranije utvrdila da je na njihovom programu reumatoidni artritis smanjivao broj antitela u krvi na
365
(Ove procedure e takoe pomoi smanjenju koliine otrovnih ostataka iz sredine od prvog koraka.) Zatim, delujte preventivno. Ne ostavljajte nikakvu hranu koja bi privukla bubavabe. Tu spada sve od oigledne hrane na stolu, mrvica na podu, i ostataka hrane u dostupnoj kanti za smee. Dobro je ukloniti svu pristupanu hranu neposredno nakon jela. Stavite u friider onu koju elite da sauvate. Ostalo se moe odstraniti bilo bacanjem u sudoperu, ili odnoenjem ubreta van mesta boravka. Poslednje, postavite zamke za bubavabe. To e pomoi hvatanju bilo kojih buba koje tu sluajno zalutaju. Umnoavanje alergija i drugih uzroka ima ulogu u nastanku astme; meutim, drugi ivotni faktori su takoe znaajni. Moramo paljivo da razmotrimo pitanje ishrane. Istraivanja ukazuju da ona moe imati znaajnu ulogu u reavanju ove velike bolesti. Pokazano je da totalna vegetarijanska ishrana, koja je u potpunosti osloboena ivotinjskih proizvoda, umanjuje potrebe za lekovima kod astmatiara. Trideset pet pacijenata koji su imali bronhijalnu astmu 12 godina u proseku, bili su predmet skandinavskog istraivanja.202 Svi uesnici su primali dugorone lekove; dvadeset njih je bilo na najsnanijim lekovima za astmu koje koristimo, a to su lekovi tipa kortizona kao to je prednizon. Ova jedinjenja mogu da pomognu ljudima da bolje vladaju svojom astmom, ali takoe mogu da imaju znaajne dugorone tetne sporedne efekte. U istraivanju je od ovih 35 hroninih astmatiara zatraeno da preu na totalno vegetarijansku ishranu tokom godinu dana. Preko 2/3 njih je ostalo na toj ishrani cele godine. Skoro svi oni koji su sledili program ishrane su ostvarili znaajno poboljanje kao to je prikazano u tabeli 17.
Tabela 17. Totalna vegetarijanska ishrana pomae pri bronhijalnoj astmi 71% je doiveo poboljanje nakon etiri meseca. 92% je doivelo poboljanje nakon jedne godine. U znaajna poboljanja su spadali: - test izdrljivosti - funkcija plua - sposobnost da se vri fiziki rad - promene na testovima krvi
SAD predstavlja jedno od najveih istraivanja o astmi do danas. Kotalo je otprilike 17 miliona dolara, a rezultati se tek sada objavljuju. Ovo ogromno istraivanje je utvrdilo snanu vezu izmeu astme i izlaganja belanevinama obine bubavabe.197 Osobe obolele od astme e verovatnije ispoljavati abnormalnu imunu reaktivnost na ovu nesnosnu bubu i njen izmet. U stvari, od svih stranih belanevina koje mogu da izazovu alergijski astmatini napad, belanevine bubavabe zvane antigeni su izgleda najmonije. U ovom istraivanju, 38% mladih astmatinih osoba je bilo alergino na bubavabe. Ovaj odnos pomae da se objasni zato e gradski Amerikanci verovatnije patiti od astme. Pored toga to su izloeni poznatim izazivaima astme u gradskom vazduhu kao to su ozon, sumpordioksid, azotdioksid i drugi zagaivai u vazduhu,198 stanovnici grada su verovatno izloeni poveanom riziku od izlaganja belanevinama bubavabe usled mnotva ovih tetoina u gradskim oblastima. Ova veza daje bar jedan uvid u to zato je astma, najee hronino oboljenje u detinjstvu, u stalnom porastu. Broj astmatiara u Americi je u proloj deceniji porastao 45%. Sada ima 15 miliona novih astmatiara; oko treina njih je ispod 18 godina starosti.199 Od 1980. godine, godinja stopa smrtnosti od astme kod mladih ljudi ispod 24 godine je u snanom porastu sa poveanjem od 118% tokom tog vremenskog perioda.200 Neke rasne grupe su tee pogoene u odnosu na druge. Deca i omladina crne populacije imaju 4 do 6 puta veu verovatnou da umru od astme u odnosu na belce iste starosti.201 Naalost, na mestima u kojima ivimo, koja esto predstavljaju stanove u gusto naseljenim gradovima, esto smo pogoeni nedostatkom istoe kod suseda kao i naim sopstvenim navikama. Meutim, dokazi i dalje snaano potkrepljuju potrebu za istom sredinom. Kako ljudi mogu da smanje svoje izlaganje belanevinama bubavaba naroito ako ive u stanu koji je okruen susedima ija su boravita puna bubavaba? Strunjaci smatraju da etiri strategije mogu mnogo da uine za odravanje vaih prostorija bez belanevina bubavaba: Prvo, ubijte bubavabe koje su u vaem domu ili stanu uz pomo spreja i/ili otrovnih mamaca. Zatim, temeljno operite sve podove i povrine kako biste se reili belanevina bubavaba. Usisajte sve povrine pod tepihom iz istog razloga. Moda ete eleti da razmislite o temeljnom ienju tepiha u celom stanu.
Uopteno gledano, simptomi astme su se smanjili, dok su se fizike funkcije poboljale. Testovi krvi su se takoe poboljali, ukljuujui nivo IgE, ukazujui da su se stanja alergije poboljala. tavie, skoro svi su bili u stanju da
366
znaajno smanje upotrebu lekova. Istraivai su zakljuili: Odabrani pacijenti sa strahom od sporednih efekata lekova, koji su zainteresovani za alternativnu zdravstvenu negu, mogu dobro da prou i da zamene konvencionalne lekove ovim reimom.203 To su uzbudljive vesti. One ukazuju da mnogi astmatiari mogu znaajno da poboljaju svoje zdravlje i smanje ili odstrane upotrebu lekova. Bar je deo razloga za uspeh vegetarijanske ishrane u vezi sa astmom povezan sa smanjenjem alergija na hranu. Istraivai Univerziteta Don Hopkins su nedavno otkrili da alergije na hranu imaju veliku ulogu u pogoranju astme u detinjstvu.204 Merenja funkcije plua su pokazala da podlona deca burnije reaguju na hranu koja proizvodi alergiju. Ova nadraljivost prua uslove za greve disajnih puteva i napade astme. Kod te podlone dece stanje astme se nee poboljati ako se hrana koja smeta ne ukloni iz ishrane. Neke od namirnica na koje su alergina su uobiajene namirnice koje bi se izbegavale na vegetarijanskoj ishrani kao to su jaja, kravlje mleko i riba. Na visokorizinoj listi namirnica su bile i namirnice kao to su penica i soja. Ove namirnice su dobre same po sebi, ali veina Amerikanaca jede tu hranu svakoga dana, a to moe da predstavlja problem. Neki strunjaci za alergije veruju da viestruko izlaganje datoj namirnici tei da stimulie alergije kod podlonih osoba. Ukljuivanje penice i soje na listu estih alergena tei da prui potporu tom argumentu. Ako itate etikete, nee biti iznenaenje da je veina Amerikanaca izloena penici i soji vie puta svakog dana. Ako odobravate svakodnevni unos penice, ali mislite da mi kao nacija ne koristimo mnogo soje, razmislite ponovo. Soja se koristi za punjenje govedine, kao izvor lecitina u mnogim pekarskim proizvodima, i kao uobiajeni izvor ulja (kao i mono- i di-gliceridi korieni u preraenoj hrani). Postoji doslovno na desetine drugih upotreba. Ako razmiljate o tome, jaja i kravlje mleko, dve druge glavne namirnice povezne sa alergijom u detinjstvu, su takoe esti sastojci ishrane. Riba verovatno ne pronalazi svoj put do amerike trpeze ni priblino esto kao ove dve pomenute namirnice. Meutim, pitanje alergije ne zavisi samo od uestalosti unoenja. Na osnovu iskustva sa pacijentima, mleni proizvodi su izgleda neke od najgorih namirnica za osobe koje pate od alergije. Medicinska literatura je sagalasna sa mojim iskustvom. Mlene
namirnice su povezane sa razliitim poremeajima na koi205 do trenutnih alergijskih reakcija.206 Sutina veze izmeu alergije i astme je da osobe koje imaju ovu bolest disajnih puteva moraju ozbiljno da razmisle o prelaenju na vegetarijansku ishranu. Takoe bi trebalo da budu paljive i da izbegavaju viestruko izlaganje odreenim namirnicama koje esto koriste. Pored uklanjanja alergena, drugi faktori ishrane su verovatno takoe imali ulogu u poboljanju stanja astme koju su zabeleili Skandinavci. Postoje dokazi da je vegetarijanska ishrana povezana sa manjim brojem zapaljenja u odnosu na ishranu zasnovanu na mesu. To je izgleda povezano sa manjom proizvodnjom leukotriena i prostaglandina pri vegetarijanskoj ishrani. tavie, one osobe koje su na ishrani sa manje preraenih namirnica verovatnije unose manje soli. Veliki broj istraivanja ukazuje da se astma pogorava ishranom bogatom kuhinjskom solju.207,208
Alergije na hranu i migrene

Postoji sve vie dokaza da su migrene takoe povezane sa alergijama na hranu. Najgori krivac u jednom novijem istraivanju su bili mleni proizvodi.209 Drugi izvetaji ukazuju da je naroito sir jedan od najveih krivaca. Na skupu britanskih i amerikih neurologa (specijalisti za mozak, nerve i glavobolje), uesnici lekari su zamoljeni da navedu koje su namirnice izazivale migrenu kod njihovih pacijenata. Njihovi odgovori su navedeni u tabeli 18. Zapaziete da veina faktora ishrane koje su naveli ovi lekari nije deo zdrave vegetarijanske ishrane. Meutim, postoji nekoliko namirnica na
Tabela 18. Namirnice koje izazivaju migrene Ameriki lekari Britanski lekari 87 69 78 11 6 28 6 17 24 3 9 -
Glavni faktori ishrane - okolada - Alkohol - Sir Drugi faktori ishrane - Mononatrijum glutamat - Jezgrasto voe - Juno voe - Meso - Mleni proizvodi - Kafa - Riba - Nitrati - Crni luk - Virle
72 67 50 29 11 12 10 9 8 6 6 4 3
367
ne voa i povra u speavanju loga.213 Preciznije, utvrdili su da su svi logovi i mini logovi (prolazni ishemini napadi) pali preko 20% za svaku od dodatne tri porcije voa i povra na dan. Razorni logovi sa krvarenjem su jo vie spreeni. Jo tri dnevne porcije voa i povra su smanjile rizik od tih logova za preko 50%. Nijedno od ova dva istraivanja koja sam spomenuo nije posebno govorilo o unosu mesa. Ona su se jednostavno koncentrisala na voe i povre. Ali, ta se tipino deava kada poveate korienje voa i povra? Smanjujete unos mesa. Meutim, veza sa konzumiranjem mesa je izriito spomenuta u jednom novijem australijskom istraivanju.214 Istraivai su tu pronali da je konzumiranje mesa vie od etiri puta sedmino poveavalo rizik od loga. ta je to sa voem i povrem to pomae smanjenju rizika od loga? Postoji nekoliko verovatnih objanjenja. Kao to smo videli u istraivanju migrene, izgleda da vegetarijanski tip ishrane ini da su krvne ploice manje lepljive. Kada se te elije za zgruavanje time uine manje sklonim da stvaraju ugruke, oekivali bismo smanjenje tenje da se sueni krvni sudovi totalno blokiraju i prouzrokuju log. Verovatno je da je rizik od loga takoe snien kao rezultat efekata voa i povra na snienje krvnog pritiska. Jedno klasino istraivanje je objavljeno u britanskom asopisu Lancet pre vie od decenije.215 Za vie informacija o vezi ishrane i povienog krvnog pritiska, pogledajte poglavlje o krvnom pritisku (6. poglavlje: Jedan narod pod pritiskom). Dokumentovano je da, u spreavanju loga, vegetarijanska ishrana pomae u smanjenju blokada arterija. Istraivanje koje je verovatno primilo najvei publicitet je ono koje je izvrio dr Din Orni sa saradnicima.216 Pruam vie informacija o preokretanju blokada sranih arterija u 4. poglavlju: Blokirane arterije: Oistite ih na prirodan nain. Izgleda razumno pretpostaviti da e se slini preokreti javiti u krvnim sudovima koji snabdevaju mozak.
listi koje su zdrave za veinu ljudi, ali mogu da budu nezdrave za odreene osetljive osobe. U takve primere spadaju odreeno jezgrasto voe i juno voe. Postoje i druge veze u medicinskoj literaturi izmeu migrene i ishrane. Te veze takoe ukazuju da bi se zdrava vegetarijanska ishrana pokazala korisnom. Na primer, masne kiseline u ishrani zasnovanoj na biljkama tee da budu mononezasiene i polinezasiene, a ne zasiene. Istraivanja ukazuju da to moe pomoi u spreavanju migrena. Jedan od razloga je verovatno povezan sa krvnim ploicama. Te telesne elije za zgruavanje krvi se mogu slepljivati i otputati jedinjenja koja izazivaju migrene. Krvne ploice koje imaju vie polinezasienih masnih kiselina u svom spoljanjem sloju (zvanom membrana krvnih ploica) tee da budu povezane sa manje migrena u odnosu na membrane krvnih ploica koje su bogate zasienim masnim kiselinama.210 Novo istraivanje ukazuje da poveanje korienja biljnih proizvoda u ishrani moe da pomogne smanjenju napada migrene. Dalji dokazi o ovoj vezi dolaze iz istraivanja na deci koja su bila sklona migreni. Dr Gluk je sa saradnicima na Univerzitetu u Sinsinatiju utvrdio da su deca sa loijim nivoima holesterola imala vie migrena.211 U stvari, tetan profil holesterola je bio isti onaj koji predodreuje osobe ka sranim bolestima (to jest nizak HDL i visok LDL). Pitanje je, naravno, da li su vrednosti holesterola rezultat uobiajenih procesa (takvih da vie polinezasienih masnih kiselina pomae membranama krvnih ploica u isto vreme kada sniava holesterol) ili da li holesterol sam po sebi ima vezu sa migrenama. Verovatno postoji neto istine u obe mogunosti. Ve smo videli da polinezasiene masne kiseline iz ishrane mogu da budu korisne za pacijente koji boluju od migrene ako se te masne kiseline ugrade u membrane krvnih ploica. Meutim, istraivanja sada ukazuju da poveana koliina holesterola u krvi tei da ini krvne ploice lepljivijim.212
log i vegetarijanska ishrana

Trenutna istraivanja ukazuju da ishrana bogata voem i povrem smanjuje pojavu i drugih bolesti. Na primer, Istraivanje medicinskih sestara je pokazalo za 68% nii rizik od loga kod ena koje jedu 5 ili vie porcija argarepe sedmino. One koje su jele porciju spanaa dnevno su snizile rizik od loga za 43%. uveno harvardsko istraivanje stanovnika Fremingema, u Masausetsu, pokazalo je da su mukarci takoe imali koristi od korienja vee kolii-
Katarakta
Katarakta je meu najeim problemima sa kojima se suoavaju stariji Amerikanci. Ona predstavlja glavni uzrok poremeaja vida i slepila kod tih osoba.217 Dokazi ukazuju da ishrana i nain ivota mogu da utiu na rizik od ovog stanja. Katarakta se izgleda lake javlja kada je osoba izloena veem intenzitetu i trajanju ultraljubiaste svetlosti kakva se nalazi u normalnoj sunevoj svetlosti.218 Ono soivo se oteuje kada ultraljubiasta svetlost preobraa
368
kiseonik u reaktivna jedinjenja zvana slobodni radikali ili oksiradikali.219 Videli smo popularno naglaavanje upotrebe naoara za sunce koje imaju sposobnost potpunog blokiranja ultraljubiaste svetlosti. Meutim, ak i ovo oteenje prouzrokovano suncem se moe spreiti, bar jednim delom, grupom jedinjenja zvanih antioksidansi. Ta jedinjenja kao to su vitamin A, C i E se nalaze u velikoj koliini u biljnim namirnicama. Dokaze o ovoj vezi je obezbedilo Harvardsko istraivanje medicinskih sestara. Istraivai su tamo otkrili da je ishrana bogatija namirnicama koje sadre jedinjenja vitamina A smanjivala rizik od katarakte.220 Redovna upotreba dodataka vitamina C je takoe snizila rizik od katarakte u harvardskom istraivanju. U drugim naunim istraivanjima, ispitanici koji su koristili manje dnevnih porcija voa i/ili povra su imali poveani rizik od katarakte, kao to je prikazano u tabeli 19.221
Tabela 19. Mali unos voa i povra podstie pojavu katarakte
Rizik od dobijanja katarakte Kategorija namirnica Rizik od Rizik od posteriorsa malim unosom kortikalne ne subkapsularne katarakte katarakte - Mali unos voa (manje od 1,5 2,9 8,6 porcije dnevno) - Mali unos povra (manje od 2 4,1 7,4 porcije dnevno) - Mali unos voa i povra zajedno 5,0 12,9 (manje od 3,5 porcije dnevno)
Zapazite da su oni koji su jeli manje od 3,5 porcije voa i povra dnevno bili izloeni skoro 13 puta veem riziku od razvijanja katarakte u odnosu na one sa veim unosom ovih namirnica.
ir stomaka
I do 500.000 sluajeva stomanih i crevnih (duodenalnih) ireva se dijagnostikuje svake godine u Americi.222 Direktni trokovi tih stanja iznose do skoro dve milijarde dolara godinje.223 Dokazi ukazuju da nain ivota igra veliku ulogu u razvoju ireva. Jedna poznata veza izmeu stomaka i crevnih (duodenalnih) ireva je sa cigaretama. Duvan ima nekoliko efekata koji poveavaju rizik od ireva. Prvo, duvan stimulie luenje
kiseline; zatim, smanjuje dotok krvi do sluzokoe stomaka i creva; i na kraju, umanjuje koliinu zatitne supstance zvane prostaglandin koju proizvode elije sluzokoe stomaka.224 Rezultat je da puai imaju dvostruko ili trostruko vei rizik od problema sa irevima.225 Ako trenutno imate problem sa irom, ili verujete da ste izloeni riziku od tog problema, postoji najmanje tri oblasti koje su povezane sa umerenou, a koje opravdano izazivaju razlog za zabrinutost. Prva je izbegavanje kafe i drugih proizvoda koji sadre kofein. Dobro je utvreno da ti proizvodi stimuliu luenje kiseline.226 Zbog toga, proizvodi koji sadre kofein su prvi na listi. Drugo, proizvodi iz kojih je odstranjen kofein sadre tanine koji takoe poveavaju proizvodnju kiseline i na taj nain mogu da ometaju izleenje ira.227 Trei faktor je neuravnoteen nain ivota sa poremeenom kontrolom stresa. Mnogi jo uvek dovode u pitanje vezu izmeu psiholokog stresa i ireva.228 Sigurno je da stres ne pomae problemima sa varenjem, a poto je stres povezan sa drugim tetnim ishodima, bolesnici od ira bi trebalo da pokuaju da kontroliu stres kroz promene u nainu ivota. Drugi vidovi zdravog naina ivota koje zastupam u ovoj knjizi mogu takoe da igraju ulogu u spreavanju ireva. Vegetarijanska ishrana sa obiljem vlakana i jedinjenja srodnih vitaminu A takoe moe da pomogne u borbi protiv ireva. Novije istraivanje ukazuje da ishrana bogata vlaknima i vitaminom A moe da smanji verovatnou pojave ira dvanaestopalanog creva.229 istoa i higijena mogu takoe da budu znaajni faktori u spreavanju ireva. Takvi faktori ukljuuju trei element Novog poetka vodu. Obino pranje ruku bi uinilo mnogo toga u smanjenju naeg rizika od niza bolesti, kao to smo ve nauili. Iako nisu date sve informacije, ova jednostavna tehnika moe takoe da smanji stopu pojave ira. Jedno od najnovijih otkria u oblasti bolesti stomanih ireva je veza sa bakterijom zvanom Helicobacter pylori. Iako su vezu izmeu ove klice i ira postulirali 1982. godine australijski lekari Beri Maral (Barry Marshall) i Robin Voren (Robin Warren), tek je nedavno to iroko prihvaeno kao kljuni faktor u razvijanju ove bolesti.230 Jednostavno reeno, oni sa hroninim infekcijama sa H. pylori imaju znaajno povean rizik od razvijanja ira. Jedan faktor koji nije dobio mnogo panje je prenosivost H. pylori. Ova infekcija je jasno povezana sa niim drutveno ekonomskim statusom, i moe biti pove-
369
zana sa standardima higijene.231 Prema tome, obraanje panje na istou i tako jednostavnu praksu kao to je pranje ruku moe da igra ulogu u smanjenju rizika od razvoja ireva. Utvreno je da ak i muve prenose infekciju sa jedne osobe na drugu.232 Jo jedna interesantna veza sa infekcijom i irevima je u vezi sa lukovima koji spadaju u familiju Allium kao to su beli luk, crni luk, mladi luk. Poznato je da te namirnice, naroito beli luk, ispoljavaju antimikrobijalne efekte i da prema tome mogu da pomau u smanjenju rizika od infekcije bakterijom H. pylori. Do sada, ova veza jo uvek nije potvrena. Ipak, razmotrite sledee injenice: H. pylori ne samo da poveava rizik od ira, ve takoe poveava rizik od raka stomaka. Namirnice kao to je luk, sa druge strane, smanjuju rizik od raka stomaka.233 Rezultati ukazuju na zatitu u istraivanjima i na ivotinjama i na ljudima. Iako ove namirnice mogu da deluju blokirajui razvoj ili rast raka, mogu da ispoljavaju ulogu i u odstranjivanju ili smanjenju infekcije bakterijom H. pylori. Ukratko, uravnoteeni umereni nain ivota koji obraa panju na principe Novog poetka moe da pomogne u spreavanju ili leenju ira, kao i drugih stanja koja su predstavljena u ovom poglavlju.
Zakljuak
Zapoeo sam ovo poglavlje problemom: kako da obezbedim informacije koje bi pomogle potrebama italaca koji su imali probleme o kojima nije posebno govoreno u ovoj knjizi? Moje reenje je bilo da obezbedim okvir za pristup bilo kom zdravstvenom problemu. Iznoenjem odlinog pristupa za dobrobit zdravlja starog vie godina, pokuao sam upravo to. Iako je Vajmar institut nedavno popularizovao akronim Novi poetak, lekoviti agensi koje zastupaju su stari koliko i Mojsijevi zakoni zdravlja u Bibliji. Meutim, program Novi poetak nije opti lek. To je potpuni, uravnoteeni program koji se bavi kljunim oblastima zdravog ivota. On je vie od vegetarijanske ishrane sa malo masti ili redovnog programa vebanja. To je sveobuhvatan pristup ivotu, sainjen da ostvari optimalno zdravlje fiziko, mentalno, socijalno i duhovno. Osmi element programa Novog poetka prua svakom od nas mogunost da pobolja zdravlje koncentriui se na promene koje su sraunate da promoviu zdravlje i sreu. Zato ne zapoeti sa tim novim startom ve danas?
370
Dodatak I
Estrogen: uravnoteavanje koristi i rizika
Koristi od upotrebe estrogena
- Olakanje od klasinih simptoma menopauze: povremeni oseaji vruine, promene ponaanja, vaginalna suvoa, stanjivanje koe - Dokazano smanjenje gubitka kotane mase (osteoporoze) povezane sa menopauzom, ukljuujui smanjenje broja sluajeva preloma kuka - Verovatno smanjenje rizika od sranih oboljenja poboljanjem nivoa holesterola i elastinosti krvnih sudova - Mogue poboljanje pamenja i bolje mentalne sposobnosti ena sa blagom ili umerenom Alchajmerovom boleu - Mogue smanjenje rizika od raka debelog creva
Rizici od upotrebe estrogena

- Poveani rizik od raka sluzokoe materice koji se delom moe spreiti dodavanjem progesterona reimu estrogena - Simptomi slini premenstrualnim (oticanje, nadimanje, osetljivost grudi, promene ponaanja, glavobolje) - Menstrualni sadraj (kada se progesteron uzima sa estrogenom) - Poveani rizik od raka dojke - Stimulacija rasta fibroida materice i endometrioza - Verovatno poveanje rizika od kamena u bubregu i krvnih ugruaka - Mogue je dobijanje na teini
Od izdavaa asopisa New England Journal of Medicine Healthnews
Dodatak II
Preporueni vegetarijanski kuvari
Country Kitchen Collection Fantastically Delicious and Nutritious Vegetarian Meals Phil and Eileen Brewer Family Health Publications 8777 E. Musgrove Hwy. Sunfield, MI 48890 Country Life Vegetarian Cookbook Cholesterol Free Diana J. Fleming, editor. Family Health Publications 8777 E. Musgrove Hwy. Sunfield, MI 48890 Of These Ye May Freely Eat A Vegetarian Cookbook JoAnn Rachor Family Health Publications 8777 E. Musgrove Hwy. Sunfield, MI 48890 Taste and See Allergy Relief Cookbook No meat, dairy products, vinegar, sugar, Wheat, baking powder or eggs and little or no salt/fat Penny King Family Health Publications 8777 E. Musgrove Hwy. Sunfield, MI 48890
DODACI
371
100% VEGETARIAN Eating Naturally from Your Grocery Store Julianne Pickle Pickle Publishing Company Rt 1 Box 441 Seale, Alabama 36875 Tastefully Vegan Creative Vegetarian Cooking Kathryn J. McLane PO Box 819 Shillington, PA 19607 Email:tastefullyvegan@aol.com
The Seventh-day Diet How the Healthiest People in America Live Better, Longer, SlimmerAnd How You Can Too! Random Hause, New York Ten Talents Natural Foods, Vegetarian Food-Combining Cookbook and Health Manual Frank J. Hurd, D.C., M.D., and Rosalie Hurd, B. S. Published by Dr. & Mrs. Frank J. Hurd, Box 86A, Chisholm, MN 55719 NEWSTART Lifestyle Cookbook More than 260 Heart-Halthy Recipes Featuring Whole Plant Foods Weimar Institute 1-800-525-9192, Products Department Thomas Nelson Publishers
Ove knjige se mogu naruiti direktno od izdavaa ili od: New Lifestyle Books 30 Uchee Pines Road #15 Seale, AL 36875 1-800 542-5695
Dodatak III
Centri za poboljanje naina ivota irom sveta
Battle Creek Lifestyle Center 101 North 20th Street Battle Creek, MI 49015 616-963-0368 Cedarvale Health Centre 2999 Moss Vale Rd Fitzroy Falls, NSW 2577 Australia Phone and fax +61-44-651-362 Delhuntie Park Youth Care & Lifestyle Centre Inc. RMB 5540 Trafalgar East, Vic 3824 Australia +61-356-331688 +61-356-331683 fax Duke University Health and Fitness Center 804 West Trinity Ave. Durham, NC 27701 1-800-677-2177 919-684-3631 Eden Valley Institute 6263 N Country Rd #29 Loveland, CO 80538 970-667-0809 970-663-7072 fax Lifestyle Center 970-669-7730 Emerald Valley Wellness Clinic 83293 Dale Kuni Rd. Creswell, OR 97426 541-895-8788
372
Fredheim Health Center Bergmannsveien 600 3600 Kongsberg NORWAY +47-32-76-6150 +47-32-76-7150 fax Hartland Institute Hartland Wellness Center P.O. Box 1 Rapidan, VA 22733 1-800-763-9355 Health & Preventive Medicine Center (Centrual de Sanatate & Medicina Preventiva-Romania) Str. A. Filimon rer 16 Tiru Mures, Jud. Mures 4300 ROMANIA Phone and fax +40-65-165-353 Lifestyle Center of America Route 1, Box 4001 Sulphur, OK 73086 1-800-596-5480 580-993-2327 580-993-3902 fax Poland Spring Health Institute 226 Schellinger Road Poland, ME 04274-6134 207-998-2795 207-998-2894 Lifestyle Center 207-998-2164 fax Pritikin Longevity Center 1700 Ocean Ave. Santa Monica, CA 90705 1-800-421-9911 310-829-6229
St. Helena Health Center 650 Sanitarium Rd. Deer Park, CA 94576 1-800-358-9195 707-963-6207 Silver Hills Guest House RR2, Site 10, Comp 18 Lumby, BC V0E2G0 Canada 604-547-9433 604-547-9488 fax Uchee Pines Institute 30 Uchee Pines Rd. Seale, AL 36875-5702 334-855-4781 334-855-4764 Lifestyle Center Weimar Institute (20601 W. Paoli Lane) PO Box 486 Weimar, CA 95736 530-637-4111 530-637-4408 fax Wildwood Lifestyle Center And Hospital (1 Lifestyle Lane) PO Box 129 Wildwood, GA 30757 706-820-1493 706-820-1474 fax
DODACI
373
Dodatak IV
Kako se alfa-linoleinska kiselina pretvara u EPA
Metaboliki put omega-3 masnih kiselina
18:3 n-3 Delta-6 desaturaza 18:4 n-3 Elongaza 20:4 n-3 Delta-5 desaturaza 20:5 n-3 Elongaza 22:5 n-3 Delta-4 desaturaza 22:6 n-3 Doikozaheksanoinska kiselina Eikozapentanoinska kiselina Alfa-linoleinska kiselina
Dodatak V
Ishrana sa jednim gramom natrijuma
Ova ishrana sadri malo eera, holesterola i zasienih masnih kiselina. Sve namirnice se pripremaju i slue bez soli (osim dozvoljene 1/8 kafene kaike). Mogu se koristiti zamene za so.
Grupa namirnica
Napitci
Dozvoljene namirnice
- 2 olje nemasnog mleka - sojalak koncentrat ili spreman za sluenje - 3 porcije hleba (neposoljene integralne itarice ili obogaeni hleb) - neposoljeni krekeri - obine kuvane itarice nainjene bez upotrebe soli - pirina - penica - strugana penica - pirina, makarone, pagete, rezanci kuvani bez soli
Iskljuene namirnice
x punomasno mleko x mlaenica x viak nemasnog mleka x bilo koje namirnice koje sadre jaja, maslac, masnou, praak za pecivo, sodu x samorastue brano x instant hleb x itarice za instant kuvanje x suve itarice osim navedenih
Hleb i itarice
374
Grupa namirnica
Sirevi
- neposoljen, nemasni, beli kravlji mrvljeni sir - neposoljeni kolutovi sira - 1 belance - zamena sa prenim tofuom - gore navedeni mleni proizvodi i jaja - belanevine iz povra: - neposoljeni staromodni puter od kikirikija - tofu - glavna jela (bez dodatka soli) - sojalak - ogranieni unos piletine i ribe
Iskljuene namirnice
x svi drugi
Jaja
x umance x zamena za jaja x gore napomenuti mleni proizvodi i jaja x obini krem sir sa puterom od kikirikija x svo meso osim napomenutog x posoljeno bademasto voe x slanina x organsko meso x virle x kobasice x hladna jela x morski plodovi x svinjetina x posoljeno meso, dimljeno, obraeno, konzervirano meso x unka x usoljena govedina x koer meso x izbegavati sve druge vrste crvenog mesa x vona pia, zaslaeni sokovi x x x x x x x x x x x x maslac posoljen margarin krem hidrogenisane masnoe svinjska mast majonez palmino ulje kokosovo ulje ulje od semena pamuka krem sir posoljeni prelivi za salatu kremovi bez mlenih proizvoda x proizvod Mocha Mix x kiseli kupus x masline x posoljeno konzervir. povre x ips x pomfrit x bilo koje pripremljeno sa spomenutim nedozvoljenim mastima
Namirice bogate belanevinama
Voe Masti
- svo voe i sokovi - neposoljeni margarin nainjen od kukuruznog ulja ili ulja od afranika - kukuruzno ulje - ulje od afranika - sojino ulje - neposoljeni prelivi za salatu nainjeni od polinezasienih ulja
Povre
- svee ili zamrznuto povre - neposoljeno konzervirano povre po elji - so uopte ne treba dodavati zamrznutom kukuruzu, lima pasulju, graku, poto se so koristi u obradi
DODACI
375
Grupa namirnica
Supe
Iskljuene namirnice
- sve domae supe, ukljuujui x obine konzervirane ili bistre supe i krem supe ako dehidratisane supe se prave bez soli i uz x orba ili bujon nemasno mleko u okviru dozvoljenih vrsta mleka - orba sa malo natrijuma - pahuljice od agarnog gela nainjenog sa vonim sokom - neposoljene vone pite ako se pripremaju sa sojinim branom ili kukuruznim uljem i prirodnim eerom - peene namirnice* nainjene sa pekarskim kvascem, nezasienim uljem i prirodnim eerom (urme, suvo groe, itd.) * Ako se jede uklonite jednu porciju iz grupe hleba i itarica x sladoled x mleni sladoled x bilo koji dezert nainjen sa maslacem, hidrogenisanim mastima, umancem, kremom, punomasnim mlekom, zasienim masnim kiselinama, solju, prakom za pecivo i sodom zasnovanim na natrijumu x slane karamele x pudinzi i krem od jaja
Dezert
Razno
- neposoljeno preno bademasto voe - kokice bez maslaca i soli - zaini bez soli
x sosovi osim ako nisu nainjeni od neposoljene orbe bez masti x masline x sosovi za meso x krem sosovi x okolada x so, vie od kafene kaike x posoljeno bademasto voe x kiseli krastavci x dezerti x senf x keap x ili sos x soja sos x praak za omekavanje mesa x slani zaini x instant kakao miksevi x unapred pakovane meavine za nadev
376
Dodatak VI
Slobodni radikali
O2 + 1 elektron = O2- (superoksid) O2- + superoksid dismutaza = H2O2 H O = OH- (hidroksi radikal) >
2 2
- najtoksiniji radikal zasnovan na kiseoniku
Spareni elektroni
Nesparen elektron
Stabilan molekul
Slobodan radikal
Dodatak VII
Uloga melatonina kao antioksidansa
- Efikasan neutralizator OHEfektivniji od glutationa
- Stimulie glutation peroksidazu da preobraa H2O2 u H2O - Efikasno uklanjanje peroksilnih radikala
Efektivniji od vitamina E
- titi od oteivanja slobodnim radikalima od odreenih kancerogenih materija, herbicida i zraenja
DODACI
377
Dodatak VIII
Biosinteza melatonina
378
Dodatak IX
Zamene za mleko
Koliina hranljivih materija po porciji
Tip mleka
Better Than Milk Dari Free Instasoy Solait Original Soy Good Soyagen West Soy Punomasno mleko Smanjena kol. masti (2%) Nemasno
Vit. A* Vit. B12* Vit. D* Kalc. Gvoe eer (g) Holest. (mg)
0% 10 10 0 15 25 10 10 10 10 10% 40 25 0 15 25 0 15 15 15 0% 10 25 0 15 25 25 25 25 25 50% 30 35 24 30 10 30 30 30 30 0% 0 2 7 6 10 10 1 1 1 3 3 6 5 7 12 12 12 12 0 0 0 0 0 0 0 33 33 33
* Procentualne dnevne vrednosti su zasnovane na ishrani sa 2.000 kalorija
Sadraj vitamina B12 u itnim pahuljicama

itne pahuljice Koliina vitamina B12 po porciji dnevne vrednosti (%)
25 25 25 25 25 25 25 100 25 35 25 100
Kellogg: All Bran Apple Jacks Crispix Crispy Rice Nutrigrain Shredded Wheat Miniwheats Product 19 Post: Frosted Shredded Wheat Raisin Bran Post Toasties General Mills: Total
379
Literatura
1. poglavlje: Principi za optimalno zdravlje
1 McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. Slika iz lanka je prilagoena i izmenjena. Gornji opsezi korieni za duvan, alkohol i ishranu/vebanje zasnovani su na dodatnim informacijama predstavljenim u ovoj knjizi. 2 Preliminary data on births and deathsUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 25;45(42):914-919. 3 The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. U.S. Dept. of Health and Human Services (Public Health Service), 1988. 4 Belloc NB, Breslow L. Relationship of physical health status and health practices. Prev Med 1972 Aug;1(3):409-421. 5 Breslow L, Enstrom JE. Persistence of health habits and their relationship to mortality. Prev Med 1980 Jul;9(4):469-483. 6 Prilagoeno iz podataka Alameda County Study. Za slinu tabelu videti: Table X, page 79 In: Belloc NB. Relationship of health practices and mortality. Prev Med 1973 Mar;2(1):67-81. 7 Breslow L, Breslow N. Health practices and disability: some evidence from Alameda County. Prev Med 1993 Jan;22(1):86-95. 8 Belloc NB. Relationship of health practices and mortality. Prev Med 1973 Mar;2(1):67-81. 9 Kaplan GA, Seeman TE, et al. Mortality among the elderly in the Alameda County Study: behavioral and demographic risk factors. Am J Public Health 1987 Mar;77(3):307-312. 10 Carter JP, Brown J. Dr. Cupps Simple Approach to Weight Loss. Journal of the Louisiana State Medical Society 1985;137(6):3538. 11 National Research Council. Calories. In: Diet and Health, Implications for Reducing Chronic Disease Risk. Washington, DC: National Academy Press, 1989 p. 151. 12 Raloff J. Breakfast may reduce morning heart attack risk. Science News 1991 April 20;139(16):246-247. 13 Mathews R. Importance of breakfast to cognitive performance and health. Perspectives in Applied Nutrition 1996;3(3):210. 14 Mathews R. Importance of breakfast to cognitive performance and health. Perspectives in Applied Nutrition 1996;3(3):204212. 15 Wingard DL, Berkman LF. Mortality risk associated with sleeping patterns among adults. Sleep 1983;6(2):102-107. 16 Wingard DL, Berkman, LF, Brand, RJ. A multivariate analysis of health-related practices: A nine-year mortality follow-up of the Alameda county study. Am J Epidemiol 1982 Nov;116(5):765775. 17 Blair SN, Kohl HW 3rd, et al. Changes in physical fitness and allcause mortality. A prospective study of healthy and unhealthy men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098. 18 Cigarette smoking-attributable mortality and years of potential life lostUnited States, 1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993 Aug 27;42(33):645-649. 19 Lew EA. Garfinkel L. Differences in mortality and longevity by sex, smoking health habits and health status. Society of Actuaries Transactions, p. 39, 107-130. 20 Berkman LF, Syme SL. Social networks, host resistance, and mortality: a nine-year follow-up study of Alameda County residents. Am J Epidemiol 1979 Feb;109(2):186-204. 21 Ellison CG. Religious involvement and subjective well-being. J Health Soc Behav 1991 Mar;32(1):80-99. 22 Willett WC. Diet and health: what should we eat? Science 1994 Apr 22;264(5158):532-537. 23 Belloc NB, Breslow L. Relationship of physical health status and health practices. Prev Med 1972 Aug;1(3):409-421. 24 2. Knjiga Mojsijeva 15,26. Biblija.
2. poglavlje: Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!

1 Meyskens FL Jr. Coming of agethe chemoprevention of cancer. N Engl J Med 1990 Sep 20;323(12):825-827. 2 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p. 1. 3 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p. 1. 4 Davis DL, Dinse GE, Hoel DG. Decreasing cardiovascular disease and increasing cancer among whites in the United States from 1973 through 1987. Good news and bad news. JAMA 1994 Feb 9;271(6):431-437. 5 Devesa SS, Blot WJ, et al. Recent cancer trends in the United States. J Natl Cancer Inst 1995 Feb 1;87(3):175-182. 6 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p.1. 7 Mettlin CJ. New evidence of progress in the national cancer program. Cancer 1996 Nov 15;78(10):2043-2044. 8 Bailar JC 3rd, Gornik HL. Cancer undefeated. N Engl J Med 1997 May 29;336(22):1569-1574. 9 Bailar JC 3rd, Gornik HL. Cancer undefeated. N Engl J Med 1997 May 29;336(22):1569-1574. 10 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 177. 11 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society, p.1. 12 Mendelsohn J. Hematology and Oncology. In: Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 13 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society, p. 1. 14 American Cancer Society, Inc. 1-800-ACS-2345. 15 Cancer Facts & Figures 1997. American Cancer Society. p. 29 (uputstva za rak prostate se nalaze na str. 17). 16 Cancer Facts & Figures-1996. American Cancer Society. p. 1. 17 Chabner BA, Haluska FG, et al. Screening strategies for cancer. Implications and results. JAMA 1997 May 14;277(18):14751476. 18 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 179. 19 Wynder EL, Gori GB. Contribution of the environment to cancer incidence: an epidemiologic exercise. J Natl Cancer Inst 1977 Apr;58(4):825-832. 20 Higginson J. Present trends in cancer epidemiology. Can Cancer Conf 1969;8():40-75. 21 Sporn MB. The war on cancer. Lancet 1996 May 18;347(9012):1377-1380. 22 Lichter SR. Why Cancer News is a Health Hazard. The Wall Street Journal. November 12, 1993. 23 Wynder EL, Gori GB. Contribution of the environment to cancer incidence: an epidemiologic exercise. J Natl Cancer Inst 1977 Apr;58(4):825-832. 24 National Cancer Institute. What You Need to Know About Cancer. National Institutes of Health, U.S. Dept. Of Health and Human Services, Publication No. 94-1563, 1993 p.23. 25 Cancer Facts & Figures-1996. American Cancer Society, p. 1. 26 McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 27 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 598. 28 Murray CJL, Lopez A, editors. Summary: The Global Burden of Disease. The World Health Organization. Boston: Harvard School of Public Health Publishing. 1996: 28. 29 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331.
380
30 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 31 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 32 Giovannucci E, Rimm EB, et al. A prospective study of cigarette smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in U.S. men. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):183-191. 33 Giovannucci E, Colditz GA, et al. A prospective study of cigarette smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in U.S. women. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2; 86(3):192-199. 34 Grodstein F, Speizer FE, Hunter DJ. A prospective study of incident squamous cell carcinoma of the skin in the nurses health study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19; 87(14):1061-1066. 35 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 598. 36 Sorahan T, Lancashire RJ, et al. Childhood cancer and parental use of tobacco: deaths from 1953 to 1955. Br J Cancer 1997;75(1):134-138. 37 Cancer Facts & Figures-1996. American Cancer Society, p. 25. 38 Cole P, Rodu B. Declining cancer mortality in the United States. Cancer 1996 Nov 15;78(10):2045-2048. 39 Cancer Facts & Figures-1996. American Cancer Society, p. 24. 40 Cigarette smoking among adultsUnited States, 1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Dec 23;43(50):925-930. 41 Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 816. 42 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, 1993 p. 177-178. 43 Schatzkin A, Jones DY, et al. Alcohol consumption and breast cancer in the epidemiologic follow-up study of the first National Health and Nutrition Examination Survey. N Engl J Med 1987 May 7;316(19):1169-1173. 44 Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 816. 45 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Alcohol, low-methioninelowfolate diets, and risk of colon cancer in men. J Natl Cancer Inst 1995 Feb 15;87(4):265-273. 46 Kearney J, Giovannucci E, et al. Diet, alcohol, and smoking and the occurrence of hyperplastic polyps of the colon and rectum (United States). Cancer Causes Control 1995 Jan;6(1):45-56. 47 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Alcohol, low-methioninelowfolate diets, and risk of colon cancer in men. J Natl Cancer Inst 1995 Feb 15;87(4):265-273. 48 Willett W, Stampfer MJ, et al. Moderate alcohol consumption and the risk of breast cancer. N Engl J Med 1987 May 7;316(19):1174-1180. 49 Schatzkin A, Jones DY, et al. Alcohol consumption and breast cancer in the epidemiologic follow-up study of the first National Health and Nutrition Examination Survey. N Engl J Med 1987 May 7;316(19):1169-1173. 50 Schatzkin A, Jones DY, et al. Alcohol consumption and breast cancer in the epidemiologic follow-up study of the first National Health and Nutrition Examination Survey. N Engl J Med 1987 May 7;316(19):1169-1173. 51 Rosenberg L, Slone D, et al. Breast cancer and alcoholic-beverage consumption. Lancet 1982 Jan 30;1(8266):267-270. 52 Le MG, Hill C, et al. Alcoholic beverage consumption and breast cancer in a French case-control study. Am J Epidemiol 1984 Sep;120(3):350-357. 53 Willett WC, Stampfer MJ, et al. Moderate alcohol consumption and the risk of breast cancer. N Engl J Med 1987 May 7;316(19):1174-1180. 54 Gavaler JS. Effects of Alcohol Use and Abuse on the Endocrine Status in Expanded Study Samples of Postmenopausal Women. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism; Research Monograph 23. NIH Publication Number -93-3533, 1993 p. 171-187.

55 Reichman ME, Judd JT, et al. Effects of alcohol consumption on plasma and urinary hormone concentrations in premenopausal women J Natl Cancer Inst 1993 May 5;85(9):722-727. 56 Willett WC, Stampfer MJ. Sobering data on alcohol and breast cancer. Epidemiology 1997 May;8(3):225-227. 57 Willett WC, Stampfer MJ. Sobering data on alcohol and breast cancer. Epidemiology 1997 May;8(3):225-227. 58 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p. 1. 59 Cancer Facts & Figures-1996. American Cancer Society. p. 1. 60 Based on statistics from Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p.1, 4; Centers For Disease Control and Prevention, Monthly Vital Statistics Report. 1995. U.S. Department of Health and Human Services, March 22, p. 5, 19, 23, 68. 61 Grady D, Gebretsadik T, et al. Hormone replacement therapy and endometrial cancer risk: a meta-analysis. Obstet Gynecol 1995 Feb;85(2):304-313. 62 Beresford SA, Weiss NS, et al. Risk of endometrial cancer in relation to use of oestrogen combined with cyclic progestagen therapy in postmenopausal women. Lancet 1997 Feb 15;349(9050):458-461. 63 Colditz GA, Hankinson SE, et al. The use of estrogens and progestins and the risk of breast cancer in postmenopausal women. N Engl J Med 1995 Jun 15;332(24):1589-1593. 64 Colditz GA, Hankinson SE, et al. The use of estrogens and progestins and the risk of breast cancer in postmenopausal women. N Engl J Med 1995 Jun 15;332(24):1589-1593. 65 Mills PK, Beeson WL, et al. Prospective study of exogenous hormone use and breast cancer in Seventh-day Adventists. Cancer 1989 Aug 1;64(3):591-597. 66 Toniolo PG, Levitz M, et al. A prospective study of endogenous estrogens and breast cancer in postmenopausal women. J Natl Cancer Inst 1995 Feb 1;87(3):190-197. 67 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 179. 68 Doll R, Peto R. The causes of cancer: quantitative estimates of avoidable risks of cancer in the United States today. J Natl Cancer Inst 1981 Jun;66(6):1191-308. 69 Stemmermann GN, Mandel M, Mower HF. Colon cancer: its precursors and companions in Hawaii Japanese. Natl Cancer Inst Monogr 1979 Nov;(53):175-179. 70 Hankin JH, Nomura A, Rhoads GG. Dietary patterns among men of Japanese ancestry in Hawaii. Cancer Res 1975 Nov;35(11 Pt. 2):3259-3264. 71 Tillotson JL, Kato H, et al. Epidemiology of coronary heart disease and stroke in Japanese men living in Japan, Hawaii, and California: methodology for comparison of diet. Am J Clin Nutr 1973 Feb;26(2):177-184. 72 Hankin JH, Nomura A, Rhoads GG. Dietary patterns among men of Japanese ancestry in Hawaii. Cancer Res 1975 Nov;35(11 Pt. 2):3259-3264. 73 Haenszel W, Kurihara M, et al. Stomach cancer among Japanese in Hawaii. J Natl Cancer Inst 1972 Oct;49(4):969-988. 74 Tuyns AJ, Riboli E, Doornbos G. Nutrition and Cancer of the esophagus. In: Joossens JV, Hill MJ, Geboers J, editors. Diet and human carcinogeneses. New York: Elsevier Science. 1985 p 7179. 75 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 182. 76 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 194. 77 Carroll KK , Khor HT. Dietary fat in relation to tumorigenesis. Prog Biochem Pharmacol 1975;10():308-353. 78 Richardson S, Gerber M, Cenee S. The role of fat, animal protein and some vitamin consumption in breast cancer: a case control study in southern France. Int J Cancer 1991 Apr 22;48(1):1-9. 79 Richardson S, Gerber M, Cenee S. The role of fat, animal protein and some vitamin consumption in breast cancer: a case control study in southern France. Int J Cancer 1991 Apr 22;48(1):1-9. 80 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and
LITERATURA
colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 81 Hilakivi-Clarke L, Onojafe I, et al. Breast cancer risk in rats fed a diet high in n-6 polyunsaturated fatty acids during pregnancy. J Natl Cancer Inst 1996 Dec 18;88(24):1821-1827. 82 Trichopoulou A, Katsouyanni K, et al. Consumption of olive oil and specific food groups in relation to breast cancer risk in Greece. J Natl Cancer Inst 1995 Jan 18;87(2):110-116. 83 Holm LE, Nordevang E, et al. Treatment failure and dietary habits in women with breast cancer. J Natl Cancer Inst 1993 Jan 6;85(1):32-36. 84 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 85 The Ministry of Health & Welfare of Japan Vital Statistics 19501985. Similar data is found in: Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 86 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 87 Smith RL. Recorded and expected mortality among the Japanese of the United States and Hawaii, with special reference to cancer. J Natl Cancer Inst 1956 Oct; 17(4):459-473. 88 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 89 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence and mortality in different countries, with special reference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631. 90 Whittemore AS, Kolonel LN, et al. Prostate cancer in relation to diet, physical activity, and body size in blacks, whites, and Asians in the United States and Canada. J Natl Cancer Inst 1995 May 3;87(9):652-661. 91 Black HS, Lenger WA, et al. Influence of dietary lipid upon ultraviolet-light carcinogenesis. Nutr Cancer 1983;5(2):59-68. 92 Baumann CA, Rusch HP Effect of diet on tumors induced by ultraviolet light. Am J Cancer 1939;35:213-221. Cited in: Black HS , Herd JA , et al. Effect of a low-fat diet on the incidence of actinic keratosis. N Engl J Med 1994 May 5;330(18):1272-1275. 93 Black HS, Herd JA, et al. Effect of a low-fat diet on the incidence of actinic keratosis. N Engl J Med 1994 May 5;330(18):12721275. 94 Stephen AM, Wald NJ. Trends in individual consumption of dietary fat in the United States, 1920-1984. Am J Clin Nutr 1990 Sep;52(3):457-469. 95 McDowell MA, Briefel RR, et al. Energy and macronutrient intakes of persons ages 2 months and over in the United States: Third National Health and Nutrition Examination Survey, Phase 1, 198891. Advance Data No. 255. U.S. Department of Health and Human Services, October 24, 1994 p. 2. 96 Gerrior SA, Zizza C. Nutrient Content of the US Food Supply, 1909-1990. US Department of Agriculture, Home Economic Research Report No. 52, 1994 p. 51. 97 Gerrior SA, Zizza C. Nutrient Content of the US Food Supply, 1909-1990. US Department of Agriculture, Home Economic Research Report No. 52, 1994 p. 51. 98 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 99 Chiu BC, Cerhan JR, et al. Diet and risk of non-Hodgkin lymphoma in older women. JAMA 1996 May 1;275(17):1315-1321. 100 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p. 4. 101 Willett WC, Stampfer MJ, et al. Relation of meat, fat, and fiber intake to the risk of colon cancer in a prospective study among women. N Engl J Med 1990 Dec 13;323(24):1664-1672. 102 van den Brandt PA, Goldbohm RA, et al. Cross-sectional versus longitudinal investigations of the diet-cancer relation. Epidemiology 1990 Sep;1(5):402-404. 103 Steinmetz KA, Potter JD. Food-group consumption and colon cancer in the Adelaide case-control Study. I. Vegetables and fruit. Int J Cancer 1993 Mar 12;53(5):711-719.
381
104 Steinmetz KA, Potter JD. Food-group consumption and colon cancer in the Adelaide case-control study. II Meat, poultry, seafood, dairy foods and eggs. Int J Cancer 1993 Mar 12;53(5):720-727. 105 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Intake of fat, meat, and fiber in relation to risk of colon cancer in men. Cancer Res 1994 May 1;54(9):2390-2397. 106 Benito E, Obrador A, et al. A population-based case-control study of colorectal cancer in Majorca. I. Dietary factors. Int J Cancer 1990 Jan 15;45(1):69-76. 107 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Intake of fat, meat, and fiber in relation to risk of colon cancer in men. Cancer Res 1994 May 1;54(9):2390-2397. 108 Strickland PT, Groopman JD. Biomarkers for assessing environmental exposure to carcinogens in the diet. Am J Clin Nutr 1995 Mar;61(3 Suppl):710S-720S. 109 Lijinsky W, Shubik P. Benzo(a)pyrene and other polynuclear hydrocarbons in charcoal-broiled meat. Science 1964;145():5355. 110 Craig WJ. Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 99 111 McGlynn KA, Buetow KH, et al. Iron-related proteins and the risk of colonic neoplasia (Meeting abstract). Proc Annu Meet Am Assoc Cancer Res 1995;36:A1696. 112 Bird CL. Plasma ferritin, iron intake, and the risk of colorectal polyps. Diss Abstr Int [B]; 55(3):823 1994. (Full text available from University Microfilms International, Ann Arbor, MI. as Order No. AAD94-20491) 113 Weinberg ED. The role of iron in cancer. Eur J Cancer Prev 1996 Feb;5(1):19-36. 114 Hirayama T. Epidemiology of breast cancer with special reference to the role of diet. Prev Med 1978 Jun;7(2):173-195. 115 US Preventive Services Task Force. Screening for Breast Cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 74. 116 Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 821. 117 Newcomb PA, Storer BE, et al. Lactation and a reduced risk of premenopausal breast cancer. N Engl J Med 1994 Jan 13;330(2):81-87. 118 Vatten LJ, Solvoll K, Loken EB. Frequency of meat and fish intake and risk of breast cancer in a prospective study of 14,500 Norwegian women. Int J Cancer 1990 Jul 15;46(1):12-15. 119 Perera FP, Estabrook A, et al. Carcinogen-DNA adducts in human breast tissue. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev 1995 Apr-May;4(3):233-238. 120 Perera FP, Estabrook A, et al. Carcinogen-DNA adducts in human breast tissue. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev 1995 Apr-May;4(3):233-238. 121 Li DH, Wang MY, et al. Normal adjacent tissues of breast cancer patients contain aromatic DNA adducts (Meeting abstract). Proc Annu Meet Am Assoc Cancer Res 1995; 36:A666. 122 Schwarz-Miller J, Rom WN, Brandt-Rauf PW. Polycyclic aromatic hydrocarbons. In: Rom WN, editor. Environmental and Occupational Medicine2nd edition. Boston, MA: Little Brown and Company, 1992 p. 875. 123 Salvaggio JE, Sullivan KA. Environmental Chemicals and the Immune System. In: Rom WN, editor. Environmental and Occupational Medicine2nd edition. Boston, MA: Little Brown and Company, 1992 p. 81-82. 124 Rogan WJ, Bagniewska A, Damstra T. Pollutants in breast milk. N Engl J Med 1980 Jun 26;302(26):1450-1453. 125 Moses M. Pesticides. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 479-489. 126 Snedeker SM, Diaugustine RP. Hormonal and environmental factors affecting cell proliferation and neoplasia in the mammary gland. Prog Clin Biol Res 1996;394():211-253. 127 Herrera A, Arino A, et al. Estimates of mean daily intakes of persistent organochlorine pesticides from Spanish fatty foodstuffs. Bull Environ Contam Toxicol 1996 Feb;56(2):173-177. 128 Stephenson MD, Martin M, Tjeerdema RS. Long-term trends in DDT, polychlorinated biphenyls, and chlordane in California mussels. Arch Environ Contam Toxicol 1995 May;28(4):443-50.
382
129 Dwarka S, Harrison DJ, et al. Organochlorine compound residues in human milk in the United Kingdom 1989-1991. Hum Exp Toxicol 1995 May;14(5):451-455. 130 Snowdon DA, Phillips RL, Choi W. Diet, obesity, and risk of fatal prostate cancer. Am J Epidemiol 1984 Aug;120(2):244-250. 131 Giovannucci E, Rimm EB, et al. A prospective study of dietary fat and risk of prostate cancer. J Natl Cancer Inst 1993 Oct 6;85(19):1571-1579. 132 Phillips RL, Snowdon DA, Brin BN. Cancer in Vegetarians. In Wynder EL, Leveille GA, editors. Environmental Aspects of CancerThe Role of Macro and Micro Components of Foods. Westport, CT: Food and Nutrition Press, 1983 p. 53-72. 133 Mori M, Miyake H. Dietary and other risk factors of ovarian cancer among elderly women. Jpn J Cancer Res 1988 Sep;79(9):997-1004. 134 La Vecchia C, Decarli A, et al. Dietary factors and the risk of epithelial ovarian cancer. J Natl Cancer Inst 1987 Oct; 79(4): 663-9 135Shils ME. Nutrition and Diet in Cancer. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1397. 136 Cheng Z, Hu J, et al. Inhibition of development of heptocellular carcinoma in hepatitis B virus transfected mice by low dietary casein. Hepatology. In Press, 1997. 137 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence and mortality in different countries, with special reference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631. 138 Kolonel LN, Nomura AM. Role of diet in cancer incidence in Hawaii. Cancer Res 1983 May;43(5 Suppl):2397s-2402s. 139 Helzlsouer KJ, Alberg AJ, et al. Prospective study of serum micronutrients and ovarian cancer. J Natl Cancer Inst 1996 Jan 3;88(1):32-37. 140 Bayerdorffer E, Mannes GA, et al. Decreased high-density lipoprotein cholesterol and increased low-density cholesterol levels in patients with colorectal adenomas. Ann Intern Med 1993 Apr 1;118(7):481-487. 141 Helzlsouer KJ, Harris E. DNA repair proficiency: potential susceptiblity factor for breast cancer. J Natl Cancer Inst 1996 Jun 5;88(11):754-755. 142 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 391. 143 1. Knjiga Mojsijeva 1,29. Biblija. 144 Snowdon DA. Animal product consumption and mortality because of all causes combined, coronary heart disease, stroke, diabetes, and cancer in Seventh-day Adventists. Am J Clin Nutr 1988 Sep;48(3 Suppl):739-748. 145 Risch HA, Jain M, et al. Dietary fat intake and risk of epithelial ovarian cancer. J Natl Cancer Inst 1994 Sep 21;86(18):14091415. 146 Snowdon DA. Animal product consumption and mortality because of all causes combined, coronary heart disease, stroke, diabetes, and cancer in Seventh-day Adventists. Am J Clin Nutr 1988 Sep;48(3 Suppl):739-748. 147 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 148 Kasai H, Kumeno K, et al. Mutagenicity of methylglyoxal in coffee. Gann 1982 Oct;73(5):681-683. 149 Nagao M, Fujita Y, Sugimura T, Kosuge T. Methylglyoxal in beverages and foods: its mutagenicity and carcinogenicity. IARC Sci Publ 1986;(70):283-291. 150 Shils ME, Olson JA, Shike M, editors. Modern Nutrition in Health and Disease8th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 1553. 151 Rall TW. Central Nervous System Stimulants [Continued]: the Methylxanthines. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition.. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 596. 152 Rall TW. Central Nervous System Stimulants [Continued]: the Methylxanthines. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition.. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 596.

153 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 286. 154 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 286. 155 MacMahon B, Yen S, et al. Coffee and cancer of the pancreas. N Engl J Med 1981 Mar 12;304(11):630-633. 156 Snowdon DA, Phillips RL. Coffee consumption and risk of fatal cancers Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823. 157 Vena JE, Freudenheim J, et al. Coffee, cigarette smoking, and bladder cancer in western New York. Ann Epidemiol 1993 Nov;3(6):586-591. 158 Snowdon DA, Phillips RL. Coffee consumption and risk of fatal cancers Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823. 159 Slattery ML, West DW. Smoking, alcohol, coffee, tea, caffeine, and theobromine: risk of prostate cancer in Utah (United States). Cancer Causes Control 1993 Nov;4(6):559-563. 160 Pennington, JA. Supplementary Tables: Theobromine. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 278. 161 Shils ME, Olson JA, Shike M, editors. Modern Nutrition in Health and Disease8th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 1553. 162 US Preventive Services Task Force. Screening for Skin Cancer Including counseling to Prevent Skin Cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 141-152. 163 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 141-152. 164 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 141-152. 165 Osterlind A. Epidemiology on malignant melanoma in Europe. Acta Oncol 1992; 31(8):903-908. 166 Osterlind A. Epidemiology on malignant melanoma in Europe. Acta Oncol 1992; 31(8):903-908. 167 Holman CD, Armstrong BK, et al. The causes of malignant melanoma: results from the West Australian Lions Melanoma Research Project. Recent Results Cancer Res 1986;102():18-37. 168 Evans RD, Kopf AW, et al. Risk factors for the development of malignant melanomaI: Review of case-control studies. J Dermatol Surg Oncol 1988 Apr;14(4):393-408. 169 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 141-152. 170 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 141-152. 171 Grodstein F, Speizer FE, Hunter DJ. A prospective study of incident squamous cell carcinoma of the skin in the nurses health study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19;87(14):1061-1066. 172 Kishimoto T. Cancer due to asbestos exposure. Chest 1992 Jan;101(1):58-63. 173 Nylander LA, Dement JM. Carcinogenic effects of wood dust: review and discussion. Am J Ind Med 1993 Nov;24(5):619-647. 174 Wu AH, Yu MC, Mack TM. Smoking, alcohol use, dietary factors and risk of small intestinal adenocarcinoma. Int J Cancer 1997 Mar 4;70(5):512-517. 175 Cook LS, Kamb ML, Weiss NS. Perineal powder exposure and the risk of ovarian cancer. Am J Epidemiol 1997 Mar 1;145(5):459-465. 176 Wynder EL, Gori GB. Contribution of the environment to cancer incidence: an epidemiologic exercise. J Natl Cancer Inst 1977 Apr;58(4):825-832. 177 Olson JA. Vitamin A, Retinoids, and Carotenoids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 297-301. 178 Olson JA. Vitamin A, Retinoids, and Carotenoids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 297-301.
LITERATURA
179 Bjelke E. Dietary vitamin A and human lung cancer. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):561-565. 180 Tominaga K, Saito Y, et al. An evaluation of serum microelement concentrations in lung cancer and matched non-cancer patients to determine the risk of developing lung cancer: a preliminary study. Jpn J Clin Oncol 1992 Apr;22(2):96-101. 181 Mayne ST, Janerich DT, et al. Dietary beta carotene and lung cancer risk in U.S. nonsmokers. J Natl Cancer Inst 1994 Jan 5;86(1):33-38. 182 Craig WJ. Lowering your risk of cancer by diet. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 102. 183 Giovannucci E, Ascherio A, et al. Intake of carotenoids and retinol in relation to risk of prostate cancer. J Natl Cancer Inst 1995 Dec 6;87(23):1767-76. 184 Comstock GW, Helzlsouer KJ, Bush TL. Prediagnostic serum levels of carotenoids and vitamin E as related to subsequent cancer in Washington County, Maryland. Am J Clin Nutr 1991 Jan;53(1 Suppl):260S-264S. 185 Craig WJ. Lowering your risk of cancer by diet. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 103-104. 186 Malkovsky M, Edwards AJ, et al. T-cell-mediated enhancement of host-versus-graft reactivity in mice fed a diet enriched in vitamin A acetate. Nature 1983 Mar 24-30;302(5906): 338-340. 187 Olson JA. Vitamin A, Retinoids, and Carotenoids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 299-300. 188 Halliwell B. Reactive oxygen species in living systems: source, biochemistry, and role in human disease. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):14S-22S 189 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 190 Greenberg, ER. Mortality associated with low plasma concentration of beta carotene and the effect of oral supplementation. JAMA 1996 Mar 6;275(9):699-703. 191 Greenberg, ER. Mortality associated with low plasma concentration of beta carotene and the effect of oral supplementation. JAMA 1996 Mar 6;275(9):699-703. 192 Heinonen OP, Albanes D The effect of vitamin E and beta carotene on the incidence of lung cancer and other cancers in male smokers. N Engl J Med 1994 Apr 14;330(15):1029-1035. 193 Bohm F, Edge R, et al. Carotenoids enhance vitamin E antioxidant efficiency. J Am Chem Soc 1997 Jan;119():621-622. 194 Bohm F, Edge R, et al. Carotenoids enhance vitamin E antioxidant efficiency. J Am Chem Soc 1997 Jan;119():621-622. 195 Meyskens FL Jr. Coming of agethe chemoprevention of cancer. N Engl J Med 1990 Sep 20;323(12):825-827. 196 Sandler DP, Everson RB, et al. Cancer risk in adulthood from early life exposure to parents smoking. Am J Public Health 1985; 75(5):487-492. 197 Sandler DP, Everson RB, et al. Cancer risk in adulthood from early life exposure to parents smoking. Am J Public Health 1985; 75(5):487-492. 198 Fraga CG, Motchnik PA, et. al. Ascorbic acid protects against endogenous oxidative DNA damage in human sperm. Proc Natl Acad Sci U S A 1991 Dec 15;88(24):11003-11006. 199 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 200 Shils ME. Nutrition and Diet in Cancer. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1390-1392. 201 Fiddler W, Pensabene EG, et al. Inhibition of formation of volatile nitrosamines in fried bacon by the use of cure-solubilized alpha-tocopherol. J Agric Food Chem 1978 May-Jun;26(3):653656. 202 Mergens WJ, Kamm JJ, et al. Alpha-tocopherol: uses in preventing nitrosamine formation. IARC Sci Publ 1978;(19):199212. 203 Black HS. Effects of dietary antioxidants on actinic tumor induction. Res Commun Chem Pathol Pharmacol 1974 Apr;7(4):783786. 204 Tominaga K, Saito Y, et al. An evaluation of serum microelement concentrations in lung cancer and matched non-cancer patients to determine the risk of developing lung cancer: a preliminary study. Jpn J Clin Oncol 1992 Apr;22(2):96-101.
383
205 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 206 Bast A, Haenen GR, Doelman CJ. Oxidants and antioxidants: state of the art. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):2S-13S. 207 Bohm F, Edge R, et al. Carotenoids enhance vitamin E antioxidant efficiency. J Am Chem Soc 1997 Jan;119():621-622. 208 Christen S, Woodall AA, et al. gamma-tocopherol traps mutagenic electrophiles such as NO(X) and complements alpha-tocopherol: physiological implications. Proc Natl Acad Sci U S A 1997 Apr 1;94(7):3217-3222. 209 Wang H, Sofic E, Prior RL. Total antioxidant capacity of vegetables. J Agric Food Chem 1996;44(11):3426-3421. 210 Wang H, Cao G, Prior RL. Total antioxidant capacity of fruits. J Agric Food Chem 1996;44(3):701-705. 211 Potter JD as quoted in: Napier, K. Cancer Fighting Foods: Green Revolution. The Harvard Health Letter. Special Supplement April 1995 p.9-12. 212 Bogaards JJ , van Ommen B ,et al. Glutathione S-transferase subunit induction patterns of Brussels sprouts, allyl isothiocyanate and goitrin in rat liver and small intestinal mucosa: a new approach for the identification of inducing xenobiotics. Food Chem Toxicol 1990 Feb;28(2):81-88. 213 Jang M, Cai L, Udeani GO, et al. Cancer chemopreventive activity of resveratrol, a natural product derived from grapes. Science 1997 Jan 10;275(5297):218-220. 214 Hecht SS. Chemoprevention of lung cancer by isothiocyanates. Adv Exp Med Biol 1996;401():1-11. 215 Wattenberg LW. Inhibition of carcinogenesis by minor dietary constituents. Cancer Res 1992 Apr 1;52(7 Suppl):2085s-2091s. 216 Messina M, Barnes S. The role of soy products in reducing risk of cancer. J Natl Cancer Inst 1991 Apr 17;83(8):541-546. 217 Graham S, Dayal H, et al. Diet in the epidemiology of cancer of the colon and rectum. J Natl Cancer Inst 1978 Sep;61(3):709714. 218 Wattenberg LW. Effects of dietary constituents on the metabolism of chemical carcinogens. Cancer Res 1975 Nov;35(11 Pt. 2):3326-3331. 219 Fraser GE, Beeson WL, Phillips RL. Diet and lung cancer in California Seventh-day Adventists. Am J Epidemiol 1991 Apr 1;133(7):683-693. 220 Messina M, Messina V, and Setchell KD. The simple soybean and your health. Garden City Park, NY. Avery Publishing Group. 1994. P. 79. 221 Dorant E, van den Brandt PA, et al. Consumption of onions and a reduced risk of stomach carcinoma. Gastroenterology 1996 Jan;110(1):12-20. 222 Riggs DR, DeHaven JI, Lamm DL. Allium sativum (garlic) treatment for murine transitional cell carcinoma. Cancer 1997 May 15;79(10):1987-1994. 223 Willett WC. Micronutrients and cancer risk. Am J Clin Nutr 1994 May;59(5 Suppl):1162S-1165S. 224 Willett WC. Micronutrients and cancer risk. Am J Clin Nutr 1994 May;59(5 Suppl):1162S-1165S. 225 Hirayama T. Nutrition and cancera large scale cohort study. Prog Clin Biol Res 1986;206():299-311. 226 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 210. 227 Craig WJ. Lowering your risk of cancer by diet. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 101. 228 National Research Council. Diet and Health: Implications for Reducing Chronic Disease Risk. Washington, DC: The National Academy Press, 1989 p. 488. 229 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 203-204. 230 Howe GR, Benito E, et al. Dietary intake of fiber and decreased risk of cancers of the colon and rectum: evidence from the combined analysis of 13 case-control studies. J Natl Cancer Inst 1992 Dec 16;84(24):1887-1896. 231 Howe GR, Benito E, et al. Dietary intake of fiber and decreased risk of cancers of the colon and rectum: evidence from the combined analysis of 13 case-control studies. J Natl Cancer Inst 1992 Dec 16;84(24):1887-1896.
384
232 Giovannucci E , Stampfer MJ , et al. Relationship of diet to risk of colorectal adenoma in men. J Natl Cancer Inst 1992 Jan 15;84(2):91-98. 233 Baghurst PA, Rohan TE. High-fiber diets and reduced risk of breast cancer. Int J Cancer 1994 Jan 15;56(2):173-176. 234 Rose DP. Dietary fiber, phytoestrogens, and breast cancer. Nutrition 1992;8(1):47-51. 235 Clark LC, Combs GF Jr. Effects of selenium supplementation for cancer prevention in patients with carcinoma of the skin. A randomized controlled trial. Nutritional Prevention of Cancer Study Group. JAMA 1996 Dec 25;276(24):1957-1962. 236 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 199. 237 Hirayama T. Epidemiology of breast cancer with special reference to the role of diet. Prev Med 1978 Jun;7(2):173-195. 238 Kato I, Miura S, et al. Risk factors of multiple primary cancers in breast cancer patients. Jpn J Cancer Res 1986 Mar;77(3):296304. 239 Kumar NB, Lyman GH, et al. Timing of weight gain and breast cancer risk. Cancer 1995 Jul 15;76(2):243-249. 240 Trentham-Dietz A, Newcomb PA, et al. Body size and risk of breast cancer. Am J Epidemiol 1997 Jun 1;145(11):1011-1019. 241 Garfinkel L. Overweight and cancer. Ann Intern Med 1985 Dec;103(6 ( Pt 2)):1034-1036. 242 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 202. 243 Giovannucci E, Ascherio A, et al. Physical activity, obesity, and risk for colon cancer and adenoma in men. Ann Intern Med 1995 Mar 1;122(5):327-334. 244 Grundy SM, Balady GJ, et al. Guide to primary prevention of cardiovascular diseases. A statement for healthcare professionals from the Task Force on Risk Reduction. American Heart Association Science Advisory and Coordinating Committee. Circulation 1997 May 6;95(9):2329-2331. 245 Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 819-820. 246 Doll R, Peto R. The causes of cancer: quantitative estimates of avoidable risks of cancer in the United States today. J Natl Cancer Inst 1981 Jun;66(6):1191-1308. 247 Fennerty MB. Helicobacter pylori Archives of Internal Medicine. 1994 April 11. 154(7):721-727. 248 Potter JD, McMichael AJ. Diet and cancer of the colon and rectum: a case-control study. J Natl Cancer Inst 1986 Apr;76(4):557-569. 249 Benito E, Obrador A, et al. A population-based case-control study of colorectal cancer in Majorca. I. Dietary factors. Int J Cancer 1990 Jan 15;45(1):69-76. 250 de Verdier MG , Longnecker MP. Eating frequencya neglected risk factor for colon cancer? Cancer Causes Control 1992 Jan;3(1):77-81. 251 Franceschi S, La Vecchia C, et al. Meal frequency and risk of colorectal cancer. Cancer Res 1992 Jul 1;52(13):3589-3592. 252 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 177. 253 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 176. 254 Paffenbarger RS Jr, Hyde RT, et al. A natural history of athleticism and cardiovascular health. JAMA 1984 Jul 27;252(4):491495. 255 Lee IM , Paffenbarger RS Jr. Physical activity and its relation to cancer risk: a prospective study of college alumni. Med Sci Sports Exerc 1994 Jul;26(7):831-837. 256 Whittemore AS, Wu-Williams AH, et al. Diet, physical activity, and colorectal cancer among Chinese in North America and China. J Natl Cancer Inst 1990 Jun 6;82(11):915-926. 257 Vena JE, Graham S, et al. Lifetime occupational exercise and colon cancer. Am J Epidemiol 1985 Sep;122(3):357-365. 258 Oliveria SA, Kohl HW III, et al. The association between cardiorespiratory fitness and prostate cancer. Med Sci Sports Exerc 1996 Jan;28(1):97-104.

259 Bernstein L, Henderson BE, et al. Physical exercise and reduced risk of breast cancer in young women. J Natl Cancer Inst 1994 Sep 21;86(18):1403-1408. 260 Thune I, Brenn T, et al. Physical activity and the risk of breast cancer. N Engl J Med 1997 May 1;336(18):1269-1275. 261 Weight LM, Alexander D, Jacobs P. Strenuous exercise: analogous to the acute-phase response? Clin Sci (Colch) 1991 Nov;81(5):677-683. 262 Viti A, Muscettola M, et al. Effect of exercise on plasma interferon levels. J Appl Physiol 1985 Aug;59(2):426-428. 263 Klokker M, Kjaer M, et al. Natural killer cell response to exercise in humans: effect of hypoxia and epidural anesthesia. J Appl Physiol 1995 Feb;78(2):709-716. 264 Guyton AC. Resistance of the Body to Infection: II. Immunity and Allergy. In: Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1991 p. 374. 265 Klokker M, Kjaer M, et al. Natural killer cell response to exercise in humans: effect of hypoxia and epidural anesthesia. J Appl Physiol 1995 Feb;78(2):709-716. 266 Studzinski GP, Moore DC. Sunlightcan it prevent as well as cause cancer? Cancer Res 1995 Sep 15;55(18):4014-4022. 267 Studzinski GP, Moore DC. Sunlightcan it prevent as well as cause cancer? Cancer Res 1995 Sep 15;55(18):4014-4022. 268 Emerson JC, Weiss NS. Colorectal cancer and solar radiation. Cancer Causes Control 1992 Jan;3(1):95-99. 269 Creagan ET. Attitude and disposition: do they make a difference in cancer survival? Mayo Clin Proc 1997 Feb;72(2):160164. 270 Bailar JC 3rd, Gornik HL. Cancer undefeated. N Engl J Med 1997 May 29;336(22): 1569-1574.
3. poglavlje: Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1

1 Gyarfas I. Chief of the World Health Organization Cardiovascular Disease Prevention Program: World Health Day, Apr. 1992. 2 Murray CJ, Lopez AD. Mortality by cause for eight regions of the world: Global Burden of Disease Study. Lancet 1997 May 3;349(9061):1269-1276. 3 American Heart Association. Heart and Stroke Fact: 1996 statistical supplement. 1996 p. 2. 4 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 2. 5 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 28. 6 Presented by Thomas N. Taylor and others from the University of Iowa to the American Heart Association 1-25-96. Based upon total lifetime cost for a stroke occurring in 1990. 7 Gyarfas I. Chief of the World Health Organization Cardiovascular Disease Prevention Program: World Health Day, Apr. 1992. 8 Conner WE, Bristow JD, editors. Coronary Heart Disease: Prevention, Complications and Treatment. Philadelphia, PA: Lippincott, 1985 p. 194. 9 Hutter AM JR. Ischemic Heart Disease: Angina Pectoris, 1991. In: Scientific American Medicine (CD ROM), 1995. 10 Berenson GS. Author of the Bogalusa Heart Study, The First International-Conference on the Elimination of Coronary Artery Disease, Tucson, AZ, Oct. 1991. 11 Hutter AM JR. Ischemic Heart Disease: Angina Pectoris, 1991. In: Scientific American Medicine (CD ROM), 1995. 12 American Heart Association. Heart and Stroke Fact: 1996 statistical supplement. 1995 p. 10. 13 Wilson RF, Marcus ML, White CW. Prediction of the physiologic significance of coronary arterial lesions by quantitative lesion geometry in patients with limited coronary artery disease. Circulation 1987 Apr;75(4):723-732. 14 Kannel WB, Thom TJ. Declining cardiovascular mortality. Circulation 1984 Sep;70(3):331-336. See also Kannel WB, Schatzkin A. Sudden death: lessons from subsets in population studies. J Am Coll Cardiol 1985 Jun;5(6 Suppl):141B-149B. 15 American Heart Association. Heart and Stroke Fact: 1996 statistical supplement. 1995 p. 1. 16 Hutter AM JR. Ischemic Heart Disease: Angina Pectoris, 1991. In: Scientific American Medicine (CD ROM), 1995. 17 Galanti G, Sciagra R, et al. Diagnostic accuracy of peak exercise echocardiography in coronary artery disease: comparison with
LITERATURA
thallium-201 myocardial scintigraphy. Am Heart J 1991 Dec;122(6):1609-1616. 18 Vartiainen E, Puska P, et al. Changes in risk factors explain changes in mortality from ischaemic heart disease in Finland. BMJ 1994 Jul 2;309(6946):23-27. 19 American Heart Assocation. Preventive Services, Basic Cardiovascular. In: Heart & Stroke A-Z Guide, 1997. 20 From the World Health Organization data analyzed from 19701980. 21 World Health Organization (WHO). Tobacco Alert April 1996. http://www.who.org/programmes/psa/toh/Alert/apr96/fulltext.html#2 22 McGee D. The Framingham Study: An Epidemiological Investigation of Cardiovascular Disease, Section 28. U.S. Department Health Education and Welfare, DHEW Publication No. 79-618. 1973. 23 Berenson GS, Wattigney WA, et al. Atherosclerosis of the aorta and coronary arteries and cardiovascular risk factors in persons aged 6 to 30 years and studied at necropsy (The Bogalusa Heart Study). Am J Cardiology 1992 Oct 1;70(9):851-858. Figure obtained from: The First International-Conference on the Elimination of Coronary Artery Disease, Tucson, AZ, Oct. 1991. 24 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 10. 25 Keys A. Serum Cholesterol and the Question of Normal. In: Benson ES, editor. Multiple Laboratory Screening, Academic Press, New York, 1969 p. 169. 26 Stamler J, Wentworth D, Neaton JD. Is relationship between serum cholesterol and risk of premature death from coronary heart disease continuous and graded? Findings in 356,222 primary screenees of the Multiple Risk Factor Intervention Trial (MRFIT). JAMA 1986 Nov 28;256(20):2823-2828. 27 Stamler J, Wentworth D, Neaton JD. Is relationship between serum cholesterol and risk of premature death from coronary heart disease continuous and graded? Findings in 356,222 primary screenees of the Multiple Risk Factor Intervention Trial (MRFIT). JAMA 1986 Nov 28;256(20):2823-2828. 28 Report of the National Cholesterol Education Program Expert Panel on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Cholesterol in Adults. The Expert Panel. Arch Intern Med 1988 Jan;148(1):36-69. 29 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 20. 30 National Cholesterol Education Program Expert Panel. Second Report of the Expert Panel on detection, evaluation, and treatment of high blood cholesterol in adults. National Institutes of Health Publication No. 93-3095. September 1993. 31 NIH Consensus conference. Triglyceride, high-density lipoprotein, and coronary heart disease. NIH Consensus Development Panel on Triglyceride, High-Density Lipoprotein, and Coronary Heart Disease. JAMA 1993 Jan 27;269(4):505-510. As found in Scientific American Medicine (CD-ROM) 1997. 32 Wilson PW, Abbott RD, Castelli WP High density lipoprotein cholesterol and mortality. The Framingham Heart Study. Arteriosclerosis 1988 Nov-Dec;8(6):737-741. 33 Bush TL, Riedel D. Screening for total cholesterol. Do the National Cholesterol Education Programs recommendations detect individuals at high risk of coronary heart disease? Circulation 1991 Apr;83(4):1287-1293. 34 Castelli WP, Anderson K. A population at risk. Prevalence of high cholesterol levels in hypertensive patients in the Framingham Study. Am J Med 1986 Feb 14;80(2A):23-32. 35 Adapted from: McDowell MA, Briefel BB, et al. Energy and micronutrient intakes of persons ages 2 months and over in the United States: Third National Health and Nutrition Examination Survey, Phase 1, 1988-91. Advanced Data Number 255 Oct 24, 1994. DHHS Publication No. (PHS) 95-1250. 36 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 37 Stamler J, Shekelle R. Dietary cholesterol and human coronary heart disease. The epidemiologic evidence. Arch Pathol Lab Med 1988 Oct;112(10):1032-1040. 38 Grundy SM. Cholesterol and coronary heart disease. A new era. JAMA 1986 Nov 28;256(20):2849-2858.
385
39 Keys A, Parlin RW. Serum cholesterol response to changes in dietary lipids. Am J Clin Nutr 1966 Sep;19(3):175-181. 40 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 41 Sabate J, Fraser GE, et al. Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men. N Engl J Med 1993 Mar 4;328(9):603-607. 42 Fraser GE, Sabate J, et al. A possible protective effect of nut consumption on risk of coronary heart disease. The Adventist Health Study. Arch Intern Med 1992 Jul;152(7):1416-1424. 43 Kritchevsky D. Dietary fat and experimental atherosclerosis. Int J Tissue React 1991;13(2):59-65. 44 Black CJ. Diet and Health. In: The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 298. 45 Diet and Health: Implications for Reducing Chronic Disease Risk, National Research Council, National Academy Press, p 7. 46 Sabate J, Fraser GE, et al. Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men. N Engl J Med 1993 Mar 4;328(9):603-607. 47 Report of the National Cholesterol Education Program Expert Panel on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Cholesterol in Adults. The Expert Panel. Arch Intern Med 1988 Jan;148(1):36-69. 48 Mensink RP, Katan MB. Effect of dietary trans fatty acids on highdensity and low-density lipoprotein cholesterol levels in healthy subjects. N Engl J Med 1990 Aug 16;323(7):439-445. 49 Willett WC, Stampfer MJ, et al. Intake of trans fatty acids and risk of coronary heart disease among women. Lancet 1993 Mar 6;341(8845):581-585. 50 Awad AB, Herrmann T, et al. 18:1 n7 fatty acids inhibit growth and decrease inositol phosphate release in HT-29 cells compared to n9 fatty acids. Cancer Lett 1995 May 4;91(1):55-61. 51 Seppanen-Laakso T, Vanhanen H, et al. Replacement of margarine on bread by rapeseed and olive oils: effects on plasma fatty acid composition and serum cholesterol. Ann Nutr Metab 1993;37(4):161-174. 52 Vanderveen JE , Glinsmann WH. Fat substitutes: a regulatory perspective. Annu Rev Nutr 1992;12():473-487. 53 Craig WJ. Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books 1992 p. 44. 54 Burkitt D. Nutrition Today Jan/Feb 1976, p. 6-13. 55 Haskell WL, Spiller GA, et al. Role of water-soluble dietary fiber in the management of elevated plasma cholesterol in healthy subjects. Am J Cardiol 1992 Feb 15;69(5):433-439. 56 Khaw KT, Barrett-Connor E. Dietary fiber and reduced ischemic heart disease mortality rates in men and women: a 12-year prospective study. Am J Epidemiol 1987 Dec;126(6):1093-1102. 57 Davidson MH, Dugan LD, et al. The hypocholesterolemic effects of beta-glucan in oatmeal and oat bran. A dose-controlled study. JAMA 1991 Apr 10;265(14):1833-1939. 58 Ripsin CM, Keenan JM, et al. Oat products and lipid lowering. A meta-analysis. JAMA 1992 Jun 24;267(24):3317-3325. 59 He J, Klag MJ, et al. Oats and buckwheat intakes and cardiovascular disease risk in an ethnic minority of China. Am J Clin Nutr 1995 Feb;61(2):366-372. 60 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 61 Anderson JW, Johnstone BM, Cook-Newell ME. Meta-Analysis of the Effects of Soy Protein Intake on Serum Lipids. N Engl J Med 1995 Aug 3;333(5) :276-282. 62 Sirtori CR, Agradi E, et al. Soybean-Protein Diet in the Treatment of Type-II Hyperlipoproteinaemia. Lancet 1977 Feb 5;1(8006):275-277. 63 Sirtori CR, Gatti E, et al. Clinical Experience with the Soybean Protein Diet in the Treatment of Hypercholesterolemia. Am J Clin Nutr 1979 Aug;32(8):1645-1658. 64 Chaikoff IL, Lindsay S, et al. 1948 J Exp Med 88:373 65 Peng SK, Morin RJ. Effects on membrane function by cholesterol oxidation derivatives in cultured aortic smooth muscle cells. Artery 1987;14(2):85-99. 66 Hubbard RW, Ono Y, Sanchez A. Atherogenic effect of oxidized products of cholesterol. Prog Food Nutr Sci 1989;13(1):17-44. 67 Peng SK, Taylor CB. Atherogenic Effect of Oxidized Cholesterol. In: Perkins EG, Visek WJ, editors. Dietary Fats and Health.
386
Champaign, IL: American Oil Chemists Society, 1983 p. 919933. 68 Peng SK, Taylor CB. Atherogenic Effect of Oxidized Cholesterol. In: Perkins EG, Visek WJ, editors. Dietary Fats and Health. Champaign, IL: American Oil Chemists Society, 1983 p. 930. 69 Black CJ. The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 301. 70 Kosykh VA, Lankin VZ, et al. Very low density lipoprotein secretion by cultured hepatocytes of rabbits fed purified or autoxidized cholesterol. Lipids 1989 Feb;24(2):109-115. 71 Peng SK, Taylor CB. Atherogenic Effect of Oxidized Cholesterol. In: Perkins EG, Visek WJ, editors. Dietary Fats and Health. Champaign, IL: American Oil Chemists Society, 1983 p. 919933. 72 Stamler J, Shekelle R. Dietary cholesterol and human coronary heart disease. The epidemiologic evidence. Arch Pathol Lab Med 1988 Oct;112(10):1032-1040. 73 Peng SK, Taylor CB. Atherogenic Effect of Oxidized Cholesterol. In: Perkins EG, Visek WJ, editors. Dietary Fats and Health. Champaign, IL: American Oil Chemists Society, 1983 p. 919933. 74 Colaco CA, Roser BJ. Atherosclerosis and glycation. Bioessays 1994 Feb;16(2):145-147. 75 Salonen JT, Nyyssonen K, et al. High stored iron levels are associated with excess risk of myocardial infarction in eastern Finnish men. Circulation 1992 Sep;86(3):803-811. 76 Ascherio A, Willett WC, et al. Dietary iron intake and risk of coronary disease among men. Circulation 1994 Mar;89(3):969-974. 77 Rimm EB, Stampfer MJ, et al. Vitamin E consumption and the risk of coronary heart disease in men. N Engl J Med 1993 May 20;328(20):1450-1456. 78 Nutrition Essentials and Diet Therapy6th edition. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 106. 79 Nutrition Essentials and Diet Therapy6th edition. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 100. 80 Gaziano JM, Hennekens CH. The role of beta-carotene in the prevention of cardiovascular disease. Ann N Y Acad Sci 1993 Dec 31;691():148-155. Presented at the American College of Cardiology. Dallas, TX, 1992. 81 Greenberg ER , Baron JA, et al. Mortality associated with low plasma concentration of beta-carotene and the effect of oral supplementation. JAMA 1996 Mar 6;275(9):699-703. 82 Selhub J, Jacques PF, et al. Association between plasma homocysteine concentrations and extracranial carotid artery stenosis. N Engl J Med 1995 Feb 2;332(5):286-291. 83 Naurath HJ, Joosten E, et al. Effects of vitamin B12, folate, and vitamin B6 supplements in elderly people with normal serum vitamin concentrations. Lancet 1995 Jul 8;346(8967):85-89. 84 Stampfer MJ, Malinow MR. Can lowering homocysteine levels reduce cardiovascular risk? N Engl J Med 1995 Feb 2;332(5):328-329. 85 Stampfer MJ, Malinow MR. Can lowering homocysteine levels reduce cardiovascular risk? N Engl J Med 1995 Feb 2;332(5):328-329. 86 Verhoef P, Kok FJ, et al. Plasma total homocysteine, B vitamins, and risk of coronary atherosclerosis. Arterioscler Thromb Vasc Biol 1997 May;17(5):989-995. 87 Graham IM, Daly LE, et al. Plasma homocysteine as a risk factor for vascular disease. The European Concerted Action Project. JAMA 1997 Jun 11;277(22):1775-1781. 88 Nyg~ard O, Refsum H, et al. Coffee consumption and plasma total homocysteine: The Hordaland Homocysteine Study. Am J Clin Nutr 1997 Jan;65(1):136-143. 89 Hall J. University of British Columbia, Genetics Meeting at the Jackson Laboratory in Bar Harbor, Maine, July 24, 1995. 90 Stampfer MJ, Rimm EB. Folate and cardiovascular disease. Why we need a trial now?. JAMA 1996 Jun 26;275(24):1929-1230. 91 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 92 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 93 Elsas LJ 2nd, Acosta PB. Nutrition Support of Inherited Metabolic Diseases. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1363-1367.

94 Bloch AS, Shils ME. Appendix: Table A-43a. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1629. 95 Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Atherosclerosis and Other Forms of Arteriosclerosis. In Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM). New York, NY: McGRAW-HILL, Inc. Health Professions Division, 1994 p. 11061116. 96 Williams PT. High-density lipoprotein cholesterol and other risk factors for coronary heart disease in female runners. N Engl J Med 1996 May 16;334(20):1298-1303. 97 Blair SN, Kohl HW 3rd, et al. Changes in physical fitness and allcause mortality. A prospective study of healthy and unhealthy men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098. 98 Blair SN, Kohl HW 3rd, et al. Changes in physical fitness and allcause mortality. A prospective study of healthy and unhealthy men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098. 99 Glueck CJ. Nonpharmacologic and pharmacologic alteration of high-density lipoprotein cholesterol: therapeutic approaches to prevention of atherosclerosis. Am Heart J 1985 Nov;110(5):1107-1115. 100 Anzalone DA, Anzalone FL, Fos PJ. High-density lipoproteincholesterol: determining hygienic factors for intervention. J Occup Environ Med 1995 Jul;37(7):856-861. 101 Glueck CJ. Nonpharmacologic and pharmacologic alteration of high-density lipoprotein cholesterol: therapeutic approaches to prevention of atherosclerosis. Am Heart J 1985 Nov;110(5):1107-1115. 102 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 3. 103 Hartung GH, Foreyt JP et al Effect of alcohol intake on highdensity lipoprotein cholesterol levels in runners and inactive men. JAMA 1983 Feb 11;249(6):747-750. 104 Gibbons LW, Mitchell TL. HDL Cholesterol and Exercise. Your Patient & Fitness 1995 July 16-August;9(4):6-13. 105 Bordia A. Effect of garlic on blood lipids in patients with coronary heart disease. Am J Clin Nutr 1981 Oct;34(10):2100-2103. 106 Willett WC, Manson JE, et al. Weight, weight change, and coronary heart disease in women. Risk within the normal weight range. JAMA 1995 Feb 8;273(6):461-465. 107 Oster G, Epstein AM. Cost-effectiveness of antihyperlipemic therapy in the prevention of coronary heart disease. The case of cholestyramine. JAMA 1987 Nov 6;258(17):2381-2387. 108 Jacobs S. American Heart Association Meeting, 1992. 109 Mittleman M, Muller J. 1994 Harvard Medical School, Reported at the American Heart Association Meeting. 110 Berkman LF, Leo-Summers L, Horwitz RI. Emotional support and survival after myocardial infarction. A prospective, population-based study of the elderly. Ann Intern Med 1992 Dec 15;117(12):1003-1009. 111 Thorogood M, Cowen P, et al. Fatal myocardial infarction and use of psychotropic drugs in young women. Lancet 1992 Oct 31;340(8827):1067-1068. 112 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 3. 113 Johnson CL, Rifkind BM, et al. Declining serum total cholesterol levels among US adults. The National Health and Nutrition Examination Surveys. JAMA 1993 Jun 16;269(23):3002-3008. 114 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 2. 115 The Harvard Health Letter, 1992. 116 Sacks FM, Pfeffer MA, et al. The Effect of Pravastatin on Coronary Events after Myocardial Infarction in Patients with Average Cholesterol Levels. N Engl J Med 1996 Oct 3;335(14):1001-1009. 117 Bennett, H. Personal Communication. Adventist Health Study; Loma Linda University School of Public Health. August 1996. 118 Phillips RL, Lemon FR, et al. Coronary heart disease mortality among Seventh-Day Adventists with differing dietary habits: a preliminary report. Am J Clin Nutr 1978 Oct;31(10 Suppl):S191S198. 119 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 2. 120 Medical Tribune, Cardiology section, Mar 23, 1995, p. 5.
LITERATURA
121 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 2 122 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 18.
387
intense risk factor modification. JAMA 1995 Sep 20;274(11):894-901. 21 Sung BH, Whitsett TL, et al. Prolonged increase in blood pressure by a single oral dose of caffeine in mildly hypertensive men. Am J Hypertens 1994 Aug;7(8):755-758. 22 Nyg~ard O, Refsum H, et al. Coffee consumption and plasma total homocysteine: The Hordaland Homocysteine Study. Am J Clin Nutr 1997 Jan;65(1):136-143. 23 Ornish D. Reversing heart disease through diet, exercise, and stress management: an interview with Dean Ornish [interview by Elaine R Monsen]. J Am Diet Assoc 1991 Feb;91(2):162-165. 24 Technical note: significant EKG changes were defined as 1 mm of ST segment depression. 25 Brown G, Albers JJ, et al. Regression of coronary artery disease as a result of intensive lipid-lowering therapy in men with high levels of apolipoprotein B. N Engl J Med 1990 Nov 8;323(19):1289-1298. Figure obtained from Harold T Dodge, author of FATS study, First Annual Conference on the Elimination of Coronary Artery Disease, Tucson, Arizona. October, 1991. 26 Sacks FM, Pfeffer MA, et al. The effect of pravastatin on coronary events after myocardial infarction in patients with average cholesterol levels. Cholesterol and Recurrent Events Trial investigators. N Engl J Med 1996 Oct 3;335(14):1001-1009. 27 Watts G, Lewis B, et al. Effects on coronary artery disease of lipid-lowering diet, or diet plus cholestyramine, in the St Thomas Atherosclerosis Regression Study (STARS). Lancet 1992 Mar 7;339(8793):563-569. 28 Austin MA. Plasma triglyceride and coronary heart disease. Arterioscler Thromb 1991 Jan-Feb;11(1):2-14. 29 Resnicow K, Barone J, et al. Diet and serum lipids in vegan vegetarians: a model for risk reduction. J Am Diet Assoc 1991 Apr;91(4):447-453. 30 Liebman M, Bazzarre TL. Plasma lipids of vegetarian and nonvegetarian males: effects of egg consumption. Am J Clin Nutr 1983 Oct;38(4):612-619. 31 Resnicow K, Barone J, et al. Diet and serum lipids in vegan vegetarians: a model for risk reduction. J Am Diet Assoc 1991 Apr;91(4):447-453. 32 Liebman M, Bazzarre TL. Plasma lipids of vegetarian and nonvegetarian males: effects of egg consumption. Am J Clin Nutr 1983 Oct;38(4):612-619. 33 Otani H, Kita T, et al. Long-term effects of a cholesterol-free diet on serum cholesterol levels in Zen monks. N Engl J Med 1992 Feb 6;326(6):416. 34 Ornish D. Reversing heart disease through diet, exercise, and stress management: an interview with Dean Ornish [interview by Elaine R Monsen]. J Am Diet Assoc 1991 Feb;91(2):162-165. 35 Haskell WL , Alderman EL , et al. Effects of intensive multiple risk factor reduction on coronary atherosclerosis and clinical cardiac events in men and women with coronary artery disease. The Stanford Coronary Risk Intervention Project (SCRIP). Circulation 1994 Mar;89(3):975-990. 36 Stroes ES, Koomans HA, et al. Vascular function in the forearm of hypercholesterolaemic patients off and on lipid-lowering medication. Lancet 1995 Aug 19;346(8973):467-471. 37 Harrison DG, Ohara Y. Physiologic consequences of increased vascular oxidant stresses in hypercholesterolemia and atherosclerosis: implications for impaired vasomotion. Am J Cardiol 1995 Feb 23;75(6):75B-81B. 38 Minor RL Jr, Myers PR, et al. Diet-induced atherosclerosis increases the release of nitrogen oxides from rabbit aorta. J Clin Invest 1990 Dec;86(6):2109-2116. 39 Andrews TC, Raby K, et al. Effect of cholesterol reduction on myocardial ischemia in patients with coronary disease. Circulation 1997 Jan 21;95(2):324-328. 40 Stroes ES, Koomans HA, et al. Vascular function in the forearm of hypercholesterolaemic patients off and on lipid-lowering medication. Lancet 1995 Aug 19;346(8973):467-471. 41 Schuler G, Hambrecht R, et al. Regular physical exercise and low-fat diet. Effects on progression of coronary artery disease. Circulation 1992 Jul;86(1):1-11. 42 Singh RB, Rastogi SS, et al. An Indian experiment with nutritional modulation in acute myocardial infarction. Am J Cardiol 1992 Apr 1;69(9):879-985.
4. poglavlje: Blikorane arterije: Oistite ih prirodno

1 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 26. 2 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 26. 3 1992 hospital charges for two major surgical procedures for cardiovascular diseases. Part I: Coronary artery bypass grafts. Stat Bull Metrop Insur Co 1994 Jan-Mar;75(1):12-20, 28. 4 Creswell LL, Moulton MJ, et al. Revascularization after acute myocardial infarction. Ann Thorac Surg 1995 Jul;60(1):19-26. 5 Shaw PJ, Bates D, et al. Long-term intellectual dysfunction following coronary artery bypass graft surgery: a six month followup study. Q J Med 1987 Mar;62(239):259-268. 6 Smith PL, Treasure T, et al. Cerebral consequences of cardiopulmonary bypass. Lancet 1986 Apr 12;1(8485):823-825. 7 Roach GW, Kanchuger M, et al. Adverse cerebral outcomes after coronary bypass surgery. Multicenter Study of Perioperative Ischemia Research Group and the Ischemia Research and Education Foundation Investigators. N Engl J Med 1996 Dec 19;335(25):1857-1863. 8 Harris DN, Bailey SM, et al. Brain swelling in first hour after coronary artery bypass surgery. Lancet 1993 Sep 4;342(8871):586587. 9 Mushinski M. Average hospital charges for percutaneous transluminal coronary angioplasty, 1993: geographic variations. Stat Bull Metrop Insur Co 1995 Jan-Mar;76(1):10-17. 10 Califf RM, Ohman M, et al. Restenosis: The clinical Issues. In: Textbook of Interventional Cardiology. Philadelpha, PA: W.B. Saunders, 1990 p. 363-394. 11 National Cholesterol Education Program Expert Panel. Second Report of the Expert Panel on detection, evaluation, and treatment of high blood cholesterol in adults. National Institutes of Health Publication No. 93-3095. September 1993 p. II-1. 12 U.S. Surgeon General. The Surgeon Generals report on nutrition and health. Washington, DC: US Department of Health and Human Services, Public Health Service; 1988. DHHS Publication No. (PHS) 88-50210. 13 Krauss RM, Deckelbaum RJ, et al. Dietary guidelines for healthy American adults. A statement for health professionals from the Nutrition Committee, American Heart Association. Circulation 1996 Oct 1;94(7):1795-1800. Or Dietary guidelines for healthy American adults. A statement for physicians and health professionals by the Nutrition Committee, American Heart Association. Circulation 1988 Mar;77(3):721A-724A. 14 National Research Council, Committee on Diet and Health, Food and Nutrition Board, and Commission on Life Sciences. Diet and health: implications for reducing chronic disease risk. Washington (DC): National Academy Press; 1989. 15 Adapted from: McDowell MA, Briefel BB, et al. Energy and micronutrient intakes of persons ages 2 months and over in the United States: Third National Health and Nutrition Examination Survey, Phase 1, 1988-91. Advanced Data Number 255 Oct 24, 1994. DHHS Publication No. (PHS) 95-1250. 16 Cashin-Hemphill L, Mack WJ, et al. Beneficial effects of colestipol-niacin on coronary atherosclerosis. A 4-year follow-up. JAMA 1990 Dec 19;264(23):3013-3017. 17 Buchwald H, Varco RL, et al. Effect of partial ileal bypass surgery on mortality and morbidity from coronary heart disease in patients with hypercholesterolemia. Report of the Program on the Surgical Control of the Hyperlipidemias (POSCH). N Engl J Med 1990 Oct 4;323(14):946-955. 18 Ornish D, Brown SE, et al. Can lifestyle changes reverse coronary heart disease? The Lifestyle Heart Trial. Lancet 1990 Jul 21;336(8708):129-133. 19 Ornish D. Can you preventand reverseCAD? Patient Care. 1991 Oct 15;25:25-41. 20 Gould KL, Ornish D, et al. Changes in myocardial perfusion abnormalities by positron emission tomography after long-term,
388
43 Yusuf S, Peto R, et al. Beta blockade during and after myocardial infarction: an overview of the randomized trials. Prog Cardiovasc Dis 1985 Mar-Apr;27(5):335-371. 44 Cody RJ. Comparing angiotensin-converting enzyme inhibitor trial results in patients with acute myocardial infarction. Archives of Internal Medicine 1994 September 26. 154(18): 2029-2036 45 Walmart Pharmacy retail price, Ardmore, Oklahoma obtained February 9, 1997 for Zocor (20 mg daily). 46 Blair SN, Kohl HW 3rd, et al. Changes in physical fitness and allcause mortality. A prospective study of healthy and unhealthy men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098. 47 Ornish, D., Brown, S.E., et al. 1990. Can Lifestyle Changes Reverse Coronary Heart Disease? The Lifestyle Heart Trial. Lancet Jul 21;336(8708) :129-133. 48 Ornish D, Brown SE, et al. Can lifestyle changes reverse coronary heart disease? The Lifestyle Heart Trial. Lancet 1990 Jul 21;336(8708):129-133. 49 Smith SC Jr, Blair SN, et al. Preventing heart attack and death in patients with coronary disease. Circulation 1995 Jul 1;92(1):2-4. 50 Ornish D. First Annual Conference on the Elimination of Coronary Artery Disease, Tucson, Arizona. October, 1991.

with n-3 fatty acids. N Engl J Med 1988 September 22:319(12):733-740. 18 Eritsland J, Arnesen H, et al. Effect of dietary supplementation with n-3 fatty acids on coronary artery bypass graft patency. Am J Cardiol 1996 Jan 1;77(1):31-36. 19 Kromhout D, Bosschieter EB, de Lezenne Coulander C. The inverse relation between fish consumption and 20-year mortality from coronary heart disease. N Engl J Med 1985 May 9;312(19):1205-1209. 20 Phillips R, Lemon F, Kuzma J. Coronary heart disease mortality among Seventh-Day Adventists with differing dietary habits. Am J Clin Nutr 1978 Oct;31(10 Suppl):S191-S198. 21 Ascherio A, Rimm EB, et al. Dietary intake of marine n-3 fatty acids, fish intake, and the risk of coronary disease among men. N Engl J Med 1995 Apr 13;332(15):977-982. 22 Pietinen P, Ascherio A, et al. Intake of fatty acids and risk of coronary heart disease in a cohort of Finnish men. The AlphaTocopherol, Beta-Carotene Cancer Prevention Study. Am J Epidemiol 1997 May 15;145(10):876-887. 23 Rheumatoid Artharitis: Shapiro JA, Koepsell TD, et al. Diet and rheumatoid arthritis in women: a possible protective effect of fish consumption. Epidemiology 1996 May;7(3):256-263. Raynauds Disease: DiGiacomo RA, Kremer JM, Shah DM. Fish-oil dietary supplementation in patients with Raynauds phenomenon: a double-blind, controlled, prospective study. Am J Med 1989 Feb;86(2):158-164. Psoriasis: Grimminger F, Mayser P, et al. A double-blind, randomized, placebo-controlled trial of n-3 fatty acid based lipid infusion in acute, extended guttate psoriasis. Rapid improvement of clinical manifestations and changes in neutrophil leukotriene profile. Clin Investig 1993 Aug;71(8):634-643. GI Ulcers: Thompson L, Cockayne A, Spiller RC. Inhibitory effect of polyunsaturated fatty acids on the growth of Helicobacter pylori: a possible explanation of the effect of diet on peptic ulceration. Gut 1994 Nov;35(11):1557-1561. Ulcerative Colitis: Stenson WF, Cort D, et al. Dietary supplementation with fish oil in ulcerative colitis. Ann Intern Med 1992 Apr 15;116(8):609-614. Crohns Disease: Belluzzi A, Brignola C, et al. Effect of an entericcoated fish-oil preparation on relapses in Crohns disease N Engl J Med 1996 Jun 13;334(24):1557-1560. Depression & Over-Aggressiveness: Hibbeln JR, Salem N Jr. Dietary polyunsaturated fatty acids and depression: when cholesterol does not satisfy. Am J Clin Nutr 1995 Jul;62(1):1-9. Breast Cancer: Rose DP, Connolly JM. Effects of dietary omega-3 fatty acids on human breast cancer growth and metastases in nude mice. J Natl Cancer Inst 1993 Nov 3;85(21):1743-1747. Colon Cancer: Narisawa T, Fukaura Y, et al. Colon cancer prevention with a small amount of dietary perilla oil high in alphalinolenic acid in an animal model. Cancer 1994 Apr 15;73(8):2069-2075. COPD: Shahar E, Folsom AR, et al. Dietary n-3 polyunsaturated fatty acids and smoking-related chronic obstructive pulmonary disease. Atherosclerosis Risk in Communities Study Investigators. N Engl J Med 1994 Jul 28;331(4):228-233. 24 Geusens P, Wouters C, et al. Long-term effect of omega-3 fatty acid supplementation in active rheumatoid arthritis. A 12month, double-blind, controlled study. Arthritis Rheum 1994 Jun;37(6):824-829. 25 Espersen GT, Grunnet N, et al. Decreased interleukin-1 beta levels in plasma from rheumatoid arthritis patients after dietary supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids. Clin Rheumatol 1992 Sep;11(3):393-395. 26 Nakamura N, Hamazaki T, et al. The effect of oral administration of eicosapentaenoic and docosahexaenoic acids on acute inflammation and fatty acid composition in rats. J Nutr Sci Vitaminol (Tokyo) 1994 Apr;40(2):161-170. 27 DiGiacomo RA, Kremer JM, Shah DM. Fish-oil dietary supplementation in patients with Raynauds phenomenon: a doubleblind, controlled, prospective study. Am J Med 1989 Feb;86(2):158-164. 28 Ball EV, Koopman WJ. Rheunatoid Arthritis. In: Kelly WN, DeVita VT Jr., editors, et al. Text Book of Internal Medicine2nd edition. Philidelphia, PA: J.B. Lippincott Company, 1992 p. 914-919.
5. poglavlje: Istina o ribi

1 Diagnostic Dilemmas: Too Much of a Good Thing. Cholesterol and Coronary Heart Disease Reducing the Risk. 1987;1(5);13-14. 2 Kromhout D, Bosschieter EB, de Lezenne Coulander C. The inverse relation between fish consumption and 20-year mortality from coronary heart disease. N Engl J Med 1985 May 9;312(19):1205-1209. 3 Phillipson BE, Rothrock DW, et al. Reduction of plasma lipids, lipoproteins, and apoproteins by dietary fish oils in patients with hypertriglyceridemia. N Engl J Med 1985 May 9;312(19):12101216. 4 Lee TH, Hoover RL, et al. Effect of dietary enrichment with eicosapentaenoic and docosahexaenoic acids on in vitro neutrophil and monocyte leukotriene generation and neutrophil function. N Engl J Med 1985 May 9;312(19):1217-1224. 5 Diagnostic Dilemmas: Too much of a good thing. Cholesterol and coronary heart disease Reducing the risk. 1987;1(5);13-14. (Note: Names changed to protect anonymity). 6 Wilt TJ, Lofgren RP, et al. Fish oil supplementation does not lower plasma cholesterol in men with hypercholesterolemia. Results of a randomized, placebo-controlled crossover study. Ann Intern Med 1989 Dec 1;111(11):900-905. 7 Suzukawa M, Abbey M, et al. Effects of fish oil fatty acids on low density lipoprotein size, oxidizability, and uptake by macrophages. J Lipid Res 1995 Mar;36(3):473-484. 8 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 9 Bairati I, Roy L, Meyer F. Double-blind, randomized, controlled trial of fish oil supplements in prevention of recurrence of stenosis after coronary angioplasty. Circulation 1992 Mar;85(3):950956 10 Kromhout D, Bosschieter EB, de Lezenne Coulander C. The inverse relation between fish consumption and 20-year mortality from coronary heart disease. N Engl J Med 1985 May 9;312(19):1205-1209. 11 Connor WE, Davidson M, et al. Alternative approaches to lowering cholesterol. Patient Care 1995 Nov 15, p. 110-133. 12 Leaf A, Weber PC. Cardiovascular effects of n-3 fatty acids. N Engl J Med 1988 Mar 3;318(9):549-557. 13 Lorenz R, Spengler U, et al. Platelet function, thromboxane formation and blood pressure control during supplementation of the Western diet with cod liver oil. Circulation 1983 Mar;67(3):504-511. 14 Margolis S, Dobs AS. Nutritional management of plasma lipid disorders. J Am Coll Nutr 1989;8 Suppl():33S-45S. 15 Leaf A, Weber PC. Cardiovascular effects of n-3 fatty acids. N Engl J Med 1988 Mar 3;318(9):549-557. 16 Culp BR, Lands WEM, et al. The effect of dietary supplementation of fish oil on experimental myocardial infarction. Prostaglandins 1980 Dec;20(6):1021-1031. 17 Dehmer GJ, Popma JJ, et al. Reduction in the rate of early restenosis after coronary angioplasty by a diet supplemented
LITERATURA
29 Grimminger F, Mayser P, et al. A double-blind, randomized, placebo-controlled trial of n-3 fatty acid based lipid infusion in acute, extended guttate psoriasis. Rapid improvement of clinical manifestations and changes in neutrophil leukotriene profile. Clin Investig 1993 Aug;71(8):634-643. 30 Frati C, Bevilacqua L, Apostolico V. Association of etretinate and fish oil in psoriasis therapy. Inhibition of hypertriglyceridemia resulting from retinoid therapy after fish oil supplementation. Acta Derm Venereol Suppl (Stockh) 1994;186():151-153. 31 Thompson L, Cockayne A, Spiller RC. Inhibitory effect of polyunsaturated fatty acids on the growth of Helicobacter pylori: a possible explanation of the effect of diet on peptic ulceration. Gut 1994 Nov;35(11):1557-1561. 32 Rose DP, Connolly JM. Effects of dietary omega-3 fatty acids on human breast cancer growth and metastases in nude mice. J Natl Cancer Inst 1993 Nov 3;85(21):1743-1747. 33 Narisawa T, Fukaura Y, et al. Colon cancer prevention with a small amount of dietary perilla oil high in alpha-linolenic acid in an animal model. Cancer 1994 Apr 15;73(8):2069-2075. 34 Lindner MA. A fish oil diet inhibits colon cancer in mice. Nutr Cancer 1991;15(1):1-11. 35 Stenson WF, Cort D, et al. Dietary supplementation with fish oil in ulcerative colitis. Ann Intern Med 1992 Apr 15;116(8):609614. 36 Uauy-Dagach, R, Mena P. Nutritional role of omega-3 fatty acids during the perinatal period. Clin Perinatol 1995 Mar;22(1):157175. 37 American Academy of Pediatrics. The use of whole cows milk in infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6):1105-1109. 38 Lucas A, Morley R, et al. Breast milk and subsequent intelligence quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb 1;339(8788) :261-264. 39 Hibbeln JR, Salem N Jr. Dietary polyunsaturated fatty acids and depression: when cholesterol does not satisfy. Am J Clin Nutr 1995 Jul;62(1):1-9. 40 Giani E, Masi I, Galli C. Heated fat, vitamin E and vascular eicosanoids. Lipids 1985 Jul;20(7):439- 448. 41 Piche LA, Draper HH, Cole PD. Malondialdehyde excretion by subjects consuming cod liver oil vs a concentrate of n-3 fatty acids. Lipids 1988 Apr;23(4):370-371.) 42 Stone NJ. Fish consumption, fish oil, lipids, and coronary heart disease. Circulation 1996 Nov 1;94(9):2337-2340. 43 Glauber H, Wallace P, et al. Adverse metabolic effect of omega3 fatty acids in non-insulin-dependent diabetes mellitus. Ann Intern Med 1988 May;108(5):663-668. 44 Rogers S, James KS, et al. Effects of a fish oil supplement on serum lipids, blood pressure, bleeding time, haemostatic and rheological variables. A double blind randomized controlled trial in healthy volunteers. Atherosclerosis 1987 Feb;63(2-3):137143. 45 Middaugh JP. Cardiovascular deaths among Alaskan Natives, 1980-86. Am J Public Health 1990 Mar;80(3):282-285. 46 Bairati I, Roy L, Meyer F. Double-blind, randomized, controlled trial of fish oil supplements in prevention of recurrence of stenosis after coronary angioplasty. Circulation 1992 Mar;85(3):950956. 47 Yetiv JZ. Clinical applications of fish oils. JAMA 1988 Aug 5;260(5):665-670. 48 Yetiv JZ. Clinical applications of fish oils. JAMA 1988 Aug 5;260(5):665-670. 49 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 50 Yetiv JZ. Clinical applications of fish oils. JAMA 1988 Aug 5;260(5):665-670. 51 Food and Drug Administration (FDA) data according to: Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5. 52 Miller RW. Get Hooked on Seafood Safety. FDA Consumer. June 1991 p. 7-11. 53 Food and Drug Administration (FDA) data according to: Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5. 54 Miller RW. Get Hooked on Seafood Safety. FDA Consumer. June 1991. P. 7-11.
389
55 Last JM, Wallace RB, editors. Food poisoning. In: MaxcyRosenau-Last Public Health and Preventive Medicine. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 193-201. 56 Lange WR. Ciguatera fish poisoning. Am Fam Physician 1994 Sep 1;50(3):579-584 57 Last JM, Wallace RB, editors. Food poisoning. In: MaxcyRosenau-Last Public Health and Preventive Medicine. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 193-201. 58 Lee Wedig of National Fisheries Institute as quoted by: Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5. 59 Miller RW. Get Hooked on Seafood Safety. FDA Consumer. June 1991. P. 7-11. 60 Pancorbo OC, Barnhart HM. Microbial pathogens and indicators in estuarine environments and shellfish. Journal of Environmental Health 1992 March/April;54(5):57-63. 61 Pancorbo OC, Barnhart HM. Microbial pathogens and indicators in estuarine environments and shellfish. Journal of Environmental Health 1992 March/April;54(5):57-63. 62 Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5. 63 Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5. 64 Food and Drug Administration Pesticide Program. Residue Monitoring 1992. Journal of the Association of Official Analytical Chemists. Volume 76: September/October 1993. 65 Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5. 66 Waxman MF. When pest control gets out of control. Occupational Health and Safety, May 1993:81-87. 67 Schneider K. New pesticide plan puts safety first. The New York Times 143: 49,461 (September, 21, 1993), p. A19. 68 Huff JE, Haseman J-K. News Forum. Risk assessment of pesticides. Exposure to certain pesticides may pose real carcinogenic risk. Chemical and Engineering News 1991;69(1):33-36. 69 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fish is warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984 Jul/Aug;14(4):40-43. 70 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fish is warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984 Jul/Aug;14(4):40-43. 71 Craig WJ. Fishing for Trouble. In: Nutrition For The Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 76-84. 72 Environmental Protection Agency (EPA). National Water Quality Inventory. 1994 Report to Congress. Pg. 141. 73 Environmental Protection Agency (EPA). National Water Quality Inventory. 1994 Report to Congress. Pg. 143 74 Craig WJ. Fishing for Trouble. In: Nutrition For The Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 76-84. 75 Nadakavukaren A. Pests and Pesticides. In: Man and Environment, A Health Perspective, Third Edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990. 76 Nadakavukaren A. Pests and Pesticides. In: Man and Environment, A Health Perspective, Third Edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990. 77 U.S. EPA. Office of Science and Technology. Office of Water. Guidance for assessing chemical contaminant data for use in fish advisories. Volume 1: Fish Sampling and AnalysisSecond Edition. September 1995. ; EPA 823-R-95-007; p. 1-1. 78 Falck F Jr, Ricci A Jr, et al. Pesticides and polychlorinated biphenyl residues in human breast lipids and their relation to breast cancer. Arch Environ Health 1992 Mar-Apr;47(2):143146. 79 Igbedioh SO. Effects of agricultural pesticides on humans, animals and higher plants in developing countries. Arch Environ Health 1991 Jul-Aug;46(4):218-224. 80 Nicola RM, Branchflower R, Pierce D. Chemical contaminants in bottomfish. Journal of Environmental Health 1987;49(6):342347. 81 Hovinga ME, Sowers M, Humphrey HE. Environmental exposure and lifestyle predictors of lead, cadmium, PCB, and DDT levels in Great Lakes fish eaters. Arch Environ Health 1993 MarApr;48(2):98-104. 82 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, and dibenzofurans in Environmental and Occupational Medicine2nd edition (editor: WN Rom). Boston MA: Little Brown and Co, 1992 p. 927-933.
390
83 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, and dibenzofurans in Environmental and Occupational Medicine2nd edition (editor: WN Rom). Boston MA: Little Brown and Co., 1992 p. 927-933. 84 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedings of the US Environmental Protection Agencys National Technical Workshop PCBs in Fish Tissue. September 1993. EPA/823-R-93-003; p. 227 to 2-30. 85 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedings of the US Environmental Protection Agencys National Technical Workshop PCBs in Fish Tissue. September 1993. EPA/823-R-93-003; p. 227 to 2-30. 86 Jacobson JL, Jacobson SW. Intellectual impairment in children exposed to polychlorinated biphenyls in utero. N Engl J Med 1996 Sept 12;335(11):783-789. 87 Maine issues mercury warning reported June 29, 1994. 88 Rosenman KD. Chemical Contamination Episodes in Environmental and Occupational Medicine2nd edition (editor: WN Rom). Boston, MA: Little Brown and Co., 1992 p. 935-940. 89 Swain W.R. Effects of organochlorine chemicals on the reproductive outcome of humans who consumed contaminated Great Lakes fish: an epidemiologic consideration. J Toxicol Environ Health 1991 Aug;33(4):587-639. 90 Freudenheim JL, Marshall JR, et al. Exposure to breast milk in infancy and the risk of breast cancer. Epidemiology 1994 May;5(3):324-331. 91 Jacobson MF, Lefferts LY, Garland AW. Fish and shellfish. In: Safe food: Eating wisely in a risky world. Venice, California: Living Planet Press, 1991 p. 118-130. 92 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 93 Mest HJ, Beitz J, et al. The influence of linseed oil diet on fatty acid pattern in phospholipids and thromboxane formation in platelets in man. Klin Wochenschr 1983 Feb 15;61(4):187-191. 94 Cunnane SC, Chen Z-Y, et al. Alpha-linolenic acid in humans: direct function role or dietary precursor? Nutrition 1991 NovDec;7(6):437-439. 95 de Lorgeril M, Renaud S, et al. Mediterranean alpha-linolenic acid-rich diet in secondary prevention of coronary heart disease. Lancet 1994 Jun 11;343(8911):1454-1459. 96 Leventhal LJ, Boyce EG, Zurier RB. Treatment of rheumatoid arthritis with gammalinolenic acid. Ann Intern Med 1993 Nov 1;119(9):867-873. 97 Igbedioh SO. Effects of agricultural pesticides on humans, animals, and higher plants in developing countries. Arch Environ Health 1991 Jul-Aug;46(4):218-224. 98 Block G, Patterson B, Subar A. Fruit, vegetables, and cancer prevention: a review of the epidemiological evidence. Nutr Cancer 1992;18(1):1-29. 99 1. Knjiga Mojsijeva 1,29. Biblija. 100 1. Knjiga Mojsijeva 5,1-22; 11,10-32. Biblija. 101 1. Knjiga Mojsijeva 9,3. Biblija. 102 3. Poslanica Jovanova 1,2. Biblija.

7 The fifth report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183. 8 Kaplan NM. Hypertension in the Population at Large. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 1-22. 9 Weinberger MH. Systemic hypertension. In: Kelley WN, DeVita VT Jr., editors, et al. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippcott Company, 1992 p. 236-237. 10 Launer LJ, Masaki K, et al. The association between midlife blood pressure levels and late-life cognitive function. The Honolulu-Asia Aging Study. JAMA 1995 Dec 20;274(23):18461851. 11 Hancock WE. Coronary Artery Disease: Epidemiology And Prevention, 1991. In Scientific American Medicine (CD ROM), 1995. 12 Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Atherosclerosis and Other Forms of Arteriosclerosis. In: Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM). New York, NY: McGRAW-HILL, Inc. Health Professions Division, 1994 p. 11131119. 13 National High Blood Pressure Education Program Working Group report on primary prevention of hypertension. Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):186-208. 14 Kaplan NM. Hypertension in the Population at Large. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 1-22. 15 Klag, MJ, Whelton, PK, et al. Blood Pressure and End-stage Renal Disease in Men. N Engl J Med 1996 Jan 4;334(1):13-18. 16 Launer LJ, Masaki K, et al. The association between midlife blood pressure levels and late-life cognitive function. The Honolulu-Asia Aging Study. JAMA 1995 Dec 20;274(23):18461851. 17 McGee D. The Framingham Study: An Epidemiological Investigation of Cardiovascular Disease, Section 28. U.S. Department Health Education and Welfare, DHEW Publication No. 79-618. 1973. 18 Elmer PJ, Grimm R Jr, et al. Lifestyle intervention: results of the Treatment of Mild Hypertension Study (TOMHS). Prev Med 1995 Jul;24(4):378-388. 19 Jachuck SJ , Brierley H , et al. The effect of hypotensive drugs on the quality of life. J R Coll Gen Pract 1982 Feb;32(235):103105. 20 1995 Statement From the National High Blood Pressure Education Program Coordinating Committee. Bethesda, MD: National High Blood Pressure Education Program. 21 Weinberger MH. Systemic Hypertension. In Kelley WN, DeVita VT, editors, et al. Textbook of Internal Medicine. Philadelphia, PA: J.P. Lippcott Co., 1992 p. 238. 22 Jachuck SJ , Brierley H , et al. The effect of hypotensive drugs on the quality of life. J R Coll Gen Pract 1982 Feb;32(235):103105. 23 van Swieten JC, Geyskes GG, et al. Hypertension in the elderly is associated with white matter lesions and cognitive decline. Ann Neurol 1991 Dec;30(6):825-830. 24 The fifth report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183. 25 Kaplan NM. Hypertension in the Population at Large. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 1-22. 26 Elmer PJ, Grimm R Jr, et al. Lifestyle intervention: results of the Treatment of Mild Hypertension Study (TOMHS). Prev Med 1995 Jul;24(4):378-388. 27 Ascherio A, Rimm EB, et al. A prospective study of nutritional factors and hypertension among US men. Circulation 1992 Nov;86(5):1475-1484. 28 Kannel WB, Garrison RJ, Dannenberg AL. Secular blood pressure trends in normotensive persons: the Framingham Study. Am Heart J 1993 Apr;125(4):1154-1158. 29 Crane MG, Diehl H, et al. Effect of Lifestyle Modification on Hypertension. Submitted for publication 1996. 30 Freis ED. The role of salt in hypertension. Blood Press 1992 Dec;1(4):196-200.
6. poglavlje: Jedan narod pod pritiskom

1 Klag, MJ, Whelton, PK, et al. Blood Pressure and End-stage Renal Disease in Men. N Engl J Med 1996 Jan 4;334(1):13-18. 2 The fifth report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183. 3 The fifth report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183. 4 MacMahon S, Peto R, et al. Blood pressure, stroke, and coronary heart disease. Part 1, Prolonged differences in blood pressure: prospective observational studies corrected for the regression dilution bias. Lancet 1990 Mar 31;335(8692):765-774. 5 The fifth report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183. 6 The fifth report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.
LITERATURA
31 Freis ED. The role of salt in hypertension. Blood Press 1992 Dec;1(4):196-200. 32 Kaplan NM. Primary Hypertension: Pathogenesis. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 55. 33 Kaplan NM. Primary Hypertension: Pathogenesis. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 55. 34 MacGregor GA, Markandu ND, et al. Double-blind study of three sodium intakes and long-term effects of sodium restriction in essential hypertension. Lancet 1989 Nov 25;2(8674):1244-1247. 35 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 36 Adapted from: Statement From the National High Blood Pressure Education Program Coordinating Committee. Bethesda, MD: National High Blood Pressure Education Program, 1995. 37 Alderman MH, Madhavan S, et al. Low urinary sodium is associated with greater risk of myocardial infarction among treated hypertensive men. Hypertension 1995 Jun;25(6):1144-1152. 38 Antonios TF, MacGregor GA. Salt intake: potential deleterious effects excluding blood pressure. J Hum Hypertens 1995 Jun;9(6):511-515. 39 Chang-Claude J, Raedsch R, et al. Prevalence of Helicobacter pylori infection and gastritis among young adults in China. Eur J Cancer Prev 1995 Feb;4(1):73-79. 40 Nazario CM, Szklo M, et al. Salt and gastric cancer: a case-control study in Puerto Rico. Int J Epidemiol 1993 Oct;22(5):790797. 41 Elliot P, Stamler J, et al. Intersalt revisited: further analyses of 24 hour sodium excretion and blood pressure within and across populations. Intersalt Cooperative Research Group. BMJ 1996 May 18;312(7041):1249-1253. 42 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 43 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 44 Statement From the National High Blood Pressure Education Program Coordinating Committee. Bethesda, MD: National High Blood Pressure Education Program, 1995. 45 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 46 Neutel J. Replacing regular salt with a reduced sodium salt containing potassium and magnesium may offer a non-pharmacal approach to lowering blood pressure. Circulation 1996;94(8 supp):341. 47 Tarasoff L, Kelly MF. Monosodium L-glutamate: a double-blind study and review. Food Chem Toxicol 1993 Dec;31(12):10191035. 48 Correa FM, Saavedra JM. Chemical lesion of the circumventricular organs with monosodium glutamate reduces the blood pressure of spontaneously hypertensive but not of one kidneyone clip hypertensive rats. Braz J Med Biol Res 1992;25(5):515519. 49 Effects of weight loss and sodium reduction intervention on blood pressure and hypertension incidence in overweight people with high-normal blood pressure. The Trials of Hypertension Prevention, phase II. The Trials of Hypertension Prevention Collaborative Research Group. Arch Intern Med 1997 Mar 24;157(6):657-667. 50 Sung BH, Whitsett TL, et al. Prolonged increase in blood pressure by a single oral dose of caffeine in mildly hypertensive men. Am J Hypertens 1994 Aug;7(8):755-758. 51 Sung BH , Lovallo WR , et al. Caffeine elevates blood pressure response to exercise in mild hypertensive men. Am J Hypertens 1995 Dec;8(12 Pt 1):1184-1188. 52 Wakabayashi K, Nakamura K, et al. Alcohol consumption and blood pressure: an extended study of self-defence officials in Japan. Int J Epidemiol 1994 Apr;23(2):307-311. 53 He J, Klag MJ, et al. Oats and buckwheat intakes and cardiovascular disease risk factors in an ethnic minority of China. Am J Clin Nutr 1995 Feb;61(2):366-372. 54 Sleight P. Smoking and hypertension. Clin Exp Hypertens 1993 Nov;15(6):1181-1192.
391
55 Kaplan NM. Measurement of Blood Pressure. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 23-45. 56 Kaplan NM. Measurement of Blood Pressure. In: Clinical Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994 p. 30. 57 Boone JL. Stress and hypertension. Prim Care 1991 Sep;18(3):623-649. 58 Yoshiuchi K, Nomura S, et al. Hemodynamic and endocrine responsiveness to mental arithmetic task and mirror drawing test in patients with essential hypertension. Am J Hypertens 1997 Mar;10(3):243-249. 59 Kokkinos PF, Narayan P, et al. Effects of regular exercise on blood pressure and left ventricular hypertrophy in AfricanAmerican men with severe hypertension. N Engl J Med 1995 Nov 30;333(22):1462-1467. 60 Bou-Holaigah I, Rowe PC, et al. The relationship between neurally mediated hypotension and the chronic fatigue syndrome. JAMA 1995 Sep 27;274(12):961-967.
7. poglavlje: Veliki mit o mesu i belanevinama

1 Hardinge MG, Crooks H, Stare FJ. Nutritional studies of vegetarians. J Am Diet Assoc 1966 Jan;48(1):25-28. 2 Campbell TC. Muscling out the meat myth. New Century Nutrition 1996 Jul;2(7):1-2. 3 Campbell TC. Muscling out the meat myth. New Century Nutrition 1996 Jul;2(7):1-2. 4 Campbell TC. Muscling out the meat myth. New Century Nutrition 1996 Jul;2(7):1-2. 5 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1. 6 Protein: Mish F Editor in Chief. Merriam-Websters Collegiate Dictionary10th edition. Springfield, MA: Merriam-Webster, Incorporated, 1994. p. 938. 7 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1. 8 Torun B, Scrimshaw NS, Young VR. Effect of isometric exercises on body potassium and dietary protein requirements of young men. Am J Clin Nutr 1977 Dec;30(12):1983-1993. 9 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1-2. 10 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 29. 11 Hardinge MG, Crooks H, Stare FJ. Nutritional studies of vegetarians. J Am Diet Assoc 1966 Jan;48(1):25-28. 12 Bell G. Textbook of Physiology and Biochemistry4th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins. 1959 p. 167-170. 13 Position of the American Dietetic Association: vegetarian diets technical support paper. J Am Diet Assoc 1988 Mar;88(3):352355. 14 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 30. 15 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 30. 16 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 17 Messina M, Messina V, Setchell KD. The Simple Soybean And Your Health. Garden City Park, NY: Avery Publishing Group, 1994 p. 24. 18 World Health Organization (WHO). The World Health Report 1995: Bridging the Gaps. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1995. 19 US Preventive Services Task Force. Screening for Postmenopausal Osteoporosis. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 509-516. 20 US Preventive Services Task Force. Screening for Postmenopausal Osteoporosis. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 509-516.
392
21 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Incidence and costs to Medicare of fractures among Medicare beneficiaries aged 365 yearsUnited States, July 1991June 1992 .MMWR 1996 Oct 18;45(41):877-883. 22 US Preventive Services Task Force. Screening for Postmenopausal Osteoporosis. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 509-516. 23 Johnson NE, Alcantara EN, Linkswiler H. Effect of level of protein intake on urinary and fecal calcium and calcium retention of young adult males. J Nutr 1970 Dec;100(12):1425-1430. 24 United States Department of Agriculture Agricultural Research Service. Nutrient Content of the U.S. Food Supply, 1909-1990. Home Economic Research Report No. 52. September 1994 p.53. 25 Linkswiler HM, Zemel MB, et al. Protein-induced hypercalciuria. Fed Proc 1981 Jul;40(9):2429-2433. 26 Hegsted DM. Calcium and osteoporosis. J Nutr 1986 Nov;116(11):2316-2319. 27 Abelow BJ, Holford TR, Insogna KL. Cross-cultural association between dietary animal protein and hip fracture: a hypothesis. Calcif Tissue Int 1992 Jan;50(1):14-18. 28 Mazess RB , Mather W. Bone mineral content of North Alaskan Eskimos. Am J Clin Nutr 1974 Sep;27(9):916-925. 29 Mazess RB , Mather W. Bone mineral content of North Alaskan Eskimos. Am J Clin Nutr 1974 Sep;27(9):916-925. 30 Mazess RB , Mather W. Bone mineral content of North Alaskan Eskimos. Am J Clin Nutr 1974 Sep;27(9):916-925. 31 Mazess RB , Mather W. Bone mineral content of North Alaskan Eskimos. Am J Clin Nutr 1974 Sep;27(9):916-925. 32 Craig WJ. The Calcium Craze. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 131-146. 33 Mazess RB , Mather W. Bone mineral content of North Alaskan Eskimos. Am J Clin Nutr 1974 Sep;27(9):916-925. 34 Elwyn DW. The role of the liver in regulation of amino acid and protein metabolism. In Munro HN, editor. Mammalian Protein Metabolism Vol. IV. New York, NY: Academic Press, 1970 p. 523557. 35 Guyton AC. Renal Disease, Diuresis, and Micturition. In: Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia, PA; WB Saunders Co., 1991 p. 351. 36 Cummings SR, Nevitt MC, et al. Risk factors for hip fracture in white women. Study of Osteoporotic Fractures Research Group. N Engl J Med 1995 Mar 23;332(12):767-773. 37 Feskanich D, Willett WC, et al. Protein consumption and bone fractures in women.. Am J Epidemiol 1996 Mar 1;143(5):472479. 38 Feskanich D, Willett WC, et al. Protein consumption and bone fractures in women.. Am J Epidemiol 1996 Mar 1;143(5):472479. 39 Recker RR, Davies KM, et al. Bone gain in young adult women. JAMA 1992 Nov 4;268(17):2403-2408. 40 Ross PD. Osteoporosis. Frequency, consequences, and risk factors. Arch Intern Med 1996 Jul 8;156(13):1399-1411. 41 Ross PD. Osteoporosis. Frequency, consequences, and risk factors. Arch Intern Med 1996 Jul 8;156(13):1399-1411. 42 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors.. Normal and Abnormal Myocardial Function. In: Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition. New York, NY: McGRAW-HILL Inc. Health Professions Division, 1994 p. 994. 43 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 44 Weaver CM. Calcium bioavailability and its relation to osteoporosis. Proc Soc Exp Biol Med 1992 Jun;200(2):157-160. 45 Weaver CM. Calcium bioavailability and its relation to osteoporosis. Proc Soc Exp Biol Med 1992 Jun;200(2):157-160. 46 Heaney RP, Weaver CM. Calcium absorption from kale. Am J Clin Nutr 1990 Apr;51(4):656-657. 47 Craig WJ. The Calcium Craze. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 131-146. 48 Craig WJ. The Calcium Craze. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 131-146. 49 Pennington JA. Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used15th edition. Philadelphia, PA: J.B. Lippincott company, 1989. 50 United States Department of Agriculture Agricultural Research Service. Nutrient Content of the U.S. Food Supply, 1909-1990.

Home Economic Research Report No. 52. September 1994 p.9899. 51 Curhan GC , Willett WC , et al. A prospective study of dietary calcium and other nutrients and the risk of symptomatic kidney stones. N Engl J Med 1993 Mar 25;328(12):833-838. 52 Robertson WG, Peacock M, et al. Should recurrent calcium oxalate stone formers become vegetarians? Br J Urol 1979 Dec;51(6):427-431. 53 Cunningham AS. Lymphomas and animal-protein consumption. Lancet 1976 Nov 27;2(7996):1184-1186. 54 US Department of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS (PHS) Publication number 88-50210, 1988 p. 220-222. 55 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence and mortality in different countries, with special reference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631. 56 Messina M, Messina V, Setchell KD. The Simple Soybean And Your Health. Garden City Park, NY: Avery Publishing Group, 1994 p. 84. 57 Messina M, Messina V, Setchell KD. The Simple Soybean And Your Health. Garden City Park, NY: Avery Publishing Group, 1994 p. 80-82. 58 Di Bisceglie, A. M., and Hoofnagle, J. H. Hepatitis B virus infection and hepatocellular carcinoma: etiologic relationship and clinical implications. Princ Prac Oncol, 1:1-10, 1987. 59 International Agency for Research on Cancer. Aflatoxins. Lyon, France: International Agency for Research on Cancer, 1987 p. 83-87. 60 Cheng Z, Hu J, et al. Inhibition of development of heptocellular carcinoma in hepatitis B virus transfected mice by low dietary casein. Hepatology. In Press, 1997. 61 Campbell TC, Chen JS, et al. Nonassociation of aflatoxin with primary liver cancer in a cross-sectional ecological survey in the Peoples Republic of China. Cancer Res 1990 Nov 1;50(21):6882-6893. 62 DeChiara TM, Efstratiadis A, Robertson EJ. A growth-deficiency phenotype in heterozygous mice carrying an insulin-like growth factor II gene disrupted by targeting. Nature 1990 May 3;345(6270):78-80. 63 dArville CN, Nouri-Aria KT, et al. Regulation of insulin-like growth factor II gene expression by hepatitis B virus in hepatocellular carcinoma. Hepatology 1991 Feb;13(2):310-315. 64 Tricoli JV, Rall LB, et al. Enhanced levels of insulin-like growth factor messenger RNA in human colon carcinomas and liposarcomas. Cancer Res 1986 Dec;46(12 Pt 1):6169-6173. 65 Cariani E, Lasserre C, et al. Differential expression of insulin-like growth factor II mRNA in human primary liver cancers, benign liver tumors, and liver cirrhosis. Cancer Res 1988 Dec 1;48(23):6844-6849. 66 Hu J, Cheng Z, et al. Low animal protein diet reduces the expression of hepatitis B virus transgene in early stages of hepatocarcinogenesis. Oncology. In Press, 1997. 67 Guyton AC. Chapter 34: Resistance of the Body to Infection: II. Immunity and Allergy, Textbook of Medical Physiology, Eighth Edition. 1991. WB Saunders Co. Philadelphia, PA. p. 374. 68 Norris JR, Meadows GG, et al. Tyrosine- and phenylalaninerestricted formula diet augments immunocompetence in healthy humans. Am J Clin Nutr 1990 Feb;51(2):188-196. 69 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 70 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1938 p. 310. 71 Chase HP, Jackson WE, et al. Glucose control and the renal and retinal complications of insulin-dependent diabetes. JAMA 1989 Feb 24;261(8):1155-1160. 72 Ihle BU, Becker GJ, et al. The effect of protein restriction on the progression of renal insufficiency. N Engl J Med 1989 Dec 28;321(26):1773-1777. 73 Brenner BM, Meyer TW, Hostetter TH. Dietary protein intake and the progressive nature of kidney disease: the role of hemodynamically mediated glomerular injury in the pathogenesis of progressive glomerular sclerosis in aging, renal ablation, and intrinsic renal disease. N Engl J Med 1982 Sep 9;307(11):652659.
LITERATURA
74 Pedrini MT, Levey AS, et al. The effect of dietary protein restriction on the progression of diabetic and nondiabetic renal diseases: a meta-analysis. Ann Intern Med 1996 Apr 1;124(7):627632. 75 Cheng Z, Hu J, et al. Inhibition of development of heptocellular carcinoma in hepatitis B virus transfected mice by low dietary casein. Hepatology. In Press, 1997. 76 Sirtori CR, Agradi E, et al. Soybean-protein diet in the treatment of type-II hyperlipoproteinaemia. Lancet 1977 Feb 5;1(8006):275-277. 77 Anderson J , Johnstone BM, Cook-Newell ME. Meta-analysis of the effects of soy protein intake on serum lipids. N Engl J Med 1995 Aug 3;333(5):276-282. 78 Sanchez A, Hubbard RW, et al. Testing a mechanism of control in human cholesterol metabolism: relation of arginine and glycine to insulin and glucagon. Atherosclerosis 1988 May;71(1):87-92. 79 Carroll KK. Vegetable Protein: potential lipid lowering effects. MEDICINE North America 1991 Mar 17 p. 2279-2282. Also cited In: Carroll KK, Huff MW. Dietary Protein and Cardiovascular Diseases: Effects of dietary protein on plasma cholesterol levels and cholesterol metabolism. In: Santos W, Lopes N, et al, editors. Nutrition and Food Science, Vol. 3.. New York, NY: Plenum Publishing Corp., 1980 p. 379-385. 80 Burke GL, Anthony M, Vitolins M: Dietary soy protein and lipids: a strategy for primary prevention of cardiovascular disease? Curr Opin Endocrinol Diabetes 1996;3:508-513. 81 Kagawa Y. Impact of Westernization on the nutrition of Japanese: changes in physique, cancer, longevity and centenarians. Prev Med 1978 Jun;7(2):205-217. 82 Speroff L, Glass RH, Kase NG, editors. Abnormal Puberty and Growth Problems. In: Clinical Gynecology Endocrinology and Infertility5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1994. 83 Herman-Giddens ME, Slora EJ, et al. Secondary sexual characteristics and menses in young girls seen in office practice: a study from the Pediatric Research in Office Settings Network. Pediatrics 1997 Apr;99(4):505-512. 84 Azzena A, Zen T, et al. Risk factors for breast cancer. Case-control study results. Eur J Gynaecol Oncol 1994;15(5):386-392. 85 Doll R, Peto R. The causes of cancer: quantitative estimates of avoidable risks of cancer in the United States today. J Natl Cancer Inst 1981 Jun;66(6):1191-1308. 86 Sabate J, Lindsted KD, et al. Attained height of lacto-ovo vegetarian children and adolescents. Eur J Clin Nutr 1991 Jan;45(1):51-58. 87 Nestle M. Food lobbies, the food pyramid, and U.S. nutrition policy. Int J Health Serv 1993;23(3):483-496. 88 Byers T. Dietary trends in the United States. Relevance to cancer prevention. Cancer 1993 Aug 1;72(3 Suppl):1015-1018. 89 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 90 1. Knjiga Mojsijeva 1,29; 3,17. Biblija. 91 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1938 p. 386.
393
edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 358-361. 6 Kuller LH. Stroke and Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 449-456. 7 US Preventive Services Task Force. Screening for Diabetes Mellitus. In Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 193-194. 8 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Diabetes Statistics. 1996. Http://www.niddk.nih.gov:80/DiabetesStatistics/DiabetesStatisti cs.html. 9 Cowie CC, Eberhardt MS editors. Diabetes 1996: Vital Statistics. American Diabetes Association. 1996 p. 62. 10 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 8. 11 Palmberg P, Smith M, et al. The natural history of retinopathy in insulin-dependent juvenile-onset diabetes. Ophthalmology 1981 Jul;88(7):613-618. 12 Nelson RG, Knowler WC, et al. Kidney diseases. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 359. 13 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Diabetes Statistics, 1996. Http://www.niddk.nih.gov:80/DiabetesStatistics/DiabetesStatisti cs.html 14 Nelson RG, Knowler WC, et al. Chapter 16: Kidney diseases. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 360. 15 Nelson RG, Knowler WC, et al. Kidney diseases. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 360. 16 Weiderpass E, Gridley G, et al. Risk of endometrial and breast cancer in patients with diabetes mellitus. Int J Cancer 1997 May 2;71(3):360-363. 17 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 11. 18 Bennett PH. Definition, Diagnosis, And Classification Of Diabetes Mellitus And Impaired Glucose Tolerance. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 193-200. 19 Bennett PH. Definition, Diagnosis, And Classification Of Diabetes Mellitus And Impaired Glucose Tolerance. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 193-200. 20 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 3. 21 Cavallo MG, Fava D, et al. Cell-mediated immune response to beta casein in recent-onset insulin-dependent diabetes: implications for disease pathogenesis. Lancet 1996 Oct 5;348(9032):926-928. 22 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 1. 23 Bennett PH. Definition, Diagnosis, And Classification Of Diabetes Mellitus And Impaired Glucose Tolerance. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 193-200. 24 Kenny SJ, Aubert RE, Geiss LS. Prevalence and Incidence of Non-Insulin-Dependent Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et al,
8. poglavlje: Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i dijabetesu

1 This is the new diagnostic criteria. Report of the Expert Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes Mellitus. Diabetes Care 1997 July;20(7):1183-1197. 2 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 1. 3 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 4. 4 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 1-13. 5 Nelson RG, Knowler WC, et al. Kidney diseases in diabetics. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd
394
editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 47. 25 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 5. 26 Peters AL, Davidson MB. A clinical approach for the diagnosis of diabetes mellitus: an analysis using glycosylated hemoglobin levels. Meta-analysis Research Group on the Diagnosis of Diabetes Using Glycated Hemoglobin Levels. JAMA 1996 Oct 16;276(15):1246-1252. 27 Coustan DR. Gestational Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 703. 28 de Veciana M, Major CA, et al. Postprandial versus preprandial blood glucose monitoring in women with gestational diabetes mellitus requiring insulin therapy. N Engl J Med 1995 Nov 9;333(19):1237-1241. 29 US Department of Health and Human Services. Births, Monthly Vital Statistics Report, CDC 44(3) Suppl Sept 21, 1995 p. 1. 30 US Preventive Services Task Force. Screening for Diabetes Mellitus. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 199-201. 31 Coustan DR. Gestational Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 712-713. 32 The effect of intensive treatment of diabetes on the development and progression of long-term complications in insulindependent diabetes mellitus. The Diabetes Control and Complications Trial Research Group. N Engl J Med 1993 Sep 30;329(14):977-986. 33 The effect of intensive treatment of diabetes on the development and progression of long-term complications in insulindependent diabetes mellitus. The Diabetes Control and Complications Trial Research Group. N Engl J Med 1993 Sep 30;329(14):977-986. 34 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Diabetes Control and Complications Trial (DCCT). 1996. Http://www.niddk.nih.gov/ DCCT / DCCT.html 35 Krolewski AS, Warram JH. Epidemiology of Late Complications of Diabetes. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 606. 36 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 10-11. 37 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 13 38 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 31. 39 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Diabetes Statistics. 1996. Http://www.niddk.nih.gov: 80/DiabetesStatistics/DiabetesStatistics.html 40 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Diabetes Statistics. 1996. Http://www.niddk.nih.gov: 80/DiabetesStatistics/DiabetesStatistics.html 41 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 4. 42 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Diabetes Control and Complications Trial (DCCT). 1996. Http://www.niddk.nih.gov/ DCCT / DCCT.html 43 Physicians Desk Reference (PDR). 1996 50th edition. (CDROM). Montvealle, NJ: Medical Economics, 1996. 44 Crane MG, Sample C. Regression of Diabetic Neuropathy with Total Vegetarian (Vegan) Diet. J Nutritional Medicine 1994;4 :431-439.

45 Crane MG, Sample C. Regression of Diabetic Neuropathy with Total Vegetarian (Vegan) Diet. J Nutritional Medicine 1994;4 :431-439. 46 Brenner BM, Meyer TW, Hostetter TH. Dietary protein intake and the progressive nature of kidney disease: the role of hemodynamically mediated glomerular injury in the pathogenesis of progressive glomerular sclerosis in aging, renal ablation, and intrinsic renal disease. N Engl J Med 1982 Sep 9;307(11):652659. 47 Nelson RG, Knowler WC, et al. Kidney diseases. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 361-367. 48 Perneger TV, Whelton PK, Klag MJ. Risk of kidney failure associated with the use of acetaminophen, aspirin, and nonsteroidal antiinflammatory drugs. N Engl J Med 1994 Dec 22;331(25):1675-1679. 49 OMeara NM, Polonsky KS. Insulin Secretion in vivo. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 85-86. 50 OMeara NM, Polonsky KS. Insulin Secretion in vivo. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 86. 51 Helmrich SP, Ragland DR, et al. Physical activity and reduced occurrence of non-insulin-dependent diabetes mellitus. N Engl J Med 1991 Jul 18;325(3):147-152. 52 U.S. Dept. of Health and Human Services. Diabetes. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service, Washington, D: DHHS Publication No. 88-50210, 1988 p. 250-253. 53 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical Update. American Heart Association, 1997 p. 25. 54 Snowdon DA, Phillips RL. Does a vegetarian diet reduce the occurrence of diabetes? Am J Public Health 1985 May;75(5):507-512. 55 Jenkins DJA. Carbohydrates: (B) Dietary Fiber. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 52-53. 56 Jenkins DJA. Carbohydrates: (B) Dietary Fiber. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 52-53. 57 Jenkins DJA. Carbohydrates: (B) Dietary Fiber. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 52-55. 58 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 59 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 75. 60 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 87. 61 Jenkins DJA. Carbohydrates: (B) Dietary Fiber. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 61-63. 62 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin Diabetes Center Boston, MA) Minneapolis, MN: Chronimed Publishing, 1994 p. 80. 63 Jenkins DJA. Carbohydrates: (B) Dietary Fiber. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 61-63. 64 Anderson JW, Smith BM, Gustafson NJ. Health benefits and practical aspects of high-fiber diets. Am J Clin Nutr 1994 May;59(5 Suppl):1242S-1247S. 65 Anderson JW, Zeigler JA, et al. Metabolic effects of high-carbohydrate, high-fiber diets for insulin-dependent diabetic individuals. Am J Clin Nutr 1991 Nov;54(5):936-943. 66 Anderson JW, Akanji AO. Dietary fiberan overview. Diabetes Care 1991 Dec;14(12):1126-1131. 67 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health
LITERATURA
Service, Washington, DC: DHHS Publication No. 88-50210, 1988 p. 192. 68 U.S. Dept. of Health and Human Services. Diabetes. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service, Washington, DC: DHHS Publication No. 88-50210, 1988 p. 260-261. 69 Christiansen JS, Bonnevie-Nielsen V, et al. Effect of guar gum on 24-hour insulin requirements of insulin-dependent diabetic subjects as assessed by an artificial pancreas. Diabetes Care 1980 Nov-Dec;3(6):659-662. 70 Stout RW. The role of insulin in atherosclerosis in diabetics and nondiabetics: a review. Diabetes 1981;30(Suppl 2):54-57. 71 Stout RW. Hyperinsulinemia and atherosclerosis. Diabetes 1996 Jul;45 Suppl 3():S45-46. 72 Suzuki M, Ikebuchi M, et al. Mechanism and clinical implication of insulin resistance syndrome. Diabetes 1996 Jul;45 Suppl 3():S52-54. 73 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence and mortality in different countries, with special reference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631. 74 Rydning A, Berstad A. Dietary aspects of peptic ulcer disease. Scand J Gastroenterol Suppl 1985;110():29-33. 75 Burkitt D. Nutrition Today 1976 Jan/Feb p. 6-13. 76 Beebe CA, Van Cauter E, et al. Effect of temporal distribution of calories on diurnal patterns of glucose levels and insulin secretion in NIDDM. Diabetes Care 1990 Jul;13(7):748-755. 77 Colaco CA, Roser BJ. Atherosclerosis and glycation. Bioessays 1994 Feb;16(2):145-147. 78 Rossignol AM, Bonnlander H. Prevalence and severity of the premenstrual syndrome. Effects of foods and beverages that are sweet or high in sugar content. J Reprod Med 1991 Feb;36(2):131-136. 79 Prinz RJ, Riddle DB. Associations between nutrition and behavior in 5-year-old children. Nutr Rev 1986 May;44 Suppl():151158. 80 Vaisman N, Voet H, et al. Effect of breakfast timing on the cognitive functions of elementary school students. Arch Pediatr Adolesc Med 1996 Oct;150(10):1089-1092. 81 Haber GB, Heaton KW, et al. Depletion and disruption of dietary fibre. Effects on satiety, plasma-glucose, and serum-insulin. Lancet 1977 Oct 1;2(8040):679-682. 82 Sprietsma JE, Schuitemaker GE. Diabetes can be prevented by reducing insulin production. Med Hypotheses 1994 Jan; 42(1):15-23. 83 Jovanovic-Peterson L, Peterson CM. Vitamin and mineral deficiencies which may predispose to glucose intolerance of pregnancy. J Am Coll Nutr 1996 Feb;15(1):14-20. 84 Kijak E, Foust G, Steinman RR. Relationship of blood sugar level and leukocytic phagocytosis. Southern California Dental Assoc 1964;32(9):349-351. 85 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 269277. 86 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 269277. 87 Sanchez A, Reeser JL, et al. Role of sugars in human neutrophilic phagocytosis. Am J Clin Nutr 1973 Nov;26(11):1180-1184. 88 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence and mortality in different countries, with special reference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631. 89 Black CJ. Christian Temperance. In: Testimonies for the Church, Volume 2. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1868-1871, p. 370. 90 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 20. 91 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 28. 92 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 21.
395
93 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 28. 94 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 27. 95 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 21. 96 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 97 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 28-29. 98 Pennington JA. Carbonated Beverages. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 5-7.. 99 Campbell LV, Marmot PE, et al. The high-monounsaturated fat diet as a practical alternative for NIDDM. Diabetes Care 1994 Mar;17(3):177-182. 100 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 101 Weir GC Leahy JL. Pathogenesis of Non-insulin-dependent (Type II) diabetes mellitus. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 85-86. 102 Katzel LI, Bleecker ER, et al. Effects of weight loss vs aerobic exercise training on risk factors for coronary disease in healthy, obese, middle-aged and older men. A randomized controlled trial. JAMA 1995 Dec 27;274(24):1915-1921. 103 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 104 Stellman SD, Garfinkel L. Patterns of artificial sweetener use and weight change in an American Cancer Society prospective study. Appetite 1988;11 Suppl 1():85-91. 105 Tordoff MG, Alleva AM. Effect of drinking soda sweetened with aspartame or high-fructose corn syrup on food intake and body weight. Am J Clin Nutr 1990 Jun;51(6):963-969. 106 Jacobson M, Liebman B, et al, editors. Nutrition Action Health Letter. Washington, DC: Center for Science in the Public Interest (CSPI), June 1995 p. 9. (800) 237-4874.
9. poglavlje: Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja

1 Nelson E, Kirk J, et al. Chief complaint fatigue: a longitudinal study from the patients perspective. Fam Pract Res J 1987 Summer;6(4):175-188. 2 Radecki SE, Brunton SA. Management of insomnia in office-based practice. National prevalence and therapeutic patterns. Arch Fam Med 1993 Nov;2(11):1129-1134. 3 Foley DJ, Monjan AA, et al. Sleep complaints among elderly persons: an epidemiologic study of three communities. Sleep 1995 Jul;18(6):425-432. 4 Coren S. The prevalence of self-reported sleep disturbances in young adults. Int J Neurosci 1994 Nov;79(1-2):67-73. 5 Wolke D, Meyer R, et al. Incidence and persistence of problems at sleep onset and sleep continuation in the preschool period: results of a prospective study of a representative sample in Bavaria. Prax Kinderpsychol Kinderpsychiatr 1994 Nov;43(9):331-339. 6 Dollins AB, Zhdanova IV, et al. Effect of inducing nocturnal serum melatonin concentrations in daytime on sleep, mood, body temperature, and performance. Proc Natl Acad Sci U S A 1994 Mar 1;91(5):1824-1828. Note: study results were announced to the press in 1993, prior to scientific publication. 7 Petrie K, Dawson AG, et al. A double-blind trial of melatonin as a treatment for jet lag in international cabin crew. Biol Psychiatry 1993 Apr 1;33(7):526-530. 8 Cowley G. Pushing Back Time? Melatonin. Newsweek, August 7, 1995. 9 Reiter RJ, Robinson J. Meet Melatonin, The Life-giving Molecule. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 4. 10 Garfinkel D, Laudon M, et al. Improvement of sleep quality in elderly people by controlled-release melatonin. Lancet 1995 Aug 26;346(8974):541-544.
396
11 Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112. 12 Dollins AB, Zhdanova IV, et al. Effect of inducing nocturnal serum melatonin concentrations in daytime on sleep, mood, body temperature, and performance. Proc Natl Acad Sci U S A 1994 Mar 1;91(5):1824-1828. 13 Zhdanova IV, Wurtman RJ, et al. Sleep-inducing effects of low doses of melatonin ingested in the evening. Clin Pharmacol Ther 1995 May;57(5):552-558. 14 Petrie K, Dawson AG, et al. A double-blind trial of melatonin as a treatment for jet lag in international cabin crew. Biol Psychiatry 1993 Apr 1;33(7):526-530. 15 Claustrat B, Brun J, et al. Melatonin and jet lag: confirmatory result using a simplified protocol. Biol Psychiatry 1992 Oct 15;32(8):705-711. 16 Claustrat B, Brun J, et al. Melatonin and jet lag: confirmatory result using a simplified protocol. Biol Psychiatry 1992 Oct 15;32(8):705-711. 17 Gates J. Getting Melatonin Naturally. Nutrition Advocate 1995 Dec;1(6):4, 6. 18 Reiter RJ, Robinson J. The Best Antioxidant. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 20. 19 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 20 Reiter RJ. The ageing pineal gland and its physiological consequences. Bioessays 1992 Mar;14(3):169-175. 21 Bast A, Haenen GR, Doelman CJ. Oxidants and antioxidants: state of the art. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):2S-13S. 22 Bast A, Haenen GR, Doelman CJ. Oxidants and antioxidants: state of the art. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):2S-13S. 23 Halliwell B. Reactive oxygen species in living systems: source, biochemistry, and role in human disease. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):14S-22S. 24 Halliwell B. Reactive oxygen species in living systems: source, biochemistry, and role in human disease. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):14S-22S. 25 Halliwell B. Reactive oxygen species in living systems: source, biochemistry, and role in human disease. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):14S-22S. 26 Halliwell B. Reactive oxygen species in living systems: source, biochemistry, and role in human disease. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):14S-22S. 27 Bast A, Haenen GR, Doelman CJ. Oxidants and antioxidants: state of the art. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):2S-13S. 28 Reiter RJ, Melchiorri D, et al. A review of the evidence supporting melatonins role as an antioxidant. J Pineal Res 1995 Jan;18(1):1-11. 29 Reiter RJ, Melchiorri D, et al. A review of the evidence supporting melatonins role as an antioxidant. J Pineal Res 1995 Jan;18(1):1-11. 30 Reiter RJ, Melchiorri D, et al. A review of the evidence supporting melatonins role as an antioxidant. J Pineal Res 1995 Jan;18(1):1-11. 31 Blask DE, Hill SM. Effects of melatonin on cancer: studies on MCF-7 human breast cancer cells in culture. J Neural Transm Suppl 1986;21():433-449. 32 Maestroni GJ, Conti A, Pierpaoli W. Pineal melatonin, its fundamental immunoregulatory role in aging and cancer. Ann N Y Acad Sci 1988;521():140-148. 33 Maestroni GJ, Conti A. Immuno-derived opioids as mediators of the immuno-enhancing and anti-stress action of melatonin. Acta Neurol (Napoli) 1991 Aug;13(4):356-360. 34 Maestroni GJ , Conti A. Anti-stress role of the melatoninimmuno-opioid network: evidence for a physiological mechanism involving T cell-derived, immunoreactive beta-endorphin and MET-enkephalin binding to thymic opioid receptors. Int J Neurosci 1991 Dec;61(3-4):289-298. 35 Stanley M, Brown GM. Melatonin levels are reduced in the pineal glands of suicide victims. Psychopharmacol Bull 1988;24(3):484-488. 36 Chan TY, Tang PL. Effect of melatonin on the maintenance of cholesterol homeostasis in the rat. Endocr Res 1995 Aug;21(3):681-396. 37 Muller-Wieland D , Behnke B , et al. Melatonin inhibits LDL receptor activity and cholesterol synthesis in freshly isolated

human mononuclear leukocytes. Biochem Biophys Res Commun 1994 Aug 30;203(1):416-421. 38 Kawashima K, Miwa Y, et al. Antihypertensive action of melatonin in the spontaneously hypertensive rat. Clin Exp Hypertens [A] 1987;9(7):1121-1131. 39 Chuang JI, Chen SS, Lin MT. Melatonin decreases brain serotonin release, arterial pressure and heart rate in rats. Pharmacology 1993 Aug;47(2):91-97. 40 Brugger P, Marktl W, Herold M. Impaired nocturnal secretion of melatonin in coronary heart disease. Lancet 1995 Jun 3;345(8962):1408. 41 Sandyk R , Anastasiadis PG, et al. Is postmenopausal osteoporosis related to pineal gland functions? Int J Neurosci 1992 Feb;62(3-4):215-225. 42 Sandyk R , Anastasiadis PG, et al. Is postmenopausal osteoporosis related to pineal gland functions? Int J Neurosci 1992 Feb;62(3-4):215-225. 43 The Medical Letter. Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112. 44 The Medical Letter. Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112. 45 The Medical Letter. Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112. 46 The Medical Letter. Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112. 47 Herbert V. Melatonin: Harms from a Pseudo-Cure-All. Nutrition Today 1995 November/December 30(6):245. 48 The Medical Letter. Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112. 49 Reiter RJ, Robinson J. Meet Melatonin, The Life-giving Molecule. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 9. 50 Herbert V. Melatonin: Harms from a Pseudo-Cure-All. 1995. Nutrition Today. November/December 30(6):245. 51 Petrie K, Dawson AG, et al. A double-blind trial of melatonin as a treatment for jet lag in international cabin crew. Biol Psychiatry 1993 Apr 1;33(7):526-530. 52 Reiter RJ, Robinson J. Melatonin and Your Mind. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 129. 53 van Vuuren RJ, du Plessis DJ, Theron JJ. Melatonin in human semen. S Afr Med J 1988 Mar 19;73(6):375-376. 54 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 55 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 56 Puig-Domingo M, Webb SM, et al. Brief report: melatonin-related hypogonadotropic hypogonadism. N Engl J Med 1992 Nov 5;327(19):1356-1359. 57 Laughlin GA, Loucks AB, Yen SS. Marked augmentation of nocturnal melatonin secretion in amenorrheic athletes, but not in cycling athletes: unaltered by opioidergic or dopaminergic blockade. J Clin Endocrinol Metab 1991 Dec;73(6):1321-1326. 58 Reiter RJ, Robinson J. A Master Sex Hormone. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 126. 59 Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Clinical Pharmacology. In Harrisons Principles of Internal Medicine 13th edition (CR-ROM). New York, NY: McGRAW-HILL, Inc. Health Professions Division, 1994. 60 Reiter RJ, Robinson J. Meet Melatonin, The Life-giving Molecule. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 3. 61 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 62 Reiter RJ, Robinson J. Meet Melatonin, The Life-giving Molecule. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 4. 63 Bondarenko LA , Anisimov VN. Age-related characteristics of the effects of epithalamin on serotonin metabolism in the pineal gland of rats. Biull Eksp Biol Med 1992 Feb;113(2):194-195. 64 Goldstein R. Arginine-vasotocin (AVT)a pineal hormone in mammals. Rom J Endocrinol 1992;30(1-2):21-44. 65 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341.
LITERATURA
66 Reiter RJ, Robinson J. The Three-Billion-Year-Old Molecule. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 17-18. 67 Reiter RJ. The ageing pineal gland and its physiological consequences. Bioessays 1992 Mar;14(3):169-175. 68 Tosini G , Menaker M. Circadian rhythms in cultured mammalian retina. Science 1996 Apr 19;272(5260):419-421. 69 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 70 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 71 Laakso ML, Porkka-Heiskanen T, et al. Twenty-four-hour patterns of pineal melatonin and pituitary and plasma prolactin in male rats under natural and artificial lighting conditions. Neuroendocrinology 1988 Sep;48(3):308-313. 72 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 161. 73 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 161. 74 Black CJ. Exercise and Air. In: Testimonies for the Church, Volume 2. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1868-1871 p. 527. 75 Black CJ. General Hygiene. In: The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 275. 76 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence of phototherapy on serotonin and melatonin in non-seasonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158. 77 Lewy AJ, Wehr TA, et al. Light suppresses melatonin secretion in humans. Science 1980 Dec 12;210(4475):1267-1269. 78 Carr DB, Reppert SM, et al. Plasma melatonin increases during exercise in women. J Clin Endocrinol Metab 1981 Jul;53(1):224225. 79 Diaz B, Garcia R, et al. Melatonin and gonadotropin hormones in pubertal sportsgirls. Rev Esp Fisiol 1993 Mar;49(1):17-22. 80 Hattori A, Migitaka H, et al. Identification of melatonin in plants and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates. Biochem Mol Biol Int 1995 Mar;35(3):627-634. 81 Dubbels R, Reiter RJ, et al. Melatonin in edible plants identified by radioimmunoassay and by high performance liquid chromatography-mass spectrometry. J Pineal Res 1995 Jan;18(1):28-31. 82 Hattori A, Migitaka H, et al. Identification of melatonin in plants and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates. Biochem Mol Biol Int 1995 Mar;35(3):627-634. 83 Yaga K, Reiter RJ, Richardson BA. Tryptophan loading increases daytime serum melatonin levels in intact and pinealectomized rats. Life Sci 1993;52(14):1231-1238. 84 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 85 Dakshinamurti K, Paulose CS, et al. Neurobiology of pyridoxine. Ann N Y Acad Sci 1990;585():128-144. 86 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 87 Morton DJ, Reiter RJ. Involvement of calcium in pineal gland function. Proc Soc Exp Biol Med 1991 Sep;197(4):378-83 88 Meyer AC , Nieuwenhuis JJ , et al. Dihydropyridine calcium antagonists depress the amplitude of the plasma melatonin cycle in baboons. Life Sci 1986 Oct 27;39(17):1563-1569. 89 Zawilska JB, Nowak JZ. Calcium channel drugs affect nocturnal serotonin N-acetyltransferase (NAT) activity in rat pineal gland. J Neural Transm Gen Sect 84(3):171-182. 90 Reiter RJ. The ageing pineal gland and its physiological consequences. Bioessays 1992 Mar;14(3):169-175. 91 Stokkan KA, Reiter RJ, et al. Food restriction retards aging of the pineal gland. Brain Res 1991 Apr 5;545(1-2):66-72. 92 Huether G. Melatonin synthesis in the gastrointestinal tract and the impact of nutritional factors on circulating melatonin. Ann N Y Acad Sci 1994 May 31;719():146-158. 93 Wilamowska A, Pawlikowski M, et al. Food restriction enhances melatonin effects on the pituitary-gonadal axis in female rats. J Pineal Res 1992 Aug;13(1):1-5.
397
94 Massion AO, Teas J, et al. Meditation, melatonin and breast/prostate cancer: hypothesis and preliminary data. Med Hypotheses 1995 Jan;44(1):39-46. 95 Reiter RJ, Robinson J. Drugs That Deplete Melatonin. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 188. 96 Ekman AC, Leppaluoto J, et al. Ethanol inhibits melatonin secretion in healthy volunteers in a dose-dependent randomized double blind cross-over study. J Clin Endocrinol Metab 1993 Sep;77(3):780-783. 97 Touitou Y, Fevre-Montange M, et al. Age- and sex-associated modification of plasma melatonin concentrations in man. Relationship to pathology, malignant or not, and autopsy findings. Acta Endocrinol (Copenh) 1985 Jan;108(1):135-144. 98 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 99 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology, and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341. 100 Schlager DS. Early-morning administration of short-acting beta blockers for treatment of winter depression. Am J Psychiatry 1994 Sep;151(9):1383-1385. 101 McIntyre IM, Burrows GD, Norman TR. Suppression of plasma melatonin by a single dose of the benzodiazepine alprazolam in humans. Biol Psychiatry 1988 May;24(1):108-112. 102 McIntyre IM, Burrows GD, Norman TR. Suppression of plasma melatonin by a single dose of the benzodiazepine alprazolam in humans. Biol Psychiatry 1988 May;24(1):108-112. 103 Childs PA, Rodin , et al. Effect of fluoxetine on melatonin in patients with seasonal affective disorder and matched controls. Br J Psychiatry 1995 Feb;166(2):196-198. 104 Surrall K, Smith JA, et al. Effect of ibuprofen and indomethacin on human plasma melatonin. J Pharm Pharmacol 1987 Oct;39(10):840-843. 105 Surrall K, Smith JA, et al. Effect of ibuprofen and indomethacin on human plasma melatonin. J Pharm Pharmacol 1987 Oct;39(10):840-843. 106 Honma K, Kohsaka M, et al. Effects of vitamin B12 on plasma melatonin rhythm in humans: increased light sensitivity phaseadvances the circadian clock? Experientia 1992 Aug 15;48(8):716-720. 107 Reiter RJ, Robinson J. The Elusive enemyElectromagnetic fields. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p. 169-180.
10. poglavlje: Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje

1 The British The Spongiform Encephalopathy Advisory Committee. Report to Parliament on March 22, 1996 (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum). 2 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Update. Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1996 p. 1. 3 Ministry of Agriculture, Fisheries, and Food (MAFF), United Kingdom (UK): BSE: 12-month summary of developments. Http://www.maff.gov.uk.animalh/bse/bseanni.htm. Updated to Feb. 28, 1997. 4 Patterson WJ, Dealler S. Bovine spongiform encephalopathy and the public health. J Public Health Med 1995 Sep;17(3):261-268. 5 World Health Organization Press Release (WHO/28). International Experts Propose Measures To Limit Spread Of BSE And Reduce Possible Human Risks From Disease; 3 April 1996. (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum). 6 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Update. Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1996 p. 1. 7 Wilesmith JW. An epidemiologists view of bovine spongiform encephalopathy. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci 1994 Mar 29;343(1306):357-361. 8 World Health Organization Press Release (WHO/28). International Experts Propose Measures To Limit Spread Of BSE And Reduce Possible Human Risks From Disease; 3 April 1996. (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum). 9 Brown P, Liberski PP, et al. Resistance of scrapie infectivity to steam autoclaving after formaldehyde fixation and limited survival after ashing at 360 degrees C: practical and theoretical implications. J Infect Dis 1990 Mar;161(3):467-472.
398
10 World Health Organization Fact sheet: Bovine Spongiform Encephalopathy (BSE); Fact sheet N113; March 1996 (available via Internet at http://www.who.ch) 11 Prusiner SB. The prion diseases. Sci Am 1995 Jan;272(1):48-51, 54-57. 12 Prusiner SB. The prion diseases. Sci Am 1995 Jan;272(1):48-51, 54-57. 13 Prusiner SB. The prion diseases. Sci Am 1995 Jan;272(1):48-51, 54-57. 14 Taubes G. Misfolding the way to disease. Science 1996 Mar 15;271(5255):1493-1495. 15 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Update. Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1996 p. 1. 16 Feinberg MB. Slow Virus And Retrovirus Infections. In: Scientific American Medicine (CD-ROM), 1995. 17 Feinberg, M.B. Slow Virus And Retrovirus Infections. In: Scientific American Medicine (CD-ROM), 1995. 18 Dillner L. BSE linked to new variant of CJD in humans. BMJ 1996 Mar 30;312(7034):795. 19 Creutzfeldt-Jakob disease in patients who received a cadaveric dura mater graftSpain, 1985-1992. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993 Jul 23;42(28):560-563. 20 Creutzfeldt-Jakob disease in patients who received a cadaveric dura mater graftSpain, 1985-1992. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993 Jul 23;42(28):560-563. 21 Gibbs CJ Jr, Asher DM, et al. Transmission of Creutzfeldt-Jakob disease to a chimpanzee by electrodes contaminated during neurosurgery. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1994 Jun;57(6):757-758. 22 Will RG. (National Creutzfeldt-Jakob Disease Surveillance Unit, Western General Hospital), Letter to British neurologists on March 21, 1996: (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum). 23 Sir Kenneth Calman, Chief Medical Officer of Britain, A new variant of CJD (a message to British physicians); 3-22-96 (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum). 24 The British The Spongiform Encephalopathy Advisory Committee. Report to Parliament on March 22, 1996 (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum). 25 USDA: APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service). Bovine Spongiform Encephalopathy: Implications for the United States. A Follow Up. February 1996. Centers for Epidemiology and Animal Health. Fort Collins, Colorado. p. 4. 26 World Health Organization consultation on public health issues related to bovine spongiform encephalopathy and the emergence of a new variant of Creutzfeldt-Jakob disease. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Apr 12;45(14):295-6, 303. 27 Transmissible Spongiform Encephalopathies. In: Lederberg J, editor. Encylcopaedia of Microbiology Volume 4. Rockefeller University; New York, NY:Academic Press, 1992 p. 299-309. 28 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 29 Dealler SF, Kent JT. BSE: an update on the statistical evidence. British Food Journal 1995;97(8):3-18. 30 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Update. Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1996 p. 1. 31 Conference on Emerging Infections at Harvard University. June, 1997. 32 USDA: APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service). Bovine Spongiform Encephalopathy: Implications for the United States. A Follow Up. February 1996. Centers for Epidemiology and Animal Health. Fort Collins, Colorado. p. 4-5. 33 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Update. Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1996 p. 1. 34 Dealler SF, Kent JT. BSE: an update on the statistical evidence. British Food Journal 1995;97(8):3-18. 35 Hsich G, Kenney K, et al. The 14-3-3 brain protein in cerebrospinal fluid as a marker for transmissible spongiform encephalopathies. N Engl J Med 1996 Sep 26;335(13):924-930. 36 Cutlip RC, Miller JM, et al. Intracerebral transmission of scrapie to cattle. J Infect Dis 1994 Apr;169(4):814-820.

37 Hsich G, Kenney K, et al. The 14-3-3 brain protein in cerebrospinal fluid as a marker for transmissible spongiform encephalopathies. N Engl J Med 1996 Sep 26;335(13):924-930. 38 Cutlip RC, Miller JM, et al. Intracerebral transmission of scrapie to cattle. J Infect Dis 1994 Apr;169(4):814-820. 39 Lopez OL, Larumbe MR, et al, Difficulties in differential diagnosis of long-term Creutzfeldt- Jakob disease. Neurologia 1995 Jan;10(1):37-40. 40 DJD lina komunikacija sa Dr. Ron Hamiltonom (412-647-6615) sa Univerziteta u Pitsburgu (imao je 1 sluaj u 60 koji je imao CJD, a nije bilo naznaka jasnih klinikih podataka koji bi ukazivali na prionsko oboljenje) i Dr. Larrz Hansen (619-534-6212) sa UC San Diego koji se setio 3 CJD sluaja kod oko 500 autopsija umrlih od Alchajmerovog oboljenja. Od Hamiltona, ako se sumnja da pacijent ima CJD, onda ne prolazi kroz procenu koja se vri za utvrivanje Alchajmerove bolesti. 41 Taubes G. Misfolding the way to disease. Science 1996 Mar 15;271(5255):1493-1495. 42 Evans DA. Estimated prevalence of Alzheimers disease in the United States. Milbank Q 1990;68(2):267-289. 43 Barcikowska M, Kwiecinski H, et al. Creutzfeldt-Jakob disease with Alzheimer-type A beta-reactive amyloid plaques. Histopathology 1995 May;26(5):445-50. 44 Liberski PP, Papierz W, Alwasiak J. Creutzfeldt-Jakob disease with plaques and paired helical filaments. Acta Neurol Scand 1987 Dec;76(6):428-432. 45 Collinge J, Owen F, et al. Prion dementia without characteristic pathology. Lancet 1990 Jul 7;336(8706):7-9. 46 Smith TW, Anwer U, et al. Vacuolar change in Alzheimers disease. Arch Neurol 1987 Dec;44(12):1225-1228. 47 Dealler S, Lacey R. Beef and bovine spongiform encephalopathy: the risk persists. Nutr Health 1991;7(3):117-133. 48 Groschup MH, Weiland F, Pfaff E Detection of scrapie agent in the peripheral nervous system of diseased sheep. Goettingen prion meeting November 1995 http://www.airtime.co.uk/bse/intm.htm 49 Jelliffe DB, Jelliffe EF. HIV and breastmilk: non-proven alarmism. J Trop Pediatr 1988 Aug;34(4):142. 50 US Dept. Of Health and Human Services. Managing Early HIV Infection Quick Reference Guide for Clinicians: Number 7. AHCPR Publication No. 94-0573, January 1994 p. 14. 51 Tamai Y, Kojima H, et al. Demonstration of the transmissible agent in tissue from a pregnant woman with Creutzfeldt-Jakob disease. N Engl J Med 1992 Aug 27;327(9):649. 52 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Fact sheet. Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1991Jul p. 1. 53 Robinson MM, Hadlow WJ, et al. Experimental infection of mink with bovine spongiform encephalopathy. J Gen Virol 1994 Sep;75 ():2151-2155. 54 Marsh RF, Bessen RA, et al. Epidemiological and experimental studies on a new incident of transmissible mink encephalopathy. J Gen Virol 1991 Mar;72 ( Pt 3):589-594. 55 Robinson MM, Hadlow WJ, et al. Experimental infection of mink with bovine spongiform encephalopathy. J Gen Virol 1994 Sep;75 ( Pt 9)():2151-2155. 56 USDA: APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service). Bovine Spongiform Encephalopathy: Implications for the United States. A Follow Up. February 1996. Centers for Epidemiology and Animal Health. Fort Collins, Colorado. p. 13. 57 Cutlip RC, Miller JM, et al. Intracerebral transmission of scrapie to cattle. J Infect Dis 1994 Apr;169(4):814-820. 58 Prusiner SB. The prion diseases. Sci Am 1995 Jan;272(1):48-51, 54-57. 59 Ministry of Agriculture, Fisheries, and Food (MAFF), United Kingdom (UK): BSE Enforcement Bulletin Issue 8: BSE status report to March 17, 1997. From Internet at http://www.maff.gov.uk/animalh/bse/enforce8/statrep8.htm 60 Rodney Scale personal communication with Kendra Pratt at Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of Agriculture, 1996. 61 Bovine Alliance on Management & Nutrition (BAMN). Undated. A Guide to Modern Calf Milk Replacers. USDA. Animal and Plant Health Inspection Agency (APHIS), 1996 p. 3.
LITERATURA
62 (21 CFR Part 589) Substances prohibited from use in animal food or feed; Animal proteins prohibited in ruminant feeds. Food and Drug Administration. Department of Health and Human Services. Federal Register 1997 Jun 5;62(108):30936-30978. 63 Lopez-Abente G, Morales-Piga A, et al. Cattle, pets, and Pagets disease of bone. Epidemiology 1997 May;8(3):247-251. 64 Lacey RW. Its a Mad, Mad, Mad, MAFF World. The Vegetarian (published by The Vegetarian Society UK) Autumn 1993. 65 Ministry of Agriculture, Fisheries, and Food (MAFF), United Kingdom (UK): BSE: 12-month summary of developments. http://www.maff.gov.uk.animalh/bse/bseanni.htm. Updated to Feb. 28, 1997. 66 Cousens SN, Vynnycky E, et al. Predicting the CJD epidemic in humans. Nature 1997 Jan 16;385(6613):197-198. 67 Lacey RW. Creutzfeldt-Jakob disease and bovine spongiform encephalopathy. Bovine spongiform encephalopathy is being maintained by vertical and horizontal transmission. BMJ 1996 Jan;312(7024):180-181. 68 Dealler SF, Lacey RW. Transmissible spongiform encephalopathies: the threat of BSE to man. Food Microbiology 1990;7: 253-279. 69 Blaser MJ. How safe is our food? Lessons from an outbreak of salmonellosis N Engl J Med 1996 May 16;334(20):1324-1325. 70 Ten leading nationally notifiable infectious diseasesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 18;45(41):883-884. 71 Craig WJ. Are You Safe at the Plate. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279. 72 Update: multistate outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infections from hamburgerswestern United States. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993 Apr 16;42(14):258-263. 73 Badr, KF, Brenner BM. Vascular Injury to the Kidney: Hemolytic Uremic Syndrome (HUS) And Thrombotic Thrombocytopenic Purpura (TTP). In: Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CDROM). New York, NY: McGRAW-HILL, Inc. Health Professions Division, 1994. 74 MacDonald KL, Osterholm MT. The emergence of Escherichia Coli O157:H7 infection in the United States. The changing epidemiology of foodborne disease. JAMA 1993 May 5;269(17):2264-2266. 75 USDA:APHIS:VS. Escherichia Coli O157:H7: Issues and Ramifications. March 1994. Centers for Epidemiology and Animal Health. Fort Collins, Colorado. P. S-1. 76 Notice to Readers: Final reports of notifiable diseases. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Aug 30;45(34):724-754. 77 Outbreak of acute gastroenteritis attributable to Escherichia Coli serotype O104:H21Helena, Montana, 1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Jul 14;44(27):501-503. 78 Community outbreak of hemolytic uremic syndrome attributable to Escherichia Coli O111:NMSouth Australia 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Jul 28;44(29):550-1, 557-558. 79 Outbreaks of Escherichia Coli O157:H7 infection and cryptosporidiosis associated with drinking unpasteurized apple ciderConnecticut and New York, October 1996. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997 Jan 10;46(1):4-8. 80 Keene WE, Sazie E, et al. An outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infections traced to jerky made from deer meat. JAMA 1997 Apr 16;277(15):1229-1231. 81 Outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infectionGeorgia and Tennessee, June 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar 29;45(12):249-251. 82 Outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infectionGeorgia and Tennessee, June 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar 29;45(12):249-251. 83 Notice to Readers: Final reports of notifiable diseases. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Aug 30;45(34):724-754. 84 Outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infectionGeorgia and Tennessee, June 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar 29;45(12):249-251. 85 Outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infectionGeorgia and Tennessee, June 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar 29;45(12):249-251.
399
86 Tappero JW, Schuchat A, et al. Reduction in the incidence of human listeriosis in the United States. Effectiveness of prevention efforts? The Listeriosis Study Group. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1118-1122. 87 Update: foodborne listeriosisUnited States, 1988-1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1992 Apr 17;41(15):251, 257-258. 88 Update: foodborne listeriosisUnited States, 1988-1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1992 Apr 17;41(15):251, 257-258. 89 Schwartz B, Ciesielski CA, et al. Association of sporadic listeriosis with consumption of uncooked hot dogs and undercooked chicken. Lancet 1988 Oct 1;2(8614):779-782. 90 Craig WJ. Are You Safe at the Plate. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279. 91 Rees JH, Soudain SE, et al. Campylobacter jejuni infection and Guillain-Barre syndrome. N Engl J Med 1995 Nov 23;333(21):1374-1379. 92 Haas LF, Sumner AJ. Acute Inflammatory Demyelinating Polyradiculoneuropathies (Landrys or Guillain-Barr syndrome). In: Kelley WN, DeVitaVT JR, et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992 p. 2235-2236. 93 Rees JH, Soudain SE, et al. Campylobacter jejuni infection and Guillain-Barre syndrome. N Engl J Med 1995 Nov 23;333(21):1374-1379. 94 Jacobson MF, Lefferts LY, Garland AW. Meat, Poultry, and Eggs. In: Safe Food: Eating Wisely in a Risky World. Venice, CA: Living Planet Press, 1991 p. 91-92. 95 Craig WJ. Are You Safe at the Plate. In: Nutrition for the Nineties. EauClaire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279. 96 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin, 1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct 14;43(40):740-741. 97 Hennessy TW, Hedberg CW, et al. A national outbreak of Salmonella enteritidis infections from ice cream. The Investigation Team. N Engl J Med 1996 May 16;334(20):12811286. 98 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin, 1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct 14;43(40):740-741. 99 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin, 1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct 14;43(40):740-741. 100 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin, 1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct 14;43(40):740-741. 101 Hennessy TW, Hedberg CW, et al. A national outbreak of Salmonella enteritidis infections from ice cream. The Investigation Team. N Engl J Med 1996 May 16;334(20):12811286. 102 Hennessy TW, Hedberg CW, et al. A national outbreak of Salmonella enteritidis infections from ice cream. The Investigation Team. N Engl J Med 1996 May 16;334(20):12811286. 103 Salmonella enteritidis infection. (pamphlet) Centers for Disease Control/National Center for Infectious Diseases; US Dept of HHS; November 1992. 104 Salmonella enteritidis infection. (pamphlet) Centers for Disease Control/National Center for Infectious Diseases; US Dept of HHS; November 1992. 105 Outbreak of Salmonellosis associated with beef jerkyNew Mexico, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Oct 27;44(42):785-788. 106 Craig WJ. Are You Safe at the Plate. In: Nutrition for the Nineties. EauClaire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279. 107 Cobb, LL. Findings presented at 97th General Meeting of the American Society for Microbiology, Miami, 1997.
400
108 Surveillance for foodborne-disease outbreaksUnited States, 1988-1992. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 25;45 No.SS-5: 18-19. 109 Clostridium perfringens gastroenteritis associated with corned beef served at St. Patricks Day mealsOhio and Virginia, 1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Mar 4;43(8):137, 143-144. 110 Cho SN, Brennan PJ, et al. Mycobacterial aetiology of Crohns disease: serologic study using common mycobacterial antigens and a species-specific glyColipid antigen from Mycobacterium paratuberculosis. Gut 1986 Nov;27(11):1353-1356. 111 Mycobacterium paratuberculosis implicated in Crohns Disease. Gastroenterology Observer 1995 Nov/Dec;14(6):4-5. 112 Mycobacterium paratuberculosis implicated in Crohns Disease. Gastroenterology Observer 1995 Nov/Dec;14(6):4-5. 113 Streeter RN, Hoffsis GF, et al. Isolation of Mycobacterium paratuberculosis from colostrum and milk of subclinically infected cows. Am J Vet Res 1995 Oct;56(10):1322-1324. 114 Grant IR, Ball HJ, et al.. Inactivation of Mycobacterium paratuberculosis in cows milk at pasteurization temperatures. Appl Environ Microbiol 1996 Feb;62(2):631-636. 115 Kochanek KD, Hudson BL. . Advance Report of Final Mortality Statistics, 1992. Monthly Vital Statistics Report. Centers for Disease Control and Prevention. 1995;43(6) supplement: page 23. 116 Leukemia Society of America. Facts About Leukemia, Lymphoma, Multiple Myeloma, and Hodgkins Disease. New York, NY; 1995 p. 4. 117 USDA:APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service). DxMonitor: Animal Health Report. Winter 1995. Fort Collins, Colorado. P. 6-7. (Napomena: Na Floridi je u treem kvartalu 1995. godine 31 od 42 testirana grla stoke pozitivno to predstavlja odnos od priblino 74%). 118 USDA:APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service). DxMonitor: Animal Health Report. Winter 1995. Fort Collins, Colorado. P. 6-7. 119 Johnson R, Kaneene JB. Bovine Leukemia Virus. Part III. Zoonotic Potential, Molecular Epidemiology, and an Animal Model. Compendium on Continuing Education for the Practicing Veterinarian 1991;13(10):1631-1637. 120 Baumgartener L, Olson C, Onuma M. Effect of pasteurization and heat treatment on bovine leukemia virus. J Am Vet Med Assoc 1976 Dec 1;169(11):1189-1191. 121 McClure HM, Keeling ME, et al. Erythroleukemia in two infant chimpanzees fed milk from cows naturally infected with the bovine C-type virus. Cancer Res 1974 Oct;34(10):2745-2757. 122 Baumgartener LE. Bovine Leukemia Virus Transmission Studies. Diss Abstr Int (Sci) 1982;42(11):4319-B. 123 Ferrer JF, Kenyon SJ, Gupta P. Milk of dairy cows frequently contains a leukemogenic virus. Science 1981 Aug 28;213(4511):1014-1016. 124 Rubino MJ, Donham KJ. Inactivation of bovine leukemia virusinfected lymphocytes in milk. Am J Vet Res 1984 Aug;45(8):1553-1556. 125 Baumgartener LE. Bovine Leukemia Virus Transmission Studies. Diss Abstr Int (Sci) 1982;42(11):4319-B. 126 Donham KJ, Berg JW, Sawin RS. Epidemiologic relationships of the bovine population and human leukemia in Iowa. Am J Epidemiol 1980 Jul;112(1):80-92. 127 Johnson R, Kaneene JB. 1991. Bovine Leukemia Virus. Part III. Zoonotic Potential, Molecular Epidemiology, and an Animal Model. Compendium on Continuing Education for the Practicing Veterinarian 13(10): 1631-1637. 128 Ingersoll B. AIDS Cousin Infects Cattle; No Danger Seen. The Wall Street Journal. 1991. Friday, May 31. 129 Van Der Maaten MJ, Whetstone CA. Studies of Cattle Naturally and Experimentally Infected with Bovine Lentivirus. Immunobiology of Viral Infections. Proc. 3rd Congress Europ. Soc. Vet. Virol. 1995. P. 353-357. 130 Van Der Maaten MJ. Update of Bovine Leukosis Virus and Bovine Immunodeficiency Virus. TNAVC 1993 Proceedings. Pages 614-615. 131 Archambault D, Nadin-Davis S, et al. The Bovine Immunodefeciency Virus: 1990-1992 Update. Vet Res 1993;24(2):179-187.

132 Blair, A Dosemeci M, Heineman EF. Cancer and other causes of death among male and female farmers from twenty-three states. Am J Ind Med 1993 May;23(5):729-742. 133 Johnson ES. Mortality among non white men in the meat industry. J Occup Med 1989 Mar 31(3):270-272. 134 Donham KJ, Merchant JA, et al. Preventing respiratory disease in swine confinement workers: intervention through applied epidemiology, education, and consultation. Am J Ind Med 1990;18(3):241-261. 135 Zuskin E, Mustajbegovic J, et. al, Respiratory function in poultry workers and pharmacologic characterization of poultry dust extract. Environ Res 1995 Jul; 70(1): 11-19. 136 Pedersen B, Iversen M, et al. Pig farmers have signs of bronchial inflammation and increased numbers of lymphocytes and neutrophils in BAL fluid. Eur Respir J 1996 Mar;9(3):524530. 137 Johnson ES, Dalmas D, et al. Cancer mortality among workers in abattoirs and meat packing plants: an update. Am J Ind Med 1995 Mar;27(3):389-403. 138 Outbreak of trichinellosis associated with eating cougar jerky Idaho, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar 15;45(10):205-206. 139 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 357. (italics supplied) 140 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 349. 141 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 414 142 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 460. 143 1. Knjiga Mojsijeva 1,29. Biblija.
11. poglavlje: Mleko: prijatelj ili neprijatelj?

1 New York Times, Federal Trade Commission Finds Milk Advertising Campaign Deceptive. April 1974. As described In: Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 66-70. 2 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 2, 66-68. 3 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p.2. 4 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department of Agriculture, p. 16. 5 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 2. 6 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 2. 7 Grulee CG, Sanford HN, Herron PH. Breast and Artificial Feeding. JAMA 1934;103:735. 8 Grulee CG, Sanford HN, Schwartz H. Breast and Artificially Fed Infants. JAMA 1935;104:1986. 9 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 116-117. 10 Cunningham AS Morbidity in breast-fed and artificially fed infants. J Pediatr 1977 May;90(5):726-729. 11 Cunningham AS. Morbidity in breast-fed and artificially fed infants. II. J Pediatr 1979 Nov;95(5 Pt 1):685-689. 12 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 116-117. 13 Scariati PD, Grummer-Strawn LM, Fein SB. A longitudinal analysis of infant morbidity and the extent of breastfeeding in the united states. Pediatrics 1997 Jun;99(6):E5. 14 Cunningham AS. Morbidity in breast-fed and artificially fed infants. J Pediatr 1977 May;90(5):726-729. 15 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 116-117. 16 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 116-117.
LITERATURA
17 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 120-121. 18 Weaver CM. Calcium bioavailability and its relation to osteoporosis. Proc Soc Exp Biol Med 1992 Jun;200(2):157-160. 19 Manz F. Why is the phosphorus content of human milk exceptionally low? Monatsschr Kinderheilkd 1992 Sep;140(9 Suppl 1):S35-39. 20 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 122. 21 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 122. 22 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 11. 23 Barr RG, Levine MD, Watkins JB. Recurrent abdominal pain of childhood due to lactose intolerance. N Engl J Med 1979 Jun 28;300(26):1449-1452. 24 MacDonald, I. Carbohydrates. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 43-44. 25 Bayless TM, Huang SS Recurrent abdominal pain due to milk and lactose intolerance in school-aged children. Pediatrics 1971 Jun;47(6):1029-1032. 26 Bayless TM, Rothfeld B, et al. Lactose and milk intolerance: clinical implications. N Engl J Med 1975 May 29;292(22):1156-1159. 27 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 10. 28 Wilson NW, Hamburger RN. Allergy to cows milk in the first year of life and its prevention. Ann Allergy 1988 Nov;61(5):323-327. 29 Saarinen UM, Kajosaari M. Breastfeeding as prophylaxis against atopic disease: prospective follow-up study until 17 years old. Lancet 1995 Oct 21;346(8982):1065-1069. 30 Hamilton, JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971-972. 31 Hamilton, JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971. 32 Iacono G, Carroccio A, et al. Chronic constipation as a symptom of cow milk allergy. J Pediatr 1995 Jan;126(1):34-39. 33 Speer F. The allergic child. Am Fam Physician 1975 Feb;11(2):88-94. 34 Gerrard JW, MacKenzie JW, et al. Cows milk allergy: prevalence and manifestations in an unselected series of newborns. Acta Paediatr Scand Suppl 1973;234():1-21. 35 Hamilton, JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971-972. 36 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 16,17. 37 Hamilton JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971-972. 38 Hamilton JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971-972. 39 Barness LA. Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 128-129. 40 Jakobsson I. Unusual presentation of adverse reactions to cows milk proteins. Klin Padiatr 1985 Jul-Aug;197(4):360-362. 41 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p.17. 42 Oski FA. Iron deficiency in infancy and childhood. N Engl J Med 1993 Jul 15;329(3):190-193. 43 Stockman JA 3rd. Iron Deficiency Anemia. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 1239. 44 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB. Lippincott Co., 1989 p. 151.
401
45 American Academy of Pediatrics Committee on Nutrition: The use of whole cows milk in infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6 Pt 1):1105-1109. 46 Lucas A , Morley R , et al. Breast milk and subsequent intelligence quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb 1;339(8788):261-264 47 Walker M. Regarding higher IQs in preterm infants fed human milk. Birth 1993 Mar;20(1):50. 48 Crook WG. Food allergythe great masquerader. Pediatr Clin North Am 1975 Feb;22(1):227-238. 49 Uauy-Dagach, R, Mena P. Nutritional role of omega-3 fatty acids during the perinatal period. Clin Perinatol 1995 Mar;22(1):157175. 50 American Academy of Pediatrics. The use of whole cows milk in infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6):1105-1109. 51 Lucas A, Morley R, et al. Breast milk and subsequent intelligence quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb 1;339(8788):261-264. 52 Crook WG. Food allergythe great masquerader. Pediatr Clin North Am 1975 Feb;22(1):227-238. 53 Crook WG. Food allergythe great masquerader. Pediatr Clin North Am 1975 Feb;22(1):227-238. 54 Speer F. The allergic child. Am Fam Physician 1975 Feb;11(2):88-94. 55 Crook WG. Food allergythe great masquerader. Pediatr Clin North Am 1975 Feb;22(1):227-238. 56 Speer F. The allergic child. Am Fam Physician 1975 Feb;11(2):88-94. 57 Sly RM. Adverse Reactions to Foods. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 608-610. 58 Sly RM. Adverse Reactions to Foods. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 608-610. 59 Stern RC. Pulmonary Hemosiderosis. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 1089-1090. 60 Seely S. Diet and coronary disease: a survey of mortality rates and food consumption statistics of 24 countries. Med Hypotheses 1981 Jul; 7(7): 907-918. 61 Rank P. Milk and arteriosclerosis. Med Hypotheses 1986 Jul; 20(3): 317-338. 62Artaud-Wild SM, Connor SL, et. al. Differences in coronary mortality can be explained by differences in cholesterol and saturated fat intakes in 40 countries but not in France and Finland. A paradox. Circulation 1993 Dec; 88(6): 2771-2779. 63 Segall JJ. Dietary lactose as a possible risk factor for ischaemic heart disease: review of epidemiology. Int J Cardiol 1994 Oct; 46(3): 197-207. 64 Karjalainen J , Martin JM , et al. A bovine albumin peptide as a possible trigger of insulin-dependent diabetes mellitus N Engl J Med 1992 Jul 30;327(5):302-307. 65 Cavallo MG, Fava D, et al. Cell-mediated immune response to beta casein in recent-onset insulin-dependent diabetes: implications for disease pathogenesis. Lancet 1996 Oct 5;348(9032):926-928. 66 Esterly NB. Acne. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 1682-1684. 67 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p. 151. 68 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p. 23-26. 69 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 70 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 56,57. 71 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 56,57. 72 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 59, 63, 64. 73 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 59, 64-65.
402
74 Ornish D, Brown SE, et al. Can lifestyle changes reverse coronary heart disease? The Lifestyle Heart Trial. Lancet 1990 Jul 21;336(8708):129-133. 75 Sirtori CR , Agradi E , et al. Soybean-protein diet in the treatment of type-II hyperlipoproteinaemia. Lancet 1977 Feb 5;1(8006):275-277. 76 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371. 77 La Vecchia C, Negri E, et al. Dairy products and the risk of prostatic cancer. Oncology 1991;48(5):406-410. 78 Benito E , Obrador A , et al. A population-based case-control study of colorectal cancer in Majorca. I. Dietary factors. Int J Cancer 1990 Jan 15;45(1):69-76. 79 Gaskill SP, McGuire WL, et al. Breast cancer mortality and diet in the United States. Cancer Res 1979 Sep;39(9):3628-3637. 80 Layzer RB. Hereditary and Acquired Intrinsic Motor Neuron Diseases. In: Bennett JC, Plum F, editors Cecil Textbook of Medicine20th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1996. p. 2052-2055. 81 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 63. 82 Rudick RA. Multiple Sclerosis and Related Conditions. In: Bennett JC, Plum F, editors Cecil Textbook of Medicine20th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1996. p. 2106-2113. 83 Agranoff BW, Goldberg D. Diet and the geographical distribution of multiple sclerosis. Lancet 1974 Nov 2;2(7888):1061-1066. 84 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 53. 85 The World Book Encyclopedia. Chicago, IL: World Book, Inc., vol. 13, 1993. 86 Hyde JL, Blackwell JH, Callis JJ. Effect of pasteurization and evaporation on foot-and-mouth disease virus in whole milk from infected cows. Can J Comp Med 1975 Jul;39(3):305-309. 87 Blackwell JH , Hyde JL. Effect of heat on foot-and-mouth disease virus (FMDV) in the components of milk from FMDV-infected cows. J Hyg (Lond) 1976 Aug;77(1):77-83. 88 Rubino MJ. Inactivation of bovine leukemia virus in milk. Thesis, University of Iowa. December 1980. As cited In: Hulse V. Mad Cows and Milk Gate. Phoenix, OR: Marble Mountain Publishers, 1996 p. 157. 89 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Outbreak of salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin, 1994. MMWR 1994 Oct. 14; 43(40):740-741. 90 Hedberg CW, Korlath JA, et al. A multistate outbreak of Salmonella javiana and Salmonella oranienburg infections due to consumption of contaminated cheese. JAMA 1992 Dec 9;268(22):3203-3207. 91 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 150. 92 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 263. 93 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 236. 94 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 199. 95 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 199. 96 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 591. 97 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 591. 98 Hulse V. Crohns disease from milk. In: Mad Cows and Milk Gate. Phoenix, OR: Marble Mountain Publishers, 1996 p. 251.

99 Grant IR, Ball HJ, et al. Inactivation of Mycobacterium paratuberculosis in cows milk at pasteurization temperatures. Appl Environ Microbiol 1996 Feb;62(2):631-636. 100 Nadakavukaren A. Food Quality in Man and Environment: A Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press Inc., 1990 p. 243. 101 Nadakavukaren A. Food Quality in Man and Environment: A Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press Inc., 1990 p. 243 102 Brady MS, Katz SE. Antibiotic/Antimicrobial Residues in Milk. Journal of Food Protection 1988;51(1):8-11. 103 Brady MS, White N, Katz SE. Resistance Development Potential of Antibiotic/Antimicrobial Residue Levels Designated as Safe Levels. Journal of Food Protection 1993;56(3):229-233. 104 US Preventive Services Task Force. Screening for Postmenopausal Osteoporosis. In Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 509-516. 105 Miller GD, Jaarvis JK, McBean LD. Handbook of Dairy Foods and Nutrition. Boca Raton, FL: CRC Press, 1995. 106 Dawson-Hughes B, Dallal GE, et al. Effect of vitamin D supplementation on wintertime and overall bone loss in healthy postmenopausal women. Ann Intern Med 1991 Oct 1;115(7):505512. 107 Abbott RD, Curb JD, et al. Effect of dietary calcium and milk consumption on risk of thromboembolic stroke in older middleaged men. The Honolulu Heart Program. Stroke 1996 May;27(5):813-818. 108 Miller GD, Jaarvis JK, McBean LD. Handbook of Dairy Foods and Nutrition. Boca Raton, FL: CRC Press, 1995. 109 Public Voice for Food and Health Policy, 1992. 110 Ellen Hans. Public Voice for Food and Health Policy. 1992. 111 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 365. 112 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 357. 113 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 460. 114 American Academy of Pediatrics Committee on Nutrition: The use of whole cows milk in infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6 Pt 1):1105-1109. 115 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH Services, Inc., 1983 p. 4.
12. poglavlje: eoni reanj: Kruna mozga

1 Sastavio sam priu o Fineasu Gejdu iz sledeih odrednica: Constantian HM. The Country Doctor and His Illustrious Patient. Worchester Medical News, Sept-Oct. 1972. Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage: clues about the brain from the skull of a famous patient. Science 1994 May 20;264(5162):11021105. Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and Neuropsychology of the Frontal Lobe2nd edition. New York: Raven Press, 1989 p. 126. Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII. 2 Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage: clues about the brain from the skull of a famous patient. Science 1994 May 20;264(5162):11021105. 3 Moore KL. Clinically Oriented Anatomy. Baltimore, MD: Williams and Wilkens, 1980 p. 935. 4 Price BH, Daffner KR, et al. The comportmental learning disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;113 ( Pt 5)():1383-1393. 5 Stuss DT, Benson D. The Frontal Lobes. New York: Raven Press, 1986 p. 5, 204. 6 Fulton JF, editor. The Frontal Lobes. New York: Hafner Publishing. Company, 1966 p. 27, 59. 7 Stuss DT, Benson D. The Frontal Lobes. New York: Raven Press, 1986 p. 6. 8 Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and Neuropsychology of the Frontal Lobe2nd edition. New York: Raven Press, 1989 p. 3-9, 125. 9 Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII.
LITERATURA
10 Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII. 11 Darrach B. The Sorrow and the StrengthRose Fitzgerald Kennedy. Life Magazine 1995 (March) p. 52-63. 12 Fulton JF, editor. The Frontal Lobes. New York: Hafner Publishing. Company, 1966 p. 27,696. 13 Price BH, Daffner KR, et al. The comportmental learning disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;113 ( Pt 5)():1383-1393. 14 Price BH, Daffner KR, et al. The comportmental learning disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;113 ( Pt 5)():1384. 15 Baldwin B. The Front-Brain. Journal of Health and Healing 1983;9(1):8-10, 26-27, 30. 16 Price BH, Daffner KR, et al. The comportmental learning disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;113 ( Pt 5)():1383-1393. 17 Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and Neuropsychology of the Frontal Lobe2nd edition. New York: Raven Press, 1989 p. 129, 154. 18 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology6th edition. Philadelphia: WB Saunders Company, 1981 p. 689-690. 19 Best CH, Taylor N. The Physiological Basis of Medical Practice 5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins Company, 1950 p. 1023, 1024. 20 Baldwin B. The Front-Brain. Journal of Health and Healing 1983;9(1):9. 21 Cummings JL. Frontal-subcortical circuits and human behavior. Arch Neurol 1993 Aug;50(8):873-880. 22 Best CH, Taylor N. The Physiological Basis of Medical Practice 5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins Company, 1950 p. 1023, 1024. 23 Stuss DT, Benson D. The Frontal Lobes. New York: Raven Press, 1986 p. 126-130, 243. 24 George MS, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET imaging in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54 Suppl():6-13. 25 Robert, J. Behavioural disorders are overdiagnosed in U.S. British Medical Journal. 1996 March 16. 312(7032): 657. 26 George MS, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET imaging in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54 Suppl():6-13. 27 Kuczmarski RJ, Flegal KM, et al. Increasing prevalence of overweight among US adults. JAMA 1994 Jul 20;272(3):205-211. 28 Update: prevalence of overweight among children, adolescents, and adultsUnited States, 1988-1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997 Mar 7;46(9):198-202. 29 Stuss DT, Benson D. The Frontal Lobes. New York: Raven Press, 1986 p. 243. 30 Baldwin BE. The front brain and the minister. Ministry Magazine. 1990 Jan p. 20-23. 31 Monitoring the future survey. Released December 20, 1996 by Donna Shalala, Secretrary Department of Health and Human Services. Also National Parents Research Institute for Drug Education (PRIDE) survey, September, 1996. Atlanta GA. 32 Mathias R. Studies show cognitive impairments linger in heavy marijuana users. NIDA notes (National Institute on Drug Abuse) May/June 1996;11(3):1, 4, 9. 33 Fried PA, Gray R, Watkinson B. A follow-up study of attentional behavior in 6-year-old children exposed prenatally to marihuana, cigarettes, and alcohol. Neurotoxicology & Teratology 1992 Sep-Oct;14(5):299-311. 34 The Medical Letter 1989 Dec 29;31():113-118. 35 Surgeon Generals Workshop on Health Promotion and Aging: summary recommendations of the Medication Working Group. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1989 Sep 8;38(35):605-606,611612. 36 Surgeon Generals Workshop on Health Promotion and Aging: summary recommendations of the Medication Working Group. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1989 Sep 8;38(35):605-606,611612. 37 Black CJ. Disease and Its Causes. In: Selected Messages Book 2. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1958 p. 451-452. 38 Bairstow BM, Burke V, et al. Inadequate recording of alcoholdrinking, tobacco-smoking and discharge diagnosis in medical
403
in-patients: failure to recognize risks including drug interactions. Med Educ 1993 Nov;27(6):518-523. 39 Wang GJ, Volkow ND, et al. Functional importance of ventricular enlargement and cortical atrophy in healthy subjects and alcoholics as assessed with PET, MR imaging, and neuropsychologic testing. Radiology 1993 Jan;186(1):59-65. 40 Parker DA, Parker ES, et al. Alcohol use and cognitive loss among employed men and women. Am J Public Health 1983 May;73(5):521-526. 41 Zador PL. Alcohol-related relative risk of fatal driver injuries in relation to driver age and sex. J Stud Alcohol 1991 Jul;52(4):302-310. 42 Wainwright PE, Levesque S, et al. Effects of environmental enrichment on cortical depth and Morris-maze performance in B6D2F2 mice exposed prenatally to ethanol. Neurotoxicol Teratol 1993 Jan-Feb;15(1):11-20. 43 Wozniak DF, Cicero TJ, et al. Paternal alcohol consumption in the rat impairs spatial learning performance in male offspring. Psychopharmacology (Berl) 1991;105(2):289-302. 44 Black CJ. A Lesson for the Times. In: Health Reformer, 1878. Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995. 45 Black CJ. A Lesson for the Times [Liquor & Tobacco]. In: Signs of the Times, 1878. Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995. 46 Kruger A. Chronic psychiatric patients use of caffeine: pharmacological effects and mechanisms. Psychol Rep 1996 Jun;78(3 Pt 1):915-923. 47 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine on psychological functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36. 48 Ferre S, Popoli P, et al. Postsynaptic antagonistic interaction between adenosine A1 and dopamine D1 receptors. Neuroreport 1994 Dec 30;6(1):73-76. 49 Ferre S, OConnor WT, et al. Antagonistic interaction between adenosine A2A receptors and dopamine D2 receptors in the ventral striopallidal system. Implications for the treatment of schizophrenia. Neuroscience 1994 Dec;63(3):765-773. 50 Baldessarini RJ. Drugs and the treatment of Psychiatric disorders. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 396-397, 595. 51 George MS, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET imaging in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54 Suppl():6-13. 52 Passero S, Nardini M, Battistini N. Regional cerebral blood flow changes following chronic administration of antidepressant drugs. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry 1995 Jul;19(4):627-636. 53 Passero S. Nardini M. Battistini N Regional cerebral blood flow changes following chronic administration of antidepressant drugs. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry 1995 Jul;19(4):627-636. 54 Jacobsen BK , Hansen V. Caffeine and health. Br Med J (Clin Res Ed) 1988 Jan 23;296(6617):291. 55 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhances adenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. Brain Res 1990 Jun 18;520(1-2):322-323. 56 Shi D, Nikodijevic O, et al. Chronic caffeine alters the density of adenosine, adrenergic, cholinergic, GABA, and serotonin receptors and calcium channels in mouse brain. Cell Mol Neurobiol 1993 Jun;13(3):247-261. 57 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences of caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653. 58 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhances adenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. Brain Res 1990 Jun 18;520(1-2):322-323. 59 Moriyama T, Uezu K, et al. Effects of dietary phosphatidylcholine on memory in memory deficient mice with low brain acetylcholine concentration. Life Sci 1996;58(6):PL111-118. 60 Floyd EA, Young-Seigler AC, et al. Chronic ethanol ingestion produces cholinergic hypofunction in rat brain. Alcohol 1997 JanFeb;14(1):93-98. 61 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences of caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653.
404
62 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences of caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653. 63 Rall TW. Central Nervous System Stimulants [Continued]: the Methylxanthines . In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 595-596. 64 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine on psychological functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36. 65 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing? In: Nutrition for the Nineties.. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 286. 66 Martin TR, Bracken MB. The association between low birth weight and caffeine consumption during pregnancy. Am J Epidemiol 1987 Nov;126(5):813-821. 67 Caan BJ, Goldhaber MK. Caffeinated beverages and low birthweight: a case-control study. Am J Public Health 1989 Sep;79(9):1299-1300. 68 Burr ML, Gallacher JE, et al. Coffee, blood pressure and plasma lipids: a randomized controlled trial. Eur J Clin Nutr 1989 Jul;43(7):477-483. 69 Lang T, Degoulet P, et al. Relation between coffee drinking and blood pressure: analysis of 6,321 subjects in the Paris region. Am J Cardiol 1983 Dec 1;52(10):1238-1242. 70 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing? In: Nutrition for the Nineties.. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 284. 71 Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 900. 72 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing? In: Nutrition for the Nineties.. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 284. 73 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 423. 74 Science News 1993 Jan 16;143:46-47. 75 Ott, Alewijn. Announced April 15, 1997 at the American Academy of Neurology meeting in Boston. 76 Fox NL, Hebel JR, Sexton M. Prenatal exposure to tobacco: II. Effects on cognitive functioning at age three. International Journal of Epidemiology 1990 Mar;19(1):72-77. 77 Rogan WJ, Gladen BC. Breast-feeding and cognitive development. Early Hum Dev 1993 Jan;31(3):181-193. 78 Lucas A, Morley R, et al. Breast milk and subsequent intelligence quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb 1;339(8788):261-264. 79 Yokota A. Relationship between polyunsaturated fatty acid (PUFA) and learning ability in the brain of rat fetus and newborn. Nippon Sanka Fujinka Gakkai Zasshi 1993 Jan;45(1):15-22. 80 Bourre JM, Bonneil M, et al. Function of dietary polyunsaturated fatty acids in the nervous system. Prostaglandins Leukot Essent Fatty Acids 1993 Jan;48(1):5-15. 81 Makrides M, Neumann MA, et al. Erythrocyte fatty acids of term infants fed either breast milk, standard formula, or formula supplemented with long-chain polyunsaturates. Lipids 1995 Oct;30(10):941-948. 82 Jackson KA, Gibson RA. Weaning foods cannot replace breast milk as sources of long-chain polyunsaturated fatty acids. Am J Clin Nutr 1989 Nov;50(5):980-982. 83 Coscina DV, Yehuda S. Learning is improved by a soybean oil diet in rats. Life Sci 1986 May 12;38(19):1789-1794. 84 Yehuda S, Carasso RL. Modulation of learning, pain thresholds, and thermoregulation in the rat by preparations of free purified alpha-linolenic and linoleic acids: determination of the optimal omega 3-to-omega 6 ratio. Proc Natl Acad Sci U S A 1993 Nov 1;90(21):10345-10349. 85 Baldwin BE. Diet and the brain. Ministry Magazine. 1990 Mar :25-27. 86 Greenwood CE, Winocur G. Cognitive impairment in rats fed high-fat diets: a specific effect of saturated fatty-acid intake. Behav Neurosci 1996 Jun;110(3):451-459. 87 Rosenberg IH, Miller JW. Nutritional factors in physical and cognitive functions of elderly people. Am J Clin Nutr 1992 Jun;55(6 Suppl):1237S-1243S. 88 Tucker DM, Penland JG, et al. Nutrition status and brain function in aging. Am J Clin Nutr 1990 Jul;52(1):93-102.

89 La Rue A, Koehler KM, et al. Nutritional status and cognitive functioning in a normally aging sample: a 6-y reassessment. Am J Clin Nutr 1997 Jan;65(1):20-29. 90 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685. 91 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685. 92 Prinz RJ, Riddle DB. Associations between nutrition and behavior in 5-year-old children. Nutr Rev 1986 May;44 Suppl():151158. 93 Blackman JD, Towle VL, et al. Hypoglycemic thresholds for cognitive dysfunction in humans. Diabetes 1990 Jul;39(7):828-835. 94 Ryan CM, Atchison J, et al. Mild hypoglycemia associated with deterioration of mental efficiency in children with insulindependent diabetes mellitus. J Pediatr 1990 Jul;117(1 Pt 1):3238. 95 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989. 96 Lloyd HM, Green MW, Rogers PJ. Mood and cognitive performance effects of isocaloric lunches differing in fat and carbohydrate content. Physiology & Behavior 1994 Jul;56(1):51-57. 97 Finberg JP, Seidman R, Better OS. Cardiovascular responsiveness to vasoactive agents in rats with obstructive jaundice. Clin Exp Pharmacol Physiol 1982 Nov-Dec;9(6):639-643. 98 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 669-678. 99 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 680-681. 100 Finberg JP, Seidman R, Better OS. Cardiovascular responsiveness to vasoactive agents in rats with obstructive jaundice. Clin Exp Pharmacol Physiol 1982 Nov-Dec;9(6):639-643. 101 Fischer JE. False Neurotransmistters and Hepatic Coma. In: Plum F, editor. Brain Dysfunction in Metabolic Disorder. Res. Publ. Assoc. Nerv Ment. Dis., vol 53. Raven Press: NY. 1974. 102 Vaccari A. The tyramine binding site in the central nervous system: an overview. Neurochem Res 1993 Aug;18(8):861-868. 103 Jaffe JH. Drug Addiction and Drug Abuse. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 562-563. 104 Moret S, Bortolomeazzi R, Lercker G. Improvement of extraction procedure for biogenic amines in foods and their high-performance liquid chromatographic determination. J Chromatogr 1992 Feb 7;591(1-2):175-180. 105 Veciana-Nogues MT , Hernandez-Jover T , et al. Liquid chromatographic method for determination of biogenic amines in fish and fish products. J AOAC Int 1995 Jul-Aug;78(4):10451050. 106 Eerola S, Hinkkanen R, et al. Liquid chromatographic determination of biogenic amines in dry sausages. J AOAC Int 1993 May-Jun;76(3):575-577. 107 Straub B, Schollenberger M, et al. Extraction and determination of biogenic amines in fermented sausages and other meat products using reversed-phase-HPLC. Z Lebensm Unters Forsch 1993 Sep;197(3):230-232. 108 Geornaras I, Dykes GA, von Holy A. Biogenic amine formation by poultry-associated spoilage and pathogenic bacteria. Lett Appl Microbiol 1995 Sep;21(3):164-166. 109 Makarios-Laham I, Levin RE. Isolation from haddock tissue of psychrophilic bacteria with maximum growth temperature below 20 degrees C. Appl Environ Microbiol 1984 Aug;48(2):439-440. 110 Lin JK. Food-borne amines and amides as potential precursors of endogenous carcinogens. Proc Natl Sci Counc Repub China [B] 1986 Jan;10(1):20-34. 111 Callaway JC, Airaksinen MM, et al. Formation of tetrahydroharman (1-methyl-1,2,3,4-tetrahydro-betacarboline) by Helicobacter pylori in the presence of ethanol and tryptamine. Life Sci 1996;58(21):1817-1821. 112 Yamashita K , Ohgaki H , et al. DNA adducts formed by the comutagens harman and norharman in various tissues of mice. Cancer Lett 1988 Nov;42(3):179-183. 113 Oda Y, Nakamura S, Oki I. Harman and norharman induce SOS responses and frameshift mutations in bacteria. Mutat Res 1988 May;208(1):39-44.
LITERATURA
114 Komissarov IV, Abramets II, Samoilovich IM. Tryptamine as an endogenous modulator of neuronal sensitivity to serotonin. Neirofiziologiia 1989;21(3):352-357. 115 Bosin TR, Faull KF. Harman in alcoholic beverages: pharmacological and toxicological implications. Alcohol Clin Exp Res 1988 Oct;12(5):679-682. 116 Rommelspacher H, Buchau C, Weiss J. Harman induces preference for ethanol in rats: is the effect specific for ethanol? Pharmacol Biochem Behav 1987 Apr;26(4):749-55. 117 Lupandin VM, Lando LI, et al. Role of biogenic amines in the pathogenesis of intellectual disorders in children with minimal psychoorganic syndromes. Zh Nevropatol Psikhiatr 1978;78(10):1538-44. 118 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 368. (Note: White first wrote this statement in 1868 in an earlier published volume.) 119 Moriyama T, Uezu K, et al. Effects of dietary phosphatidylcholine on memory in memory deficient mice with low brain acetylcholine concentration. Life Sci 1996;58(6):PL111-118. 120 Floyd EA, Young-Seigler AC, et al. Chronic ethanol ingestion produces cholinergic hypofunction in rat brain. Alcohol 1997 Jan-Feb;14(1):93-98. 121 Boksa P, Mykita S, Collier B. Arachidonic acid inhibits choline uptake and depletes acetylcholine content in rat cerebral cortical synaptosomes. J Neurochem 1988 Apr;50(4):1309-1318. 122 Adam O. Nutrition as adjuvant therapy in chronic polyarthritis. Z Rheumatol 1993 Sep-Oct;52(5):275-280. 123 Baldwin BE. Diet and the brain. Ministry Magazine. 1990 Mar p. 25-27. 124 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 389. (Note: EG White first published this statement in 1838.) 125 Black CJ. The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 296. 126 Jacobson JL, Jacobson SW, Humphrey H. Effects of in utero exposure to polychlorinated biphenyls and related contaminants on cognitive functioning in young children. J Pediatr 1990 Jan;116(1):38-45. 127 Beauchene RE, Bales CW, et al. Effect of age of initiation of feed restriction on growth, body composition, and longevity of rats. J Gerontol 1986 Jan;41(1):13-19. 128 Means LW, Higgins JL, Fernandez TJ. Mid-life onset of dietary restriction extends life and prolongs cognitive functioning. Physiol Behav 1993 Sep;54(3):503-508. 129 Fraser GE, Singh PN, Bennett H. Variables associated with cognitive function in elderly California Seventh-day Adventists. Am J Epidemiol 1996 Jun 15;143(12):1181-1190. 130 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 50. 131 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 51. 132 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 51, 52. 133 Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 195-202. 134 Jerry Mander quoting Merrelyn and Fred Emery, then at the Center for Continuing Education, Australian National University at Canberra. In: Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 205-211. 135 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 662-663. 136 Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 196. 137 Morris, F as quoted in Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 208. 138 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. xvi-xix. 139 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. xviii. 140 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 3032.
405
141 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 241. 142 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 6263. 143 Byrd RC. Positive therapeutic effects of intercessory prayer in a coronary care unit population. South Med J 1988 Jul;81(7):826829. 144 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240. 145 Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 194-196. 146 Morris, F as quoted Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 197. 147 Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 210. 148 Krugman, H as cited in Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 209. 149 Peper, E. as cited in Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 211. 150 Toffler A. Future Shock. New York, NY: Random House Inc., 1970. 151 Rubinstein EA. Television and Behavior. Research Conclusions of the 1982 NIMH Report and Their Policy Implications. American Psychologist, 1983 p. 820-825. 152 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2): 233-240. 153 Schaie KW. The Pennsylvania State University. Behavioral Plasticity and Health Behaviors: Psychosocial Implications for an Aging Society. Symposium Presentation on Increasing the Healthy Life Span: Advances in Aging and Health, Annual Meeting of the American Association for the Advancement of Science, San Francisco, CA, February 19, 1994. 154Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2): 233-240. 155 Dietz WH, Gortmaker SL. TV or not TV: fat is the question. Pediatrics 1993 Feb;91(2): 499-501. 156 Dietz WH, Gortmaker SL. TV or not TV: fat is the question. Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501. 157 Klesges RC, Shelton ML, Klesges LM. Effects of television on metabolic rate: potential implications for childhood obesity. Pediatrics 1993 Feb;91(2):281-286. 158 Dietz WH, Gortmaker SL. TV or not TV: fat is the question. Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501. 159 Dealberto MJ , Pajot N , et al. Breathing disorders during sleep and cognitive performance in an older community sample: the EVA Study. J Am Geriatr Soc 1996 Nov;44(11):1287-1294. 160 Valkenburg PM, van der Voort TH. Influence of TV on daydreaming and creative imagination: a review of research. Psychol Bull 1994 Sep;116(2):316-339. 161 Valkenburg PM, van der Voort TH. Influence of TV on daydreaming and creative imagination: a review of research. Psychol Bull 1994 Sep;116(2):316-339. 162 Wheeler JL. Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 39. 163 Valkenburg PM, van der Voort TH. Influence of TV on daydreaming and creative imagination: a review of research. Psychol Bull 1994 Sep;116(2):316-339. 164 Wheeler JL. Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 39. 165 Williams TM quoted in Wheeler JL. Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 42, 43. 166 Harrision LF, Williams TM.. Television and cognitive development. In: Williams TM, editor. The impact of television: a natural experiment in three communities. San Diego, CA: Academic Press, 1986 p. 87-142. 167 Wiseman R. The megalab truth test. Nature 1995 Feb 2;373(6513):391. 168 Wiseman R. The megalab truth test. Nature 1995 Feb 2;373(6513):391.
406
169 Hundt, Reed E., Chairman, Federal Communications Commission. Delivered before the National Press Club, Washington, D, July 27, 1995 170 Wheeler JL. Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 42, 43. 171 Waite BM, Hillbrand M, Foster HG. Reduction of aggressive behavior after removal of music television. Hosp Community Psychiatry 1992 Feb;43(2):173-175. 172 Peterson JL, Moore KA, Furstenberg FF Jr. Television viewing and early initiation of sexual intercourse: is there a link? J Homosex 1991;21(1-2):93-118. 173 Hundt, Reed E. Chairman, Federal Communications Commission. Delivered before the National Press Club, Washington, D, July 27, 1995. 174 Cohen DA, Richardson J, LaBree L. Parenting behaviors and the onset of smoking and alcohol use: a longitudinal study. Pediatrics 1994 Sep;94(3):368-375. 175 Wheeler JL. Squandering Gods Greatest Gift: Time. In: Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 45-50. 176 Lyle JL, Hoffman HR. Childrens Use of Television and Other Media. In: Rubinstein EA, Comstock GA, Murray JP, editors. Television and Social Behavior, 4: Television in Day-to-Day Life: Patterns of Use. Washington, DC: U.S. Government Printing Office, 1972. 177 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240. 178 Dietz WH, Gortmaker SL. TV or not TV: fat is the question. Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501. 179 Personal Communication. Juanita McElwain, PhD. Retired Chair of Music Therapy Department, Phillips University. Enid, OK. 180 Personal Communication. Juanita McElwain, PhD. Retired Chair of Music Therapy Department, Phillips University. Enid, OK. 181 Schreckenberg GM, Bird HH. Neural Plasticity of MUS Musculus in Response to Disharmonic Sound. The Bulletin, New Jersey Academy of Science 1987 Fall;32(2):77-86. 182 Scheel KR from University of Iowa and others reporting at the 104th annual meeting of the American Psychological Association in Toronto, August, 1996. 183 Rauscher FH, Shaw G, Ky KN. Listening to Mozart Enhances Spatial-Temporal Reasoning: Towards A Neurophysiological Basis. Neuroscience Letter 185,1995 p. 44-47. 184 Rauscher FH, Shaw G, Ky KN. Listening to Mozart Enhances Spatial-Temporal Reasoning: Towards A Neurophysiological Basis. Neuroscience Letter 185, 1995 p. 46. 185 Rauscher FH, Shaw GL, et al. Music and Spatial Task Performance: A Causal Relationship. Presented at the American Psychological Association 102nd Annual Convention in Los Angeles, CA, August 12-16, 1994. 186 Schlaug G, Jancke L, et al. In vivo evidence of structural brain asymmetry in musicians. Science 1995 Feb 3;267(5198):699701. 187 Grout DJ. A History of Wester Music3rd edition. New York: W.W.Norton & Company, 1980. 188 Black CJ. Guiding Principles. In: Messages to Young people, 1930 p. 407-408. 189 Black CJ. We Choose the Best. In: Sons and Daughters of God, 1955 p. 177. 190 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associated risk factors for acute brain infarction among persons of working age. Stroke 1997 Jan;28(1):26-30. 191 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associated risk factors for acute brain infarction among persons of working age. Stroke 1997 Jan;28(1):26-30. 192 Schmidt R, Fazekas F, et al. Magnetic resonance imaging white matter lesions and cognitive impairment in hypertensive individuals. Arch Neurol 1991 Apr;48(4):417-420. 193 van Swieten JC, Geyskes GG, et al. Hypertension in the elderly is associated with white matter lesions and cognitive decline. Ann Neurol 1991 Dec;30(6):825-830. 194 van Swieten JC, Geyskes GG, et al. Hypertension in the elderly is associated with white matter lesions and cognitive decline. Ann Neurol 1991 Dec;30(6):825-830.

195 Salerno JA, Murphy DG, et al. Brain atrophy in hypertension. A volumetric magnetic resonance imaging study. Hypertension 1992 Sep;20(3):340-348. 196 Moss MC, Scholey AB. Oxygen administration enhances memory formation in healthy young adults. Psycopharmacology 1996 Apr 124:255-260. 197 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence of phototherapy on serotonin and melatonin in non-seasonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158. 198 Stephan KM, Fink GR, et al. Functional anatomy of the mental representation of upper extremity movements in healthy subjects. J Neurophysiol 1995 Jan;73(1):373-386. 199 Rodriguez-Esteban C, Schwabe JW, et al. Radical fringe positions the apical ectodermal ridge at the dorsoventral boundary of the vertebrate limb. Nature 1997 Mar 27;386(6623):360-366. 200. Black CJ. The Bible a Means of Both Mental and Moral Culture. In: Advent Review and Sabbath Herald, 1883 Sept 25, p. 25. Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995. 201 Black CJ. Mind, Character, and Personality. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1977 p.93. 202 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 29. 203 Black CJ. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1985 p. 142. 204 Black CJ. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1985 p. 142.
13. poglavlje: Zaustavljanje plime nasilja

1 United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 226. 2 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1038. 3 Tehniki, etvrti vodei uzrok gubitka potencijalnih godina ivota pre 65 godine. United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 226 4 United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 226 5 United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 226 6 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1035. 7 United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 226. 8 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1035. 9 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1035-1062. 10 Balaban DJ. Epidemiology and Prevention of Selected Chronic Illnesses. In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992 p. 147-149. 11 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1035-1062.
LITERATURA
12 United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 229. 13 United States Department of Health and Human Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 229. 14 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1037. 15 OCarroll PW. Suicide. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1055. 16 Finkelhor D. Child Sexual Abuse. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1050. 17 Balaban DJ. Epidemiology and Prevention of Selected Chronic Illnesses . In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992 p. 149. 18 Barna G. Generation Next. Ventura: Regal Books, 1995 p. 24-31. 19 The Washington Post Feb 1990. As cited in: Wheeler JL. The Long Bloody TrailViolence in America. In: Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 96. 20 Wheeler JL. Squandering Gods Greatest Gift: Time. In: Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 49. 21 DePaulo BM , Zuckerman M , Rosenthal R Humans as lie detectors. J Commun 1980 Spring;30(2):129-139. 22 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240. 23 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240. 24 Professor Elizabeth Newson, head of the child development unit at Nottingham University, England. As quoted by. Irving Kristol. Sex, Violence, and Videotape. The Wall Street Journal Tuesday, May 31, 1994. 25 Kristol I. Sex, Violence, and Videotape. The Wall Street Journal Tuesday, May 31, 1994. 26 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063. 27 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063. 28 Centerwall BS. Our Cultural Perplexities (V): Television and Violent Crime. The Public Interest Number 111, Spring 1993 p. 56-71. 29 Huesmann LR. Psychological processes promoting the relation between exposure to media violence and aggressive behavior by the viewer. J Soc Issues 1986;42(3):125-139. 30 Meltzoff AN. Imitation of televised models by infants. Child Dev 1988 Oct;59(5):1221-1229. 31 Meltzoff AN. Memory in infancy. In: Squire LR, Byrne J, editors, et al. Encyclopedia of Learning and Memory. New York, NY: Macmillan Publishing Co Inc., 1992. 32 AC Nielsen Company. Nielsen Report on Television 1990. Northbrook, Ill: Nielsen Media Research; 1990. 33 Flavell JH. The development of childrens knowledge about the appearance-reality distinction. Am Psychol 1986 Apr;41(4):418425. 34 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063. 35 Oldenberg D. Primal Screen. Washington Post April 7, 1992. . 36 Bushman BJ, Geen RG. Role of cognitive-emotional mediators and individual differences in the effects of media violence on aggression. J Pers Soc Psychol 1990 Jan;58(1):156-163. 37 Liebert RM. Effects of television on children and adolescents. J Dev Behav Pediatr 1986 Feb;7(1):43-48.
407
38 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240. 39 Hickey N. Is TV Violence Battering Our Kids? TV Guide. August 1992. 40 Rothenberg MB. Effect of television violence on children and youth. JAMA 1975 Dec 8;234(10):1043-1046. 41 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063. 42 Carnegie Corporation. Report, 1992. 43 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240. 44 Peterson JL, Moore KA, Furstenberg FF Jr. Television viewing and early initiation of sexual intercourse: is there a link? J Homosex 1991;21(1-2):93-118. 45 Heller MS, Polsky S. Studies in Violence and Television. New York, NY: American Broadcasting Company 1976. 46 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063. 47 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063. 48 Rubinstein EA. Television and Behavior: Research conclusions of the 1982 NIMH Report and their policy implications. American Psychologist, July 1983 p. 820-825. 49 Kristol I. Sex, Violence, and Videotape. The Wall Street Journal Tuesday, May 31, 1994. 50 Wheeler JL. Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, p. 66. 51 Detroit News, Feb 16, 1997. 52Black CJ. Signs of the Times. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, May 8, 1884. 53 Black CJ. Signs of the Times. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, May 8, 1884. 54 2. Korinanima 3,4. Biblija. 55 2. Petrova 3,4. Biblija. 56 Rees CR, Howell FM, Miracle AW Jr. Do High school sports build character? A quasi-experiment on a national sample. Social Science Journal 1990;27(3):303-315. 57 Rees CR, Howell FM, Miracle AW Jr. Do High school sports build character? A quasi-experiment on a national sample. Social Science Journal 1990;27(3):303-315. 58 Stevenson CL. Socialization effects of participation in sport: a critical review. Research Quarterly for Exercise and Sprit 46(1975):287-301. 59 Begg DJ, Langley JD, et al. Sport and delinquency: an examination of the deterrence hypothesis in a longitudinal study. Br J Sports Med 1996 Dec;30(4):335-341. 60 Miracle AW Jr, Rees CR. Evidence of the Myth. In: Lessons of the Locker Room: The myth of school sports. 1994. Amherst, NY: Prometheus Books. P. 88. 61 Kleiber DA, Roberts GC. The Effects of Sport Experience in the Development of Social Character: An exploratory investigation. Journal of Sport Psychology 1981;3:114-122. 62 Todd Crosset. University of Massachusetts (and coauthors at Northeastern University .) quoted in Warner R. Analysis: Footballs violence can spill into private lives, 1994. 63 Detroit News Oct 24, 1995 p. 11A, 13A. 64 Sportsman: Guralnik DB, editor. Websters New Word Dictionary2nd College edition. New York, NY: Simon and Schuster, 1984 p. 1377. 65 Stevenson, CL. College Athletics and Character: The Decline and Fall of Socialization Research. In: Chu D, Segrave JO, Becker BJ. Sport and Higher Education. Champaign, IL. Human Kinetics, 1986 p. 254-255. 66 Silva JM. The perceived legitimacy of rule violating behavior in sports. The Journal of Sport Psychology 1983;5:438-466. 67 Detroit News, October. 24, 1995. 68 Miracle AW Jr, Rees CR. Evidence of the Myth. In: Lessons of the Locker Room: The myth of school sports. Amherst, NY: Prometheus Books, 1994 p. 223. 69 Quoted in Detroit News, Oct. 24, 1995.
408
70 Miracle AW Jr, Rees CR. Lessons of the Locker Room: The myth of school sports. Amherst, NY: Prometheus Books, 1994. 71 Miracle AW Jr, Rees CR. Evidence of the Myth. In: Lessons of the Locker Room: The myth of school sports. Amherst, NY: Prometheus Books, 1994 p. 94-95. 72 Black CJ. Education. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1952 p. 210. 73 Black CJ. Education. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1952, p. 210-211. 74 Black CJ. Education. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1952 p. 210. 75 Black CJ. Mothers Helpers. In: Adventist Home. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1952 p. 284. 76 Prie Solomunove 16,18. Biblija. 77 Filibljanima 2,3. Biblija. 78 Bartlett,B. National Center For Policy Analysis. Quoted in Detroit News, Oct 23, 1995. 79 Balaban DJ. Epidemiology and Prevention of Selected Chronic Illnesses. In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992 p. 147-149. 80 I am indebted to Joel Wheeler for help in compiling this and the following lists. Wheeler JL. Which Direction to go? In: Remote Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, p.133-151.

16 Johnson J, Weissman MM, Klerman GL. Service utilization and social morbidity associated with depressive symptoms in the community. JAMA 1992 Mar 18;267(11):1478-1483. 17 Glenister D. Exercise and mental health: a review. J R Soc Health 1996 Feb;116(1):7-13. 18 Hoffman-Goetz L, Pedersen BK. Exercise and the immune system: a model of the stress response? Immunol Today 1994 Aug;15(8):382-387. 19 Nieman DC, Henson DA, et al. Physical activity and immune function in elderly women. Med Sci Sports Exerc 1993 Jul;25(7):823-831. 20 Nieman DC. Exercise, infection, and immunity. Int J Sports Med 1994 Oct;15 Suppl 3():S131-141. 21 Weinstein L, Xie X, Cleanthous CC. Purpose in life, boredom, and volunteerism in a group of retirees. Psychol Rep 1995 Apr;76(2):482. 22 Viswanathan R. Death anxiety, locus of control, and purpose in life of physicians. Their relationship to patient death notification. Psychosomatics 1996 Jul-Aug;37(4):339-345. 23 Jenkins CD, Stanton BA, Jono RT. Quantifying and predicting recovery after heart surgery. Psychosom Med 1994 MayJun;56(3):203-212. 24 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 3032. 25 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 241. 26 Perl J. Sleep Right in Five Nights: A clear and effective Guide for Conquering Insomnia. New York, NY: William Morrow and Company Inc., 1993 p. 167. 27 Black CJ. Mind Cure. In: The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905. p. 251. 28 Black CJ. True Worship. In: Bible Training School. 1902-1917 (a periodical) October p. 1. Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995. 29 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 309. 30 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 313. 31 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 313. 32 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 305-312. 33 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 662-663. 34 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 308. 35 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY: William Morrow and Company Inc., 1975 p. 19. 36 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY: William Morrow and Company Inc., 1975 p. 19. 37 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 308. 38 Wenger MA, Bagchi BK. Studies of autonomic function in practitioners of Yoga in India. Behavioral Scieince 1961;6:312-323. 39 Puente AE, Beiman I. The effects of behavior therapy, self-relaxation, and transcendental meditation on cardiovascular stress response. J Clin Psychol 1980 Jan;36(1):291-295. 40 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY. HarperCollins Publishers, 1993 p. 6263.
14. poglavlje: Stres bez potresa

1 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci 1973 NovDec;61(6):692-699. 2 Selye H. Stress Without Distress. Philadelphia, PA: Lippincott, 1974 p. 31. 3 Selye H. The stress concept and some of its implications. In: Hamilton V, Warburton DM, editors. Human Stress And Cognition: An Information Processing Approach. New York, NY: Wiley, p. 70. 4 Rice PL. Stress And Health: Principles And Practice For Coping And Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 18-19. 5 Yerkes RM, Dodson JD. The relation of strength of stimulus to rapidity of habit formation. Journal Comparative and Neurological Psychology 1908;18:459-482. As cited In: Rice PL. Stress And Health: Principles And Practice For Coping And Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 19. 6 Rice PL. Stress And Health: Principles And Practice For Coping And Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 19. 7 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci 1973 NovDec;61(6):692-699. 8 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci 1973 NovDec;61(6):692-699. 9 Guyton AC. The autonomic nervous system: the adrenal medulla. In: Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia, PA:WB Saunders, Co., 1991 p. 672-676. 10 Rice PL. Stress and Health: Principles and Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 209-211. 11 The American Institute of Stress. StressAmericas #1 Health Problem. Internet: http://www.stress.org/problem.htm (2/4/97). 12 Martikainen P, Valkonen T. Mortality after the death of a spouse: rates and causes of death in a large Finnish cohort. Am J Public Health 1996 Aug;86(8 Pt 1):1087-1093 13 Martikainen P, Valkonen T. Mortality after the death of a spouse: rates and causes of death in a large Finnish cohort. Am J Public Health 1996 Aug;86(8 Pt 1):1087-1093. 14 Gonder-Frederick LA, Carter WR, et al. Environmental stress and blood glucose change in insulin-dependent diabetes mellitus. Health Psychol 1990;9(5):503-515. 15 Sheridan JF, Dobbs C, Brown D, Zwilling B. Psychoneuroimmunology: stress effects on pathogenesis and immunity during infection. Clin Microbiol Rev 1994 Apr;7(2):200-212.
LITERATURA
15. poglavlje: Sida i HIV: Neispriana pria
1 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Voluntary HIV Counseling and Testing: Facts, Issues and Answers. Publication NAIEP 7/94 D545, 1994 p. 4. 2 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update: trends in AIDS incidence, death, and prevalenceUnited States, 1996. MMWR 1997 Feb. 28;46(8): 165-173. 3 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update: trends in AIDS incidence, death, and prevalenceUnited States, 1996. MMWR 1997 Feb. 28;46(8): 165-173. 4 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update: Mortality attributable to HIV infection among persons aged 2544 yearsUnited States, 1994. MMWR 1996 Feb 16;45(6):121125. 5 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update: Mortality attributable to HIV infection among persons aged 2544 yearsUnited States, 1994. MMWR 1996 Feb 16;45(6):121125. 6 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Mortality PatternsUnited States, 1993. MMWR 1996 Mar 1;45(8):161164. 7 Hellinger FJ. The lifetime cost of treating a person with HIV. JAMA 1993 Jul 28;270(4):474-478. 8 Hellinger FJ. Forecasts of the costs of medical care for persons with HIV: 1992-1995. Inquiry 1992 Fall;29(3):356-365. 9 World Health Organization (WHO). The World Health Report 1995: Bridging the Gaps. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1995. 10 Brown LR, Flavin C, et al. HIV/AIDS Pandemic Spreading Faster. In: Vital Signs 1996: The Trends That Are Shaping Our Future. New York: W. W. Norton & Co, 1996. 11 United Nations AIDS program estimates July, 1997. 12 First 500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853. 13 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995 Dec;7(2):5. 14 Hersh BS, Popovici F, et al. Acquired immunodeficiency syndrome in Romania. Lancet 1991 Sep 14;338(8768):645-649. 15 Vidmar L, Poljak M, et al. Transmission of HIV-1 by human bite. Lancet 1996 Jun 22;347(9017):1762. 16 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). AIDS Prevention Guide. Publication OHA 8/94 D458, 1994 p. 5. 17 Baba TW, Trichel AM, et al. Infection and AIDS in adult macaques after nontraumatic oral exposure to cell-free SIV. Science 1996 Jun 7;272(5267):1486-1489. 18 Update: Acquired Immunodeficiency SyndromeUnited States, 1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67. 19 Update: Acquired Immunodeficiency SyndromeUnited States, 1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67. 20 Update: Acquired Immunodeficiency SyndromeUnited States, 1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67. 21 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Voluntary HIV Counseling and Testing: Facts, Issues and Answers. Publication NAIEP 7/94 D545, 1994 p. 8. 22 First 500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853. 23 Lackritz EM, Satten GA, et al. Estimated risk of transmission of the human immunodeficiency virus by screened blood in the United States. N Engl J Med 1995 Dec 28;333(26):1721-1725. 24 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Voluntary HIV Counseling and Testing: Facts, Issues and Answers. Publication NAIEP 7/94 D545, 1994 p. 19. 25 Lackritz EM, Satten GA, et al. Estimated risk of transmission of the human immunodeficiency virus by screened blood in the United States. N Engl J Med 1995 Dec 28;333(26):1721-1725. 26 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995 Dec;7(2):5. 27 First 500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853. 28 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1996 Dec;8(1):10. 29 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1996 Dec;8(1):31.
409
30 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM ). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 31 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1996 Dec;8(1):10. 32 Update: Acquired Immunodeficiency SyndromeUnited States, 1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67. 33 First 500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853. 34 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 35 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). AIDS Prevention Guide. Publication OHA 8/94 D458, 1994 p. 5-6. 36 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). AIDS Prevention Guide. Publication OHA 8/94 D458, 1994 p. 7. 37 Lifson AR, Hessol NA, Rutherford GW. Progression and clinical outcome of infection due to human immunodeficiency virus. Clin Infect Dis 1992 Apr;14(4):966-972. 38 Alcabes P, Munoz A. Incubation period of human immunodeficiency virus. Epidemiol Rev 1993;15(2):303-318. 39 Fauci AS. Host factors and the pathogenesis of HIV-induced disease. Nature 1996 Dec 12;384(6609):529-534. 40 Paxton WA, Martin SR, et al. Relative resistance to HIV-1 infection of CD4 lymphocytes from persons who remain uninfected despite multiple high-risk sexual exposure. Nat Med 1996 Apr;2(4):412-417. 41 Root-Bernstein, RS. Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993. 42 Root-Bernstein RS. Alternative Hypotheses for Explaining AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 334. 43 Root-Bernstein RS. Immunosuppression and AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 121-127. 44 Turner BJ, Hauck WW, et al. Cigarette smoking and maternalchild HIV transmission. J Acquir Immune Defic Syndr Hum Retrovirol 1997 Apr 1;14(4):327-337. 45 Root-Bernstein RS. Alternative Hypotheses for Explaining AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 129-133. 46 Scientific presentation given 5/6/96 in Washington, D.C. by Preston Marx of the New York University School of Medicine and the Aaron Diamond AIDS Research Center in New York City on Progesterone and the Risk of SIV Transmission. 47 11th International Conference on AIDS in Vancouver British Columbia as reported by Dr. Judith Wasserheit, director of the division of sexually transmitted disease, prevention at the U.S. Centers for Disease Control and Prevention. July, 1996. 48 Root-Bernstein RS. Immunosuppression and AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 136-140. 49 Root-Bernstein RS. Alternative Hypotheses for Explaining AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 327-349. 50 Fineberg HV, Wilson ME. Social vulnerability and death by infection. N Engl J Med 1996 Mar 28;334(13):859-860. 51 Root-Bernstein RS. Immunosuppression and AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 121. 52 Root-Bernstein RS. Alternative Hypotheses for Explaining AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993:327-349. 53 Bagasra O, Kajdacsy-Balla A, Lischner HW. Effects of alcohol ingestion on in vitro susceptibility of peripheral blood mononuclear cells to infection with HIV and of selected T-cell functions. Alcohol Clin Exp Res 1989 Oct;13(5):636-643.
410
54 Root-Bernstein RS. Immunosuppression and AIDS. In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993 p. 127. 55 Evans DL, Leserman J, et al. Severe life stress as a predictor of early disease progression in HIV infection. Am J Psychiatry 1997 May;154(5):630-634. 56 Blair, JE. Clinics in sports medicine. AIDS and the athlete: Does competition carry a risk? Family Practice Recertification 1994 May;16(5):16-27. 57 Tang AM, Graham NM, et al. Association between serum vitamin A and E levels and HIV-1 disease progression. AIDS 1997 Apr;11(5):613-620. 58 Tang AM, Graham NM, et al. Low serum vitamin B-12 concentrations are associated with faster human immunodeficiency virus type 1 (HIV-1) disease progression. J Nutr 1997 Feb;127(2):345-351. 59 Herzenberg LA, De Rosa SC, et al. Glutathione deficiency is associated with impaired survival in HIV disease. Proc Natl Acad Sci U S A 1997 Mar 4;94(5):1967-1972. 60 Adapted from Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1996 Dec;8(1):10. And from First 500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853. 61 Whiting A. Health & Temperance Dept., General Conference of Seventh-day Adventists, Silver Springs MD. Published in the Adventist Review 1992. 62 General Conference of Seventh-day Adventists, Health Department. Silver Spring, MD. Personal communication. (RWS) ,1996. 63 National Institutes of Health Consensus Development Conference Statement on Cervical Cancer. (Draft of statement prepared based on April 4, 1996 based on April 1-3, 1996 conference). 64 National Institutes of Health Consensus Development Conference Statement on Cervical Cancer. (Draft of statement prepared based on April 4, 1996 based on April 1-3, 1996 conference). 65 National Institutes of Health Consensus Development Conference Statement on Cervical Cancer. (Draft of statement prepared based on April 4, 1996 based on April 1-3, 1996 conference). 66 McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 67 McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 68 McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 69 US Department of Health and Human Services. Sexually Transmitted Diseases. In: Healthy People 2000. Washington, D.C.: DHHS Publication No. (PHS) 91-50212, 1990:496. 70 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Human Immunodeficiency Virus Infection and Other Sexually Transmitted Diseases. In: Guide to Clinical Preventive Services 2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 331. 71 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Human Immunodeficiency Virus Infection and Other Sexually Transmitted Diseases. In: Guide to Clinical Preventive Services 2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 331. 72 US Department of Health and Human Services. Sexually Transmitted Diseases. In: Healthy People 2000. Washington, DC: DHHS Publication No. (PHS) 91-50212, 1990 p. 496. 73 US Department of Health and Human Services. Sexually Transmitted Diseases. In: Healthy People 2000. Washington, DC: DHHS Publication No. (PHS) 91-50212, 1990 p. 496. 74 McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 75 Proraunato iz: McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. kombinovano sa: Centers for Disease Control and Prevention(CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995 Dec; 7(2):19. Od 1990. do 1994. godine procenjeni broj smrtnih sluajeva od side zbog seksualnog ponaanja se popeo sa 21.000 na 31.000, zbog toga je cifra iz 1994. ponovo proraunata.

76 Chlamydia trachomatis genital infectionsUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997 Mar 7;46(9):193-198. 77 Deuteronomy 4:12-13. The Holy Bible. Authorized King James version. 78 Adultery: Websters Collegiate Dictionary10th edition. Springfield, Massachusetts: Merriam Webster, Inc., 1994 p. 17. 79 Sassnau R. Monkey AIDS, a New Zoonosis? Tierarztl Prax 1993 Jun;21(3):271-273. 80 Filibljanima 4,8. Biblija. 81 Dorner G, Geier T, et al. Prenatal stress as possible aetiogenetic factor of homosexuality in human males. Endokrinologie 1980 Jun;75(3):365-368. 82 Dorner G, Poppe I, et al. Gene- and environment-dependent neuroendocrine etiogenesis of homosexuality and transsexualism. Exp Clin Endocrinol 1991;98(2):141-150. 83 Dorner G, Docke F, et al. Sexual differentiation of gonadotrophin secretion, sexual orientation and gender role behavior. J Steroid Biochem 1987;27(4-6):1081-1087. 84 Once Gay, Always Gay? Focus on the Family Magazine, 1994 March p. 3-5. 85 Overcoming the biological imperative. Letters to the Editor. Wall Street Journal, Feb. 2 1997. 86 Strong J. Abingdons Strongs Exhaustive Concordance of the Bible. Nashville, TN: Abingdon Press, 1986. (New Testament reference numbers 730, 733, and 2845). 87 Kark JD, Shemi G, et al. Does religious observance promote health? mortality in secular vs religious kibbutzim in Israel. Am J Public Health 1996 Mar;86(3):341-346. 88 Black CJ. Testimonies for the Church (Volume. 3). Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1872-1875 p. 162. 89 Isaija 55,7. Biblija. 90 Rimljanima 2,4. Biblija. 91 1. Korinanima 15,52. Biblija. 92 Rimljanima 12,2. Biblija. 93 Rubin RH. Acquired Immunodeficiency Syndrome, 1993. In: Scientific American Medicine (CD-ROM), 1995. 94 Proraunato iz: McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. kombinovano sa: Centers for Disease Control and Prevention(CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995 Dec;7(2):19. Od 1990. do 1994. godine procenjeni broj smrtnih sluajeva od side zbog seksualnog ponaanja se popeo sa 21.000 na 31.000, zbog toga je cifra iz 1994. ponovo proraunata.
16. poglavlje: Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite

1 Pria o Mariji predstavlja montau istinitih pria kombinovanih u ovaj jedan sluaj. 2 Fiore MC, Newcomb P, McBride P. Natural History and epidemiology of tobacco use and addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 89-104. 3 Fisher EB Jr., Lichtenstein E, Haire-Joshu D. Multiple determinants of tobacco use and cessation. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 71. 4 Davis RM. Foreword. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. vii-viii. 5 Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 372. 6 Warner KE, Goldenhar LM, McLaughlin CG. Cigarette advertising and magazine coverage of the hazards of smoking. A statistical analysis. N Engl J Med 1992 Jan 30;326(5):305-309. 7 Izmenjeno iz: McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. Gornji opseg za duvan i alkohol zbog dodatnih informacija predstavljenih u ovoj knjizi. Broj smrtnih sluajeva zbog seksualnog ponaanja je proraunat da odraava stope iz 1995. godine. 8 Cigarette smoking-attributable mortality and years of potential life lostUnited States, 1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993 Aug 27;42(33):645-649.
LITERATURA
9 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995 Dec;7(2):5. 10 US Department of Health and Human Services. The health consequences of smoking: 25 years of progress. A report of the Surgeon General, 1989. Rockville, MD: US Department of Health and Human Services, Public Health Service, Centers for Disease Control, Center for Health Promotion and Education, Office on Smoking and Health. DHHS Publication no.(CDC) 89-8411. 11 World Health Organization. The Tobacco Epidemic: A Global Public Health Emergency. Tobacco Alert. April 1996. Obtained via the Internet at http://www.who.org 12 Peto R. Smoking and death: the past 40 years and the next 40. BMJ 1994 Oct 8;309(6959): 937-939. 13 World Health Organization. Fact Sheet N118. The Tobacco Epidemic: A Global Public Health Emergency. May 1996. Obtained via the Internet at http://www.who.org 14 World Health Organization. Fact Sheet N118. The Tobacco Epidemic: A Global Public Health Emergency. May 1996. Obtained via the Internet at http://www.who.org 15 Murray CJL, Lopez A ,editors. Summary: The Global Burden of Disease. The World Health Organization. Boston, MA: Harvard School of Public Health Publishing, 1996 p. 28. 16 World Health Organization. Tobacco Alert. April 1996. Obtained via the Internet at http://www.who.org/prograpr96/ 17 Davis RM. Foreword. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. vii-viii. 18 Peto R, Lopez AD, et al. Mortality from tobacco in developed countries: indirect estimation from national vital statistics. Lancet 1992 May 23;339(8804):1268-1278. 19 Davis RM. Foreword. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. vii-viii. 20 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 63. 21 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 233. 22 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 69. 23 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 63. 24 Adapted from: Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 367. 25 US Department of Health and Human Services. Smoking and Health, a national status report, A report of the Surgeon General. 1986. Rockville, MD: US Department of Health and Human Services, Public Health Service, Centers for Disease Control, Center for Health Promotion and Education, Office on Smoking and Health. DHHS Publication no.(CDC) 87-8398. 26 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 233-239. 27 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 63. 28 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute
411
Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 63. Institute for Social Research, University of Michigan, Monitoring the Future Project. http://www.cdc.gov/nccdphp/osh/hssdata.htm Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 365. National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 233. National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 233-239. National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 236. National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 236. National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH Publication Number 92-3316, 1991 p. 236. Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 375376. Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 375376. Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 69-70. Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 370. Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 372376. Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 372376. Glynn TJ. Essential elements of school-based smoking prevention programs. J Sch Health 1989 May;59(5):181-188. Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 72. U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 604. Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 70. Reasons for tobacco use and symptoms of nicotine withdrawal among adolescent and young adult tobacco usersUnited States, 1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct 21;43(41):745-750. Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 367.
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42 43
44
45
46
47
412
48 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 598. 49 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 715-716. 50 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs. In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago, IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192. 51 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 731. 52 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs. In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago, IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192. 53 Tobacco smoking. IARC Monogr Eval Carcinog Risk Chem Hum 1986;38():35-394. 54 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 55 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 56 Giovannucci E, Rimm EB, et al. A prospective study of cigarette smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in U.S. men. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):183-191. 57 Giovannucci E, Colditz GA, et al. A prospective study of cigarette smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in U.S. women. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):192-199. 58 Grodstein F, Speizer FE, Hunter DJ. Channing A prospective study of incident squamous cell carcinoma of the skin in the nurses health study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19;87(14):1061-1066. 59 Cigarette smoking-attributable mortality and years of potential life lostUnited States, 1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993 Aug 27;42(33):645-649. 60 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 61 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 62 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 197199. 63 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 193. 64 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 192. 65 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 195. 66 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 200. 67 Westin JB. Ionizing radiation from tobacco. JAMA 1987 Apr 24;257(16):2169. 68 Westin JB. Ionizing radiation from tobacco. JAMA 1987 Apr 24;257(16):2169. 69 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 210. 70 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General,

1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 210. 71 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General, 1982. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 210. 72 Westin JB. Ionizing radiation from tobacco. JAMA 1987 Apr 24;257(16):2169. 73 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 74 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 111. 75 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 715, 722. 76 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 4. Respiratory Health Effects Of Passive Smoking: Lung Cancer And Other Disorders. The Report Of The US Environmental Protection Agency. NIH Publication Number 933605, 1993 p. 92. 77 Mattson ME, Pollack ES, Cullen JW. What are the odds that smoking will kill you? Am J Public Health 1987 Apr;77(4):425431. 78 Mattson ME, Pollack ES, Cullen JW. What are the odds that smoking will kill you? Am J Public Health 1987 Apr;77(4):425431. 79 Richardson GE, Tucker MA, et al. Smoking cessation after successful treatment of small-cell lung cancer is associated with fewer smoking-related second primary cancers. Ann Intern Med 1993 Sep 1;119(5):383-390. 80 Boring CC, Squires TS, et al. Cancer statistics, 1994. CA Cancer J Clin 1994 Jan-Feb;44(1):7-26. 81 Vena JE, Freudenheim J, et al. Coffee, cigarette smoking, and bladder cancer in western New York. Ann Epidemiol 1993 Nov;3(6):586-591. 82 Giovannucci E, Rimm EB, et al. A prospective study of cigarette smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in U.S. men. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):183-191. 83 Giovannucci E, Colditz GA, et al. A prospective study of cigarette smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in U.S. women. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):192-199. 84 Calle EE, Miracle-McMahill HL, et al. Cigarette smoking and risk of fatal breast cancer. Am J Epidemiol 1994 May 15;139(10):1001-1007. 85 Calle EE, Miracle-McMahill HL, et al. Cigarette smoking and risk of fatal breast cancer. Am J Epidemiol 1994 May 15; 139(10): 1001-1007. 86 Daniell HW. Increased lymph node metastases at mastectomy for breast cancer associated with host obesity, cigarette smoking, age, and large tumor size. Cancer 1988 Jul 15;62(2):429435. 87 Calle EE, Miracle-McMahill HL, et al. Cigarette smoking and risk of fatal breast cancer. Am J Epidemiol 1994 May 15;139(10): 1001-1007. 88 Burton RC. Smoking, immunity, and cancer. Med J Aust 1983 Oct 29;2(9):411-412. 89 Grodstein F, Speizer FE, Hunter DJ. A prospective study of incident squamous cell carcinoma of the skin in the nurses health study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19;87(14):1061-1066. 90 Maden C, Sherman KJ, et al. History of circumcision, medical conditions, and sexual activity and risk of penile cancer. J Natl Cancer Inst 1993 Jan 6;85(1):19-24. 91 Maden C, Sherman KJ, et al. History of circumcision, medical conditions, and sexual activity and risk of penile cancer. J Natl Cancer Inst 1993 Jan 6;85(1):19-24. 92 Ferrell V. Pilgrims News Notes. Beersheba Springs, TN: Pilgrims Rest, July 1994. 93 Moodie A. The Smokers Guide to Vitamins and Health. Crofton, MD: Vanguard Books Inc., 1995 p. 26. 94 Haughey BP, Marshall JR, et al. Diet and lung cancer risk: findings from the Western New York Diet Study. Am J Epidemiol 1987 Mar;125(3):351-363.
LITERATURA
95 Moodie A. The Smokers Guide to Vitamins and Health. Crofton, MD: Vanguard Books Inc., 1995 p. 13-80. 96 Heinonen OP, Albanes D, et al. The effect of vitamin E and betacarotene on the incidence of lung cancer and other cancers in male smokers. The Alpha-Tocopherol, Beta-carotene Cancer Prevention Study Group. N Engl J Med 1994 Apr 14;330(15):1029-1035. 97 Moodie A. The Smokers Guide to Vitamins and Health. Crofton, MD: Vanguard Books Inc., 1995 p. 8-9. 98 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 99 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 100 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 101 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 102 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 103 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 716-719. 104 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 716-719. 105 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cardiovascular Disease. A report of the Surgeon General, 1983. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 84-50204, 1983 p. 99. 106 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 723. 107 Fraser GE. Preventive Cardiology. New York, Oxford: Oxford University Press, 1986 p. 110. 108 Parish S, Collins R, Peto R, et al. Cigarette smoking, tar yields, and non-fatal myocardial infarction: 14,000 cases and 32,000 controls in the United Kingdom. The International Studies of Infarct Survival (ISIS) Collaborators. BMJ 1995 Aug 19;311(7003):471-477. 109 Fraser GE. Preventive Cardiology. New York, Oxford: Oxford University Press, 1986 p. 24-25. 110 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 716. 111 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 115-116. 112 Fraser GE. Preventive Cardiology. New York, Oxford: Oxford University Press, 1986 p. 113. 113 Department of Heath and Human Services. The health benefits of smoking cessation: A report of the Surgeon General, 1990. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (CDC) 90-8416, 1990 p. 197. 114 Rapaport SI. Hemostasis. In: West JB, editor. Best and Taylors Physiological Basis of Medical Practice11th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1985 p. 410. 115 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 116-117. 116 Colditz GA, Bonita R, et al. Cigarette smoking and risk of stroke in middle-aged women. N Engl J Med 1988 Apr 14;318(15):937941.
413
117 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 115. 118 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 115. 119 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 719. 120 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 5. Tobacco and the Clinician: Interventions for Medical and Dental Practice. NIH Publication Number 94-3693, 1994 p. 24-27. 121 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 719. 122 Hammond EC, Garfinkel L. Coronary heart disease, stroke, and aortic aneurysm. Factors in the etiology. Arch Environ Health 1969 Aug;19(2):167-182. 123 Fraser GE. Preventive Cardiology. New York, Oxford: Oxford University Press, 1986 p. 99. 124 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cardiovascular Disease. A report of the Surgeon General, 1983. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 84-50204, 1983 p. 55. 125 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 719. 126 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cardiovascular Disease. A report of the Surgeon General, 1983. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 84-50204, 1983 p. 53. 127 Criqui MH, Wallace RB, et al. Cigarette smoking and plasma high-density lipoprotein cholesterol. The Lipid Research Clinics Program Prevalence Study. Circulation 1980 Nov;62(4 Pt 2):IV70-IV76 128 Glantz SA, Parmley WW. Passive smoking and heart disease. Mechanisms and risk. JAMA 1995 Apr 5;273(13):1047-1053. 129 Celermajer DS, Adams MR, et al. Passive smoking and impaired endothelium-dependent arterial dilatation in healthy young adults. N Engl J Med 1996 Jan 18;334(3):150-154. 130 Moffatt RJ, Stamford BA, Biggerstaff KD. Influence of worksite environmental tobacco smoke on serum lipoprotein profiles of female nonsmokers. Metabolism 1995 Dec;44(12):1536-1539. 131 Repace JL. Tobacco Smoke Pollution. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press, 1994 p. 133-134. 132 Glantz SA, Parmley WW. Passive smoking and heart disease. Mechanisms and risk. JAMA 1995 Apr 5;273(13):1047-1053. 133 Repace JL. Tobacco Smoke Pollution. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press, 1994 p. 136-137. 134 Stockwell HG, Goldman AL, et al. Environmental tobacco smoke and lung cancer risk in nonsmoking women. J Natl Cancer Inst 1992 Sep 16;84(18):1417-1422. 135 Slattery ML, Robison LM, et al. Cigarette smoking and exposure to passive smoke are risk factors for cervical cancer JAMA 1989 Mar 17;261(11):1593-1598. 136 Stockwell HG, Goldman AL, et al. Environmental tobacco smoke and lung cancer risk in nonsmoking women. J Natl Cancer Inst 1992 Sep 16;84(18):1417-1422. 137 Sandler DP, Everson RB, et al. Cancer risk in adulthood from early life exposure to parents smoking. Am J Public Health 1985 May;75(5):487-492. 138 John EM, Savitz DA, Sandler DP. Prenatal exposure to parents smoking and childhood cancer. Am J Epidemiol 1991 Jan 15;133(2):123-132.
414
139 John EM, Savitz DA, Sandler DP. Prenatal exposure to parents smoking and childhood cancer. Am J Epidemiol 1991 Jan 15;133(2):123-132. 140 Oliveti JF, Kercsmar CM, Redline S. Pre- and perinatal risk factors for asthma in inner city African-American children. Am J Epidemiol 1996 Mar 15;143(6):570-577. 141 Weitzman M, Gortmaker S, et al. Maternal smoking and childhood asthma. Pediatrics 1990 Apr;85(4):505-511. 142 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 143 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 725. 144 Department of Heath and Human Services. The health consequences of involuntary smoking: A report of the Surgeon General, 1986. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (CDC) 87-8398, 1986 p. 37-59. 145 U.S. Environmental Protection Agency. Respiratory Health Effects of Passive Smoking: Fact Sheet. Washington, DC: Environmental Protection Agency, Office of Research and Development (RD-689). January 1993. 146 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 725. 147 Maritz GS, Woolward KM, du Toit G. Maternal nicotine exposure during pregnancy and development of emphysema-like damage in the offspring. S Afr Med J 1993 Mar;83(3):195-198. 148 Schoendorf KC, Kiely JL. Relationship of sudden infant death syndrome to maternal smoking during and after pregnancy. Pediatrics. 1992 Dec; 90(6):905-908. 149 Nicholl JP, OCathain A. Cigarette smoking and early neonatal death. BMJ 1988 Aug 13;297(6646):487-488. 150 Nicholl JP, OCathain A. Cigarette smoking and early neonatal death. BMJ 1988 Aug 13;297(6646):487-488. 151 MMWR, Vol. 42 number SS-6, Surveillance for Ectopic PregnancyUnited States, 1970-1989, pages 73-85, December 17, 1993. 152 Stergachis A, Scholes D, et al. Maternal cigarette smoking and the risk of tubal pregnanc. Am J Epidemiol 1991 Feb 15;133(4):332-337. 153 Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 108. 154 Goldner TE , Lawson HW ,et al. Surveillance for ectopic pregnancyUnited States, 1970-1989. MMWR CDC Surveill Summ 1993 Dec;42(SS-6):73-85. 155 Fortier I, Marcoux S, Brisson J. Passive smoking during pregnancy and the risk of delivering a small-for-gestational-age infant. Am J Epidemiol 1994 Feb 1;139(3):294-301. 156 Chen Y, Pederson LL, Lefcoe NM. Passive smoking and low birthweight. Lancet 1989 Jul 1;2(8653):54-55. 157 Makin J, Fried PA, Watkinson B A. comparison of active and passive smoking during pregnancy: long-term effects. Neurotoxicol Teratol 1991 Jan-Feb;13(1):5-12. 158 Zhang J, Ratcliffe JM. Paternal smoking and birthweight in Shanghai. Am J Public Health 1993 Feb;83(2):207-210. 159 Martinez FD, Wright AL, Taussig LM. The effect of paternal smoking on the birthweight of newborns whose mothers did not smoke. Group Health Medical Associates. Am J Public Health 1994 Sep;84(9):1489-1491. 160 DiFranza JR, Lew RA. Effect of maternal cigarette smoking on pregnancy complications and sudden infant death syndrome. J Fam Pract 1995 Apr;40(4):385-394. 161 DiFranza JR, Lew RA. Effect of maternal cigarette smoking on pregnancy complications and sudden infant death syndrome. J Fam Pract 1995 Apr;40(4):385-394. 162 11th annual meeting of the Society of Perinatal Obstetricians. January 28-February 2, 1991, San Francisco, California. Abstracts. Am J Obstet Gynecol 1991 Jan;164 (1 Pt 2):241-466. 163 Czeizel AE, Kodaj I, Lenz W. Smoking during pregnancy and congenital limb deficiency. BMJ 1994 Jun 4;308(6942):14731476.

164 Hakim RB, Tielsch JM. Maternal cigarette smoking during pregnancy. A risk factor for childhood strabismus. Arch Ophthalmol 1992 Oct;110(10):1459-1462. 165 Hwang SJ, Beaty TH, et al. Association study of transforming growth factor alpha (TGF alpha) TaqI polymorphism and oral clefts: indication of gene-environment interaction in a population-based sample of infants with birth defects. Am J Epidemiol 1995 Apr 1;141(7):629-636. 166 Olds DL, Henderson CR Jr, Tatelbaum R. Prevention of intellectual impairment in children of women who smoke cigarettes during pregnancy. Pediatrics 1994 Feb;93(2):228-233. 167 Sexton M, Fox NL, Hebel JR. Prenatal exposure to tobacco: II. Effects on cognitive functioning at age three. Int J Epidemiol 1990 Mar;19(1):72-77. 168 Fee, MA. Mental Retardation. In: Schwartz WM, Charney EB, et al, editors. Principles and Practice of Clinical Pediatrics. Chicago, IL: Year Book Medical Publishers Inc., 1987 p. 618-619. 169 Olds DL, Henderson CR Jr, Tatelbaum R. Intellectual impairment in children of women who smoke cigarettes during pregnancy. Pediatrics 1994 Feb;93(2):221-227. 170 The Teratology 33rd annual meeting June 28-July 1, 1993 and the Neurobehavioral Teratology Society 17th annual meeting June 26-29, 1993. Tucson, Arizona. Abstracts. Teratology 1993 May;47(5):345-469. 171 Cotton P. Smoking cigarettes may do developing fetus more harm than ingesting cocaine, some experts say. JAMA 1994 Feb 23;271(8):576-577. 172 Olds DL, Henderson CR Jr, Tatelbaum R. Intellectual impairment in children of women who smoke cigarettes during pregnancy. Pediatrics 1994 Feb;93(2):221-227. 173 Cotton P. Smoking cigarettes may do developing fetus more harm than ingesting cocaine, some experts say. JAMA 1994 Feb 23;271(8):576-577. 174 Weitzman M, Gortmaker S, Sobol A. Maternal smoking and behavior problems of children. Pediatrics 1992 Sep;90(3):342349. 175 Crowley TJ, Andrews AE, et al. Carbon Monoxide for Assessing and Treating Tobacco Dependence in COPD. In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 73. 176 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609. 177 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Chronic Obstructive Lung Disease. A report of the Surgeon General, 1984. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 8450205, 1984 p. 115-116. 178 Anthonisen NR, Connett JE, et al. Effects of smoking intervention and the use of an inhaled anticholinergic bronchodilator on the rate of decline of FEV1. The Lung Health Study. JAMA 1994 Nov 16;272(19):1497-1505. 179 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 38. 180 Kaplan JA, Seeman TE, et al. 1987. Mortality among the elderly in the Alameda County Study: behavioral and demographic risk factors. Am J Public Health 1987 Mar;77(3):307-312. 181 Belloc NB. Relationship of health practices and mortality. Prev Med 1973 Mar;2(1):67-81. 182 Breslow L, Breslow N. Health practices and disability: some evidence from Alameda County. Prev Med 1993 Jan;22(1):86-95. 183 Cumming RG, Klineberg RJ. Case-control study of risk factors for hip fractures in the elderly. Am J Epidemiol 1994 Mar 1;139(5):493-503. 184 Barrett-Connor E. The economic and human costs of osteoporotic fracture. Am J Med 1995 Feb 27;98(2A):3S-8S. 185 Barrett-Connor E. Barrett-Connor E. The economic and human costs of osteoporotic fracture. Am J Med 1995 Feb 27;98(2A):3S-8S. 186 Hopper JL, Seeman E. The bone density of female twins discordant for tobacco use. N Engl J Med 1994 Feb 10;330(6):387392.
LITERATURA
187 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs. In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago, IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192. 188 Tsang IK. Perspective on low back pain. Curr Opin Rheumatol 1993 Mar;5(2):219-223. 189 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs. In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago, IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192. 190 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs. In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago, IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192. 191 Hopper JL, Seeman E. The bone density of female twins discordant for tobacco use. N Engl J Med 1994 Feb 10;330(6):387392. 192 Hopper JL, Seeman E. The bone density of female twins discordant for tobacco use. N Engl J Med 1994 Feb 10;330(6):387392. 193 Muller B, Zulewski H, et al. Impaired action of thyroid hormone associated with smoking in women with hypothyroidism. N Engl J Med 1995 Oct 12;333(15):964-969. 194 Nelson HD, Nevitt MC, et al. Smoking, alcohol, and neuromuscular and physical function of older women. Study of Osteoporotic Fractures Research Group. JAMA 1994 Dec 21;272(23):1825-1831. 195 Grady D, Ernster V. Does cigarette smoking make you ugly and old? Am J Epidemiol 1992 Apr 15;135(8):839-842. 196 Ippen M, Ippen H. Approaches to a prophylaxis of skin aging. J Soc Cosmetic Chemists 1965; 16:305-308. 197 Model D. Smokers face: an underrated clinical sign? Br Med J (Clin Res Ed) 1985 Dec 21-28;291(6511):1760-1762. 198 Grady D, Ernster V. Does cigarette smoking make you ugly and old? Am J Epidemiol 1992 Apr 15;135(8):839-842. 199 Mosley JG , Gibbs AC. Premature grey hair and hair loss among smokers: a new opportunity for health education? BMJ 1996 Dec 21-28;313(7072):1616. 200 Wetter DW, Young TB. The relation between cigarette smoking and sleep disturbance. Prev Med 1994 May;23(3):328-334. 201 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 723. 202 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 723. 203 Lyons RA, Lo SV, Littlepage BNC. Perception of health amongst ever-smokers and never smokers: a comparison using the SF 36 health survey questionnaire. Tobacco control 1994 Autumn 3(3):213-215. 204 Lyons RA, Lo SV, Littlepage BNC. Perception of health amongst ever-smokers and never smokers: a comparison using the SF 36 health survey questionnaire. Tobacco control 1994 Autumn 3(3):213-215. 205 Razdan RJ. Structure-Activity Relationships in Cannabinoids: An Overview. In: Rapaka RS, Makriyannis A, editors. StructureActivity Relationships of the Cannabinoids. NIDA Research Monograph 79. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1534, 1987 p. 3. 206 Chiang CN, Rapaka RS. Pharmacokinetics and Disposition of Cannabinoids. In: Rapaka RS, Makriyannis A, editors. StructureActivity Relationships of the Cannabinoids. NIDA Research Monograph 79. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1534, 1987 p. 173. 207 Fried PA, Watkinson B, Gray R. A follow-up study of attentional behavior in 6-year-old children exposed prenatally to marihuana, cigarettes, and alcohol. Neurotoxicol Teratol 1992 SepOct;14(5):299-311. 208 Szeto HH. Discussion: Methodological Issues in controlled studies on effects of prenatal drugs. In: Kilbey MM, Asghar K, editors. Methodological Issues in controlled studies on effects of prenatal exposure to drug abuse. NIDA Research Monograph
415
114. US dept. of health and human services publication No. (ADM) 91-1837, 1991 p. 39. 209 Hutchings DE, Brake S, et al. Developmental Toxicity of Prenatal Delta-9-tetrahydrocannabinol: effects of maternal nutrition, offspring growth, and behavior In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 363-369. 210 Hutchings DE, Brake S, et al. Developmental Toxicity of Prenatal Delta-9-tetrahydrocannabinol: effects of maternal nutrition, offspring growth, and behavior In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p.. 363-369. 211 Landfield PW, Eldridge JC. Neurotoxicity and drugs of abuse: cannabinoid interaction with brain glucocorticoid receptors. In: Erinoff L, editor. Assessing Neurotoxicity of Drugs of Abuse. NIDA Research Monograph 136. National Institutes of Health Publication Number 93-3644, 1993 p. 242-257. 212 Landfield PW, Eldridge JC. Neurotoxicity and drugs of abuse: cannabinoid interaction with brain glucocorticoid receptors. In: Erinoff L, editor. Assessing Neurotoxicity of Drugs of Abuse. NIDA Research Monograph 136. National Institutes of Health Publication Number 93-3644, 1993 p. 244. 213 Landfield PW, Eldridge JC. Neurotoxicity and drugs of abuse: cannabinoid interaction with brain glucocorticoid receptors. In: Erinoff L, editor. Assessing Neurotoxicity of Drugs of Abuse. NIDA Research Monograph 136. National Institutes of Health Publication Number 93-3644, 1993 p. 242. 214 Mathias R. Studies show cognitive impairments linger in heavy marijuana users. NIDA notes (National Institute on Drug Abuse) 1996 May/June;11(3):1, 4, 9. 215 Foltin RW, Capriotti RM, et al. Effects of Marijuana, cocaine, and task performance on cardiovascular responsivity In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 259-265. 216 Starr K, Renneker M. A cytologic evaluation of sputum in marijuana smokers. J Fam Pract 1994 Oct;39(4):359-363. 217 US Department of Health, Education and Welfare. Smoking and Health: A Report of the Surgeon General, Public Health Service Publication 79-50066, 1979. 218 Pechacek TF, Folsom AR, et al. Smoke exposure in pipe and cigar smokers. Serum thiocyanate measures. JAMA 1985 Dec 20;254(23):3330-3332. 219 Gyntelberg F, Lauridsen L, et al. Smoking and risk of myocardial infarction in Copenhagen men aged 40-59 with special reference to cheroot smoking. Lancet 1981 May 2;1(8227):987989. 220 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 2. Smokeless Tobacco or Health: An International Perspective. NIH Publication Number 93-3461, 1992. 221 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 2. Smokeless Tobacco or Health: An International Perspective. NIH Publication Number 93-3461, 1992 p. 115. 222 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 63. 223 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 72. 224 Michael Eriksen. Centers for Disease Control and Prevention, Office of Smoking and Health. 225 Lando HA. Formal Quit Smoking Treatment. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 221, 234. 226 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Nicotine Addiction. A report of the Surgeon General, 1988. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (CDC) 88-8406, 1988.
416
227 Henningfield JE, Cohen C, Pickworth WB. Psychopharmacology of nicotine. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press, 1994 p. 24-45. 228 Peters JA. Nicotine-replacement therapy in cessation of smoking. Mayo Clin Proc 1990 Dec;65(12):1619-1623. 229 Botvin GJ. The psychology of cigarette smoking. Primary Care and Cancer. November 1986; p. 22-31. 230 Cigarette smoking among adultsUnited States, 1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Dec 23;43(50):925-930. 231 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 599. 232 Glynn TJ, Manley MW. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37. 233 National Heart, Lung, and Blood Institute. How You Can Help Your Patients Stop Smoking: Opportunity for Respiratory Care Practitioners. US Dept. of Health and Human Services National Institutes of Health Publication Number 89-2961, 1989 p. 35. 234 Constipation from: National Heart, Lung, and Blood Institute. How You Can Help Your Patients Stop Smoking: Opportunity for Respiratory Care Practitioners. US Dept. of Health and Human Services National Institutes of Health Publication Number 892961, 1989 p. 17. 235 Increase in smokers cough from: Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37-38. 236 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 43. 237 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 38. 238 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 38. 239 Maany I, Woody G, Foulks E. Nicotine and panic attacks. Am J Psychiatry 1987 Feb;144(2):255. . 240 Jarvik ME, Henningfield JE. Pharmacological adjuncts for the treatment of tobacco dependence. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press, 1994 p. 245-246. 241 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37. 242 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37. 243 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37. 244 NIH Consensus Conference. Physical Activity and Cardiovascular health. JAMA 1996 July 17; 276(3); 241-246. 245 Marcus BH, Albrecht AE, et al. Usefulness of physical exercise for maintaining smoking cessation in women. Am J Cardiol 1991 Aug 1;68(4):406-407. 246 Henningfield JE, Cohen C, Pickworth WB. Psychopharmacology of nicotine. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press, 1994 p. 26. 247 Brown CR , Jacob P 3d, et al. Changes in rate and pattern of caffeine metabolism after cigarette abstinence. Clin Pharmacol Ther 1988 May;43(5):488-491. 248 Griffiths RR, Bigelow GE, Liebson IA. Human Coffee Drinking: Reinforcing and Physical Dependence-Producing Effects of Caffeine In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 75.

249 Griffiths RR, Bigelow GE, Liebson IA. Human Coffee Drinking: Reinforcing and Physical Dependence-Producing Effects of Caffeine In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 75. 250 Jevrejima 4,16. Biblija. 251 Filibljanima 4,13. Biblija. 252 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 122-124. 253 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 599. 254 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control Monograph 4. Respiratory Health Effects Of Passive Smoking: Lung Cancer And Other Disorders. The Report Of The US Environmental Protection Agency. NIH Publication Number 933605, 1993 p. 96 255 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 256 Anthonisen NR, Connett JE, et al. Effects of smoking intervention and the use of an inhaled anticholinergic bronchodilator on the rate of decline of FEV1. The Lung Health Study. JAMA 1994 Nov 16;272(19):1497-1505. 257 Department of Heath and Human Services. The health benefits of smoking cessation: A report of the Surgeon General, 1990. Rockville, MD: Department of Health and Human Services. Publication no. DHHS (CDC) 90-8416, 1990 p. 239-240. 258 Centers for Disease Control. The Health Benefits of Smoking Cessation: A Report of the Surgeon General, 1990 At a Glance, 1990 p. 2. 259 Centers for Disease Control. The Health Benefits of Smoking Cessation: A Report of the Surgeon General, 1990: At a Glance, 1990 p. 2. 260 Centers for Disease Control. The Health Benefits of Smoking Cessation: A Report of the Surgeon General, 1990: At a Glance, 1990 p. 2. 261 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 33. 262 Nowak A, Jonderko K, et al. Cigarette smoking delays gastric emptying of a radiolabelled solid food in healthy smokers. Scand J Gastroenterol 1987 Jan;22(1):54-58. 263 National Heart, Lung, and Blood Institute. How You Can Help Your Patients Stop Smoking: Opportunity for Respiratory Care Practitioners. US Dept. of Health and Human Services National Institutes of Health Publication Number 89-2961, 1989 p. 17. 264 Pretpostavlja prosenu godinju stopu inflacije od 3%, cena cigareta raste istom stopom, a nepua poveava svoje uloge kako bi izjednaio rastuu cenu cigareta. Konaan raun bi bio oko 2.357.000 dolara, ali zbog inflacije, kupovna mo bi bila jednaka 538.000 dolara u dananjim dolarima. 265 Black CJ. The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 327-328. 266 Centers for Disease Control. Out of the Ashes: Choosing a method to quit smoking. Publication number: DHHS (CDC) 908418; 1990 p. 11. 267 The Lifestyle Center of America se moe pozvati na 1-800-5965480 ili 405-993-2327. Pitanja u pismenom obliku se mogu poslati na: The Lifestyle Center of America; Route 1, Box 4001; Sulphur, OK 73086.
17. poglavlje: elite pie?

1 Rice DP. The economic cost of alcohol abuse and alcohol dependence: 1990. Alcohol Health & Research World 1993;17(1):10-11. 2 Rice DP. The economic cost of alcohol abuse and alcohol dependence: 1990. Alcohol Health & Research World 1993;17(1):10-11. 3 Imena su izmenjena kako bi se osigurala poverljivost. 4 Kanadska statistika navedena u: Rankin JG, Ashley MJ. Alcoholrelated Health Problems. In Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine 13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 744745.
LITERATURA
5 Amerika statistika navedena u: US Preventive Services Task Force. Screening for Alcohol and Other Drug Abuse. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 277-278. 6 US Department of Health and Human Services. Epidemiology of Alcohol Use and Alcohol-Related Consequences. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 18. 7 McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 8 Putnam JJ, Alishouse JE. Food consumption, prices, and expenditures: Annual Data, 1970-94. Food and Consumer Economics Division, Economic Research Service (ERS), U.S. Department of Agriculture. Statistical Bulletin No. 928, 1996. 9 Rice DP, Kelman S, et.al. The Economic Cost Of Alcohol And Drug Abuse And Mental Illnesses: 1985. U.S. Department of Health and Human Services. DHHS Publication No. (ADM) 90-1694, 1990 p. 22-23. 10 Miller A. principal economist for research and evaluation at the Pacific Institute. Quoted in the National Good Templar 1997 Jan/Feb;17(1):7,8. 11 Rankin JG and Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 747-748. 12 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. 1988. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, p. 633. 13 The New York Public Library. Alcoholic Drink Recipes. In: Fargis P, Bykofsky S, editors. The New York Public Library Desk Reference.. New York, NY: Websters New World (Simon and Schuster, Inc.), 1989 p. 524-528. 14 The New York Public Library. Alcoholic Drink Recipes. In: Fargis P, Bykofsky S, editors. The New York Public Library Desk Reference.. New York, NY: Websters New World (Simon and Schuster, Inc.), 1989 p. 528. 15 Rankin JG and Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 741-742. 16 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 17 Kelley WN, DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992. 18 Diamant NE. Diseases of the Esophagus. In: Kelley WN, DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992 p. 452454. 19 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Preliminary data on births and deathsUnited States, 1995. MMWR 1996 Oct 25;45(42):914-918. 20 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 171-172. 21 Guyton, AC. Physiology of Gastrointestinal disorders. In: Textbook of Medical Physiology, 8th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Co., 1991 p. 736-737. 22 Walsh JH. Acid Peptic disorders of the gastrointestinal tract. In: Kelley WN, DeVitaVT, JR,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992 p. 464. 23 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Behavior and Safety. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 244-246. 24 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Behavior and Safety. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 244-246.
417
25 Bagasra, O. Abstract #3111, presented May 1988 at the Annual Meeting for the Federation of American Sciences for Experimental Biology. Probably published as: Bagasra O, Kajdacsy-Balla A, Lischner HW. Effects of alcohol ingestion on in vitro susceptibility of peripheral blood mononuclear cells to infection with HIV and of selected T-cell functions. Alcohol Clin Exp Res 1989 Oct;13(5):636-643. 26 Bagasra, O. Abstract #3111, presented May 1988 at the Annual Meeting for the Federation of American Sciences for Experimental Biology. Probably published as: Bagasra O, Kajdacsy-Balla A, Lischner HW. Effects of alcohol ingestion on in vitro susceptibility of peripheral blood mononuclear cells to infection with HIV and of selected T-cell functions. Alcohol Clin Exp Res 1989 Oct;13(5):636-643. 27 Aldo-Benson, M, et al. Federation of American Sciences for Experimental Biology, Annual Meeting May, 1988. (Abstract #7966). 28 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 176-177. 29 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 175-177. 30 Yirmiya R, Ben-Eliyahu S, et al. Ethanol increases tumor progression in rats: possible involvement of natural killer cells. Brain Behav Immun 1992 Mar;6(1):74-86. 31 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 32 Kelley WN, DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992. 33 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 177-178. 34 Schatzkin A, Jones DY, et al. Alcohol consumption and breast cancer in the epidemiologic follow-up study of the first National Health and Nutrition Examination Survey. N Engl J Med 1987 May 7;316(19):1169-1173. 35 National Research Council report Carcinogens and Anti-carcinogens in the Human Diet: A Comparison of Naturally Occurring and Synthetic Substances released the Thursday before 2-1596. Committee of the NRC chaired by Ronald Estabrook, University of Texas South Western Medical Center in Dallas. 36 Gavaler JS. Effects of Alcohol Use and Abuse on the Endocrine Status in Expanded Study Samples of Postmenopausal Women. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system.. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism; Research Monograph23. NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 171187. 37 Ginsburg ES, Mello NK, et al. Effects of alcohol ingestion on estrogens in postmenopausal women. JAMA 1996 Dec 4;276(21):1747-1751. 38 Adams HG, Jordan C. Infections in the alcoholic. Med Clin North Am 1984 Jan;68(1):179-200. 39 Glassman AB, Bennett CE, Randall CL. Effects of ethyl alcohol on human peripheral lymphocytes. Arch Pathol Lab Med 1985 Jun;109(6):540-542. 40 MacGregor RR. Alcohol and immune defense. JAMA 1986 Sep 19;256(11):1474-1479. 41 MacGregor RR. Alcohol and immune defense. JAMA 1986 Sep 19;256(11):1474-1479. 42 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 43 Kelley WN, DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992. 44 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994.
418
45 Kelley WN, DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992. 46 Harlow SD, Park M. A longitudinal study of risk factors for the occurrence, duration and severity of menstrual cramps in a cohort of college women. Br J Obstet Gynaecol 1996 Nov;103(11):1134-1142. 47 Witteman JC, Willett WC, et al. Relation of moderate alcohol consumption and risk of systemic hypertension in women. J Cardiol 1990 Mar 1;65(9):633-637. 48 Kaplan NM. Alcohol and hypertension. Lancet 1995 Jun 24;345(8965):1588-1589. 49 MacMahon S. Alcohol consumption and hypertension. Hypertension 1987 Feb;9(2):111-121. 50 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 177-178. 51. Dawson DA, Adams PF. Current estimates from the National Health Interview Survey: United States, 1986. Hyattsville, Maryland: US Department of Health and Human Services, Public Health Service, 1987; DHHS publication no. (PHS)87-1592. (Vital and health statistics; series 10, no. 164). 52 National Center for Health Statistics. Blood pressure levels in persons 18-74 years of age in 1976-80, and trends in blood pressure from 1960 to 1980 in the United States: data from the National Health Survey. Hyattsville, Maryland: US. Department of Health and Human Services, Public Health Service, 1986; DHHS publication no. (PHS)86-1684. (Vital and health statistics; series 11, no. 234). 53 An epidemiological approach to describing risk associated with blood pressure levels. Final report of the Working Group on Risk and High Blood Pressure. Hypertension 1985 Jul-Aug;7(4):641651. 54 Centers for Disease Control and Prevention. Perspectives in Disease Prevention and Health Promotion Surgeon Generals Workshop on Health Promotion and Aging: Summary Recommendations of the Alcohol Working Group. MMWR 1989 Jun 9;38(22);385-388. 55 Friedman G, Klatsky AL, Siegelaub AB. Alcohol intake and hypertension. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 2):846-849. 56 Gruchow HW, Sobocinski KA, Barboriak JJ. Alcohol, nutrient intake, and hypertension in US adults. JAMA 1985 Mar 15;253(11):1567-1570. 57 Hillbom M, Haapaniemi H, et al. Recent alcohol consumption, cigarette smoking, and cerebral infarction in young adults. Stroke 1995 Jan;26(1):40-45. 58 US Department of Health and Human Services. Epidemiology of Alcohol Use and Alcohol-Related Consequences. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 21. 59 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems . In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 175. 60 Donahue RP, Abbott RD, et al. Alcohol and hemorrhagic stroke. The Honolulu Heart Program. JAMA 1986 May 2;255(17):23112314. 61 Donahue RP, Abbott RD, et al. Alcohol and hemorrhagic stroke. The Honolulu Heart Program. JAMA 1986 May 2;255(17):23112314. 62 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 174-175. 63 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 174. 64 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 658.

65 Bartke A. Chronic Disturbances of the Hypothalamic-Pituitary Testicular Axis: Effects on Sexual Behavior and Fertility. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system Research Monograph23. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism.; NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 69-87. 66 McGivern RE, Riley EP. Influence of Perinatal Alcohol exposure on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system Research Monograph23. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism.; NIH Publication Number 933533, 1993 p. 223-248. 67 McGivern RE, Riley EP. Chapter 11: Influence of Perinatal Alcohol exposure on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system Research Monograph23. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism.; NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 223-224. 68 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know* about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The Bottom Line on Alcohol in Society 1991 11(2):56-60. 69 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 642. 70 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 642. 71 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 640,642. 72 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 643-649. 73 Ritz J. The role of natural killer cells in immune surveillance. N Engl J Med 1989 Jun 29;320(26):1748-1749. 74 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994. 75 Williamson DF, Forman MR, et al. Alcohol and body weight in United States adults. Am J Public Health 1987 Oct;77(10):13241330. 76 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 639-641. 77 Harlow SD, Park M. A longitudinal study of risk factors for the occurrence, duration and severity of menstrual cramps in a cohort of college women. Br J Obstet Gynaecol 1996 Nov;103(11):1134-1142. 78 Klatsky AL, Armstrong MA, Friedman GD. Alcohol and mortality. Ann Intern Med 1992 Oct 15;117(8):646-654. 79 Klatsky AL, Armstrong MA, Friedman GD. Alcohol and Mortality. Ann Intern Med 1992 Oct 15; 117(8): 646-654. 80 Stinson FS, Parrish K, Noble J. Epidemiologic Bulletin No. 25 Alcohol consumption in a 1986 sample of death. Alcohol Health Res World 1990;14(2):154-162. as quoted in US Department of Health and Human Services. Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 15. 81 Balaban DJ. Epidemiology and Prevention of Selected Chronic Illnesses. In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992 p. 147-148. 82 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know* about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):34-35. 83 Parker DA, Parker ES, et al. Alcohol use and cognitive loss among employed men and women. Am J Public Health 1983 May;73(5):521-526. 84 US Department of Health and Human Services. Actions of Alcohol on the Brain. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 100-101.
LITERATURA
85 Ron MA, Acker W, et al. Computerized tomography of the brain in chronic alcoholism: a Survey and follow-up study. Brain 1982 Sep;105 (Pt 3)():497-514. 86 US Department of Health and Human Services. Actions of Alcohol on the Brain. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 100-101. 87 Rodriguez Argaiz FJ, Rico Irles J, et al. Cerebral atrophy in chronic alcoholism. An Med Interna 1989 Nov;6(11):571-574. 88 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 653-655. 89 US Department of Health and Human Services. Psychiatric Comorbidity with Alcohol Use Disorders. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 37-43. 90 Braverman ER , Blum K. Substance use disorder exacerbates brain electrophysiological abnormalities in a psychiatrically-ill population. Clin Electroencephalogr 1996;27(4 Suppl):5-27. 91 Balaban DJ. Epidemiology and Prevention of Selected Chronic Illnesses. In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992p. 147-148. 92 Swartzwelder HS, Wilson WA, Tayyeb MI. Age-dependent inhibition of long-term potentiation by ethanol in immature versus mature hippocampus. Alcohol Clin Exp Res 1995 Dec;19(6):1480-1485. 93 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Fetal and Postnatal development. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 221. 94 US Department of Health and Human Services Effects of Alcohol on Fetal and Postnatal development. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 203-205. 95 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Fetal and Postnatal development. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 203-232. 96 McGivern RE, Riley EP. Chapter 11: Influence of Perinatal Alcohol exposure on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system.. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism; Research Monograph23. NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 223-248. 97 McGivern RE, Riley EP. Influence of Perinatal Alcohol exposure on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system.. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism; Research Monograph23. NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 223-224. 98 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol on Fetal and Postnatal development. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 205. 99 Jacobson JL, Jacobson SW, et al. Teratogenic effects of alcohol on infant development. Alcohol Clin Exp Res 1993 Feb;17(1):174-183. 100 Larroque B, Kaminski M, et al. Moderate Prenatal Alcohol Exposure and Psychomotor Development at Preschool age. Am J Public Health 1995 Dec;85(12):1654-1661. 101 Shu XO, Ross JA, Pendergrass TW, et al. Parental alcohol consumption, cigarette smoking, and risk of infant leukemia: a Childrens Cancer Group study. J Natl Cancer Inst 1996 Jan 3;88(1):24-31. 102 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p. 659-660. 103 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Motor Vehicle Injuries. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 643-644. 104 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Motor Vehicle Injuries. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 643-644.
419
105 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent Motor Vehicle Injuries. In: Guide to Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 643-644. 106 Zador PL. Alcohol-related relative risk of fatal driver injuries in relation to driver age and sex. J Stud Alcohol 1991 Jul;52(4):302-310. 107 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know* about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):106. 108 US Department of Health and Human Services. Effects of alcohol on behavior and safety. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 242-243. 109 US Department of Health and Human Services. Effects of alcohol on behavior and safety. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 242-243. 110 Federal Aviation Regulations Aeronautical Information Manual 97 (FARAIM). FAR Part 91.17. U.S. Department of Transport Regulations, 1997 p. 132. 111 International Organization of Good Templars. Abstinence in the US reaches 44%. National Good Templar 1994 September 40(8):1. 112 US Department of Health and Human Services. Epidemiology of Alcohol Use and Alcohol-Related Consequences. In: Eighth Special Report to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 3-10. 113 Prie Solomunove 22,3. Biblija. 114 Rankin JG, Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 745-747. 115 Rankin JG, shley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 746. 116 World Health Organization. The WHO MONICA Report: a worldwide monitoring system for cardiovascular diseases. In: World Health Statistics Annual. Geneva, Switzerland: World Health Organization. 1989: 27-59. 117 Seely S. Diet and coronary disease: a survey of mortality rates and food consumption statistics of 24 countries. Med Hypotheses 1981 Jul; 7(7): 907-918. 118 Rank P. Milk and arteriosclerosis. Med Hypotheses 1986 Jul; 20(3):317-338. 119 Artaud-Wild SM, Connor SL, et. al. Differences in coronary mortality can be explained by differences in cholesterol and saturated fat intakes in 40 countries but not in France and Finland. A paradox. Circulation 1993 Dec; 88(6): 2771-2779. 120 Segall JJ. Dietary lactose as a possible risk factor for ischaemic heart disease: review of epidemiology. Int J Cardiol 1994 Oct; 46(3): 197-207 121 Phillips RL , Lemon FR , et al. Coronary heart disease mortality among Seventh-Day Adventists with differing dietary habits: a preliminary report. Am J Clin Nutr 1978 Oct;31(10 Suppl):S191-S198. 122 Demrow HS, Slane PR, Folts JD. Administration of wine and grape juice inhibits in vivo platelet activity and thrombosis in stenosed canine coronary arteries. Circulation 1995 Feb 15;91(4):1182-1188. 123 Demrow HS, Slane PR, Folts JD. Administration of wine and grape juice inhibits in vivo platelet activity and thrombosis in stenosed canine coronary arteries. Circulation 1995 Feb 15;91(4):1182-1188. 124 Keller JW, Folts JD. Relative effects of cigarette smoke and ethanol on acute platelet thrombus formation in stenosed canine coronary arteries. Cardiovasc Res 1988 Jan;22(1):73-78. 125 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know* about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):106. 126 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know* about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):106.
420
127 Slane PR, Qureshi AA, Folts JD. Platelet inhibition in stenosed canine arteries by quercetin and rutin, polyphenolic flavonoids found in red wine. Clin Res 1994;42(2):162A. (Abstract) 128 Demrow HS, Slane PR, Folts JD. Administration of wine and grape juice inhibits in vivo platelet activity and thrombosis in stenosed canine coronary arteries. Circulation 1995 Feb 15;91(4):1182-1188. 129 Hertog MG, Feskens EJ, et al. Dietary antioxidant flavonoids and risk of coronary heart disease: the Zutphen Elderly Study. Lancet 1993 Oct 23;342(8878):1007-1011. 130 Steinberg D, Pathasarathy S, et al. Beyond cholesterol. Modifications of low-density lipoprotein that increase its atherogenicity. N Engl J Med 1989 Apr 6;320(14):915-924. 131 Hertog MG, Hollman PC, et al. Intake of potentially anticarcinogenic flavonoids and their determinants in adults in The Netherlands. Nutr Cancer 1993;20(1):21-29. 132 Scambia G, Ranelletti FO, et al. Inhibitory effect of quercetin on OVCA 433 cells and presence of type II oestrogen binding sites in primary ovarian tumours and cultured cells. Br J Cancer 1990 Dec 62(6):942-946. 133 Yoshida M, Yamamoto M, Nikaido T. Quercetin arrests human leukemic T-cells in late G1 phase of the cell cycle. Cancer Res 1992 Dec 1;52(23):6676-6681. 134 Baylor NW, Fu T, et al. Inhibition of human T cell leukemia virus by the plant flavonoid baicalin (7-glucuronic acid, 5,6-dihydroxyflavone). J Infect Dis 1992 Mar;165(3): 433-437. 135 Hertog MG, Feskens EJ, et al. Dietary antioxidant flavonoids and risk of coronary heart disease: the Zutphen Elderly Study. Lancet 1993 Oct 23;342(8878):1007-1011. 136 Miniscalco A, Lundahl J, et al. Inhibition of dihydropyridine metabolism in rat and human liver microsomes by flavonoids found in grapefruit juice. J Pharmacol Exp Ther 1992 Jun;261(3):1195-1199. 137 Nguyen TD, Canada AT. Citrus flavonoids stimulate secretion by human colonic T84 cells. J Nutr 1993 Feb;123(2):259-268. 138 Demrow HS, Slane PR, Folts JD. Administration of wine and grape juice inhibits in vivo platelet activity and thrombosis in stenosed canine coronary arteries. Circulation 1995 Feb 15;91(4):1182-1188. 139 Frankel EN, Waterhouse AL, Kinsella JE. Inhibition of human LDL oxidation by resveratrol. Lancet 1993 Apr 24;341(8852): 1103-1104. 140 Jang M, Cai L, Udeani GO, et al. Cancer chemopreventive activity of resveratrol, a natural product derived from grapes. Science 1997 Jan 10;275(5297):218-220. 141 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon. 142 Tufts University. Special Report: Uncorking the facts about alcohol and you health. Tufts University Diet and Nutrition Letter. August 1995. 13(6):4-6. 143 Tufts University. Special Report: Uncorking the facts about alcohol and you health. Tufts University Diet and Nutrition Letter. August 1995. 13(6):4-6. 144 Emblad, H. Moderate drinking: serious warning by WHO specialists. World Health Organization Press Release. November 1, 1994. 145 Emblad, H. Moderate drinking: serious warning by WHO specialists. World Health Organization Press Release. November 1, 1994. 146 Demrow HS, Slane PR, Folts JD. Administration of wine and grape juice inhibits in vivo platelet activity and thrombosis in stenosed canine coronary arteries. Circulation 1995 Feb 15;91(4):1182-1188. 147 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 436, 437. 148 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know* about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):77. 149 Bacchiocchi S. Wine in the Bible: A biblical study on the use of alcoholic beverages. Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1989. 150 Black CJ. Stimulants. In: Healthful Living, 1897 p. 113. Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995.

151 McCoy C. Booze flows back into Barrow, Alaska after yearlong ban. The Wall Street Journal. Prob. Nov. 15, 1995. 152 McCoy C. Booze flows back into Barrow, Alaska after yearlong ban. The Wall Street Journal. Prob. Nov. 15, 1995. 153 Bacchiocchi S. Wine in the Bible: A biblical study on the use of alcoholic beverages. Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1989 p. 38. 154 Bacchiocchi S. Wine in the Bible: A biblical study on the use of alcoholic beverages. Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1989 p. 36. 155 Bacchiocchi S. Wine in the Bible: A biblical study on the use of alcoholic beverages. Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1989. p. 36. 156 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 309.
18. poglavlje: Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima

1 Addiction: Stedmans Electronic Medical Dictionary version 3.0 (CD-ROM). Based on Stedmans Medical Dictionary26th edition. Williams and Wilkins, 1996. 2 Addiction: Friel JP, editor. Dorlands Medical Illustrated Medical Dictionary26th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1985 p. 29-30. 3 Schuster CR, Kilbey MM. Prevention of Drug Abuse. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 769, 773. 4 Jaffe JH. Drug Addiction and Drug Abuse. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 532-540. 5 Nije njegovo pravo ime. 6 1. Korinanima 15,57. Biblija. 7 Rimljanima 6,23. Biblija. 8 Jakov 4,17. Biblija. 9 1. Korinanima 6,18-20, 3,16-17. Biblija. 10 Rimljanima 6,1-2. Biblija. 11 2. dnevnika 7,14. Biblija. 12 Luka 4,2. Biblija. 13 Luka 4,3-4. Biblija. 14 Nije njeno pravo ime. 15 1. Korinanima 10,13. Biblija. 16 Jakov 1,2-4. Biblija. 17 Juda 24. Biblija. 18 Black CJ. Experience. In: Spiritual Gifts (Volume 4a). Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1864 p.153. 19 Black CJ. Christian Temperance. In: Testimonies for the Church (Volume 2). Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1868-1871 p.371. 20 Black CJ. Control of Appetite. In: Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1938-1976 p. 482-483. 21 Black CJ. Christian Temperance. In: Testimonies for the Church (Volume 2). Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1868-1871 p.371. 22 Black CJ. Tempted in All Points. In: Bible Echo (1886-1913), December 1892 p. 1. Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995. 23 Black CJ. Control of Appetite. In: Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1938-1976 p. 154. 24 Luka 4,2,3. Biblija. 25 Black CJ. Parents as Reformers. In: Testimonies for the Church (Volume 3). Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1872-1875 p. 561. 26 Black CJ. Control of Appetite. In: Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1938-1976 p. 167. 27 Black CJ. Control of Appetite. In: Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1938-1976 p. 167.
LITERATURA
28 Black CJ. Talents. In: Christs Object Lessons. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1900 p. 332.
421
Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p. 135-146, 150-155, 160-165. 23 Pennington JA. Nutrient Content Chapters on Meats, Poultry, and Milk, Yogurt, Milk Beverages, and Milk Beverage Mixes. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p. 135-146, 150-155, 160-165. 24 WHO Commission On Health And Environment. Consequences of Environmental Change for Food and Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 76. 25 Gardner JL, editor. World Information Table. In: Readers Digest Atlas of the World. Pleasantville, NY: The Readers Digest Association, Inc., 1990 p. 196. 26 Wilken, E. Soil Erosions Toll Continues. In: Brown LR, Lenssen N, Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are Shaping Our Future. W.W. Norton and Company. New York, 1995 p. 118-119. 27 WHO Commission On Health And Environment. Consequences of Environmental Change for Food and Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 77. 28 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 18. (preraunato od vie od 3.000 litara vode za proizvodnju jednog kilograma amerike govedine). Ako elimo da koristimo cifru od 350-450 galona vode stavili bismo odrednicu: Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 18 daje cifru u opsegu od 1325; dok Cattlemans Association daje cifru od 1665 litara; videti; see The American Cattlemans Association. 1995. Section Environment Chapter F-2: Water Use. The Cattle and Beef Handbook (On-line electronic edition). Accessed at World Wide Website: http://www.cowtown. org/ 29 US Department of Commerce. 1992 Census of Agriculture; Volume 3 Related Surveys; Part 1 Farm and Ranch Irrigation Survey (1994); AC92-RS-1. US Govt Printing Office, Washington, DC, 1996 p. 54,75. Napomena: proraunato odreivanjem ukupne etve penice u SAD 1994. godine zbirno i sa navodnjavanog i sa nenavodnjavanog zemljita i poreenjem sa ukupnom koliinom koriene vode za navodnjavanje zasnovano na proraunu da je 1.233.346 litara jednako koliini vode za navodnjavanje jednog jutra stope zem-lje. Osnovni podaci se nalaze u tabeli 23 (str. 75) i tabeli 22 (str. 54) Dobijeno linom prepiskom sa USDA: 1) Koliina u kilogramima po litri za svaku itaricu je iznosila: jeam: 0,6; kukuruz: 0,7; ovas: 0,4; ra: 0,7; penica: 0,75. 2) Litara po jutru stopi zemlje = 1.233.346 Ovo je dobro poreenje jer industrija mesa uzima u obzir samo irigacionu vodu korienu za proizvodnju hrane potrebne za uzgoj stoke, a ne i za useve koji se ne navodnjavaju, a koriste ih ivotinje. Cifra od 3.668 litara vode po jestivom kilogramu se dobija deljenjem ukupne koliine vode koju koristi stoka i koja se koristi za proizvodnju hrane koju jede ukupnim brojem jestivih kilograma godinje proizvedene govedine. Napomena: uzorak proraun za penicu Navodnjavana jutra: 3.396.101 x 2.546 litara po jutru x 0,75 kilograma po litri = 6.484.854.859 kilograma. Nenavodnjavana jutra zemlje pod penicom: 5.866.135 x 1.309 litara po jutru x 0,75 kilograma po litri = 5.759.078.036 kilograma. Ukupan prinos = 5.551.626.414 funti. 3.396.101 x 1.4 jutra stope x 1.233.346 litara po jutru stopi = 5.863.994.783.933 litara (jutro stopa je koliina vode koja bi prekrila 1 jutro zemljita dubokog jednu stopu ili 30 cm) 5.863.994.783.933 litara/12.228.252.013 kilograma = 479,5 litara vode za proizvodnju 1 kilograma penice. 30 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 18. 31 The American Cattlemans Association. 1995. Section Environment, Chapter F-2: Water Use. The Cattle and Beef Handbook (On-line electronic version). http://www.cowtown. org
19. poglavlje: Ishrana i okruenje

1 Nadakavukaren A. The People-Food Predicament. In: Man and Environment, A Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990 p. 101. 2 Brown L. Full House. New Perspectives Quarterly. Vol. 11, 1 Sep 1994 p. 6. 3 Durning AB, Brough HB. Livestock Economy. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 11. 4 Durning AB, Brough HB. Livestock Economy. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 40-41. 5 Doll R. Health and the environment in the 1990s. Am J Public Health 1992 Jul ;82(7):933-941. 6 Durning AB, Brough HB. Livestock Economy. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 6. 7 Brown L. Averting a global food crisis. Vol. 98, Technology Review, 1 Nov 1995 p. 44. 8 Nadakavukaren A. Population Dynamics. In: Man and Environment, A Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990 p. 45. 9 Nadakavukaren A. Fall-Out from the Population Bomb: Impacts on Human Resources and Ecosystems. In: Man and Environment, A Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990 p. 127-8, 131-8. 10 Durning AB, Brough HB. Livestock Economy. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 14. 11 WHO Commission On Health And Environment. Natural Resources for Food, Agricultural and Fisheries Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 28. 12 Acharya A. Tropical Forests Vanishing. In: Brown LR, Lenssen N, Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are Shaping Our Future. W.W. Norton and Company. New York, 1995 p. 116117. 13 WHO Commission On Health And Environment. Natural Resources for Food, Agricultural and Fisheries Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 30. 14 Acharya A. Tropical Forests Vanishing. In: Brown LR, Lenssen N, Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are Shaping Our Future. W.W. Norton and Company. New York, 1995 p. 116117. 15 Acharya A. Tropical Forests Vanishing. In: Brown LR, Lenssen N, Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are Shaping Our Future. W.W. Norton and Company. New York, 1995 p. 116117. 16 Acharya A. Tropical Forests Vanishing. In: Brown LR, Lenssen N, Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are Shaping Our Future. W.W. Norton and Company. New York, 1995 p. 117. 17 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 16-17. 18 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 16-17. 19 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 16-17. 20 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 16-17. 21 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 48. 22 Pennington JA. Nutrient Content Chapters on Meats, Poultry, and Milk, Yogurt, Milk Beverages, and Milk Beverage Mixes. In: Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used,
422
32 The American Cattlemans Association. 1995. Section Environment Chapter F-2: Water Use. The Cattle and Beef Handbook (On-line electronic version). http://www.cowtown. org 33 Durning AB, Brough HB. Sacred Cows. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 36. 34 Postel S. Worldwatch Paper 93. Water for Agriculture: Facing the Limits. Washington DC: Worldwatch Institute, 1989 p. 37. 35 Postel S. Worldwatch Paper 93. Water for Agriculture: Facing the Limits. Washington DC: Worldwatch Institute, 1989 p. 37. 36 Durning AB, Brough HB. Sacred Cows. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 42. 37 Report of a WHO Study Group. Nutrition and Food Policies: Past Experience and Implications for Action. In: Diet, Nutrition, and the Prevention of Chronic Diseases.. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1990 p. 141. 38 Report of a WHO Study Group. Nutrition and Food Policies: Past Experience and Implications for Action. In: Diet, Nutrition, and the Prevention of Chronic Diseases.. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1990 p. 160. 39 El-Ahraf A, Willis WV, et al.. Dieldrin in the food chain: potential health effects of recycled animal manure. Journal of Environmental Health 1990;53(1):17-19. 40 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 38-39. 41 Nadakavukaren, A. Introduction to Ecological Principles. In: Man and Environment, A Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990 p. 36. 42 Nicholson WJ. Nitrosamines. In: Environmental and Occupational Medicine2nd edition. Boston, MA: Little Brown and Co., 1992 p. 955-965. 43 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 38. 44 Olson BH. Environmental Water Pollution. In: Environmental and Occupational Medicine2nd edition. Boston, MA: Little Brown and Co., 1992 p. 1263. 45 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 39. 46 WHO Commission On Health And Environment. Consequences of Environmental Change for Food and Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 72. 47 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production; Consequences of Environmental Change for Food and Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 38, 72. 48 WHO Commission On Health And Environment. Consequences of Environmental Change for Food and Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 72. 49 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 39. 50 Durning AB, Brough HB.. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 27. 51 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 38. 52 WHO Commission On Health And Environment. Environmental Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 39.

53 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 16-17. 54 Durning AB, Brough HB. Livestock Economy. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 10. 55 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 17. 56 Proraunato na osnovu podataka Cattlemans Association o 15,2 milijarde funti jestive govedine bez kostiju dobijenih 1994. godine kombinovanih sa During and Broughs podacima o unosu energije po kilogramu dobijene govedine. Videti: The American Cattlemans Association. 1995. Section Economics, Chapter A8: Production Numbers. The Cattle and Beef Handbook (Online electronic version). http://www.cowtown.org And Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 17. 57 Calculated from data presented in Durning AB, Brough HB.. In: Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 17. 58 Campbell D. The Golden Egg? Farmer Cooperatives. October Vol. 62; Superintendent of Documents, US Government, 1995 p. 12. 59 Report of a WHO Study Group. Nutrition and Food Policies: Past Experience and Implications for Action. In: Diet, Nutrition, and the Prevention of Chronic Diseases.. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1990 p. 124. 60 Report of a WHO Study Group. Nutrition and Food Policies: Past Experience and Implications for Action. In: Diet, Nutrition, and the Prevention of Chronic Diseases.. Geneva, Switzerland: World Health Organization, 1990 p. 129.
20. poglavlje: Iznad vodeih uzroka smrti

1 Knutsen SF. Lifestyle and the use of health services. Am J Clin Nutr 1994 May;59(5 Suppl):1171S-1175S. 2 Astrand, Per-Olaf. Nutrition Today 1968; 3 (2):9-11. 3 Marcus R, Coulston AM. Water-soluble vitamins. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 1557-1559. 4 Brown MS, Goldstein JL. Drugs used in the treatment of hyperlipoproteinemias. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 834-835. 5 King JM, Crouse JR, et al. Evaluation of effects of unmodified niacin on fasting and postprandial plasma lipids in normolipidemic men with hypoalphalipoproteinemia. Am J Med 1994 Oct;97(4):323-331. 6 Crouse JR 3rd. New developments in the use of niacin for treatment of hyperlipidemia: new considerations in the use of an old drug. Coron Artery Dis 1996 Apr;7(4):321-326. 7 Brown MS, Goldstein JL. Drugs used in the treatment of hyperlipoproteinemias. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 834-835. 8 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 61. 9 Crouse JR 3rd. New developments in the use of niacin for treatment of hyperlipidemia: new considerations in the use of an old drug. Coron Artery Dis 1996 Apr;7(4):321-326. 10 Marcus R, Coulston AM. Water-soluble vitamins. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 1559-1562. 11 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 91-92. 12 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 91-92. 13 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 91-92.
LITERATURA
14 Napier K. Too Many Vitamins? Harvard Health Letter 1996 Jan 21(3):1-3. 15 Napier K. Too Many Vitamins? Harvard Health Letter 1996 Jan 21(3):1-3. 16 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 99. 17 Napier K. Too Many Vitamins? Harvard Health Letter 1996 Jan 21(3):1-3. 18 Napier K. Too Many Vitamins? Harvard Health Letter 1996 Jan 21(3):1-3. 19 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 107-108. 20 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 100-108. 21 Bodwell CE, Erdman JW Jr, editors. Nutrient Interactions. Marcel Dekker, Inc., New York. 1988. 22 Bodwell CE, Erdman JW Jr, editors. Nutrient Interactions. Marcel Dekker, Inc., New York. 1988. 23 Wang H, Sofic E, Prior RL. Total antioxidant capacity of vegetables. J Agric Food Chem 1996;44(11):3426-3421. 24 Kim I, Williamson DF, et al. Vitamin and mineral supplement use and mortality in a US cohort. Am J Public Health 1993 Apr;83(4):546-550. 25 Campbell TC. B12 Breakthrough: Missing nutrient found in plants. New Century Nutrition 1996 Nov 2(11):1-2. 26 Gates J. Vitamin B12: when myth meets discovery. New Century Nutrition 1996 Nov 2(11):3. 27 Mozafar A. Enrichment of some B-vitamins in plants with application of organic fertilizers. Plant and Soil 1994; 167:305-311. 28 Paffenbarger RS Jr, Hyde RT, et al. The association of changes in physical-activity level and other lifestyle characteristics with mortality among men. N Engl J Med 1993 Feb 25;328(8):538545. 29 Paffenbarger RS Jr, Hyde RT, et al. The association of changes in physical-activity level and other lifestyle characteristics with mortality among men. N Engl J Med 1993 Feb 25;328(8):538545. 30 Surgeon Generals report on physical activity and health. From the Centers for Disease Control and Prevention. JAMA 1996 Aug 21;276(7):522. 31 Physical activity and cardiovascular health. NIH Consensus Development Panel on Physical Activity and Cardiovascular Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246. 32 Kokkinos PF, Holland JC, et al. Miles run per week and high-density lipoprotein cholesterol levels in healthy, middle-aged men: a dose response relationship. Arch Intern Med 1995 Feb 27; 155(2):415-420. 33 Marcus BH, Albrecht AE, et al. Usefulness of physical exercise for maintaining smoking cessation in women. Am J Cardiol 1991 Aug 1;68(4):406-407. 34 Physical activity and cardiovascular health. NIH Consensus Development Panel on Physical Activity and Cardiovascular Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246. 35 Surgeon Generals report on physical activity and health. From the Centers for Disease Control and Prevention. JAMA 1996 Aug 21;276(7):522. 36 Friedman R, Tappen RM. The effect of planned walking on communication in Alzheimers disease. J Am Geriatr Soc 1991 Jul;39(7):650-654. 37 Powell KE, Blair SN. The public health burdens of sedentary living habits: theoretical but realistic estimates. Med Sci Sports Exerc 1994 Jul;26(7):851-856. 38 Bowers RW, et.al. Memory Dependent Reaction Time and Improved Cardiovascular Fitness in Middle Aged Adults. Med Sci Sports Exerc 1983;15: 117,. 39 Clarkson-Smith L, Hartley AA. Relationships between physical exercise and cognitive abilities in older adults. Psychol Aging 1989 Jun;4(2):183-189. 40 The Physician & Sports Medicine: The Health Benefits of Exercise (Part I) 15: 115-132, 1987. 41 Manson JE, Nathan DM, et al. A prospective study of exercise and incidence of diabetes among US male physicians. JAMA 1992 Jul 1;268(1):63-67. 42 Manson J, Alessio HM, et al. Does cardiovascular health mediate hearing ability? Med Sci Sports Exerc 1994 Jul;26(7):866-871.
423
43 Pate RR, Pragg M, et al. Physical activity and public health. JAMA 1995 Feb 1;273(5):402-407. 44 Paffenbarger RS Jr , Hyde RT , et al. A natural history of athleticism and cardiovascular health. JAMA 1984 Jul 27;252(4):491-495. 45 Whittemore AS, Wu-Williams AH, et al. Diet, physical activity, and colorectal cancer among Chinese in North America and China. J Natl Cancer Inst 1990 Jun 6;82(11):915-926. 46 Lee IM, Paffenbarger RS Jr. Physical activity and its relation to cancer risk: a prospective study of college alumni. Med Sci Sports Exerc 1994 Jul;26(7):831-837. 47 Frisch RE, Wyshak G, et al. Lower prevalence of breast cancer and cancers of the reproductive system among former college athletes compared to non-athletes. Br J Cancer 1985 Dec;52(6):885-891. 48 Simon HB. Exercise and Infection. The Physician and Sports Medicine 15: 135-141, 1987. 49 Physical activity and cardiovascular health. NIH Consensus Development Panel on Physical Activity and Cardiovascular Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246. 50 Black CJ. Exercise and Air. In: Testimonies for the Church, Volume 2. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1868-1871 p. 525-526. 51 Black CJ. A Healthful Life. In: My Life Today. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1952 p. 136. 52 Nieman DC. Exercise immunology: practical applications. Int J Sports Med 1997 Mar;18 Suppl 1:S91-100. 53 Grimm RH Jr, Neaton JD, Ludwig W. Prognostic importance of the white blood cell count for coronary, cancer, and all-cause mortality. JAMA 1985 Oct 11;254(14):1932-1937. 54 Stuart J, Ellory JC. Rheological consequences of erythrocyte dehydration. Br J Haematol 1988 May;69(1):1-4. 55 Nordt FJ. Hemorheology in cerebrovascular diseases: approaches to drug development. Ann N Y Acad Sci 1983;416():651-661. 56 Stuart J. Erythrocyte rheology. J Clin Pathol 1985 Sep;38(9):965-977. 57 Lowe GD. Blood rheology in general medicine and surgery. Baillieres Clin Haematol 1987 Sep;1(3):827-861. 58 Stuart J, Kenny MW. Blood Rheology. J Clin Pathol 1980 May;33(5):417-429. 59 Hill MA, Court JM, Mitchell GM. Blood rheology and microalbuminuria in type I diabetes mellitus. Lancet 1982 Oct 30;2(8305):985. 60 Grimm RH Jr, Neaton JD, Ludwig W. Prognostic importance of the white blood cell count for coronary, cancer, and all-cause mortality. JAMA 1985 Oct 11;254(14):1932-1937. 61 Stuart J, Ellory JC. Rheological consequences of erythrocyte dehydration. Br J Haematol 1988 May;69(1):1-4. 62 Ernst E. Changes in blood rheology produced by exercise. JAMA 1985 May 24-31;253(20):2962-2963. 63 Rauramaa R, Salonen JT, et al. Inhibition of platelet aggregability by moderate-intensity physical exercise: a randomized clinical trial in overweight men. Circulation 1986 Nov;74(5):939-944. 64 Packham MA, Mustard JF. The role of platelets in the development and complications of atherosclerosis. Semin Hematol 1986 Jan;23(1):8-26. 65 Simpson HC, Mann JI, et al. Effect of high-fibre diet on haemostatic variables in diabetes. Br Med J (Clin Res Ed) 1982 May 29;284(6329):1608. 66 Fisher M, Levine PH, et al. The effect of vegetarian diets on plasma lipid and platelet levels. Arch Intern Med 1986 Jun;146(6):1193-1197. 67 Costill DL. Water and Electrolyte requirements during exercise. Clin Sports Med 1984 Jul;3(3):639-648. 68 Yamamura T, Takahashi T, et al. Gallbladder dynamics and plasma cholecystokinin responses after meals, oral water, or sham feeding in healthy subjects. Am J Med Sci 1988 Feb 295(2):102107. 69 Math MV. Drinking water to prevent gallstone formation. Gastroenterology 1982 Apr 82(4):822-823. 70 Math MV. Water ingestion and its role in bile secretion. Am J Clin Pathol 1982 Aug 78(2):258-259. 71 Weinberg AD, Minaker KL. Dehydration. Evaluation and management in older adults. Council on Scientific Affairs, American Medical Association. JAMA 1995 Nov 15;274(19):1552-1556.
424
72 Salamone LM, Dallal GE, et al. Contributions of vitamin D intake and seasonal sunlight exposure to plasma 25-hydroxyvitamin D concentration in elderly women. Am J Clin Nutr 1994 Jan;59(1):80-86. 73 Kohrt WM, Snead DB, et al. Additive effects of weight-bearing exercise and estrogen on bone mineral density in older women. J Bone Miner Res 1995 Sep;10(9):1303-1311. 74 US Preventive Services Task Force. Screening for Skin Cancer Including counseling to Prevent Skin Cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins; 1996 p. 141-152. 75 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins; 1996 p. 141-152. 76 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins; 1996 p. 141-152. 77 Osterlind, A. Epidemiology of malignant melanoma in Europe. Acta Oncol 1992; 31(8):903-908. 78 Emerson JC, Weiss NS. Colorectal cancer and solar radiation. Cancer Causes and Control 1992. 3(1):95-99. 79 Ainsleigh HG. Beneficial effects of sun exposure on cancer mortality. Prev Med 1993 Jan;22(1):132-40. 80 Emblad H. Moderate drinking: serious warning by WHO specialists. World Health Organization Press Release. November 1, 1994. 81 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing. In: Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.286. 82 MacMahon B, Yen S, et al. Coffee and cancer of the pancreas. N Engl J Med 1981 Mar 12;304(11):630-633. 83 Snowdon DA, Phillips RL. Coffee consumption and risk of fatal cancers. Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823. 84 Vena JE, Freudenheim J, et al. Coffee, cigarette smoking, and bladder cancer in western New York. Ann Epidemiol 1993 Nov;3(6):586-591. 85 Snowdon DA, Phillips RL. Coffee consumption and risk of fatal cancers. Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823. 86 Slattery ML, West DW. Smoking, alcohol, coffee, tea, caffeine, and theobromine: risk of prostate cancer in Utah (United States). Cancer Cause and Control 1993 Nov;4(6):559-563. 87 Rall, TW. Central Nervous System Stimulants [Continued]: the Methylxanthines. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 596. 88 Stich HF, Rosin MP, et al. A comparative genotoxicity study of chlorogenic acid (3-0-caffeoylquinic acid). Mutat Res 1981 Nov;90(3):201-212. 89 Nagao M, Wakabayashi, Fujita, Y, et al. . Mutagenic Compounds in Soy Sauce, Chinese cabbage, Coffee and Herbal Teas. In: Knudsen I, editor. Genetic Toxicology of the Diet. Progress in Clinical and Biological Research, Vol. 206. Alan R. Liss, New York. 1986 p. 55-62. 90 Kasai H, Kumeno K, et al. Mutagenicity of methylglyoxal in coffee. Gann 1982 Oct;73(5):681-683. 91 Nagao M, Fujita Y, et al. Methylglyoxal in beverages and foods: its mutagenicity and carcinogenicity. IARC Sci Publ 1986;(70):283-291. 92 Baldwin BE. Why is fresh air fresh? The Journal of Health and Healing 11(4):26-27. 93 Baldwin BE. Why is fresh air fresh? The Journal of Health and Healing 11(4):26-27. 94 Duffee RA, Koontz RH. Behavioral effects of ionized air on rats. Psychophysiology 1965 Apr;1(4):347-359. 95 Jordan J, Sokoloff B. Air ionization, age and maze learning of rats. J Gerontol 1959;14:344-348. 96 Reilly T, Stevenson IC. An investigation of the effects of negative air ions on responses to submaximal exercise at different times of day. J Hum Ergol (Tokyo) 1993 Jun; 22(1):1-9. 97 Mitchell BW, King DJ. Effect of negative air ionization on airborne transmission of Newcastle disease virus. Avian Dis 1994 OctDec;38(4):725-732.

98 Giannini AJ, Jones BT, Loiselle RH. Reversibility of serotonin irritation syndrome with atmospheric anions. J Clin Psychiatry 1986 Mar;47(3):141-143. 99 Gabbay J, Bergerson O, et al. Effect of ionization on microbial air pollution in the dental clinic. Environ Res 1990 Jun;52(1):99106. 100 Livanova LM, Nozdracheva LV, et al. The normalizing effect of air ions on neuroticized rats with different typological behavioral characteristics. Zh Vyssh Nerv Deiat Im I P Pavlova 1995 MarApr;45(2):402-409. 101 Bordas E, Deleanu M. Influence of negative air ions on experimental ulcer induced by pylorus ligature in albino rat. Med Interne 1989 Oct-Dec;27(4):313-317. 102 Morton LL, Kershner JR. Differential negative air ion effects on learning disabled and normal-achieving children. Int J Biometeorol 1990 May;34(1):35-41. 103 Morton LL, Kershner JR. Differential negative air ion effects on learning disabled and normal-achieving children. Int J Biometeorol 1990 May;34(1):35-41. 104 Sulman FG, Levy D, et al. Air-ionometry of hot, dry dessert winds(Sharaw) and treatment with air ions of weather-sensitive subjects. Int J Biometeorol 1974 Dec;18(4):313-318. 105 Baldwin BE. Why is fresh air fresh? The Journal of Health and Healing 11(4):26-27. 106 Giannini AJ, Jones BT, Loiselle RH. Reversibility of serotonin irritation syndrome with atmospheric anions. J Clin Psychiatry 1986 Mar;47(3):141-143. 107 Giannini AJ, Castellani S, Dvoredsky AE. Anxiety states: relationship to atmospheric cations and serotonin. J Clin Psychiatry 1983 Jul;44(7):262-264. 108 Linder J, Herren D, et al. Effect of ozone on physical performance capacity. Soz Praventivmed 1987;32(4-5):251-252. 109 Neher JO, Koenig JQ. Health effects of outdoor air pollution. Am Fam Physician 1994 May 1;49(6):1397-1404, 1407-1408. 110 Abbey DE, Mills PK, et al. Long-term ambient concentrations of total suspended particulates and oxidants as related to incidence of chronic disease in California Seventh-Day Adventists. Environ Health Perspect 1991 Aug;94():43-50. 111 Belloc NB, Breslow L. Relationship of physical health status and health practices. Prev Med 1972 Aug;1(3):409-421. 112 Perl J. Sleep right in five nights: a clear and effective guide for conquering insomnia. New York: William Morrow and Company, Inc., 1993 p. 28. 113 Perl J. Sleep right in five nights: a clear and effective guide for conquering insomnia. New York: William Morrow and Company, Inc., 1993 p. 28-29. 114 Nelson E, Kirk J, et al. Chief complaint fatigue: a longitudinal study from the patients perspective. Fam Pract Res J 1987 Summer 6(4):175-188. 115 Radecki SE, Brunton SA. Management of insomnia in officebased practice. National prevalence and therapeutic patterns. Arch Fam Med 1993 Nov;2(11):1129-1134. 116 Foley DJ, Monjan AA, et al. Sleep complaints among elderly persons: an epidemiologic study of three communities. Sleep 1995 Jul;18(6):425-432. 117 Coren S. The prevalence of self-reported sleep disturbances in young adults. Int J Neurosci 1994 Nov;79(1-2):67-73. 118 Perl J. Sleep right in five nights: a clear and effective guide for conquering insomnia. New York: William Morrow and Company, Inc., 1993 p. 28. 119 University of California at Berkeley School of Public Health. The energizer. University of California at Berkeley Wellness Letter. 1995 Aug 11(11):4. 120 Gold DR, Rogacz S, et al. Rotating shift work, sleep, and accidents related to sleepiness in hospital nurses. Am J Public Health 1992 Jul;82(7):1011-1014. 121 Budnick LD, Lerman SE, et al. Sleep and alertness in a 12-hour rotating shift work environment. J Occup Med 1994 Dec;36(12):1295-1300. 122 Akerstedt T. Work hours and sleepiness. Neurophysiol Clin 1995;25(6):367-375. 123 Harrington JM. Shift work and healtha critical review of the literature on working hours. Ann Acad Med Singapore 1994 Sep;23(5):699-705.
LITERATURA
124 Pack AI, Pack AM, et al. Characteristics of crashes attributed to the driver having fallen asleep. Accid Anal Prev 1995 Dec;27(6):769-775. 125 Zulley J, Cronlein T, et al. Falling asleep at the wheel: the chief cause of severe traffic accidents. Wien Med Wochenschr 1995;145(17-18):473. 126 Ebert D, Feistel H, Barocka A. Effects of sleep deprivation on the limbic system and the frontal lobes in affective disorders: a study with Tc-99m-HMPAO SPECT. Psychiatry Res 1991 Dec;40(4):247-251. 127 Perl J. Sleep right in five nights: a clear and effective guide for conquering insomnia. New York: William Morrow and Company, Inc., 1993 p. 32. 128 Brown R, Price RJ, et al. Interleukin-1 beta and muramyl dipeptide can prevent decreased antibody response associated with sleep deprivation. Brain Behav Immun 1989 Dec;3(4):320-330. 129 Moldofsky H, Lue FA, et al. The relationship of interleukin-1 and immune functions to sleep in humans. Psychosom Med 1986 May-Jun;48(5):309-318. 130 Snow EC, Feldbush TL, Oaks JA. The role of insulin in the response of murine T lymphocytes to mitogenic stimulation in vitro. J Immunol 1980 Feb;124(2):739-744. 131 Harrington JM. Shift work and healtha critical review of the literature on working hours. Ann Acad Med Singapore 1994 Sep;23(5):699-705. 132 Perl J. Sleep right in five nights: a clear and effective guide for conquering insomnia. New York: William Morrow and Company, Inc. 1993 p. 50-54, 105-266. 133 Habte-Gabr E, Wallace RB, et al. Sleep patterns in rural elders: demographic, health, and psychobehavioral correlates. J Clin Epidemiol 1991;44(1):5-13. 134 Bliwise DL, King AC, et al. Prevalence of self-reported poor sleep in a healthy population aged 50-65. Soc Sci Med 1992 Jan;34(1):49-55. 135 Habte-Gabr E, Wallace RB, et al. Sleep patterns in rural elders: demographic, health, and psychobehavioral correlates. J Clin Epidemiol 1991;44(1):5-13. 136 Baldwin BE. Seven-Day Rhythms. The Journal of Health and Healing 9(4):3,14. 137 Pollman L, Hildebrandt G. Long-term control of swelling after maxillo-facial surgery: a study of circaseptan reactive periodicity. Int J Chronobiol 1982;8(2):105-114. 138 Baldwin BE. Seven-Day Rhythms. The Journal of Health and Healing 9(4):3,14. 139 Besarab A, Wesson L, et al. Effect of delayed graft function and ALG on the circaseptan (about 7-day) rhythm of human renal allograft rejection. Transplantation 1983 Jun;35(6):562-566. 140 Cornelissen G, Haus E, et al. Circadian to circasemiseptan (about 3.5-day) variance transposition in salivary CA130 in apparent health (Meeting abstract). Anticancer Res; 1992;12(6A):1819. 141 Blank M, Cornelissen G, Halberg F. Circasemiseptan (abouthalf-weekly) and/or circaseptan (about-weekly) pattern in human mitotic activity? In Vivo 1995 Jul-Aug;9(4):391-394. 142 Cornelissen G, Berg H, et al. Chronome of urinary 6-sulfoxymelatonin excretion, circulating CA125, cancer progression and therapeutic response. In Vivo 1995 Jul-Aug;9(4):375-378. 143 Kanabrocki EL, Sothern RB, et al. Weekly and yearly rhythms in plasma fibrinogen in hospitalized male military veterans. Am J Cardiol 1995 Sep 15;76(8):628-631. 144 Labrecque G, Bureau JP, Reinberg AE. Biological rhythms in the inflammatory response and in the effects of non-steroidal antiinflammatory drugs. Pharmacol Ther 1995 May;66(2):285-300. 145 Baldwin BE. Seven-Day Rhythms. The Journal of Health and Healing 9(4):3, 14. 146 Hildebrandt G. Reactive modifications of the autonomous time structure of biological functions in man. Ann Ist Super Sanita 1993;29(4):545-557. 147 Baldwin BE. Seven-Day Rhythms. The Journal of Health and Healing 9(4):3, 14. 148 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993. 149 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine. New York NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 3032, 241.
425
150 Harrington JM. Shift work and healtha critical review of the literature on working hours. Ann Acad Med Singapore 1994 Sep;23(5):699-705. 151 Edell-Gustafsson U, Ek AC. The relevance of sleep, circadian rhythm and lifestyle as related to a holistic theory of health. Scand J Caring Sci 1992;6(1):29-35. 152 Levin JS, Vanderpool HY. Is frequent religious attendance really conducive to better health? Toward an epidemiology of religion. Soc Sci Med 1987;24(7):589-600. 153 Levin JS, Chatters LM, Taylor RJ. Religious effects on health status and life satisfaction among black Americans. J Gerontol B Psychol Sci Soc Sci 1995 May;50(3):S154-163. 154 Ellison CG. Religious involvement and subjective well-being. J Health Soc Behav 1991 Mar;32(1):80-99. 155 Dwyer JW, Clarke LL, Miller MK. The effect of religious concentration and affiliation on county cancer mortality rates. J Health Soc Behav 1990 Jun;31(2):185-202. 156 Factors associated with prevalent self-reported arthritis and other rheumatic conditionsUnited States, 1989-1991. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Jun 14;45(23):487-491. 157 Kjeldsen-Kragh J, Haugen M, et al. Controlled trial of fasting and one-year vegetarian diet in rheumatoid arthritis. Lancet 1991 Oct 12; 338 (8772):899-902. 158 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin,1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct 14;43(40):740-741. 159 Maki-Ikola O, Granfors K. Salmonella-triggered reactive arthritis. Scand J Rheumatol 1992;21(6):265-270. 160 Appelboom T, Durez P. Effect of milk product deprivation on spondyloarthropathy. Ann Rheum Dis 1994 Jul;53(7):481-482. 161 Panush RS, Lane NE. Exercise and the musculoskeletal system. Baillieres Clin Rheumatol 1994 Feb;8(1):79-102. 162 Panush RS, Holtz HA. Is exercise good or bad for arthritis in the elderly? South Med J 1994 May;87(5):S74-78. 163 Ytterberg SR, Mahowald ML, Krug HE. Exercise for arthritis. Baillieres Clin Rheumatol 1994 Feb;8(1):161-189. 164 Rall LC, Meydani SN, et al. The effect of progressive resistance training in rheumatoid arthritis. Increased strength without changes in energy balance or body composition. Arthritis Rheum 1996 Mar;39(3):415-426. 165 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology, 8th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1991 p. 824. 166 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology, 8th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1991 p. 824-825. 167 Factors associated with prevalent self-reported arthritis and other rheumatic conditionsUnited States, 1989-1991. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Jun 14;45(23):487-491. 168 Factors associated with prevalent self-reported arthritis and other rheumatic conditionsUnited States, 1989-1991. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Jun 14;45(23):487-491. 169 Voigt LF, Koepsell TD, et al. Smoking, obesity, alcohol consumption, and the risk of rheumatoid arthritis. Epidemiology 1994 Sep;5(5):525-532. 170 Elkayam O, Wigler I, et al. Effect of spa therapy in Tiberias on patients with rheumatoid arthritis and osteoarthritis. J Rheumatol 1991 Dec;18(12):1799-1803. 171 Tishler M, Brostovski Y, Yaron M. Effect of spa therapy in Tiberias on patients with ankylosing spondylitis. Clin Rheumatol 1995 Jan;14(1):21-25. 172 Lehmann JF, De Lateur BJ. Diathermy and superficial heat, laser, and cold therapy. In: Krusens Handbook of Physical Medicine and Rehabilitation, 1990 p. 283-337. 173 Lehmann JF, De Lateur BJ. Diathermy and superficial heat, laser, and cold therapy. In: Krusens Handbook of Physical Medicine and Rehabilitation, 1990 p. 285-288. 174 Burmester GR. Lessons from Lyme arthritis. Clin Exp Rheumatol 1993 Mar-Apr;11 Suppl 8():S23-27. 175 Burmester GR. Lessons from Lyme arthritis. Clin Exp Rheumatol 1993 Mar-Apr;11 Suppl 8():S23-27. 176 Wilder RL, Crofford LJ. Do infectious agents cause rheumatoid arthritis? Clin Orthop 1991 Apr;(265):36-41. 177 Granfors K. Do bacterial antigens cause reactive arthritis? Rheum Dis Clin North Am 1992 Feb;18(1):37-48.
426
178 Toivanen A. Infection and arthritis. Ann Med 1994 Aug;26(4):245-248. 179 Hazenberg MP, Klasen IS, et al. Are intestinal bacteria involved in the etiology of rheumatoid arthritis? APMIS 1992 Jan;100(1):1-9. 180 Braun J, Laitko S, et al. Chlamydia pneumoniaea new causative agent of reactive arthritis and undifferentiated oligoarthritis. Ann Rheum Dis 1994 Feb;53(2):100-105. 181 Moreland LW, Koopman WJ. Infection as a cause of arthritis. Curr Opin Rheumatol 1991 Aug;3(4):639-649. 182 Moreland LW, Koopman WJ. Infection as a cause of arthritis. Curr Opin Rheumatol 1991 Aug;3(4):639-649. 183 Baldwin BE, Baldwin MV. New hope and help for arthritis. The Journal of Health and Healing;16(2):10-22. 184 Knisely MH. Intravascular erythrocyte aggregation (blood sludge). In: Hamilton WF, editor. Handbook of Physiology. Wahsington, DC: Am Physiology Society, 1965 p. 2249-2292. 185 McAlindon TE, Felson DT, et al. Relation of dietary intake and serum levels of vitamin D to progression of osteoarthritis of the knee among participants in the Framingham Study. Ann Intern Med 1996 Sep 1;125(5):353-359. 186 Fischer KM. Hypothesis: tobacco use is a risk factor in rheumatoid arthritis. Med Hypotheses 1991 Feb;34(2):116-117. 187 Voigt LF, Koepsell TD, et al. Smoking, obesity, alcohol consumption, and the risk of rheumatoid arthritis. Epidemiology 1994 Sep;5(5):525-532. 188 Heliovaara M, Aho K, et al. Smoking and risk of rheumatoid arthritis. J Rheumatol 1993 Nov;20(11):1830-1835. 189 Hattingar. The physiology of Strength. Max Planck Institute Germany. 190 Fujikawa Y, Shingu M, et al. Interleukin-1 receptor antagonist production in cultured synovial cells from patients with rheumatoid arthritis and osteoarthritis. Ann Rheum Dis 1995 Apr;54(4):318-320. 191 Makarov SS, Olsen JC, et al. Suppression of experimental arthritis by gene transfer of interleukin 1 receptor antagonist cDNA. Proc Natl Acad Sci U S A 1996 Jan 9;93(1):402-406. 192 van de Loo AA, Arntz OJ, et al. Role of interleukin 1 in antigeninduced exacerbations of murine arthritis. Am J Pathol 1995 Jan;146(1):239-249. 193 Brown R, Price RJ, et al. Interleukin-1 beta and muramyl dipeptide can prevent decreased antibody response associated with sleep deprivation. Brain Behav Immun 1989 Dec;3(4):320-330. 194 Kjeldsen-Kragh J, Kvaavik E, et al. Inhibition of growth of Proteus mirabilis and Escherichia coli in urine in response to fasting and vegetarian diet. APMIS 1995 Nov;103(11):818-822. 195 Weiss GH, Sluss PM, Linke CA. Chagnes in urinary magnesium, citrate, and oxalate levels due to cola consumption. Urology 1992 Apr;39(4):331-333. 196 Avorn J, Monane M, et al. Reduction of bacteriuria and pyuria after ingestion of cranberry juice. JAMA 1994 Mar 9;271(10):751-754. 197 Rosenstreich DL, Eggleston P, et al. The role of cockroach allergy and exposure to cockroach allergen in causing morbidity among inner-city children with asthma. Engl J Med 1997 May 8;336(19):1356-1363. 198 Asthma mortality and hospitalization among children and young adultsUnited States, 1980-1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353. 199 Asthma mortality and hospitalization among children and young adultsUnited States, 1980-1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353. 200 Asthma mortality and hospitalization among children and young adultsUnited States, 1980-1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353. 201 Asthma mortality and hospitalization among children and young adultsUnited States, 1980-1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353. 202 Lindahl O, Lindwall L, et al. Vegan Regimen with Reduced Medication in the Treatment of Bronchial Asthma. J Asthma 1985;22(1):45-55. 203 Lindahl O, Lindwall L, et al. Vegan Regimen with Reduced Medication in the Treatment of Bronchial Asthma. J Asthma 1985;22(1):45-55.

204 James JM, Eigenmann PA, et al. Airway reactivity changes in asthmatic patients undergoing blinded food challenges. Am J Respir Crit Care Med 1996 Feb;153(2):597-603. 205 Abernathy-Carver KJ, Sampson HA, et al. Milk-induced eczema is associated with the expansion of T cells expressing cutaneous lymphocyte antigen. J Clin Invest 1995 Feb;95(2):913-918. 206 Sampson HA, Cooke SK. Food allergy and the potential allergenicity-antigenicity of microparticulated egg and cows milk proteins. J Am Coll Nutr 1990 Aug;9(4):410-417. 207 Lieberman D, Heimer D. Effect of dietary sodium on the severity of bronchial asthma. Thorax 1992 May;47(5):360-362. 208 Medici TC, Vetter W. Bronchial asthma and kitchen salt. Schweiz Med Wochenschr 1991 Apr 6;121(14):501-508. 209 Mylek D. Migraine as one of the symptoms of food allergy. Pol Tyg Lek 1992 Jan 20-27;47(3-4):89-91. 210 Oxman TE, Hitzemann RJ, Smith R. Platelet membrane lipid composition and the frequency of migraine. Headache 1982 Nov;22(6):261-267. 211 Glueck CJ, Bates SR. Migraine in children: association with primary and familial dyslipoproteinemias. Pediatrics 1986 Mar;77(3):316-321. 212 Kozubski W, Stanczyk L. The influence of plasma free fatty acids and cholesterol on the aggregation of blood platelets in migraine patients. Headache 1985 Jun;25(4):199-203. 213 Gillman MW, Cupples LA, et al. Protective effect of fruits and vegetables on development of stroke in men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1113-1117. 214 Jamrozik K, Broadhurst RJ, et al. The role of lifestyle factors in the etiology of stroke. A population-based case-control study in Perth, Western Australia. Stroke 1994 Jan;25(1):51-59. 215 Margetts BM, Beilin LJ, et al. Vegetarian diet in mild hypertension: a randomized controlled trial. Br Med J (Clin Res Ed) 1986 Dec 6;293(6560):1468-1471. 216 Ornish D, Brown SE, et al. Can lifestyle changes reverse coronary heart disease? The Lifestyle Heart Trial. Lancet 1990 Jul 21;336(8708):129-133. 217 Varma SD. Scientific basis for medical therapy of cataracts by antioxidants. Am J Clin Nutr 1991 Jan:53(1Suppl):335S-45S. 218 Varma SD. Scientific basis for medical therapy of cataracts by antioxidants. Am J Clin Nutr 1991 Jan:53(1Suppl):335S-45S. 219 Bunce GE, Kinoshita J, Horwitz J. Nutritional factors in cataract. Annu Rev Nutr 1990;10():233-524. 220 Hankinson SE, Stampfer MJ, et al. Nutrient intake and cataract extraction in women: a prospective study. BMJ 1992 Aug 8;305(6849):335-339. 221 Jacques PF, Chylack LT JR. Epidemiologic evidence of a role for the antioxidant vitamins and carotenoids in cataract prevention. Am J Clin Nutr 1991 Jan:53 (1Suppl):352S-355S. 222 Vuturo AF. The role of the primary care physician the management of patients with peptic ulcer disease. In: Fennerty MB, editor. Contemporary management of peptic ulcer disease: Critical issues for primary care. Secaucus, NJ: Professional Postgraduate Services, 1996 p. 7-14. 223 Vuturo AF. The role of the primary care physician the management of patients with peptic ulcer disease. In: Fennerty MB, editor. Contemporary management of peptic ulcer disease: Critical issues for primary care. Secaucus, NJ: Professional Postgraduate Services, 1996 p. 7-14. 224 Soll AH. Pathogenesis of peptic ulcer and implications for therapy. N Engl J Med 1990 Mar 29;322(13):909-916. 225 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 723. 226 Marotta RB, Floch MH. Diet and nutrition in ulcer disease. Med Clin North Am 1991 Jul;75(4):967-979. 227 Marotta RB, Floch MH. Diet and nutrition in ulcer disease. Med Clin North Am 1991 Jul;75(4):967-979. 228 Schindler BA, Ramchandani D. Psychologic factors associated with peptic ulcer disease. Med Clin North Am 1991 Jul;75(4):865-876. 229 Aldoori WH, Giovannucci EL, et al. Prospective study of diet and the risk of duodenal ulcer in men. Am J Epidemiol 1997 Jan 1;145(1):42-50.
LITERATURA
230 NIH Consensus Conference. Helicobacter pylori in peptic ulcer disease. NIH Consensus Development Panel on Helicobacter pylori in Peptic Ulcer Disease. JAMA 1994 Jul 6;272(1):65-69. 231 Neri MC, Lai L, et al. Prevalence of Helicobacter pylori infection in elderly inpatients and in institutionalized old people: correlation with nutritional status. Age Ageing 1996 Jan;25(1):17-21. 232 Grubel P, Hoffman JS, et al. Vector potential of houseflies (Musca domestica) for Helicobacter pylori. J Clin Microbiol 1997 Jun;35(6):1300-1303. 233 You WC, Blot WJ, et al. Allium vegetables and reduced risk of stomach cancer. J Natl Cancer Inst 1989 Jan 18;81(2):162-164.
427
Preporu~ujemo:
Na~ela zdravog `ivota, Dr Pol Volk Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rod`er Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez Otrov sa velikim K - Slu~aj protiv kafe i drugih braon napitaka, Dr Agata Tre{ - Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi - Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej - Kako pobediti depresiju, Dr Nil Nidli - [ta se krije iza E brojeva - Istina o aditivima (ve{tackim dodacima hrani), Dr Dada Leroti}, Dr Ivanka Vinkovi}-Vrcek - Misti~na medicina - [ta se krije u pozadini akupunkture, akupresure, homeopatije, iridologije i drugih srodnih ve{tina?, Dr Voren Piters - Medicina i Biblija, Dr Stiven Mek Milen
Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046

Zakoni Zdravlja I Izlecenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakoni Zdravlja I Izlecenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Nil Nidli

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Prof Dr Don arfenberg Univerzitet Loma Linda, Kalifornija

Principi za optimalno zdravlje

Zdravlje u velikoj meri zavisi od naina ivota

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Istraivanja duine ivota povezana sa stilom ivota

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Ali ta je sa kvalitetom ivota u starosti?

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Jedite doruak redovno

Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su teinu

Dorukovanje pomae u spreavanju dobijanja na teini

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Doruak i srani napadi

San, vebanje i puenje

Doruak pomae naim mentalnim sposobnostima

Mukarci ene 2,2 2

Normalan 1 1 0 Osobe koje preskau doruak Osobe koje dorukuju 0

Niska fizika aktivnost

Manje od 6 ili vie od 9 asova sna

Niska fizika aktivnost

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Slika 3. Vebanje smanjuje stopu smrtnosti

Upotreba alkohola skrauje ivot

Drutveni odnosi i smrtnost

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

1,8 1,5 1,1*

* Nije statistiki znaajno

Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!

DOBRE VESTI O RAKU

Kako elije postaju kancerogene

Bitno je rano otkrivanje

Prepoznavanje simptoma raka

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Rano otkrivanje pregledom

DOBRE VESTI O RAKU

PREVENCIJA RAKA: ODELJAK I Izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju raka

Prve linije odbrane od raka

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Duvan je krivac broj 1

DOBRE VESTI O RAKU

Alkohol poveava rizik od raka

Alkohol poveava rizik od raka dojke

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

enski hormoni i rizik od raka

Koji procenat smrtnih sluajeva od raka je prouzrokovan alkoholom

DOBRE VESTI O RAKU

Migracija pokazuje da loe navike ishrane poveavaju rizik od raka

Tabela 5. Godinje stope smrtnosti od raka japanskih imigranata na 100.000 ljudi

u Japanu na Havajima na Havajima

Amerika ishrana doprinosi raku

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Prekomerna upotreba masti u ishrani poveava rizik od raka

Stopa raka dojke se uveava sa potronjom masti

Ukupna koliina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.

DOBRE VESTI O RAKU

Stopa raka prostate raste sa potronjom masti

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Rizik od raka koe raste sa ishranom bogatom mau

Amerika potronja masti je visoka

DOBRE VESTI O RAKU

Povezanost raka debelog creva sa ishranom mesom