MOJ EVROPSKI DEO SVETA

PUTOPIS:

IZ ZRENJANINA, KROZ BLIU EVROPU

ZRENJANIN. MELENCE. NOVI BEEJ. ORLOVAT. PERLEZ. FARKADIN. SRPSKA CRNJA. TITEL. SUBOTICA. PALI. SOMBOR. EKA. CARSKA BARA. MOORIN. ABALJ. IDVOR. SAKULE. AZURNA OBALA. MONTE KARLO.MONAKO. GRAS. VANS. SIOT. OBANJ. NIM. MARSELJ. TULON. AVINJON. TARASKON. ARL. SEN POL D VANS. BRINJOL. ANTIB. PERPINJAN. POR VANDR. SERBER. KOLIJUR PRAG.PLZEN. KONOPUTE. MARIJENBAD. KARLOVE VARI. BRNO. TEPLICE. FARNTIKOVE LAZNE. SAN MARINO. RIMINI. VENECIJA. PIZA. SEGEDIN. DEBRECEN. IOFOK. PEUJ. MIKOLC. DIOER. EGER. TOKAJ. BE. BRATISLAVA. PIETANI. BARCELONA. MONSERAT. PORT BOU. PIRINEJI. PAMPLONA. FIGERAS. SEO DE URGEL. ANDORA LA VELJA. E BOOK. 2011. SVA PRAVA ZADRAVA AUTOR.

Ne putujem ba iskljuivo zbog uzbuenja koje donosi povratak, niti se upuujem u nepoznate gradove i predele samo zato to e svakolike senzacije doivljene na tim destinacija, slike, prizori, mirisi, susreti, objekti i ljudi, nekada, u seanjima, postati sloene i dosanjane i vieslojne uspomene, meutim, bez umornog zadovoljstva koje izaziva povratak, odnosno raskoi koje u seanjima izaziva pomisao na bora vak u tuini, putovanja bi za mene bila mnogo manje uzbudljiva i znaajna. Dakle, ne putujem samo da bi se seao ali na putovanja idem, nosei svu svoju mentalnu athivu, svestan da e me dograeni utisci najmanje jo jedanput ozariti. Ovo je put kroz delove Evrope u traganju za atropologijom ovog kontinenta.

Zrenjanin/ Prag (1)

POSLERATNI PUCANJ U SVETITELJA

Ova pria, kojom se dopisujemo, je iz Zrenjanina, ranijeg Petrovgrada, i pre toga, jedno 600 godina - Beekereka. Tu zapoinje fabula koja sticajem ukrtanja istorije i moje radoznalosti, dospeva i do Praga, grada koji je po, mnogo emu, jedno od najintrigantnijih mesta sveukupnog sveta. Argumenata za ovakvu tvrdnju, ovaj grad slovensko-germansko-jevrejske provinijencije, ima bezbroj. U slojevima arheologije, zidanja, miljenja i sveukupnog stvaranja. Ima ih barem isto onoliko koliko neko moe iznai kontraargumenata za drugaije tvrdnje. No, da se vratimo osnovnoj prii: negde 1944. kada se Petrovgrad tek spremao da postane Zrenjanin, jedan ruski vojnik, moda podnapit, moda boljevik, ili pak samo suvie mlad, puc njima iz majsera unitio je kip Jana Nepomuka, ekog svetitelja, koji se nalazio u apsidi na ula zu u Gradsku batu. Od tada je to mesto prazno. Fiziki. Kao nedostajui deo arhitekture. Ali, to

je decenijama rupa u mentalnoj geografiji grada. Koji je inae dosta ekumenistiki opredeljen. to su ratovi iz devedesetih donekle poremetili. Grada koji postoji jo od XIV veka, sa prvim imenom Bekerek, oko ije etimologije ni naunici ni stanovnici nisu do danas naisto. Zgrada, uz koju je smetena Gradska bata, centralno upravno mesto, upanija, podignuta je 1527., na mestu tvrave, da bi u velikom poaru iz 1807. izgorela. Dananja bekeraka upravna laa obnovljena je 1816. dok su dograivanja, doterivanja i ostala ulepavanja zavrena 1877. Negde u tih pedesetak godina valja i datirati posta vljanje Nepomukove figure u famoznu apsidu. Dugujemo vam sada priu o Janu Nepomuku (1330- 1393), ekom velikomueniku, koji je skoro 150 godina bio '' na mrtvoj strai '' na jednom od ulaza u upanijsku zgradu u Beke reku. Dakle, ovaj vikar oduvek i zauvek prestinog grada Praga, zaklet svetoj tajni, i savesti svo joj, odbio je da vladaru svome Vaclavu IV saopti ta mu je kraljica, ali ipak i ena kraljeva, na ispovesti priznala. U (ne)monom besu monika, Vaclav neposlunog vikara umori surovo dav ljenjem u Vltavi. Nepomuk je tako tajnu ispovesti poneo u grob. Sa Vaclavom, Pragom, kraljicom i Vltavom potom bi ta bi. Nepomuk, zbog svoje odano sti istini i veri, i verovatno jo nekim kanonskim stvarima koje nisu deo ove prie, kasnije bi proglaen svetiteljem. I irom Evrope, u decenijama koje su sledile, podigoe vernici crkve, spomenike i biste ovom velikomueniku. I Bekeraani, takoe, u onu pomenutu apsidu, stavie drveni kip Nepomukov. U apsidi, od 1944., nema vie Jana ( Johana, Ivana) Nepomuka . A valja ga vratiti. Ja se, meutim, reih da odem u Prag, i tamo da, sa Karlovog mosta, sve uivo, sa zaka njenjem od 600 godina, shvatim i doivim. Na nevieno! to mi verovatno ne verujete. I bili ste u pravu.

Zrenjanin (2)

BALKON KOJI SE DRI ZA VREME Rasprava na temu da li fizionomiju gradova prevashodno odreuju njihovi stanovnici, ili ih razliitim ine zgrade, trgovi, parkovi i mostovi, jeste privlana kulturoloka zabava. Ovog se puta, meutim, nedvosmisleno opredeljujem za priu o graevinama i njihovoj sudbinskoj povezanosti sa pulsiranjem urbane sredine u koju su posaene. Razmotavajui vremenski fiek u kome konkretna zidanica opstoji, otkriemo meutim da je pitanje iz uvodne reenice ovog teksta zapravo toliko relativno, da bez obzira sa koje mu strane prili, dolazimo do odgovora koji kae kako su stalni i opteprisutni samo prolaznost i stil. Govorim, zato, ovog puta o upanijskoj palati u Zrenjaninu, oslukujui kako u njoj, i oko nje, prolazi vreme. Vekovi. Epohe. Usput, dogaa se i stil! Stil i njegovo ironino odsustvo. Ali, neu danas o celini ove graevine, ve samo o balkonu koji gleda na trg. Balkon bekereke gradske kue pamti mnoga zbivanja dole na trgu ispod njega. U takve dogaaje svakako ne ubrajamo nedeljna snatrenja velikih upana i porodica im. Taj deo memorije ovog balkona kao da je, trenutno, u stanju amnezije. Ukoliko uopte u toj riznici vremena uopte i

postoje delii pravatnosti. Koji su sigurno sasvim banalni. Re je, ovog put, o mnogo ozbiljnijim prigodama, o pogledima koje istorija varoi pamti. Prvobitno belei, a potom zabo ravlja jer su neki dogaaji, navodno, postali tua istorija. Tua istorija unutar jednog grad skog polisa!? ta e neka potonja generacija govoriti o ovim dananjim istinama - samo bogovi znaju. Tako je, uostalom, sa istorijom i bogovima! (Dok ispisujem ovu reenicu vidim kako mi u svesti raste neverica: da li je prava istorija samo ona koja belei, uglavnom simulirane ili indukovane masovne aktivnosti?). Ipak, iz vie takvih javnih gradskih zbivanja, sa ovog balkona provociranih, za ovu priliku izdvajam tri karakteristina. Prvi datira iz 1848, kada su upanijske vlasti sa ovog balkona vrile smotru jedinica koje su ile da ugue bunu. Maarsku bunu u jezgru Austrougarske. Ako znamo da je ta pobuna u poetku imala antifeudalni i socijalni karakter, dok je sam kraj tuan, usko nacionalan, ali istorijski neminovan, ovaj pogled sa balkona nije najslavniji, za bekereke asnike. I puk naravno, ali rekli smo ve da zgrade, same po sebi, nisu za to krive. Ostala je, ipak, pesma "Seva munja, bie buna". I senka velikog upana kako otpozdravlja budue "antirevolucionarne snage." Dole husari, gore svita, a istorija jo neopredeljena. O narodu, ovog puta, ne emo.Bekerekom. Srpskom, maarskom, nemakom. Grad nam se u tom momentu zove Veliki Bekerek. Ne rekoh, na trgu je komandant i grof Ki Erne, u vrtglogu prevrtljive istorije koju piu pobedni., Koje tek oekuje veliki poraz. Unutar austrougarskog kazana. Sa istog balkona, dodue pokrivenog i doteranog, 1918. godine oslobodilac Bekereka brigadir Risti obratio se oduevljenoj masi. Objasnio im je da su sada slobodni, to su oni uostalom ve i znali, jer su prethodnih dana malo na tome poradili, ali nije im smetalo da to i zvanino uju. Dole ga je ekalo 150 konjanika i 200 okienih kola. I narod. Muzika je svirala srpsku himnu. Austrougari, iz pret hodne balkoneskne storije, ustuknuli su u prolost. Poinjalo je novo vreme. Neprovidno i puno rovitog optimizma. Balkon upanijski je, da ponovimo, za tu pri liku bio stilski uoblien. Na njemu i Slavko upanski, u ime naroda. I on je govorio. Grad je zatim postao Petrovgrad. O tome svedoi i spomen ploa. Koja je sa Balkona, mnogo godina kasnije, premetena u hol. Dok je u prolost, iz savremene pameti, poteklo i pitanje: ko je koga i od koga tom prilikom oslobodio? I tako kroz istoriju ovog balkona na gradskoj kui, koji kao da je slavniji od zgrade kojoj pripada, stiemo do 1952. godine. 11. maja te godine, otkrivajui spomenik arku Zrenjaninu, Josip Broz Tito se obratio Zrenjanincima. Bilo je mno go sveta, postoje i fotografije: dogodilo se. Dravni neprijatelji nisu prisustovali, bilu su konfiskovani. Kao kulaci. Imovinski i mentalni. Takozvani ibeovci su, za svaki sluaj, prigodno i privremeno pritvoreni. Ispod balkona, meutim, mnogo proletera. Grad nam zove Zrenjanin, iako smo mnogo docnije probali da mu vra timo jedno od prethodnih imena. Promene su dobre, poznato je, pogotovo ako se njima nita ne menja. Narod ispod balkona bio je te 1952. delimino partizanski. Nije se polazilo u rat, a i osloboenje je ve bilo davno obavljeno. A Tito, kao Josip Broz. Vet, pomalo rasejan. Dovoljno harizmatian. Tog je dana maral otkrio i spomenik arku Zrenjaninu. Koji je kasnije sklonjen. Jer dotinom je dovo ljno to to se grad i dalje zove po njegovom prezimenu! Gledajui sa ovog balkona danas, kao da ujem um prolaznosti. I ne oseam se ba najkomotnije. Duva sa svih strana istorija. Dan hladan, sunan, subotnji. upanija i dalje usidrena

sred varoi bekereke. Godine su ve sa one strane milenijuma. Barokna palata, kako bi opet rekle moje kolege novinari, dobro se dri. Malo unutranje trulei, kia tu i tamo. A mirisi epohe su i onako stvar ukusa. A dole na trgu: pano sa fotografijama: Pozdrav iz Zrenjanina. Mlada slikarka Gabri jela Parigoz, sa mladalakom ironijom, kao to je to nekad u pesmi uradio Milan Nenadi, predstavila neke varoke, ne samo vizuelne, paradokse: spomenici kojih ima a zapravo ih nema, most na suvom, praznina u apsidi Johana Nepomuka. U duhu svog vremena, slikarka je ''rupe u smislu'' popunila betmenom i supermenom. Trg ivi neki ivot. A balkon je, hvala na pitanju... Oktobar 2005. P.S. U meuvremenu je Milan Nenadi otiao u Novi Sad a Betmen konano ustupio uzurpirano mesto u apsidi legalnom Ivanu ( Janu)Nepomuku. Dok prolazim Trgom pitam se da li se Balkon zaeleo istorije. Ili mu je dovoljan alternativni iskoen pogled na Mali most i Reformistiku crkvu u kojoj spavaju orgulje. Posthumni dar jevrejske Sinagoge koju su faisti sruili 1941. Nad realistiko oko Gabrijele Parigroz krstari Facebook-om. Zrenjanin ovog februara, meutim, pod snegom izgleda sasvim umiveno. Daleko od svake buke. Ali i rizika.

POGLED SA ZUPANIJSKOG BALKONA:

BEKEREKI KRUG KREDOM 1 Jednom prilikom, kada sam radio dokumentarni televizijski zapis o upanijskoj zgradi bekerekoj, pamtim bilo je sunano ali vetrovito vreme, proboravio sam dvadesetak minuta na optinskom Balkonu. Tog puta nisam gledao ka Malom mos tu, iako je taj iskoeni pogled metaforiki uzbudljiviji, ve sam se posvetio opservaciji Trga sa spomenicima koji se menjaju. Koji je bio prazan. Sa izraenim odsustvom trenutnog smisla ali ispunjen asocijacijama, aluzijama I seanjima. Mojim. Jer se sva zvanina misaonost gradskog centra u nedeljnom meuvremenu razvejala pod pretnjom rue vetrova koju je indukovao Vodotoranj. Meutim, bio sam nesvestan dragocenosti tog trenutka: ja na mestu odakle se obino posmatra lokalna istorija! Trebalo je da se oseam kao Herodot dok gleda na Helespont! Ipak, bio sam nekako onerasploen prizorom provincijalne sudbine svih nas !? Koja se skrivala iz gomile prostora u kome nije bilo vremena. Olienoj u nadrealnoj praznini provincijalnog grada nedeljom u dva sata popodne. Ali tog se momenta setih se jedne davne pesme Milana Nenadia. I bi mi od nje u prvi mah gore. Potom bolje. Ali, i jedno i drugo je raspoloenje je bilo bez pravog razloga. Posle lekovitog sarkazma koji je strujao iz njegovih stihova: Skuptina i Hotel. Pota i kafe Teatar/

etiri jame u strogom centru gradskom /Stvoritelj da si lino, i nebeski da si vratar/ ne moe proi, sinak, a ne biti pod paskom/. Ova urbana geografija unutar Nenadieve ironije, u koju sam imao skoro direktan uvid, uanen na herojinom Balkonu, prijala mi je zbog lakoe autsajderskog definisanja toponima urbanih centara moi mog rodnog grada. Imao sam utisak da sam i sam lino, iako posredno, tok trenutka nekako nadmoan nad tim simbolima oficijelnog. Ipak, i u prvom mi je itanju ovog pamfleta re jama bila prejaka za oznaavanje pojmova koji su zauzimali prostore u imenovanim kuama na Trgu. Jama sam itao kao jazbina, rupa, praznina, nita... I ne bi mi pravo. Idem u seanju tragom bive Nenadieve sarkazme. I moje sentimentom izme njene optike. Od upanijske zgrade, nadesno do Muzeja i Sudske palate, koja iz tog ugla vie postoji nego to se vidi, iza Malog mosta, preko Pozorita i Hotela ''Vojvodina'' gde trg zaranja u sam poetak Gimnazijske ulice. "Gimnazije" radi, umni vid je godinama preskakao Vodotoranj, iako su se najbolji nai vetrovi u njegovom parteru sabirali. Prekoraim Glavnu ulicu, koja je nekada bila daskom poploana, okrz ne mi seanje ''sanduaru'' u kojoj je bio trgovaki "Tekstil", samo zbog slikara Vanjeka koga ve davno nema, Mandia koji je u Novom Sadu, i Radie Lucia koji sad u njemu stoluje, u svom ateljeu. Pozdravi mi se um sa usamljenom i zabrinutom Bukovevom palatom, pa se preko Biblioteke i Katolike crkve, koja je lepa i u vazduhu korespondira sa pravoslavnim hramovima u Svetosavskoj ulici, odnosno Gradnulici. Da bi se onda ona, vizuelizovana moja misao sa poetka, iznova susrela sa skuptinskim monumentom. Ako je po vienom suditi, uvaeni pesnik Nenadi nije u pravu: ovaj zrenjaninski trg danas deluje sasvim civilizovano. Vreme iz devedesetih, ve prolog veka, svo jim psiho-patolokim drutvenim kontekstom, najverovatniji je povod njegove invek tive. Iako grad vie ine ljudi... Kojih nema ba na Trgu i Glavnoj ulici ,u danima u nedelji i satima dana, kad su neophodni. Da grad makar deluje kao da je iv.

ZRENJANIN (4)

KO NAM TO BRIE BEKEREKI KRUG KREDOM

etnju nastavljam u parteru. Balkon upanijski, je ionako sagraen za ugledne ljude. Ja sam vie voleo balkon u bivem bioskopu Balkan. Odakle sam gledao svojevremeno film Enapurski tigar. Koji se davao u vremenu kada su se prvi meugradski nai autobusi zaustavljali kod Pote. Odakle je polazio i jedini gradski Londonac, ouvani dabledeker. Ko zna kako osuen na Banat i Zrenjanin. Otiao bih i do Kafe-Teatar, doskora jedine nae prave gradske knjiare i novog izdavaa, ali me strah da me ne vide pijuni mog izdavaa Agore ija je knjiara je naalost izvan ove gradske zone. Iz prie izostavljam bivi "Mekdonalds", tu taku naeg posustajanja za modernim vremenima. Ipak sledim Nenadia koji kae: ''Svaka je od tih kula pogubna pukotina'', pa da bih, ne samo korigovao poetskog majstora, ve ga nastavio linim kljuem: i ostale pomenute graevine iz ovog mog nostalginog itinerera, sinkope su u vremenu, jer kroz njih mirie jedina naa venost. I neka mi oproste graditelji, sve me ove zidanice vie seaju na ljude koje poznajem, koje sam znao i one koje nisam ni video. U bareljefu ovog grada na dnu Ravnice, njihova je voluminoznost i slikovitost, s jednim izuzetkom, koji se ve sam objasnio, nezaobilazna i deo naeg kolektivnog pamenja, ako ga imamo. Meutim, uivanje mi pomalo kvari svest o tome da su sve te nae dine palate ipak i

samo replike, makete, minijature bekih I petanskih originala. Ali, u ovo vee, u februaru 2011. njihovi bivi stanovnici kao da ba mene pohode. Dok ja razmiljam o originalima i falsifikatima... I opet dolazim od zgrade gde vlast ve vekovima stanuje: Brigadir Risti, u novembru 1918. sa balkona upanijskog posmatra paradu oslobodilake armije. Premda je i to oslobaanje za neke ve upitno. Pedesetih godina naeg veka sa istog balkona Josip Broz govori Zrenjanincima. O ijim govorima ne bih. U tu zgradu, sa zatvorom nekadanjim, smetenim u Bati, nisu ni Joakim Vuji a ni Todor Manojlovi zalazili. Veliki fotograf Itvan Oldal verovatno jeste, da ovekovei gospodu velikoupane, ene i decu im. Ljubavnice nisu bile deo tih porodinih fotografija. Na trg, sa koga su nestajali spomenici, iz zgrade sadanjeg Muzeja, gledao je u budue dane Vasilije Popovi, slaui u sebi priu o utoj kocki koja je od upa nije vodila ka eljeznikoj stanici, pamtei svoje trajne "fascinacije" i pretvarajui se u Pavla Ugrinova. U Pozoritu, tom magacinu itnom, rtvovanom u slavu Talije, Toa Jovanovi, talentovan i lep, glumi i zavodi. Jovan Risti - Bekereanin svog "Bontoniranog iftu" izigrava, a Milan Tuto rov ivi drame i '' pukotine raja'' u kojima se prepozna jemo. I Damjanoviev Nikoletina Bursa je tu dugo stanovao. U hotelu, nema vie ni one sale, ni stola u uglu, gde je Todo, nenametljivo, svoj serkl evropejski drao. Tamo su Ain i Rein, Despotov i um, i mlaahni ajti nac, i Div Martinov i Vukoti, bez overenog semestra, polagali svoje planetarane univerzitete. Iz Gimnazije, Ivan Lerik, direktor mnogih decenija i generacija, kao da kree ka svojoj kui na begejskoj obali, ili moda do Pozorinog kluba. Ili ka Malom mostu gde e u ve proloj budunosti skonati. Bukoveva palata se ubrzano kruni, i eka da se u nju usele neki koji se bave poslovima iji se sati ne mere samo novcem. Iz ulice iza nje, Pupinove, dolazi ika Sima Cuci, soc-realistiki pisac za decu i veliki oponent Manojloviev. Ali, ima u ovom gradu, njegovom pamenju pogotovo, mesta za obojicu. Zapravo, mesta mnogo vie ima u zaboravu. Nebom, nad krugom ispisanim kredom, koju neko obno brie, anelima diriguje Slobodan Bursa, u nadi da ovaj trg ipak nije samo "oma oko vrata". Kako burevesniki pie Milan Nenadi. Razmiljam, nespokojan, tik pred san, ko li u toj Nenadievoj pesmi, kao Veliki Inkviziror, sav taj bekereki krug kredom nadzire? Ipak, moj ga dobri duh Arijel, ili je to sad ve Kolumbina, iza neke maske Harlekina sakrivena, blagou ga zavodi. Meni ostaje samo da proapem: Princess, la vie est une mascarade!

u ataru Melenaca

BONJAKOVA VETRENJAA Kada iz Melenaca krenete ka Baaidu, u pravcu Kikinde, pod uslovom da znate zato ste krenuli u tom pravcu, premda vam je dovoljna svest o tome da je Duan Vasiljev u tom gradu pevao jo posle Prvog svetskog rata, ak i ako neete, suoiete se sa jednom od dve preostale vetrenjae u Vojvodini. U ravnici kojom svakojaki vetrovi duvaju. Pa i oni koji bi u drugaijim zemljama mogli biti od jo korisniji. Oni vihori to krila na ovim graevinama pokreu. Naravno, kada krila postoje. Na ovoj melenakoj Vetrenjai taj funkcionalni detalj ve due vremenedo staje. Odneo ga nemar, vreme, modernizacija. Otila su krila sa vetrom. Ne osed lavi ga. A mesto idealno. Vetrometno. Duva i pue, svakodnevno. I danas se u trenu setim muka koje nam je zadalo njegovo, mislim na banatski vetar, stalno hujanje dok smo pokuavali da snimimo knjievnika Milutina . Pavlova i njegove uspomene na ove atare u iroj okolini Zrenjanina. Da ih za televiziju zabeleimo. Milutin, pisac koji je deo ivota i glumio, izistinski, na pozorinim

daskama. Profesionalno. Pavlov . dobri stari momak iz Kikinde, koji Razaznaje tornjeve, davni mla di koji je Miloradu Milenkoviu, sa nadimkom um, pesniku i erotiaru, Radivoju ajtincu, esejisti, prozaisti i pesniku, poreklom iz Melenaca, sela koje je vee od desetina naih varoica, i svetskih dravica, znano i po narodnim herojima ali pre svega po Vujici Reinu Tuciu, nadrealisti kome je jedina mana to nije iz Pariza, dakle nama jer sam i ja bio prisutan, bez Tucia, u selu Budisava, pored Kaa, negde u zimu 1975. demonstrirao kako se srbijanski evapii, po vojvoanskom recepisu zgotovljeni, ivi jedu kao tartar biftek. I dok u mojoj uspomeni Milutin . Pavlov, a nas je lirske mladce tadanje, to . u njegovom imenu, veoma intrigiralo, pred televiziskim kamerama, sa tonskim snimateljem, bee li to tanjo, pokuava da podvali vetru koji, navikao na vetre njau. Navikao pa nee da uvai injenicu da je ona, inae jo iz pristojinih, kao to je i ovaj svet banatski, davnina, podignuta 1891. sticaj nehata ostala bez ruku. Jer, njoj su krila ruke, kao to joj je kamen, slian onom vodeniarskom, srce. Ipak, zbuni glumac Milutin vetar, na mah, taman dovoljno da ispripoveda jednu anegdotu iz mladosti. Naravno sa ljubavnom tematikom. Ispred Vetrenjae, zvana Bonjakove, po vlasniku davnom, dedi ili pradedi uitelja Bonjaka iz Zre njanina. Taj Bonjak, ovaj dananji, zaljubljenik je u uspomene koje je Banat ra sejao po istoriji. Pa ih notira i tamburom javnost izdaje. No da se vratim melenakoj vetrenjai. ito to je, i kukuruz, mlela. Stoji, dakle, ona na izlazu iz sela, usamljena. Iako to ba i nije tano. Mislim, danas, u ova postmoderna vremena. Nije vie sama. Ali jeste usamljena. Jer, oko nje su - silos, veliki, i mlekara je tu. Zalivni sistem, na drugoj strani druma koji vodi kroz Ilje, ono polje iz pesme ajtineve u kojoj se umi vraaju pragovi, kao da je poasni vod tom obezruenom monumentu poljoprivredne arhitekture. Pomislim ba tako skoro svaki put kad, sa ili bez zastajanja kraj nje, navrnem na ovu, pomalo jakievki neveselu ravniarsku stranu. ak mi zalii katkad na kablovsku veza sa nekim banatskim vitezom iz svakojakih La Mani. Gleda tako Bonjakova vetrenjaa, suvaa tako rei, direktno u lepu prolost izmatanih antijunaka. Prokleto ili sreno zanemela. Vetrovi je vie ne obavetavaju o zbivanjima na ovom delu planete. Ipak je sama: mlin i mlekara su moderni, samo je ona u ovom ataru retrogradno otmena. Ovih krilatih divova je, po popisu iz 1885. godine, bilo u Backoj i Banatu ak 280. Sad samo prvi broj preostao. Dva diva u ivotu! uruani se hvale kako je njihova vetrenjaa lepa. Melenaka je ipak jedinstvena: nema krila. Nika bez krila. Na putu Melence - Kikinda. Duboko u vazduhu i ravnici. Uvuena u sebe. Tiha. Zavirio sam, pre koji mesec dana, u njen mrak. Gust, ali suv. Bee i magla. Gugutke uzletele. Upale direktno u nebo. eka ova vetrenjaa, zavejana otko sima Banata, ivopisca melenakog Radiu Lucia, da je namala. Nije da nema poverenja u digitialnu fotografiju, ali nekako joj ulje milije. Nika bez krila. U pobedi koju sigurnost poraza uva.

Melenci (1)

SELO KOJE JE RAZLIITO

Sa slikom slomljene Vetrenjae Bonjakove u oku i dui, idem koju stotinu metara unazad. U Melence. Mesto koje se oduvek razlikovalo. Za Melenane su po okolnim selima obino govorili - da su '' filozofi''. Pa onda dodaju mnogo filozofiraju i polititiziraju. Pa dodaju - a ipak ''tegle dasku''. Ne bili ih malo prizemljili. to samo dokazuje da stanovnici ovog velikog bana tskog mesta ne spadaju u neupadljive komije. Jedno je sigurno - Melenci su selo koje ni kada nije pristajalo da bude obino i tipino. Odvajkada bundije, uvek su bili ispred rude pa makar na svoju tetu. Jo od nastanka sela, u prvoj polovini 18. veka, ovi razvojaeni graniari opredelili su se za ivot uprkos vladajuih struje i ideologija. Pridoli u najveem broju iz mesta Peke, ali i iz drugih mesta - Semlaka, Nadlaka, ajtina, Keveria, Orovilja ( danas su to sela u Rumuniji), ve u drugoj polovini osamaestog veka 115 melenakih porodica se opredeljuje za Vojnu granicu na Dunavu. I iseljava u Sakule, Idvor, Sefkerin, Perlez i dr. Nisu eleli da postanu kmetovi. I kasnije su pokretali bune ili uestovali u njima. Kada je bilo opasno biti komunista, sa Kumananima su se takmiili ko je dostojniji naziva ''mala Moskva''. U Drugom svetskom ratu su ginuli u dospe vali u logore. Jedno vreme kao da su, dok je trajao sociolizam, bili su malo u nedoumici koja je

strana dostojna njihove montenjarske tradicije. Imali su tada i ''nesporazuma'' sa svojim zem ljakom avangardnim pesnikom Vujicom Tuciem i njegovom pesmom ''Prostak u noi''. Ovaj ironini nadrealista kao da im je, njima koji su ginuli zbog komunizma, prerano postavio pitanja na koja ni cela biva Jugoslavija, dvadesetak godina kasnije, nee umeti da da prave odgovore. No stanovnici ovog naselja, koje je dobilo ime prema ve postojee, dakle zateenom toponimu pustari Melence, koja se prvi put pominje na karti Banata iz 1723-25. godine, danas mnogo oputenije doivljavaju u modernu umetnost svojih zemljaka slikara Radie Lucia i knjievnika (postmoderniste) Radivoja ajtinca. Premda im umetnosti, u obilju prozainijih ivotnih problema, nije ba mnogo vana. Daska iz poalice o Melenanima, klupa ispred kue, na kojoj se guvaju seljacii u krzne nim gunjevima, davno nije u upotrebi, iako ovce i dalje slue za ianje, kao i za spravljanje uvenog paprika koji se kuva naroito oko Duhova. Kuvanje obanskog Paprikaa od pre nekog vremena ima internacionalni karakter - iri gurmana degustira iz 40 razliitih tanjira da bi odredio Svetskog Prvaka. Za vreme Crkvene slave (Duhova) organizuje se zapaena fijakerijada i konjske trke na kojima je skoro sve kao u na onima u Egleskoj, nazvanih po lordu Derbyju, koji ih je osnovao 1780. godine. Putujui filozof i peripatetini pesnik Raa Popov, iz Mokrina, est je gost ovih pukih svetkovina. Teko je I zamisliti ta biva kad se njegov nekonvencionalni um ''priklju i'' na melenaku domiljatost. Jednosmerni ljudi bolje da te njegove burgije ni ne sluaju. Mogu da pomisle da je smak sveta vrlo blizu Dok sa mojim domainom Slobodanom Kiom, producentom televizijskim, etam i foto grafiem selo, Bibieva palata, njene ruevine zapravo, nikako mi nee u objektiv. Prolost bi lepe da se pamti. Barem onakva kada je i ovde bilo plemstva. I Bonjakova vetrenjaa eka nova krila. Kroz Melence 2006. u jesen, tutnje kamioni. Za Kikindu i dalje. Selo ko gradi veliko, od reke dosta udaljeno. Do Tise ima 12 kilometara. Kanal Dunav-Tisa, koji im je blizu, kao i skoro svi u Vojvodini, pomalo uruen. Skoro nestao u banatskom korovu. Ipak, ovo mesto u kome je inat skoro zanat, sa najviom takom koja se zove Debela Umka, koja se ispela do 86m, nadovezuje se Rusandom. Iz svemira obeleenom takom gde Panonsko more u blatnom jezeru dokazuje dugotrajnost svoje moi.

Melenci (2)

U BLATU KOJE IMA ISCELITELJSKU MO: RUSANDA

Ovo jezero koje za letnjih sua i vrelina ume potpuno da presahne, da ispuca tako da je biciklistima teko da preu njegovim dnom. Jednom sam prilikom, ali bee to u suvu, bezsnenu zimu, ba video velosipediste i konjanike kako jezde ovim metaforikim podnojem Panonskog mora. Naliila je ta slika na nadrealne filmove Sergeja Paradanova. Ali bila mi je sasvim logina ta slikovna kompozicija jer ta ta se i moe oekivati od dna isceliteljskog kazana koji krije u sebi lekove protiv svakojakih boletina i mehanikih povreda. Nedostajala je samo voda, u koju iz tla stiu minerali, dok je iz nebesa, prekom meteorskom potom, nekim kosmos-expresom, jo davno prispeo arobni prah, koji se energijom munje stopio u magiju. Voda koja iapak uvek stigne u ovaj procep ravnice po biohemijskoj sadrini (sumporne kiseline, natrijuma, natrijum sulfata, natrijum karbonata, soli magnezijuma i kalcijuma) i lekovitosti ravna je Marijenbadu i Fratiekovim laznama. Samo su oni imali vie sree u ivotu. alu na stranu, banja Rusanda kraj Melenaca, svakako je deo elitnih evropskih

leilita na bazi blata i njegovih mineralnih i (radio)aktivnih suspstanci. Jeste njihov rang po snazi sopstvene magije. Po glamuru, kvalitetu usluga, svakojakoj entertaiment ponudi, ekskluzivitetu naalost nije im ni blizu. Dok ovog oktobra, u produenom trajanju miholjskog leta, etam dosta rustinom, to moe da znai i nepristupanom, obalom Rusande, zeleno-uta voda, podseti me na Balaton. Blatno more i blatno jezero. Ono u Maarskoj je vee, ovo u Banatu lekovitije. Kau geografi da je jezero Rusanda, pored Okanja-Mutljaa i Ostrova, nastala u meandrima davnog Tisinog kolebanja u ovim krajem. Moda su i u pravu. Ali delimino. Mora biti da je ovde Panonsko more, dok je oticalo, umealo prste. Veza, pa makar i mistina, kao u prii Sae Bjelogrlia o Carskoj bari, izmeu Rusandine lekovitosti i praistorijske kataklizme u kojoj ovdanje more nestaje kroz erdap, mora makar u mikronima postojati!? Banja, kao ideja i organizacija, postoji vie od 130 godina, a jezero sa svojim dragocenim blatom, sa Tisom i bez nje, ko zna od kada. Najranija zapaanja o blagotvornosti i lekovitom dejstvu mulja i vode iz jezera Rusanda datiraju jo iz 19. veka. Prve sauvane analize uraene su 1866. godine u Beu, kada je i osnovano akcionarsko drutvo za preureenje melenakog jezera u kupalite. Punih deset godina ekipa strunjaka carske Beke akademije "Josif" ispitivala su ovo blato i vodu. I dala ''zeleno svetlo'' svojoj oboleloj, i dokonoj, eliti da moe da se zaputi ovde na periferiju Austrougarske. Da pokua da pobolja ivot. Sa malim zaostatkom u odnosu na evro pske mondenske banje. U plitke i isceliteljske vode Rusande. Banje okruene borovom i lipovom umom. Koje ravniarsku pripeku ine snoljivom. Sa muzikom koja je svirala u smiraj dana koji su proticali u leenju, etnji ili lakoj dosadi. Od 20. maja 1867. kada je leilite pod dananjim imenom poelo da radi, kao zaduzbina Josifa i Ane Klaric bolnom srpskom ovetvu, miii, kosti i nervi Banaana i inih, lake pronalaze lek. Jo iz davnih dana, stanovnici Kumana, oblinjeg sela koje je veiti rival Melenaca, tek da neto divane, vele ''da su Melenci ba takvi, da je banja ba takva, kao to se pria, al' imaju kom ije jednu falinka - od njine eleznike tacije, pa do banje ima da se ide i ide! Tri i po kilo metara, a od fijakeriste ni traga''. U dananje vreme kad eljeznica vie nije najvanija, to vie i nije neka velika mana. Nali bi Kumanani i sada neku manu Melenanima i njihovom trudu oko Banje, a naroito turizma. I nije da ih nema. Ali, banja je banja! Jer ima i u komadu neba to zaklapa predeo iznad melenake Rusande svetlosti koja lei i posveuje. Ne kao religija ve metafizika. Dno Panonskog mora, koje samo jo zaumno postoji kao praslika koju ovek pamti vanistorijskom nesanicom, ipak zrai sumporom koji razgoni demone. Tera avole iz ljudskog bia. Kao to ogledalo izubezumljuje neastivog. U ovim jesenjim danima, dok piem ovaj insert Panonije, Rusanda je prepuna onih kojima pomo treba. Da iskorene bol i bolest. Ali, u dananje vreme je, utisak je, banja prerasla Melence. Nadam se ne i Melenane. Imaju oni, verujem, sasvim dovoljno mentalnih kapaciteta. Da ne izgube korak sa napretkom koji Banja zahteva. Modernizacijom i zahtevima vremena. Jo samo da se Zrenjaninci, i drava uopte, vie i smislenije angauju. Ne bi se tada Rusanda postidela ni svih karlsbada i marijenbada.

Srpska Crnja (1)

URA, OD CRNJE DO SUMRAKOVCA Srpska Crnja je, ak u vremenu dok je bila deo austrougarske imperije, vavek postojala kao zagranina, usamljena, crna taka iznutra ozarene usamljenosti. Kao postojbina paradoksa. Najvie zbog raskono obdarenog slikara i pesnika ure Jak ia. Lino i porodino nesrenog boema, socijalnog i politikog stradalnika, roman tiarskog poete koga Evropa devetnaestog veka naalost nije na vreme upoznala. Da ga slavi i Bajronu stavlja uz rame. ura je na svom putu i stranputu od grede crnjanske, geomorfoloke injenice koja ovo naselje uva vekovima od mo vara i poplava, ali ne i od hude sudbine koja i genije usporava, pa do zadnje pote koja se imenuje kao Sumrakovac Te, ne i poslednje stanice njegove sudbine. Djura je, tu i tamo zavirio u srednjoevropske osmatranice, Be, Temivar, Minhen, Segedin, ali bez obzira na sav rodoljubivi poar u stihovima, i plamen na slikama, ovaj je Banaanin, uveden u matinu knjigu kao Georgije, roen 27. jula 1832. godine u Srpskoj Crnji, imao je sudbu putnika od nemila do nedraga. Ugledni paroh Dionisije Jaksi i njegova supruga Hristina dobili su sina prvenca Georgija - uru, a srpska knjievnost i slikarstvo jednog od najznacajnijih stva

ralaca. Kua pesnikovog oca, zapravo ta zaljuljana geometrija krova i temelja. i danas je nedaleko od, za svoje vreme, raskone barokne crkve podignute 1788. godine. Kao poreenje i podsetnik. Na svarno i mogue. U toj je crkvi i danas osamnaest ikona na ikonostasu, na pevnicama i tronovima iz 1853. Ikone su rad su urin. Iako pripadaju njegovim ranim radovima, u kojima je osetna tendencija da se postigne slinost sa ikonama Konstantina Danila, crnjanske ikone znacajne su medju relativno malobrojnim Jaksievim delima iz oblasti crkvenog slikarstva. Crnjanin Jaki, u dui i do sri militarac i bundija koji je ratovao sa andarima i lihvarima, piem i kartama, lako i beznadeno se opredelio da umesto imunog ivopisca vek provede kao hudi pesnik koji svoju Crnju menja za mesto izuzetno metaforinog imena - Sumrakovac. Tamo gde Srbija noi i jedva ustaje. Crnja, danas i jue, sutra je jo daleko. Isto daleko kao i onda. Daleko od svega. Provincija kojoj teina umetnike i ratnike prolosti ipak ne doputa da bude palanka. Prolazio sam kroz nju ka Temivaru, svraao i na par sati ostajao na Liparskim veerima, u drutvu poiveg i blaenog Vlade Milankova. I sluao njenu impoznatnu istoriju: velika bitka izmedju hrianske, carske vojske, koju je predvodio knez Fridrih Avgust, i turske sile na elu sa sulta nom Mustafom, odigrala se 26.08.1696. godine u blizini Crnje, u delu atara koji se danas zovu Sele i Endre, na reci Begej, koji je u to vreme tuda proticao. Srpske ete predvodio je Jovan Monastirlija. Carski vojnici i graniari (militari), koji su uestvovali u borbama protiv Turaka kod Slan kamena (1691), Srpske Crnje (1696) i Sente (1697), naselili su se 1698. godine u Crnji. Tada je naseljeno 13 porodinih zadruga Srba i Crnogoraca. Mnoge crnjanske porodice vode poreklo od ovih graniara (militara), koji su proteravi Turke, dosli na crnjansku gredu. Dakle opet greda i naslee koje uri daje genetsku snagu da ivot preivi kao hod po minskom polju. Crnja je danas, u zavisnosti od godinjeg doba, sumorna varoica, pranjavo selo, presto nica lirskog Univerzuma, za vreme Liparskih veeri, ili ozelenjeno mestace koje bi stenjalo pod teretom umetnosti kad bi se jednovremeno svih svojih slavnih hudoestvenika podsetilo. U podsvesti, moda, Crnja, ta Srpska, pamti da su neki njeni itelji, tamo nekad, svom uri koji je pokuavao da zadovolji naruioce, trudeci se da oponaa Danilov ikonopis, govorili su ostraeni pravoslavci da je to nazarensko-katoliki nain, ikonu Bogorodice s Hristom "na tri mesta rasporili". ini se da nisu sebi to zaboravili. Jer je crno, tamo na kraju naeg zajed nikog seanja, ipak prozranije. O emu svedoi moj poznanik, Crnjanin sadanji, slikar Branislav Mii, slikar moderne sakralnosti, koji uspeno testira novu toleranciju svojih metana. Koji su danas, po njegovim slikama sudei, mnogo tolerantniji i blagonaklonjeniji prema modernim umetnicima. I komijama svojim druge vere.

Srpska Crnja (2)

LIPARSKE VEERI KROZ KOJE GRANICA PROTIE

Srpska Crnja je pogranino mesto iza koga je ne tako davno zapoinjao Istoni lager. Svet iza onog to se zvala Gvozdena zavesa. Sovjetska zona uticaja! Ipak, i onda i sad, podle granice prvo nailazi ombolja, gradi koji kao da se svojim sredinim trgom vrti u krug. Koje se i vama namee kao dilema: da li ii dalje ili se vratiti, u Vatin. U vreme urino, vek i neto ranije, avantura je poinjala svuda naokolo, oko Crnje, iako je i sama varoica nudila podosta ivotnih (ne)mogunosti. Logikom apsurda, ipak, svi Crnjani koji su uspeli da iskorae, uinili su to po diktatu inata. Danas bi tako neto, napraviti neoekivan i velik iskorak, teko bilo izvesti iako Evropa zapoinje posle kojih dvadesetak kilometara. Koji su izmeu Crnje i Zombolje. Tamo je Evropa do koje put, onaj temivarski, ljubomorno uva nemetaforiku, istu onu, fiziku,

rupu u asfaltu na koju sam naleteo pre dvadesetak godina. Paradoks nalik onom koji saoptava da je spomenik uri Jakiu, delo Crnjanina Aleksandra Zarina, postavljen na posta ment prethodnog monumenta, na kome je samo dve godine (1939-1941), stajalo bronzano poprsje kralja Aleksandra Karaorevia. I zaista, kroz ovo mesto, danas zanemareno i duhom i materijom, protie granica svesti i nesvesti, talenta i prosenosti. Kao i reka Begej koja se, postavi kanal udaljila par kilometara od sebe same. Ali, ta struja, zagranina, graniarska, militarska, ve se vekovima pretae u umetniku srmu. Postoji pramen darovitosti koji iz sokaka blatnjavih, u veitoj jeseni panonije kojom magle i sipnje promiu, isijavaju knjievnu i likovnu emergiji. U izmaglici liparskih seansi u spomen uri ustanovljenih, dok provincija, koja na kraj sveta podsea, ve drema, dok slavodobitnik ita svoje nagraene psalme, misao mi na Milutina, Miletu Jakia, Momila Milankova, Aleksandra Zarina, Dragu Gavrilovi, Vojislava Kuzmanovia, velikane crnjanske, odluta. Sedeo sam sa Vladom Milankovim koji je nesebino svoje talente priloio da njih Crnjanima u svesti sauva: Momila Milankova, prekretnog pripovedaa posleratne srpske knjievnosti, Dragu Gavrilovic koja je, verovatno, prvu zena u srpskoj knjizevnosti koja pie romane, Vojislava Kuzmanovia koji je u Zagrebu stekao knjievnu slavu, znaajnog vajara Aleksandra Zarina, konano i uru Jakia koji je Minhen i Be podredio Rai Kragujevakoj i periferiji beogradskoj. Posle jedne dodele nagrada na ''Liparskim veerima'', ko zna koje godine, dok je televizija jo sve snimala, veera u Katelu. Usred pet stotina jutara najplodnije banatske zemlje, koje je 150 godina bilo vlasnistvo porodice grofova ekonia, da bi ga poslednji grof iz te loze, andor ekonic, zbog duga na kocki 1934. godine prodao zrenjaninskom lekaru Aleksandru ajovicu, Jevreju, pripalo je potom nemakom generalu Nojhauzenu, jer su ajovici, beeci pred nema kom odmazdom, napustili Jugoslaviju. Nemaki general Franc Nojhauzen izgradio je 1943. Godi ne dvorac - Katel. Arhitekta je bio Rus - zarobljenik. Dvorac je generalu sluzio kao letnjikovac sve dok nije morao i sam da pobegne. Godine 1981. pretvoren je u motel sa restoranom u kome smo i mi bili gosti. Veera dobra, dvorac zaputen. Danas se ne seam koji je od dobitnika bio na veeri. Zato nabrajam sve kojih se seam: Radoslav Vojvodi, Vojislav Despotov, Bratislav Milanovi, Rajko Petrov Nogo, Milutin Petrovi, Jelena Lengold, Petar Cvetkovi, Tanja Kragujevi, Gordana irjani, Ivan Negriorac, Boko Ivkov, ivko Nikoli, Ljubomir Simovi... Neko od njih, u Srpskoj Crnji koja se na granicu naslanja. Dok no, nekako teka i pranjava, baulja kroz tiinu koja te prati i kad se vrati iz ovog pograninog revira. Sedimo kod Jakia na poselu, kod ure koji je po zabitim srbijanskim selima i palankama, na turskoj kaldrmi beogradske Skadarlije, u Bekereku, Novom Sadu, Kikindi ili Beu i Minhenu, koliko i u svom rodnom banatskom selu davno pre toga, buntovno preplivavao veliko prostranstvo ivota. I iskuavaoi e svoje epohe strau sna romantiaskog brodolomnika. I slika istu nostalgiju, koju definie kao Devojka u plavom!

Eka

JEZERO KOJE PAMTI LISTOVU MUZIKU U mojoj mentalnoj bibilioteci, pod odrednicom ''Eka'', prvo zasvetli stra nica na kojoj dominira jezero. Ustalasano u svim godinjim dobima u kojima ga pamtim. Menjaju se samo nebo, nikada sasvim vedro ali ni potpuno prekriveno oblacima. I svetlo. Jutarnje sa maglom pomeano i ukusom poetka, podnevno - sa elementima venosti i neke esencijalnosti od uspravnosti sunevog stuba kojim nebesa gledaju na povrinu vode. Pamtim i veernje koje doziva istoriju i mela nholiju. Eansko jezero, naravno, vidim i kroz ribarske mree prepune arana i njegovih ruskih ''roaka'', babuke i amura. Nebo je nad Ekom, selom, jezerom, dvorcem i slikarima koji decenijama borave u Likovnoj koloniji, naravno, esto i sasvim vedro. Samo je nad jezerom uvek obojeno prividom. I zaudom. Zato u mojim seanjima ono ima gamu sfumata, sa Listovom muzikom u daljini. Ovaj lokalitet u neposrednoj blizini Zrenjanina po mnogo emu je ekskluzivan. Ili je to povremeno, u fragmentima, bivao. to ne znai da ne bi u nekoj budunosti, koja i od nas zavisi, mogao u celinom da bude prestina istorijsko-turistika destinacija. Neposredna blizina Carske bare, stanite i tranzitna postaja ptica sa svih strana sveta, samo upotpunjuje ovaj armantan plezir

istorije, avanture, umetnosti i gastronomije. Iako je jezero od svega starije, sve poinje od dvorca, premda se po njegovom dana njem izgledu to ne bi ba dalo naslutiti. Crveni dvorac, po boji tako nazvan, u rudimentarnom obliku igraen je 1783. Podigao ga je vlasnik ovog poseda, Lazar Luka, Jermenin po poreklu. Bila je to prizemna zgrada, sa fasadom u engleskom stilu. Objekat je bio okrenut prema reci Begej, a iza nje se nalazio park, sa ambarima i talama. Naslednik imanja i dvorca, Lazar Jano, spadao je u red prosveenih spahija. Pisao je i pesme, bio muziki nadaren ali je bio i veoma talentovan maevalac. I naravno, ni poezija i muzika nisu mu pomogli da ne nastrada od maa. Ironija je da je ba dvorac u Eki, poznati Katel, bio centar okupljanja majstora floreta i sablje. Dakle, posle incidenta na ''umskom balu'' u selu Elemir, vlastelin Lazar Jano, gine u dvoboju, branei ast devojke, erke jednog inovnika Torontalske upanije. Poto njen verenik, navodno iz Temivara, nije reagovao na uvredu koju joj je naneo jedan nadobudni husarski porunik. Viteki eanski grof Lazar je 17. juna 1809., '' na nepoznatom mestu'' u okolini Elemira, podlegao znatno mlaem suparniku. Kome istorija ne belei ime. Ostao je to deo povesti Dvorca koja, naravno, belei i porodine svae i krvave sukobe. 1820. godine dovrena je gradnja dvorca, naalost ne moe se rei, u dananjem izgledu jer je to zdanje u mnogome sada izmenjeno, i njegova restauracija uslov je svakog savremenog turistikog obnavljanja. Velika i bogata sveanost otvaranja dvorca okupila je mnotvo zvanica koji su pristigli, reklo bi se, sa mnogih evropskih strana, poela je bakljadom. Pose osveenja Ka tela i sveanog ruka, za gospodu je prireen lov a za njihove supruge organizovan je izlet gon dolama po Velikom( eanskom) jezeru i Begeju. Bal u veernjim asovima bio je predvien kao kulminacija svenosti. Tako je i bilo te 1820 godine. Meutim, istorija potonja belei jedan drugi dogaaj, koji se odigrao sutradan popodne, kao najznaajniji. Poslednjeg dana avgusta me- seca, u velikom salonu dvorca, uveni austrougarski grof Esterhazi organizovao je klavirski koncert svog tienika, budueg virtuoza na klaviru i uvenog kompozitora, Franca Lista. Okupljeni su sigurno uivali u njegovom muziciranju. Premda, skoro sam siguran, da niko nije osetio da prisutvuje otrkovenju - raanju genija u eanskim revirima. Meutim, to ne bi trebalo da smeta nama sadanjima da ovu, pa makar i sluajnost, iskoristimo kao umetniki podsticaj. Zajedno sa Likovnom kolonijom, koju su Zoran Petrovi i Tivadar Vanjek 1956. ovde pokrenuli. U parku koji bi iznova morao da postane izuzetan. U okolini jezera koje je uvek posuto somotom i prekriveno nebom u kome se, verovali ili ne, ogleda i prolo vreme. I uje muzika Franca Lista. P.S. Danas je dvorac obnovljen. Ne ba u istom stilu. Ali, daleko bi nas odveli detalji. Iako je u njima ba i sutina... Moda bi, ipak, trebalo oslunuti da li i danas izmeu neba i vode eanske postoji muzika sfera. U kojoj je skriven dobro temperovan klavir Franca Lista. Kome je Bah po verio tajnu ovog instrumenta. Ne samo notnim zapisom Das Wohltemperirte Clavier, ve dodirom u duu.

Carska bara 1

BANATSKI BERMUDSKI TROUGAO

Eansko jezero je uspomena na isprekidani ali uporni tok Starog Begeja. Jer je ''izvorni'' Begej, nastao na lokaciji jezera koja su pokrivala ovu teritoriju u drevna vremena. U ne tako davna vremena taj je Begej pretvoren u kanal. Njegov jezeroliki rukavac, sa Carskom barom i delom vode koja jo realativno tee ine jedinstven trougao izuzetne flore i faune. Koloplet vode, bilja, ptica i ivotinja u ije jezgro, nastalo na geolokom ali i spiritualnom dnu legen darnog Panonskog mora, ljudi svraaju kao turisti, istraivai, domoroci i lovci. I jedva su svesni sloenosti geomorfolokih, botanikih, zoolokih ali i metafizikih izohipsi koje vladaju prosto rom koji je u sred ravnice zauzeo mesto malih udesa. Posle kojih, dodue, ne nestaju ljudi, brodovi ili avioni, ali ovi ritoliki predeli ipak sadre u sebi dovoljno pauine neobjanjivog. Ili zaudnog. Sa malo preterivanja, koje je sreom daleko od svake politike, postojii samo kao bajkovito ukraavanje, ovaj se areal moe nazvati '' banatskim

bermudskim trouglom''. Pokrie za ovako mitologiziran poetak ove putopisne dopis nice, koje piem na vae nepoznate ali dostine i dobronamerne adrese, pronalazim ne samo u igri sopstvenih ula, dovoljno otvorenih za stru-janje poetske metafizike, ve i u prozi zrenjaninskog pripovedaa i esejiste Aleksandra Bjelogrlia. On, naime, u prii ''Kraken'', jednoj suptilnoj kom binaciji putopisa i skoro realistike fantastike, ukoliko tako neto postoji, svog junaka suoava, u suton nekog kutka Carske bare, sa fantastinim biem koje izronjava iz utrobe rita ije je dno, moda, na zanemarenom prapoetku istorije. Uzgred, u knjizi Bjelogrlievoj ''Anonimus'' ima jo dobrih i fantazmagorinih pria u kojima, dodue nema Carske bare, ali njenog metaforikog zraenja, svakako. Naravno, sve osim talenta pisca Bjelogrlia, u ovom uvodu je razigravanje forme jer Carska se bara ba nudi i za tako neto. Ovaj rezervat nesvakidanjeg, u stvari, netaknuta oaza prirode, i kako bi se to reklo jezikom turizmologa, predeo mira i lepote, smeten u srcu urbane sredine srednjebanatskog okruenja, na samo ezdesetak kilometara od Beograda, odnosno No- vog Sada. I dvanaestak od Zrenjanina, koji je nedovoljno poznaje, ceni i poseuje. Ialo ona, bara ali Carska, predstavlja idealno mesto za odmor i predah nakon dugog putovanja. Stvarnog i civilizacijskog. Kada je pomenuti, makar i izmiljeni, trougao u pitanju: Eansko jezero, Stari Begej i Carska bara, da bi ga pretvorili u pravo, ekoloko, avanturistiko, turistiko udo, potrebno je samo izmestiti ili ukloniti poneto od ljudskih nanosa i intervencija, nespretnih i lienih stila, a poneto dodati, prevashodno mislim u tranzitu i signalizaciji, infrastrukturi. Ne bi loe bilo ni podii kvalitet usluga u objetima izvan rezervata. Sa malo uvida kako svet to radi, i mnogo sopstvenog rada, lako bi i na ''Kraken'' postao izvikana panonska verzija belosvetskih ( turisti kih) adaja i ostalih ala. Kao Nesi koja se iz Tiganjice prikrada Belom Blatu! Hotel, sa mitolokim imenom ''Sibila'', nazvan po keri grofa Lazara, dobro se uklapa u buduu ekskluzivu. Nauka, naravno, moe sva uda koja se brojnim posetiocima ukazuju i priviaju u ovim revirima lako da objasni. Ona to i nisu. Jesu samo retkosti: nesvakidanja koncentracija renog, movarnog i ritskog bilja. Enormne ptiije konglomeracije, impresivne zalihe ribe, dovoljna komcentracija sitne divljai. Velika zoo-botanika bata koja nema krova ni vidljivih ograda. U Carskoj bari taj ''recidiv'' nekadanje prirode dobro funkcionie. Sa ili bez mitskih bia. Uz povre menu razmenu, gasova i fluida, ak i materija sa davnim geolokim oblicima ove nae planete, to se teko da dokazati ali bi bilo nelogino da ista ne postoji. Mislim, naravno na famozno Panonsko more, koje mami iz prolih nedoija. Kako arheologija kae, ovde ovek boravi najmanje 6000 godina, sudei po tragovima sa oboda ove IMPERIAL SWAMP, kod Titela i Mulje, kako otmenije glasi ime ove od ''Uneska'' zatiene regije. Svojevremeno, po ovom bespuu, u kome izmeu vode i neba boravi i po 25 razliitih ribljih familija ali i 250 vrsta ptica, Hunski voa Atila imao je jedan od svojih ratnikih bivaka. Inae, popularizovanim jezikom geografije: posle narednih 10 km na zrenjaninskom putu treba loviti ( skriveno) skretanje za Belo Blato. Odmah posle skretanja poinju novi prostori uivanja - lepo vikend naselje, pa ulazak u rit i prelazak preko mosta sa koga se prua najlepi pogled na Belo Jezero, na trsku, na crkvene tornjeve, na podne u Banatu. Malo iza hotela "Sibila" (u kome odsedaju lovci iz inostranstva, najvie Italijani i otmeni krivolovci), na sada ve uzanom asfal

tnom putu ka Belom Blatu, nailazi se na diskretan putokaz za skretanje u Carsku Baru. Bara je dom brojnim pticama movaricama, i pandan Obedskoj. Od prolea do jeseni kroz nju se moe hotelskim brodiem, a na kopnu kratki umski put brzo stie do pred par drvenih nastrenica za vikendae. Potom se stazom od drvenih oblica kroz gustu trsku moe prei na ostrvo i dalje lutati kroz dunglu, oslukujui ptice. I ekati ''kra kena''! Belo Blato je slepo crevo - mestace u sredini rita i na kraju sveta. Okrueno je vodom, trskom, drveem, puzavicama, pticama, cvrcima, abama, poklopljeno sparinom kao tegla celofanom lepo vidi nebo kako se plavi sa spoljne strane. Do sela se dolazi uzanim asfaltnim putem i potom udnim drumom od betonskih ploa. U selu se pije voda uta kao da je uzeta pravo iz bare. Dremljivo se sedi u crkvenoj porti, utke se razgovara u parku. Kad se ponovo pree onih nekoliko kilometara do "Sibile", treba skrenuti na divan put koji vodi do Eke gde ponovo sreemo trag austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda, onog iz Konopita i Sarajeva. U pitomoj divljini ''banatskog ber-mudskog trougla ovaj strastveni lovac je jo u 19. veku lovio zeeve, srne i divlje svinje. A na obodu ove bare, po Francu nazvanoj - carska, ili IMPERIAL SWAMP, na lokalitetu znanom kao Tiganjica, svojevremeno je i pisac ove dopisnice, sa Stivom Rivsom, igrao u filmu ''Opsada Troje''. Naravno, kao statista kome su u guvi posle snimajueg dana nestale pantalone. I neka neko kae sa ovde nema udesa!? Nestanak pantalona u B(anatskom)B(ermudskom)T(rouglu)!

most kod ablja

PREKO TISE PA U BAKU

Na treini puta koji vodi od Zrenjanina , to je i prezime narodnog heroja koji bee poznat po ljubavnim sklonostima skoro kao i po hrabrosti, to nije nita sramno, ak naprotiv, prema No vom Sadu, prepreila se Tisa. Najvea reka ove ravnice. Duboka. uto-zelena. esto zamuena. Idem ovog leta da je posetim. Kao starog poznanika koji se proletost pranuo dobrano iz korita. Zaposlila je reka, Tisa koja ume i da cveta i mirie, aprila i maja mnotvo ljudi na svojim nebranjenim bedrima. Most, pedesetak metara odmaknut od njene, sad mlake i pripitomljene, vode iscrtao paralelno sa horizontom dugu kojoj nedostaju, u ovom pomalo zamuenom avgustu, samo boje. Skelet duge koji je preostao u vidu kao ejdestka slika negativa koji mi se jav;ka odnedavno. Nad Tisom most koga ovih godina u pominjanju uvek zaine crnim florom. A ni reka ni most, kao struna vitak, obnovljen i brz, a reka sa tajnom Atilinog blaga, kao i sve zanimljive legende o izmiljenom, ni

krivi a duni. ivot se ipak iznad reke nastavlja. Na reci bele lae. Jato se brodova ugnjezdila u podnoje mosta. Leto plamti ravnicom. A ja kao leptir u smoli avgusta zapamen lebdim nad tom Tisom koju zamiljam da poznajem. Banatska me obala speena vodom pranjavom u ivotu dri. Kao da udiem elatin i sitan reni pesak. Idem pliakom kojim se mulj iz same utrobe reke proletost iznedren pretvara u najfiniju panonsku prainu. Iz vode kao da u kontinuumu u prah izmeta.Voda i prah zemni iz kojih je Banat sazdan. Kroz patike oseam kakljavu sivu sluz tisku. Idem kao u transu. ikarom koja obrubljuje reku. Pokuavam da se kroz podivljavo bilje doepam pukotine neba iz koje u most da fotografiem. Da dopisnicu o ravnici i njenom mostu valjano napravim.ivopiem. Dokaem. Vazduha nad ravnicom danas nema, dok u podnoje mosta zalazim. Plamen bi na dnu zapada, koji zalazak pali, na slici da zaustavim. Kraj dana u tiganju ravniarskom podgrejanom na mestu gde voda Banat na Baku lepi. Sa razmakom za vodu samo koja tee. Oseam tu pukotinu Vojvodine kao ravnodnevnicu. I pitam se kako reke znaju gde kopno valja pocepati na polovine koje se zavek dozivaju. I vole i mrze. A mostovi im predvodnice bivaju koje s vremena prokletstvom zaleleu. S mosta u reku nebeski katran kaplje. Mirie Tisa na greh isti i mulj. Vizija me opseda mlake svetlosti dok okovan rebrima puzim kroz ovog leta izniklo ipraje. Predeo je poznati u fotofini pretvoren. No e. Leto je oi zatvorilo. Pucaj prvi neto mi apue. Snimak prvi. Kamion u utom na samo ulasku u baki vrbak. Da gradim most nevidljivi pored ovog to u vazduhu se mrvi pomislim kad drugi mi kadar kroz soivo mine. Smoren suncem obelelim reku gazim dok dan sasvim izvrnuti dahe ispod mosta koji se po ablju zove. Ono to vidim na ivot lii vie od njega samog: Antika drama i obelisk u prostoru izmeu vode i neba. Most samo kao crta za podvlaenje. U vrelini se njegova geometrija s rav nicom spori. Putnik sam ometen tuim uspomenama. Valja pisati u vreme koje se ne bira: Vrbe oko vode strepe. Ribari po somove polaze. Leto je oi zatvorilo do jutra. Vizija me mlake svet losti opseda. Snimak opet. Predeo je razmazan. Tromo precizan. Drvee kao da bi da ode. Sa Tisom. Za vodom. Ostajem sam. Iz Banat do Bake ni mostom ni potom. Samo slika putovae. Begej iza. Jegrika napred. Put sam putuje ka frukim bregovim.

Putujui ravnicom

SELO A GRAD: ABALJ

Kad sam kretao za abalj, jo se vrtei vrbacima kraj Mosta, onog letnjeg ija se geomet rija s ravnicom spori, prolazei automobilom pored takozvanih ''kubika'', zaostale vode od preli vanja reke, Tise, one zimske, hirovite i agresivne, nisam mogao a da se ne divim bezbrojnim belim apljama. Letele su, lovile i straarile na granju i deblima koji su ispunjavali ovu movarnu geoloko-bioloku nadopunu ravniarske reke. aplje, elegantni beli konkordi, kao matine avgus tovskog dana. Sve bele, i jedva dve sive, koliko sam mogao da uoim. I onda opet Most. Dok se pogled iz Banata uspinje u nebo, s bake strane izgleda kao da je na skijakoj skakaonici. Graevinski poduhvat koji je 1963. kada je ostvaren bio skoro jedinstvena pojavu u svetu. Akademik Nikola Hajdin je ovaj most projektovao kao skup '' spregnuto-prednapregnutih konstrukcija u kontinualnim nosaima. Zvui impresivno ali verovatno je i zato tako visoko od

vode, i elegantan. Od stuba do stuba, koji su od prethodnika preostali, ima preko 100 metara a do vode, po slobodnoj proceni, sigurno je pedesetak. abalj, ukoji sam se zaputio, napustio je Tisu jo 1784. posle velike poplave, kad nije bilo dolme da ga zatiti. Koji par kilometara mesto izmaknuto od velike reke, Jegrika, lokalna reica je gradii kanda dovoljna. Ve vekovima egzistira ovo ajkako mesto, po strukturi i oblicima ivota, mentalitetu, privreivanju i geografskom poloaju, neto izmeu sela i grada. Od 1966. i zvanino grad, ugodno i netipino stanite, sedite optinske uprave, na sredokrai izmeu Zrenjanina i Novog Sada. Prostor sa specifinom mikro-klimom. Pun preduzetnika, ratara, zanatlija. Mesto u kome je eerana. Varoica kojoj pripadajua okolna sela, urug, urevo i Gospoinci, pomalo zavide, traei u istoriji i tradiciji sopstvene prednosti. Odmah posle mosta, posle otre krivine na magistralnom putu, na starom novosadskom koji je sada sav zarastao u bunj, zaokret je jo otriji, a takvih je u Vojvodini, ravnoj kao tepsija, jo nekoliko, bezrazlono razlonih, stoje tri zanimljiva abaljska objekta. Prvo stiemo do motela. Kad je graen - bila je to dosta moderna zgrada. Danas, okruena tranom ogradom, kao da se i sam ne osea najbolje. S druge strane druma sa velikim ambicijama zapoeti golf tereni. Projekat koji je trebao da abalj, i motel s druge strane puta, i ko za koga i ta jo da uvede u svet. A nije. Ko zna zbog ega. Spominje se politika jer danas je nju najlake optuiti za sve. Spomenik, rad Jovana Soldatovia, ekspresivni simbol antifaizma u ajkakom kraju, kao da je odahnuo. Njegova socrealistika faktura verovatno se nelagodno oseala u kontekstu sportskomondenskih prizora koji su tek zapoeli u ovom obodu Bake. Ima meutim vremena da se jo porazmisli i o antifaistikoj tradiciji, i o golfu naravno. Pre rasksnice u sred ravnice, sa semaforom, odatle se s magistralnog puta skree u abalj, izgraen je Ribnjak. Danas je ova akumulacija raj za ribolovce. Uz sasvim razumnu nadoknadu sportski ribolovci mogu da se razigraju. I oni stiu ovamo, od jutra. Iz okoline ali i iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda. I sport i razonoda. Razonoda koja moe da se jede. U orbi ili u tiganju. A mesto, abalj, a taj naziv mesto nosi vekovima, se prvi put spominje 1514. godine kao tvrava koju je zauzeo Doa er. Arheoloki nalazi potvruju da je ovaj kraj bio naseljen jo u praistorijsko vreme. Mnogo pre osnivanja ablja postojalo je naselje Sablia. U varoi stoje dve impozantne crkve. Pravoslavna, sa ikonostasom koji je graen je od poliranog raznobojnog vetakog kamena, po nacrtu Svetozara Ivakovia 1884. godine u stilu bidermajera, dok je ikone radio i ore Krsti. Rimokatolika katedral ''Snjene gospe'' je iz 1901. Stoje jedna pored druge, kao to je i red. U Bakoj, iz koje se vidi Banat. I Tisa.

Farkadin

SELO KOME SU VUKOVI U IMENU Na Malu gospojinu sam konano reio da posetim Farkadin, selo na Tamiu. To sam ve mesecima obeavao svom prijatelju, Farkadincu Jovanu Torakom, neverovatnom Kreontu iz Majerine postavke Antigone u zrenjaninskom pozoritu. Ovaj je roeni Farkadinac trebao da me provede kroz kroz savremene prizore ovog sela koje je ime dobilo po kurjacima. Jer Farka din je isto to i Kurjakovo, kako se ovo naselje nekad i zvalo. Farka je, dakle, vuk na maars kom. Ali, naravno, kao i svi dogovori koji predugo traju, i ovaj se izjalovio. Mislim na dogovor da me prijatelj glumac sprovede kroz selo. U jutro, skoro na kraju leta, koje je samo u vremenskoj prognozi bilo maglovito, krenuo sam beogradskim putem - sam. Toraki je morao na probu ''Vinjika''. Kod Raleta Milenkovia. Umesto bedekera farkadinskog, koji i ne postoji, ''naoruao'' sam se citatom iz pesme Perice Markova, pogaate Farkadinca. Kae Perica, vie ne gorko, samo pomireno: ''eze bez konja. Fijaker na Tavanu. Neizvedeno marvine. Militari iskoriteni po zvanju zemlje. Sporazumno, pot pisano, raseljeno, doseljeno, odseljeno.'' Dok prilazim Farkadinu, pitam se, da li je Perica ba sve to tano opisao u pesmi U selu mir. Moda praznian - u crkvi naroda. Ne suvie. Mala gospojina! Na spoljanj im

zidovima crkve namalane svee freske. Neobino za Vojvodinu. Ili samo za mene! A crkva, etvrta od kada je sela. Selo danas, kao da je negde otilo. Ostala njegova senka. Privid. Na ovo mesto je dolo, selo, Farkadin, beei pred Turcima i kugom. Oko 1750. Spalivi prethodno. Okueno. Davno. Ja sam ipak, danas u selu koje je ulo u trei milenijum. Dok sa glavnim, i jedinim, farkadinskim admistrativcem Stevom Stankovim ulazim u mesnu kancelariju, u hod nicima me zapahne karakeristian miris vlage i memle. I neke pradavne ishlapelosti. Blizina Tamia, i neki davni talog Banata? Mesto je vekovima, predugo, bilo na ''sporednom koloseku''. Banat je ceo kao neko zaboravljeno ostrvo. Kao i Sakule i Idvor. Ali komije su odavno imale Pupina i Zorana Petrovia. Oni su zato poluostrvo! Sad kroz selo, Farkadin, tutnji saobraaj, za Panevo. Prolazi i samo odlazi. Dolaze ljudi, ipak, na Tami, tu gde se sastavljaju farkadinski, sakuljanski i idvorski atari. Stiu pecaroi sa svi strana. Bilo ih je i na malogospojinsko pre podne. Sami na obali Tamia. Kao privremeni zakupci priobalja. Metani negde u selu sakriveni. Moda u crkvi. Guske i goveda su na nepoznatom mestu boravili. to nije logino ali je oevidno. Najesen e ponovo bitka pecaroa, guara i stoara, za panjak i reku. Bivi militari kao da ne mogu da se naviknu na miran san. Da poveruju da su prese ljavanja i doseljavanja zavrena. Da skinu sa tavana onaj fijaker iz pesme Perice Markova. I proetaju ga orovima. Jer nisu Frakadinci neveseo soj. Duan Dua Krstin, ovdanji legendarni eret, glumac i muziar, nije sluajno posluio sakuljanskom slikarskom i pozorinom magu Zoranu Petroviu kao prototip banatske boemije. Pored svih Sakuljana on odabrao Farkadinca Duu. Ironija i satira Ljubomira ivkova dolaze, takoe, ba iz ovih farkadinskih noi u kojima se vekovimna spavalo sa jednim otvorenim okom. Jedino me zbunjuje poreklo davnih erotskih snova mog davnog poznanika Jove Regaseka - valjalo bi verovatno upoznati selo kad snegovi zaustave sve ostale aktivnosti... Pod uslovom da beare iz mraka ne vreba Duko Epifani, negdanji prvak sveta u streljatvu! I toliko, ovog puta, o selu nad kojim je s vremena kruila legenda o smrtnoj opasnosti od pranja kose, kako svedoi davni Ljubomir ivkov. Pre nego to je boravio negde izmeu ''Lisice i drala'' i ''Retrovizora''. I svirao sa tamburaima. Ovaj legendarni inadijski mislilac iji je rodni Farkadin prava mera svega.

Orlovat

STAJALITE UROA PREDIA

Oni koji nisu devedesetih godina prolog veka ekali u Orlovatu, tanije na Orlovat-stajalitu, na jednoj od dve eleznike stanice u ovom banatskom selu, na Tamiu, smetenom izmeu Botoa, Belog Blata, Peleza i Idvora, ne znaju ta znai ekati. Oajavati dok voz ne nastavi put. Presedanje ili samo ekanje znalo je da traje 5-6 sati. ekanje u naizglednoj ravniarskoj nedoiji. U selu koje je udaljeno od Novog Sada ili Beograda ne mnogo manje ili vie od 30 km. A dok ste iekivali eleznikog Godoa, izgubljeni u besmislu prostoru, kao na nekoj postaji u postojbini svih Sibira, mogli ste da spoznate sav besmisao sakupljanja izgubljenog vremena. Za to je to bilo tako, a sada je samo malo bolje, zna samo Uprava eleznice, iako bi tanija adresa bila tadanja drava Srbija. Tadanja da li i sadanja? Slino je elezniko stanje u celom Banatu. Bez obzira da li vam je iza lea Tisa, Tami, Begej. Ili bilo koja tekua voda koju treba

premostiti prugom. A da stvar bude jo intrigantnija: Nemci, odnosno Austrougari, koji su Banat povezali inama, nisu uopte za ovakvo muenje krivi. Dakle, voz, nije onaj stro go kontrolisani, Hrabala i Mencla, ami u Orlovatu. Mestu koje su putnici, s povodom ali bez razloga, preklinjali. A selo inae lepo. Iako se sa pozicije Staja lita privia kao ukleto. Na Tamiu, rekoh. Po orlovima, najverovatnije, nazva no. Bilo ih je uz reke i ume, u prolosti ovog dela Panonije. Dok sam selo samo gledao iz voza, u vreme kada je ekanje bilo sasvim uljudno, iako i onda meni nerazumno, znao sam tek da je u njemu roen veliki slikar Uro Predi. I da se ovde n a neto eka i i preseda! Kada sam kasnije poslom, radoznalou, znatieljom, par puta zaao u selo, video sam i izuzetno lepu crkvu. Gradnja nove crkve u srpsko-vizantijskom stilu otpoela je 1924. godine, ruenjem stare crkve na tom mestu izgradjene 1770. god. Zavrena je 1925. godine i predstavlja jedan od najlepih pravoslavnih hramova na ovom pros toru. U njoj se nalazi ikonostas sa 20 ikona proslavljenog slikara Uroa Predia. Njegov poklon svom rodnom mestu. U crkvi se nalaze i dve ikone rad slikara i ikonopisca Dimitrija Popovia. Jedna je iz 1756. godine, ikona Bogorodice sa Hristom, a druga je sv. Apostol Jakov. Ikonostas od mermera izradio je Hofer Leopold iz Beograda a ukrasio ga vajar Adam Vojla iz Vrca. Pravi mali umetniko-religiozni panteon. U sledeoj prilici, nisam doao vozom, imao sam prilike da pored kratkog kursa iz istorije mesta, spoznam zato ''militarci'', izgleda svuda u svetu, kako bi rekao profesor edomir upi, imaju u svoj mentalni kod ugraen oprez, nepo verenje i veno, ak i u snu, jedno otvoreno oko. Nepoverenje za sve i svakog koji dolazi sa strane. No, kada se uzme u obzir da je Orlovat, koji je nekad bio i varo, vie puta u svojoj maloj istoriji ostajao potpuno bez stanovnika, zbog kuge, kolere ili osvajaa, taj odbrambeni mehanizam postaje jasniji. Odnosno da je zadnja pojava turs ke vojske u ovim krajevima, koja je bila jo 1788. godine ostavila beskrajno dubok odraz. Jer je selo tada stradalo u vie navrata: 15. septembra opljakan je i delimino spaljen, 2. oktobra takodje, stanovnitvo je bilo evakuisano u Baku, a 17. i 18. oktobra odigrala se strana bitka, kod Orlovata, na potezu uprija, gde je kapetan Djordje Radivojevi poginuo zajedno sa svojih stotinak vojnika. Ubijen u neravnopravnom boju od strane brojnije turske vojske. Imajui takvu isroijsku matricu u vidu - oprez je Orlovaana skoro genetski uslovljen. Potomci ovih ratniko-pogorelakih familija ine i danas veinu stanovnika Orlovata. Jesu to i naslednici ali onih koji su se se uurbano spremali za ulazak u Vojnu granicu, to se i dogodilo, 1773. godine Tada je konano je konstituisan Ilirsko graniarski puk i Orlovat kao tacija ulazi u njegov sastav. Par godina pre ulaska u Vojnu granicu, i nekoliko godina kasnije su svakako najbitnije godine za ovo mesto i za trajnije formiranje mentalne mape ovog kraja. Gra niar zato nikom ne veruje na re! Veruje jedino svom velikanu Urou Prediu. On je roen u Orlovatu 1857. godine. Uro Predi akademski slikar, koji se uz Paju Jovanovia smatrao najznaajnijim slikarom kod Srba. Dobar deo svog ivota slikar je proveo radei i u Orlovatu. Zato u mnogobrojnim njegovim de lima ima dosta detalja iz ivota tadanjeg Orlovata..Iz tog vremena je preostao dud u dvoritu njegove bive kue, sada star ve vie od jednog i po veka, ikonostas u mesnoj crkvi, kopije skica i grafika u koli, i spomenik ispred kole.

Zanimljivo je, premda pomalo neumesno, da poneki Orlovaani i dan danas zameraju veli kom slikaru kako ih je predstavio na slici ''Vesela braa''. ak i kad zanemarimo to estetiko slepilo zaviajnih, ostaje upitanost kako onda tumaiti vinsku tradiciju sela. Koja je naslikana. Jer ,sadanji seljani i sami danas prave dobra vina i imaju seosko udruenje vinogradara i ljubitelja vina. Koje su nazvali - "Vesela braa". Ali, o ukusu i moralu ne vredi raspravljati. Oboavaoci i oponenti, vina i Predia, morae sami da se dogovore. Velika veina dananjih stanovnika je, ipak, ponosna na svog velikog metanina. Naroito oni koji vie ne ive u selu. Siguran sam, meutim, da Orlovaani maju aerodrom da bi ga po Urou Prediu nazvali. Stajalite, elezniko, neka ostane tako imenovano samo u naslovu ovog teksta. O selu koje pomalo izvan voznog reda. Predi je na nebu banatskom. Kao zvezda. Sav u svojoj slici ''Pod dudom''. A Orlovat na Tamiu. Na lesnoj zaravni koja je dominira Srednjim Banatom. Uz desnu obalu reke kojom plivaju arani i guske. Stajalite je neto to je civilizacija donela. I zaboravila na njega. U gustini ravnice. Kao podsmeh brzini treeg milenijuma. Dok vode teku.

selo Sakule

IZMEU SNA I DANAS

Ima selo Sakule iz Banata, osim prepoznatljivosti nekadanje, one iz pozorino-litetarne sfere, slave koja zaas doe i ode, jo mnogo autentinih vrednota ali i muka koje svako naselje, pomalo iz van glavnih puteve, svakodnevno prebira, prosejava, taloi i na kraju smeta u prie, anegdote. U poslednje vreme, svoja nadanja poverava ovo selo politici i strankama jer daleko je drava a jo dalje srea. Zapravo, Sakuljani, nepoverljivi kako samo Banaani umeju, nikome svoju sudbinu ne poveravaju. Samo proveravaju kakav e im biti sutranji dan. Zoran Petrovi, slikar i pisac, i autor par veoma popularnih i igranih dramskih komada sa tematikom iz svakodnevnog ivota, roen u ovom selu, u optini Opovo, podario je rodnom mestu treu dimenziju koju inale nemaju naselja koja nisu ivopisana, knjievno obraena ili filmom ovekoveena. Tako Sakuljani danas, hteli ili ne, ive izmeu sopstvenog sna o sebi, koji im je Petrovi ''namalao'', i koji u sutini nije netaan, ali je nemogu, jer u njemu sve traje veno

i zauvek, a sa druge strane je i svakodnevice sa maglama, poplavam, suama. Kao da duh nesputanosti opstaje u selu koje fiziki odumire. Za utehu, takav je sluaj i sa Markesovim Makondom, Dojsovim Dablinom ili Andrievim Travnikom. Samo su oni daleko i Sakuljani teko da mogu da zavire u njihove dananje muke. One koje nastaju kada je senka vea od onoga to je nju samu izazvalo. U prozama ''Selo Sakule, a u Banatu'' i ''Pa, izvolte u sakule'', Zoran Petrovi, ugledni sli kar i skulptor, profesor Likovne akademije, razapeo je mreu humorno-lirsku, ali i dokumentari stiku, u koju je sabrao svu geografiju, istoriju, menatalitet, toplinu i gorinu ivota u ovom selu i kraju, gde ive mnogi narodi, sa Srbima u harmoniji jer je tako ivot manje gorak. A Sakule, ono zbiljsko, ima u sebi naravno dosta i od supstance onog sna Petrovievog, jer i danas deca najrae na kriku frikog hleba mast namau, i crvenu pariku pospu tako da frutuk ili jauzna na najbolji parpika podseaju. Ti prizori iz svakodnevnog, obinog ivota dolaze iz dalekog i traju do jo daljeg, pod visokim nebom banatskim. Inae, u seoskom letopisu 1432 god. oznaeno je prvo pominjanje sela (Sakula); 1733g. raseljeno stanovnitvo prvobitnog sela Sakule u Sremu naseljeno je u staro selo, verovatno je tako i ovo mesto dobilo sadanje ime; 1779. god. izgradjene su pravoslavna crkva i kola. Onda slede dva duhovita i slikovita podatka: 1958 godine i selu je prikazana filmska predstava ''Udri brigu na veselje'', a 1959. nabavljen televizor za Dom kulture (prvi u selu). Dok etam selom, sve se osvrem da li u sresti nekog od junaka Petrovievih, Njonju ili cirkuskog atletu, koje su nezaboravno u zrenjaninskoj predstavi igrali Stojan Notaro i Rale Lukovi. Meutim samo me u trku zaobilazi par belih rasnih i besnih konja koji kao da su pobegli sa slike Velje Bugarina, slikara rodom iz Kovina. A guske naprosto teku ulicama koje od Tamia vode ka centru sela. Bele, krupne, glasne. Novembar je a one gau kao da znaju da e ih uskoro erupati. Za jastuke i perine. Za tafir udavaama sakuljanskim, kao to radi Mira Prvulj u svom dvoritu. A selo u ovu kasnu jesen podeljeno na dva tabora: na guiji beli revir, osnosno na ulice i sokake kojima dominiraju ovce. Cigoje. One su tako mnogobrojne da deluju kao seoska stalna postavka. Kad se guske i ovce saberu sa aranima iz Tamia, kau bee ih nekad na kamare, dobiju se uveni sakuljanski ilimi, koje je opet Zoran Petrovi proslavio svojim prozama. U tim su ilimima sve are sveta. Naroito u onim iz stajaih soba. Sakuljanskih. A svih banaanskih. Priao mi, bee to onomad, Stevan Nedi- akulja, kako je profesor Zoran umeo i devoj ke da preotima. Dok su se momili. U Sakulama. Gde jesenji Banat tone u duboko pamenje. Idem tako, a Tami mi iza lea. Pijanac koji se napio vina, ''francuza'', koga je Sava Damjanovi na sceni doarao na ivici nemogueg, dovikuje iz procepa stvarnog i skoro mogueg: kad se Tami povue, da u ribu krenemo...

Idvor

U DOSLUHU SA UVARIMA MUDROSTI

Dosta je logino da se u trouglu Sakule - Idvor - Kovaica, uz obalu Tamia, ili koji kilometar '' u kopnu'', pored knjievnosti, u Sakulama sa prozama Zorana Petrovia, i kovaike naivne umetnosti, recimo jedne Zuzane Halupove, dogodi i nauka, u Idvoru, odakle je Mihajlo Pupin preko mora otiao u ''ameriki san''. I tamo ostvario svoj najpoznatiji pronalazak: otkrie tzv. Pupinovih kalemova. Oni omoguuju slanje telegrama i vodjenje telefonskih razgovora u celom svetu.. Mihajlo, deak iz mesta za koje su panjaci bili poetak i kraj sveta. I pre nego to uem u ovo tipino usnulo vojvoansko selo, recimo na jednu od proslava njegovih godinjica, u Domu kulture ili Muzeju, sve jedno, u danima kada Idvor oivi od gostiju i prigodnih obeanja, oseam neodoljivu potrebu da iskaem utisak kako veliki fiziari Tesla i Pupin, Lianin i Banaanin, u mnogome podseaju na Andria i Crnjanskog. Dva antipoda koji se ipak negde duboko u nauci i dui dotiu. Kao to im se Travnik i Ilana preslikavaju u Idvor i Smiljan. A sada o razlikama. O Idvoru, u kome su nepismeni a ipak ugledni roditelji, mati umna i senzibilna, po imenu Olimpijada, i otac Kosta, stamen i vlastan, rodili Mihajla kao jedno od desetoro dece. Mihajlo je

prvo uio u srpskoj osnovnoj koli u Idvoru, a zatim nemaku kolu u Perlezu, posle ega je preao u Graansku kolu i Realku u Panevu. U jesen 1872. godine on odlazi u Prag na dalje kolovanje. Uz podrku majke i sestre s jeseni 1874. godine, kada je imao 20 godina, polazi u Ameriku gde zavrava sve kole koje su bile mogue. Pie Mihajlo, kasnije, kako je svo vreme kolovanja mislio na idvorske panjake, to mogu da razumem, ali i na zvuk frule, to mi nije ba najjasnije, gajde, tambura bi vie odgovarale ali onaj ko kao Pupin patentira 24 pronalaska, uglavnom iz telefonije, telegrafije i radio-tehnike, ima pravo na svaki instrument. S malim, verovatno jedinim, zakanjenjem, posle Rentgenovog otkria X-zraka, prvi je u Americi konstruisao slian aparat. Imajui u sluhu obansku frulu! Selo Idvor nlzi se u junom delu Bnt, pored Tmia. Zbog svog poloj, n oceditom mestu blizu reke, n putu od Pnev k Novom Sdu i Zrenjninu, Idvor je bio vno grnirsko mesto. Dugo je imo ulogu d obez beuje skelu preko Tmi, n tom putu. Odtle potie i ime sel, od Mrskog Hyd Var, to bi u slobodnom prevodu znilo str kod prelz... Podignut na pustoj banatskoj vetrometini, nastanjen izbeglim srpskim stanovnitvom koje se pod vostvom arnojevica u XVII veku sklonilo preko Duna va od turske odmazde, Idvor se, poput drugih tadanjih okolnih mesta u pogra nicnoj zoni, nalazio na liniji razdvajanja ne samo dve mone imperije, ve i dve kulture, religije. Pa i dva razliita ivotna modela: svega onog to je Pupin poku avao da povee. Po predanju mesto je nastalo 1690. godine. Pupin je izuzetno bio vezan za svoje rodno selo. I za zemlju. Tlo i narod. Dolazio je esto u domovinu tako da je i za porvrianje patenta za svoje uvene kalemove, iz 1920. godine, saznao ba u vreme kada se nalazio u poseti svom rodnom kraju. Kau da je i telegram kojim ga obavetavaju o priznanju dobio ba u Idvoru, ali preko pote u Sakulama, dokle je tada dopirala telefonska mrea. Taman dovoljno da komije i dan danas to pamte. Da su prvi saznali. U Idvoru i okolini magle su este jer je to nekad bila movara. Ipak, svetli nad ovim delom neba veliki rodoljubivi, ikoniki Mihajlo Pupin Idvorski. Isti onaj koji je u detinjstvu, na dugim veernjim poselima u svojoj rodnoj kui, okruen starcima i teacima samozvanim uvarima mudrosti, kako ih je kasnije sam nazvao, sanjario kako e izmisliti telefoniju ili neto slino. Pupin iz Idvora, sutinski Teslin sabrat iako i prividni oponent.

NOVI BEEJ

Biserno ostrvo. Araa. Tisa1.ARAANSKI VETAR I KRICI PTICA ( novembar 2005.)

esto dolazim u ovaj pitomi banatski grad, u naselje u kome se danas kanda kao i u skoro svim mestima, kako voli da kae Drako Reep, ''Vojvodine stare'', sve pomalo odvija usporeno, uz nekanje, izvinjavanje. Sa zadrkom. Dolazim ovde poslovno, kumovski, izletniki. Bio sam i ovog leta u Beeju, koji je ''Novi'' samo zbog promene imena 1921 godine. U rimsko doba, ovde na obali Tise nalazio se i vojniki logor iz koga je opservirana teritorija s onu strane limesa. ekali su varvare! Ja sam,dakle, u jednom od retkih vrelih dana ovog leta, iznova pohodio Novi Beej. U potrazi za uspomenama na davni boravak na Bisernom ostrvu. Lokalitetu nazvanom po uzgajanju nadaleko uvenih tiskih dinja, a svetski poznatom po izuzetnom vinu krokan koje je i Tito poklonio Staljinu. U ono vreme kratke ''komunistiko-boljevike'' idile. Kasnije je ovo uz budljivo i aromatino vino probao i De Gol, ali i Putin. Da i ne govorio o austrougarskoj eliti u vreme kada ga je grof Rohonci Lipot proizvodio na svom imanju, koje se tek prokopavanjem kanala Boro ( 1858) nalo na ostrvu. Renom. Negovao u betonskim buradima sa staklenim

poklopcem. Da uiva u vrenju i penuanju. Na peanom sprudu, na Tisi koja je ove godine bila veoma goropadna, nalaze se i ostaci izuzetno znaajne srednjovekovne tvrave koju je 1551. Mehmed Sokolovi zauzeo. Kod nieg vodostaja iz reke izroni ostatak ovog vrlo znaajnog vojnog objekta koji je prvi, u nizu banatskih tvrava ( Beekerek i Temivar), podlegao turskoj ofanzivi, ali je ipak sruen tek 1701. poli tikom nagodbom. Ove godine kroz nemirnu ravniarsku reku mogla se samo nazreti tamna silueta okame njene prolosti. Hroniar beejskih kurioziteta, meutim, ne belei kakva je bila Tisa kada se maja 1872. godine tu usidrio brod koji je u posetu dovezao cara Franju Josifa. Pa robrod. Koji se ukotvio u luku iz koje je ito ''teklo'' diljem Austrougarske. Dvanaestak kilometara udaljena od Novog Beeja, danas samuje Araa, drevni hram, jo u desetom veku zapoet, definitivno zavren 1228. Bio je to benediktanski manastir koji su, u svoje vreme, Turci zajedno sa tvravom osvojili. Osvojili, razvalili, pa potom pretvorili u damiju. U nae vreme, u ovoj ekspresivnoj ruevini sa crvenim mramornim portalima, donetim davno iz Estergoma, stanuju samo gugugte. I vetar koji za vremena oblikuje neverovatnu muziku u kojoj ima vanvreme jeze. Kao kod Alan Edgar Poa. Araanski vetar i krici ptica. Dok gledam ovu usamljenu i avetinjski monumentalnu prolost, pomiljam kako bi, da smo bogatija I uvarnija zemlja, Arau samo oienu i raskrenu, trebalo staviti pod staklenu kupolu i tako ovaj drevni arhitektonski fosil, sa elementima stila iz Lombardije preuzetog, poveriti narednim vekovima.

NOVI BEEJ 2

DOK TISA PORED BANATA PROTIE

U Novom sam Beeju. Tek da vidim gde se Banat u Baku preliva. Dok u Tisu, reklo bi se, zurim, a ja ba neto razmiljam, onako filozofski, o simbolici ili sluaj nosti ona dva pravoslavna krsta drvena, tik uz Arau zabodena. I pitam se, nisu li oni, ti krstovi, zapravo odgovor na pitanje koje me sve vreme opseda: zato je jedan takav neverovatan sakrament, obezglavljena vremenska kapsula, koju bi u svakoj drugoj zemlji bio turistiki i arheoloki usklinik, ovde u ataru novobeej skom tako zanemaren. Araa mi se u tiskoj vodi uznemirenoj, dok stojim na posled njem okrajku Banata, kao havarisani svemirski brod privia. I konano znam, nije to izazov samo za Novobeejce. Araa je mnogo kompleksnija metafora. Ima dakle u ovom Novom Beeju, a pominje se jo u jedanaestom veku, i mnogo uzbud ljivih stvari, i lepota i kakvoa. No, isuvie ih je iz prolih vremena. Premda, ako se i danas pro etate celom duinom gradskog keja na Tisi, do hotela ''Tiski cvet'', i dalje, prizor koji upijete u svoju iznenaenu gradsku duu, tiinom, mirnom vodom koja ljulja amce, suncem koje spokojno zalazi za baku stranu - deluje lekovito. U tom trenutku vreme koje stoji, u Panoniji koja se mreka pod kukurizima sa oznakama sorte, deluje kao melem. Ali ipak, Vojvodina stara - drema! ivi Novi Beej na mah i intenzivno. Dok pravi oma svom Josifu Marinkoviu. Velikom

horovoi i kompozitoru. Iz Vranjeva, koje je sad deo ovog grada. Grada koji je odmah posle rata uspeo da se zove i Voloilovo. Manifestacija ''Obzorje na Tisi'' je lepa, ali mogla bi da bude bri ga ne samo Novog Beeja. Revija paradnih konja, i naroito zaprega, posle devotoprega vie ne uspevam da pratim ovo ginisovsko uparivanje konja, svake Velike Gospojine vie je od obine etnoloke manifestacije. Kaem, ima u Novom Beeju svega ali stiem neodoljiv, teko dokaziv, utisak kao da se sve odvija pomalo usporeno, uz nekanje, izvinjavanje. Kao pria o do pola praznoj ai... Jer dok itam prisnu i toplu knjigu Lazara Mekia ''ari prolih dana'', vidim da je ipak sve u slaganju vremena. Podudara nju. Dananje, evropsko, uri. Novobeejsko, nae, moje zaostaje!? Bei nam veliki svet. Ili mi prekovie tupkamo u mestu?! A, da, bio sam i na Bisernom ostrvu. Ukratko, oseao sam se kao u ehovljevom ''Vi njiku''. Kau, ipak, krokan e opstati. Tisa e i dalje cvetati. Taj cvet tiski, jer ko mari da je to zapravo velianstveno umiranje leptira, simbol je realativnosti svega. Moda je, onda i ipak, spo koj ba i preimustvo ''Vojvodine stare''. Valja pitati Crnjaskog, iplia, Antia, Veljka Petrovia, Todora Manojlovia, Steriju... ali i Popu, Despotova, ajtinca, Blakovia...

Titel (1)

BRDO KAO ''INCIDENT'' U RAVNICI

I opet nije subota. Jer, ovaj dan kada kroz Perlez prolazim ka Titelu je sreda. Znai neu videti uvenu pijacu pored puta koji vodi ka Bregu i gradu koji egzistira izmeu brda od peska i ua Begeja u Tisu. Grad usred ravnice, sa pogledom na Fruku goru, i zajednikom mentalnom slikom planinskog stanita. I istorijskim iskustvom, i civilizacijskim, koje iz ajke direktno uskae u grb. Sa Tise gledaju davni militari u poruenu crkvu koja se na vrhu Brega straari pored svakojakih odailjaa. Brdo od lesa nataloenog. Iz Banata zelenilom, vrbama i topolama ispraeno, sputa se u Baku. Sa Dunavom u iskustvu. I opet Tisom opervaeno. Reklo bi se da je on, Breg, kao pripitomljneni i bezubi lav, ovde meu rekama prilegao.

Kao da su ga Bogovi ispustili dok su od Fruke ka Vrakom bregu prenosili materijal za ozbiljnija uzvienja. Ipak, ovaj dobroudni ''geoloki incident'' u ravnici jeste vie od stereotipne turistike destinacije. Breg, grad i reke mogli da budu pravo udo buduih vremena. Pod uslovom da se ne dogodi, to napisa neki duhoviti internet surfer ''da je Titelski breg u stvari KINESKI ZID koji je sluio za odbranu od najezde Perleana iz Banata na Baku''. Ja ipak iz Banata, od Perleza tanije, preko mosta na Tisi koji me svojim neobinim i hipertrofiranim gabaritom podsetio na dinovskog pua, odoh u Titel u kome je jo u 9. veku stolovao bugarski vojvoda Salan. No podatak da se zbog rimskih arheolokih nalazita Titelski breg nalazi pod zatitom drave, dosta reito govori i o svojevremenom prisustvu nezaobilaznih Rimljana. Srednjevekovni grad Titel poruen je Turskim osvajanjem. Utvrda je sedam puta prelazio iz turskih u austrijske ruke. U vreme seobe Srba pod Arsenijom arnojeviem naseljen je Srbima iz Bosne, Cincarima i Makedoncima koji su sa ovdanjim stanovnitvom uvali austrijsku granicu. Reke koje se ovde sastaju ve vekovima odreuju njegovu fizionomiju. Prvo brodogradlite lai ajki nalazilo se upravo na obali Tise, u Titelu. Ovdanji narod veruje da je i srpska ajkaa potekla odavde, jer su domicilnii Srbi, vojnici-ajkai u vreme Marije Terezije nosili kape u obliku prevrnute ajke. Poto se velik broj ajkaa prikljuio Karaoru u Prvom srpskom ustanku, pretpostavlja se da su Srbi tada odbacili turske fesove i zamenili ih kapama. Ovu kapu nazvae "ajkaa" po laama kojima su Srbi preani, preko Tise i Begeja, svojevremeno branili Austro-Ugarsku monarhiju. Da li je sve to ba tako ili da li o svemu danas postoji konsenzus Preana i Srbijanaca, nije ni presudno. Simpatino zvui. A nije sluajno ovde, u Titelu je roena nadaleko uvena Mileva Mari-Ajntajn (1875-1948), navodni koautor Teorije relativiteta. Ne zna se zato se Mileva deklarativno odrekla koautorstva na Teoriji, ali se danas sa sve vie pouz danosti dokazuje da je uestvovala u formiranju ove Teorije. I dala joj znatan doprinos. Ili su to samo nae, nacionalne, tlapnje? Ipak, mikro klima koju Breg visok skoro 131 metar, i Tisa sa Begejom, stvaraju, oigledno je veoma pogodno tlo za razvoj genijalnosti i stvaralake energije. Svedoe o tome svakako i Isidora Sekuli, Stojan Trumi, Svetozar Mileti i pomenuta Milena Mari alijas Ajntajn. Velikani koji su u arealu titelskom ugledali nebo. A da Breg koga s miljem nazvah ''incidentom'' jeste mnogo vie od toga, sluaja obinog, svedoi nedavna ''ekspedicija'' nemakih naunika koji su utvrdili da je za ispitivanje sastava lesa, kao i za utvrivanje klimatskih promena koje su se deavale u prolosti, a zabeleene su u naslagama, titelski breg je najpovoljniji u Evropi jer ima najdeblje slojeve. Zato ja i odoh ''dublje'' u Breg. U zaleenu peanu dinu koja krije u sebi presek i profil stvaranja sveta!

Titel (2)

PUT U MOORIN Idem sa druge strane Brega. Da zavirim u drugo lice ove peane Figure koja privlai vetrove i doziva svemir. Naumio sam u Moorin. Naselje koje raa treptaje mudrosti. U pohode Isidorinom rodnom mestu. Tamo gde se Isidora Sekuli, jedna od najumnijih Srpkinja, rodila. Umna, talentovana, neshvaena. Kad glasno kaem Isidora, u taj mi se mah neka mudra tuga stvori pred oima. Iadem iza, ili moda ispred Brega. Idem tamo, gde se On nadvija nad selom, gleda u i Tisu i udaljeni Dunav. U restoranu ''Alas'', na obali ''titelske'' Tise, raspitujem se za put do Moorina. Savetuju mi, ipak, zaobilazni put. Novosadskim drumom je, kau, sigurnije nego preko Vilova. Kroz Breg. Usekom u les. Kau da su sad tamo putari. Valja, dakle, ii do ajkaa. Naravno, sluajni savetodavci, kod pominjanja Moorina, misle na pecanje a ne Isidoru. Krai put, onaj preko Brega, to mu doe i ''kroz '' brdo, ne savetuju. Taj je zemljani a kie nije bilo davno pa e me praina progutati. Dakle, oko brda pa do Moorina. Sela sa grobljem na vrhu vidikovca. Plato iznad sela i kapela. Sa pogledom na sve etiri strane. Isidora nije ovo groblje opisala u ''Hronici palana kog groblja''. Ve ono zemunsko. Ali je nemogue da ovo, na titelskom bregu, to se uzdie iz nad sela, do koga se stie sa stotinak okomitih stepenica urezanih u lesnu podlogu, nije ''uestvovalo'' u sastavljanju ove tune ali mudre proze o venoj

palanci. Do dananjeg Moorina se, zaobilaznim drumom, stie kamenom kockom. Od ajkaa pet-est kilometara. Da se sve kosti razmrdaju! Moorin. Mesto skoro spa va kao u uspomenama na Vojvodinu staru. Sem onog novog, vikendakog, naselja kraj Tise. Sa ove strane Brega kau kako se ''Titelski breg mono uzdie iz ajka kih ritova uz Tisu, nedaleko od njenog ua u Dunav ''. A kilometar od surduka (lesni profil u podnoju) ''Dukatara'', kako se zove i vikend naselje, kada se izae iz Moorina, nalazi se arheoloko nalazite iz bronzanog i gvozdenog doba. Feudvar. Na toj lokaciji plato je bio nepristupaan i vertikalo zaseen, jer je matica glavnog toka Tise u tom istorijskom periodu direktno udarala u podnoje i erodirala padine brega. Treba napomenuti da su itelji ''Feudvara'' menjali svoje vikove hrane za bakar, iji se rudnici nalaze na Karpatima, odakle su na splavovima dovozili i ka men. Interesantno je da su Feudvarci imali kontakte sa mikenskim gradovima i nji hovom kulturom. Pravljeno je dosta ukrasnih predmeta, pa ak i igraaka za decu, izmeu ostalog i zveke! Ovde, u Moorinu dece sada skoro i nema. Samo reka, brdo, vetrovi i udna tiina. I trave koje lelujaju na obroncima. Najvee lesne zara vni u Evropi. Tisa, kao tipina ravniarska reka kod Moorina je prosene sirine oko 200 me tara. Obala joj je na ovom delu , sa Moorinske strane, kamenita a sa banatske muljevita. Dubina je vea od 5 metara. Ovaj ribolovni teren pored lova arana, smudja i stuke poznat je i po veoma bogatim ulovima bele ribe, naroito deverike. Ali, predeo je uven i po poplavama, od kojih je ove godine selo titio nasip visok skoro osam metara. Moorinci su, zlu ne trebalo, uvek mogli spas da potrae na Bregu. Ko zna kakva ih je Nojeva ''Arka'' tamo ekala. Moda bi, ak, na bregu zate kli vojvoanskiog tribuna iz prolog veka, rodom takoe iz ovog mesta, Svetozara Miletia,.ovek od rei i gesta. Sa nekim savetom, govorom ili utehom. Sreom, na sip je izdrao. Arka je otplovila sama. Posle izlaska iz Moorina, na jednom se mestu otvara pravi pravcati klanac, koji se zariva duboko u, naizgled, meko brdo. Vrlo je verovatno da se njime moe stii sve do druge strane. Do pred Vilovo. Tako bi se mogao izbei neudobni pov ratak kockom do ajkaa. Gledam, prvo se vidi jedan ''klif'' a zatim sledi sivouti ko ridor kroz slojeve peska. Razmiljao sam da, ipak, poem ovim putem ali pogled na predveernje nebo kao da je otkrio netvarnu pukotinu. Koja opominje. A metani Moorina su priali kako se ovde, u dubini Brega, ponekad javljaju vile. A i ta u ja usred noi u Vilovu... Gde su se vile i vetice koliko letos iznova pojavile. Pa se tako vratim u Isidorino rodno selo. Da prenoim. I sutra pohodim njeno detinjstvo.

Perlez

TAMO GDE SE PUTEVI NASTAVLJAJU

Dok sam se kao student ponedeljakom vraao iz Zrenjanina u Beograd, obavetenje da autobus ide preko Perleza znailo je da e se put produiti za pola sata. Meni mnogo i sporo, a Perleanima sasvim dovoljno jer je to bilo vreme i prilika da se prevezu autobusom do prestonice. Dok su oni u centru sela ulazili, Perleani i ostali, Farkadinci, Sakuljani, Idvorani, meni je preostajalo da, ''zatien staklima'' i skorim odlaskom, posredno posmatram ivot ovog sela koje je oduvek bilo nesvakidanje. Sa dioptrijom razmaenog urbanog provincijalca koji se doepao Beograda. Perlez je mesto gde ive potomci graniara. Bili su to moji blic-snimci stvarnosti u meuvremenu. Jedva zapameni i povrni. Slike sela koje postoji izmeu beogradskog i novosadskog puta. Zaklonjenog mesta. Jer, u tom naselju, u kome je ak i park podignut ve oko 1900. dogaalo se i dogaa se mnogo svega. Stvarnog i izvornog. Izvan buke. Prvo ono to se u

''Reniku'', koji metani briljivo neguju i dopunjuju, nalazi pod odrednicom FRUTUK Doruak - '' U toplije dane frutuk se uglavnom obavlja na verandi t.j. ulazu u kuu sa nadstrenicom. Naravno frutuku redovno prisustvuju svi lanovi porodice. Obavezan je friak lebac iz furune, ako se ne jedu rezanci u mleku... ''. Zapisuju ljudi. Beleei neki stvarni ivot Banata koji se menja. I ivot i Banat! Dok su oni mirno jeli svoj jutarnji obrok, ja sam ''Lastom'' nastavljao za Beograd. Zamiljajui ko zna ta. Danas i oni ure, i jedu u autobusu. Ve negde oko Besnog foka. Inae, kad sam ve kod hrane, blizu autobuske postaje, u Perlezu se, na izlazu prema prema Titelu, nalazi pijaca koja bi u subotnje jutro trebalo da nudi krastavce, paradajz, paprike, luk i ostale uobiajene potreptine stanovnika sela koje vie to skoro da i nije. Kaem - trebala jer subotom nisam nikada bio u tom autobusu. Zato i nikada nisam na toj pijaci upoznao Ljiljanu ali i Stevu Sekeria koji su u ve pominjani ''Renik'', verovatno uneli i pojmove ''Pektar'' - grudnjak i ''Tirac'' - veterinar. I ostale. Pijaca je idealna za takva lokalna istraivanja. ak i za one koji samo usput svrate, putujui za Novi Sad, preko Titela. Verovatno ovamo put nanese i lovca, preparatora i ornitologa Branislava Ilina. Ovaj nekadanji turistiki vodi ''Kompa sa'', Perleanin, ponosi se svojim najveim preparatorskim izazovom, mode lom mrkog medveda u prirodnoj veliini. U analima metani belee kako se na lokaciji Perleza, 1717. godine nalazilo selo Siga sa 30 kua. Nekoliko godina kasnije, pored Sige, podignuto je utvre nje koje se zvalo anac. 1752. godine grof Perlas, predsednik dravne blagajne za pokrajinu Temivar, podigao je novo selo, ispod anca, koje po njemu dobija ime Perlas. Prvi stanovnici su bili Srbi sa Potiske i Morike granice. Bili su on, Perlez,i optinsko i sresko sredite. O emu danas postoji nostalgija. Igrale su se u selu i Pinc()ike - klis, igra sa drvenim klinom (pretea bejzbola), dok se danasi upranava i pravi bejzbol. to je i normalno kada u parku raste 10 stabala ginka a u crkvi je ikonostas koji je naslikao Uro Predi. A odavde je i slikar Bogumil Karlavaris. Kao i novinar i knjievnik Petar ebeljan ija nova knjiga ''Nicanje due '' kako ree Ljubivoje Rumovi, ''zna'' da ono to nam zemlja daruje, ne ba besplatno, jeste neto najvrednije. Ima u Perlezu dosta otmenosti ali i nekog ala za proteklim vremenima. Ovo se selo ranije, sticajem geografije, mnogo skrivalo: severna mu je granica reka Begej, a juno od njega u pravcu istoka nalazi se prostrana bara Petra. Zapadno od Perleza na pet kilometara je reka Tisa gde je i ue Begeja. Selo vodom zatieno. Meutim, proulo se ipak: '' bila jednom jedna Kata u Perlezu pored ente''... Tamo gde se novosadski drum nastavlja na beogradsku dadu. Skoro na pola puta do velgrada...

VRAC

GRAD OPKOLJEN BREGOM

Ne jednom sam se upitao, odmarajui se od putovanja: zato je ekspresija o gradu u kome si mnogo puta bio slinija opsesiji nego stvarnosti. I odgovarao sam sebi: verovatno zbog lepote koja se iznova dogaa. I sada je tako, ali se deava si multano a ne posle doivljenog: Vrac, dok ga gledam sa Brega, iz bate knjiev nika, branog para Bela, u neko septembarsko pre podne, ipak, zbog dosta magle koja je svuda ispod nas, pitam se da to moda ipak nije bio oktobar, deluje nekako izmeten izmeu stvarnog i mogueg. Ekspresija, u kojoj ima dve kapi uspomena i jedna stvarnosti. Da parafraziram Steriju sve mi lii na neki roman bez romana. Breg mi je kao metafora grada koji poseduje ukus graanske otmenosti. One koja kao da vie nije u modi ali se ne da unititi. Da li zbog Brega, piem ga kao i titelski velikim slovom jer su oba incident, raz lika, akcenat, usklinik, grad koji postoji na samom kraju ravnice, kao prethodnica Karpata, doima se kao arolija. I nedovrena simfonija istovremeno. Kao da je Tvo rac u svojoj slagalici, umesto vode, koju je zamislio dvadesetak kilometara dalje, i zavetao lju dima da izmisle belocrkvanska jezera,

ovom pograninom gradu otvo rio nebeske kapije. Sa kojima Breg povazdan komunicira. Koje provocira ali i doziva. I nikako nije sluajno da je Vasko Popa upravo odavde zavapio ''Oiju tvojih da nije''. U gradu koji pored vetra spava sa i suncem. Ima u ovom Vrcu i one zabo ravljene provincijske tame, rekao bih i palanake mrzovolje na koje upozorava Sterija, naroito u svojoj, manje poznatoj, poeziji. Sabranoj u ''Davorju''. Ipak je ovo grad koji traje kao lepa varo, na Breg oslonjen, svestan sopstvene snage koja ga umilmim traverzama vezuje za heroiku i liriku iz dubine vremena. Kao da svaki gradanin Vrca batini neku otmenost ak kad su i vremena runa. Danas, zahvaljui ''Hemofaarmu'' kao da preskae mnoge minule sporedne stvarnosne, koloseke. Ugladio se. Bolje rei redizajnirao se, jer ova je grad uljudan i otmen vekovima. Ipak, dua ove varoi, koju gledam sa Brega, u drutvu piscem Duanom Belom, dok mi pria svoje sage o jednom podzemnom, mitolokom i fantastinom krajoliku ovdanjem, a Kula mi u vid kao upitnik zapada, Sterijinim jetkim smehom i bojama Paje Jovanovia omeena, blagonaklono, ali ne i naivno, sa maglom se mea ekajui vetar, to u ovo lepoj varoi ne traje dugo, jer je vetar ovde domain. Vetar, Breg, vinogradi, pisanje pesama, drama i poezije, i slikanje konstante su duhovne mape ovog grada. U kome sam na mnogim mestima spavao, etao, obedovao, ini mi se najbolje u hotelu na aerodromu, govorio o slikarima, o Zdravku Mandiu i Velji Bugarinu posebno, itao svoju poeziju, ak bio i na fudbal skoj utakmici, to se i roenim Vranima (pravopis kae i Vrtanima) retko dogada. Koarka je ve neto drugo. Ako ne i prvo. Da e to tako biti, sluao sam jo pre desetak godina, u selu Lazarevu, od priv rednika evrpskog formata Milana Babia, nekom prigodom, uz jelo i pie. Uz Braneta Popovia i kolege novinare. Ima ovaj grad i halu Mllenijum i evropejske planove. Jer, ovoj varoi preti" opasnost da se pretvori u grad. to ve davno jeste. Ali nove muke nailaze kad i drugi toga postanu svesni. Jer, kako da mesto na rubu sveta... Vrac kao da je privezan za Kulu. Istorijski, geografski i mentalno. To mu neka ko doe kao kad se kae da naselje izlazi na reku. Ili da je pored mora. Kula je mno go vie od istorijskog objekta. To je beleg u vremenu. Deo mentalne slike. Stoer memorije. Gromobran ovog dela ravnice. Odailja. Prijemnik. Utvrenje je izgrae no na nadmorskoj visini od 400 metara, na platou ije su dimenzije 40 puta 17 metara. to naizgled deluje skromno ali kao iznenadni akcenat ove ravne panonske ploe ima nesravnjivu dramatinost. Pretpostavlja se da je celu utvrdu podigao ura Smederevac (14271456) posle pada Smedereva i cele Despotovine1439. godine sa ciljem zatite svojih poseda na prostoru dananje Vojvodine. Prema ne kim drugim tezama na tom prostoru je postojalo utvrenje i pre tog vremena, koje se u ondanjim izvorima iz prve polovine XIII veka javlja pod imenom Erd omljo. No, bilo kako bilo, oduvek su oni koji su vladali ovim krajevima eleli da sa visine, pa bilo kakva ona bila, kontroliu ravnicu. Dosadanjim istraivanjem identifikovani su bedemi i drugi ostaci mone kule koja je stajala nasuprot danas vidljivog monumenta. Kula na Bregu, nekada tvrava i osmatranica, danas vizuelni usklinik dobrih gradskih vibracija. I dok se priseam davnog istoriara Feliksa Milekera, i njegovih Banater Buherei'', tih opisanih dragu lja o starom Banatu, kroz svest mi prolee Vladianski dvor, Magistrat, manastir Mesi, vinski podrumi u Grdelici, i Vasko Popa, pesnik koji je drevno preveo u mo derni senzibilitet, kako ispeva odu vinu, koje u Vrcu znai

vie od pia. Ono je, sa groem, pogled preko i ispred Brega: U ostalim zrnima /ulice zaspale U podne /I poslednje neukroene gajde/Vee nego Gradska kua"... U odlasku, samo s druge strane, Breg mi se opet u vid umea. Pripitomljen. Ali, me ne puta. Sa vrha se javlja petao Tome Suheckog. Slikara koji ita geografiju zaviaja kao imperativ svega beskrajnog. Kad Breg nestane u nekom mrtvom uglu, koje i ravnica ima, moda zbog toga to se prostor i vreme povremeno zakose, ose am avolski kako se opruge, kojim me taj implant zadrava, zateu. Nesvesno se maim depa neki od vrakih prijatelja mi je neprimetno podario Sterijino ''Davo rje''. Ono se kao magnet odaziva na mantru ovog grada. Ipak, ostaje mi u depu. Odlazim. Otpor, ipak, sve manji. Jedino me neka toplina, sa te strane, gde su Steri ja, Davorje i Vrac sve jae dodiruje. Na mostu, kao iz srednjovekovlja, uskoro e i Margita, selo koga se ni kraj sveta ne bi postideo, definitivno se oprostim od Vrca. Stvarnog koji ivi u postojeem. Ili onog koga nema iako ga volimo nije ni vano.

Sombor

RAVANGRADSKE VEDUTE Najtee ali i najlepe je pisati ''Dopisnice'' iz predela koje dobro poznaje. Jo je komplikovanije doaravati vedute gradova za koje misli da ih dobro zna. Kada je Sombor u pitanju, siguran sam, da je moj doivljaj ovog vojvoanskog grada intenzivan, slojevit i raspoluen barem u dve dimenzije. Jedan je Sombor stvaran, i okom vien. Pomalo naet recesijom ivotnih okol nosti dananjice. Drugi, onaj iz mate, prolosti i umetnike imaginacije njegovih bivih i sada njih itelja. Sve to, taj virtuelni grad, bi moglo da stane pod naziv Ravangrad, kako snohvatno Veljko Petrovi nazva ovu svoju varo, u kojoj skoro uporedo, ili jedva izmaknut, ivljae, izmeu jave i sna, i burevesni Laza Kosti. I danas, dok prolazim kroz ovaj grad uramljen drveem, kojim se gradani njegovi ponose, posebno ''booem'', za koga kau da raste samo ovde, i dok ga prepoznajem na slikama Pavla Blesia, sa njegovih kapija, ograda, reljefnih genealogija, familijarnih ali i varokih, razmi ljam kako je ba to osipanje prolih ''zlatnih vremena'' neto otmeno i skoro veno. A moda je greka

ili zabluda samo u meni, u smislu da prevashodno oseam tiho sleganje vremena u prelistavanju epoha. U Somboru je meutim takav iskoen pogled skoro neminovan. Jer, dok sedim u ateljeu pomenutog somborskog slikara Blesia, znaajnijeg nego to svi zajedno to razumemo, premda je izistinski teko u ovom gradu biti priznat slikar, posle Milana Konjovia, i uporedo sa Savom Stojkovim, patina somborska, grada koji je sredinom devetnaestog veka bio uporediv sa Beogradom i Zagrebom, u kojoj je podjednaki udeo stvarnog i izmatanog, cigle, maltera, farbe, odnosno stiha, emocije, petrovievskih Bunja, kostievskih gimnastika uma, kao da pretee i na javi. Ne nad ivotom, on e sve to nadiveti. Pretee u odnosu na neveselo vreme grada koga bi valjalo probuditi. Ili se to meni, prolazniku, samo tako ini. Iako znam da je iveti u prolosti opasno, siguran sam, ipak i zato, da se od nje moe mnogo ta posvojiti. Sombor, iz svog vremenskog trezora - pogotovo! Ovaj gradu kroz koji, jo, protie Mostonga, sa centrom koji je proaran graevinama iz 18. i 19. veka, oko koga se ovo stasnite, poevi od gradske kue, kako kae knjievnik David Kecman, u koncentrinim krugovim iri u baku zemlju, najblistaviji geostrateki poloaj dobio je proglae njem za stalno sedite Bako-bodroke upanije 1786. godine, druge po veliini od 75 tada postojeih upanija u Ugarskoj, a u sastavu su joj bili i Novi Sad i Subotica. Godinu dana pre toga u Somboru je 13.360 itelja, koji 1. septembra 1789. dobijaju i svoju prvu potu, koja e biti smetena u tzv. "Turskoj kuci", jednoj od dve, i do danas, preostale gradjevine iz tog vremena. Poto svi putevi vode do upanije, kroz dvorede platana, lipa, kestena, i naravno ''boo a'', idemo ka njoj. Tamo nas eka impozantna i impresivna slika Ferenca Ajzenhuta "Bitka kod Sente" koja ve 104. godine krasi zid Sveane sale somborske upanije. Postavljena je 20. Febru ara 1898. godine, uz velike muke neimara, jer zbog njene je veliine tadanja Uprava morala da srui jedan zid sale kako bi se platno sa ramom unelo. Slika je, zajedno sa pozlaenim ramom, povrine od 40 metara kvadratnih, predstavljala najvee ulje na platnu u itavoj (i bivoj) Jugos laviji. Inae vreme je sa lica somborskih sokaka skoro izbrisalo fijakere, arteske bunare, kafane i tamburae, sve ono po emu je Sombor bio nadaleko uven. Nae se ipak po koji fijaker. Tam buraa tu i tamo ima. Zvonko Bogdan jo peva '' U tem Somboru''. Da li ene piju vina, nije mi ba poznato. Ipak, veliki broj mojih prijatelja, Somboraca, sreem u Beogradu i Novom Sadu. Boko Ivkov( koji je ipak posthumno opet u svom Staparu),Marinko Arsi Ivkov i Miro Vuksanovi su u Novom Sadu. Nikola Peca Petrovi je otiao "tamo gde svih vremena razlike ute". Vedute Somborske, u difuznom svetlu, jer ja u njega kao po pravilu uvek dolazim ili pred kiu ili neposredno posle nje, sada uvaju Zoran M. Mandi, David Kecman, moj dragi Paja Blesi, ika Sava Stojkov. I ini iz nekog drugog filma koji nisam gledao... uvaju nestvarnu gamu neke bive budunosti, bolje bi bilo rei - budue prolosti, Sombora u kome Ravangrad spava. A moda je i budan... dok Laza veno ljubi presvete skute.

Subotica

GRAD ZAVEJAN PAMENJEM

Ovaj grad na samom severu nae zemlje, na zavretku ili poetku Vojvodine, Suboticu, pamtim, doivljavam ili otkrivam u seanju iz desetine susreta, vienja, prolazaka, boravaka. Ipak, sa najvie ekspresije iz svesti dozivam jedan jesenji dan, moda oktobarski, proveden u amcu isped Pozorita, sa erbedijom, velikim glumcem, i zaljubljenikom u ovaj grad. Dobro ste proitali - u amcu ispred Narodnog pozorita. U jednoj televizijskoj emisiji, u amcu iz pozorine rekvizite, iza nas je bila pozorina sala ''ristievski preureena'', to znai izvrnuta na naije, okrueni Subotianima koji su prolazei iveli jesen, Rade erbedija je priao o svojoj fascinaciji Suboticom, poezijom, glumom... U scenografsko-stvarnom amcu, koji je verovatno nekada i plovio Pali-Ludoem, putovali smo ovom realno-imaginarnom panonskom naseobi nom. U tom mi je danu, koji je stao sav u tih petnaestak minuta u amcu, ovaj grad postao prisniji nego ranije, da bi mi Boko Krsti, Marija imokovi, Bela Duranci, kasnije, skoro sasvim otvo rili zapretene dveri ovog mesta zavejanog u pamenje. Jer, po onome to u arhitekturi, kulturi, naslagama graanskog ivota i evropskih veduta nosi, Subotica je verovatno podnela najvie posledica od vladavine pseudokomunistike doktrine o ''neurotinoj poli-nestabilnosti pogra ninih gradova''.

Jednoj blasfemiji koju je batinio real-socijalizam.U normalnom svetu to je oduvek bilo sasvim suprotno! Granice dodue nisu ba mostovi ali razumnim narodima jesu izlozi i prevodnice. Subotica, u kojoj ive Srbi, Maari, Hrvati, Bunjevci, i ini, i ''podvrste'' prethodnih ( kao Liani, Crnogorci, Bosanci...) grad je koji bi po proverenom ''ekom modelu'' morao da bude mesto koje sloeno etniko, politiko, kulturoloko, lingvistiko-semantiko i ''filozofiko'' razli kovanje svodi na imenitelj zajednikog svakodnevlja u kome je komija za nijansu blizi i od bo ga. Pa makoliko to zvualo jeretiki. Suboticu, koja se u pisanim dokumentima pominje od 7. maja 1391. a sigurno da je neto starija, ja takvu i pamtim. Drugaiji od svega to sam susretao. Od svog prvog boravka, na atletskoj stazi stadiona ''Spartak'' na kojoj sam kao mladi junoa jurio slavu, preko Dudove ume, gradskih kafana i poslastiarnica, pozorita, narodnog i deijeg, Likovnog susreta, tramvaja (ukinutog 1974.), preko profesionalnih ili privatnih susreta sa ljudima koji ovoj neverovatnoj spomenikoj arhitektonici u ''olnaji'' bojama, koja je podjednako vizue lna i kontemplativna, daju smisao, podtekst, kontekst i oivotvorenu metafiziku, ovaj grad doiv ljavam s podejdnakom uzbuenou i uzbudljivou Jer, kada mi Boko Krsti, romansijer i esejista, sa mnogo akribije i dovoljno ironije ispria povest ''plave vaze iz palikog parka (od keramike olanai nainjene) '' i njene ''revolucionar ne'' sudbine, kada sasluam priu-esej likovnog kritiara Bele Durancija o udesnim vitraima andora Naa u subotikoj Gradskoj kui, dok diem eho pesme Slavka Matkovia koji kae: Zbunjuje me samo/ svetlost to pada na ovaj grad / i kapija sa mojim brojem / ... I pitam se / jesam li ja u gradovima / ili su gradovi u meni / gde sam to ja Subotico... a Marija imokovi mu odgovara iz budue prolosti: na zrno peska pala je kia / od svetlosti i toplote poelo je da nie / neto nalik na kulu posred reke s nekoliko obala... znam da neu iz Lifkinog pokretnog bioskopa izai u u nevreme ve u vavilonsku muziku Palikog filmskog festivala. Ovaj grad na samom naem severu, Bake, ponegde razvaljen od svakojakih istorijskih ne pogoda, ponekad nedoreen, na prelazu, ulazu i izlazu jeste u simbiozi Secesije, Modernog, i ponekad Rurarnog, jer ne bez razloga Suboticu je dugo pratio glas najveeg sela u Vojvodini, to ona ipak nikada nije bila, uvek ima, kao to kae Milovan Mikovi '' dovoljno prostranstva za ljude razliitog porekla i razliitih uverenja. U gradovima je nasilje prinueno da ustukne pred snagom rei, govora...'' Subotica iz koje vam piem, iz jave i sna, u pamenju svom ima tu mudrost i vetrove.I lepotu kao u pesmi Lazara Merkovia: Bestidno zamirie sjeanje / u grozdu bagremove bjeline /i glasno orosi pjesmu zvuka. Subotico, do skorog vienja!

Pali

JEZERO OPUTENE BEZVREMENOSTI

I zaista, iz ''Lifkinog nikada snimljenog filma'' o Subotici izaao sam direktno na kamenu Letnju pozornicu na Paliu. Na otvaranje Internacionalnog filmskog festivala. Manifestacije kroz koju i duvaju sinemaetski evropski i svetski vetrovi. Jer, ono to nama treba jesu permanentni, umereni vetrovi. Pauine ionako imamo dovoljno. No, sreom, ovde na Paliu je nema. Ovde je jezero, sa obalom koja ga uokviruje i prati 17 km., ve 160 godina reprezentativni deo Subotice, Vojvodine, severne Srbije i onog dela Srednje Evrope gde se ona sa Balkanom susree. Na Paliu skoro uvek pirka ugodni povetarac. Ima mira i spokoja ali ne i zaguljivosti. U borovoj umi, 1950. po projektu Baltazara Dulia, od kamena je izgraena Letnja pozornica. U blizini ima i zat vorena bioskopska sala. Pa teniski tereni. I Zooloki vrt. A sve poinje od Vodotornja ( iz 1912.) pored koga se zvanino ulazi u ovaj banjsko-jezersko-parkovksikompleks. Te 1912. godine, sve ano je otvorena Gradska kua u Subotici, Velika terasa, enski trand i pomenuti Vodotoranj - na Paliu. Jo 1897. na ovu je stranu krenuo i tramvaj. Otmeni grad Subotica, iz tog vremena s poetka veka, dobio je i letovalite, istovremeno mondensko ali i populistiko jer, pored Ludoa,

ono je stanovnicima ovde na severu Bake, bilo i ostalo jedina vodena plovno-kupaka povrina. Prvi bioskopdija ove regije, Aleksandar Lifka, doekao je da se na Palikom festivalu dodeljuje nagrada koja nosi njegovo ime, dok knjievnik Petko Vojni Purar, roen u Subotici, jedan od laureata ''Nin-ove nagrade'' ovako poruuje ovom jezeru, koje danas samo lepotom kon kurie ne tako dalekom Balatonu: Ne daj se jezero moje, i niije / Prizemljeni oblae, dolaze sadnice / s ozonom pod pazuhom nasloni glavu / na suncoket i kreni navie. Balaton je, sa Maarskom, ve dovoljno u Evropi. Na je Pali, meutim, pitomiji, romantiniji, sa vie secesije i meka starih ugodnih vremena. Vie je jezero. Balaton lii na more. Plitko. Ravniarsko. I belosvetsko. U brojnim razgovorima sa Draganom Miljkoviem, fanatinim ''palievcem'', rodom iz June Srbije, direktorom firme koja se brine o Pali-Ludo arealu, dok etamo kroz ureene par kove, dobrom hranom i uslugom opskrbljene hotele, restorane, kafee, prolazimo i ulazimo u resta urirane vile, uvek iznova ponavljam jednu reenicu, koju za razliku od Mihajla Pantia, nikako ne mogu da zaboravim'. Ta reenica nije ba originalna ali ja je zaista iskreno izgovaram: Ovde bi Prust zasigurno pronaao svoje izgubljeno vreme. Pali, dakle, u meni izaziva oseaj neke oputene bezvremenosti. Ovde bi i Alen Rene mirne due mogao da snimi nastavak svog kultnog filma ''Prole godine u Marijenbadu''. Pali bi to, sasvim sam siguran, potpuno mirno prihvatio. Sa blagim oseajem '' ve vienog'', jer tamo negde, u svojim banjskim poecima (1845), ovo se jezero uveliko, i skoro ravnopravno, spominje u bedekerima Austrougarske. Pored Karlovih Vari, Visbadena, Sent Morica Na Paliu su, takoe, izmeu 1880. i 1914. odravane i sportske igre u brzom hodanju, bi ciklizmu, rvanju, maevanju. Pod ''dirigentskom palicom'' Lajoa Vermea, sportisti iz Sombora, Sente, Segedina, Budimpete; Beograda, Subotice unosili su u ovaj smireni predeo duh vitetva i upornosti. Bila je to neka mala Olimpijada. Istine radi valja rei, jer i meni su tako rekli, da su za ovo jezero, u prolosti, vezane i nekolike ljubavne i erotske spletke. Pa i izvesne kockarske afere. Ali, sve je to normalno i oekivano za uvena banjska mesta. Bez toga ne ide. Ali, nema nieg ushitnijeg, na samoj granici melanholije, od sumraka koji se slee na Veliku terasu ili Malu gostionu, na obali Palia. Moda je pak ezote riniji odraz ''Vile Lujze'' u tamnoj humusnoj vodi na usnama / jea i kornjae / iza rita, iza vimena penice/ - kako kae Petko Vojni Purar. Pali sav u zagrljaju bevremenosti.

FRANCUSKA

Sen Pol de Vans

LIKOVNA GALAKSIJA NA BRDU Ovaj grad u zaleu Azurne obale prepun je srednjevekovne arhitekture, uronjen u lekovitost primorsko-planinske klime i ,konano, prepun likovnih udesa. A sam po sebi je lep. Ljubak. Skoro zaeeren. Ipak, uspeva ovaj prizor u kome Medite ran uranja u Alpe da ostane izvan kia. Od slinih u Tirolu, koji poprilino zaviruju u idilino prokletstvo, odvaja ga i spaava velika umetnost koja se odigravala pod ne bom koje deli sa Azurnim obaljem. Ovi breuljci jedva utekli od Nice i Kana, obda reni prirodoslovnom krasotom, na putevima istorije, povesti i legendi imaju u sebi neverovatnu mo privlanosti. Koja jeste i u geografiji i klimatologiji. Ali i u neemu to se moe oznaiti samo paradoksom ili oksimoronskim jednaenjem po suprot nosti: u ovaj kraj regije Provence-Alpes-Cte d'Azur, neverovatna enklava umet nika, prepun je pria o ekstazi i umiranju iz albuma likovne Evrope. U kome ima i pesnika, dravnika, filmadija, ansonjera i legionara. Sen Pol de Vans je nevero vatno mesto za svetovno hodoaenje. U izvikanom dragulju koji postoji na sredokrai od mora do klasine Provanse, neobino poinje od samog imena: ime mu se pie VENCE, u opticaju je oficijelni fonetski izgovor VENS dok sam ja na licu mesta: u hotelu, kafani, pijaci, muzeju, kod metana i ostalih Francuza jasno i glasno uo kako kau VANS. to zapravo i nije neki problem da ja prilikom prvog objavljivanja ovog teksta u Danasu nisam imao grdne muke sa lektorima koji su naravno morali da budu u pravu. Dakle taj Vans (Vens) ume da bude tvrdoglav. Tako naprimer, neki ga uporno smetaju na samu Azurnu obalu. Pre skoro trideset godina, jedne nae novine do nose vest u kojoj se kae: --Jula

1989. Vitold Gombrovi je umro u Vansu ( na ne u Vensu!) na Francuskoj Azurnoj obali''. A on je ipak 18 kilometara u kopnu, udaljen od 18 kilometara od Nice a 26 od Kana. to mu ipak nimalo ne smeta da bude i bukvalno zaposednut likovnim delima, ateljeima, slikarima i njihovim sudbinama. Plitko u brdima, na obroncima Provansalskim Alpima. Kao jedan od devet francuskih gradova koji imaju u zaglavju ime Svetog Paula (Pola). Ovo drevno srednjovekovno utvrenje, ivopisno ali ne i preteramo respektabilno kao militarni ekipement, raskoraeno izmeu sve pitome doline, sa jasnim kontu rama i gabaritima bedema, ekspresivno uzdignuto u ampanjizirano nebo, deluje kao da su ga, ipak, potonji likovni umetnici dovravali bojom i kiicom. Ta tvrava zaista deluje kao da je od opteg iluminionizma ovog predela i sama dobila oreol matarije. U pitomini bujnog velebilja, nestvarana lepota Vansa, koji se doima as kao skulptura u prostoru, da bi u sledeum momentnu, iz sfumatu izmaglice izronila kao velika ikebana, pretekst je doivljaja koji ima e imati i produeno trajanje. Ovo, u osnovi bive alpsko selo, u svim godinjim dobima i po svakom vreme nu, prepumo je turista koji se sustiu uskim ulicama unutar gradskog bedema. I tako je to iz dana u dan. Mesto u kome nastaje umetnost i u kome umiru umetnici, saborna je destinacija radoznale Evrope, Amerike I Azije. Zanimljivo je iako ne i neoekivano, da u okolini Vansa postoji jo neko liko slinih mestaaca. Prepoznatih po pitoreksnosti i pokuajima da se naizgled umetnikim, na alost vie pseudo autorskim, zapravo vulgarno zanatskim, ak i diletanstskim kopijama iI kopiranju umetnike eruptivnosti Sen Pola dotaknu u primaknu deliima odsjaja ove neve rovatne mikro prestonice slikarstva i imaginacije. To su male oaze kia i neagre sivnog neukusa. Od one vrste koja ipak u sebi ima nekog arma. Recimo, kao cvee od plastike u holu prestinog kanskog hotela sa mnogo zvezdica! Neko bi rekao: i to je Francuska! Ali, ovde nam treba malo prave istorije: prvo utvrenje u ovom mestu je iz 13. veka. U 16. veku tadanjim selom Sen Pol vladaju gospoda iz oblienjeg Grasa. 1537. Fransoa I podie bedem oko celog mesta. I pritom rui preko stotinu kua. Opta bezbednost je bila potrebnija od krova nad glavom sirotinje! Meutim, kada je Vans knano isplovio iz svih svojih srednjih vekova odmah se odao likovnoj umetnosti. I to onoj od respekta I odjeka. Slava davno zapoeta, fama o predelu u kome buja lepa umetnost, do dananjeg dana ne jenjava.Tako da je Vans trea francuska destinacija po poseenosti. U svom formatu i anru. Posle Versaja i Sen Miela. Preko dvaipo miliona godinje radoznalih i zainteresovanih posetilaca stigne u pohode ovoj slikarskoj galaksiji. Kau, a i sam se sutradan uverio, kada se magla razila sa breuljaka koji miriu na Mediteran i alpsko bilja, da je privlanost ovog predela, zapravo u neobinoj svetlosti iji je jedan kraj umoen u more a drugi u oblake koji lebde nad Provansom. Ta je svetlost naprosto hipnotisala Renoara, agala, Matisa, Van Goga i ostale slikare i pesnike, koje u nabrojati u drugoj dopisnici, koju Vam ubrzo aljem iz ovog zaudnog mesta.

Sen Pol de Vens (2)

DOBRO MESTO ZA IVLJENJE I UMIRANJE

Ovo mesto, sa samo oko 3500 rezidentnih stanovnika, u zaleu Medite rana, na francuskom jugu, Vens, Sen de Pol, ve par vekova provereno privlai umetnike, slikare, pisce, muzia re. Dolaze da u njemu stvaraju umetnost. U blizini mondenskih izazova i kockarskih grehova. Sa obale mora. Iz preobilja sunca. Kan, Monte Karlo, Sent Trope, Nica dovoljno su blizu da neprestano izazivaju. Lepotom poroka. I dovoljno daleko da se posveenici, zalueni, genijalni ili samo daroviti od nje odbrane decentnom lepotom prirode i tiinom Alpa. Dolaze ovde i oni koji su samo poznati. Po bogatstvu, renomeo, uspehu. Za par ili vie godina, dok traje slava.I ne presui kasa. Svraaju i veoma bogati. Da prou kroz umetniku izmag licu, ne bi li oplemenili svoju auru. Jedino siromani moraju doloajnici moraju da budu veoma nadareni. Ili makar vrhunski bleferi. Dolaze, dakle, mnogi da rade i uivaju. Ali, gle ironije, i da umru! Lista onih, poznatih i velikih, koji su umrli u Vensu, najee u njegovom sanatorijumu, jeste impresivna. I zvuna. Anri Matis, Vitold Gomrovi, Dejvid Herbert Lorens. Za one koji su zaboravili, ovaj Englez je napisao, u svoje vreme ''ozloglaeni'' roman ''Ljubavnik ledi eterli ''. I naravno, ovde je mreo i Mark agal. Rus ijim nebom lebde prizori i prikaze. Iznad ijeg groba

verovatno svira imaginarni violinista iz Vitebska. Onaj sa platna, a kao za roenja, venanja i sahrane! Valter Benjamin, filozof koji je prvo verovao u komunizam, potom se neuspelo trudio da razume sovjetski socijalizam, a uvek je duboko pronicao u sutinu mo derne umetnosti, 1931. boravio u Vensu. Uivao je u lepoti kamena i njegovom nemom pamenju. Moda je i beao od nekih porodinih problema. Koji nikada nisu dovoljno daleko. Gledao je ovde umetnost nove Evrope, u nastajanju: Pikasa i Matisa. Lorens ga nije saekao. Morao je da umre 1930. godine. Pomenuti Matis i genijalni Baskijac Pikaso, u decenijskom kontrapunktu, od prijateljstva do umetnike diskrepancije i nazad, sretali su se i ovde. Zapravo, godine 1948. Pikaso se pridru uje bolesnom Matisu na jugu Francuske pomogavi mu da zavri poslednje delo - dekoraciju kapele u Vensu. Iako nije prisustvovao Matisovoj sahrani (1954), Pikaso mu je odao poast 20 go dina kasnije slikajui, malo pre sopstvene smrti (1973), jednog "starog oveka" koji sedi (odevenog u rumunsku bluzu, kakvu je nosio Matis). Pomenuta kapela, islikana sa jarkim peatima Matisovog fovizma nalazi se skoro na sredini glavne umetniko-turistike staze u Vensu, koja vodi iz srednje vekovog jezgra, tanije iz hotela ''Colombe dOr'', u kome zapoinje progresija likovne umetnosti ovde na jugu Francuske, do ultramoderne palate umetnike fondacije ''Maeght'', koja predstavlja logian nastavak eksklu zivnog slikarsko-vajarskog uda u ovim brdima. Posredstvom Huana Miroa 1960. uveni panski arhitekta Josep-Luis Sert podigao je sa vremenu, funkcionalnu i efektno dizajniranu graevinu namenjenu uvanju, izlaganju i stvaranju likovnih dela prve klase. Potpuno integrisanu u prostranu mediteransku batu. Ovaj je kompleks namenjen modernoj umetnosti, zapravo je muzej instaliran u samu prirodu. I spolja i iznutra objekat deluje kao ista provokacija povrina, boja, materijala, akustike, optike, i naprosto stvaralake metafizike. Sertov ''Maeght'' je pravi dom za moderno vreme i njegovu umetnost. U njemu danas ''stanuju'' Miro, Brak, agal, Kalder, Bonar, Dibufe, Sulan. I Matis naravno. Put od ulice arl de Gol, u kojoj je hotel 'Colombe d'Or'', do ove uvene i par kilometara izmetene Fondacije ''Maeght',' vodi kamenitim mostiima, prolazi pored fontana i zelenila koje raste izmeu ploa mermera. Uvek zaguen. Ponekad vas u zasedi saekuje ''umetnost za poneti'' - mnogobrojni zanatski i amaterski slikovni zapisi, kopije i imitacije. Stotine galerija i butika populistike umetnosti i zanatstva. Koji pristiu iz pseudumetnikih satelita kojima okolima ovog gradia obiluje. Ovde u Vensu cveta hilhadu cvetova ali se lako prepoznaju oni koji miriu... O njima, pravim cvetovima i ljudima Provanse, iz Sen Pola je pisao i ak Prever. A te pesme, usklaene u ansone, pevao mu je Iv Montan. Odavde. Za vasceli svet.

Sen Pol de Vans 3.

HOTEL KAO SKLADITE UMETNOSTI Ovde, u Vansu, na pola puta do juga Francuske, gradii koji postoji u zaleu Mediterana, u predvorju Alpa, sa jednom nogom u Provansi, pored mirisa polja do minatno je i svetlo. Ono ovde sve ini drugaijim. ivot, umetnost ak i smrt, odno sno ono vreme dok se ovek jo zanosi da moe izbei neminovno! Sunce koje je izvor te svetlosti, iako ne i jedini, jer nou sam imao utisak da i ovo ogromno nebo skladiti u sebi neku enormnu koliinu energije koju mea sa sunevom u fluid dnevne neponovljivosti vedrine, poigrava se poljima lavande i suncokreta koji ati raju somot zelenog krajolika. Dok zidovi utvrde bojom meda sliku dovode do granice prirodnosti. Provala nebeskog kolorita dovodi u Vans i okolinu desetleima najvee umove i talente. Jer ove dve stvari ponekad nisu komplementarne! Prvo su stigli impresi onisti. Kasnije je bilo sve lake. Ili, moda ba naprotiv!?Sve komplikovanije! Jer, posle genijalnih velikana, Monea i Renoara, pre svega, navala umetnika svih klasa, rasa i pravaca postala je nezadriva. Petnast minuta vonje od uvenog etalita Promenade des Anglais u Nici, ili koji minut vie direktno sa promenade po La Croi sette u Kanu, nisu bile nikakve prepreke za mogunosti svakojakih fabula o poseti imperiji slikarstva. Slikari-turisti, svakodnevno dolaze u Vans da se poklone delima velikana evropske umetnosti. Meutim, nije zanemariv broj onih koji stiu ovo raz glaeno mesto sa

ambicijom da se i sami proslave. Stanovnicima Vansa nije ostalo nita drugo nego da budu dobri domaini. Slikarima kojih ima u enormnim koliinama. I turistima koji izmiu svim prebrojava njima I evidentiranjima. Ugostitelji i trgovci imaju pune ruke posla. I galeristi, nara vno. Jer, pored uskih, strmih, ivopisnih ulica, starih kamenih, kua esto obraslih brljanom, iznenaujueg broja fontana i skverova, mostia i skulptura, ovo selo-varo-gradi obiluje svakojakim ateljeima i galerijama. Meutim, izlobe na otvo renom jo su prisutnije. Tako da je svakodnevni ivot ovde, za sunanog vremena, koga je u obilju,nalik na veliki i spontani perfomans. U kome svi zduno uestvuju. Metani I pridolice. Ipak, dve su institucije nezaobilazne kada su u pitanju prolost i sadanjost ovog mesta. Kod bolje upuenih na prvom je mestu stari i za umetniku povest zasluni hotel Colombe d Or koji jo od 1916. ugouje tadanje mlade a danas u istoriju preseljene likovne umetnike. Dok se I svetski rat prikradao Evropom, oni su u tom hotelu svoje raune za smetaj, hranu i ljubaznost, skoro zaboravih i pie, plaali crteima, skicama i slikama. Dokazi za to se i danas nalaze na zidovima ovog renoviranog i privlanog zdanja. Kae se ko ume dae mu se! A nekadanji vlasnik Colombe d Or je imao izuzetan oseaj da e mu se boravak likovnih umet nika jednog dana isplatiti. O tome svedoe platna Monea, Renoara ali i Braka, Pikasa, Miroa, Sotia, Difija, Utrila, Modiljanija, Matisa Svi oni, jedan pored drugog, ovaj maleni hotel u Francuskoj ine neverovatnim skladitem velike umetnosti. Tadanji gostioniar, imenom Pol Rouk, ambiciozan i kao slikar, jednostavno je u svom hotelu napravio,ono to bi se danas nazvalo likovna kolonija. Tako je indirektno uao i u istoriju umetnosti kao mecena.Naalost po njega, ne i kao slikar! Njegovi naslednici, naalost sa manje sree, moda zato to je danas manje buduih velikih slikara koji su mladi, nastavljaju ovu tradiciji. U hotelu Colombe d Or. I Vansu. A o putu od ulice arl de Gol, u kojoj je hotel 'Colombe d'Or'', do druge uvene i par kilometara izmetene likovne intitucije Vansa, Fondacije ''Maeght ve sam pisao u proloj dopisnici. Francuzi su, pored raskoi koja je zarobila Azurnu obalu, I svoja zabra nase lili udesima. Druge, trajnije vrste. Na jednom je brdu mirisni Gras. Na drugom - likovni Vans! Za umreti od lepote! Ili je ipak bolje iveti. Sa lepotom. Za lepotu!

NIM

ARENA I KAP PANSKE KRVI Kruei okolinom Rone, udiui miris vetra i neba Provanse, a sve vreme biva jui u junoj Francuskoj, u jeziku, provansalskom,zapravo oksitanskom, koji je ovekoveio Frederik Mistral, kupajui se u bojama Van Goga, Pikasa, Sezana, Go gena i inih, stigoh i u Nim. I da sam nekim sluajem iz Marselja ovde dospeo avionom, na Aroport de Nmes-Als-Camar gue-Cvennes, bio bih u dilemi : da ovo ipak nije Arl ? Neverovatna slinost rimske arhite kture. i Amfitetar. Koji je takoe namenjen i izvoenju opera ! Ali i najouvanija arena u Francuskoj. No, poto sam u ovaj grad doao automobilom, razliku odmah uoavam po ultramodernoj graevini projektanta Kisho Noriaki Kurokawa, u ijim se hemis ferinim oblicima velebna Arena epuri svojim hiljadugodinjim trajanjem. Grad u kome je roen Alfons Dode, autor mnogih realistikih ( i naturalisti kih) dela. Pisac koji je, ipak, ostao poznat po svom hvalisavom i ivopisnom juna ku Tartarinu Taraskoncu. Na Stevan Sremac je izuzetno cenio ovog Francuza. Pored slinog stila, od Dodea je preuzeo knjievni metod pisanja ''iz belenice'', svezaka u koje su obojica unosili sve ono to im je u ivotu delovalo literarno. Dakle, tragom Dodea, njegovih ''pisama iz mlina'', naravno i Tartarena, stigoh u Nim. Stigoh i skoro zaboravih starog dobrog Alfonsa zarad koncentracije rimskih spomenika kakva se osim Rima retko gde moe pronai. Ali Dodea sam zapostavio i zbog fascinantnih borbi sa bikovima, posle Sevilje verovatno najatraktivnijih na evropskom Jugu. Neverovatno prisutnih u mitologiji svakodnevnog ivota ovdanjih ljudi. ija je simpa tina

iskljuivost ak i turisti vidljiva. Nemci su nekih godina snimili i impresivan dokumetarac, ovde u Nimu, sa indika tivnim naslovom ''Mit der Lizenz zum Tten'', o tom, kako se u propratnom tekstu kae ''velikom Francuskom pukom Festivalu sa koridom u pansko-portugalsko-junofrancuskoj tradiciji''. Koji ima nezvaninu dozvolu da javno ''prikazuje smrt'' - dodajem ja. Smrt bika u sklopu koride! Ako me pamenje ne vara, i Dode je svog hvalisavog Tartarena vodio u veliku Arenu u Nimu da doive masovnu ekstazu. Katarzu ili neto manje plemenito, kad se javno i buno prolije kap bikove ili toreadorove krvi. Poto je meu borcima, ratnicima ili izvoaima vitekih radova najvie panaca, otud i u naslovu ovog pisamceta iz Nima i ta kap panske krvi. Koju je i Milo Crnjanski ugradio u svoj istoimeni roman. Veliki ljubitelj koride i jo vei knjievnik, Ernest Hemingvej, svojevremeno nije doao na koridu u Nim, jer iz Madrida, u kome je boravio 1959. nije hteo da '' da se upusti u dugo putovanje da bi video borbe sa bikovima potkresanih rogova''. to hoe dsa kae da je u Nimu za njega bilo prelalo krvi! Ipak, njegovi ljubimci, Luis Migel Domingin i Antonio Ordonjes su trijumfovali u Areni: otsekli su bikovima ui! ''Papa'' Hemingvej je u Nim ipak, ranije, vie puta dolazio. I voleo. Zbog Arene, bikova i toreadora. Arene koja ima 16.000 pretplatnih karata. Festivalski dani, kada se muzika sa svih meridijana naprosto preliva uli cama, uz onglerskocirkusko-plesne majstorije, ipak su jasno obeleeni onim to amerikanci nazivaju Bullfighting borbe s bikovima! Feria de Pentecote - s razlogom je svetska atrakcija. Vredi zaista biti u ovom gradu imeu 5. maja i 30. juna. Sreom, ja jesam. A nije bilo ni kapi panske krvi! Ovaj grad koji se u vreme rimske imperije zvao Nemausus, pored Arene koja, kao i u Arlu, ugouje i muziare, i danas je obeleen gabaritnim Akvaduktom koji je vodu dopremao iz pedeset kilometara udaljenog izvorita. Most koji je premotavao udolinu poznat je kao Pont du Gard i deo je ikonografije i dananjeg Nima. U avgustu i septembru ponavljaju se borbe sa bikovima, muziki dogaaji takoe, a pridruuju im se i religozne sveanosti. Jug Francuske obiluje atraktivnim zbivanjima, u koje se s prolea i jeseni ukljuuju svojevrsne bahanalije u ast groa i vina. Ali, red je da se vratim malo i Dodeu, koji me je svratio u Nim. O njegovom Taras koncu pisau vam kada stignem i Taraskon. Morao sam na neki nain zatvoriti ovaj literarno-putopisni krug. Dodue, do Alira nisam stigao: Alfons Dode je tamo iao sa prijateljima u lov na lavove, i jednog od njih, prijatelja, iz okoline Taraskona, je kasnije ''romansirao'' i ovekoveio. Ipak, Dode je roen 1840. u ovom gradu. Od oca, proizvoaa svile. iveo u Lionu, Parizu, pa opet Nimu... Bio novinar, feljtonista, pisac prevashodno. Roen, dakle, u Nimu, pisao o Arlu, Dode je ipak proslavio Taraskon. Dakle, u Taraskon!

Taraskon

GRAD U KOME BI I DON KIHOT BIO KAO KOD KUE

Imajui u pameti da je Alfons Dode knjievnost stvarao metodom ''notes sur la vie'' ili po naki iz beleaka o ivotu, iako sam u Taraskon stigao iz gradia Boker, s druge strane Rone, zavirio sam, prethodni dan, u delo ''Tartaren Taraskonca''. Ori jentacije radi. Da se prisetim. I tamo, na poetku ovog dela, koje je aljivi avanturistiki roman, putopis, me moari, pouna knjiica I sve to istovremeno, itam: ''U to je vreme neustraivi Tartarin iveo je u treoj kui s leve strane ulice koja se direktno naslanjala na put za Avinjon. Bila je to ljupka vila u lokalnom stilu, sa batom ispred, i balkonom pozadi. Sa bljetavo belim zidovima i zelenim venecijanerima. U vrtu su rasli bao babi i palme, drvo kakao, pamuk, mango, banane tako da ste u u trenu mogli pomisliti da ste u u srcu Centralne Afrike a ne u Francuskoj, hiljade morskih milja daleko od umiljenog mesta.'' Tako pie Dode. i preteruje! Dok ulazim u stvarni, ali istovremeno i imaginarni, Taraskon, jer oba su u mojoj svesti, pod junim francuskim nebom, koje klizi ka paniji, i suncem utim kao kod Van Goga sve mi to

izgleda mogue. Razgledam stari Taraskon, ak i vrtovi, kue, trgovi, prolaznici u kojima prepoznajem prototipove Tartarena, koji u sebi spaja Don Kihota i Sano Pansu, tog umiljenog svetskog putnika kome je i Marselj bio previe udaljen, poseivao je samo Boker, u mesecima kada most na Roni nije bio oteen, sve mi to deluju, istovremeno, i stvarno ali i kao da je sve prethodni sat izalo iz dobrog starog Dodea. A ipak, realni Taraskon postoji. Nalazi se 23 km juno od Avinjona, i 20 km severno od Arla, na levoj obali Rone. Sa malim gradom Bokerom je povezan sa vie mostova i ini jedinstveni gradi, sa oko dvadesetak hiljada stanovnika. A sad malo mitologije koja se ulila u stvarnost: u prvom veku ovde je, navod no, ivelo udovite zvano Taraska, ime grada u direktnoj je vezi sa tim lokalnim ''King Kongom'', koga je svetiteljka Marta, molitvama, uspela da pripitomi. Inae centralni sakralni objekat u Taraskonu je, naravno, Crkva svete Marte, sa kriptom u kojoj je navodno pohranjena biblijska figura ove svetice. Jer Marta je, po legendi, u ove krajeve dola iz Palestine. Crkva je, u romanskom stilu podignuta u 12. veku, a u 14. je dograena elementima Gotike. Da se vratim, ipak, famoznoj Taraski. To je bila opasna zver iz roda zmajeva. Kratkih nogu kao u medveda, rep joj bio kao kod korpiona, glava lavovska, a izraz ''lica'' je podseao na starog oveka. Inae, i naravno, sve to je Taraska uspevala da dotakne nestajalo je u plamenu. Posle ovakvog opisa koji je u Taraskonu opte poznat, ak se u junskim svetko vinama religoznomitolokog karaktera kao glavna atrakcija javlja replika Taraske, nainjena od fiber galasa, odvanost i hvalisavost Dodeov junaka Tartarena, sme tenog u ovaj fabulozan predeo, postaje sasvim logina i veoma opravdana. Naroito iz turistikog ugla posmatrano. Poslednje nedelje u junu, taraskonci slave i igraju se Taraske i Tartarena. Tartaren je kao najpoznatiji Taraskonac, proslavio ovaj grad, i Dodea, a Taraska svoje ime pozajmila i francuskim protiv avionskim topovima od 20 mm. Sedam kilometar od Taraskona nalazi se i Dodeova vetrenjaa. Njegova pisma iz Mlina odatle su stizala. A Taraskon je vekovima bio mesto gde se proizvodilo kva litetno platno. Dodeov otac je bio trgovac tkaninama, i tako je i Alfons doao u ove krajeve, inae blizu Nima. Da belei ivot i snove. A ja, umesto da se divim dvorcu Rene, kopam po dokumenataciji, ne bi li naao fotografiju koja podsea na Dodeovu izmiljenu Tartarenovu rezidencijuu Taras konu. Ova koju vam nudim, podsea na nju!

Taraskon 2.

ZMAJEVI, ZMIJE I OSTALI TARTARENI

U Taraskonu, Tartaren, Dodeov, svira na klaviru koji je kupljen u Nimu. Naravno u ro manu, u kome ga zavidljici, koji nikada nisi lovili lavove u Airu, i kojima su pogled sa srednjo vekovnog dvorca u centru grada, koji je oko 1500. godine zavrio Rene Prvi od Napulja, ili onaj sa tornja crkve svete Marte, koja je inae molitvama monstruma Tarasku pripitomila, jedini ''prozor u svet.'' To su dva provincijska pogleda koja se ukrtaju na istom trgu. Oni duhovitiji francuski provincijalci, iako su ovi junjaki promuurniji ali i zlobniji od onih iz Normandije, kako kae dobri Dode, njegovog su junaka Tartarina, naravno Taras konca, nazivali Baronom Minhauze nom June Francuske. Bez svesti o tome da mu time odaju veliko priznanje. U predelima gde su

preterivanja i legende na velikoj ceni, mata je takoe nespresuna. Tako je na primer, i Boker, onaj gradi s druge obale Rone, koje tarorei ujedinjen sa Taraskonom, ima svoju neman. Svog zmaja, iz mitologije, zamiljali su kao leteu zmiju, koju niko nikad nije pobedio, a ona zmijazmaj-drak(ula) umrla je od starosti, ili je moda i danas iva, na dnu Rone. Umalo ne zaboravih, Drak(ula) je bila nevidljiva i time opasnija. ak je i najvei provansalski pesnik Frederik Mistral ovom monstrumu posvetio delove svoje Poemes du Rhne. Duh ovih metana ne miruje, bez obzira to su provincijalci. Nije Dode dabe svog junaka odavde zajmio. Priaju, dakle, da je nevidljiva Zmija-Drak(ula)-Zmaj etala od reke do pijace, me ajui se narodom. Da je u ta davna vremena Tartaren Tarskonac bio u ivotu, taj bi mon strumverovatno vrele avgustovske dane provodio u senci njegovog tropskog drvea. Nevidljiv, relaksiran. Moda uinajui banane. No, nisam naao nikakav pismeni trag, ali ni varoku priu o tome da li su se Drak(ula) iz Bokera i Taraska iz Taraskona poznavali! Nepodudaranje legendi? Surevnjivost samih udovita? Sukob gradia? Prvi rimski put kroz Galiju vodio je pored Bokera, a za vreme krstakih ratova Rejmond od Tuluza je ak tri meseca ovaj gradi opsedao. U Taraskonu se, meutim, ne optereuju suvie tim sitnicama. Tartaren je njihov. I Taraska. I sveta Marta. I to je dovoljno.Meutim o tome da je Crkva svete Marte za vreme Francuske revolucije, u robespijerovskom besu, bila demolirana, pokradena, oskrnavljena, ovde nerado priaju. Jer ipak je i ta Revolucija bila i njihova. Mislim, francuski doprinos svetskoj istoriji. Kasnije je sve dolo na svoje mesto. Ono to je moglo. I nije izgorelo. Ovo mesto privlane zaudnosti poseivao je i Van Gog, o emu svedoi i njegovo platno ''Slikar na putu za Taraskon. 1957. godine, Frensis Bejkon je, inspirisan ovom slikom, napravio svoju neobino preciznu ekspresiju Studija za portret Van Goga na kojoj se vidi ovaj veliki prehodnik, mrtvaki bled, kako se odmara od slikanja, pod jednim drvetom, skriven od sunca koje sagoreva nebo nadomak Taraskona. Usamljena figura na praznom putu. Pikaso je tu situaci ju, Van Goga na Bejkonovoj slici, prokomentarisao sledeim reima: kada niko ( od slikara) nije znao kako i kuda, on (Van Gog) je pronaao irok put za budunost. Deavalo se sve to na domak Taraskona, zmajeva, zmija, Dodeovog imaginar nog matalita, mesta gde zauvek stoluje Tartaren Taraskonac, varoice u kojoj je, u crkvi Notr Dam, devica crna. Kao ona u Monseratu ili Brnu, i jo na mnogo mesta. Ovakve madone Francuzi zovu Vierge Noires, i niko im nee biti kriv ako se Den Braun posle tajne veere okrene cr nim devicama. U Taraskonu, koji ima muzej posveen knjievnom junaku Tartarenu Taraskon cu, moda ni to nee biti zaudno! Umesto ''Da Vinijevog koda'' itaemo ''Tartarinovu crnu devicu''!?

ARL (1)

MEDITERAN DUBOKO U KOPNU Ovaj grad u Burgundiji, i Francuskoj naravno, oduvek je bio neobian. Po istoriji, statusu, izgledu a ponajvie po ljudima koji ive ili su iveli u njemu. Ili se na bilo koji nain doticali vreline i temperamenta koji ga odlikuje. Bio je i glavni grad istoimene drave, negde u X veku, takorei morska luka, znaajna rimska utvrda, danas grad sa dosta ulica koje uvaju srednjovekovni izgled. Jednog septembra, Ronom, ili je to bio kanal koji grad spaja sa morem, spu tajui se iz Avinjona, stigao sam u ovaj grad koji su Rimljani su kao luku koristili nita manje nego Marsej zapravo, Cezar je sruio Marselj zato to je taj grad preao na Pompejevu stranu, a Arl proglasio za lokalnu prestonicu. Tri strateka rimska druma izgraena su tako da im ukrtanje bude ba u Arlu, i sva tri su koriena jo stotinama godina posle odlaska Rimljana, tako da je Arl tokom tih vekova bio ivahan, napredan, vaan. Iz tih je vremena preostala i ubedljiva Arena, u kojoj su prvobitno borili gla dijatori. Danas se koristi za borbu s bikovima, a verovali ili ne, i kao operska pozornica. Tako se muzika umeala u ponavljanje istorije! Pentrao sam se ugnutim, strmim stepenicima jedne od srednjevekovnih kula koje su do date da ojaaju arenu. Iz kamene elije na vrhu kule gledao sam kroz prozorie dole, na crepaste krovove, ulice bez drvea, jer ono raste tek u okolini. Pogledao sam, naravno, i na Ronu. Koja je ovde vie od reke. Ona je opti imenitelj. Dijagonala, vertikala, sufiks i prefiks! Donosia je odnosila mnogo znaajnog i preokretnog. Kroz june prozore video se jedan deo takastog arava zaustavljene vode - Kamaraga. Ona stara pria o tome da se istorija ponavlja kao komedija, u Arlu se moe dopuniti reju - i kao

muzika! Operski pevai i toreadori. Svaki u svom godinjem dobu. Jer, ovaj grad, nekad je imao i status drave, nesvakidanjeg je temperamenta, ima u njemu pored Provanse, kao to ree u svojoj ''dopisnici'' moj prijatelj Radivoj Cvetianin, pomalo i panije! O tome bi mogla mnogo da kae i gospoa Luiz, nastavnica klavira u Avinjonu. Inae majka mog dobrog duha Arijela. Koji zapravo nije duh ve duica! Ali, da nastavim o Arlu. Rimljani su meutim jednog dana otili, s ''vetrom i varvarima i hrianima'', Rona je zasula muljem njegove lagune koje su davno poseivale plime Azurnog mora., A Kamaraga, nekada zaliv, je postala kuna movara. Drumovi su propali i prestali se koristiti. Grad se smanjio. Na slane trave Kamarage zanjihane vetrom dola su krda divljih belih konja, po kojima se ovaj kraj proslavio. U prozuklom pevu trubadura. Varvari su grad, kasnije, dokusurili a tek ga je arlemanj obnovio. U podivljaom pejsau voda, bilja, vetra i neba obitavali su i Cigani, koje ovde ne zovu Romima. Odatle vuku korene i tamnoputi muziari koji su se mnogo docnije proslavili kao Gypsy kings! Kasnije su se, mnogo kasnije, na tom istom mestu pojavile rafinerije nafte, atomske centrale, hemijske fabrike. Poast progresa. Neukrotivi i zavodljivi duh Arla sam osetio u toreado rskim vetinama i mirisima sira, iskrienju vina, najvie u ukus tog vina koje smo pili. Na domain je ponosno otvorio nekoliko pranjavih boca: ''atonef de pap'', zatim i jedan ''ato muton Rotild'', sa etiketom koju je izradio Pugnadoreze. Ipak je ovo Francuska koju ni imperator Maksimus Tiranin nije savladao, jer je kod Arla 411. doziveo krah. Jedino rimska Arena traje. Izmenjena i prilagoena. Ali drevno ohola. Tako je u njenom volumenu u 17. veku izgraeno 212 kua i dve crkve. Iz nude ali i praktino sti. Bee to grad u gradu. Sa fasadom dostojanstva. Grad koji i danas krase dinovski kedrovi. Predeo koji gori i privlai umetnike zanosa i vrele krvi. Kao to je bio i Van Gog. Inae, kad god osetim u ustima sok od ribizla, setim se ''kasija'', tako ga zovu u Provansi. U tom je seanju - vee: poto je bila subotnja no, centar grada se pre tvorio u pravu cigansku severnoafriku svetkovinu. Uliice su bile pretrpane tandovima sa hranom i piem, a mnoge ''prodavnice'' bile su uvueni i u svodove rimske arene koja je stajala otvorena za svakoga; unutra je svirao orkestar. Prave Rimske svetkovine u Burgundiji. Skoro bahanlije! Najtamija mesta uzidinama krila su i najvie smeha i uzdaha... Rodna regija nobelovca Frederka Mistrala, rezervoar oksitanskog nareja, zapaen je deo metropolitantne Francuske, kako je odavno defiisan ovaj predeo svakojakih ali i jakih ukusa, izazova i uzbuenja. Jer u vremenima kolnijalne slave odavde je skoro sve polazio. I sve u Burgundiju dopremano.je

ARL (2)

VAN GOG I GOGEN U PROVANSI

Sedim u skoro istom kadru kao na gornjoj Van Gogovoj slici nonog prizora iz Arla. Vie je od sto dvadeset godina razmaka, a jo kao da se osea intenzitet imaginacije ovog velikog slikara. U vazduhu, svetlu, mirisu, u gustini kojom se provansalski predeo nudi ak i inferiornom prolazniku. Gradske prie, i ne samo iz umetnikih krugova, svojevrsna mitologija, vraaju me stotinak godina u prolost ovog grada: isto ovako besnoj silovitosti Rone, zatim udnovatoj zakrenosti lagune Kamarga, naporima koje su ljudi ulagali da izdube nove kanale u tim pliacima. I istoriji slikarstva. Naroito. Godine 1888. u u rano prolee Vinsent Van Gog, koji tek posle smrti postaje priznati velikan, putuje u Provansu. Zadrava se u Arlu. Pod junim suncem pada u koloristiki trans. Izbacuje gotovo dnevno sliku za slikom. Gog je slikao sunce samo u njegovom punom aru. Posebno poglavlje u njegovom slikarstvu ine slike livada, maslina, empresa, bregova planina i zvezda. Po dolasku na sever Francuske, u Arl, Van Gog postaje i redovan posetioc tamonjeg bordela, ciji ivot prenosi na platno. Naslikavi sliku "Bordel". I onda, u nastupu nostalgije, poziva svog prijatelja Gogena, u Zutu kuu, gde je i sam bio smeten. Gogen je na Gogov poziv doao u Arl, kako bi se ostvario san mnogih slikara o tome kako bi se okupili na zajednikom radu u prirodi. Meutim, izmeu njih, Pola i Vinsenta postojala je velika razlika, to je i normalno za tako

iskljuive umetnike. Van Gog je ipak jednu sliku posvetio prijatelju Polu Gogenu. Portretisao je madam Mari ino, vlasnicu kafea Delagar u Arlu, koji je bio omiljeno mjesto dvojice slikara. Naslikao ju je dok se nalazio u ludnici u Sen-Remi-d-Provans, kratko pre nego to je digao ruku na sebe. Izvukao je iz seanja na dane pre dramatinog i ekresivnog sukoba. A do toga je dolo na sledei nain: jedne noi u raspravi Gog je u sops tvenom neuravnoteenom stanju navalio na Gogena. Sa namerom da ga zakolje. Bio je dovoljan ipka samo jedan Gogenov pogled da se Van Gog osvesti i da sam sebe kazni . Zbog ubilake nakane. Odrezao je britvom sopstveno uvo. Potom pa ga odnosi bludnicama u javnu kuu. I pada u teak gr epileptiara. Gogen odlazi u Pariz, a Gog u duevnu bolnicu. Posle osam meseci saradnje i satiranja. Od rane se veoma brzo oporavio, ali se bolnice vie nije reio. U tom azilu je sve vreme slikao. Radio je manijaki, divlje. Slika doktore, vrt bolnice. Sve do revolverskog pucnja koji sve okonava. Pucanj u sebe. I ivot. Taj Sen-Remigde gde je ludnica, tridesetak kilometara udaljen od Arla, obeleen je i roenjem Hostradamusa. Koji je ''predvideo'' skoro sve na svetu. Treba ga paljivo iitati: moda je naslutio i susret ova dva genijalna slikara, u svom komiluku!? I prinudni azil Van Gogov u SenRemiju? To znamo. Nostradamus moda zna i nastavak! Arl pamti prevashodno Van Goga. Gogen je samo gostovao. I jo vie uario usijani jug. Provansalci neguje Vinsentova omiljena ali i ''kobna'' mesta. Kafane, bordele, pekare, bolnice i azile. Sebe radi ali i turista. Odravaju i veliki interna cionalni, uskrnji, Festival fotografije. Tom uspehu i prestiu umnogome doprinosi i Fransoa Hebel, sadanji umetniki direktor susreta u Arlu. Gradu koji s ponosom slua Bizeovu muziku, ''ene iz Arla '', na teskt Alfonsa Dodea. Inae, i ovde se u otmenim porodicama govori i ita oksitanski. I velia Mistral. Koji je iz delte Rone. Iz Kamarage. U mestu Maillane, u udesnim predelima Kamarage, u kojima se i danas sreu tabori ipsija, blizu Arla, u zimu 1905, ba u duhu neverovatne i violentne Burgun dije, dogodio se kuriozan susret provansalskog trubadura Frederika Mistrala, i neete verovati, Bufala Bila, slavnog severnoamerikog lovca na bizone, jahaa Poni Exresa i erifa. Koji naravno nije je bio ba potovalac poezije koju je pisao francuski nobelovac, jer je bio polupismen, ali zato dovoljno inteligentan da privati Mistralov poziv da ga poseti na rodnom imanju. Kad je ve veliki pesnik stigao da ga posmatra u Buffalo Bill's 'Wild West show, u oblinjem Taraskonu. Pria kustost u Mistralovom muzeju da je Danijel Kodi alijas Bufalo Bil poklonio pesniku psa koga je Frederik nazvao Pan Pardu". Savremenici ovog susreta su zabeleii da su ova dva znaajna savremenika fiziki dosta liili jedan na drugog, odnosno da je Westman pokazivao veliko potovane prema znamenitm Francuzu. U ovoj storiji, svakako ima mesta i za indijance, ali o tome nekom drugom prilikom. Odlazimo iz Arla a ja oseam da sam ostao duan vie detalja o borbama sa bikovima u Areni. Koja je i operska pozornica. Ali, barem zapisujem kako je dotiini Bufalo Bil na evropskoj turneji stigao i u Veliki Bekerek! U meuvremenu, naslov ovog putopisnog fragmenta menjam tako to umesto ''u zutoj kui ispisujem re PROVANSI. Da bih izbegao akutnu runu konotaciju.

Avinjon (1)

GRAD U KOME SU PAPE ''ZIMOVALE''

Kada sam prvi put ugledao Avinjon, sa magistralnog puta kojim sam pristizao kroz francuske Alpe, na putu koji vodi dalje od Azurnog mora, koje sam napustio negde iza Marselja, da bih posetio Provansu, impozantni most preko Rone kao da mi je svojom prepoznatljivou poeleo dobrodolicu. Sa ua Rone u Mediteran, iz movare Kamarge, krenuo sam ovamo da se opet sretnem sa - Ronom. I doao u mesto u kome su pape bile u azilu. Stigavi do table ''La Cit des Papes'' mogao sam sasvim jasno da vidim i palatu u kojoj su pape ''prinudno'' boravile preko 70 godina (13091377 .) Tu su '' zimovali'' pomalo izgani iz Rima odlukom ondanjih gospodara Evrope. Verskih i svetovnih. Vek je XIV. Bilo je to vreme, kako publicistika hoe da kae, avinjonskog boravka devetog pape, koji je, eufemistiki reeno,

izbegavao da budu u nemirnoj Italiji tog doba. Poslednji u ''avinjonskom nizu'' nazvan je i antipapa! To je zapravo bio kraj perioda dinastikih borbi, kada je teritorije prvobitne Zapadne Franacke Filipov sin Luj VIII konano ujedinio. Njegov unuk, Filip IV bio je meutim poznat po brutalnosti. Na silu je naterao Papu da se preseli u Avinjon, unitio Templare i proterao Jevreje. I sve to zarad imovine, blaga, imanja. Palata u koju su se uselili ovi izopteni poglavari katolianstva, iako neki taj period zovu ak i ''papskim ropstvom'', pretvorena je i u svojevrsnu tvravu. Ova graevina, sivo-bele impo zantnosti, u stilu cisteritskih monaha, sa skverom koji joj prethodi, dominira na avionskim snim cima grada.Ali i njegovom transcendentalnom projekcijom u vremenu i pamenju. No, vraam se mostu, koji sada ima samo etiri od prvobitnih dvadeset i dva svoda, za trenutak zanemarujui tablu koja upozorava na nesvakidanju prolost. Izmeu 1171 i 1185 godine ovde su zaista na impresivan nain premostili Ronu, i dananji most ''Sen-Beneze'' tu velianstvenost nastavlja. Dodue, u mikro formatu. Da se pree na levu obalu ove reke gde je smetena sutina Avinjona, naselja koje je zahvaljujui papama, Pikasu i Festivalu pozorita, u globalnoj svesti planete postao naprosto metafora izuzetnosti.. Grad prepun tragova istorije, kulture, svakodnevnog ivota u oblasti koja inklinira vinskom regionu, nekada se zvao Avennio, po imenu keltskog klana koji je u davnini ovde gospodario, ali ima i tumaenje da to prvobitno ime Avinjon dobio i zbog furio znog vetra koji ume ovde tokom zime estoko da duva. Srbi, srednjovekovni, pod pritiskom Turaka, ali svojih ambicija, stugli su i do Avinjona. Car Duan je imao nameru da pokua da ujedini hriansku silu, te da sakupi vojsku iz cele Evro pe, sa maglovitom i iluzionistikom idejom krstakog rata protiv Turaka. Video je sebe na elu takve vojske koja e da protera Turke. I promeni Time bi on pod zastavom krstakog rata ne samo slomio Turke ve i ostvario svoj davno eljeni san: da osvoji Carigrad. Iako je bio isti pravoslavac, koji nije ba suvie rado gledao na katolike, Duan se bez mnogo premiljanja, sa imperijalnom idejom u podsvesti, obratio papi Inoentiju VI koji je boravio u Avinjonu. Sam papa je sa interesovanjem docekao Duanovo poslanstvo tokom 1354. godine, koje je stiglo u Avinjon preko Venecije. Meutim, interesi, oni dugoroniji, rakog suverena i evropskih crkveno-svetovnih vrhovnika nisu se dovoljno preklopili, tako da je naa delegacija, koju su sainjavali dvorski sudija Boidar, jedan Grk po imenu Nestong i Kotoranin Damjan, jedino mogla da se divi papskoj palati i freskama u njoj koje uraene u kasnogotikom stilu pod nadzorom Simeona Martinija. Do uzvratne posete nikada nije ni dolo, Carigrad nije osvojen, i sve dalje je bilo ba onako kako smo uili u istoriji. Racionalna Evropa, koja u tom momentu nije bila u stanju da anticipira istoriju, nije u Duanovoj herojskoj fantazmagoriji prepoznala blisku opasnost koja e se izliti sve do dine Wiene. Grgur XI je 1377. papsku vlast vratio u Rim ali su rimo-katoliki monici sve do Francuske Revolucije Avinjon tretirali kao svetu papinsku teritoriju. Dakle, tek 1791. ovaj se grad i formalno prikljuio Francuskoj. I ivi danas kao centar kulture i umetnosti, turizma takoe, u delikatnoj raznotei osloboenog duha, s vekovnim pogledom u vrtloge vere i religijske prakse. Sa svoja tri drevna simbola, Mostom, Papskom palatom i Srednjovekovnom tvravom kao mo nim arhitektnoskim trojstvom. I novijim ikonama Pozorinim festivalom, odnosno Pikasovim

suvim igom u avinjonskom likovnom pamenje. Ima od svega toga nesvakidanjeg naslea poneto u vizurama ovog grada sa preko 100.000 stanovnika. Na fasadama, intelektualnim i religioznim nanosima koji boje svest stano vnika, u gospodskom ponaanju dalekom od svake provincijalne inferiornosti. ak sa dozom precioznosti. to se nikako ne odnosi na gospou Luiz, koju tada jo nisam poznavao.

Avinjon (2)

PIKASOVE GOSPOICE NA AVINJONSKOM FESTIVALU

Prolazei pored katedrale Notr Dam des Doms, ogledajui se u gotskoj iljatoj uglaanosti Papske palate, obe su na dovoljnoj uzviici da dominiraju, po logici apsurda sasvim sam lako mogao da zamislim Pikasove gospoice kako uestvuju na nekom Fashion, u okviru prateih programa Avinjonskog pozorinog festivala. Na kome je gostovala i nesvakidanja, naa/biva performerka Marina Abramovi. Avinjonske dame, da kaem izvesne dame, mogle bi obrazlau teoriju o tome kako je afriki uticaj na francusku umet nost neminovan i spasonosan. Izmeu ostalog. I to bi mogle. Iz konkavnosti svojih kubistikih dvodimenzional nih poza. Pet gospoica, Les Demoiselles d'Avignon, za koje neki istoriasri umetnosti kau da su nastale kao Pikasova rekakcija na Matisovo platno Radost ivljenja(Le bonheur de vivre). to jeste mogue ali nije verovatno. Iako je ta 1907. slikarski bila neobina Rona je tekla ispod mosta Sen-Beneze, praena umilnom pesmom uvenog domicilnog deijeg

horom. Neoekivana aprliska nesnosna vruina, bate kafia, nanizane jedna pored druge, pune. Zabavljai i ongleri preplavili ogromni gradski trg. Izmeu njih se provlae kostimirani glumci privlaei publiku na svoje predstave i opsene. Avinjonske gospoice, ipak, ne nastupaju jer ih je Pikaso naslikao jo na poetku dvadesetog veka. A ovaj prestini Festival, koji ima ponekad i na stotinu prateih manifestacija dnevno, po gradovima i selima u okolini, an Vilar je osnovao tek 1947. I to na trgu ispred Papske palate. Buran, ekspanzivan razvoj ovog, na poetku, isklju ivog pozorinog festivala ( ekspir, Molijer Mise, Klajst) doaran je i u ''Domu an Vilara'', u srcu Avinjona, koji je dokumentacioni i kulturni centar u spomen na osnivaa Festivala. U zdanju se odrava izloba Avinjon, san svih nas. Sa mnogo asocijacijana epohe i poruka u budunost. Svojevremena promena programske eme izazvala je polemiku, koja, podstaknuta i buntovnikim duhom 1968, iznuuje transformaciju festivala; pokrecu se off manifestacije, i broj predstava se od nekoliko, koliko ih je na samom poetku, ezdesetih godina, penje na nekoliko stotina. Vilarov naslednik (1971), do tada najblii sarad nik, Pol Pio, pokuava da estetske sukobe pomiri poziva njem u zvanini program predstavnika najrazliitijih umet nikih struja i pretvaranjem Avinjona u meunarodnu tribinu o umetnikoj i drutvenoj misiji pozorine umetnos ti. ''Puki festival'' tako pod svoje okrilje uzima i avangar du, pokuavajui da pronade ravnoteu s Vilarovom prevashodnom orijentacijom na klasike. Avinjon, Francuska, Evropa i Svet prihvataju i ovu novu, neverovatno fleksibilnu koncepciju i ovaj grad i njegov festival, para lelno sa Edinburgom tokom leta postaju mesto sa koga se ne sme izostati. Kao to je nekad erar Filip, u ''Sidu'' briljirao, potom Moris Bear '' koreografisao'' a Living Teatar okirao graanstvo, tako je i naa Marina Abramovi izvela u Avinjonu svoj dosad najkompleksniji, perfor mans pod nazivom "Biography Remix" - etiri veeri za redom. Trebali li podseati da je takav, sav od umetnosti i istorije, ovaj Avinjon bio i jedna od zapaenijih Evrops ka prestonica kulture, 2000.godine. A ''Gospoice iz Avinjon'', u kontrapunktu sa paps kom tradicijom, kubistiki tek zaoijane, Pikasova je avinjonski ''dopisnica'', nastala kao replika na jednu afriku skulpturu koju mu je Matis pokazao, u Parizu, ali i nesvesna aluzija na pritajenu seksualnost ovog grada u kome je predugo rigidnost stanovala. Neverovatno su posledice katolianskog celiblata i seksualne potisnutosti. Od njih se ak raa i velika umetnost. Zapravo, kada su u pitanju religija, ljubav, erotika i umetnost, sve je mogu e. Jer, tako na primer. uveni italijanski pesnik neis punjene ljubavi, Franesko Petrarka provodi najvei deo svog detinstva u Avinjonu, gde mu se porodica preselila iz Firence na insitiranje Klementa V, koji je 1309 postao Avinjonski papa. Pesnik soneta posveenih Lauri, prvobit ni privrenik i miljenik crkve, napustio je istu i zasnovao porodicu. Sin ovani mu je roen ba u Avinjonu. Pikaso, po prirodi lav i borac, kontemplativno ide dalje i otrije od Petrarke. Njegovih pet gracija iz Avinjo na kao da su otile u veliki svet direktno u paketu, sa rimskim akvaduktom, praene koranicom iz filma ''Most na reci Kvaj'', po romanu koji je napisao Pjer Bule, koji je, kao i Mirej Matje, roen u ovom gradu papa, festivala, gotike i kubistike (pikasovske) optike. I zato, da li je uopte vano to to je ovaj genijalni slikar svoje gos poice iz Avinjona naslikao po sceni koju je zapamtio i skicirao u Barceloni. U bordelu, to je isto to i kupleraj, zar ne, u ulici Avinji. U Avinjon, u kome je tada ivela majka gospoe Luiz, veliki slikar je prvi put doao tek 1912.

godine u drutvu sa orom Brakom. Iz Antiba je pohodio ovaj grad, koji vrlo dobro podnosi i mistifikaciju sa njegovom uvenom slikom.To je naprosto karma.Ili kako se moderno kae format! Jer je svet prepun stvari koje su sasvim drugaije nego to izgledaju!

Obanj, Brinjol...

AURELIJEVOM TRASOM Naivnost i prisnost kojom narodni umetnici iz Obanja i okoline oblikuju svoj minijaturni svet lokalnog ivota, virtuozno u glini stvarajui anr-slike u kojima oivljava drevnost Provanse i zalea, oduevila su i jednog Josipa Generalia koji je 2001. godine priredio u ovom mestu izlobu. Verovatno je naao slinost izmeu ove francuske ruralne umetnosti i svoje rodne hlebinske inspiracije. Interakcija izmeu ove dve likovno-zanatske kole je bila vie nego oigledna ,sudei po napisima u lokalnoj dnevnoj tampi (''Aubagne au jour le jour'' ) i periodici okruga.. I kad ve spominjemo itelje bive Jugoslavije, Hrvate, manje je poznato da je knjievnik Tin Ujevi, autor "Svakidanje jadikovke", 1914. godine nakratko bio lan mornarice Legije stranaca, i jo krae, dok je trajala osnovna obuka, i stanovnik Obanja. Pria uz vino, koje jako lii na ''Kasis'', koje je verovatno ovde pio i Augus tin-Tin Ujevi, u bifeu preko puta Muzeja, onog koji je posveen Legiji stranaca a ne onog drugog (muzeja, takoe) koji je formiran kao uspomena na Marsela Panjola, pisca i filmskog umetnika, prvog lana Francuske akademije nauka iz ove umet nosti, pria o Legiji stranaca je trajala do ponoi. Uzgred je spominjan i Panjol. Roen u Obanju 1895. svoja je dela naturalistiki ispunio narodnim ivotom Provanse kao i opisima surovog rada marsejskih lukih radnika. Na filmu je bio protagonista takozvanog ' filmovanog pozorita'' ali i pristalica italijanske neorealistike kole. Njegov scenario Dodeovih ''Pisama iz mog mlina'' sredinom pedesetih pretoen je u veo ma popularan film. Panjolovu fascinaciju keramiarskim udesima obanjskih grnara dananji stanovnici ovog mesta su pretvorili u pravu instituciju koja slavi ivot seoskog stanovnitva u

zaleu Azurne obale. Ovde u gradu koje je izmeten od primorja ( desetak kilometara). Ipak, mestu u kome se more naprosto podrazumeva. U mirisu, boji neba, vetru koji dolazi svakod nevno. Mediteran u zaleu i matrici postojanja. U svakodnevnom ivotnom stilu koji teakom mentaliteru dodaje mediteransku vedrinu. Odlazei iz Obanja, s desne strane ponovo vidimo barake Legije stranaca. Suton je i sunce koje zalazi za brda u departmanu Var, navodi me da i dalje razmiljam o ljudima koje ivot svakodnevno dovodi na ivicu egzistencije. Line, ali i mnogih drugih. Brinjol, mestace u brdima, sa petnaestak hiljada stanovnika, na pola puta do Draginjo na, sledee je odmorite. Godini sajam vina (Foire de Brignoles) proao je u aprilu ali sutra je pijani dan pa emo imati priliku da vidimo kako funkcionie ova trnica breskvi, meda, maslina i maslinovog ulja. Gradi koji se nalazi na Aurelijevoj marruti (Via Aurelia ), nekada je bio mesto gde se prodavala najvea koliina suvih ljiva u Francuskoj. I svoje ime grad duguje latinskom nazivu za ljivu. Kada je u 16. veku, u vreme verskih ratova, uniteno preko 180.000 stabala ljiva, gradi je ozbiljno uzdrman. Ali, ljive su opstale u departmanu Var. Dok ulazimo u Brinjol, mesto sa dosta srednjovekovnih monumenata, sunce je vec zalo. Seoska Francuska, pomalo oputena, se pomalja. Oekujem da vidim i Museum of the Pays Brignolais u kome je rekonstruisana klasina provansalska kuhinja. Jedan od etiri hotela, podignuta u feudalnim dvorcima, bie nae noanje svratite. U gradiu punog kamenih vrata i mahovine. Na putu smo koji prati trasu rimskog puta, polazio je u prestonice Imperije, Rima, i preko enove, Nice, Oksa stizao do panskog Kadiza. To znai da se mi pomalo zaobilazno vraamo ka Marselju, Freisu, Kanu. Ovaj neverovatni drevni put, iji integritet dokazuje francuski arheolog-amater Bruno Tassan, izgradio je dakle Marko Aurelie, rimski car negde oko 241. godine, idui tragovima Hanibalovog pohoda u Rim. Svestan sam da inimo neto suprotno iskazu ovog vladara-filozofa, koji u svom delu Meditations kae: Uvijek idi najkraim putem. Najkrai je put onaj koji je u skladu s prirodom! Meutim, u genima putopisaca je da istrauju novi puteve. Ipak, dok sam na trasi koju je omoguio ovaj pristalica stojicizma, elim da verujem u sledeu njegovu misao: Buncaju ljudi i postaju umorni od ivota kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi usmerili svaki svoj napor i svaku svoju misao. A na utomobil ide ka moru..

Obanj 2.

GRAD KOME LEGIJA STRANACA ODREUJE RITAM DISANJA

Osea se u Obanju da je Legija (Legion Etranqere) u ovom mestu '' kod kue''. Jer je sve ostalo iz svakodnevnog ivota nekako dizajnirano po legionarskom formatu. Kafane, hoteli, restorani, sportski stadioni, najvie zbog, i od njih, legionara, postoje i opstaju. Boja novca je ne vana! to naroito vai za one delove godine kada gospodari loe vreme. Meutim, sve je vie i turista koje privlai fama o mestu gde se obuavaju opasni ljudi. Preki momci ije je zanimanje u krajnjoj konsekvenci - vrenje nasilja. U ume onih, ili za one koji svoje line interese umeju da zaodenu dravnim ili nacionalnim ciljevima. Zvaninici Obanja, meutim, rae istiu da je njihovo mesto poznato po vinu, predmetima od terakote, i svakojakim avanturistikim, ekstremnim sportovima. Umerenoj klimi i ostalim civilnim pogodnostima. Legiju stranaca spomenu tek

usput, Iako je zapravo ona njihova teka industrija! Obanj inae ima etrdesetak hiljada stanovnika. Centar grada je uspeno restauiran. Simpatian, iako ovakvih naselja, arhitektonski gledano, ima na desetine u ovom delu drave. Ipak, duh Francuske provincije se osea u miru, oputenosti i iskriavom humoru. Jedino vikendom, kada legionari izau u provod, provincija zamandali vrata i prozore. I navue moralistike zavese. Nasuprot njima, kafedije i javne radnice tada ivnu. Mladi iz ovog grada, naravno, furaju legonarski stil.. Ovde, u gradu u kome je roen Masel Panjol, pisac i filmski producent, koji meni jedva ta znai ali metani ne proputaju priliku da ga apostorfiraju i citiraju, svakog leta se organizuje festival figurica od gline koje pokazuju ivot francuske provincije iz prolih vekova. Etnoloki vredan, dopadljiv, naivni, rekli bi dirljiv napor da se produi seanje na nekadanji ivot. Idila u senci legionarskih godina opasnog ivljenja! I da ne budem nepravedan, taj rukotvorilaki zanos ljudi u Obanju, ima zaista masovan, zanatski prvoklasan i pomalo mitomanski eho. I kupce minijaturnih figura i figurina koje prate svakodnevan ivot, onaj od pre vek i vie, religozne i tradicionalne obrede, herojsku prolost itd. Sajmovi, izuzetno poseeni, razglaeni po itavom jugu Francuske, u junu i julu, okupljaju mnotvo posmatraa i kupaca. Naravno i proizvoace iz itave regije. Samo manufaktura ima preko dvadeset, dok je individualaca na stotine. Kau lokalni eksperti da su od gline iz Obanja pravljene u antiko doba i amfore! I ba kada sam se spremao da zakljuim kako u ovom gradu militarno i pastoralno, jer u osnovi ove Santon keramike i jeste pastorala, ljupko bliska pomalo graanskom kiu, egzistiraju u harmoniji, ugledam u jednoj knjiari naslov Ubistvo u Obanju. Ameriki sociolog, sluajno znamenitog prezimena, Saterlend, pa i imena, Donald, pie ovu knjigu socijalne istorije sa podnaslovom Lin, Pravo i Pravda. U kojoj analizira socijalna i politika zbivanja u ovom gradu za vreme Francuske revolucije. U kojima metani, i doljaci iz Marselja, jakobinci i antijakobinci, jedni druge mue, satiru, linuju, osuuju bez suenja. Bio je, kako to kae Saterlend, pravi beli teror. Mikro pakao u okviru velike Revolucije. U godinama 1795/98. Pa ta, bilo pa prolo. Onda se setim da sam na jugu Francuske. Koji je na glasu kao nacionalno iskljuiv. I bi mi nekako loginije, od tog momenta, to to je gnezdo Legije ba u Obanju. Ali, verovatno greim. Dok smo na kraju dana prepunog saznanja veerali u restoranu Le Re lais des Cesars, Edit Pijaf je sa nekog CD pevala Mon Legionnaire Moglo jedino da se kae: Telle est la vie!

U LEGIONARSKOM GNEZDU

U Siot sam se vratio povratnom kartom, sa prve usputne stanice. To sam simboliko putovanjepriredio sebi samo zbog povratka. Prugom kojom je krajem dvadesetog veka proao ''voz Limijerovih''. Vonja je, aller et retour, trajala manje od sat vremena. Dovoljno da simuliram u sebi neto slino onome to su putnici stotinak godina ranije mogli doive dok se parnjaom ulazilo u stanicu. Ovog puta nije bio garei, dima i kamere. Koje je izostala da prizor ne bi bio suvie plagijatorski. Nema kamere, nema ni patetike! ist oma u obrnutoj optici. Izbegavi jo jedan pljusak, jednoglasno smo zakljuka da obavezno odemo u Obanj, varoicu na oblinjoj visoravni. Krenuli smo u rano jutro. Obalskim putem. Do Kasisa. Proli kroz zalee Cap Canaille, koji izbliza deluje kao moni obrueni meteor. Pomalo uspavani putovali smo kroz primorski pejsa koji se svakim kilometrom zaogrtao planinskim platom. Iz intenzivno zelene dospevali smo u oker ranog prolea. Izaavi iz ume borova i kiparisa, posle pola sata smo ve brodili nepreglednim morem makije. Jedino se zid visokih planina u daljini sve intenzivnije uspostavljao. Sve je to bilo i logino u okvirima ''avanturistike teme'' koju smo zapoeli. Red je i da otkrijem razlog ovakve promene davno donetog itinerera kroz Azurnu obalu i alpsko zalee: posle dosta ishitrenog imenovanja Marselja i Tulona kao glav nih odredita i sedita Legije stranaca, to oni mediski, istorijski i ceremonijalno i jesu, pouzano i definitivno sam saznao da je zapravo varoica Obanj glavni tab i regrutni centar te romantino-ozloglaene vojne jedinice. Trenani i regrutni centar i nije neto za naslovne starne i bedekere. Jer, ako su, na filmu i u stripu, u njoj sluili Abot i Kostelo, Miki i ilja i Stanlio i Olio, naravno pored mnogih heroinijih i opasnijih junaka iz mate i zbilje, poseta mestu odakle kree sva slava, ali i surovost ovakve respektabile jedinice, jeste istinski izazov. ak i u sluaju, kao to je bio ovaj na, kada vam pristup samom kampu ostane uskraen. to je i normalno s obzirom na tajnovitost koja je oduvek pratila ovu elitnu i opasnu vojsku. Ipak, bilo smo sasvim blizu mesta gde stiu ''regruti''

Legije stanaca. Gledali smo, sa druge strane ulice, na kompleks koji se zove Commandement de la Legion Etrangere Dcile. Dovoljno da uz pomo Muzeja legije stranaca i jednodnevnog intenzivnog boravka u Obanju, doivimo sopstveni film ovog militaristikog fenomena. Kau, decenijama su pripadnici Legije strana bili momci koji su rergrutovani od ljudi s druge strane zakona. I sada je slino, dodaju metani u kafanskom askanju, naglaavajui da je sve vie Slovena. Skoro svakojakih Rusa i ostalih! Ukrajinaca, Belorusa, Srba, Hrvata. Bili smo, kao to rekoh, i u Muzeju Legije stranaca. Zanimljiv je, naroito onima koji su u toj temi verzirani. Fanovima. Fotosi. Odela. Trofejno oruje. uvene bitke: hacijenda Kameron u Meksiku (1886. godina). Naime, tada je tu hacijendu branilo 3 oficira i 62 legionara, a napadalo ih je oko 2 000 meksikih vojnika. Bitka je trajala ceo dan, nakon zaista krvavih borbi preostala su svega 5 legionara. Iako su se mogli predati, nisu to uinili. Ostavi bez municije, oni su isukali bajonete, postavili ih na puke i hrabro jurnuli na nadmonijeg protivnika. Kao neki drugi Alamo! Od tog dana ime ove bitke nosi svaka legionarska zastava, a natpis do posljednjeg ovjeka takoe je sastavni deo tih barjaka. Saznao sam takoe da su boje Legije crvena i zelena, koje su preuzete od vajcarske garde koja je nekada uvala francuskog kralja, jer i Legiju stranaca ustanovio je francuski kralj Luj Filip, 1831. Pre kafane svratili smo u Muzeju. Kustos nam je objasnio kako je Marsej, kao velika luka i stecite svakojakog prekog sveta bio pogodan za vrbovanje i ''prihvat'' kandidata za Legiju dok je Tulon zgodan zbog ''opte militaristike konstelacije''. Obanj je, meutim, dovoljno skrajnut od glavnih puteva, to danas, naalost ili sreom, vie nije sluaj, mesto na kome se moe proceniti fizika i psihika izdrljivost kandidata, sklopiti petogodinji ugovor. I odatle nove legionare uputiti na zavrnu ''obradu'' u logor u blizini Tuluza.

La Siot

TRAGOM BRAE LIMIJER U zoru, kada je trebalo krenuti ka unutranosti, u Francuske Alpe, prema Brinjolu i Draginjonu, pljusak nas je omeo da to uinimo u dogovoreno vreme. More u Tulonu kao da je prokljualo od dada koji je padao iz tankih i lisnatih oblaka. I sreom to se to dogodilo, jer se to odlaganje pokazalo dovoljno i dobrodolo mom dobrom duhu Arijelu, da se seti da je mesto kroz koje smo ve proli, dolazei iz Marseja, Siot, zapravo onaj gradi u iju je elezniku stanicu 1896. uao voz koji su braa Limijer slikali. Kamerom koju je konstruisao Edison. Mesto sa samog poetka istorije pokretnih slika, filma. Kratki filmski zapis Arrive'e d'un train en gare La Ciotat ( Ulazak voza u La Siot), je autentian poetak filma-istine, dokumen taristike, koju znamenita braa Limijer zapoinju prvo u Lionu ( Fabriki radnici naputaju fabriku), potom ovde u Siotu ( Voz ulazi... ) i konano u Parizu (Poliveni polivai). To su impresivni nemi filmovi, kratki rezovi, koji doaravaju sam dogaaj bez posredovanja glumakog uea. I tako, sreom, te zore nad Tulonom je padala kia. Kada smo stigli u Siot, za dvadese tak minuta, putem, nazad ka Marselju, ovaj grad je bio okupan, oceen i bistar, nov skoro kao na poetku veka. Jedino je obino prolee zamenilo davnu istorijsku zimu. Stojim na istom peronu i pokuavam da dozovem istoriju. Peron je samo prividno isti. Jer onaj je odavno uao u memoriju

filma. Kamera iz devetnaestog veka, kabasta, kao neka nahtkastna iz Banata, kopira direktno ivot. ivot kroz kameru dobija na dramatici. Jer je budua venost ono to joj obezbeuje neverovatnost. Umetnosti. Gustina trenutka. Kao da oseam iz glave nestpljenje putnika koji ekaju voz. I paniku od privida opasnosti. Crno-bela slika iz 1896. eksponirana u mom umu. Kao ekskulizivni matine u kolorisanom danu dvehiljade i neke. Ubeen sam da se tog trenutka Limijerovima upalila neka sijalica u podsvesti. Ja u Siotu, gde je zanos filma i dalje stvarnost. Ovog je puta ona naizgled turistika. U prepodnevu, s kraja prolea, na stanici bljetavoj od mediteranskog sunca. Sa naprosto vajarski isklesanim kiparisima, jablanovima i ueerenim palmama, u pozadini. I ljudima kojima slika iz moje glave nita ne znai. Voz, elektrini, ulazi u sadanju stanicu. Skoro pustu ali vedru. Parnjaa, ljudi u zimskim kaputima i sneg, samo su jo u onoj davnoj limijerovskoj projekciji. Pariskoj ali i beogradskoj. Fabrikanti iz Liona, zanesenjaci celuloida, ne samo da su promenili svet svojim kratkim filmovima, intervencijom u ivot koja se bazira na apsolutnom nemenjanju tog istog ivota, braa Luj i Ogist, naravno Limijer, i ovu su junofrancusku varo za veita vremena obeleili svojom prorokom vetinom. Umeem koje je postalo umetnost. Dananji stanovnici su ponosni. Na taj dan kada je fotografija prohodala. Svakog septembra prireuju vrlo prestian Festival kratkog filma. Ima ve par godina, meutim, kako je Ridli Skot snimio oma onom revolucio narnom filmu Limijerovih. Kameron Dijaz je bogata putnica prve klase, Leonardo di Kaprio je kondukter a Rasel Krou igra austo-ugarskog tajnog agenta. Naravno, film je pretvoren u akcionu dramu, u kojoj se lokomotiva tog voza iz dvehiljaditih, na samo ulasku u stanicu Siot pretvara u pravu tempiranu bombu i ... Ali to je ve neto drugo. Film za turiste i ostalu dokonu publiku. Siot je defi nitivno uao u svet, veliki svet. Mesto od tridesetak hiljada stanovnika vie nije ribarska luka na nekom rubnom podruju Azurne obale. To je turistika destinacija izuzetne privlanosti. Njegovo velianstvo film je ovde prohodalo. Zgrada, stara, s kraja prolog veka, teatar u kome je prvi put prikazan uveni ulazak voza u ovaj gradi, koji e, potom, postati po tome poznat, zgrada starog hotela Vila iz 1864. u kojoj je danas pomorski muzej, crkva iz ranog sedamnaestog veka za pokajnike, bez obzira na boju tena i rasu neke su od znamenitosti. Mesta koje na trasi Marselj Tulon aplinovski doziva godinu u kojoj je Nikola Tesla iz hidrocentrale na Nijagari upalio sijalicu u Bafalu.

SIOT (2)

GRAD U KOME JE FILM ''PROHODAO'' A TRUBADURI PEVALI RIME Siot je definitivno uao u svet, veliki svet. Kao simbol, dodue, koji ovdanji junjaci pametno neguju. Mesto od tridesetak hiljada stanovnika vie nije ribarska luka na nekom rubnom podruju Azurne obale. To je turistika destinacija posebne privlanosti. Njegovo velianstvo film je ovde prohodao. Ali, i riznica prirodnih neobinosti je bogata. Ipak, prvo o onome ta su ljudi izgradili. Najvanjija je, naravno, zgrada, stara, s kraja prolog veka, ''Eden teatar'' u kome je prvi put prika zan uveni ulazak voza u ovaj gradi, koji e, potom, postati zauvek po tome poznat. Potom, zgrada starog hotela Vila iz 1864. u kojoj je danas pomorski muzej. Posebna je pria crkva za pokajnike, iz ranog sedamnaestog veka. U kojoj se bez obzira na boju tena i rasu moe dobiti oprost! U Notre Dame de la Garde Chapel. Verovatno, je to, ovde na jugu Francuske, gde je i veliki pesnik Frederik Mistral bio poprilian nacionalista, neophodno naglasiti to civilizacijsko opte mesto. Kao lokalnu razliitost!? Sa obale u Siotu, koja delu je drevno i nenarueno, prirodno i raskono u vegetaciji, kao nebruen kristal, ugledao sam i Cap Canaille, najvii vrh brega koji su more, vetar i sunce, pretvorili u impresivan obelisk iji kosi pad prkosi ravnotei Mediterana. To je ta stena-klif koji nas je pre para dana, dok samo dolazili u posetu Limijerovima, iz Kasisa, neprestano obilazila. Ukopan u

kamen ali svojom astralnom projekcijom sve vreme negde u slepom oku pridolica otvorenog uma. Sada ga iznova, iz rakursa Siota osmatram. Merim. Mozgam koliko e mu jo trebati da zaplovi kroz plavetnilo neba. I uroni u azur. Kao novo siotsko udo. Dok plaom, dugom nekoliko kilometara, idemo ka izazovnom Cap Canaille, samo dosta svee jutro me spreava da bos direktno doivim neobinost krupnog peska ovog areala. Koji je verovatno nekada bio deo Klifa koji straari ovde, na sredokrai Marselj Tulon. Prijatelj Suba, Subo ti, veliki znalac jezika u ijim smo bisagama, Francuskog, pria mi, dok pesak kripi pod naom varokom obuom, da se ovde govori posebnim Francuskim. Dijalektom koji se zove Oksitan. I da ime mesta u kome se nalazimo, La Ciotat, na oksitanskom znai grad. I dok mi se ova stena, Cap Canaille, koja je sve dalja to joj se vie pribliava mo, as priinjava kao skijaka skakaonica, da bi u sledeem pogledu zaliila na orla, Suba nastavlja priu o Oksitanskom dijalektu: nobelovac, pesnik Freederik Mistral je pisao tim narejem romanskih jezika, koji se i danas koristi u enovi, delu Katalonije i Baskije. Na jugu Francuske. Preostali dar rimske civilizacije. I u Monaku! Oksitanski je, uostalom jezik trubadura zakljui Suba, dok smo sa plae skretali u oblini restoran. A ja se setih fakulteta - i Mistral je na njemu pisao! Uz au bela vina, bati restorana Chez Jean-Louis, iz nevezanog razgovora sa nekim meta nima, odluili smo da na put u Draginjon, i Gras potom, pomerimo za jedan dan. Naime, jedno glasno smo zakljuili da nikako ne moemo zaobii oblinji Obanj ( Aubagne). Iz razloga koji e se otkriti tek kad, putopisno, dotaknem ovo mesto u mediteranskom zaleu. Dok popodne, vozom, svetrogre bi bilo drugaije, odlazim, samo do sledee stanice, itam u nekom bedekeru iz Siota, kako su 2003. trideset i devet svetskih reditelja, irom sveta, a Patricija Lekonte, na licu mesta u Siotu, snimali dokumen tarce na temu ulaska voza u stanicu. Naravno, Limijerovima u poast. Imena Spajka Lija, Dejvida Lina, Andreja Konalovskog, Liv Ulman i drugih, onu davnu filmsku etidu od 50 sekundi ine jo besmrtnijom. Bio je to njihov kratki oma, izazov i dogaaj. U svetu i vremenu, u civilizaciji i epohi, u kojima je ak i od atrakcije preostala samo ljutura u kojoj nema smisla i doivljaja. Limijerovski fragmenat bio je i ostao smisao. Kao kaiica ivota.

Tulon (1.)

PUTUJUI DO TULONA Dok u Renault Espace-u idem obalskim putem ka Tulonu, Mediteran je ekplodirao sve do Korzike i Afrike. Moji se saputnici kartaju dok Chis Rea peva The Road To Hell. Zavidim im na oputenosti dok sam oseam neku dramatinost koja iz njegove muzike direktno dodiruje moje nesvesno. Ko zna zbog ega, setim se kako sam etajui obodom francuske fascinantne luke Marsej video upravnu zgradu Legije stranaca. Negde sam proitao da njihov mokri deo obuke sadri i plivanje na 100 m slobodnim stilom, skakanje u bazen sa daske visine 10 m, plivanje na 50 m sa zavezanim rukama i nogama i 50 m ronjenja na dah. Za kraj su ostavljeni skokovi sa 20 m visine u bazen. Vrlo impresivan dril. Kako ostati na granici smrti! I setim se tada, dok automobilom prolazimo skoro pored mora, koje jo nema prvu letnju boju, sivilo probija azur, odakle mi stie pomisao na ovu vojniku organizaciju ija je baza bila na Korzici. Zapravo u Nice Matinu, pre desetak dana proitao sam neki tekst o Legiji stranaca. U zaboravljenom primerku ovih novina koje izlaze u Nici. Zateenih na mermernom stolu, na koji stie moja jutarnja kafa. Fotografije na reklamnoj tabli Direkcije Legije stranaca sadrala je i nae

karakteristine balkanskeface. I bilo je naih ljudi u toj Legiji. Svakojakih. Dok idem ka Tulonu, onaj deo marsejskog doivljaja koji nije stao u dnevnu svest javlja mi se kao naknadna slika. Dok Chris Rea putuje u pakao. Meni iskrsava pria o Legionarima koji su se borili pod francuskom zastavom u mnogim ratovima. Pocev od 1835. godine kada je Legija formirana, pa do ueca u brojnim oruanim intervencijama u Indokini i Africi. Danas Francuska Legija stranaca broji oko 8 000 ljudi i sastoji se od osam pukova (etnog sastava), od kojih su pet borbenih ( Prvi. je padobranski, i u ratu brani raketnu bazu na Platou Alibion, 1. konjiki ulazi u snage za brze intervencije, 2. legionarski padobranski je namenjen za specijalne operacije ) a po jedan administrativni, ininjerijski i nastavni. To naravno itam sa laptopa, koji je uspeo da se nakai na neki usputni wireless U Marseju sam, dakle, video centralu ove vojne organizacije, a idem u Tulon, glavnu mornariku bazu francuske vojske. to nije ba najtanije reeno. Idemo u Tulon, da osetimo grad u kome se sve to militarno nalazi. Jer su izgledi da zavirimo u te Structure des lgionnaires et militaires minimalni. Drugovi i ja emo, zapravo, kao malo obaveteniji turisti, samo osetiti ambijent u kome sve to Militarno postoji. Naravno, videemo i grad koji je vekovima simbol pomorske tradicije ove mediteranske zemlje. Jo od Napolenovih ratova i grandioznih pomorskih bitaka. Ipak, jedan od etapnih ciljeva bio mi je sasvim miroljubiv: pod utiskom, i odloenim dejstvom belog vina Kasis, konzumiranog sino u kafeu u staroj marsejskoj luci, koji je dozvan u seanju veselo zaigrao, reio sam da svratim u ustoimeno mestace, Cassis, 4 kilometra udaljeno od Marseja. Mali predah u kafani pred susret sa Vojnom silom. Kasis, smeten uz samu morsku liticu, Cap Canaille, impresive visine, oko 240 metara. Gradi je biva ribarska luka danas pre puna ugodnih i pitoresknih kafea i res torana. Mesto je idealno za etnje, ribarenje i penjane po ovom kliftu. Meutim, kada sam u par restorana i kafeterija zatraio, ne bez vanosti, au Cassisa (Kasisa), doiveo sam iznenaenje. U mestu po kome je ovo vino dobilo ime ono ovde nije i najcenjenije? Jer nije dovoljno skupo! Kafedije su imale isti odgovor: to je proizvod zalea ovog grada, pije se, navodno, samo u lokalnim, itaj seoskim krmama, ili u Marseju i Tulonu!? Poto sam Tulon rezervisao za druge, istorijsko-vojne sadraje, ''Cassis'' sam ipak morao da pronaem ovde. I pronaao sam ga u restoranu ''La Paillotte'', u skoro seoskom ambijentu. Tamo sam saznao da ga ovde tradicionalno prave jo iz prerimskog vremena. I neobino cene. Svi osim skorojevia, koje ovde poimence znaju. A to su uglavnom valsnici veih kafea u mestu! Bio sam zadovoljen ali ne i zadovoljan, jer bez peciva, ''navette'', u kome su smeteni svi biljni mirisi Pro vanse, a koga ovde nije bilo, ni Kasis nije imao marseljski mek. Ipak, par boca sam poneo. Za povratak. I seanje. Krenuo sam zato u Tulon, budei u svesti jedinu zapamenu sliku ovog mor narikog grada, vienu u nekoj reviji: pramac broda sa nekim Neptunom na vrhu. A Chis Rea je preao na The Blue Caffe: .. kuda ide ... elim da znam ta radi...

Tulon (2)

(NE)OBIAN LUKI IVOT PUN OEKIVANIH RAZLIITOSTI Znatno manji i na prvi pogled pitomiji, Tulon, to je injenica, vekovima postoji u senci izvikanog Marseja. I samom mi se taj utisak uini nelogian jer je grad, koga vidimo sa prevoja na brdu Faron, a to to smo na tom mestu znak je da smo zalutali, ipak najznaajnija francuska mornarika luka na Mediteranu. Meutim, utisak me nije prevario: Tulon je u odnosu na eksplozivni i uurbani Marselj mesto mnogo prijatnije za ivot. Dakle, on je uredniji grad, preciznije organizovan to nije ni udo kad se ima u vidu da je vie od dvesto godina glavna mornarika baza Francuske. Ali ta se militaristika dimenzija ivota u Tuloni vie nasluuje nego to se svakodnevno vidi. Iako se ipak nasluuje i osea. Jer, turizam, ribolov, trgovina, krstarenja, kulturni ivot, sport sve je to pod senkom vojnike istorije ali i aktuelne mornarike doktrine i nautike sile. Ovaj grad sa preko 180.000 stanovnika, s aerodromom u blizini, sa planinom Faron u zaleu, deluje autentino, sauvano, i za razliku od ostalog dela Azurne obale, glamur ga nije prekrio unificiranim sjajem. Brdo Faron, koje smo u dolasku nepotrebno prokrstarili, umesto da ga zaobiemo, ve u hotelu su nam to rekli - poznato po tome to je 1962. godine tu pokuan jedan od atentata na predsednika arla de Gola, zbog njegove odluke da Aliru da nezavisnost. Mene su prvo veoma zainteresovale neverovatno matovite igrarije u kovanom gvou koje se

nameu sa skoro svakog balkona, koji su inae u starom grada izuzetno brojni. Jedan poseban ivotinjski, biljni i fantastini mikrokosmos. Ipak, najvie je morskih arabeski i udovita. Iz tulonske luke, koja je inae u etriri zone uzdeljena, izlaze vojni brodovi u rutinske plovidbe, ponekad manevre, ve davno ne u ratne poduhvate, ali i putnike lae i trgovaki tankeri, naje e ka Korzici i Sardiniji. Nastao jo u vreme Feniana, u Srednjem veku je sluzio Krstaima u njihovim pohodima dok je u 17. veku maral Voban uradio definitivnu fortifikaciju luke. Henrik IV je luku pretvorio su svoju tvravu iz koje je kontrolisao Mediteran. U 18. veku Tulon je poprite mnogih bitaka, Francuske i ostalih, uglavnom protiv Engleza, a oni su bili u gradu ili na moru, oko njega, sve do 1793. kada je Napoleon Bonaparta uspeo da ih porazi a grad prisjedini Francuskoj. Smeten, prvobitno, na relativno uskom zemljitu, Tulon je jednostavno i pregledno isparcelisan. Sve, trgovina, pijace, skladita, trgovi, stanovi, javni objekti, sakralna i svetovna memorijalna mesta, restorani, galerije, crkve nalaze se izmeu Boulevard de Strasbourg i Place de la Libert, na severu, Courts Lafayette na istoku, Place dormer na zapadu i Avenue de la Re publique i luke, na jugu. Veliki skver i okolne uliice koji lei izmeu obale i eljeznike stanice, naikani restoranima, prodavnicama i kafeima, povezuju sav ovaj civilni ivot u jednu intimnu sredinu. Vojska, meutim, ima svoja pravila i rituale. I specifian ivot. Koji je skriveni ali izuzetno vrst deo gradskog miljea. Kao njegova senka. Dok sedim skoro na samom vrhu brda Faron saznajem da je dobilo je ime po vatrama koje su imale ulogu pomorskog fara. Naime odavde su oglaavala svetla po kojime su su se brodovi orijentisali. Dok su sa mnogih strana stizali u ovu sigurnu luku, najzatienije pristanite na francuskoj obali. Sa terase restorana ''Le Panoramique'' gledam na Zlatna ostrva (Iles d'Or ) i otvoreno more. Ugledam potom velik vojni brod, u pratnji torpiljera, kako sa severa hita ka luci. A u vojnoj bazi stoji i dalje kula sa satom po kome su metani decenijama odreivali kraj radnog vremena. U povratku, na trgu Vatel, optkrivam da motiv sa fotografije koju sam u svesti doneo u Tulon predstavlja samo deo konceptulano uraene trodimenzionalne instalacije: ogromnog murala, sa temom iz pomorskog ivota. Torzo broda, sa Neptunom, ''izvire'' iz kamenog zida, kao na fotografiji u seanju, u sklopu neega to ovde zovu Trompe l'Oeil Murals. Veernja kafa u braseriji ''Van Gogh'', i kao to je red u knjizi utisaka pronalazim mnogo efektnih crtea, kao pohvalu restoranu i osoblju... Dogovramo se. Kuda dalja? Moda u Alpe. Razglednica? Kupujem razglednicu: Slika luke krajem osamnaestog veka! I onda, na kraju dana, naa koleginica Miel, urednica na lokalnom radiju France Bleu Provence Toulon, nagovetava: sutra prepodne idemo u posetu Viktoru Igou. Iako bi moj profesor Josimovi rekao - Igu!

Tulon (3)

U VRTLOGU FIKCIJE KOJA JE VIE OD KNJIEVNOSTI Sa nervozom, karakteristinom za mene kada se neto izuzetno priprema, doe kao sam naredno jutro u Tulonu. U hotelu Bonaparta, sa samo dve zvezdice ali izuzetno jeftinim parkingom. Dvospratnoj zgradi obojenom u vesele boje Provanse. U ulici Anatola Fransa. Dakle, u hotelu, koji je u ulici jednog velikog Francuza, ekao sam jutro u kome u jo veem ii u pohode. Reenica koju nam je izgovorila Miel prilikom sinonog rastanka: idemo u posetu Viktoru Igou, podarila mi no prepunu nestrpljenja, presliavanja, povratka u mladalako itanje Jadnika. Ipak, mata i podsvest gurale su mi uporno u san ne to naizgled sporedno: sanjao sam, pa se potom, u bunilu, i priseao toga: kako Div Martinov, reditelj i pisac iz Zrenjanina koga je neka droga, ili zla sudbina, spreila da postane vrhunski pozorini mag, i Milan Vukoti, slikar, scenograf, pisac, pokretni umetniki praznik, klejbezabliar zrenjanisnko-beogradski, i ja, pisac poetnik, sedimo na terasi nekadanjeg bifea ispred gradske biblioteke u Zrenjaninu. A slui nas vlasnik, koga Martinov, kad treba da obnovi narudbinu, zove Tenardije. A ovaj se uredno, ak srdano odaziva. Nisam bio siguran u to vreme, sada jo manje, da li je isti znao iz kog

velikog romana zapravo dolazi da nam donese dva piva i vinjak. Sa takvom pripremom polazim u susret rodnom mestu Jadnika. Zapravo idemo u ono to je ostalo od ambijenta u kome an Valan postao jedan od najveih knjievnih junaka svih vremena. Idemo tamo gde je u stvarnosti postojao zloglasni zatvor La bagne de Toulon, u kome je ovaj junak Viktora Igoa roma neskno robijao. I gde ga roman zatie 1815. U kompleksu stare luke, meuti, preostao je samo jedan jedini zid od ovog kazamata. Zid od kamena i spomen ploa. Najozloglaenije robijanice na Mediteranu. Miel nam, sa, za moj dojam, previe profesionalne rutine u glasu, objanjava da je itav ovaj deo Tulona skoro uniten u saveznikom bombardovanju 1944. Kao utehu istie da je Igo mnoge junake gradio na osnovu veristikh prototipova iz ovog dela Francuske. Tako da je moda an Valan stvarno... Kae zatim Miel, kako je kod Igoa, ja se ak setim toga, u istom zatvoru roen i opaki inspektor aver, koji u romanu bestijalno progoni an Valana, koji mi ipak spasava ivot. to je malo melodramatino. Sin uvara i ciganke gatare... Ali... A Tulonom, april je mesec, tutnji tog dana neki ljut vetar. Da li Tramontana ili Mistral, nisam ba siguran. Ali, bodljikav je na otvorenom prostoru koji gleda u Voba novu utvrdu. A Miel, koja vidi da je mene obuzela neka knjievna vatra, nastavlja da plete, jer nema ba svakodnevno pred sobom zarobljenike literature. Posebno one sa Balkana. Kae da je ovde robijao i Votren, onaj robijaki bankar iz Balzakovog ia Gorija. Nastavlja ova ljubiteljka ilber Bekoa, koji je roen par kvartova od naeg hotela, sa kazivanjem. I dok u nekoj kafeteriji grejemo ruke sa oljom aja, saoptava kako je i ozef Konrad svoj posledjni roman Skitnica delom smestio u Tulonsku luku. Kada je zapoela sa priom o tome kako je i Andrea Kavalkanti, jedan od likova iz Diminog Monte Krista takoe bio u tulonskoj fikciji koja je nekada za nekog bila i stvarnost, i meni je istorija evropske knjievnosti malo zastala u grlu. Dok su se moji sapurnici davno predali nirvani aj u kome ima i lavande(!?) jedva da me je dozvao stvarnosti a te smo veeri, ekipa i ja pribegli onome to se ovde zove Normandijska rupa. Tako se naime oznaava ispijanje omiljene francuske rakije od jabuka, Kavladosa, naiskap, kako bi se napravilo mesto za sledee jelo s jelovnika. Da nas je samo video Remarkov junak Ravik Dok tonem u san, u hotelu kome je parking glavna prednosti, jer cenu koja je ipak bila odluujua neu ni da pominjem, samokritino se obratim sebi samom: kako se to ''sporedni'' Tulon na ovoj azurnoj turneji pretvorio u favorita? Te je noi sa onim mladiima iz zrenjaninskog Doma omladine, kod Tenardijea bio i Ravik Uz kalvados!

MARSELJ 1

PRISTUP NA MEDITERAN

Ronom, a kako bi i drugaije, spustio sam se iz kontinentalne Francuske na Mediteran. Rekom koju samo Sena u ovoj zemlji moe da stavi u drugi plan. Ronom, koja iz vajcarskih Alpa, sa gleera, putuje 813 kilometara do Sredozemnog mora. Zapravo do zaliva Kamarga koji impresivnim spojem movare, peanih dina, raznovrsnog vodenog bilja posreduje izmeu ove reke sa istorijskom simbolikom, ali i naglaenim savremenim zadacima, i najvee mediteranske luke Marselja. Od aprilskog uzvodnog polaska ka Avinjonu, Arlu i Nimu, ue je postalo plavet nije, kao i nebo iznad njega. I mirisi primorja su za ovaj mesec dana odsustva delovali su intenzivnje. Sada i znam, dok brod oprezno manevrie kroz meanadre ove izmeane slano-slatke vode u delti, da me zapravo kanal iz Rone vodi do mora. Jedan od mnogih koji, od izvora pa sve skoro do ua, stiu i do Rajne, Sene odnosno Loare. Marselj ve bljeti istono od mesta gde se reka preliva u more. Milionski grad, drugi po veliini u Francuskoj, pun obavezujuih tragova istorije ali i ekstremno aktivne sadanjice. Luka u koju se stie i sa kopna i sa mora. Mesto za dolazak. Kratak boravak. I svakojak odlazak. Evro pljana, Afrikanaca i svih ostalih. Tu su dokovi sa kojih se i odlazi u svet. Nastao u 6. veku pre nae ere, kao kolonija Fokejaca iz Male Azije doekao je da ga 49-te godine Julije Cezar razrui u besu, jer su stanovnice ove ve tada znaajne sredozemne luke podrali njegovog oponenta Pompeja. Taj

veliki rimski imperator i vojskovoa, izmeu svojih velikih odluka i izreka, izmeu Rubikona i ''Zar i ti sine Brute'', neposredno pred osvajanje Egipta i Kleopatre, a ko je koga tu osvojio i zaveo nije samo na istoriji da sudi, potezom maa i pera proglasio je Arl za glavnu svoju pomor sku luku iako je ovaj destinama kilometara u kontinentu. Sila tada, uz pomo Rone, nije ni boga molila. Ipak Marselj je tu nesreu, kao i brojene tokom srednjeg veka, Napoleonovih ratova, prvog i drugog svetskog rata, preiveo i doiveo da postane luka svetskih uda. Puna sveta, pomalo i polusveta. Grad na mediteranu sa svim bojama na paleti kojom pie sopstvene bune, aromatine i dramatine dane. Imajui skor sve to u vidu, morao sam iz Arla drito u Marselj! U ovom gradu neobine svetlosti, dnevne praskave i prepune elektriciteta, i none koja kao da izvire iz mora, i zato modre i drhtave, sve poinje sa lukom. Ulazom koji u Francusku do nosi sve dobro i loe. Bogatstva i blaga iz itavog sveta. Iz kolonija i ostalih egzotinih destinacija. Ljude, obine, eljne posla, ali i avanturiste, probisvete, robove, doseljenike. Marselj je doekao i jednog Remboa koji je usidrio svoj mladalaki ''Pijani brod'' u gradskoj bolnici i uspeo da umre u njemu. Video je i Dozefa Konrada, proznog velikana, koji je uei pomorski zanat, smiljao i svoje delo ''Srce tame''. Ali, kroz ovu je luku, pored tovara pamuka, u Evropu dola poetkom 18. veka i kuga. Dok s veeri, prepun senzacija ovog grada, u restoranu blizu luke jedem ''bouillabaisse'', supuorbu, od est vrsta ribe, i lagano otpijam Cassis, lokalno ali izvanredno belo vino, pikar stvo Marselja me neodoljivo zavodi. Ipak, dok tonem u san koji je pun neke urbane nervoze i primorske vlage, priznajem sebi da me energija i haos koju emituje savremeni Marselj nesvesno guraju u imaginarni, iz literature i filma, prepoznati grad. Sa kojim je romantino zaspati.

Marselj 2.

PANSION KOD MONTE KRISTA I BERERAKA

Nameravao sam tog etvrtka, rano jutro je bilo vedro i kafu sam pio u Staroj luci, da posetim Crkvu svetog Viktora, iz 13. veka. Tamo se nalazi kip Device Marije koji je Marselju, kau najstarijem gradu u Francuskoj, poklonio niko drugi nego sveti Luka. Slutio sam da je i ova Devica, u originalu, tamnoputa kao i sve one koje je ovaj svetitelj, Luka, darivao diljem Evrope. Da li sa nekom reformatorskom name rom, tek ovaj afroluk Vierge Marie i dan danas zbunjuje vernike irom katolikog sveta. Sunce se iz dubine zaliva, a sa druge strane mora je Afrika, probijalo izmeu ostrva koje tite ulaz u luku. U jednom je momentu zastalo nad dvorcem-tvravom u kojem je robijao junak romana Grof Monte Kristo, Aleksandra Dime, oca. Preda mnom je, u jutarnjem suncu kristalno nematerijalan, stajao Chateau d' Lf u kome je romaneskni Edmond Dantes, trinaest godina nevin

robijao. Zatvorenik ija e osveta biti grandiozna, kao to su bile i neostvarene matarije pravih robijaa koje je francusko carstvo slalo u ovoj uveni marseljski zatvor itava tri veka. Okolna utvrenja i crkva Notre Dame de la Garde stvarali su respektabilni povesni ambijent u kome se stvarno i izmatano neverovatno uklapaju. ak i trgovaki bulevar Canebiere, jedan od najatraktivniji u Marselju, koji kao da logino izvire iz lukog dela grada, svojim izlozima, asortimanom, cenama jedva premouje jaz izmeu spontane neposrednost, koja i dan danas stie sa prekomorskim brodovima, i rafinirane, uzdrane, sofisticiranosti otmenih gradskih etvrti. Po emu je ovaj luki grad neprevazien: urlik luke spontanosti uramljen jedva zauzdanom energijom temperamentnog grada koji podsea na socijalnu i etniku bombu. Naravno, posle ovog jutarnjeg suoavanja sa literarnim ''avanturizmom'' iz mladosti, Tri musketara samo to nisu iskrsla iza ugla kafeterije u kojoj sam uzivao u raskonim ukusima provansalskog bilja, ipak belog luka je bilo najvie, pohra njenog u tek ispeeno pecivo koga ovde zovu ''navette'', nastalo sa religioznim podsticajem kao uspomena na davni dolazak Device Marije i Lazara, moderni Marselj je za mene definitvo izgubio bitku sa imaginarnim i bivim gradom koji paralelno postoji i u treem milenjumu. Premda je savremeni ivot u ovom gradu izrazito prisutan, u arhitekturi, na aerodromu, jahtama koje su okupirale dokove, u metrou, naroito u nuklearkama koje su uz Ronu skoro avetinjski izmenile horizont, dah mediteranske razgaljenosti, buke i teatralnosti, skoro ribarske prisnosti, koja kao kod Goldonija, daje peat primorskom gradu. Stanovnici ove luke i sve glomaznijeg zalea ve decenijama su Francuzi ali i imigranti iz Italije, panije i Severne Afrike. Kolonijalisti i njihovi partneri, naroito iz Alira, ine dobru sedminu stanovnika Marselja. I dok se etam lukim ulicama grada kojima tutnje kamioni puni svega i svaega, pristiglog ili spremnog za transport, psihoza iz filma Viljema Fridkina ''Francuska veza'' postaje mi razumljivija. Ipak, kriminal u gradu koji je i danas najvei mediteranski ulaz u evropsko kopno, nekada je bio ''romantiniji''. Barem na filmu jer dananja mafija je samo skrivenija ali i brutaknija od ganstera iz poratnog vremena. Naravno i Popaj, Din Hekmana, pripada tim evropskim izgubljenim iluzija. to vai i za Roy Scheidera, dok su negativci, koje oliava Fernando Rey, veni. Naravno da ne zaboravljam da sam u gradu u kome je 1934. godine ubijen i na kralj Aleksandar I. Meutim, nemam u tom danu neki liniji odnos prema tom traginom dogaaju. Ipak, lagodniije mi je da se setim da je ovim ulicama, grada u kome se rodio, iao i Edmond Rostan sklapajui svog Sirana de Bereraka. A i Marseljeza, iako napisanu u Strasburu, otpevana je prvo u Marselju... Da li su to bili lanovi pevako-igrake grupe Frederika Minstrala, osnovane nekako u to vreme, ne znam... Ono to pouzdano znam jeste neponovljiv utisak da je ovaj mediteranski grad iz Lionskog zaliva nalian nekom ogromnom pritajenom mitolokom biu. Prividno smirenom ali prepunom razorne socijalne energije, imigrantskog besa i buke izraenog ulinog ivota. A ja nisam uspeo u Marseljuda vidim tamnoputu Devicu Mariju.

Gras (1)

U SREDITU MIRISNE IMPERIJE

Od ovijalnih Francuza se to da i oekivati: na samo desetak kilometara od plaa Azurne obale, na blagim obroncima Alpa, dospeli smo u pravi epicentar mirisne galaksije. U samo grotlo mirisnih aroma kojima naslednici Gala kao da odvajkada zaluuju Evropu. Nije bilo neoekivano, pripremali su nas poznanici za to, ali je efekat aromo terapije ipak bio okantan. Gradi Gras, sa dubokom istorijskom pozadinom i mnotvom ovovremenih zanimljivosti, moja je dananja destinacija. Na poziv beogradske prijateljice, istoriarke Jadranke Jovanovi, pamtim je jo iz zajednikih lipanjskih gibanja 1968. uputio sam se u ovdanju fabriku mirisa, sapuna, ekstrakta, eterinih ulja i ostalih zanosnih proizvoda, fabrike ''Roberte'', u kojoj ona zauzima istaknuto mesto. O Grasu sam jedva neto znao, zato su me bajkovit krajolik, cvee i zelenilo na svim brda cima, i nesvakidanji oseaj da tonem u simfoniju mirisa, nepripremljenog doveli u stanje laga ne opijenosti. Shvatio sam ubrzo da se to zapravo dogaa sa ljudima koji ne poveruju u lektiru. Jer

par meseci pre odlaska u ovu prestonicu svetske industrije mirisa, proitao sam u izvrsnom romanu Parfem'' Patrika Ziskinda sledei odlomak: ''Iako su se prema severu nalazile visoke planine jo uvek prekrivene snegom, ov de se nije moglo osetiti nita grubo, niti je bilo hladnog vetra.... Na drugom kraju velike tepsije, na udaljenosti od dve milje leao je, ili bolje reeno, bio je za podnoje brda prilepljen jedan grad... Ovo istovremeno neugledno i samosvesno mesto bilo je grad Gras, ve nekoliko decenija neosporena metropola za proizvodnju i trgovinu mirisima, parfimerijskim proizvodima, sapunim i uljem''. Odnosilo se taj fragment na Francusku 18. veka, ali morao sam oekivati da se stanje od tada nije nita ''popravilo''! ak ni kada je i priroda u pitanju, Francuzi su uvek spremni za ulna uivanja. Gras danas ima 40.000 stanovnika, a kue i ulice, trgovi, pjacete, izvori, fontane, cvetne bate rasporeeni su po obroncima veoma mekih uzvienja koji pripadaju francuskim Alpima. Inae, sa proizvodnjom mirisa poeli su jo u XIII. veku. U XV. veku ve postoje porodine radionice i manufakture. Kau da je sa mirisima intenzivno krenulo kada su Mediijevi ''navalili'' sa narudbinama parfema, koji su trebali da suzbiju nep rijatne mirise konih rukavica, koje su u tim davnim vremenima noene. I leti i zimi. Luj 13. je od proizvoaa u Grasu zahtevao estoke mirise, a tek Luj 15. prelazi na deli katnije arome. U prvim vekovima proizvodnje parfema, sapuna, kolonjske vode i ostalog, stano vnici Grasa snabdevali su sesirovinama iz sopstvenog okruenja. Sa brda i rascvetalih bata koje su zapravo mene u dolasku naprosto ''predozirali'' mirisima. Kretali su marta sa ljubiicama, i kako je godina odmicala u kazane za ekstrakciju stizale su mimoze, jasmin, lavanda, ruzmarin, rue ... Dok danas, u modernoj fabrici ''Roberte'', posmatram automatizovanu proizvodnju ekstrakta za skoro sve vrste svetskih parfimerijskih bren dova, Jadranka Jovanovi, koja je u Francusku dola jo sedamdesetih, pria mi kako da nas sirovinu za fabriku uvoze sa svih delova planete. Kriom je posmatram dok lebdi kroz fabrike laboratorije i nikako ne mogu da je zamislim kao predvodnicu pobunjene beogradske mladei koju biju kod novobeogradskog Nadvonjaka. No, to i ovako nije deo ove francuske prie. U gradu koji mirie na strast! Dok obedujemo, u restoranu sa pogledom, Gras, suveren u svojoj mirisnoj gami, tone u veernji kolorit. Na dohvat Nice, ali dovoljan sebi i svetu.

Gras (2)

GRAD U KOME JE FRAGONAR IVEO A RUBENS U NJEGA ''ZALUTAO''

Dok rano izujutra, sledeeg dana mog boravka u podnoju francuskih Alpa, etam pomalo usnulim, laganom izmaglicom poprskanim gradom, kroz zelenilo i rascvetanu sveukupnost, kao da ne promiem samo ja kroz taj uzavreli ampanjac prirode. Zvui udno ali imam neodoljiv oseaj da sam i ja njen deo. Zanet u neobavezne matarije. Nestvarno relaksiran, kao da oekujem da na obliznjoj javnoj terasi zateknem Napoleonovu sestru Paulinu kako zamiljeno posmatra bujne prizore Grasa, uivajui u velikom buketu ovdanjih rua. Naravno, moglo bi i tako da bude, samo da je vreme od pre dvestotinak godina... A slino je i kod pomenutog Patrika Ziskinda. On pie: ''Fasade koje su gledale na ulicu izgledale

su graanski skromne. Ali ono to bee lagerovano iza njih, u ambarima i ogromnim podrumima - burad puna ulja, naslagane gomile najfinijeg sapuna od lavande, baloni puni cvetne vodice, vina, alkoholi, bale mirisne koe, vree i kovezi i sanduci, do vrha napunjeni zainima... ''. Govori Ziskind, ali istini za volju, citirajui istoriju, kae kako u Grasu 18. veka nije istoa bila ba na nekom nivou Nje meutim nije bila ni u Parizu, pa ta! Zato uostalom postoje parfemi... A sapuni koje su takoe proizvodili? Kao da jedno ne ide sa drugim!!! Iz hotele ''Viktorija'', gde su nas domaini zbog izuetnog pogleda na dolinu smestili, upuujem se, lagano, kao da i sam sebe doivljavam na neki dostojanstveniji nain, ambijent i prolaznici me prosto nagone na takvo ponaanje, ka muzeju parfimerijske tradicije koji nosi mnogoznano ime ''Fragonar ''. U pitanju je, naravno, i ono na ta i vi pomiljate: u zgradi gde je otac znamenitog slikara imao radionicu za izradu i parfimisinje rukavica, i sprave za izradu miriljavih sapuna, pored muzeja posveenog istorijatu mirisne indrustrije Grasa, regije, Evrope i sveta, danas je smetena i galerija posveena an Onore Fragonaru, znamenitom slikaru epohe Akademizma. Jedan muzej raskonih mirisa, i galerija rokoko slikarstva. Ovaj majstor, i u delima koja su ostala u Grasu podsea na odlike svog stila: lirska senzualnost i ivost neposrednog likovnog utiska, ali i ovde su prisutne i njegove religiozne teme, kao naprimer ''Uskrsnue Hristovo''. U katedrali ovog grada, sa gradskim satom iz 18. veka nalaze se i tri rada znamenitog Rubensa, koja su od njega, tada nepoznatog umetnika, poruena za crkvu Santa Kroe u Rimu, ali su sticajem okolnosti zavrila u Grasu. Dok se u starom delu ovog znamenitog gradia provlaim kroz neverovatno uske uliice, ak i kroz tunele, da bih dospeo do fontana, skverova, trgova pomi ljam opet na Paulinu Bonapatre. Koja je bila veoma privrena svom bratu i u omrazi sa ozefinom. Ali prelepa! Boravila je u ovom krajoliku i kraljica Viktorija. Koja nije voljela crne pogrebe, pa je London u vreme njene sahrane bio u znaku ljubiaste i bele boje Provele su ovde par zima, svaka za sebe i u svojim epohama. Potonja kod Rotildovih ili u Grand hotelu. Ba nisu znale ta je dobro. Marta 1816. i Napoleon lino je proao kroz Gras, verovatno na putu ka Africi. On nije imao vremena za odmaranje. Ratnici samo ratuju. Ako ne vode ljubav! A Gras vekovima plovi okeanom mirisa. Krotak i smiren. Opijen peharima polena, peluda, miomirisa. Pun istorije a i sam je povest. I, umalo da zaboravim, u okolini Grasa, u jednom planinskom selu, 1963. Godine, umrla je jedna kraljica. Kraljica ansone, Edit Pjaf. Za jedan dan je pretekla svog prijatelja ana Koktoa. Uspela je ipak da snimi pesmu ovek iz Berlina.

AZURNA OBALA:

MARGINALIJE

Kada je u pitanju na sasvim lian odnos prema svetskom fenomenu koji je zove Azurna obala, najlake je odgovoriti na njega euforinom dihotomijom: ili ga iz pozicije socio-psiholoke inferior-nosti nekog sa Balkana omalovaiti, ili , sa druge strane, nekritiki je doiveti kao otelotvorenje ostvarenog raja na zemlji. Jer, ovaj francuski deo Rivijere ( Italijani i panci je takoe ''parti cipiraju'' - Obala izlazeeg sunca i Obala zalazeeg sunca), uglaene, bogate, pomalo desniarske i istorijom zatrpane Francuske, zaista iz dana u dan sve vie podsea na holivudsku verziju raja. To se naroito odnosi na onaj deo Cote d' Azur koji formalno i ne pripada Francuskoj, Monte Karlo, kao i na grad koji je decenijama bio na ''uvanju'' kod Italijana, Nicu. U prvom vie nego drugom, jer u prestonici Azurne obale, Nici, ipak podjednako neguju patriotizam, nacionalnu kulturu, i kuhinju. Od Mantona do Sen Tropea, tu se otprilike zavrava

''klasina rivijera'', dok Tulon i Marselj formalno pripadaju nekoj drugoj turi, smenjuju se luksuzni hoteli, veoma ureene iako ne prirodno ''obdarene'' plae, istorijske kote, tragovi boravaka vojnikih, umetnikih i ostalih velikana, muzeji, jahting klubovi, male i najvee kockarnice. Uredno, areno, turistiki ljubazno, sa raznovrsnom artistikom ponudom. Gradovi, gradii, sela. U zavisnosti da li Azurnu obalu pretraujute magistralnim putem ili onim starim, uz obalu, ovaj vam se deo Mediterana otkriva ili prikriva. Razliit je pogled i ukus. Mora. Maslinovog ulja. Vina. Cena. Ukupnog ivotnog dizajna. Ja sam imao tu sreu da od Mantona do Sen Tropea, u vie navrata, proputujem auto busom, vozom, kombijem, ak i u gepeku ''pikapa'', koji je vozio Beograanin Vladimir Sta menkovi, zaposlen inae u uvenoj fabrici lekova ''Roberte'' iz mesta Sofia Antipolis, u pred grau Antiba. Ovaj vitalni ezdesetogodinjak, inae prijatelj Ilije Pantelia, uvenog golmana ''Vojvodine'' i reprezentacije, koji je branio za ''Nicu'' i ''Bastiju'', sa Korzike, omoguio mi je da sagledam i unutranju stranu ''azurnog ivota'' koja je znatno manje glamurozna ali zato iskrenija i srdanja. Ipak, klju za razumevanje, francuskog mentaliteta i civilizacije, pruio mi je moj, pokojni, prijatelj Radomir Suboti - Suba, novinar i pisac, ak uvene Sorbone, koji je, diskretno kako je samo on umeo, ispravljao ak i nae sagovornike, roene Francuze, u jezikim i umet nikoistorijskim finesama. Sa Subotiem i Stamenkoviem , naalost ne dovoljno, Azurnu obalu sam uspeo da sagledam sa nivoa nadmonosti eciklopedijskog znanja, odnosno prizemljenog, iskustvenog poznavanja. Drugi je znao sve o hrani, jeftinim restoranima, buvljacima, naim ljudima i fudbalu. Boanju, takoe. Prvi, prijatelj i prevodioc aka Prevera, Suba, omoguio mi je otkrijem mnotvo detalja koji su nedostupni instant-pogledu na Cote d' Azur. U brdima iznad Monte Karla bio je to poetak uvene, i naalost nefunkcionalne, Maino liniji, koju su Nemci za tili as, u Prvom svetskom ratu, razmontirali. U gradiu Muen, idui tragovima Pikasa, bila je to piljarica Mari Leoneli. U jedno rano popodne, posle kie, u Muen smo doli iz Kana s jedinom namerom da doivimo ambijent koji je jo 1938. privukao velikog slikara. Raspitujui se za kuu u kojoj je Pikaso ziveo i slikao, u razgovoru sa gospoom Leoneli, piljaricom italijanskog porek la, saznali smo da on bio njena muterija. Pokazala nam je belenicu s narudbinama njegove, trenutne, ene. Setila se i da su sa Pikasom esto bili i glumica Luija Boze, korograf Ser Lifar i toreador Domingez. A dolazila su i Getruda Stajn, Apoliner, Matis.. Inae, Pikaso je i umro u bli zini Muena (1973). U vili sa 35 soba!? Inae, ima jedan fenomen, kada je u pitanju Azurna obala i onaj njen elitni, bogataki i pomalo ostareli svet. Svo njih, njihovo javno funkcionisanje, paradiranje i prikazivanje, kia, obi na kia, pod uslovom pa pada vie od 5-6 sati, potpuno paralie. Tada obini, poluimuni, ili mladi, stanovnici, naroito na periferiji Nice, Kana, Sen Tropeza, Antiba, postaju gospodari ulica trgova i pristanita. Oni jednostavno kiu i vetar doivljavaju kao sasvim normalnu pojavu. I zapravo taj paradigmatiki raskorak festivalske publike, zavisnika od kocke i glamura, det-seta u ''tranziciji'' izmeu svetskih planinsko-morskih destinacija, metana koji ih usluuju, polusveta koji ih potkrada, snabdeva drogom i ostalim, podvodi sebe i druge, i ostarele Evrope koja se ovde nastanjuje, beei od hladnoe, dosade i samoe, odgovor na pitanje: ko su zapravo ljudi koji naseljavaju ovu uvenu obalu, ini veoma dvosmislenim. Jer i Napoleon je sa ovih obala kretao u osvajanje Egipta, ali i u izgnanstvo na Svetu Jelenu.

Kada je u pitanju na sasvim lian odnos prema svetskom fenomenu koji je zove Azurna obala, najlake je odgovoriti na njega euforinom dihotomijom: ili ga iz pozicije socio-psiho loke inferiornosti nekog sa Balkana omalovaiti, ili , sa druge strane, nekritiki je doiveti kao otelotvorenje ostvarenog raja na zemlji. Jer, ovaj francuski deo Rivijere ( Italijani i panci je tako e ''participiraju'' - Obala izlazeeg sunca i Obala zalazeeg sunca), uglaene, bogate, pomalo desniarske i istorijom zatrpane Francuske, zaista iz dana u dan sve vie podsea na holivudsku verziju raja. To se naroito odnosi na onaj deo Cote d' Azur koji formalno i ne pripada Francus koj, Monte Karlo, kao i na grad koji je decenijama bio na ''uvanju'' kod Italijana, Nicu. U prvom vie nego drugom, jer u prestonici Azurne obale, Nici, ipak podjednako neguju patriotizam, nacionalnu kulturu, i kuhinju. Od Mantona do Sen Tropea, tu se otprilike zavrava ''klasina rivijera'', dok Tulon i Marselj formalno pripadaju nekoj drugoj turi, smenjuju se luksuzni hoteli, veoma ureene iako ne prirodno ''obdarene'' plae, istorijske kote, tragovi boravaka vojnikih, umetnikih i ostalih velikana, muzeji, jahting klubovi, male i najvee kockarnice. Uredno, areno, turistiki ljubazno, sa raznovrsnom artistikom ponudom. Gradovi, gradii, sela. U zavisnosti da li Azurnu obalu pretraujute magistralnim putem ili onim starim, uz obalu, ovaj vam se deo Mediterana otkriva ili prikriva. Razliit je pogled i ukus. Mora. Maslinovog ulja. Vina. Cena. Ukupnog ivotnog dizajna. Ja sam imao tu sreu da od Mantona do Sen Tropea, u vie navrata, proputujem auto busom, vozom, kombijem, ak i u gepeku ''pikapa'', koji je vozio Beograanin Vladimir Sta menkovi, zaposlen inae u uvenoj fabrici lekova ''Roberte'' iz mesta Sofia Antipolis, u pred grau Antiba. Ovaj vitalni ezdesetogodinjak, inae prijatelj Ilije Pantelia, uvenog golmana ''Vojvodine'' i reprezentacije, koji je branio za ''Nicu'' i ''Bastiju'', sa Korzike, omoguio mi je da sagledam i unutranju stranu ''azurnog ivota'' koja je znatno manje glamurozna ali zato iskrenija i srdanja. Ipak, klju za razumevanje, francuskog mentaliteta i civilizacije, pruio mi je moj, pokojni, prijatelj Radomir Suboti - Suba, novinar i pisac, ak uvene Sorbone, koji je, diskretno kako je samo on umeo, ispravljao ak i nae sagovornike, roene Francuze, u jezikim i umet nikoistorijskim finesama. Sa Subotiem i Stamenkoviem , naalost ne dovoljno, Azurnu obalu sam uspeo da sagledam sa nivoa nadmonosti eciklopedijskog znanja, odnosno prizemljenog, iskustvenog poznavanja. Drugi je znao sve o hrani, jeftinim restoranima, buvljacima, naim ljudima i fudbalu. Boanju, takoe. Prvi, prijatelj i prevodioc aka Prevera, Suba, omoguio mi je otkrijem mnotvo detalja koji su nedostupni instant-pogledu na Cote d' Azur. U brdima iznad Monte Karla bio je to poetak uvene, i naalost nefunkcionalne, Maino liniji, koju su Nemci za tili as, u Prvom svetskom ratu, razmontirali. U gradiu Muen, idui tragovima Pikasa, bila je to piljarica Mari Leoneli. U jedno rano popodne, posle kie, u Muen smo doli iz Kana s jedinom namerom da doivimo ambijent koji je jo 1938. privukao velikog slikara. Raspitujui se za kuu u kojoj je Pikaso ziveo i slikao, u razgovoru sa gospoom Leoneli, piljaricom italijanskog porek la, saznali smo da on bio njena muterija. Pokazala nam je belenicu s narudbinama njegove, trenutne, ene. Setila se i da su sa Pikasom esto bili i glumica Luija Boze, korograf Ser Lifar i toreador Domingez. A dolazila su i Getruda Stajn, Apoliner, Matis.. Inae, Pikaso je i umro u bli zini Muena (1973). U vili sa 35 soba!?

Inae, ima jedan fenomen, kada je u pitanju Azurna obala i onaj njen elitni, bogataki i pomalo ostareli svet. Svo njih, njihovo javno funkcionisanje, paradiranje i prikazivanje, kia, obi na kia, pod uslovom pa pada vie od 5-6 sati, potpuno paralie. Tada obini, poluimuni, ili mladi, stanovnici, naroito na periferiji Nice, Kana, Sen Tropeza, Antiba, postaju gospodari ulica trgova i pristanita. Oni jednostavno kiu i vetar doivljavaju kao sasvim normalnu pojavu. I zapravo taj paradigmatiki raskorak festivalske publike, zavisnika od kocke i glamura, det-seta u ''tranziciji'' izmeu svetskih planinsko-morskih destinacija, metana koji ih usluuju, polusveta koji ih potkrada, snabdeva drogom i ostalim, podvodi sebe i druge, i ostarele Evrope koja se ovde nastanjuje, beei od hladnoe, dosade i samoe, odgovor na pitanje: ko su zapravo ljudi koji naseljavaju ovu uvenu obalu, ini veoma dvosmislenim. Jer i Napoleon je sa ovih obala kretao u osvajanje Egipta, ali i u izgnanstvo na Svetu Jelenu.

FRANCUSKA (2)

ANTIB, VOBAN, PETROVARADIN... JEDRENJAK!

Kada sam iz Kana polazio u Antib, nadao sam se da jedrenjak usidren nedaleko od Kroa zete nije samo metafora svega onog to u viati o ovom azurnom krajoliku. Ipak, impresivni, u pravom drvetu izraem brod, sa jedrima od brodskog platna, jedino sam oko topova imao dilemu, nije bio nita drugo nego scenografija preostala iz filma Romana Polanskog ''Gusar''. Netipinog za ovog reditelja. I sasvim osrednjeg. U kome je, ipak, Volter Metju, po obiaju briljirao. Logino: u mestu koje se decenijama bavi ''odmotavanjem celuloidih iluzija i fantazmi'', festi valskom Kanu, scenografija se pretvara u dogaaj. Turistiki. Dogaaj, zapravo jedrenjak, je narednih dana otiao na turneju po Azurnoj obali a spominjano je da e se ak zaputiti u Afriku. To nije bilo provereno, ali je injenica da Afrikanci na rivijeri dre ulinu prodaju drangulija nije ni trebalo proveravati. To je bilo oigledno. Ja sam ipak otiao u Antib. Tamo je bilo pravih utvrenja. I jo mnogo lepih stvari. Zapravo, ve pri sputanju sa

magistralnog puta, iznad luke starog dela grada Antib, ugledao sam neto veliko, kamenito i obeleeno snanom prepoznatljivou. Tamo je neto liilo na na neto! Tvrava koja je vekovima tititila ovo nekada ugledno pristanite, neodoljivo me je podsetila na Petro vara dinski monument. Skoro sve isto. Ali, ovde - umanjeno. Solidno zdanje, delimino sagraeno na temeljima sline graevine iz rimskog perioda, danas poznato kao tvrava Fort Carrre, projek tovao je i dogradio markiz Sabastijen Voban. U 17. veku. Ovaj ugledni maral i graditelj, uradio je preko 300 fortifikacija, uglavnom po Francuskoj. Meutim, i nae petrovaradinsko utvrenje, namenjeno zauzdavanju turskih ofanziva, realizovano je po Vobanovim projektima. Naa verzija markizove obrambene vizije, nazivana euforino i simpatino, Gibraltar na Dunavu, znatno je vea od one u Antibu, iako je danas neurednija od '' sestriine francuskog marala''. Nedostaje joj, petrovaradinskoj tvravi, i muzej Pikasov, to je logino. Kao to je za oekivati da se na Pet rovaradinu, u zajednici sa Novim Sadom, ustanovi muzej jednog, recimo, Jove Soldatovia. Ipak, za razliku od Fort Carre(a) Petrovaradinska tvrava ima impozantan broj umet nikih ateljea, ega se ne bi postidele ni mnogo, mnogo vee sredine. I verujte mi, kada iz bilo kog slikarskog petrovaradinskog kutka pogledam na Dunav, ne oseam se nimalo loije nego kad sam iz antibske utvrde gledao ka Kap d' Antibu i jednom od najskupljih hotela sveta ''Eden roku''. Moda i bolje jer je ovaj na panonski brod nekako suvereno gazio Dunav. Toliko o slinostima. Uz jedno pitanje, kada je re o razlikama: da li je nama neko javio koliko je to, sa ateljeima i slikarima na Tvravi, dragoceno!? I da bi smo mogli da poradimo neto na njihovom sjaju!? Inae, u koarkakom klubu ''Antib'', u novom delu grada, svojevremeno je igrao i moj poznanik, Zrenjaninac Rodoljub Radenkovi - Roda, talentovan beskrajno. I komplikovan isto toliko. Sa rezultom kakav pretpostavljate: slavno, i neverovatno kratko. Francuzi su, ako nita drugo, iz ratovanja sa Nemcima nauili da se jedino broje rezultat. I u umetnosti i u sportu. Dva gradska okruga, Sofia Antipolis i uan la Pen, pria su za sebe. Prvi, koji nosi ime jo po antikom pranaselju, centar je vrlo sofisticiranih tehnolokih prizvodnih pogona. Tu se na lazi francuska verzija amerike ''silikonske doline'', ali i znaajna farmaceutska fabrike ''Velkom'' koja je prva u svetu poela sa proizvodnjom medikmenata koji usporavaju AIDS. uan la Pen, meutim, zbog svoje turistike ekskluzivnosti ponekad nagna posetioce da zaborave ak I na ime koje mu prethodi - Antib. Svojim besanim noima, u kazinu, diskotekama, klubovima, na fes tivalima: ''Najstari dez u uan la Penu'', '' Muzika u srcu'', do svetski poznate smotre podvodnog filma, naravno i onim sadrajima koji su dnevnog karaktera, ivot se ovde odvija na klackalici izmeu nenosti i strasti. Ima i onih koji spominju i re - ludilo! Verovatno su zato i Pikaso, Grin, Mone, Prever rado boravili na ovim hridinama koje kupa Mediteran. U povratku, meutim, bee to ipak novembar, kada vetrovi iz enovljanskog zaliva do nose ''fjaku'', sa okretnice na vrhu jednog brda pogledao sam daleko preko Sredozemlja, koje je tog dana imalo neki sme i siv mrljast izgled i jedva je svetlucalo pod suncem. Zaustavio sam kola na jo jednoj vetrovitoj krivini nadnetoj nad more. More kao blato, sve do kraja vidika; zato to je vetar, trenutno, duvao sa kopna, tako da su se videle samo zadnje strane, 'lea' svakog talasa. udnovat prizor. Pokuao sam da se prisetim one nekadanje boje: plavetnilo iskovano pod ekiem sunca. Sredozemno plavo nekada je imalo i svoje varijacije: bistru i istu vodu Jad ranskog mora, Egejsku boju sa homerovskom primesom vina... a sad, sve u boji blatita. Smee

more, strme obale, kao bez ijedne plae, brda bleda i kamenita, kao pustinja, naputeni. Pusto.. Kao da mi jedrenjak iz Kana, Polanski je i onako dovoljno morbidan, pokvario more. U povratku.

Monako 1.

PRINC, PRINCEZA I PRINC, OPET

Iz naslova bi se mogao stei utisak da ovu dopisnicu piem direktno iz neke bajke. Iako se ovaj deo kopna, i pripadajue mu more, ponekima priinjava kao novokomponovana bajka koja se skoro izistinski dogaa, ak kad je u pitanju Monako, odnosno Monte Karlo, realnost ipak postoji. Princ, Renije, posle nadasve vete vladavine, umro je u starosti. Princeza, Gracija, biva glumica Grejs Keli, poginula je, uz okolnosti koje nisu ba najloginije, iako su neproverive. Princ Alber, naslednik prestola, ljubazan, predusretljiv, sa dosta je gafova u ''prethodnom ivo tu''. I optereen, ve posle inaguracije, izraenom skepsom u njegove dravnike sposobnosti, i razglaenim priama o navodnoj preteranoj seksualnoj aktivnosti. Ali, moda savremene bajke ba tako i treba da zvue. Sadanji i bivi stanari Prinevske palate, oficijelnog dvorca ije su temelje sagradili enovljani jo u 13. veku, i pored svakojakih iskliznua i naprslina, mora se rei, vrlo su veto negovali modernu bajkovitost svog projekta. Jer, odvajkada su ljudi prieljkivali lepe prie, romantiku, rue bez trnja. Dvorac Grimaldijevih, dominantan poloajem, i nameran da to bude po svemu, u inae raskonoj i rastronoj arhitekturi Monaka, u kojoj je jedva ta ostalo od ''Belepoka'', kroz

vekove i decenije je dograivan, ulepavan, dopunjavana, nametajem, umetnikim slikama, srebrom i zlatom. Grimaldijevi su dosledno, svojim graanima i Evropi, uporno i kontinuirano nudili koncept prosveene, odmerene, a istovremeno gizdave i dovoljno ceremonijalne vlasti, koja ima veliko razumevanje za sve potrebe, navike i probleme bogatih i slavnih. Topovi isped dvorca poklon su suverena Francuske Luja 14. Efektna smena strae vie je od obine turistike atrakcije, kao to se i Muzej posveen Bonaparti, koji je, inae, svoje vremeno pokorio Monako, ne nalazi sluajno u sklopu Prinevske palate. U tom muzeju moju je panju naroito privukla zastava bataljona granadira sa ostrva Elbe, pod kojom je zapoet ''mar od sto dana''. Koji je od Vaterloa vodio do Svete Jelene. Labudova pesma Bonapatrinog carstva. Jedinog suverena koga su Grimaldijevi zaista potovali. Dok u stanu Milice i Sinie Gopevi, Dubrovanke i Kotoranina, na petnaestom spratu zgrade, u onom delu teritorije Monaka koji je otrgnut od mora, uz kafu i konjak, posmatramo kako sumrak polako obuzima ovu, po teritoriji, minijaturnu dravu, a vidimo je skoro celu, storija o bajkovitoj imitaciji ivota postaje nam realnija. I to ne samo onaj deo koji s odnosi na transfer novca, mutne poslove, zabranjene strasti i poreske vratolomije. Na rezidentne adrese ili jahte koje ispunjavaju vidik. Sinia, inae pomorski kapetan, za vlasnika Dabinovia plovi oko petnaestak godina, kae kako je ovde, u Monte Karlu, obian, svakodnevan ivot mnogo nemilosrdniji ak i od onog u svetskim metropolama. Kae, treba proiveti malo u ovom gradu da bi se spoznalo kako izgleda surovi kapitalizam. U gradu iji svaki kutak lii na holivudski film uivo, gde bi se zbog skupoe moglo pretpostaviti da u njemu borave samo izuzetno bogati ljudi, rasporeeno je skoro 400 video kamera. Dan i no su pod video nadzorom. Poteni se obezbeuju od onih drugih? Moda je to i logino kad poetna cena kvadratnog metra u graevinarstvu petnaestak hiljada evra. I traje ta evropska opsednutost ovim delom Azurne obale odavno. Pre i posle Svetskih ratova. Nekada popularni lager '' Eine Nacht in Monte Carlo'' nije bez razloga decenijama ispunjavao nostalgijom i one koji su zavirili u ovaj ''grad greha'', naravno slatkog, ali i mase Evropljana za koje je Monte Karlo bio metafora neeg nedostinog i uzbudljivog. I dok etam Rozarijumom priceze Gracije, kao da iz razgovoru sa direktorom pozorita koje je ona osnovala, u ostalom i kroz sve oficijelne i privatne kontakte, ovde u Monaku, nasluujem neka opinjenost njenim otmenim i decentnim likom. Okolnosti su ostale neobjanjene, krivine zaista sulude, desetak smo puta proli tom trasom, a kult Patrie Gracije Keli iz dana u dan, u ovoj zemlji koja voli moderne bajke, postaje sve prisutniji. Ne bi me iznenadilo da, u dogledno vreme, Gracija postane svetica od Monaka. Njen ljubavni film, sa elementima tragedije, moda bi tako dobio efektan zavretak. Jer Monagasci, za razliku od tipinih Francuza, nisu dosledni cinici.

KAZINO

ili da li je Monte Karlo nastao kao posledica kockarske strasti

Legendi o postanku Monaka kae da je jedan od antikih bogova, Herkul, imao stanite na steni iznad zaliva u kome se znatno docnije usidrila ova kneevina. U bli zini te stene, a u Monte Karlu, glavnom i skoro jedinom gradu u Kneevini, sve je bli zu jedno drugom, pored palate Grimaldijevih, 1856. godine otvorena je kockarnica - famozni Kazino. Jo od XII veka kada su Grimaldijevi, enovljani po poreklu, zasno vali svoj feud, levantinskom lukavou su, uz pomo mnogobrojnih zatitnika, a to su kroz istoriju bili enova, Sardinija, Francuska, Italija, panija ali i sopstvena ve-tina, diplomatija, pomalo oruje i najvie - novac, branili svoju naizgled prividnu ali slatku i korisnu nezavisnost. Zato ideja Karla III, da u vili ''Belvi'' zapone sa radom ba kockarnica jeste (ne)oekivana ali istovremeno i anticipatorska. Novac je kroz istoriju ove dravice, za koju neki ironino, ali i povrno, hoe da kau kako je to '' grad na brdu uvotene tradicije mini princa i kraljevske strae'', uvek bio ne samo uslov opstanka ve i deo budue mentalne strukture. Pre Kazina u Monaku nije bilo nieg znaajnog, ako se izuzme dvorac Grimaldijevih. I mora. Premalo za turizam i poslovanje. A kocka je harala Evropom tog vremena. Izvikana mondenska mesta kao to su Baden-Baden, Marijen-bad i Homburg, pored lekovite vode i otmenosti, imala su i poznate kockarnice koje su opsedali evropski bogatai, plemii i avanturisti - eljni hazarda, avanture, uzbuena i naravno novca. Karlo III, oigledno upuen u magi ju ruleta i novca, koji se valja svuda gde ovaj velikodostojnik zastane, odlukom da se kocka zavrti i ovde na Mediteranu, zapoinje modernu

epohu Monaka i usposta vlja temelje dananjeg grada Monte Karla, koji se zapravo i razvio oko Kazina, i ''Ka fe d Pari''. Naravno, oba smo pomenuta objekta videli samo na starim fotografijama, koje je ovde pokazuju sa pijetetetom slinim onome koji se negde drugde ukazuje reprodukcijama hramova ili sakralnih artefakata. Intuicija, ili poznavanje ljudi i vre mena, svejedno, i dalje ne naputa princa Karla. Iz uvenog Homburga, iz kockarni ce, dovodi u Monako Fransoa Blana, biveg veoma uspenog kockara i potonjeg sjajnog upravnika nove kockarnice. I postavlja ga za direktora Kazina. Pod srenom i vetom rukom ovog inspirativnog gospodina, Monte Karlo ubrzo na evropskoj lest vici hazarda poinje sve bolje da kotira. Sa svih strana stiu prinevi, grofovi, ruske velmoe, profesionalni kockari ali i evropski probisveti. Svi, meutim, elegantni, bla zirani i rastroni. Dravica konano doekuje prieljkivano blagostanje. Ubrzo, shvativi da je Kazino zaloga budunosti, na platou na Speligama zapo inje gradnja nove zgrade, koje uz mnogobrojne adaptacije, rekonstrukcije i dizaj niranje, predstavlja ono to danas jeste kultni ''Kazino'' u Monte Karlu. Na (verovatnu) radost brojnih Japanaca, ni nas nisu pustili da sa kamerama za virimo u kockarsku no u Kazinu. Mogli smo samo, ipak zavidno, u ranim popod nevnim satima da slikamo enterijer pozornice ''permanentnog greha''. Jer, stotinak godina no je u ovog gradu svojim udima brisala dan pretvarajui ga u tihi interme co. U pripremu za rulet i pstale kockarske agonije i ekstaze!

KAZINO, OPERA...

UKUS EVROPE KOJA SANJA PROLOST Karlo III, i ini Grimaldijevi, ali i oni koji iz senke kontroliu svetske tokove novca, i poroka, dabome, shvatili su da kockanju treba dati otmen ambijent. Zaodenuti ga privid vitetva i avanturer. U portalu raskoa i otmenosti i poroci de luju prefinjenije. Zato je i sadana zgrada ''Kazina'' gizdava. I barokno definisana. Ova impresivna graevina u sreditu Monte Karla vie podsea na klasinu teatarsku formu, to se, pokazae se, nije sluajnost. Kada su podizali ovaj kockarski hram Monagasci su evidentno imali na umu klijentelu izuzetnih zahteva. Jer, nije bezna ajno u kakvom se ambijentu gubi novac. Zato je i ova graevina podignuta sa podrazumevajuom iluzijom. Da bi se dolo do ovakve arhitektonike, eksterijernih formi i plastike, samo u 19. veku ''Kazino'' je pet puta proirivan, poetkom 20. veka skoro potpuno obnovljen a da ne govorimo o tehnolokim i enterijerskim interven cijama koje je doiveo u sadanjem vremenu. Murali, lusteri, tapiserije, slike i sva dekoracija se decenijama umnoavaju dopunjui otmenost ovog, reklo bi se, dvor ca. Hrama hazarda! Gosti, posetioci, radoznalci dolaze odasvuda ali nemaju svi pristup u sve dvorane u kojima se kocka. Postoji specijalna sluba obezbeenja koja legitimie sve goste pri ulazu. Na glavnom ulazu, pored elektonskih kamera, stoji i ''fizionomista'' koji naroito kontrolie pristup ''privatnim'' salonima. To su delovi Kazina za bogatu kli jentelu, za one koji su spremni da rizikuju velike sume, za ugledne ali i one kojima ugled znatno podie trenutno stanje bankovnih rauna. Pogotovo rauna koji su u bankama Monte Karla. Elem, ''fizionomista'' je u stanju da prepozna pravu i sigurnu klijentelu ali i one sa ''crne liste'' kockarske galaksije. Ovi ljudi sa negativnom

listom posetilaca u glavi i vrede Kazinu vie od najmodernijih kompjutera. Zato su i vrhun ski paleni. Entererijer Kazina u Monte Karlu se malo promenio. Sastav publike je ipak raz nolikiji. Pojam elite se menja. U mnoge se igre unosi automatika. Gubljenje i dobi janje novca se uslonjava. I naizgled demokratizuje. Radost ili tuga ipak ostaju isti. A kockarnice i dalje strajuhu od velikih hazardera i dobitnika, kakav je u istorijji ove institucije bio uveni Garsija. prototip ''Kockara'' velikog pisca, i kockara, Dostojev skog. Koji je takoe bio poklonik, ak zavisnik od kocke. Da uz svaki ''greh'' ide i vrlina dokaz je ovaj znameniti objekat u Monte Karlu. Naime, iz hola Kazina direktno se ulazi u Teatar, koji je 1879. podigao uveni arl Garnije. U udnoj ali harmoninoj simbiozi sa kockarnicom ve vie od sto godina, dakle, postoji i Opera. Autorsko delo projektanta pariske Opere, arhitekta arl Garnije, kome su mona gako kupalino preduzee i vlada Monaka pozajmila 4 mi liona ondanjih franaka za zavretak opere u Parizu. Kao zahvalnost za tu uslugu, ovaj graditelj je podigao i operu u Monaku. Na otvaranju, 25. januara 1879. poemu ana Ekara govorila je niko drugi nego Sara Bernar... Toliko o vrlini koja se pridru ila grehu. Barem prostorno. to ne znai da se porok nije povremeno pojavljivao i u susednom teatru. Inae, otre krivine kojima se, skrenuvi sa autoputa, stie do Monte Karla, 1833. godine spreile su Stendala da ga poseti, na proputovanju prema Nici. Iste te krivine, iako asfaltirane, okonale su ivot 1982. princezi Graciji, bivoj glumici Grejs Keli . Ali, to nema veze sa Kazinom i Operom. Ili, mozda ima...

MONAKO 2 Ili Monte Karlo

OKEANOGRAFSKI MUZEJ Drava Monako i njen glavni grad Monte Karlo u geopolitikoj istoriji Evrope, u ravni realistikih i objektivnih merila, odnosno u sferi merljivih volumena, u sintaksi duhovne i materijalne kulture, objektivno jeste samo simpatian i slikovit treptaj. Evrope koja ima vremena i za iluzionizam. U dimenziji epikurejskoj, ceremonijalnog, ovijalnog i glamuroznog, ova je dravica, i pored svih uslovnosti i zavisnosti, ipak dragocen presedan. Izvestan predah. Sa pomalo zamuenim sjajem i neverovat nom koncentracijom evropske dekadente elite. Nije, dakle, bez razloga, iz dubine svoga vremena, jedan Emil Zola u etiri grada koji za njega predstavljaju sintezu evropske civilizacije ( prva tri su Pariz, Rim i Lurd) uvrstio i Monte Karlo ( zbog izvikane kockarnice, izmeu ostalog). U spoju namernih anahronizama, jer ''scenografija'' obavezuje ali i koristi, i najsa vremenijih tehnoloko-turistikih dostignua, ova je dravica sasvim otvorena prema svako jakom kapitalu,

vrhunskoj zabavi, kulturi, sportu i svim dozvoljenim(!?) porocima. Jer, na ulicama Monte Karla mnogo je vei greh baen opuak nego diskretna kupo-prodaja kokaina! Reklo bi se da je Monako sav u slubi profita i det-seta. Meutim, nekoliko njegovih institucija i delatnosti kao da predstavljaju presedan u briljivo odravanoj operetskoj vanvremenosti, koju veto i dosledno podravaju oni koji upravljaju ovom dravicom. Uz blagonaklonost nekog mnogo monijeg. A osim prinevske porodice, ima ih jo. uvara tradicije i etikecije. Jedan od takvih izuzetaka od parafraze i opetskog dizajna je svakako Okeanografski muzej, reprezentativan spoj tradicije i modernosti. Kombinacija pasije i nauke. I sofisticirane zabave. Ova institucija nije obina imitacija. Iako je i on delom deo sve opteg entertainment-a. Na samoj obali mora, na prenaseljenom fragmentu Azurne obale, koji jeste i nije Francuska, s poetka dvadesetog veka, pod rukovodstvom princa Albera, izgraen je i osnovan je Okeanografski muzej u kome su danas pored muzejskih eksponata smeteni i instituti za biologiju, geologiju i fiziku mora. Zgrada muzeja uklesana u stenu, teka preko 1000.000 tona, izgraena u plemenitom kamenu, izdie se 85 metara iznad Mediterana, i kroz stotinu svojih prozora ve skoro vek gleda u more i daleki afriki kontinet. Spolja posmatrano, ovaj kameni arhitrektonski dragulj podsea na neki aroban hram drevnih umea, u koji se svakodnevno ulivaju, i bukvalno, kolone ljubitelja, radoznalaca, strunjaka i turista. Od kojih su, na par sati, najtuniji Japanci od trenutka kad saznaju da se privremeno moraju odrei svojih kamera. Koje su ima vie od pola zadovoljstva u svakodnevnom seesighting. I koje kriom ipak unose u Muzej! Kad se se stupi u ovaj neverovatan smisaoni panoptikum Muzeja postajemo svesni neverovatne kombinacije muzeologije, savremene nauke, moderne tehnologije i dovoljno zabave, jer skoro sve u Monaku ima lagani premaz te amerikanizirane ''lakoe postojanja''. ak i nepristrasno, koliko je to mogue, sagledavajui svu ovu vrevu, radoznalost, bogatstvo ponuenih sadraja, eleganciju prostora, kompatibilnost postavki, sofisticiranost prezentacija i animacija - nemogue je oteti se penuavom utisku savrenstva u organizaciji mase, dimenzija, smisla i komfora. Jer u zgusnutom tajmingu koji zahteva neverovatna koliina ponuenih vizuelnih i audio informacija, Muzej nudi, obezbeuje i namee dovoljno lakih turistiih sadraja. I ba ta delikatno izbalansirana ravnotea izmeu edu kacije, atrakcije i pauza za dovoenje u red sopstvene mate, ini Okeanografski muzej u Monaku izuzetnim. U unutranosti Muzeja, koja graevinski i dekorativno predstavlja hibrid klasine arhitekture i najmodernijih konstruktivnih reenja, u betonu, eliku, plastici, uz korienje elektronike, kompjuterske tehnologije, najmodernije digitalizacije ali i svih drevnih ma terijala: bronze, drveta, kudelje, kamena, opeke, grubih tkanina, damasta, svile, srme, srebra, dijamanata, korala, elika i sedefa, moe se stei globalna slika o moru, njegovim stanovnicima, plovilima, moreplovcima... i jo mnogo emu. U ovom gizdavom objektu postoji, naravno, akvarijum sa ivotinjama iz svih svetskih mora, ( Pacifika, Kineskog mora, Koral nog mora, Indijskog okeana, Sredozemlja); tu su velike dvorane sa kosturima morskih sisara, sa primercima dragocenim za nauku; takoe panju privlae stalne izlobe o problemima mora: morskoj vodi, morskim gasovima, moru i klimi, kretanju mora itd. Veliko interesovanje izaziva i postavka o jeguljama, gajenju, migraciji i problemima rase. Izuzetno su poseeni i separei posveeni biserima i sedefima.

Poseban odeljak, na prvom spratu ove kamene lepotice, okrenut je istraivakim pohodima osnivaa ovog muzeja, princa Albera. Tu je i maketa prvog istraivakog jed renjaka ''Lastavica'', kao i drugih plovnih objekata, sve do onih najmodernijih koje su koristili Kustoovi prethodnici. Kad je re o aku Kustou, valja rei da je on bio dugogodinji direktor ovog muzeja i njegovih instituta, ali i ,makar u pola glasa, dodajem utisak da je ta injenica diskretno ali dosledno stavljena u drugi plan. No, nek ovo ipak ostane samo kao subjekivan utisak ovog posetioca. I dok naputamo ovaj udesan bio-zooloko-botaniki enterijer u kome je isprian eksterijer velikog dela nae planete, odlazei brodiem ka vrevi Monte Karla, gde se u sam sumrak jedna ekskluzivna Evropa tek zahuktava, u svesti mi se vrti prizori iz ''Dvorane kitova'' sa skeletom kita dugakog 20 metara, koji se 1896. nasukao na oblinjoj italijanskoj obali, dok sa plafona visi replika dinovske lignje koja se takoe sukobila sa kopnom, u prolom veku. Dodue, na obalama Amerike. Da sam nekim sluajem il Vern, zapitao bih se: ko ili ta e se negde na planeti zemlji nasukati u ovom veku... Toliko o utiscima iz muzeja ugraenog u stenu Grimaldijevih. Koja dominira ovim delom Mediterana.

KOLIJUR

GRAD OD CRVENOG PIRINEJSKOG KAMENA Put nas opet vodi ka moru. Kot Vermej, rivijera juga Francuske. U povratku. Pi rineji i Mediteran, koga ovde, seamo se, zovu ''Veliko plavetnilo''. Iz panije smo tek koji kilometar zakoraili u Francusku. Iza nas su Salvador Dali i Valter Benjamin, odnosno Port Ligat, Kadakues, Figeras i Port Bou. Uskoro emo u vinski Rosijon, u ko me je centar vinogradarstva ovih junih krajeva. Preko Banila, rodnog mesta znamenitog francuskog vajara Aristida Majola, ije nage enske figure oliavaju kontoroverznu mediteransko-antiku ulnost, taj nestvarni spoj oboavanja enske nagosti u kontrapunku sa katolianstvom potonjih vremena. Putujujemo predelima koji su obrasli vinogradima i makijom. Udiemo intenzivne mirise mora, i stiemo do gradia Kolijur koji ''nije imao sreu'' da traje, do u venost, u anonimnosti prosenog ribarskog naselja, iji metani uivaju u uzbudljivim zalascima sunca i mlakoj dosadi. U njega je, naime, jednog dana, s poetka prolog veka, banuo ovek po imenu Anri Matis. I miru naseobine kakve postoje svuda u svetu je doao kraj. ''Fofisti'' i njihovo ''divlje slikarstvo'', kako je su ovaj umetniki pokret okarakterisali onovremeni, neskloni mu, likovni kritiari, sve je uzburkalo. Neki duhoviti savremenici su zapisali kako je za vreme ''fovistike invazije'', jer u Kolijuru je nastala delovala i svojevsna slikarska kola istomiljenika. Grupa likovnih pobunjenika koja je uspostavila prekid sa etabliranim slikarstvom.

Kao da je i sama priroda koja okruuje gradia postala intenzivnija i prepuna plamteih boja, koje kao da su beale sa platana Matisa, Derena i ostalih. Pripremajui se za Kolijur, u kome su od fovista ostale samo slike, galerije, legen de, i trajna turistika pomama, uz intenzivnu dozu zaista inspirativne prirodne lepote ovog junjakog dela Francuske, u usputnim krmama, kafeterijama i prijateljskim svratitima, krepili smo se junjakim vinima. I gustim aromatinim medom. Kao uvod u skok u Fovistiku gozbu. Arhitektonski sasvim izmenjen od prvobitne luke veoma znaajne u vreme Grka i Feniana, posle Saracena i Vizigota, u karolinkom periodu ovaj ivopisni gradi je pos tao utvenje. Ono to dominira na svim razglednicama ovog mesta jeste impozantna tvrava. Koju je definisao, ko bi drugi, markiz Voban tako to je iskoristio ostatke znamenite graevine koju su pofdigli Templari. Kolijur je 1659. definitivno vraen Francuskoj. Onda je vekovima poseivan od trgovaca, putnika, osvajaa, potom umetnika jer je nudio dobru hranu, ribu i vino, jedno stavnu lepotu, mirne i pristupane plae. Na jednoj strani crkva, na drugoj Kraljevsko ut vrenje iz 12. veka. I tako, sve do 1905. kada stiu Matis, Deren i Fovizam. Tada se sve menja. Jer je to vanija istorija od one geo-politike. I to traje do dananjeg dana. Posle Fovista koje predvodi Matis, stiu prvo Pikaso, potom i Salvador Dali. Umetnosti i umetnici unose u ovaj predeo promenu koja je za venost. Zapravo, menja se sve osim crvene boje kamena u kome je izgraen skoro sav grad. Zanimljivo je da je, ve u Parizu afirmisani ali istovremeno i veoma osporavani Anri Matis, u maleni Kolijur doao i iz vrlo prozainog razloga: ivot na jugu Francuske bio je mnog jeftiniji od onog u prestonici. Lepota prirode i prijatelji, odnosno privlanost slika nja u pleneru, bili su od drugostepenog znaaja. Ali, tako je u ivotu - nevolja esto prethodi velikim ostvarenjima. I kao da su 1998. kada su osnivali festival ''Muzika jelena'' entuzijasti iz Kolijura, imali u vidu davnu izjavu Matisovu kako u ovom krajoliku boje pevaju same, bez ikak vih pravila i ogranienja. Ova manifestacija danas jeste smotra muzike koja spaja arhai nost, naunost, univezalnost, energiju i improvizaciju tonova i instrumenata. U gradu koji zapljuskuje Mediteran, u kome se piju dobra vina a sa svi strana vas posmatraju intenzivna platna Matisova. I Derenova, u neto manjem broju. Fovizam u Kolijuru ivi i danas punim intezitetom. Fovizam uz podrku Pikasa i Dalija!

PUT KA BENJAMINU (1)

POR VANDR Dok iz Perpinjana i njegove jezike, arhitektonske, istorijske i mediteransko- pirinejske huke, i turistike uzavrelosti, obalom silazim ka jugu, ka paniji, inten zivno doivljavam efekat onog to stanovnici ovih krajeva nazivaju - veliko plavo (plavetnilo) - susret sa otvorenim, okeanskim morem. I zaista, tu gde se Pirineji susreu sa ogromnim morskim bazenom, utisak neverovatne otvorenosti, dubine koja kao da vodi u vanplanetrani beskraj, je ekstazino snaan. No, umesto da do kraja uivam u nedeljivosti tog prirodno-mentalnog oka, optereen literaturom, tuom ali i svojom, misao mi se iznova zalee ka velikom nemakom filozofu i teoretiaru knjievnosti i umetnosti Valteru Benjaminu. Petnaestak kilometara odav de, a iza krivina preko kojih se kopno preliva u zapenuano more, dodue u paniji, u gradiu Port Bou, 1940. godine, pokuavajui da, kao i mnotvo svojih jevrejskih saplemenika, izbegne od nacistike poasti, u trenucima bezizlaza, izvrio je samou bistvo. Cijankalij! I znam, njegova izbeglika percepcija VELIKOG PLAVOG, ovde u blizini malog Por Vandra, i pored sve raskone lepote mediteranske obale, nikako nije mogla biti poletna. Bekstvo, koje ga je iz Pariza dovelo skoro do samog kraja, faizmom naete, Ev rope, svakako da je uruilo optimizam misleeg i senzibilnog velikana. Kazablaka i ameriki azil pokazae se kao nedosanjani san. Taj beg kroz prostor umnom Benja ninu je verovatno ve liio na odlaganje neodloivog. Razoren porodini i ljubavni ivot, pokolebano poverenje u ravoteu dobrote i zla, sumnja u humanost u biu sveta, potekst je koji se ne moe zanemariti. A izdaja i nacisti, odasvuda. Franko i Peten, ne samo u vazduhu. Surova golgota, ogoljena, u mirisnom i kolorisanom pri rodnom okruenju. A nada u spas uzdrmana.

Prva stanica u potrazi za njim, stvarnim velikanom evropske misli, ali i mojim fikcijskim junakom iz romana ''Ujed vremena'', upravo je Por Vandr, pretposlednja ''stanica'' do granice, naseobina koja datira jo iz grkog vremena ( nazvana Portus Veneris), kasnije osvojena od Gala, luka, relativno mala i plitka, ali od veoma bitna za komunikaciju sa Afrikom. Sa starom tvravom koja dominira mestom. Zbog svog strategijski vanog poloaja bezbroj puta je menjala gospodare. Za vreme Luja XVI utvrenje i dokovi dobijaju izgled koji je najblii konanom. Grad koji je vekovima i veo od ratovanja, ovaca, ribolova, lukih usluga danas modernizovan poiva na turis tikim uslugama. Restorani, izleti u Pirineje, posete memorijalima Salvadora Dalija, nacionalni parkovi u blizini, obilasci prvobitnih ateljea fovistike slikarske kole, sa mo su fragmenti iz onog to Por Vandr nudi. Ja, ipak, svraam u ovaj gradi, voen podatkom kako je septembra 1940. godine Valter Benjamim pokucao na vrata sobe Hansa Fitka u Por Vandru, molei ga za pomo u prelaenju preko pirinejskih vrleti, u nameri da iz Francuske pree u paniju. Hans Fitko je inae bio mu znamenite Lize Fitko, roene kao Ekstajn, 1909. u Uzgorodu, koja se u drugom svetskom ratu istak la spaavanjem istaknutih umetnika i naunika jevrejskog porekla. Izmeu ostalih Liza je spasla i Hanu Arent. Pop Vandr je veoma slikovito mesto.Alir je blizu, na oko 600 kilometara. Katal onija svuda unaokolo. Mene je, meutim, ekala granica. Zapravo, prvo gradi Serber ...

SERBER

PUT KA BENJAMINU (2)

Konano granica. Sutra u napustiti Francusku. Dan predaha u mestu Serber. I dalje smo u Cte Vermeille, na izuzetno razigranom primorju, u Pirinejsko-Orijentalnoj zoni. Mesto drevno. I ovde je boravio fabulozni kralj arlemanj, i sin mu arls, naravno vekovima posle neizbenih Grka, Rimljana i Gala. Dolina u kojoj je delom smeten i dananji Serber, inae sva od robusne lepote, opervaena je neobinim stenama koje je najednostavnije objasniti navoenjem podatka da su one vekovima svojom ekspresivnou plaile sve senzibilnije namernike. Narod ih i danas, ne bez razloga zove ''avoljim stenjem''. Kvarcne strukture, svojim plavkastim svetlucanjem u sumraku, zaista deluju uznemirujue. Danas, pesja ipak ublaavaju mnogobrojni vinogradi, maslinjaci, kiparisi i ostalo bilje mediteranske ''botanike''. Klima je ovde skoro junjaka, kao i krv domorodaca koji su as Francuzi, as panci, u zavisnosti kako se granica pomera, a zna se zapravo ta su - Katalonci. No i pored ove pretene klimatske divote, imao sam ast da, kasno popodne, upoznam jedan lokalni specijalitet: tramontanu, hladan i iznenadan vetar sa Pirineja. U momentu se priroda zamutila, sukobio se mediteranski topao vazuh sa reskim i britkim planinskim vihorom, i sve je, na par sati dobilo boju sepije, svet je bio

presvuen izmaglicom koja je sve jarke boje juga u trenutku utiala. I sve to bi samo par sati, iako metani kau da tramnotana ume i bolje. Iz doline, Serber se silazi do mora, a putnici ranije vijugavim putem, danas ak skoro auto putem, prelaze u paniju. Osam kilometara punih ushienja i iskuenja. Meutim, 1940. godine Val ter Benjamin, voen Lizom Fitko nije smeo tuda. andari, carinici i kolaboracionisti su kontrolisali ovu saobraajnicu. eljeznicom, tunelom, kroz pirinejske gromade, takoe nije ni pomiljao. Ostalo mu je samo da kozjim stazama, u koloni sapatnika, uglavnom intelektualaca i umetnika jevrejskog porekla, krene zaobilaznim planinskim bogazama. Ka Port Bou. Tako bliskom, a tako dalekom mestu spasa. Benjamin je stigao do cilja, ali nije znao da za njega zo nije bilo i mesto spasa. Jo sam u Serberu. Sutra u vozom do Port Boua. Kau, tuneli i eljeznika stanica '' s one strane'' su jedinstveni u Evropi. Gradi je, u kome u ipak prenoiti - Serber, inae je nautiki centar. Ronioci ga oboavaju. Restorani se takmie u ponudi izvrsnih vina i kuhinje s primesama Afrike. Marina je veoma komforno ureena. Ima i hotela, modernih, sa dovoljno zvezdica, i pogledom. Opredeljujem se za posetu jednom starom ali vrlo smelo sagraenom hotelu ''Belvedere''. Lii na moan, pomalo staromodan, brod koji je pramac uperio nasuprot eonog talasa, dok se bokovima oslonio s jedne strane na glavnu gradsku arteriju, dok mu drugu stran bedra dotie famozni eljezniki koridor. Ovaj je objekat je izgraen jo 1930. godine, po nacrtu arhiteke iz Perpinjana, Leona Beja. Meutim, danas je, kod potovaoca Valtera Benjamina, poznatiji po multimedijalno instalaciji izraelskog umetnika Dani Karavana - ''Plavi zrak'', laserske tehnologije, koji je u interaktivnoj vezi sa, takoe Karavanovim, memorijalnim kompleksom u Port Bou. U jednoj ingneniozoj umetniko-elektronskoj sintezi ova su dva obeleja, potom, umreena sa Mu zejem moderne umetnosti u Parizu, Ejfelovim tornjem, i inkorporirana u umetnost Marsela Diama i muziku Dona Keja. ta sve moe da uini jedna besmislena smrt na francusko-panskoj granici. U probuenoj dui i duhu umetnike Evrope. Zato, prvim jutarnjim vozom za Port Bou.

EKA

PRAG

POGLED U VLTAVU S KARLOVOG MOSTA Verovatno zbog prolenih voda, Vltava je i u vreme mog boravka u Pragu izgledala dosta pretei. Kao da je nameravala da napusti svoje korito. I da plavi i davi. Ipak, nita od toga se nije dogodilo. Karlov most je i dalje povezivao dananji Prag sa starim gradom, Hradanima i Vaclavskim namestima. Evropa je, duboko u svojim korenima bila u ovom gradu. Sa mnogo uma i lepote. Ali kada se malo raspitate: i sa jezom i svirepou primerenih vremenu... Sreom, u istoriji, umetnosti i arhite kturi preostalo je vie od onog prvog. Ili, mi dovoljno brzo zaboravljamo rune injenice. Tek, odmah pored Karlovog mosta i danas stoji spomenik Janu Nepomu ku. Iako su i ovde svraali Sovjeti...

Poto je u vreme ovog mog prakog prolea grad bio naprosto opsednut turistima, prenoite sam pronaao u mestu Beneov, pedesetak kilometara udalje nom od eke prestonice. Ali, taj je gradi bilo samo desetak kilometar od Konopi ta, carskog letnjikovca. Dolazei svakodnevno u Prag, moje sam traganje za Nepo mukom zapoinjao na Karlovom mostu a zavravao u Muzeju katolianstva. Prvo sam se susreo sa reprodukcijom slike uzepe Marija Krespa, iz 1743. koja prika zuje kraljicu Bohemije i Jana (Johanesa) Nepomuka u trenutku ispovesti, koja e se pokazati kobnom. Potom se u razloge surovosti Vaclalove uplelo i ''ono to nije iz ove prie''. Naime, vikar Nepomuk je svoje vremeno stao na stranu arhibiskupa Jenzentajna u sporu sa kraljem, oko nekih goruih sporova drave i crkve. Potom, Jan Nepomuk, pie u prakim analima, roen, ipak, oko 1350. u okolini Plzena, u mestu Pomuk, teolog koji je kanonsko pravo zavrio u Padovi, bi surovo kanjen. Po jednoj verziji, ''samo'' davljenjem u reci Moldau ( koja se danas zove Vltava), a po drugoj, jo svirepije: bio je spaljen pa potom baen u Vltavu ( Moldau) jer tako je, radi primera, odluio Vaclav IV, kralj Bohemije i Nemake i imperator svetog rimskog carstva. Bila je to godina 1393. Iako nisam ba znao koji je od Vaclava zasluzan za podizanje velianstvenih Na mesti, svakog dana, kada bi mostom Karlovim krenuo u uvene pivnice ispod Dvor ca, pogledao bi spomenik Nepomukov i poeleo da Vaclav IV nije ba taj koji je ovaj objekat zavrio. U pivnici, onoj najveoj u Pragu, u znak pomalo detinjasttog pijeteta prema davnom vikaru, svo vreme sam naruivao iskljuivo plzensko toeno pivo. Na Karlovom mostu, na kome se i inae odvija dobar deo drutvenog ivota u Pragu, postoji meremerna ploa koja oznaava nesto sa koga je Nepomuk baen u reku. Na ploi: simbolino usta i prst preko njih. Pouka? Upozorenje. Ironija? Jedna legenda kae da se Vltava rastvorila kada je Jan dotakao dno. Druga, veli kako je kraljica na nebu u momentu ispovednikove smrti ugledala pet povezanih zvezda - putokaz kako da pronau njegovo telo. Sveto telo, jer je Jana (Johanesa) Nepomuka 1729. papa Benedikt XIII kanonisao u svetitelja. Dok se preko Brna i Bratislave, automobilom, vraam kui, kao da mi neke stva rio oko ovog svetitelja postaju jasnije. Kralj i drava, crkva i drava, Nemci i esi. Prag sav od slojeva, sastavljenih i nezaraslih, epoha. Ali, ipak, Zrenjaninci svakako treba da vrate Nepomuka u onu praznu apsidu. Ciglu na svoje mestu u istoriji. Zbog neeg je to dobro. p.s. Nepomuk je vraen. teta to spomenik nije ba verodostojniji! Ipak, kada bi sve to smo unitili tako vratili..

Prag:Hrabal

U POTRAZI ZA HRABALOM Sabirajui, naravno bezuspeno, sve svoje prake uspomene i iluzije, a od jednih i drugih ivot vam biva laki kad vas besmisao zaskoi, sa nostalgijom se seam 1987. i putovanja u, tada jo, ehoslovaku prestonicu. U zrenjaninskom asopisu ''Ulaznica'', zahvaljui predusretljivosti Milana olia, vrsnog prevodioca sa ekog, tih smo meseci, prvi u bivoj Jugoslaviji, izdali dramu velikog proznog pisca Bohumila Hrabala ''asovi plesa za odrasle i napredne''. asopis izaao, odjek bio osrednji. verovatno zbog uske recepcije ''Ulaznice'', ali Radivoj ajtinac, pesnik i ja, tadanji urednik ovog asopisa, na nagovor naeg zajednikog prijatelja profesora Steve ivkova, inae velikog ljubitelja ehoslovake, reili smo da lino uruimo Hrabalu primerak srpskohrvatskog izdanja ove drame. U zimu te 1987., bee sam poetak februara, uputismo se u Prag, u avanturu sa skoro pretpostavljenim ishodom. U traganje za Hrabalom. Za koga smo nauli da po boljeva i da moda nije u Pragu. Sam poetak putovanja obeleio je izostanak inspiratora celog poduhvata Steve ivkova, bila je u pitanju neka prehlada u pitanju. Umesto njega u tim je uskoio moj prijatelj, graevinski inenjer Mia Vidanovi, manje sklon Hrabalu a vie svemu ostalom, ime Prag obiluje. Sakupili smo adrese moguih ''azila'' pievih, obavestili se kod ''znalaca'' o naravi Hrabalovoj, koja navodno nije tako barunasta kako bi se iz pria njegovih dalo zakljuiti, sve ostalo smo mislili da znamo, i krenuli u avan turu koja se, naravno, kada je u pitanju osnovni cilj

zavrila neslavno: Hrabala nismo pronali! U pohode Pragu i ovom piscu, za koga tada jo nisam znao da je rodom iz okoline Brna, iz Libena, dakle Moravske, osobenom po slikanju ljudi sa dna ofici jelnog ivota, prikazanih u dogaajima koje ne kontroliu niti u potpunosti razumeju, krenuo sam opsednut izmeu ostalog i njegovom priom iskorienom za film ''Strogo kontrolisani vozovi'' koji potpisuje ''njegov'' reditelj Jiri Mencel. Hrabalov podrugljiv humor i Menclova neverovatna plastinost doveli su 1967. ovaj film do ''Oskara''. Prag pod snegom, u tih nedelju dana ''izjalovljenje avanture'' preporuljivo je bilo posmatrati iznutra. Dilemu da li obilaziti muzeje, koncertne sale, dvorce, mi nismo imali jer Hrabala je valjalo traiti u njegovom gradskom ''ambijentu'', dakle u pivnicama ili restauracijama. Posle bezuspenog hodoaa po lokalima ( ako se tako neto uopte moe rei kad su lokali u pitanju) koji su bili njegove stalne, povremene, ili sluajne destinacije, zakljuili smo, pod 1. da su prake pivnice mnogo bezazlenije od minhenskih, pod 2. da su knedlike izvrsne i pod 3. da je na svim mestima Hrabal bio pre izvesnog vremena a da je trenutno najverovatnije u Moravskoj. ''Ulaznicu'' sa ''Uiteljem plesa...'' smo ostavili i kod ''Mucha'', '' U Golema'', ''U Kalicha'', ''U Cerneho orla'' ''U Fleku'', ''U Pinkasu'' i , naravno, na najznaajnijoj lokaciji Hrabalovoj, ''U zlateho tygra''. Bez obzira na neuspenost osnovne misije, ajtincu i meni je ova praenje Hrabalovog prakog itinerera bilo veoma uzbudljivo. ak je i naem prijetelju Vidanoviu ovaj pisac iz dana u dan postajao sve zanimljiviji. Uz par susreta sa prakim piscima, koje smo ajtinac i ja upriliili, ovaj boravak u Pragu upamtio sam i po dva do tada neprimeena ''eksterijera'': prvi je bio jedinstveni Astroloki asovnik u Starom gradu, kod Starometske restauracije, a drugi je Staro-nova Sinagoga, u jevrejskom kvartu, sa takoe asovnikom, koji meutim ide unazad. U ovom gradu nikad dovoljno uda. Iz Praga smo se vratili, ajtinac, Vidanovi i ja, puni utisaka iz ''neuspene avanture." Hrabala smo ostavili da sa Menclom snimi ''Strieno-koeno'', da opie kako je '' sluio engleskog kralja'' i da 1997. poleti sa krova za golubovima...

PRAG 2.

SAJFERTOV PRAG Pored svih svojih etnikih i istorijskih lica i fasada, zanosa, zabluda, posrnua, uspona i poraza, pozlate i nalija, Prag ima u svom konkavnom ogledalu velikana, koji su iveli ili jo ive sa njim, posebnu i neponovljivu bistru zamuenost. Venost u kapi rose. Dubinu koja posveenim odaje bistrinu a povrnima se prikazuje kao lavirint zvani prolost Evrope. Jaroslav Sajfert je neobini pesnik Praga. Jedan od njegovih velikana i zaljubljenika. Velik ne zato to je nobelovac ali ''Nobela'' je zado bio zato to je velik. U njemu su misao, skepsa i oseajnost ovog ekog grada. ''Ni Sena kroz Pariz, ni Tibar dok promice pored kua i gradskih bedema Rima, ne ine to tako graciozno i armanto kao to to ume Vltava. Ona je gorda i velianstvena u isti mah. Takva je dok oplahuje praka ostrva, miluje Kampu, sa obronaka brda Pet rin kad se zalee, pa se zatim u trenu smiruje pred ustavom kod Male Strane i Hrad ana, ostajui nepromenjena, menjajuci neprestalno svetlo i boju okolnih krovova'' - ovako Sajfer zapoinje priu o rodnom gradu koji za njega nije samo ivotni dekor ve mnogo vie: usud i boanski dar.

Pesnik ije poeme slave Prag i svekoliko kulturno naslee eke, roen je 1901. u ikovu, jednom od radnikih predgraa prestonice ove zemlje. Nije zavrio visoke kole, zanosio se proleterskom kulturom, socijalizmom, komunizmom. Doi vljavao ideoloka otrenjenja ali nikakada ga nije naputala neuobiajena sinteza nenosti i estine. Liriku je pisao pod uticajem Verlena i Apolinera ali i Majakovskog. Bili su mu bliski i da disti i sirealisti. Pesnike mene su predstavljale izraz njegove drutvene fleksibilnosti ali konstante njegove lirike ipak su sloboda i prako-eke realne i mitske protivrenosti. ''Stojimo kraj muzeja Smetaninog. Karlov most ispred nas, kao da se sprema da krene sa plimom. Galebovi se poreali po santama leda. Ispod nas je buna bra na u iju grmljavinu smemo da izgovorimo duboke i opore rei Frantieka alde: Prag je, naravno, divan grad ali od onih naselja koji nose sa sobom svojevrsnu crnu magiju, komplikovano raspoloenje, arhaine, teke i obesrhabrujue mirise. Melanholija i tuga, mirisi koji blede, boje koje se rastau - oseaji su koji svako mora po neti u dodiru sa starim i artistikim Pragom. Ovi akcenti najdublje dotiu duu svake mislee osobe koja mu se posveti'' - citira Sajfert, oigledno saglasan sa unutra njom slikom rodnog grada koju F. alda, inae knjievni kritiar koji je uveo sim bolizam u eku literaturu, precizno opservira i dijagosticira. Sajfertov Prag, dakle, nosi u sebi dosta oporosti. To je i za oekivati od ove ka iz predgraa ali od pesnika koji zna da se ispod svake pozlate nalazi sama ma terija. Taj njegov Prag je pun tragova opore istine jer je prestonica zemlje koju sam naziva "prokletim kavezom za ptice", zemlje, koja je tako cesto bila bespomo ni plen susednih sila, od Habsburke dinastije u vreme protivreformacije, do naci sticke Nemacke i Staljinovog Sovjetskog Saveza u dvadesetom veku. esi prave ale na raun vlastite malo dunosti i konformizma. Uvek im je bila milija borba mir nim sredstvima - bilo za versku slobodu i nacionalno oslobodjenje, bilo za demo kratiju i socijalnu pravdu. Nijedan drugi narod u Evropi ne veruje toliko kao esi da filozofski argumenti ili knjizevna dela ne samo da mogu da dovedu do politikih pro mena, nego ak da izmene tok istorije. Kada sam 1983., po drugi put, bio u Pragu, mogao sam jo da sa Sajfertom proetam obalama Vltave. ak da odemo do ikova. Ve idue godine bilo je kasno. Otiao je sam, u venost.

Prag:Kafka

PRAG IZ KAFKINIH METAMORFOZA U prethodnoj dopisnici iz Praga citirao sam Frantieka aldu koji kae Prag je, na ravno, divan grad ali od onih naselja koji nose sa sobom svojevrsnu crnu magiju, komp likovano raspoloenje... Sada mi to deluje kao mogui putokaz za skicu o apartan doivljaju ovog grada koju je mogao imati jedan od njegovih najfantazmagorinijih stanovnika - veliki pisac Franc Kafka. Izuzetno sloena i introvertna priroda, kompleksno nemako-jevre jsko poreklo u ekom okruenju, senzibilitet na ivici svakodnevne panike, veliko znanje i talenat, i ko zna ta jo, ine svakodnevni odnos rodnog grada - Praga, i ovog velikana moderne evropske civilizacije, neverovatno sloenim. Jer, kada se po neijem prezimenu nazove tako sloen socio-psiholoki fenomen kao to je kafkijanstvo, jedan grad je pre uzak okvir za njegovo duhovno oko. ak i ako se zove Prag! Ovaj pisac, praanin po mnogo emu, ali i Nemac u dui, jer Vltavu, na primer, kontinuirano pie kao Moldava, sa jasnim jevrejskim korenima i principima, svoje prostorne relacije sa gradom koji postoji jo od 9. veka uspostavlja u okviru krajnje saetog trougla: rodna

kua, kole i fakultet, odnosno Osiguravajui zavod u kome radi i doivljava raznovrsne traume. Meutim, to je impakt koji ''hrani'' njegovu maginu ima ginaciju sistemom panino-pronicljivoanticipatorskog ''kafkijanstva'', koje e postati jedna od presudnih vertikala modernog svetskog intelektualizma i egzistencije. Od prve proze, ''Metamorfoza'', prie o oveku koji se pretvara u kukca, napisane u teskobi Za voda za osiguranje radnika od nesrenih sluajeva, smetenom na Poiu, u uto-smeoj zgradi, Franc Kafka instinktivno svoj rodni grad suava na nekoliko lokacija koje naj ee nisu njegovi centralni delovi. Tako je, naprimer, prilikom jedne etnje kroz staro gradsko jezgro, pored palate enborn, po svedoenju Gustava Janouha rekao: ''Ovo nije grad. Ovo je rastoeno dno nekog okeana vremena, pokriveno odronjenim stenjem ohla enih snova i strasti, izmeu koih se etamo kao u ronilakom zvonu. Ovde je zanimljivo, pak, da se vremenom gubi dah. Moramo, kao i svi ronioci, da isplivamo na povrinu, inae e nam prsnuti krv u pluima''. Franc Kafka, ovim reima o ''zlatnom Pragu''! Mi, koji mislimo da smo zaljubljeni u Prag, nismo ak ni u prilici da ovo oprostimo velikom piscu jer njegova je skepsa neuporedivo relevantnija od nae povrne zaslepljenosti. Koja je, takoe, legitimna. Kao to je autor ''Procesa'', 'Zamka'', ''Amerike'' daleko pronicljiviji dok, gledajui niz ulicu Svetog Tome, koju sam i ja posmatrao, izgovara: '' Mirovanje koje vlada izmeu ovih starih kua deluje kao ekplozivno punjenje koje e rasturiti ove unutranje bedeme. Granice izmeu spoljanjeg i unutranjeg isezava. Noeni ste uliicama kroz kanale senovitog slivnika vremena''. Dok to govori sebi u bradu, gledajui deo starog, urokljenog neba, stie nam zajedniki, nestvarni, usporeni tramvaj koji zastaje na stanici Malostranski trg. Dok je kod stolara Kornhojzera, u ulici Pohebrad, u Karolinkom kvartu, uio os nove ovog zanata, moda nije smiljao svoje teskobne fabule ali je pozdano imao na umu teme o kojima se raspravljalo u poznatom anarhistikom lokalu ''Zum Kanonen-Kreuz'', u koji je zajedno sa Maksom Brodom esto odlazio. Kao to svet, ukupno gledavi, za Kafku nije najee bio pravi dom, tako ni elitni Prag nije dostojanstveno ispratio svog velikana. On je sahranjen 11. juna 1924, na jevrej skom groblju na Stranicu. A njegove line stvari je sauvala gospoa Svatek, iz Jese nijusove ulice u predgrau ikov, spremaica u Osiguravajuem zavodu. Meutim, kako ree sam Kafka: ''ivot je tako neizmerno velik i dubok kao zvezdani bezdan nad nama''. Prag je, dakle, grad koji je s Kafkom zajedno preiveo bezdan nerazumevanja, onog pod ronilakim zvonom, jer ''u ivot se moe proviriti jedino kroz malo magino oko na vratima svoje line egzistencije''.

Prag:Mocart, Dvorak, Smetana... i opet Kafka

MUZIKA SA PRAKOG NEBA Definitivno, iako ne i bespogovorno, Prag je nevakidanje mesto na zemlji koje providi u prolost, i po logici apsurda zaviruje i u budunost ( koja je zapravo prevaziena sadanjost). Ali, ovo je i prostor sa oknom u svemir, jer kada kod Karlovog mosta proete kroz neki barokni trem, pa preko neobinog dvorita veliine maramice, ali sa renesansnim arkadama, dospete do tesnog i mranog tunela koji vas vodi do dvorine gostionice koja je nekad nosila ime ''Kod zvezdogleda'' ( U zvezdaru) stiete do kutka iz koga je Prag jo davno zavirio u Beskraj. Naime, u toj je peinolikoj prostoriji, niskih svodova, 1609. go dine iveo Johanes Kepler i pisao svoje uveno delo '' Astronomia Nova'', koje je daleko za sobom osta vilo dostignua tadanje nauke. Pogled u nebo nad ovim gradom, punim zvezda i promena, zapoinje, dakle, s razumevanjem na samom poetku 17. veka. A muzika sfera iznad grada i neba na koje sumrak kasno stie, u svom se boanskom obliku uspostavila jo 1780. godine u znamenitom ''Stavovske divaldo'', zeleno-beloj impoznatnoj teatarskoj zgradi, kada je Mocart dirigovao premijernom izvoenju svoje opere ''Don uan''. Stanovnici Brna, koji su dosta surevnjivi na muziku slavu Praga, dodue, mogu da se pohvale da je Mocart, kao deak od jeda naest godina svirao u njihovom gradu, meutim veze ovog besmrtnog kompozitora i eke prestonice su intenzivnije. U noveli Eduarda Morikea, '' Mocartovo putovanje u Prag'' (1855) vrlo ekpresivno je opisano putovanje ovog kompozitorovo

iz Bea u Prag, kao i celokupan stvaralaki rad na postavci '' Don uana''. Sa suprugom Konstancom, skoro tri godine Volfgang Amadeus Mocart stanovnik je Praga. O tom kreativnom boravku velikog kompozitora mnogi detalji se mogu pronai u Mocartovom muzeju na Betramki, u bivoj kui operske pevaice Jozefine Duskove, u dananjoj ulici Mocart st. 159. Svom boravku u ovom gradu, besmrtni Amadeus posvetio je i nekoliko kompozicija. Jedan drugi muziki genije, roen u selu pored Praga, znatan deo ivota posvetio Americi, skoro najpoznatije delo mu se i zove the ''Symphony in E Minor (Iz novog sveta)''. On - Antonin Dvorak je ipak svojim delom ovekoveio muziku frazu ekog naroda i njegov nacionalni etnos. Vrativi se iz Amerike postao je direktor Prakog konzervatorijuma (1901). Danas poiva, kraj Smetane, na Viehradskom groblju u Pragu, preko puta crkve svetih Patra i Pavla. Trei veliki eh - Bedrih Smetana dolazi kao mladi u ovaj grad, koluje se, i uz pomo Franca Lista osniva modernu pijanistiku kolu. Praktino osniva eke nacionalne moderne muzike, Smetana je u due Praana, naviklih na nemake i austriske kom pozitore, uneo zvuk slovenskih izvora. 1866. postaje dirigent eke opere. Iste godine pojavljuje se i nje gova najpoznatija opera ''Prodana nevesta''. Prag i danas voli i slua svoje velike kompozitore. Imaju muzeje, ulice, festivale. Deo su samosvesti ovog izuzetno nadarenog naroda. Trijada ovih velikana ini muziku prolost Praga i eke veoma kompleksnom, inspirativnom ali i skoro nedostinom. Kada je re o velikanima koji su takoe obeleili istoriju ovog ''zlatnog grada'', Praani kao da su pomalo zaboravili na generala ika koji je 1420, na elu husitske vojske porazio papske trupe. Dodue, u ne samo stilskom nesporazumu sa mauzolejem iz komunistikog vremena, na brdu po njemu nazvanom, u istoimenom predgrau, stoji impresivan spomenik ovom jednookom junaku. I, kanda, po navedenom sudei, esi ipak nisu potpuno zaboravili Jana iku !! Predgrae, brdo, spomenik! A u ikovu je ivela i gospoa Svatek, koja se brinula o doktoru Kafki. Koji je, i pored krhkog zdravlja, umeo da kae kako se u obilazak ovog bivi kraljevskog grada ne valja upuivati bez ispijene ae vina ili konjaka...

Prag:Havel, Haek...

Jer, nita nije apsolutno onako kako izgleda

I pored svoje netipine transcendentalnosti Prag je istovremeno i grad sastavljen iz razliitih protivrenosti, naroito u percepiji onih koji ga cene, pa i vole. Pi sac, disident, dravnik, sada iznova samo pisac, i po mnogim umnim ljudima, ipak gu bitnik, verovatno samo kada je umetnost u pitanju, Vaclav Havel je po mnogo emu i paradigma zaumne i paradpksalne sudbine svog rodnog Praga. Oni koji se mogu nazvati njegovim prijateljima kau da je za razumevanje karaktera ovog sjajnog dramatiara, o veka koji je i nama decenijama bio olienje ekog disidentskog urbanog duha, inae linosti duboko skrivene u meandrima svog intelekta i ne manje osetljivosti, prvo i neophodno shvatiti svu ironinu kompleksnost njegovog rodnog grada. ovek koji je se kao pisac oformio ali i politiki ''edukovao'' u zadimljenim pivnicama, restoranima i ka feima, a stigao i da ''stanuje'' i stoluje u Hradanima ipak se najbolje oseao ''U

zlateho tygra'', pivnici koja je, decenijama renome gradila i na njemu, i Hrabalu. U ovoj populistikoj ''rezidenciji'' je ugostio i Bila Klintona, koji se u dobrom raspoloenju ovde prihvatio i klarineta. Ironija, koja je imanentna Pragu, htela je da ovaj kultni pisac Ateljea 212 nespretno pridrui svoj glas nesrenom bombardovanju Jugoslavije u 1999. Ne potrebno. Velik pisac u raljama trenutka. eh izvan ''eke kole opreza''! Jer, nita nije apsolutno onako kako izgleda. Alfred Kempf je svojevremeno, pos le duge etnje prakim ulicama, palatama, muzejima i crkvama, zapisao:'' svi ti raskoni gotski i barokni ukrasi i ornamenti imaju zapravo samo jedan smisao: preruiti sve to raz ne stvari sadre od korisnog i strogo pragramatskog. U pitanju je da ovek zaboravi sve to je u njemu funkcionalno... Daleka svakoj svrsi, lepota treba da mu sugerie oseanje slobode.''. Naravno da to nije sasvim tano. Ali ne i potpuno pogreno. Moda bi se sa Kempfom sloili egzaktni Pupin i Tesla koji su studirali u Pragu. Moda i Albert Ajn tajnu koji je radio u ovom gradu. Ni doivljaj ovog grada, koji je i njemu rodni, Jaroslava Haeku nije preterano nacifran i elegantan. Tvorac dobrog vojnika vejka, dela punog humornosti i upornosti, na granici crnog humora, proveo je ivot u Pragu izmeu anarhistikih klubova, pabova, novinskih redakcija i samoubilakih pokuaja, kao to je onaj kada je spreen da skoi sa Cechuv mosta. Njegov je Prag, u sumaglici piva, talenta i socijalnog bunta, veoma sliko vit, u svim bojama predgraa i kafana, blasfemian. I opet je tu ukus ironija iz prie o Havelu! Grad u kome ne vredi nabrajati velikane, opisivati do perverzije napirlitane fa sade, sabirati istoriju, prebrojavati turiste, hvaliti pozorita i restorane - jednostavno tome nema kraja, sadri u svom okruenju i ono to priu o njemu ini jo neverovatnijom. U okolini Praga, u mestu koje se zove Barandov postoji filmski studio u kome se i bukvalno proizvode snovi. U gradu okamenjenih virtuealnih snova. Na stotine filmova i serija iz svetske produkcije snimljeno je u ovim modernim i inspirativnim objektima. Ne treba ni da se kae da je ovde radio Milo Forman ( Amadeus) ali zanimljivo je da je u Barandovu snimljena i serija '' Mladi Indijana Dons'' ali i delovi Lukasovih '' Ratova zvezda''. U ovaj studio sam doao jedne zime sa Ljubomirom Radieviem (''Ljubav i moda'') i direktorom filma ''Seobe'' Slobodanom oreviem, kao predstavnici RTS I RTNS, da uz pomo Aleksandra Sae Petrovia, i ekih kooproducenata, pokuamo da, makar produkciono, spasemo grandiozno neuspelu ekranizaciju dela Miloa Crnjanskog. Meutim, ni svemogui Prag nam nije pomogao. I pored izuzetnih detalja, celina filma i serije nikako nije profunkcionisala. Veliina Praga je u njegovoj suprotnosti: postoje mnogi detalji koji su naizgled nekonsekventi, ak ima i bitnih elemenata, u arhitekturi i mentalitetu, koji su u vizuelnosmisaonoj opoziciji, ali celina GRADA odoleva vekovima, osvajaima, ukusima. Stvar je jedinstvenoj alhemiji.

Konopite

ISTORIJA, TRAGEDIJA, MELODRAMA: IRONIJA

Tano 48 kilometara od Praga, u mestu Konopite nalazi se impozantan i veoma sauvan dvorac iji dananji oblik potie sa kraja 17. veka kada su su ga, naravno Habz- urgovci iz renesansnog pretvorili u barokni objekat namenjen za relaksaciju u lovu, za careve i nadvojvode. Danas je ovaj dvorac zbog svoje lepote i ekskluzivnosti, ali i tragi- nog istorijskog podteksta deo srednjoevropske turistike ponude '' 10 fantastinih dvo- raca''. Dvorac u Konopitu je zapravo zapoela sa gradnjom velikaka porodica Be- neovih jo 1300 godine u umovitoj dolini reke Sazava. Dogradio ga je potom, u 15 veku Jiri od Sternberka. U osnovi to je bilo srednjevekovno utvrenje, raeno u francu skom fortifikacionom maniru, sa sedam kula koje su oiviavale odbrambene zidove. Ko naan izgled dvorca u Konopitu, kome je kasnije pripojena i kapela koja e nositi ime nadvojvode Ferdinanda, oformio je arhitekta F. M. Kanka u 18 veku a rekonstrukciju su dovrili J. Moker i J. morance. Kao da je svo vreme ovaj zamak prirpeman za budueg cara, koji to nikad nije ni postao! U junu 1914. u svojoj rezidenciji u Konopitu, u ovom impresivnom gotskom dvorcu, prestolonaslednik Ferdinand je odrao tajni sastanak sa nemakim carem Vilhel- mom. Iako je susret svakako nosio oznaku vrhunske tajne, vrlo brzo se proulo da su dvojica monika

razgovarali o situaciji u Bosni. Vest je brzo prohujala Evropom a nije ostala ni tajna za Balkan. I mnogima se, iz raznoraznih razloga, nije dopala. A posledice tog nedopadanja, i jo poneega, rezultirale su prvo dvostrukom pogibijom, pa onda ''kola teralnim'' milionskim rtvama. I nestankom jedne imperije, nastankom novih drava, kojima se to ba i nije, gledano na dui rok, posreilo. Sve to zbog jednog skoro tajnog razgovora, u kabinetu, od italijanskog drveta, nadvojvode Franca Ferdinanda, u enterijeru punom dragocenog nametaja, umetnikih slika, prelepih draperija, tkanina i tepiha, por celana,. Jednom reju u ambijentu, za koji je jedan turista u knjigu utisaka zapisao kako je stanovnik ovog dvorca, sve do svoje pogibije u Sarajevu 1914, iveo kao u muzeju! Guva koja je protresla kontinent, a potresla i ceo svet, nazvana je kasnije Prvi svetski rat. Par koji je ubijen bili su lepa grofica Sofija (Kotek) i nadvojvoda Franc Ferdinand, prestolonaslednik Atentator koji je to uinio zvao se Gavrilo Princip. Zemlja bee Bosna. Grad Sarajevo. Dan kada sam iz oblinjeg Beneova doao u Konopite, da vidim mesto odakle je sve prethodno opisano zapoelo, bio je kian. Kako i prilii suoavanjima sa istorijom. Prethodna no je bila olujna. Puna grmljavine. I pogodna za obijanje automobila. Zato je verovatno i na automobil obijen. Fijat 1300. Moj voljeni Fiat Milletercento. No, to je izvan velike i prave istorije. Elem, dok sam razgledao veoma uredno odravane vrtove oko dvorca i njegovu raskonu unutranjost, pomalo sam strepeo od preterane melodrame u tekstu kojim kustos objanjava sudbine stanara ovog objekta. Dvorca, koji skoro vie postoji u romanima i filmovima nego u povesti. Sreom, gospodin koji je tumaio znaenja Konopita vie se zadravao na istoriji graditeljstva, arhitekturi, zbirci oruja i lovakim trofejima Ferdinandovim. Ljubitelji melodrame ovog su puta ostali prikraeni za priu o poslednjoj veeri ''zaljubljenog para'' pre nego to su krenuli za Sarajevo. Da se razumemo, melodrama je sasvim legitimna, samo ja nisam njen ljubitelj! Kao ni turistikog kia koji se svake subote deava u dvorcu iji se enterijeri danas izdaju za venanja. Koja su takoe sasvim vaea! Da bi se krug traginih deavanja zatvorio, za kraj jo jedan ''eki'' podatak: ko ju stotinu kilometra udaljen od Konopita i danas postoji grad Terezin ( Terezijenburg, Terezijenstadt) u kome je umro utamnieni Gavrilo Princip. Grad u kome je u II svetskom ratu postojao zloglasni koncentracioni logor. Dakle, princip je da se tragedija, melodrama, i istorijska ironija nau u zatvorenom krugu. U kome im ljudi I okolnosti menjaju znaenje.

Brno (1)

MORAVSKA PRESTONICA KOJA SE NE ZABORAVLJA Iako Milan Kundera (roen u Brnu 1929.) veliki evropski prozni pisac i intelektuac, jedan od svojih kapitalnih romana imenuje kao ''Knjiga smeha i zaborava'', ovaj grad, prestonica provincije Moravske, u sastavu eke republike, na iji se sovjet sko-komunistiki period delimino i roman odnosi, nikako nije mesto koje se moe lako zaboraviti. Da nisam ve iskoristio floskulu o ''gustini i dubini istorije'' ovo veli ko, drevno mesto, elitne materijalne i duhovne kulture svakao

bi zavredelo ovakvu definiciju. Jer, idem na preskok, poto me plai mogunost da upadnem u sistem istorije, monumenata i dogaaja, koji lii na lavirint: ako u samom dolasku, iz prav ca Bratislave, prvo naletite na oznaku sa natpisom ''Austerlic'', udar kapitalne isto rije skoro da ne moe biti intenzivniji. U blizini ovog gradia, koji se sada zove Slavkov, znamo ali ponavljamo, 1805. Napoleon lino, je u prisusvu Aleksandra i Franca, careva naravno, sa svojih 70.000 grenadira potukao 160.000 rusko-austrij skih vojnika. I razbio trolanu koaliciju ( Prusi su ve svoj deo poraza doiveli). Inae, dan za obilazak ovog davnog ratita iz istorije sveta, dakle enciklopedijske jedinice prvog reda, bio je idealan: kian, siv, jedino umesto decembra bee kraj oktobra. Verovatno je u pitanju bio ist umiljaj, ostatak ''trovanja'' istorijom i litera turom, ali neke aveti austerlike nosio sam sa sobom i dok sam boravio u udesima Brna, grada koji sasvim dostojanstveno ivi svoju eko-nemaku prolost i duu ovovremenu. Zatim, umesto autoputem u Prag, skretanje ulevo, u grad u ijoj su okolini su jo 863. boravili vizatijski uenjaci i misionari, irilo i Metodije, pre nego to su se sudbinski upleli u nau pismenost i religiju. I ovde, u misiji, i potonjoj golgoti. U Brnu, smetenom iznmeu reka Svratka i Svitava, koji osnovan u 9. veku a slobodan kraljevski grad, u okvirima Svetog Rimskog Carstva, postaje 1278., pre vashodni barok osenen je severnjakim zagasitim bojama i uokviren otrim i sta menim arhitektonskim vertikalama. Od vojski, koje do sada na ovim putovanjima nismo sretali, u istoriji ovog prostora, koja je ratnika, nailazimo po prvi put na Pruse odnosno veane. Nikad kraja raznim osvajaima. Ali, i ovde je vailo pravi lo: love a ulovljeni! Moravci su opstali i Brno sauvali. Moda zahvaljui ba i zmaju koji je jedan od simbola grada. Prie o ovom zmaju, ije je navodno, preparirano, telo izloeno kod ulaznih vrata u staru gradsku kue, su mnogobrojene. Ja se opredeljuje, za onu najbajkovitiju, iz najranije povesti Brana, koja kae kako je zmaja koji je terorisao grad ubio hrabri i lukavi mesarski kalfa. On je zmaju, koji je boravio u peini iznad reke Svratka, pod metuo goveu kou, u kojoj je sakrio dak negaenog krea. Zmaj kao zmaj, pro gutao je ''lairanog'' bivola, poela je da ga mui strahovita e, skoio je potom u reku i tamo je negaeni kre uinio svoje - maj je esplodirao i raspao se. Tu je kraj legende, u kome je moda i odgovor na pitanje: zato zmaj iz Brna, lancima vezan za svod, lii na aligatora. Onaj, iz legende, ima dobar izgovor: eksplodirao je! Meni sve u ovoj prii i njenim dananim odjecima deluje logino: zar se jedno od Kunderinih remek dela ne zove ''ala''.

Brno (2)

GRAD ISTORIJE, UDA I NEZABORAVA Da svi jai na svojoj teritoriji, verovatno zato to su na njoj to po prirodnom pravu, dokazuje i Kutuzov koji je, poraen kod Austerlica, saekao Napoleona iza Moskve i uz dodatnu pomo klime poslao velikog Bonapartu u strmoglav. Moravci, uglavnom kao ''topovsko meso '' ili ugroeni stanovnici (ene i deca) iza zidina grada Brna, koji je jo pod Vaclavom I, kraljem celokupne Bohemije, dobio dozvolu da se utvrdi, uestvovali su i pomatrali onu, prvu, ''bitku careva.'' Zidine su danas sauvane samo u fragmentima ili po nazivima toponima a takva je sudbina i prvobitnih kapija na ovoj utvrdi. Iako mnogih kapija vie nema, svi autentini stano vnici Brna pamte imena: Minin, idovska, Starobrninska, Vesela i Bihounska. Kroz te je kapije ulazio svakodnevno ivot u grad a smrt povremeno pokuavala da prodre. Rekoh svu tu prolost genetski ''pamte'' domoroci ( Moravci, Nemci, Jevreji, Valonci, Flamanci, esi) koji su sa bliskim gradom Olmocom naizmenino bivali moravska prestonica. U kodu im je i Jan Hus, jezuiti i kapucineri, i Tridesetogodini rat. Iz osta tataka srednjovekovlja do danas je preostao dvorac Spilberk, nekada kraljevsko gnjezdo a potom irom Austrougarske uvena tamnica nebrojenih politikih protiv nika i slobodara.

Pored vojnike tradicije, napredne trgovine i industrije, Brno u civilizacijskim korenima ima veoma izraene elemente kolstva i kulture. Verodostojnosti radi valja rei, ove potonje duhovne aktivnosti u dosta dugim vremenskim razdobljima, bile su separatisane na moravsko-eku, nemaku i jevrejsku zajednicu. Takva podeljenost traje sve skoro do 1919 kada je osnovan Masarikov iniverzitet na kome je nauka postala jedina ''nacija i veroispovest''. Na izuzetno cenjenom Tehnikom fakultetu ovog Univerziteta st dirao je i znameniti austrijski i evropski pisac Robert Muzil. Ovaj nesvakidanji um je u Brnu i ostalim centrima izuavao zapravo i fiziku, matematiku, psihologiju, filozofiju. Zato, moda i naslov njegovog fascinantnog romana nije mogao da se zove drugaije nego ''ovek bez svojstava''. U gradu koji je preplavljen muzejima, pozoritima, galerijama, u kome rade opera, filharmonija, horovi, uz snanu indistriju postoje i istaknuti sportski klubovi, u prolosti su delovale i naune i stvaralake veliine kao to su matematiar Kurt Gedel, Ernst Mah, fiziar, pronalaza Viktor Kaplan i drugi. Znaajno evropsko muziko ime, kompozitor Leo Janaek, takoe je roen u Brnu, i dan danas je muziki ivor grada i cele Moravske u znaku njegove muzike. Moravci ak Janaekovu ''Jenufu'' stavljaju u rang sa Dvorakovim operama i ale se kako njihovog operskog velikana vie ceni Be nego Prag. Otac romanopisca Milana Kundere, Ludvig bio je Janaekov uenik, i uveni eki muziar i muzikolog, dekan Muzike akademije u Brnu. Otac i sin Kundera svirali su, svojevremeno, pijanistike kom pozicije u dve ruke. U Brnu, gradu koji danas ima preko 400.000 stanovnika arhitektonski i mentalno vrlo bitno mesto zautima katedrala koja nosi ime po svetim apostolima, neposrednim Hristovim uenicima, Petru i Pavlu, koje je Neron razapeo. Za imena i dela ove dvojice velikomuenika vezana je i jo jedna neobinost grada Brna. Nai me, u njegovo neposrednoj okolini, u manastirskoj crkvi u Starom Brnu, sauvana je ikona ''Crne madone'', ivopisaana na drvetu,. Posle Monserata, kraj Barcelone, gde se nalazi istovetna figura u drvetu, ''crna madona'' se dakle javlja hiljadu kilo metara na sever. Ima u Evropi jo jedna! Ali o tome kada budem pisao o tom feno menu u hrianskoj ikonografiji. Samo da se podsetimo, ikonu je po predanju stvorio sveti Luka a sveti Pavle je poklonio vernicima. Svet je, ipak, jedno divno udo. Brno je, meutim, njegovo bitno uporite.

Karlove Vari

EVROPA U EKIM BANJAMA U Marijenbadu je Prust, recimo, traio Odetu, zapravo prepoznavao tragove izgubljenog vremena. Delfina jo nije srela Alena Rob-Grijea, koji je dobro proitao Prusta a ni Kafkin ''Proces'' mu nije bio stran. Svi umni i oseajni, a bilo ih je sijaset, u mimohodu od Marianskih Lazni do Karlovih Vari znali su da se sve dragoceno uva samo u uspomenama. U njima je barem, naizgled, sve konano. Znao je to i Kafka 1916 kada je sa Felice Bauer, svojom verenicom, ve naet boleu i neizleivom melanholijom, pohodio ove znamenite eke banje. Evropa, ve iz otmenosti duboko zagazila u dosadu i dekedenciju, svoj promenadni itinerer povremeno je zaklapala i sa Frantiekovim Laznima, u kojima se Gete divio parkovima. Sreom, 1829. Johan Vofgang bio je u Karlsbadu jer mu je Hegel krenuo u posetu i skoro se incidentarno susreo sa elingom. U Karlovim Varima se ljudi ak i lee. Piju lekovite vode. Kupaju se u mlakim i slanim bazenima. Udiu svakojake gasove koji lee, ako se ta izleiti da. Meutim, kao da u otmenim banjama, poznati, manje poznati a bogati, i oni sasvim nepoznati radije vreme provode u etnjama, zabavama, ogovaranjima koja kroz koju deceniju postaju anegdote. Kockaju se. Zaljubljuje se, vode ljubav, esto i ''zabranjenu''. Piju, i ne samo ''beherovku'' i pivo, karlovarsko, ''kuovice''. Zapravo u banjama se esto vodi vrlo ''nezdrav'' i uzbudljiv ivot posle koga povratak

u domicilna boravita predstavlja pravu relaksaciju. Jer, dani i noi na ivici greha, poroka i stvaralake koncentracije ak i Karlovim Varima, koji su jo 1370 otkrivene kao lekovite, davno su prestali da budu samo podrka klasinoj banjskoj ponudi. U Varima, po caru Karlu IV, nazvanim, na severozapadu eke, nad rekama Ohra i Tepla, u preplitaju nemake i eke etno-kulturoloke-arhitektonsko-gastronomske tradicije, kojoj je dva veka evropejizma znatno vie od pene i laga, korpus ponude koji ne potie iz prirode, zemlje i vazduha, ve je dugo dopunjen i - filmom. Znameniti, jedan od svetski poznatih filmskih festivala, ustanovljen je u ovom leilitu. U gradu koji ima operu, to ne udi kada se zna da su ovde duu i telo leili Betoven, List, Dvorak, i open, koji u Varima ima i Festival, fim ve od 1950. godine znai mnogo vie od pukog banjskog posmatranja ''pokretnih slika''. I to ne samo zbog renomea koji je Festival ''uzeo'' od kulturne tradicije Karlsbada. Vie je to zbog prestinosti koju ima zbog kvaliteta filmova koje uspeva da okupi. U fimskoj, i ne samo filmskoj umetnosti tzv. zemalja iza ''gvozdene zavese'', ovaj Festival je godinama prestavljao svetionik slobodne filmsko-ideoloke estetike. Da li vam neto govori podatak da je 1972 godine, ovde u banji koja se dii crkvom, baroknom, Marije Magdalene koju je projektovao uveni K.I. Dizenhofer, Lazar Stojanovi dobio nagradu za film ''Plastini Isus ''. U tada komunistikom delu Evrope, Festival u Karlovim Varima znaio je mnogo vie od obine filmske smotre. Nama pogotovo. Kada je polovinom 19. veka Franc List tumarao Evropom, svirajui povremeno, sa openom i inim u banjama Bohemije i Nemake, Karlove Vari i Marijenbad su mu bile omiljene destinacije. Dok sam boravio u ovoj banji, osim njegove muzike, biste i povesti, u svest mi je doplovio podatak da je isti ovaj austromaarski kompozitor i pijanista, u ranom detinjstvu muzicirao nedaleko od Velikog Bekereka, u eanskom dvorcu. Bee to 1820.godina. Pored Nepomuka i List dakle povezuje Zrenjanince i ehe. Jo kad bi od ovog naroda slovenskog nauili kako od Evrope da preuzmemo sve vrednosti modernog drutva a istovremeno sauvamo svoju kulturu i identitet! Nemogue ali izvodljivo! Isto onako kao to je Baden Baden uspeno i u vie scena ''dublirao'' Marien- bad, u znamenitom filmu o gubljenju i pronalaenju. Bee to film Alena Renea ''Prole godine u Marijenbadu''. Kada to bee? Idem da vidim! U Marijebad!

Marianske Lazni

PROMENADOM POZNATIH Ako vam nabrojim samo od nekih znamenitih gostiju u Marijenbadu (Marianske Lazni), koji su samo izmeu 1897 i 1909 boravili u ovoj banji, bie vam jasnije kako sam se oseao kada sam stupio u prostor koji odie na rastvor zasiene otmenosti. Ma kakva otmenosti - u pitanju je rasko! Sluajte prvo imena: kralj Edvard VII, car Franc Jozef, T.A.Edison, Sigmund Frojd, Antonin Dvorak, Johan traus, Gustav Maler, Franc Kafka, Mark Tven i Henrik Ibzen. Svi oni etali su velianstvenom ''Spa kolonadom'' omeenom pretencioznim ali i objektivno impresivnim neoklasistikim zgradama (najvi e ih je iz 1889.), oboleli, umorni ili samo ''pomodni'', u bunoj tiini svetski poznatog mondenskog leilita. Na relaciji od poznate ''Pevajue fontane'', prostora poznatog po izuzetnom muziciranju i jo raskonijoj iluminaciji, i ''The Royal Spa sanatorijum'', na samom kraju ulice Lesni, pozdravljala se ili ignorisala mo, nauka, humor, dramatika, muzika, psihoanaliza i moderna knjievna apokalipsa. Moda i nije bilo ba tako, moda su su velikani na odmoru i leenju samo obini ljudi. Ipak, sumnjam u to. Njihova lica i dela u pozadini, ak i izgovorene banalnosti, morali su ovom ekom planinskobanjskom krajoliku ostaviti eho bolje prolosti. I dok u sunan avgustovski dan, odmah posle poplavne kie u Plzenu, idem Geteovim namestima, kraj hotela '' Napulj'', ''Zvezda'' i ''Centralne

Lazne'', smetenih na proplanku iznad grada, odmah pored jednog od glavnih, od 40, izvora sve ono u dolini deluje mi pomalo nestvarno. Kao kulise, besprekorno izra- ene, za neku trausovu operetu. Meutim, misao na velikane koji su hodali istim ovim stazama jaa je od svega. ak i od snanog mirisa joda, sumpora i karbonata, tek da me podseti da sam u banji! Ipak, moram da priznam: u Marianske Lazne sam prevashodno doao zbog neve- rovatne impresije koju je na mene ostavio ve davni film Alene Renea ''Prole godine u Marijenbadu''! Pored nesvakidanje filmske sintakse Alena Renea, parodino-apsurdnog scenarija Alena RobGrijea, prvine u nas da se neki film nahsinhronizuje, prevashodno su u meni dugotrajni utisak ostavili udesno astralni prizori arhitekture, skulptura, fontana, neba i uma Marijanskih Lazni,. ''Prole godine u Marijenbadu'' svojom neodreenom temporalnou, vandimenzionalnom prostornou, i pre svega unutranjom orkestracijom svetlosti i ljudskih lica, bio je vie od filma. I naravno, kada sam, direktno iz automobila, proao kroz stvarnost svojih filmskih iluzija - sve je bilo drugaije. Sreom, na vreme sam shvatio da sam i ja drugaiji nego to sam bio tamo neke 1964. a da je film samo naroita vrsta iluzija. Stvarni Marienbad je drugaiji od filmskog, ne manje lep i uzbud- ljiv, ak naprotiv, mnogo realniji i ivlji ali je dobro da paralelno postoje stvaran ivot i onaj sa celuloida! Ovaj drugi nam pomae da stvarnost shvatimo dublje, kao to je to uostalom, u takoe Reneovom filmu ''Hiroimo, ljubavi moja''. U kristalnoj kugli, na koji Marijenbad podsea, ja sam meutim sreo Prusta. I Delfinu. Odeta je bila u drugom gradu. I filmu.

PLZEN

Pilsner, zrelo svetlo podrumsko pivo, svetski uveno i cenjeno, ''konstatovano'' je u Plzenu jo 1845. godine. Zbilo se u u gradu nad kojim se natkrio najvii crkveni toranj u Bohemiji ( ekoj, naravno), onaj na katedrali svetog Bartolomea, visok 102, 26 metra. U drevnom gradu u blizini granice sa Nemakom, mestu ije je drugo, ili prvo, ime Pilsen ( na nemakom).Plzensko pivo je suvo, neno, sa jasnim ukusom hmelja, za razlku od tamnog, zainjenog, reklo bi se ''naprasitog'' minhenskog toenog piva, oplemenjenog, sa ukusom okolade i sladia. Nije mi u nameri da poreenje plzenskog i minhenskog piva, i pivnica, naravno, dopunjujem i istorijskim konotacijama. One su neizbene ali i sve manje bitne. Naroito meu pivopijama udruene Evrope. Kada sam iz pravca Praga, na putu ka uvenim ekim banjama (lazne) i Nemakoj, gde me oekivala prozaina, ali ne i jeftina, opravka automobila havarisanog u Konopitu, ulazio u ovaj veliki i drevni grad, pljusak je praskavom zavesom pretopio njegovu gotiku, barok, secesiju, i postkomunistiku modernu u razmazani i mokri enfor mel. Tek kasno u no, u pivnici koja je gledala u ''kodine'' pogone, i dan posle, uspeo sam se prepustim razgovetnim utiscima o gradu koji se pominje jo 992, po crkvi Device Marije, a od 13 veka se ukljuuje u sve lokalne i globalne husistiko-papske i eko-nemake sukobe. Krst i ma su se u istoriji ovog grada intenzivno koristili, preplitali, sap litali, lomili... Dok u vedrom jutru, posle kie je uvek tako, stojim kraj stare Gradske kue, izgraene u renesansnom stilu, po nacrtu Italijana ovanija de Stacia, i sluam ka ko je od nje zapravo preostao samo ovaj portal dok je sve ostalo graevina iz

doba baroka, pomiljam kako je kod eha tolerancija ne samo u dui ve i na fasadama. I kada je re o baroku u arhitekturi, on je ipak prisutan samo u javnim objektima. Graani Plzena ga nisi suvie rado ''uvodili'' u svoje kue. U neverovatno geometrijski organizovanom gra du, u kome su svih petnaest prvobitnih ulica vodile na glavni skver, na kome je je i danas obelisk koji opominje na poast kuge iz 1680. dominiraju i skulptorska ostvarenja brae Kristijana i lazara Vidmansa. Ovaj veliki i moni grad na uu etiri reke (Mze, Radbuza, Uhlava and Uslava ), poiva na izuzetno razuenom, drevnom i dan danas funkcionalnom podzemlju. Sistem podruma, vinskih, pivarskih, tunela, kanala - vodovodnih i kanalizacionih, i svakojakih sklonita i stanita stvarao se od 13 do 19 veka, a i danas se rekonstruie i koristi. Jedan polusatni silazak u deli podzemnog Plzena podsetio me je na rimske katakombe, iako su ovdanje mnogo jednostavnije. Ovde je funkcionalnost nadjaala sakralno, kao to su i plzenski husisti, par puta nadmudrili papu. Podseanja radi, i sam se tokom dvodnevnog boravka u ovim gradu setio:uveni eki i evropski lutkar, animator, autor niza filmova za decu, osniva mnogo ega u svetu lutkarstva, Jiri Trnka, roen je 1912. takoe u ovom gradu, a iz okoline Plzena, iz Pomuka, 1350. ponikao je i Jan Nepomuk, da bi kao neposluni vikar grada Praga skonao u Vltavi. Na samo kraju XIV veka. To je onaj svetac koji u naem Bekereku eka novu skulpturu. U ime eukumenizma i evropejstva.

FRANTIKOVE LAZNE - AMBERG

EKA - NEMAKA, TAMO I NAZAD U TRI DANA Konano je dolo vreme da u Nemakoj popravimo oteen ''ford eskort''. Havarisan jo u Beneovu, u olujnoj noi koja je prethodila odlasku u Konopite. U dvorac Franca Ferdinanda. Prestolonaslednika koga ubi Gavrilo Princip, u Sarajevu. Ubeen da spasava svakoliko Srpstvo. Mi, se zadrasmo u ekim banjama neplanirano dugo, a auto-otpad u nemakom Ambergu nas oekuje. Istini za volju, banje su nam prijale - toliko je bilo toga da se vidi, uje, pojede, popije. ak smo stugli pomalo i da se leimo. Za svaki sluaj. Po sluajnom uzorku. A ni Amberg, pre ko puta granice, u Bavarskoj, nije preko sveta. I tako, upoznasmo koliko se, dalo Karlove Vari i Marijanske Lazne. Preostalo nam jo da svratimo u Frantikove Lazne da se uverimo u tanost Geteove procene tamonjeg parka kao ''zemaljskog raja''. Naravno, bez i najmanje sumnje u sud ovog velikog nemakog pesnika. Nameravali smo da svratimo i u ''vejkov restoran'' kakvih do due ima dvadesetak u ekoj, ali ovaj nam je bio usputan. I dok kolega Dragia vozi polupani, selotejpom i najlonom zakrpljeni ''eskort'', ja iitavam tekst Dimitrija orevia u kome ovaj istoriar opisuje boravak Milovana Milovanovia, kraljevskog ministra inostranih poslova Srbije,

u Karlsbadu i Marijenbadu. Godina je 1908. a ovaj srpski diplomata pokuava da u sus retima sa ruskim kolegom Izvoljskim sprei anaksiju Bosne i Hercegovine, odnosno prekrajanje Balkana. Do ekih banja, koje su u to sparno leto bile prepune umornih politiara i veliko dostojnika, stigao je preko Bea. Pregovarao, dogovarao se, ali nije uspeo. Zato to nije ni imao anse da bilo ta uini. I pored dobrih namera i planova. Ovog naunika i politiara, inae, Slobodan Jovanovi hvali kao jednog od najboljih srpskih diplomata: '' srpske interese je imao stalno na umu, ali ih nije suvie naglaavao, nego ih je vezivao za neke vie i optije interese''. U meuvremenu mi stiemo u Frantikove Lazne, valovitim putem kroz impresivne ume kojima sumrak, pa ubrzo i no, daju pomalo drevnog tajanstva. Za Geteov vrt je kasno. Odlazimo u vejkov restoran, u Klostremanovoj ulici. Dekor kao u Ladinim ilustracijama Haekovog romana. Kuhinja - klasino eka. Mi jedemo knedlike u lovakom sosu. Vee, ipak, skoro obi no. Raspoloenje nam, meutim, popravlaju neki nai turisti, priom koja je moda i izmiljena, kako je banja u Frantikovima Laznima zapravo ona iz Kunderine proze u kojoj jedan banjski doktor na vrlo specifian nain lei pacijentikinje od neplodnosti. I zaista, u ovoj se banji lee i ginekoloki problemi. Pria je delovala armantno ali Kundera je bio u Francuskoj pa nismo mogli da proverimo istinitost onog to smo uli u vejkovom restoranu. U pono. Posle dosta lokalnog piva. Nismo stigli ni da se raspitamo kod metana da li deca koja su roena posle banjskog tretmana zaista lie na mesnog doktora. U Amberg, grad od 50.000 stanovnika, na reci Vils stigli smo sledeeg dana u kasno po podne. Delovao je kao uurbani trgovaki grad na kraju radnog vremena. Petak je i poetak vi kenda. Za Nemce to znai poetak kratkotrajnog ali estokog oduka. Reili smo da prenoimo u hotelu ''Weingarten''. Poznanik Dragiin, on ga zove ika Klosi, banatski vaba poreklom, videemo ga te veeri, preporuuje ba taj hotel, kae ist je i jeftin. Ispostavalja se da je prvo tano a drugo samo delimino. Na veeri, uz kupus i kobasice, imamo prilike da se uverimo da je vikendom u Ambergu zaista dinamino. U znaku toenog piva. Kao u ekoj, ali gromoglasnije. U subotu izjutra Dragia odlazi u auto-otpad, da promeni oferajbnu, dok ja razgledam grad. Moderan trgovaki deo, industrija na elu sa ''Simensom'' dosta harmonino su se naslonili na ovaj veoma stari bavarski grad, utvrenje zatieno rekom Vils, sa javnim zgradama preteno u gotskom stilu, sa pikantnim renesansnim aplikacijama. Zbog kratkoe vremena neozbiljno bi bilo priati o ostalim specifinostima ovog grada, koji zovu ''Venecija na Vilsu''. Ipak, beleim jedan kuriozitet iz Amberga. Naime, udrueni gradski pekari, 1997. oborili su Ginisov rekord napravivi palainku dugaku jedan kilometar! Kau da je bilo dovoljno za svakog stanovnika ovog pograninog nemakog grada. A palainka je bila punjena krompirom. Takorei - krom pirua! Do podneva je automobil bio popravljen. Pravac - eka. Beneov. Iz sasvim opravdanih razloga: tamo su nas ekala deca i ene! Ipak, ovaj zapis vam piem na razglednici sa prizorom iz Amberga. Zbog geopolitike ravnotee.

Teplice 1

ULICA KOJA SE ZAVRAVA U EVROPI Ovaj banjski grad stotinak kilometara udaljen od Praga, blizu je granice sa bivom Isto nom Nemakom, dakle pedesetak godina je egzistirao blizu ''gvozdene zavese'' koja je odvajala Zapad od Istoka. Grad i dan danas kao da postoji u senci prononsiranih Karlovih Vari, Ma rijebadena, Frantiekovih i ostalih lazni. Iako im je ravan. To nisam mogao ovako uvereno da vam kaem dok sam decenijama samo prolazio kratkom Teplikom ulicom u Zrenjaninu. Onom koja je povezivala bive Vaarite i staru pijacu u Tirovoj. Nisam ni smeo da se konkretnije opredeljujem jer sam Teplice samo zamiljao. Kao neto tvrdo i tamno. Iako re ''teplice'' ne zvui uopte opasno. Naprotiv. Smeteno tamo negde u svetu, meutim, ime ove banje mi je, iz zrenjaninske perspektive, delovalo strano. Tek kada sam, krajem prolog veka, stupio u ovaj eki grad sa banjom, u kojoj tee potok sa toplim radioaktivnim izvorima, i u uo podatak da su se ovde u 19. veku sreli i druili Johan Volfgang Gete i Ludvig van Betoven, mogu uvereno da vam kaem da ovde priroda lepa od one u svih ostalim ekim leilitima, dok je u tim uvenim ''laznama'' samo arhitektonsko naslee blistavije i monumetalnije. I fama. Lista znamenitih im je dua. I traevi, zapravo da kaem jezikom uglaenosti, - anegdote! Reka Bilina odvaja ovaj

region, planinski, nazvan Krun Hory, od glavnog ekog planinskog masiva. Iz svojih planina stanovnici ovog naselja, nastalog jo u 12. veku, vadili su decenijama lignit i gvoe sve dok nisu otkrili da je lekovitost ovih predela definitivno najbolji proizvod. Za unutranju i spoljanju upo trebu. Turizam i leenje. Judita, kraljica Bohemije nije sluajno osnovala enski benediktanski manastir na ovom mestu. Opatice su ''ad aqua calidas'', kod tople izvorske vode, provodile svoje dane posveene bogu. Mnogo pre ovog religioznog ''turizma'', neka mi oproste vernici na ovoj spontanoj duhovitosti, pre skoro 2000 godina, u teplikoj dolini blagodet lekovitih toplih izvora koristili su Rimljanima i potom i Kelti. Pomen o tome danas imamo zahvaljui kovanom novcu sa obele jima ovog prirodnog fenomena, odnosno i ondanjoj navici da se novi bacaju, za sreu, u vodu. Mesta na kome ih metani i dalje nalaze zovu se ''Pravrdlo'' i ''Duchov''. Tako se ovdanji tepliki izvori precizno i nedvosmileno mogu ubrojati u najstarije koriene toplice u Centralnoj Evropi. Iznenaenjima nema kraja: dok se etam promenadom koja iz enova, starog gradskog jezgta, vodi do Kamene banje, poznanik, novinar iz Beograda, skree me do Elizabetine crkve. Kad tamo spomenik Janu Nepomuku. Biskupu koji spaja Zrenjanin i Prag. I evo ga sad u teplikom parku. Ulica koja vodi sa Vaarita, kratka i neugledna, stigla je ipak i do centralne Evrope!

TEPLICE

SALON GDE JE EVROPA SEBE SRETALA I to intenzivnije zaranjam u banjske knjige Teplica, sve vie uviam da je moje nepoznavanje ovog grada veliko. I u nju, banju, su vekovima navraali umni i znameniti Evropljani. Na listingu imena nalazim vedskog Gustava IV, caricu Marija Luiza, pruskog kralja Viljam III. 1860. u Teplikoj banji, ije se temperature vode kreu od 32 do 48 stepeni, sa irokim rasponom mineralizacije, u terapeutskoj pauzi sreli su se imperatori Austrougarske Franc Joef i Pruski kralj Vilhelm. Rehabilitovani u toplim, hladnim kupkama uspeno su nastavili da kroje mapu Evro pe. Evrope za koju je banja u Teplicama praktino bila ''Parlour of Europe'' soba za evropska primanje! Bili su ovde i open, List, Lajbnic... Neto ranije, 1813. Teplice su posluile trojnoj Alijansi (Austrijancima, Rusima i Prusima) za okupljenje u ratu protiv Napoleona. Ljudstvo ove ''militaristike ekskurzije'' nije se do due upisivalo u banjske knjige iako su verovatno koristili, u povratku, lekovitost teplike vode. Moda ba u ''Institutu za vojniko zdravlje'', kako bi u slobodnom prevodu glasilo ime ovog depadansa za specifine boljke kojima je Evropa vekovima obilovala. Grad Teplice, sa oko pedeset hiljada stanovnika, bio je i nemaki jedno vre me, ali i veoma znaajan centar jevrejske populacije, bogat sauvanim srednjo vekovnim objektima i

parkovima, kao da se kroz vekove, a i danas se to osea, neprestano takmii sa svojom banjom. Grad se pored znaajne privrede dii i svo jim kvartom enov, starim i smirujuim gradskim delom, koji nekada bio grad za sebe, dok banja, nemaki pedantno osmiljena, prua konzumentima vrhunsku uslugu preko cele godine. Od Rimljana do danas. I dok se premetam iz restorana u kafee, sa pauzama ispred neke od bezbrojnih fontana, u kojima voda iznie iz kame nih oblija koja su gotiki, renesansno ili barokno oblikovana, sve manje sam ube en da ovdanji turistiki poslenici preteruju kada me ubeuju kako su Teplice za pravo s pravom nazvane ''mali Pariz''. Grad je okruen skijakim terenima, mestima za svakojake ekstremne sportove, vidikovcima se ni broja ne zna, dok je kuhinja koju pruaju lokalne restauracije kombinacija eke i nemake ponude i tradicije. Boravak u gradu i banji ipak omoguava da se povue neka realnija paralela sa onim izvikanijim banjskim centrima ( Marijenbad i ostali). Rekao bih da je ovde sve malo ozbiljnije, temeljnije, vre. I leenje, i zgrade, i ljudi. Da li je to zbog okru enja Gvozdenih planina ili germanskog prekograninog uticaja. Ili moda genetike. Ipak, u Teplicama se stalno uje i muzika. Dodue simfonijska...

PRAG u povratku

RILKEOVI PRAKI RANI JADI U Pragu sam i pokuavam da ga, ovaj grad neiscrpne memorije, dovedem u vezu sa Rilkeom koji je u njemu roen 1875. poetkom decembra. Januar je 2002. Priseam se: Kako da duu sputam, da se tvoje ne takne? Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine? Ne ide, iako su mi ovaj grad i pesnik favoriti. Mislim: kada neko po roenju ponese teret ovoliko imena kao to je to morao ovaj praki Austrijanac, a ona su glasila: Ren, Karl, Wilhelm, Johann, Josef i Maria, onda u potonjem bitisanju, bez obzira to e u istoriji biti poznat kao Rajner Marija Rilke, zamren splet umetniko-ivotnih okolnosti koje e ga ispratiti, i ne deluje kao neo ekivan sled. Ovaj je, neverovatno talentovani, senzibilni i nezlobivi poeta, ak je i vei deo ivota i karijere iveo sa linim imenom koje nije dobio voljom roditelja na roenju i krtenju, ve ga je odabrao na nagovor voljene ene. Rene je postao Raj ner, po preporuci, elji, ili sugestiji one koja se zvala Lu Salome, koja je obeleila ivot ovog Praanina. Svojim prisutvom ali i odsustvom. Svedoie Rilke, umom i jo vie duom, koliko je udeo enskog u njegovoj sud bini. A u svet je stupio obuen u ensku odeu po izriitoj elji svoje majke. Taj rani jad Rilkeov, i majininu frustraciju zbog smrti erkine, otac je pokuao da lei Voj nom akademijom u Lincu, ali Reneu,

potonjem Rajneru, uniforma jedva da je bolje stajala od haljinice koja mu je psihu zauvek uinila metastabilnom i osetljivom kao vejka na vetru. To je muno detinjstvo provodio u rodnom Pragu. U ilici Panskoj. Moda mi se zato misao otima od prisnijeg vezivanja ovog pisca za prestonicu neka danje Bohemije. Ulica njegovog detinjsta, stojim kod broja 7, preko puta je broj 8 u kome su stanovali Rilkeovi roditelji. Otmena, danas optereena krem modernih vremena. Zastao sam ba ovde, priznajem, ne samo zbog Rajnera, privukao me je muzej Alfonsa Muhe, znamenitog ekog likovnog umetnika iz Art Nouveau epohe. Ne ulazim unutra iako sam ljubitelj ovog slikara. Razlog je veoma prozaian: tek je 9.30 a muzej radi od 10. Ipak, otvorena je letnja bata u okviru ''Kaunicky Palace'', otme ne graevine iz 18. veka. Predah. Potom idem dalje ne bili osetio otmenost kraja u kome je Rajner Marija Rilke pokuavao da se doepa svog stvarnog bia. Koje je delimino pronaao studirajui istoriju, psihologiju i knjievnost. I kasnije, zaljublju jui se u lepe, umetniki obdaren i psiholoki sloene ene. Tonui sve dublje u iluziju knjievnosti. Svraam potom u restoran Rajner Maria Rilke u blizini Karlo vog mosta, Karolny Svtl 25, Star Msto. Pre podne je jo. Nema guve. Ente rijer na prvi pogled deluje dovoljno eki. Svodovi. Intima. Ipak, suvie arenila i Mielinovog stajlinga. Daleko je ovaj restoran od mesta u koje je Rilke mogao ee zalaziti. Ni Prag mi danas nije po volji. Zbog Rilkea kome ovaj inae aroban gradnije nije bio suvie naklonjen. Barem u detinjstvu. Premda je Rajner jednom prilikom rekao kako su mu Bohemija i Rusija dve destinacije koje zove svojim domom. Lju bei, ipak, najvie Pariz. Rusija je meutim bila neto drugo. Najvie zbog Lou Andreas-Salom, s kojom je upoznao Tolstoja i porodicu Pasternak. I svet psihoanalize. U senci Frojda. Onda odem iz Praga sa sveu da je Rilke otiao iz njega, u egzil, da bi mogao da pie. Kao to je to uinio i Dojs. Sa Dablinom. I zbog njega. Sreem Rilkea, onda i sasvim oekivano, jer on mi se u ivotu javlja skoro svaki puta kad pohodim mesta koja imaju u sebi neki Alef, u Veneciji. U kojoj je, on, alef, velianstven. O emu svedoi i Vladimir Pitalo. Dok letnji pljusak unut ranjem moru dodaje jo vode, s malo nelagode procenjujem da li e gradska te nost do veeri liznuti i trotoare. Tek je podne. Kraj e veka a ja pod ustiskom lektire razmatam mogunost da li su se Kafka i Dojs, negde 1912/3 moda sreli negde na putu imeu Trsta i Venecije. Irac bi mu priao o ''Kamernoj muzici'' a stidljivi Pra anin bi outao svoje ljubavne jade sa Felice Bauer. Bilo bi to impresivno utanje nad kojim bi lebdela upitanost Rilkeova: ''Postoji li zbilja vreme koje razara? Nje gove ''Devinske elegije'', nastale ovde, u Severnoj Italiji, izmeu Trsta i Venecije, kao da su klju za razumevanje grada kroz ije vene protie zamuena voda kanala koji imaju svoje gondole i mostove s kojih i danas gledaju oi inkvizotora, dudeva., kurtizana i moreplovaca. U Veneciji, dakle, opet razmiljam o Pragu. I o Rilkeu, koji je osim neprestanle ljubavne udnje koju je samo melanholija prekidala, oseao kako se u njemu raspinju nemaka i eka kultura. I jezik. Te je i zbog toga pisao najee na francuskom. U Veneciji, dok sa Rialta iekujem plimu, vidim kako is pod Karlovog mosta Vltava dopunjuje istoriju. Dok Rilke, ipak, grli daljine.

NEMAKA

Bamberg (1)

DREVNI GRAD U BAVARSKOJ

Kada sam iz Amberga polazio u Bamberg, a sve idui zemljom Bavarskom, u svesti mi je bio jedan impresionistiki pejsa Bete Vukanovi. umadija sa malo nema ke vrstine u izrazu. Oker, modra, siva. Boje elika. Minhenska slikarska kola a Prizor iz Ibarske klisure. Impresivna ekspresija. Beta, roena ovde 1872. godine kao, Bachma yer, udala se u Beogradu za kolegu, slikara Ristu Vukanovia, i potom ostala u istoriji srpskog slikarstva. Dok prolazim kroz Nirnberg, idem dakle u Bamberg da probam, izme u ostalog, i uveno dimljeno pivo, kao da iz daljine ujem Vagnerove Majstore pe vae, operu koju je ovaj zaudni Nemac dovrio i premijerno izveo u Minhenu 1868. go dine. To je jedina Vagnerova komina opera, iji su glavni junaci istorijske linosti. Radnja se dogaa u Nirnbergu u XVI veku a meni se 'majsterzingeri'' sad priviaju. Pre piva u Bambergu! Beta, udata Vukanovi, smejala bi mi se grohotom. Kao to i prilii ka rikaturisti od formata. Otkud meni pomisao na Vagner u sred pivske avanture? Beta, meutim, iako je ivela skoro 100 godina, ne bi mogla znati da sam na ovog kompozitora naiao ve u Monseratu gde je traio teme za svog Persifala. Mene pak, grad Bamberg, na reci Regnic, doekuje sa dominantnim tornjevima i ostalim gotskim i baroknim graevinama koje otro streme nebu, koje je isto kao i prada vne 902. godine kada se prvi put pominje. Tu su kasnoromanska Katedrala, Nova Rezidencija sa velianstvenim Rosengarten, ruinjakom iz koga je pogled na grad ne verovatan. Katel Altenburg je smeten na najvii od sedam bamberkih breuljaka. U njemu je svojevremeno iveo i poznati nemaki pisac E.T.A. Hofman. Stara Gradska kua je podignuta na ostrvcu koje se stvorilo na

sred reke Regnic. Du leve obale ove reke u 19. veku podignuto je naselje od ribarskih kua koje se i danas naziva Klein-Venedig, mala Venecija, a nekoliko kilometa odavde zapoinje kanal Rajna-Majna-Dunav. U visinama, dakle, razaznajem tornjeve, kako bi to rekao Milutin . Pavlov, a u suterenu zatiem savremeni ivot grada koji je sreom izbegao razaranja u II svetskom ratu i zaslueno se naao na ''Uneskovoj''listi umetnike batine. Bamberg je svojevre meno bio i prestonica Svetog rimskog carstva. Henri (Anri) II, car, i njegova ena Kunigunda, potomak Karla Velikog, sahranjeni su u ovdanjoj katedrali. Onoj sa etiri tornja. U prolosti grada je bilo i tamnih strana: po zlu uveni lov na vetice iz 17. veka, imao je u Bambergu svoje neslavno uporite. U famoznoj kuli, u Drudenhaus, bile su tamnice za poraene pro tagoniste ovih inkvizitorskih aktivnosti. Bilo pa prolo. Kulu sruili. Ostale su graevine sa pozitivne istorijske liste, kao i uvena Klosterbru pivara ije ime kae da su zapravo monasi bili zaetnici pivarstva u ovom gradu. Benediktinci.

Bamberg (2)

PIVSKA PENA SA SEDAM BREULJAKA Bambergki konjanik, skulptura iz 1240. godine, postavljena tik uz Katedralu, jedinstven je primer gotskog kiparstva u slobodnom prostoru, objekt odvojen od graevine a ka njoj usmeren. Verovatno predstavlja Konrada III, ali nije bez izg leda ni Stefan I od Hungarije. Bilo kako bilo, ovaj je konjananik jedan od, irom sveta proslavljenih, simbola ovog grada. Zvanian. Kulturno-istorijski. Graevina lenkerla, uvena pivnica, od ikonografskog je znaaja takoe, ali iz drugog razloga i za drugu klijentelu.. U gradu koji posle obimne dnevne ture isto rije i umetnosti, za no nudi jo mnogo toga, pod slogano: u zdravom telu zdrav duh. Jer samo hrana i pie dre telo i duu u pravom spoju! U carstvu piva! U Franakoj regiji, i Bavarska je u njoj, i dan danas radi preko 300 pivara! A naj vei deo od njih je u dolini reke Regnic koju reprezentuju Ninberg i Bamberg! Vei nom su to lokalne, porodine pivare. Pored kojih su i obavezne pivnice. Za kvart. Ulicu. Ili vee porodino drutvo. Ta piva su razliita. Naroito u odnosu na ona svetski poznata. Ima ju svoje fanove u Bambergu i okolini. A ljubitelji dolaze i vas celog pivskog sveta. Ovde se piju: nefilrtirano podrumsko (Kellerbier), Bockbier, sezonsko koje se konzumira od oktobra do Boia, Weissbier nainjeno od penice, Mrzen koje se kuva i sazreva do marta, i veoma je jako, a Schwarz bier se u pivnici Klosterbru naruuje iskljuivo kao malo crno. I konano, stie mo do poznatog dimljenog piva koje se u finalnoj fazi podvrgava uticaju vatre i dima koji potie iskljuivo od

bukovog drveta. Znalci i ljubitelji ovaj specijalitet iz Bamberga porede sa prvoklasnim kotskim viksijem. Zato ''Rauchbier'' pored kame nog Banberkog jahaa jeste znak raspoznavanja ovog bavarskog grada. Pivski vikend podrazumeva, za strance i domaine, jedan vrlo usmeren i mo kar itinerer kroz gastronomsko-pivsko okruenje. Zamislite tipian bavarski doruak u pivnici Klosterbru: kobasice sa kiselim kupusom ili bela kobasica i brizle sa slatkim semfom. To je doruak, dobro ste proitali! Uz kriglu dimljenog piva. U ambi jentu koji je jedva menjan 400 godina, u kome porodica Trum u est generacija, u ovom gradu sauvanog srednjeg veka, gotike i baroka, pravi i prodaje pivo i auten tian bavarski milje. U takvom okruenju sasvim je logian Muzej piva, smeten u podrumima nekadanje dominikanske opatije Michaelsberg, u kojoj se pivo proivodi jo od 1122. godine. Na jednom od sedam bamberkih breuljaka. Koje spaja pivs ka pena a gotski tonjevi podupiru. Grad Bamberg, sav od starina a istovremeno veoma dinamian i savremenog ivo tnog stila. Amerika baza, koarkaki klub koji je evropskog ranga, i uveni Bamber ki simfonijski orkestar koji i dan danas neguje stil iz Bohemije, i konano moj ose aj slian onome kad sam u Pragu. to nije bez razloga jer ovaj je grad od 70.000 stanovnika veoma slian staroprakom arhitektonskom monumentu. Ipak, oporiji i u momentima zabave rasklaniji!

Bamberg (3)

MUZEJ KARLA MAJA

U Franakoj regiji, a Bavarska je u njoj, i dan danas radi preko 300 pivara! A naj vei deo od njih je u dolini reke Regnic koju obeleava Ninberg i Bamberg! Veinom su to lokalne, porodine pivare. Pored kojih su i obavezne pivnice. Za kvart. Ulicu. Ili vee porodino drutvo. Ta piva su razliita. Naroito u odnosu na ona svetki poznata. Imaju svoje fanove u Bambergu i okolini. A ljubitelji dolaze i vascelog pivskog sveta. Ovde se pije nefilrtirano podrumsko (Kellerbier), Bockbier, sezonsko koje se konzumira od ok tobra do Boia, Weissbier nainjeno od penice, Mrzen koje se kuva i zavrava do marta, i veoma je jako, a Schwarzbier se u pivnici Klosterbru naruuje iskljuivo kao malo crno. I konano, stiemo do poznatog dimljenog piva koje se u finalnoj fazi podvrgava uticaju vatre i dima koji potie iskljuivo od bukovog drveta. Znalci i lju bitelji ovaj specijalitet iz Bamberga porede sa prvoklasnim kotskim viksijem. Zato Rauc hbier pored kamenog Banberkog jahaa jeste znak raspoznavanja ovog bavarskog grada. Pivski vikend podrazumeva, strancima i domaima, jedan

vrlo usmeren i mo karitinerer kroz gastronomsko-pivsko okruenje. Zamislite tipian bavarski doruak u pivnici Klosterbru: kobasice sa kiselim kupusom ili bela kobasica i brizle sa slatkim semfom. I kriglom dimljenog piva. U ambijentu koji je jedva menjan 400 godina kroz kojih porodica Trum u est generacija u ovom gradu sauvanog sred njeg veka, gotike i baroka, pravi i prodaje pivo i autentian bavarski milje. U atkvom okruenju sasvim je logian Muzej piva, smeten podrumima nekadanje odminkanske opatije Michaelsberg u kojoj se pivo proivodi jo od 1122. godine. Grad sav od starina a istovremeno veoma dinamian i savremenog ivota. Amerika baza, koarkaki klub koji je evropskog ranga i uveni Bamberki simfonijski orkestar koji i dan danas neguje stil iz Bohemije, i konano moj oseaj da sam i Pragu. to nije bez razloga jer ovaj je grad od 70.000 stanovnika veoma slian staroprakom monumentu Brueckenrathaus, biva gradska kua na Regnicu takoe je objekat unikatan u Nemakoj a ako ne i Evropi, jednim delom izgraena na mostu, jo slui kao venica ali i znaajan izlobeni centar. Teko je odoleti da se ne snime freske, koje spajaju nemaku ikonografiju i raskoan kolorit renesansnih majstora. Treba ipak rei da je kompletna likovna fascinacija uraena sa poljne strane ove graevine koja stoji na ovom mostu jo od 15 veka. Grad je jasno orijentisan ka turistima. Internet prezentacije su brojne i veoma efekte. Po Bambergu je mnotvo bilborda, putokaza, informativnih centara. Jedino nigde nisam naiao na preicu do uspomene na Betu Vukanovi. to je i razumljivo jer je ona kao slikar nastala u naoj kulturi. udim se zato i ipak kako to da pomalo kriju Muzej Karla Maja, neprevazienog romasijera amerikog divljeg zapada, koga je i Ajntajn oboavao i ije su zaostavtinu podelili sa gradiima Ernstthal i Radebeul, u Saksoniji, gde je ovaj roen odnosno preminuo. O piscu Vinetua, koga anglosaksonski iatoci jedva znaju, a ni filmofili ba nisu upueni da se njegove storije inspirisali i uvene vesternpagete u seroleone i enrikomaikone produkciji, i danas vladaju kontraverze. Jer nije lako shvatiti ta je u njegovim avanturistikim fabulama istovremeno privlailo jednog Herma Hesea ali i Adolfa Hitlera. Vidi se to po skromnom muzeju u Hainstrasse, koji je skoro pola veka bio rezervni poloaj za Majove nesigurne memorijale u okolini Drezdena jer DDR nije mnogo polagala na ovog Saksonca. Ali nije tu kraj paradoksima koji prate Ol eterhendovog izumitelja Kada se od Starog kanala krene ka Pozoritu E.T. Hofman prvo se u broju 4. Hainstrasse naidje na Villa Dessauer gde je smetena teprezentativna zbirka sovjetske likovne umetnosti (iz DDR nasleena) pa se stie od zgrade gde je muzej i izdavaka kua koja Majova dela veoma tirano isporuuje ljubi teljima kojih i dalje ima. Sav u udu od uda koji ovaj Bamberg krije od neobavetenih, u povratku sam, prolazei Erlangena uspeo ipak da se setim i Erlangenskog rukopisa naih narodnih pesama, koji je neki Nemac doneo sa Balkana a on, rukopis, sa sve pesmama u uskocima iz Senja, pisan diplomatskom irilicom, dospeo u Univerzitetsku biblioteku u Erlangenu, a nemaki slavista Gerhard Gezeman objavio ga1925. godine. A kad pomislim da je ovo puteestvije zapoelo bezazlenim obijanjem automobila u Konopitu. Karlove Vari, Amberg, Bamberg, Karl Maj, dimljeno pivo i epske pesme. Prava avantura u kojoj Mesermita i Hegela nisam ni spomenuo.

RUSIJA

Moskva 1

IZMEU ISTORIJE, ILUZIJE I BUENJA Dok sam se autobusom, posle ateriranja na eremetjevo, provlaio kroz Pod moskovlje, kroz sivu boju materijalnih recidiva komunizma, pomiljao sam: kako je Valter Benjamin, jedan od najumnijih ljudi epohe, ''uspevao'' u Moskvi tridesetih da ne vidi skoro nita od boljevikog pretvaranja Rusije u arhipelag gulag. Da li je u njemu leva misao tada bila jaa od nesputanog enciklopedijskog uma, ili je moda ljubav prema glumici Asji Lacis bila snanija od svih ideo lokih, socijalnih i egzisten cijalnih prikaza koje su premreile nebo grada u kome je Dostojevski, ne tako dav no, proklamovao da se ak i u boga sme posumnjati. Sklon sam da se opredelim za ovaj drugi odgovor, iako on, u jednom pismu svom prijatelju Geromu olemu, kae kako se Asji pribliio samo radi '' intenzivnog uvida u aktuelnost radikalnog ko munizma ''. U stvarnosti je, meutim, njegov boravak u Moskvi 1926. protekao u uzaludnom nastojanju da zadobije ljubav ene koja mu je izmicala. ak i u tumara nju po zamrznutim moskovskim ulicama, u traenju igraaka za svoju decu iz prvog braka. Tako je, na primer, ovaj veliki nemaki filozof i teoretiar 21. decembra bule varom Smoljensk dospeo do ulice Kropotnikove i stigao u - Muzeja igraaka. Posle dugog razgledanja po Arbatskoj pijaci. Naravno, ovo je skoro nedozvoljeno pojedno stavljavanje njegovog intelektualnog angamana u sovjetskoj prestonici, ali Benja min je, ipak, dobar deo svog moskovskog polugoa proveo kod Asje, u sana toriju mu, negde u ulici Maksima Gorkog. Nikako ''zbog radi kalnog komunizma''. Ta sovjetska Moskva iz Benjaminovih zapisa, boljevika i zaleena, to vie zalazimo u

centralne delove, polako nestaje ustupajui mesto pravoslavnoj, carskoj i neokapitalistikoj. I prolenoj. Nesvakidanja meavina imperijalne, monumental ne, sakralne, takoe raskone, i moderne evro-amerike arhitekture, u neverovat nom smenjivanju ali i meanju sa socrealistikim zdanjima, budi u meni lavinu protivrenih, prejakih, pomalo pogrenih ali i opijajuih asocijacija. Tako to biva kada previe naitani, u zrelim godinama, dospete u grad koji je jedan od ugaonih stubova sveta. Pa makar to danas bio i pomalo retrogradni centar pravoslavlja, mut nog kapitala i ekspanzivne mafije. Desetmilionska Moskva, sva u koncentrinim krugovima, iri se od Kremlja na sve etiri strane, gutajui Rusiju koja tek ui ta je globalno drutvo. Rusija koja ubrzano zaboravlja komunizam, pamti uporno cari zam, dok staljinizam kao korov iznie tamo gde ga niko ne oekuje. A ivot kulja ulicama koje su na ivici raspadanja od koliine automobila, kamiona, autobusa. Moderan, zapravo skoro sasvim postmoderan ivot, prepun ''citata'' iz raznih epoha, rasa, stalea, slovenske verzije svetskog velegrada, obuzeo je ovo naselje koje sa predgraima zahvata 885 kilometara kvadratnih. Premouje vekove, pamti Tatare, Mongole, Nemce, tue napoleone, hitlere i svoje ivanegrozne i staljine. Danas, brzi ne radi, svetinje ruske, crkve i manastiri. premoeni su zaobilaznicama, mosto vima, podzemnim prolazima. Metro ve davno tutnji ispod ove prestonice. Jedino na Crvenom trgu, u dane kada nema praznika ili demonstracija, u tiini viesmislene senke Kremlja, smenjuju se ikonografijai komunizma i carizma. Miri ih jedino pravo slavlje. I ''Mekdonalds''. Prvi dan u Moskvi, topao kao da nije tek april, zavravam u hotelu ''Rusija''. Zdanju koje zauzima itav kvart. Iz svoje sobe, jedne od 3200 koliko ih je u hotelu, teoretski mogu da vidim reku Moskvu, zidine Kremlja, crkvu sv. Vasilija Preobrae nog. Ipak, sa svog 14. sprata pogled mi dopire samo do jednog nadvonjaka, male ne, u plavo obojene kapele i prodavnice kavijara, ajeva i votke. U skoro znaajnom snatrenju moskovskim sutonom, prekida me glas sa recepcije koji se, ljubazno, raspituje da li mi za ovi no treba drutvo... U tom momentu setim se Sonje Marme ladove iako njen lik, posle, nikako ne uspevam

Moskva (2)

PUT KROZ ZASADE MESEINE

Kroz predgraa, zaseoke, polja, ume i no koja lagano pada na Podmos kovlje, idem autobusom ka Rjazanu. U glavi prepunoj Moskve, Rusija iz lektire se preplie sa pejsaem u kome, posle velegradske periferije, gradia iz okruenja i nagovetene dubine prostranstva, zapoinju breze, poljane, reke i sela, koja me veoma podseaju na famoznog Potemkina. Na njegovu imaginarnu arhitekturu. Drvene kue u pastelnim bojama. Redovi graenica koje postoje samo pored puta. Bez dubine. I shvatam: danas Moskva vie nije reprezent Rusije. Ona je mutant tradicije i modernh vremena. Ipak, metafora stnja u kome je ova zemlja - jeste. Prava ''mauka'' zapoinje tek kada se izroni iz gradskog areala. U Rjazan, drevni grad dvestorine kilometara u dubini teritorije, potpuno uniten svojevremeno u tatarskom pohodu, odlazim sa pedesetak uesnika godinjeg sves lavenskog okupljanja u poast irilu i Metodiju. U uukan sau srodnih, slovenskih, jezika koji se meusobno jedva prepoznaju, koncentrisan na ekran autobuskog pro zora, doivljavam Rusiju irom otvorenih oiju, ipak kao potopljen u zaumne pejsa e mojih decenijskih snohvatica. U poetku, dok promiu gradii, radovi u polju, dok dnevna svetlost odlazi u neki purpur, koji u trenutku propada u mrak, dok meseina ne vaskrsne, svest mi registruje realne senzacije. To je

Rusija ovih dana. Prostra na, protivrena. Mona u dui, pokolebana u akciji. Ali, kad je meseina potopila sve, sela i gradove, reke, ume, nas u autobusu, u fluid tajanstva, u mojoj se glavi uspostavlja film stvarnog i mogueg koji kao da je Tarkovski izreirao: Put me kroz no nepoznatu i ruske ume budnog vodi. ume topola se brezama nastavljaju. Znam da me tamo negde oekuje mesto u kome je Jesenjin Snjeginoj odlazio. ini mi se kao da sam jutros, na obodu Podmoskovlja Marmeladovu ugledao. Bila je bela kao vrba osedela. Kada smo prestonicu naputali Fjodor mi je na spomeniku, umesto na Karamazove, na Lenjina liio. Hrapava staza autoputa ispod zvezdanog neba je urila u daljinu. U mah mi se uini kao da u na poinak kod Ivana Denisovi a, iako znam da gulag vie nije arhipelag i da je Solenjicinova brada sad svima blia. Usnim onda kako u gradu bezimeno pranom ehov grudobolnog Kafku eka. Na mranom peronu gde Evropa kasni. Moda je to od brujanja vetra kroz ruske ume. U momentu buenja, odenekud mi zasvetli portret Nastasje Filipovne. I uh krik div lje patke. Kao kod Vampilova. A ume sve gue. No do oaja providna. I znam da je sve to neka poezija. Neka od puta dozvana elegija u kojoj su i Rilke i Larina pes ma. Mislim na stepu iz koje e izroniti Konstatinovo. Predeli koji pamte mladog Jesenjina. Onda usnim opet. Iz sna u san: Vinjik sadim u nevreme. Neko mi poverljivo apue: ujaka Vanja se, moda, nee ni vraati. Kad se probudim, vidim kako auto bus samo jo dublje u no klizi. Pravo. Ponekad zadrhti. Kao da se zagrcne od pro gutane meseine. Skoro u pono, Rjazan. Grad velik. Skoro potpuno nov. Sav u komunistikom stilu sagraen. Ogronim ljenjrom i estarom. Upitam se: gde se denu ona silna is torija? Trg ogroman. Na trgu spomenik koji mi u utom, mutnom svetlu, na trenu tak, zalii na Staljina. Taj kip, ipak, nije bio njegov, ali u okolini ih ima. Na stotinak kilometara od Moskve sve je drugaije. Vreme kao da se razliito meri. Posle malo lutanja kroz periferijske ulice, one bive bojarske Rusije, stiemo do prenoita. Gra evina izvan mesta. Elegantna, iako starmala. Put vodi samo do nje. Kau hotel. Meutim, na tabli lepo pie SANATORIJUM. Ako mislite da sam se u momentu setio Asje Lacis i Benjamima, u pravu ste! Iako njihovi duhovi u Moskvi spavaju. Zaspim, ipak, sa ukusom diditija u nozdrvama. Mirie zaspali boljevizam!

RYZAN.KONSTANTONOVO.STEPA U RUSUJI

VENO STANJE POEZIJE

Buenje u pansionu, koji je zapravo sanatorijum za oporavak srednjeg nivoa uglednika iz Rjazana, grada od 500.000 stanovnika. Kupke. etnje. Zabava? Ko zna ta jo?. U sali za ruavanje, doruak. Po tanjirima, escajgu, osoblju koje posluzuje vidi se da duh pedesetih dominira. I po ,dosta vojniki skromnom, obroku. Odlazak u centar grada. U toku je neka sasvim socijalistika masovka. Pomalo karikaturalan recidiv. Spomenik. Cvee. Vojna muzika. Paradni mar. Deca. Golubovi. I nesnosno sunce. Aprilsko a idealano za padanje u nesvest. Trg zaista ogroman. Mi zakanja vamo na poetak i, dosta nedelikatno, odlazimo pre zavretka ceremonije. U tome nam zduno pomau i nai domaini.Turistiki vodii. Oni sa kojima smo doputovali iz Moskve. Pre ruka zapoinjemo, u Istorijskom muzeju, etnoloko-istorijsko-artis tiku turu kroz regiju, koja je u bedekeru nazvana ''Pride of the Ryazan land'' , to bi opisno znailo: hodoae po znamenitostima regije. Bio je to pravi potez. Tamo nam je prikazna vrlo uspela filmskodramska prezentacija velike bitke u Rjazanu iz 1237. u kojoj je prvobitni grad uniten od stane Tatara i Mongola. Naseobina u koju smo pristigli je dakle novoizgraeni Rjazan, pedesetak kilome tara udaljen od mesta prvobitne naseobine, i 1778. preimenovan u staro ime. Tako je grad, koji se svojevremeno po lepoti takmiio sa Novgorodom i Kijevom, morao da pone sve izpoetka.

Meutim, to kao da nije smetalo kreativnoj energiji ovog feniks-grada da iznedri jednog Jesenjina, da odgaji uvenog fiziologa Ivana Pavlova, da nadahne ''urokljivog'' Aleksandra Solenicina, odnosno da inspiripie Konstantina Ciolkovskog, tvorca ruske raketne tehnologije. I ko zna kako bi to bilo u Rjazanu da ''Zlatna horda'' nije unitila prvobitno naselje!? Memorijali poseveeni Saltikov-ed rinu i Paustovskom takoe su deo istorije ruske literaure koje smo posetili u Rjaza nu. U vee istog dana, dok se silna kia spustila nad gradom, u velikoj ali i istovre meno sindikalno opremljenoj koncertnoj sali, dugotrajno, kao iz bivih vremena, predstavljanje svakolike muziko-igrake mesne elite. Na povratku u hotel-sanato rijum, inovirani miris sredstava za dezinfekciju i, verovali ili ne, sobe i hodnici iznova okreeni. Rusija!? Ili su domaini naknadno saznali da je sa nama u ekipi i jedan ministar?! Sutranji dan, opet sunan i topao, prepun programa koji plene ali i zamaraju. Pre podne je posveeno obilasku rjazanskog Kremlja. Manjeg od moskovskog ali ipak veoma impresivnog. U Uspenskom hramu iz 17.veka subotnje bogosuenje koje traje vie asova. Bogolue desetine svetenika. Okupljena masa dostie skor storinak hiljada. Mene je veoma zaudio neverovatan broj prosjaka, bogalja, niih, koji iz prvih redova prate liturgiju oekujui od boga zdavlje a od imunijih milos tinju. Sve se zbiva inutar zidova tog jazanskog Kremlja pored kojih protie reka Oka. A na reci par brodova kao iz olohova. Sve vreme ovog religioznog spektakla, u koji mase neverovatno veruju, imam dojam da seivot vratilo doba ruskih muika, bojara i careva.A zlatni tornjevi hrama kao da zaista razmenjuju poruke sa nebe sima. Iako, na mene je najvei utisak ostavila fanatina vera ruskih bozjaka u majku Crkvu. Koja je na mene, naprotiv, duinom i tetralizacijom inodejstvovanja, osta vila utisak vrhunske manipulacije masama koje su tek iskoraile iz zagrljaja komu nizma. U rano popodne put nas vodi u Konstatinov, danas Jesenjinovo. Mesto, varo ica koja naprosto iznie usred stepe. Kao imaginativni koncept. Na uu reka. Sa stalnim povetarcem i beskrajno ruskom tiinom koja nije bez zvuka. Rodno mesto poezije. Ovde je rastao Sergej Jesenjin. U siromatvu i inspiraciji koja nastaje u simbiozi genetike i stepe. Njegova rodna kua. Drvena. ista ali beskrajno jednostav na. Jedino su nematina i odricanje preostali u prizoru. Onda put do Snegine. Mali seoski dvorac. Okolo svega, beskraj neba, ozelenele stepe i reka koje u drugom pla nu sve to nas okruuje daje metafiziku jednostavnosti pesnikovom buduem uzletu. Teko ali ne i nemogue u ovakvom okruenju zamisliti kako Sergej eta krajolikom podruku sa Isidorom Dankan. U istoj varoi jo je jedan velikan. Kua i kabineti Iva na Petrovia Pavlova. Onog naunika koji je prouavao uslovni refleks. Na svojim psima. Tu nema ni sirotinje, ni preterane jednostavnosti. Kustos suvie opiran i detaljan. Ali, tamo gde nema kustosa, u stepi na pola puta, moj se uslovni refleks odaziva na re poezija. Jesenjin. Majka. Petrograd. Kerua. Evropa. ''Ispovest mangupa'', to je ve je posledica boravka u velikom svetu. Sve je bilo drugaije dok je poezija bila uslovni refleks zaviaja. I , stie 110 godina od roenja pesnikovog. Konstantinovo. Povratak. Rjazan. Ruak kao kod Rablea. Potom gozba od ruske muzike, drame, folklora. Unutar zidina dvorca koji je prevelik za Rzajan ali ne i za Rusiju. Povratak. Autoput opet. Moskva. Rusija. Let, ula i um puni upitnika.

p.s. Dok sam boravio u Rjazanu nisam znao da je u ovom gradu roen znaajni ruski, i svetski, pisac Aleksandar Genis ija je knjiga o karakteristikama ruske odnosno sovjetske kuhinje zapravo neverovatni, ironini i duhovit esej o hrani u uslovima diktature, tivo koje bi svakako valjalo proitati.

Kasimov (1)

TATARSKA OAZA NA OKI U jedno jutro, bee li kraj maja, posle noi provedene po ''ruskom timu'', u kojoj se votka meala sa jermenskim konjakom a ovaj se, samo uz malu pomo jesetre i crvenog kavijara nastavljao sa ampanjcem, buenje u Kolomni, jednom od nastarijih gradova u Rusiji, bIlo bi samo delikatno i glavoboljno da nam domaini ne predloie izlet u Kasimov. to je svemu dala izmiljeni ali prijatan utisak bubue avanture. Rekoe kako je to bila prava oaza Tatara u ovom delu evropske Rusije. Osnovao ga je, bubdui grada Kasimov, prvobitno, oko 1152 princ Jurij Dolgorukov, a za vreme Zlatne horde, kroz 13. i 14. vek, bio je uporite krimskih Tatara. Kada nam jedna od domaica ispriala kako je to mesto, Kasimov, jedno od onih koja se mogu videti na vodenoj turi koja vodi po rekama Mskva i ka d Ninjeg Novgoro da, a zatim se nastavlja p Vlgi d Ivanjkvskg vtakg zra, i p kanalu Ms kva, u meni se probudio avanturistiki duh ilvernovskog tipa. Njegov, il Vernov, se junak, Mihajlo Strogov, dodue, u svoju misiju spaavanja carevine, u Irkuck, uputio prvo eljeznicom do pomenutog Ninjeg Novgoroda. Da bi se potom upustio u podvige kroz podunjene stepe. Brd s turistiki, danas, zaustavlja u Klmni, u kojoj smo mi ''po ruski osvanu li'', potom boravi u slu Knstantinvu, zaviau vlikg ruskg pt Srga s njina, zatim je u Razanju, vlikm gradu na ki, ki snvan 1095. gdin. U kome smo inae uaeni gosti.

Na marruti su drvni gradvi: Kasimv, Murm... A sve se okonava u Ninjem Nvgrdu, odakle 1876. carev, il Vernov, dakle fiktivan, ali zato ne manje zavodljiv, poverenik Mihail Strogov, sa mladom Nadjom Fe dor kree u Sibir da sprei Ivana Ogarjeva u zloinakim namerama protiv careve porodice. to planira da izvede uz pomo Tatara. Onih, ili slinih, koji su u Kasimovu boravili u davnini kao vrh ledenog brega koji se iz Azije probijao u Evropu. Naravno, znam da klasik deije i omladinske fantastike, nareeni Vern, nije neki ekspert za geografiju i istoriju, ali tema Tatara u blizini, etiri sata od Moskve, ve pominjanih u Rjazanu, vie je nego dovoljna da brodom krenem u Kasimov. Kojih stotinak kilometara udaljenom. Ka Novgorodu. Sa Sibirom u daljini. Mnogo daljem. Dok polazimo iz Kolomne, sunce greje kao da nije samo prolee. Veliki grad na reci Oka se polako utapa u zelenilo. Vidim samo jo njihov Kremlj. Citadelu. Sav od crvene cigle, kao i uvena moskovska tvrava, ija je ovo verna kopija. Sa dvost rukim zidinama. Grad je udaljen 116 kilometara od Moskve. Mi idemo u Kasimov da osetimo duh tatarske civilizacije arhitekture u jezgru pravoslavlja. Mesto koje su Ugro-Finci ustanovili, Rusi prvobitno nazvali Gorodec Mejorski, Tatari preimenovali po sinu kazanskog kana Kasima ( u grad Kasim), a potonji Rusi poslovenili u Kasi mov. Na brodu ujem priu kako je jedan od Kasimovih naslednika, princ Simeon Bekbulatovi, 1575.godine, jedanest meseci meseci formalno bio vladar Rusije jer je, kao to se zna, Ivan Grozni abdicirao i povukao se u izgnanstvo u Petrovku, dana nji centar Moskve. Brod plovi rekom Okom. Vek je 21. Priroda kojom brod promie kao da svu prolost pamti kao jueranji dan.

Kasimov ( 2)

ALEKSANDAR NEVSKI UVA GRAD U Kasimov se ulazi s leve obale reke Oke. Grad, sa inae 35.000 stanovnika lei i u slivu lokalnih reka Babenka i Slivenka. Graen je kao strateko utvrenje ko je je trebalo da zaustavi najezdu mongolskih plemena, ali je u periodu 1237-1240 to bilo nedovoljno da se suprotstavi osvajanjima trupa Batu Kana. U narednim vekovima, raznovrsnim ratnim i diplomatskim igrama Rusija i ''Zlatna horda'' su grad i region drali u punoj ''radnoj temperaturi''. Korili ga i pokoravali. Uz uee Dmitrija Donskog, Vasilija Slepog i ostalih velmoa, odomaeni osvajai se podrazumevaju, a od 1471. grad postaje Kasimov. U sledeem veku vladar ovog stanita naseljenog uglavnom Tatarima iz Kazana i sa Krima, sin Bekbulatov - Simeon prima hrianstvo i itava ''geo-politika'' stvar u ovom delu Rusije, u Kasimovu, sa etnike prie pre lazi u sferu primenjene religioznosti. Religije kao dravotvorna vertikale. Koju finali zuje Katarina Velika. to se i evidentno vidi u ovom gradu i danas. U arhitekturi po najvie. U vizuelno izmeanim simbolima i verskim objektima. U hibridnim imenima i ishrani. im brod pristane u luku postajemo svesni udela Orijenta u savremenom ruskom lokalnom ivotu . Pravoslavlje u zagrljaju muslimanske ikonografije. Ili obr nuto.

Ustalasano tlo na kome je grad podignut, esto prekidano udolinama i davnim jarugama, ovaj grad ritmom graditeljstva koje prati morfologiju tla, doprinosi pitore sknosti vizuelnih senzacija kojim Kasimov obiluje. Od zapada prema istoku niu se kvartovi: Novy Posad (novi trgovaki centar), Center, Tatarskaya Sloboda ( Tatarsko predgrae), Pushkarskaya Sloboda (oruarsko naselje) i na kraju Stary Posad, stari trgovaki kvart koji se sputa na obalu reke Babenka. Iz jednog dela u drugi naje e se stie preko mostova koji pamte i bolje dane. A svuda dominiraju graevine od drveta. Na kamenom podestu, u drvetu razliito obojenom, niu se graevine prete no namenjene stanovanju. Ali i magaze i kafane. Kada proe prvobitna fascinacija elementima Istoka u ovom ruskom gradu, posmatra shvati da je naslee Tatara ipak najpotpunije sauvano u Kui Aljiniko vih gde je smeten regionalni muzej. Tu, kao i u Staroj damiji, od koje je znatno stariji njen prvobitni minaret ( 1476), izloena je iscrpna tatarska etnografska kolek cija. I ruska pored nje. Pored Nove damije koja je iz dvadestog veka, dve tekije, starog groblja, vekovi tatarskog stolovanja u Kasimovu uglavnom su prisutni kroz mnotvo preostalih fragmenata. I naravno u fizionomijama stanovnika, koji i kad imaju ruska imena fizionomijom asociraju na svoje azijsko poreklo. to u dananjoj globalizovanoj atropologiji deluje sasvim normalno. Lica koja sam sretao na ulicama Kasimova odraavala su zapravo simbiozu ruske i azijske populacije. Dananji sta novnici Kasimova i ne kriju ponos to su meavina rasa i etnosa. Tri impozantne pravoslavne crkve: Voznesensky Sobor, Uspenskaya Tserkov i Blagoveshchenskaya Tserkov svedoe o snazi okruenja u koje se nekada ulila kap tataraske krvi, a bilo je te krvi mnogo vie od kapi, a danas je to naizgled jedinstven prostor u kome ipak hrianstvo dominira. I uva grob Aleksandra Nevskog. Koji bdi nad gradom. I pored neverovatno snanih recidiva sovjetske prakse, koja postoji i danas kao endemska injenica. Imena ulica, duh suzdrljivosti, neprevazieni oblici dru tvenog, kolektivnog, ivljenj ovde su i danas prisutni kao dosta uvrerena navika. Miriu, dakle, jo socrealistika vremena. U gradskom restoranu na kome pie ''Kazino'', na isteku dana u Kasimovu, u koji sam doao posle ''teke'' noi u Kolo,mni, lokalna anegdota o tome kako su svi dobri konobari u Sankt-Peterburgu mladii tatarskog porekla iz Kasimova, izaziva osmeh ali ne i uenje. ta o tome misle u lokalnoj kafani ''Rahat'', u koju smo se premestili zarad boljeg kontakta sa ambijentom, ovog puta nisam saznao. Jer, bio je to provod na granici kafanskog incidenta...

SLOVAKA

Bratislava

''FANTOM'' U BRATISLAVSKOJ OPERI U Bratislavi sam boravio u tri maha: prvi put kada je jo ''duboko'' bila u eho slovakoj. Drugi put, kada je ozbiljno razmiljala, naravno, zajedno sa svim, ili vei nom Slovaka, da izae iz tog saveza. Tada sam i imao i zanimljiv i komian susret sa ''fantomom'' u operi, zapravo u operskoj dvorani Slovenska Narodne Divalda. Trei moj boravak odigravao se ve u glavnom gradu samostalne evropske drave Slovake, onoj istoj Bratislavi od pre dvadesetak godina, sada dosta ''umivenoj'', uurbanijom ali i pomalo pokolebanoj od upada velikog sveta Evropa u decenijama hiberbirani ivot komunistikog zabrana. Neto rigidniji, po komunistikom nasleu, od eha, stanovnici Bratislave, Slovaci, kao da su se tee snalazili u sovjetskom zag rljaju. Nije sluajno to to je i Gustav Husak roen i vaspitan u ovom gradu. Zato je i ''provala'' demokratije bila mali kulturoloki ok.

Poun je ime ime potonje Bratislave koje sam zapamtio jo iz dela Jakova Ig njatovia. Iz istog sentimenta stiu i uvene ''poonji kiflice'' koje su u vojvoanskoj kuhinji veoma prisutne. Oba naziva potiu od iskrivljenog maarskog imena tadanjeg grada, koji je dugo vremena bio deo susedne drave - Maarske. Ali i geo-antreoploki pojam sa nizom civilizacijskih odlka. U nizu znaajnih mesta, u prolosti, za ovu regiju, pored Bea, Pete, Temivara, Segedina, i Poun igra znaajnu ulogu. U trgovini, obrazovanju, kulturi. Kada sam sedamdesetih godina pro log veka prvi put stigao u Bratislavu, bezu speno sam, u ovom gradu sa svim preostalin odlikama socrealistikog okruenja, skoro u svemu ispod ivotnog standarda u bivoj Jugoslaviji, sa mnogo jesenjeg bla ta, utosivog neba, te noi koja brzo pada i drastino prazni ulice, traio nekadanji sjaj iz romana, istorije, umetnikih slika, putopisa. Bratislava je tada bila veoma daleko od Presburga, kako se zvala pod Nemcima, grada u kome su 1805. Napoleon i Franc II potpisali mirovni pakt. Jedino to je verovatno bilo isto jeste Dunav i dvo rac iznad reke, dominantan, impresivan, vidi se ak iz Austrije, sa jednom jedinom manom: iako je izgraen jo krajem 18 veka, 1911 je razoren i spaljen, tako da je 1950 skoro potpuno iznova izgraen. Ipak, rekonstrukcija je bila minuciozna i konse kventna tako da i danas ovaj m onument predstavlja jedan od simbola Bratislave. Nad gradom se uzdie i televizijski toranja sa ugostiteljskim kompleksom koji je go dinama bio prestian.U Bratislavi je, a ovo ime je ponela 1911. jo mnogo atrakcija ( toranj svetog Mihaela, Muzej jevrejske kulture, Slovaka nacionalna galerija, hotel ''Karlton'') od kojih izdvajam Slovenska Narodne Divaldo ( sagraen 1886), zname niti teatar u kome sam krajem osamdestih imao komian susret sa ''fantomom u operi''. Radei u pozoritu u Zrenjaninu naao sam se iznova u Bratislavi, na elu tima koje pripremao rekonstrukciju lokalnog ali vrlo starog i zna menitog teatarskog obje kta. Doli smo u bratislavski ''Divaldo'' koji je slinu adaptaciju veoma uspeno ve uradio 1980. U prii preskaem niz znaajnih susreta i sastanaka sa pozorinim i graevinskim strunjacima, i dolazim do izvoenja opere ''Trubadur'' uzepe Ver dija, ve dugo na repertoaru ovog renomiranog pozorita, ali ovog puta sa mnogo poznatih gostiju-izvoaa. Dogaaj, u osnovi atmantan, za vreme izvoenja opere, koji se mogao pretvoriti u skandal a zavrio se ipak osmesima i razumevanjem, na ravno samo je u mojoj mati podseao na onaj iz nekada popularnog istoimenog romana Gastona Ledua, odnosno mjuzikla umahera i Endrua Lojda Vebera ''Fan tom u operi''. Za vreme prvog ina, u lou u kojoj sam sedeo sa direktorom Divalda, doao je domain predstave i diskretno ali i dramatino me je zamolio da upozorim naeg kolegu iz delegacije, arhitektu Milorada, da prestane da peva uporedo sa akterima na sceni, iz loe, sreom. On je to inio glasno, obadaren impresivnim ba ritonom, muzikalno i poletno. Meutim, kako je rekao deurni, stvar je postala ozbi ljan kada je Milorad zapevao i enske arije! Sluaj ''muzikalnog fantoma u Bratislavskoj operi'', zapravo naeg nekonven cionalnog ljubitelja ozbiljne muzike, reen je na obostrano zadovoljstvo. Meutim, dosta godina kasnije, kada sam u zvanju ured nika televizije ponovo bio u bratislavs kom Divaldu, ala o ''raspevanom fantomu iz Jugoslavije'' u pozoritu jo nije bila za boravljena. Posle Ignjatovievog ''veitog mlado enje'', Poun dakle pamti jo jednog naeg Jovanu Micia. ao mi je, meutim, to nisam uspeo da ujem kako je Milorad tercirao Leonorinu ariju, ali "odgovornost" efa delegacije

se ispreila tom uivanju!? Odlazak u operu je oduvek bio rizik za naeg oveka! Pogotovo kada je taj ljubitelj belkanta uzuzetan akavrelista i doivotni zaljubljenik u reku Tisu!

PIETANI

TRAGOM DUGE
U hotelu ''Crni orao'', na samoj granici Maarske, u udnom zdanju koje kao da je nastalo od neke austrougarske kasarne, ak rekao bih, od biveg kazamata, u mestu ije se ime pie Mosonmagyarovar, sasvim blizu austrijske granice, prenoio sam na putu ka Bratislavi. Na samom kraju, ili poetku, Maarske. Imao sam utisak da su negde u njegovim, ko zna koliko puta pregraivanim, hodinicima i sobama bo ravili svojedobno i junaci Jakova Ignjatovia, na putu za Poun. Odavde sam ve vi e puta polazio u obilaske davne Bohemije. Naroito u vreme dok je ova zemlja bila unutar ''gvozdene zavese''. Ovoga puta iao sam samo u obilazak Slovake, bez na mere da pohodim, ili bolje da kaem, da hodoastim Prag. Dakle idem u deo bive ehoslovake koja se barunasto izdelila. Slovaka. Prvo u Bratislavu, koju toliko voli moja prijateljica i saradnica Ana Nje moga. U hotel ''Tatra''. Potom ravnicom koja zavrava Malim Karpatima. Niskim gor jem kroz koje se provlai njihova Morava. U Pietane. Tragom turistiko-trgovakih puteestvija mog prijatelja iz Zrenjanina, profesora Steve ivkova. Autora vietom nih usmenih avanturistikih romana, koje

naalost nije stigao da (za)pie. Fama koju je ovaj srednjokolski profesor ruskog jezika ispleo o Pietanima, danas iz vre mena u kojima mnogo ega i koga vie nema, deluje skoro mitski iako je, najvero vatnije, sasvim prozaina. Lagani avanturizam, sasvim bezazlen verc, i dosledno, preutana potraga za linim zdravljem u istoimenoj uvenoj banji. Objektu koji je rekonstruisan u neoklasicistikom stilu. I potom pretenciozno nazvan ''Napoleona banja''. U ovoj sulfatnokarbonatnoj vodi, pored mnogih krunisanih glava, utehu i lek pronaao je i kompozotor Betoven. Moj prijatelj Steva takoe je bio poklonik mu zike. Dodue kafanske, u kojoj se i odlikovao uvenim ''irokim'' nainom pevanja. Dok sam prolazio kraj hotela ''Thermia Palace'', sada delom uvenog ''Danubius hotels grup'', prisetio sam se da je usmeni putopisac Steva ivkov izbegavao hotele i da je godina u Pietanima otsedao kod udovice Irene Moravcove, u kui negde po red reke Vah. U kojoj se, za domau upotrebu, pravila uvena ''Percovka''. Ili je to moda bila ''Beherovka''? Ali, sve jedno, neki je alkohol bio u pitanju. Koji ivkov nije smeo da pije. A, naravno, rakiju je ipak konzumirao. Inae, Pietani, i pored niza lepih i desetine klasino ukraenih graevina, i nesporne banjske infrastrukture, jeste tipino mesto za brzo zaboravljanje. Ono, iz profesorovih pria, neto je drugo. A moda, i ovo realno, geografsko, slovako, ba zbog tih fabuloznih pria gubi bitku sa fabuliranjem u mojoj svesti. Dok brojni turisti i posetioci ove uvene banje uivaju u njoj neoptereeni profesorovom usme nou. Odlazei iz Pieetana, u kasno popodne, pogreio sam put i morao sam da za noim u gradiu Veseli na Moravi. U hotelu ''Rosekvet''. U vrelom slovakom letu. Tragom duge.

AUSTRIJA

BE

NEUSPELO BEKSTVO IZ ISTORIJE

Reio sam u Beu da pobegnem iz istorije. Da se odmorim od Marije Terezije Da se spasem od baroka, rokokoa, bidermajera, Mocartove muzike i njegovih oko ladnih kugli. Da pobegnem od porodice trausa, od svih Habzburga, valcera, otme osti, dosade i dekadencije. Znaajnih Srba u austrijskoj prestonici. Od Muzila, Froj da, Kokoke, Ocvirka i Hanapija. Od Gustava Malera. A da ne govorim o naim veli kanima od Vuka, preko Radievia, Andria, Crnjanskog. Sve je to toliko optereuju e i predivno, na lepom plavim Dunavu, da ovek pomilja kako se nikada ne bi me njao sa savremenim belijama, pogotovo od kada je prestankom ''hladnog rata'' pria o

''treem oveku'' postala deplasirana. I pijunima je dojadila ova ''biva pres tonica skoro svega otmenog u Evropi''. U gradu sam, dakle, koji je sve ve video i doiveo. Kao nekada davno Rim. Moda je moja ovakva odluka, da pobegnem od svega toga divnog i impresiv nog, kulturoloki i geopolitiki neodgovorna ali sve je prevrilo meru kada sam saz nao da je i uveni ''Mexikoplatz'', na rezervni Ponteroso iz devedesetih, na Trst u sred Bea, naravno vercerski a ne kulturno-istorijski, mesto na kome smo se snab devali ''probranim atriklima'' pre nego to bi smo se zaletali u bivu ehoslovaku, zapravo u prostor - distrikt takoe duboko zaposednut evropskom istorijom: ovaj je kvart Bea naime dobio ime po neslavnoj meksikoj avanturi nesrenog Ferdinanda, Maksimilijana Jozefa, koji je, imperijalnim fantazmima zanet, daleko od svog rod nog Bea uspeo da bude pogubljen u indiferentnoj srednjoamerikoj zabiti - Kere taru. Da Meksikanci, na elu sa Zapatom i Huarezom, nisu nita lino imali prema tragino naivnom Maksimilijanu, govori istorijski kuriozitet da je ova drava, Meksi ko, pored Sovjetskog saveza, jedina 1938. protestovala protiv Hitlerovog ''anlusa'' Austrije. Barem su imali stila i naknadnog saoseanja. Moda i grie savesti? U sred Bea, u ulici Graben, ulica lepa - ime sumorno, reio sam da ipak pobe gnem od evropske istorije. I to u zoloki vrt! I, zamalo da mi ni poetak ne uspe: beki Tiergarten nalazi se, nigde drugde, nego u neposrednoj blizini razglaenog enbruna, ''tvrdog jezgra'' imperijalne slave. I nita manje, najstariji je zooloki vrt na svetu! Otvoren je ak 1752. Ipak, bekstvo iz epohe, u ivotinjsko carstvo, uz veli ki kompromis sa sutinom intelektualnog zaricanja postistorijskog putopisca, poka zalo se vrlo blagotvorno. Na par sati, makar. Posle boravka u Zoo-vrtu, svratio sam u crkvu Svetog Franje Asikog, naravno na Mexikoplatzu. U znak pomirenja! I priz nanja: od istorije se ne moe pobei. Barem ne u sred Bea. Dakle, beki Tiergarten. Ovo je samo pria. Re istorija je nepoeljna. Dakle: Once upone a time... mu Marije Terezije, Franc od Lotaringije, te i te godine nare dio je da mu se u bati enbruna izgradi menaerija. Sve je dakle poelo beza zleno. No ubrzo se ispred bieg carskog dvora, po travnjacima, muvalo preko 3o ivotinja. Zahvaljujui ekspedicijama u Brazil, do Rta dobre nade, i Zapadnu Indiju, broj ivotinja se poeo naglo poveavati. Kod Habzburgovaca je to tako. Setite se samo kojom je geometrijskom progresijom uveavan broj trofeja u Konopitu, u re iji Franca Ferdinanada. U 19. veku je car Franja Josif, opet istorija, broj ivotinja popeo na preko 3000. Da li je potrebno da kaem da je danas ovaj Zoo-vrt jedan od najveih i najureenijih na svetu. Godinja poseta premauje milion ipo ljudi. Pored komfornog i sigurnog razgledanja ivotinja, za posetioce su predviene mnoge pogo dnosti i atrakcije: posmatranje hranjena divljih ivotinja ( najimpresivnije je hranje nje geparda koji moraju u punom trku da skidaju meso obeeno o sajlu koja se kre e zavidnom brzinom), zatim je omogueno jahanje lame na tibetanskom sedlu... Na mene je ipak najvei utisak ostavio veliki slatkovodni bazen prepun pirana, kroz iju se osu prolazi providnim tunelom nainjenim od pleksiglasa. Saznanje da je oko vas hiljade krvoednih riba doivljaj pomalo pretvara u komarnu nesanicu. U ovom objektu nazvanom ''Amazon Rainforest'' sinteza tehnologije i simulirane divljine zais ta je neverovatna. I sav Zoo-vrt je znaku veliine i modernizacije. Zato je i dinov ska panda '' stanovnik'' ba ovog vrta.

Belije su ponosne na svoj Tiergarten skoro isto kao i na svoju Operu. Postoji naravno i Udruenje prijatelja zoolokog vrta koje esto i finansira pojedine njegove aktivnosti. Ipak, ni etnja Tiergartenom, bazanje parkovima oko enbruna i Belvedera, kroz batu koju je zapoeo princ Eugen Savojski, kros-kontri kroz Prater, i kratkotraj ni, instant, predah u Bekoj umi, koja vie nije kao kod Eden von Horvata, dakle sadraji manje obavezujui od klasinog beke ''sightseeing'' klasike, definitivno me nisu iupali iz ralja velike istorije. U povratku sam posetio Franju Asikog, a moda je trebalo svratiti kod Zigmunda Frojda. Iz Tiergartena sam se odvezao fijakerom, u mislima sa Isakoviem koji je onomad ekao na audijenciju kod Imperatorke. Ali, od istorije se ne moe pobei ak ni uz pomo ivotinja, ili literature. Be ni Turci, ni kuga nisu savladali.

MADJARSKA

SEGEDIN

NA KAPIJI SREDNJE EVROPE

Ovaj grad na dohvat Subotice vekovima je, voljno i nevoljno, uvezan u istoriju, geografiju, politiku, kulinarstvo i umetnost naih, panonsko-vojvoanskih, prostora, ljudi, obiaja, zemlje i neba. Zajedniki su nam i turska pustoenja, slina austrougarska pro lost, bliska istonoevropska komunistika sudbina. Nekada je Srednja Evropa ulazila u ovo nae predvorje Balkana mostom preko Tise, kod Segedina. U trouglu Temivar, Sege din, Veliki Bekerek kroz istoriju i panonsku niziju odvijao se znatan deo srednjo evropskih ekonomskih i umetnikih aktivnosti. Iz Segedina nam je doao i rodonaelnik fotografije u ovim krajevima, Itvan Oldal. Pesnik slikar ura Jaki tamo iao u niu gimnaziju.Laza Kosti je svog dramskog Peru Segedinca takoe u ovom gradu pronaao. Sve to, i jo mnotvo drugih pomisli, mota mi se po glavi dok iznova ulazim u ovaj grad od 160.000 stanovnika, sa osnovnom ambijentarnom baroknom postavkom, i vidnim modernistikim zahvatima u arhitekturu i ukupnu geopolitiku fizionomiju. Od mojih brojnih, reklo bi se i davnih, susreta sa Segedinom ovaj se grad, iako mi je milije da kaem varo, to ipak nije tano jer on to davno vie nije, jedino oprostio sa nasleem socrealistikog ivljenja. U ikonografskom i sutinskom smislu. Od zaista daleke1183. duboko u ''praistoriji'' everopskog svitanja, kada se Segedin prvi put pominje u pisanim dokumentima, mnogo je vode proteklo Tisom na ijoj se obali ovaj grad utemeljio. I kao da je neto od neobuzdane energije hunskog poglavara Atile, koji je dovoljno vremena boravio u regiji koja se danas imenuje kao segedinska, prelo na stanovnike ovog mesta. Njihova preduzimljivost, u trgovini

i nauci naroito, kao da jednu takvu nezaustavljivost podrazumeva. Na Atilu, koji bee ''bi boiji'', podsetila me je i uasno ljuta riblja orba koju sam bezuspeno pokuavao da pojedem u jednom restoranu na vodi, na ukotvljenom lepu, u Segedinu, onih davnih dana kada smo u Maarsku dolazili kao ''bogati roaci iz Amerike''... Iz tog perioda, u sumrak komunizma, pamtim i fudbalsku utakmicu domaeg kluba, ko bi znao kako se onda zvae, sa proslavljenim MTK. Pravio sam drutvo veli kom fudbaleru i treneru Kalmar eru, onom koji je igrao za petanske klubove izmeu dva svetska rata i bio profesionalac u Francuskoj, i trener u Burmi i Aliru. Rezultata ne pamtim. Seam se, meutim, da je pivo bilo mlako a dan letnji. Na stadion smo ili tramvajem, onim kojim se Segedin godima diio. I koji je doekao i moderna vremena. I opet sam u Segedinu. Onom koji je ve Evropa. I grad s preostalim ukusom austrougarskog ivljena, primetnog ipak najvie u ''scenografiji'': zgrada muzeja, teatar, katedrala, mno tvo spomenika i baroknih fasada. Dominira, meutim, svakodnevni ivot ispunjen mnogo brojnih bankarskim, preduzetnikim, trgovakim i industrijskim aktiv nostima, kulturnim manifestacijama, ali i veoma ambicioznim naunim radom. U svemu kao da je najvei uticaj i viestruko delovanje Biolokog istraivakog centra koji, sa svojim Institutima za biohemiju, planktnu biologiju, ezimologiju i genetiku, krupnim koracima Segedin ukljuuje u svet.

BALATON/ IOFOK

NA SRED BIVEG MORA: JEZERO

Bilo je to neko ve davno leto, avgust, dan pun zapare i nervoze, kada sam sa auto puta, koji je iz Budimpete vodio ka granici bive Jugoslavije, skrenuo ka iofo ku. Letovalitu na obali Balatona, u jo davnijim transkripcijama i realnim okolnos tima imenovanog kao ''Blatnog jezera''. Prepoznati i signifikovani zaostatak nekada njeg Panononskog mora, endemina geografske relikvije iz perioda pre ledenog doba. U mojoj dananjoj percepciji ovog maarskog mondenskog i banjskog turis tikog centra, preuskog za iskaz ogranien novinskim prostorom, sapliu se tri utis ka. Jedan, ijom sam eksplikacijom i zapoeo ovu Dopisnicu: lian i u seanjima po godan za matarije. Jer, u taj klimatski teak dan, utosiva, vetrom uzburkana, do nedodirljivog horizonta razlivena voda Balatona, budila je u meni neku neshvatljivo duboku melanholiju. Ipak, toliko primerenu pejsau puste kroz koju se iz prestonice protee sve do ove iskonske vode koju ju Panonsko more zaboravilo u ovoj ravnici, koju ve u blizini pomalo zamuljenih obala prekidaju Bakonjske planine. Skoro 100 km jezero obgrljuje podnoje ovog

gorja dodirom mlake, i recimo, kako bedekeri kau, svilenkaste vode. U moj ''balatonski sindrom'' onda uporno navire lektira koja se, naravno, poklapa sa sosptvenim doivljajem. Pisac je Zigfrid Lenc, delo ''Antajn prelazi Labu kod Hamburga'', pria se zove ''Talasi Balatona'' a odlomak s kojim komuniciram u seanju, ovako zapoinje: '' ak ga i kupanje u Balatonu ne osveava. savija se, za ranja do vrata, sklapa oi zbog ljeskanja pokretne pustinje. Jezero je suvie plitko. Judito, kae, voda se suvie brzo zagreje''. Moje je iskustvo skoro identino. Veli kom piscu se, ipak, lake da oprostiti injenica da ne govori dovoljno oduevljeno o turistikoj destijnaciji koja danas Maarskoj predstavlja pravi majdan. Ali, ako se uz mu u obzir psiholoki kontekst u kome junaci ove prie dolaze ba odmor u iofok, kao i da su Lencove proze nastale pre vie od tri decenije, fanovi Balatona e biti ipak zadovoljni i time to su uli u ovu umetniku fabulu. Jer, mnogo je vanije to to se junacima ovog nemakog pisca nije dopala orba od arana, u restoranu na obali jezera, po kome plove jedrilice, nego to je, eventalano, mojoj supruzi i meni prijao pren aran, moda pod istim suncobranom, u danu kada je sunce konano prosvetlilo raspoloenje i jezeru dalo barunastu strukturu koja se pamti. To je ipak utisak drugog reda. I za ljubitelje literature, pogotovo za za one koji sebe smatraju turizmolozima! iofok je inae imenom uao u regionalno pamenje jo 1055. da bi tek 1863. kada su izgraene eljeznika stanica i luka postao respektabilna injenica. Kroz vek, i jo malo, ovaj gradi postaje centar balatonskog ivota a naroito turistikih ambicija, mogunosti i dananjih ostvarenih privrednih rezultata. Balaton kao veoma originalna i retka geografsko-bioloka-kulinarskarekreativa i banjska oaza usred monolitino monoto-ne Panonije, sa ozbiljnom, buduom(!?) konkurencijom u Paliu i Belocrkvljanskim jezerima, u iofoku, letovalitu koje nudi: kupanje, jedrenje, jaha nje, lov, etnje prekrasnim parkovima, letnje muzike priredbe, izlete u puste meu poludivlje konje i njihove neto pitomije krotitelje, ima svoju perjanicu evropskog ranga. Kao primer kako ''brendiranje'' efektno nadilazi polaznu supstancu! Toliko o treem i najsveijem dojmu. Uzgred, proitajte Lencovog ''Antajna''. Bolje ete razumeti Balaton, i jo poneto iz porodinog ivota uopte. Mislim, sopstve nog. Naroito lekciju o tome kako su subjektivna oseanja esto neprikosnovena.

Debrecen (1)

MAARSKA REZERVNA PRESTONICA

Kada mi je, na samom ''rastanku'' sa Balatonom, odnosno njegovom gizdavom perjanicom iofokom, profesor Jonel Veber, inae uglednik iz rumunskog grada Arada, preporuio da na svojim proputovanjima svakako posetim i Debrecen, grad na istoku Ma arske, verovatno nisam pokazao dovoljno oduevljenja jer je ovaj gospodin morao da do da: znate, tamo je iveo i predavao na koledu Ferenc Kereke, profesor koga su savre menici zvali ''maarski Faust''. Jo mi je rekao da je ovaj ''avolski hemiar'' umro u bala tonskoj banji 1850. godine. Pomislio sam kako je tajnoviti Kereke moda slutio da e svojoj boljki nai leka ba ovde gde iz dubine panonskog podzemlja u Balaton uvire sr planete. Kada mi se godinama kasnije ukazala prilika da otputujem u Debrecen, na pozorini festival za decu ''Vere andor'', uverio sam se koliko je moj sluajni saputnik bio u pravu: Debrecen je po prolosti, a zato ne i sadanosti, veoma osoben, tipian ali jo vie i izuzetan srednjoevropski grad.

Sa svojih 240. 000 stanovnika on je jedan od veih gradova Maarske i ,po prvom utisku, stanite sa snanim srednjovekovnim peatom, sa jasnim reliktima realsocijalis tike epohe, i proplamsajima novoevropske sudbine i amerikaniznima u vizuelnoj grad skoj vertikali. Posle par dana boravka, i druenja sa umetnicima i gradskim intelek tualcima, to nikako nije peorativna odrednica jer su jedni i drugi izuzetni i elitni, u moju mentalnu sliku ovog grada ulazi i odrednica o vekovnoj tradiciji graanskog ivota i specifinoj kulturi srednje, zanatlijske klase. Kada negde na sredini svog boravka u Debrecenu, gradu u kome je tradicija vrhunskog obrazovanja, vezana za Reformistiki koled, zapoela jo 1538, proitate beleku iz 17. veka, jednog engleskog putopisca '' kako je Debrecen, moda, najvee selo u Evropi'', naete se u udu jer danas, osim prostorne ''razlivenosti',' ovo veoma dinamino mesto nema u sebi nita od provincijalne tromosti i letargije koje su mogle ostati kao posledica izvesne geografske, pogranine skrajnutosti ( u vremenima dok se prostor merio danima i nedeljama putovanja). Debrecen, 22o km udaljen od Budimpete, drugi grad po veliini u Maarskoj, prepoznatljiv po impresivnoj katedrali u centru grada ( sagraenoj u periodu 1807-1821), imenom se prvi put pominje 1235. Kralj Sigismund mu 1405 daje privilegiju da, jedini pored Bude ( tek kasnije ova varo postaje Budimpeta), dva puta godinje odrava saj move. Tom prilikom kralj je ovom gradu dozvolio i da oko svog naselja podigne zidine. Zahvaljujui svojoj udaljenosti od prvog ealona zbivanja u dravi u 16 veku plaaju poreze i Turcima i Austrijancima ( da li vas to podsea na ''dubrovaki sindrom''), 1848 godine prestonica se, zbog burnih i vratolomnih revolucionarnih dogaaja, iz Budimpete seli u Debrecen. Decembra 1944. istorija se ponavlja, Debrecen je opet privremena prestonica drave. Takava status rezervne prestonice imponuje i dananjim stanovnicima, iako kau da za Maarsku ne bi bilo dobro da se i trei put ponovi izmetanje centra, jer to uvek biva kada su nevolje na delu. Ipak, u Debrecenu skoro sve se ubzano menja, osim elitnog obrazovanja, uveni Koled je sada samo prerastao u Univerzitet. Ono je i danas u evropskom vrhu.

Debrecen (2)

467 GODINA PEVANJA I MILJENJA Ovaj grad na istoku Maarske, u blizini dananje rumunske granice, naslonjen je na Hotabai pustu, koja je sada nacionalni park, oduvek je bio regionalni centar po ljoprivredne proizvodnje, zanatstva, religijskih aktivnosti, obrazovanja, nauke i umet nosti. Stanovnici Debrecena su u svojoj skoro osamstotina dugoj povesti vrlo veto i dosledno vodili koncentrisanu brigu o svojim duhovnim i duevnim potrebama ali i o onome od ega se ivi, odnosno o svim elementima koji ivot ini udobnijim i lep im.

Naravno, posebno, izdvojeno i izuzetno mesto u gradu zauzima Koled, koji je zapoeo sa radom 1538. godine, u duhu kalvinizma. Ova institucija je kroz epohe ispunjene izuzetnim drutvenim turbulencijama brodila drutvenim prilikama i nep rilikama, obnavljajui se na planu srtunosti ali i arhitektonski Istovremeno je ipak ostala dosledna u orijentaciji na intelektualni elitizam i odluujue katoliansko okru enje. I sama istorija grada je neraskidivo vezana za tradiciju Reformizma jer od 16. veka protestantizam je za Debrecen vie od religije. U takvom gradu jedino je teko zamisliti godine i devenije koje je proveo pod komunistikom vlau. A moda i nije!? Koled iz koga su potekle hiljade pravnika, lekara, sudija, fiziara, mate matiara, muziara, likovnih umetnika, knjievnika, crkvenih velikodostojnika, mini stara, revolucionara, i politiara, verovatno, odlikovao se i snanim socijalnim aktiv nostima jer se pamte destine buduih velikana koji su kroz program ''alma mater'' uspeli da zavre zahtevno i prestino kolovanje u ovoj instituciji. Pored veoma am bicioznih nastavnih programa, koji su bili u dosluhu sa evropskom naunim milju, koled u Debrecenu odlikovao se i strogou koja je podseala na svojevrsno spar tanstvo. Tako, po kunom redu iz 1657. studenti su ustajali u 3 sata po ponoi, prip remali doruak, loili pei, uili i, naravno, posveivali se svakodnevnim religioznim obredima. Na spavanje se odlazilo u 21 as. I pored tako drastinih pravila, oni naj talentovaniji su uspevali da ''dohvate zvezde''. U tome su im pomagali i izuzetni profesori, kao to je bio i ve pominjani ''maarski doktor Faust, Ferenc Kereke, kao i uveni fiziar Itvan Hatvani U ovom koledu svoja bazina znanja sticali su i Mihalj okonai Vitez, Jano Aranji, Endre Adi, andor Petefi i drugi. Sa postamenta u holu Koleda Kout Lajo je proitao i znamenitu deklaraciju o nezavisnosti. U gradu, uporedu sa Koledom, vekovima su se odvijale znaajne zantlijske aktivnosti ija dela u drvetu, porcelanu, staklu, metalu, vuni esto predstavljaju pra va umetnika dela narodne umetnosti. Danas, u muzeju ''Deri'' postoji postavka ove tradicije dok u ''Timar kui'' atrefakti dananjih zanatlija-umetnika privlae sve broj nije turiste. Deca iz srednjeg, zanatlijskog stalea, po tradiciji popunjavaju izuzetne crkevene i svetovne horove grada, koji danas ima filharmoniju, vrsne folklorne an samble, operu, internacionalne umetnike kampove. I festival deijih pozorita, koji, uzgred reeno, te godine kda sam boravio u Debrecenui nije bio ba brilijantan. Inae, profesor Jonel Veber, poznanik sa letovanja na Balatonu, studije prava je nekih godina zavrio ba ovde, u Debrecenu. Na samom rubu puste koja pomalo podsea na neki azijski beskraj. Prapostojbinu naroda koji kao da je oduvek u Evropi.

MIKOLC (1)

BELA BARTOK U GRADU ELIKA Godinama je Mikolc za mene bio samo grad za koji se, na izlazu iz Budim pete, skree na desno, tamo gde se nalaze i poznati maarski vinski regioni Eger i Tokaj, jer put me je za Be, Bratislavu, Brno ili Prag uvek vodio na levo, ka eru. Bilo je tako sve do jednog jula, bee li to 2003. kada su se sa mojim boravkom u Bu dimpeti poklopile tri stvari. Na internetu sam, prethodno, otkrio sajt koji prua mo gunost da se uradi scenario za virtuelnu viteku (nagradnu) igru koja se dogaa u dvorcu Dioer, kraj Mikolca. Potom je u muziku redakciju televizije stigao poziv za ''Festival folklora, muzike i plesa'' u Mikolcu, koji se odigrava u tom istom, samo ovog puta ne virtuelnom, srednjevekovnom dvorcu u Dioeru. I konano, nalazio sam samo stotinak kilometara od te lokacije. Dakle, pravac Mikolc i Dioer. U pripremi za susret sa ovim potpuno nepoznatim mestom saznao sam da se sam grad Mikolc smestio u podnoje planina Bika, i da je u okolini ovog grada u praistoriji bio poetak ( ili kraj) panonskog mora. Sedimenti pronaeni po okolnim brdima sadre nedvosmislene elemente morskih bia. Sama brda koja ga okruuju puna su peina sa praistorijskim ostacima ( keramika stara preko 5ooo godina). Prvi susret sa ovim gradom od blizu dvestotinak hiljada

stanovnika, u kasno popodne de lovao je zbunjujue: veina zgrada i ostalih urbanistikih elemenata nastala je u pe riodu od 1950. do 1980. znai u komunistikom vremenu. Dosta sivo i uniformno. Pored neto modernih graevina, po periferiji, nastalih posle devedesete, Mikolc je na prvi pogled potpuno opravdavao svoju reputaciju regioalnog centra teke indus trije. Tek kada smo uli u centralnu Seenji ulicu, i okolne delove ovog, u osnovi veo ma starog gradskog stanita, naalost spaljivanog i ruenog u kontinuitetu od Tata ra, Turaka, vojske Carevine, Austrijanaca i Sovjeta, osetili smo lepotu i pompeznost graditeljstva iz 18. i 19. veka. Impozantna palata Nacionalnog teatra, koja je inae izdvajanjem Kolovara iz Maarske, i njegovog pozorita naravno, postao najstariji teatarski objekat u zemlji, Muzej Oto Hermana, Grka ortodoksne crkve, sa najve im ikonostasom u centralnoj Evropi, Protestanska crkva u gotskom stilu, uz dese tine stambenih i trgovakih stilskih objekata, i pored ouvanosti i impozantnosti de luju kao izuzeci na mapi grada u kome je decenijama metalurgija bila prevashod na. Mikolc je dugo bio vodei proizvoa elika, centar ratne industrije i sl. Tek kad je posle dvehiljadite industrija otila u druge centre, ili u Slovaku, ovaj se grad umesto oaja predaje turizmu, kulturi, sportu, vinarstvu... I tako dolazimo do naslova ove Dopisnice. Do Bartoka i Operskog festivala u Mi kolcu. U zgradi Teatra i na drugim gradskim lokacijama, od 2001. godine, po ideji direktora Pozorita Petera Milera Siamia, svakog leta izvode se dva operska dela poznatih svetskih kompozitora, i izbor iz muzikog stvaralatva najznaajnijeg maarskog kompozitora i muzikologa - Bele Bartoka. U leto 2003 prikazana je nje gova opere iz 1911. ''Zamak plave ptice''. Ove su godine na repertoaru Rosini, Belini i Doniceti. Poao sam tako na ''Kalaka festival'' u Dioeru, predgrau Mikolca, i otkrio nesvakidanji grad u kome opera smenjuje teku industriju. Mikolc, ali ne onaj iz Slovake ili Poljske, ve maarski... sa utim i crvenim tramvajima.

MIKOLC (2)

DVORAC U DIOERU
Mikolc, veliki grad na sevoroistoku Maarske, okruen rekama ajo i Sinva, smeten u procepu planine Bike, koji je nazvan Vrata Mikolca, i dalje je snaan tgovaki, industrijski i poljoprivredni centar i pored izvesne receseije u koju je upao pomeranjem kapitala i trita u ovom delu Evrope. I pored dominacije tehnike i tehno logije, koja se ogleda i u snanom Univerzitetu takvog profila, muzika je u ovom gradu naglaena alternativa. Za njene brojne poklonike ona je i vie od toga. Pored operskog fes tivala ''Bartok'', iju vernu publiku gradski tramvaj besplatno vozi do Nacionalnog teatra, ve godinama se u srednjevekovnom dvorcu u Dioeru odrava prestini ''Kalaka'' mu zikofolklorni festival. Ovaj dobro ouvani istorijski objekat, nekada kraljevski dvorac iz koga se upravljaloi Mikolcem i irom regijom, izgraen jo u 13. veku, svojih 700 godina trajanja i slave svakog leta upotpunjava muzikom, plesom i scenskim nastupima artista iz celog sveta. Tako su 2003. ast da nastupe meu ovim drevnim zidinama imali i nai umetnici, braa Teofilovi. U dananjem predgrau Mikolca, Dioeru, ovaj se dvorac impozantnih dimenzija, sa svoje etiri kule, od kojih je jedna malo okrnjena, sa pokretnim mostom i preko stotinu stepenica od podnoja do prve platforme, nalazi okruen fudbalskim stadi onom, novim stambenim naseljem, elianom koja je morala da ustukne pred onom u Koicama, ali i umovitim vencem okolnih brda koja jedina pamte dane kada su ovu tvravu Turci opsedali ( negde u 15. veku). U prilogoavanju ovog istorijskog prostora potrebama izvoakih umetnosti u okviru ''Kalaka festivala'' organizatori se vidno

trude da ne narue izvorne elemente srednjeevropskog stila gradnje zamkova. Meutim, inter net prezentacija dvorca, koja omoguuje i simulaciju ratnih strategija, istorijskih i pseudoistorijskih, svedoi o modernom medijskom pristupu prolim epohama. U okolini Dioera i Mikolca, smetena su takoe i brojna turistiko-banjska izle tita i sportski centri, koji uglavnom poivaju na iskoriavanju termalnih voda. Naj poznatiji banjskoturistiki kompleks je u naselju Mikolctapolka, sa otvorenim i zat vorenim termalnim, lekovitim bazenima. Posebna atrakcija ovog banjskog kupalita su bazeni koji se nalaze u prirodnim peinama koje su brojne u okolnim bregovima. Za nas je bio intrigantan podatak da su ovoj regiji, pre naseljavanja Maara u 9. veku, ivela slo venska plemena. Svi stanovnici Mikolca i okoline, kada se zasite svoje teke industrije, i neto lak e poljoprivrede, mogu da se popnu na toranj-vidikovac na brdu Ava, koje je pod vinogradima, da posete uvenu Drvenu crkvu, koja je najmanje tri puta spaljivana i iznova graena, svaki put od drveta iz Transilvanije, da odu do lepog vodopada u mestace Lilafired, da se podsete na revolucionara Jokai Mora, i masone-jakobince iz 1780., da u dvorcu Dioer doive Bar tokovu operu '' Zamak plave ptice''.. I naravno, da svuda stignu crvenim tramvajem. a vrate se utim...

VINA TO KRV UZBURKUJU:EGER

Kada sam ve dospeo u ''maarski Manester'', Mikolc, sa malim suvikom poznavanja geografije, a u vreme ferija, u leto, gonjen radoznalou a bez smisla za dugo plandovanje po banjama, reio sam da par dana posvetim izuavanju re gije Borod-Abuj-Zemplen. Zapravo, njenoj ''vinskoj dimenziji'', jer najpoznatija vi na naeg severnog suseda, evropski uvena, proizvode se na stotinak kilometara udaljenosti od Mikolca. I to na obe strane. U Egeru i Tokaju. Zanimljivo je, pret hodno znati, iako od toga nema koristi, da ovi izvikani, sa pravom, vinski regioni svo ju ekskluzivnost i slavu ''duguju'' filokseri koja je oko 1800. godine deklasirala uve ne i mone vinograde u Mikolcu. Podignute na izuzetnoj podlozi od peska, krenja ka, minerala i permanentnog termalnog imputa iz dubine panonskog podzemlja. Elem, tih godina, posle prohujale kolere koja je desetkovala stanovnitvo sredita ove upanije, biljna bolest ( filoksera) zauvek je Mikoljane odvratila od vinograda rstva kao osnovnog zanimanja. Ima i sada lepih vinograda u ovom kraju ali ljudi su se prihvatili industrije i trgovine, a u poslednje vreme i kulture, a vinarstvo prepustili Egeru i Tokaju.

Eger i Mikolc je sudbina prvi put znaajnije povezala u vreme turskog pohoda na Be: prvo je savladan dvorac u Egeru a potom onaj u Dioeru. U 15. veku. Sag raen takoe u 13. veku, iako ozbiljno razruen od strane Turaka, na njihovoj, prea mbicioznoj, vojni u srce tek uglaene Evrope, on je rekonstrukcijama vraen u sko ro izvorno zdanje. Ponosni stanovnici Egera kau da je pogled sa njegovog vrha veli anstven i jedini pravi. Dodaju, posle psiholoke pauze, da je i onaj, pogled, sa vrha minare ta, bee li to neto to ide uz damiju, dobar ali ne kao ... Civilizovani Maa ri su ispratili estoko tursku vojsku kada se povlaila posle beke havarije, ali veli anstveni minaret, reprezentativni arhitektonski spomenik davnih epoha, ostao je u centru grada. Iako se sa tvrave grad i okolina bolje vide. A ima i ta da se vidi u gradu koga s pravom zovu ''baroknom perlom Evrope'', jer samo u centru Egera ima oko 150 zgrada pod zatitom drave svog svoje rasko ne arhitektonike i bogate zidne plastike. U ratovima, turskom, unutarimperijalnom, prvom i drugom svetskom, a da ne spominjemo one lokalne, feudalne, razoreno je nebrojeno objekata za koje su tadanje generacije mislile da je to ''trajna opte narodna teta'', ali vreme i graditelji su nastavili sa neimarstvom. I Eger je i danas ''perla''. Okolina '' Dobo-skvera'' kao da je koncentrat gradske prolosti i srednjeve kovno-baroknih graevina, a ''predvode'' ih crkva svetog Antuna, Licej i Katedrala. Kada se toj slici doda izuzetno veliki park, jezero i dvorac, sa arheoloko-turistikim lokalitetom koji se viesmisleno naziva '' Pomraenje polumeseca'', vizuelno-mental ni ''zalogaj'' koji sam imao da svarim pred kraj svoje '' jednomesene Maarske'' nije bio lak. I da ne bude vina samo u naslovu: izutno jaka i uzbuujua vina stanovnici Egera, a naroito onih okolnih sela, gaje u podnoju planine Matra i na njenim niim obroncima. O ovom vinogorju, u okolini grada Egera koji podsea na mediteranske varoi, u sledeoj dopisnici.

MAARSKO VINOGORJE: EGER (2)

U panonskim vinogorjima, u kojima dominiraju bela vina, egerski ''Bikaver'', ili u prevodu ''Bikova krv'', snano i opojno crveno vino, presedan je koji mnogima i vot ini lepim. U jednom poetskom zapisu znameniti maarski pesnik Petefi andor ( sabrat ure Jakia) kae: ''Kada se uelim vina crvenoga, put me uvek u Eger od vede. Kad bih se vina rumenog klonio, Gospod bi me moj sigurno kaznio''. U najbo ljim vinima iz ovog regiona, irom Evrope uvenim, koja zahvaljujui specifinoj i teko povovljivoj strukturi zemljita na obroncima planina Matra i Bike, nesvakida njoj mikroklimi koja podsea na Mediteran, i izuzetnoj vetini ovdanjih vinograda ra, visok nivo alkohola i tanina odnosno majstorski izbalansiran buke stvaraju rasko boanstvenih ugoaja. Za dobro groe, a potom i vino, pored loe, tla, klime potrebno je i neto dru go: znanje ali i upornost koja se esto granii za odanou. Stanovnici Egera i okoli ne imali su kroz vekove i jedno i drugo. Prvo im je podarila priroda koju neki zovu bog, a drugo Bog koga inae imenuju kao poreklo ili naslee. Nevolje, istorijske, bi oloke, nepogode, prirodne i ljudske, nisu mimoilazile ovaj kraj. Kao ni ostale. Prvo je trebalo vinogorje, naravno i ivot i stanita, sauvati od Mongola i Turaka. Mon golska razaranja su premotena doseljavanjem Valonaca u 13. veku. Valonci su se mnogostruko oduili starosedeocima: doneli su nove vrste loze i razliitu vetinu spravljanja vina. Turska okupacija grada, tvrave i vinogorja trajala je tano 91 go dinu.

Meutim, aktivnosti u vinogradima nisu prekidane iako su se osvajai trudili da spree pravljenje vina, uglavnom iz religioznih razloga. Groe, meutim, nije potpa dalo pod tu restrikciju jer su visoki porezi na ovu delatnost sasvim dobro popunja vale kasu lokalnih turskih upravljaa. U takvoj, komplikovanoj situaciji: ima groe - nema vino, stanovnici regiona su smislili samo jedno dobro reenje: tajnu proiz vodnju vina! To su inili kroz skoro itav vek, u podrumima skrivenim po peinama i jamama u krenjakim brdima u okolini. Na loka litetu koji bi u pevodu glasio ''Doli na zgodne ene'', nalazile su se najstarije i najskrivenije vinarske radionice. U severnom kraku te uvene doline nalazi se i danas vinarija ''Itenes Pince'' ili ''boan ski podrum'', tajni objekat koji je istovremeno sluio i kao ilegalna crkva. Oltar iskle san od jednog kamenog bloka na reljefu prikazuje scenu Isusovog raspea. udno vreme u kome je osvaja progonio veru i ljubitelje vina. Ali, svemu ima leka. Drugo iskuenje koje je stavilo na probu upornost i izdrljivost vinograda u Egeru bilo je ono isto koje je Mikolane oduilo od masovne proizvodnje vina i ba cilo ih prvo u zagrljaj eliku a potom kulturi: epidemija filoksere je 1886 desetkovala i ovdanje vinograde. To je, sreom, za metane bio samo izazov da se pronau ot pornije sorte loze. I da se nastavi, jo bolje i upornije. elik im nije pao na pamet. I jo malo o ''Bikovoj krvi ''. Za ovo vino koje je milenijumski ''brend'' cele Maarske, a pravi se i neguje po specijalnoj recepturi, koja ni izbliza nije samo teh nologija ve vie filozofija, u Egeru kau da se dobija kombinovanjem mnogih vrsta iz cele Regije, dok se procedura spravljanja sastoji ak iz 119 poglavlja!

MAARSKO VINOGORJE: TOKAJ

PLAVA TURA KROZ TOKAJSKI RAJ

Na krajnjem severu maarske upanije Borod-Abuj - Zemplen, iji je naziv malo komplikovan za izgovor, ali je to regija prebogata prirodnim lepotama, srednjo vekovnim i baroknim zamkovima i spomenicima, prepuna istorijskih kurioziteta i le gendi, i (pre)poznata po tradiciji vinarstva, nalazi se Tokaj, koji postoji i kao stani te ali jo vie kao imaginativni predeo koji kao da je zaaran gustim i slatkastim '' Tokajcem''. Ovde je sve, izmeu neba i zemlje, a kau , u posebnim raspoloe njima, i vie i dublje, kolorisano, opevano, opojno, drevno, muzikalno i zavodljivo. Naravno, uz mala preterivanja, kada se izuzmu prirodne i ostale nepogode. I mrzo volje. Sreom, ja sam stigao u tokajski revir u dobro vreme, i bez mrzovolje tako da mi nije bilo teko da shvatim zato maarski turistiki menaderi ovaj predeo zovu izletnikim rajem. U trouglu imeu Slovake, Ukrajine i Rumunije, Tokaj se smestio u preplitaj reka Tise i Bodroga ( poznatog toponima iz proza Miroslava Josia Vinjia), u geomor folokom sastavu tla koje je veoma slino onom iz Egera i Mikolca, uz klimatski ''aneks'' sa Karpata koji donosi sveinu i bogat biljni svet. Ova ''Plava tura'', kako se u turizmu oznaavaju destinacije od ugleda i prestia,

moe se prokrstaritit, pored savremenih paket-aranmanja, i biciklom, na konju ili 119 godina starom prugom uskog koloseka. Okolinom, koja je sva u brdacima u svim bojama zelenog, dominira pomalo ruinirani dvorac Regec, izgraen u 13. veku. U ovoj je upaniji kao da su svi dvorci iz tog veka, dok je pomenuti najrepezentativniji. A takav je bio naroito tokom 150 godina kada su mu posednici bili iz familije Rakoci. Dvorac su razorili Austrijanci, po tonji maarski kompanjoni iz K&K monarhije, posle ovdanjeg neuspeha u ratu za nezavisnost. U blizini se nalaze ruevinei jo nekoliko slinih dvoraca to najbolje od slikava injenicu da se mnogobrojne i esto menjane granice nalaze u neposrednoj blizini. Za atoraljaujhe, najvei grad u regiji, vezan je neobian kuriozitet: u ovom mestu podignuta je crkva u ast vina. Belo okreeno zdanje sa pet tornjeva nosi na ziv ''Vinska crkva'', i nalazi se kraj eljeznike stanice, iznad najveeg vinskog podru ma u kraju. Da li je posle ovog potrebno neko ire objanjenje o tome ta vino pred stavlja u tokajskom arealu. A ceo svet zna za tokajska vina, koje se prave po poseb noj misksturi belih vina, nastalih od vrsta groa koja dospevaju pred prvi sneg. Od groa koje je izvuklo i poslednji atom iz sunca i zemlje. Meu poznate ljubitelje ovdanjih vina, neka podseaju i na konjak, ubrajaju se Luj IV, Oliver Kromvel, ruski car Petar Veliki i carica Katarina. Car je ak drao u Tokaju i omanji garnizona kao garanciju da e snabdevanje vino biti sigurno! O emu pie i Crnjanski u ''Seobama''. Papa Pije I konzumirao je ''Tokajac'' po preporuci lekara, a kompozitori i knjievnici Betoven, ubert, Volter i Gete bili su pristalice ovog nektara. U maars koj himni, verovali ili ne, spominje se vino... Legenda koja se zove ''Tokajac'' jednostavno mora se da se proba! Vino koje je bilo omiljeno kod svih onih koji su bili, ili hteli da budu ''nobl'', kod kraljeva i osta lih (be)smrtnika, ''besprizivno najbolje desertno vino'' raa se samo izmeu Tise i Bodroga, u predelu koji je i Tomas Man pohodio.

MAARSKO VINOGORJE: TOKAJ (2)

ISAKOVII U TOKAJSKOM REGIONU Miloa Crnjanskog, naeg Odiseja i Orfeja, a zato da ne i Ovidija, ostavismo pre pola godine kako '' jo vitak luta'' Toskanom, na putu iz Pize. I zatekoh ga ovog puta, tmurnog, u liku pisca Druge knjige ''Seoba'', kako svoje Isakovie na putu do ''nebeske'' Rusije, Ukrajine zapravo, u neku jesen i zimu prati kroz tokajske zamue ne pejsae:"Te jeseni godine 1752, poslednji transporti onih, koji su se selili u Ru siju, prolazili su kroz hungarsku zemlju i prelazili Tisu, kao to serbski svatovi i ser bski pogrebi idu". To su dakle te nevoljne prilike kada i ovi inae pitomi predeli puni vina, istorije i poezije navuku na sebe skramu mrzovolje. A junaci Crnjanskovi, Srbi iz pravih i knjievnih Seoba, na sve mogue prepreke u ovim ugarskim krajevima na ilaze. ''Vodili su ih oficiri, kao pre u rat, a brojala ih je, i javljala u Kijev, rosijska mi sija u Tokaju. samo niti je ko imena njihova znao, niti ko ide, a ko ostaje, ni ko se kree, ni ko zadrava. Nego su liili na oluju i poplavu". U munim pripremama za neizvestan odlazak, s mnogo intriga, zaevica, omraza, to prati Srbe i u seobama, Pavle i braa stizali su, ipak, i da se okrepe tokajkim nektarom. Meutim, prepreke na koje su nailazili na ovom ''zimskom ljetovanju'', kako bi to rekao Vladan Desnica,svakako su im kvarili taj lep utisak. U isto vreme, carica, Marija

Terezija, je izdala ''Kazneni patent'' uperen protiv agenata koji su nagovarali Srbe na seobu. Na temelju njegovih odredaba predvieno je da agenti i njihovi jataci mogu biti uhap eni i predati sudu. Naravno, kako Crnjanski pie, to je bio samo dodatni motiv da tamonji agent, inae trgovac koji je isporuivao vino za Ruski dvor, povea ulog za svoje usluge. Ali, da su Isakovii, kojim sluajem, bilu u ovom kraju egerskom tokom leta, i da im opsesija seobom u Kijev nije bila vie od none more, odnosno da nisu fanatino sanjali taj san koji nikad nee dosanjati ( kao to veliki Milo Crnjanski ni dan danas od svog naroda nije doiveo ''posmrtne poasti'' koje mnogi manje zna ajni doekae), mogli su u ovom kraju duu svoju i telo napaeno lepotom, legen dama i kupkama, da vino i ne spominjem, okrepiti i spremiti se za Rusiju koje za njih zapravo i nije bilo. ''Tokajac'' od vina koja sazrevaju od kraja oktobra pa do prvog snega, zapra vo na jugozapadne padine Matre i okolnih brda, u berbu se ne kree pre 28. ok tobra, jer groe mora da dostigne slast koja prelazi i koncentrat, jo u 15. veku je pravljen u srcu ove regije, lagerovan u podrumima koji su uklesani u vulkansko tlo, vekovima je pripadao prvenstveno kraljevima, prinevima i generalima. Meutim, kada je Luj 14 za tokajac rekao da je ''kralj meu vinima'' odnosno '' vino za kra ljeve'' niko vie ni ostale stalee nije mogao da zaustavi u oboavanju njegovih vr lina i opojnosti. Sa veoma starom fabrikom okolade koja postoji i danas u mestu Seren, ko ja ima i muzej okoladnih proizvoda, trei u svetu po starosti ( posle Nemake i Bel gije) Tokajsko vinogorje je godine 1752 zaista moglo Crnjanskove junake bolje da ugosti. Slae, makar. Da im pokloni privid. Ali, i onako ima samo seoba... Negde u budunosti, kada se Crnjanski sretne sa Tomasom Manom, u ''ladanjskom'' dvorcu Grasalkovia, gde je ovaj boravio u brdima Matre, i taj e breg postati ''aroban''. Jer, sve su ''sumatre'' setre po materi!

PEUJ

GRAD SA ZASTRAUJUOM KOLIINOM ISTORIJE Postoje gradovi u svetu kojima je istorijska dubina, sauvana u knjigama, spo menicima, u kodnom i mentalnom sistemu, prepreka da savremenost ive i preive u normalnom a ne hipnotikom stanju. Peuj, grad u Maarskoj, nalazi se malo iza Osijeka, u Hrvatskoj, i Mohaa u ''Hungariji'', ima u duhovnim belekama i materi jalnim ostacima takvu zastraujuu koliinu istorije da je prosto neobjanjivo kako i u treem milenijumu funkcionie kao i sve ostali, noviji i normalni gradovi. Tu sposo bnost da se menja ostajui u osnovi isti stekao je verovatno drastinom izmenom '' krvne i mentalne slike'' na koje se kroz vekove navikao. Ili mozda iz razloga to je licem okrenut ravnici panonskoj a leima planinama, glavna se zove Meek, ili je moda obrnuto, u zavisnosti da li dolazite ili se vraate u njega. A da li valja dolaziti u ovaj grad koji je zvanino star preko 2000 godina, po cenu da budete zaglueni i zapanjeni slojevima prolosti, kuriozitetima ali i vrlo dinaminim urbanim ivotom, koji deluje mediteranski i pomalo renesansno, ne vredi ni pitati. Vredi doi, ako ni ta drugo zbog vina i duvana, uvene katedrale iz 11 veka, Univerziteta koji vue ko rene iz 1367. i dve ouvane otomanske damije. I naravno tu je i centar svetski u vene ''olnai keramike''. I monog umetnikog ivota. Koji nadrealno spaja Medi teran i Pariz Naselje, i to bitno u rimskom periodu, nazvano Sofiana, protokom vremena se bogatilo svetovnim, duhovnim i militaristikim objektima, i koji su se neminovno transformiali u vredne i

slikovite ruevine koje zovemo memorijalnim voritima ,na ravno, jker odiu lepotom i tragovima proticanja naroda i kultura koji se smenjuju ovim predelom izmeu Drave u Dunava. Prvi, zabeleeni i prepoznati su Iliri, odno sno Panonci, potom stiu Kelti, Goti, pa Avari, Franci a oko 899 dospevaju i Maari. U ''Janus Pannonius Museumu'' nalaze se tragovi, dokazi, legende i istorije svih tih povesnih turbulencija. Naravno, stiu i Turci, na svojoj stogodinjoj geopolitikoj i antropolokoj ''ekskurziji'' ka Beu, za koje vreme Peuj dva puta biva '' oslobaan'', itaj razaran. Prvi put od maarskih ustanika, ''kuruca'', a potom i od ''Raca'', to me nekako pod sea na srpku rabotu. Ostala istorija je ''internog'' karaktera: svoji protiv svojih, kra ljevi protiv crkvenih poglavara, Maari protiv Austrijanaca. Na kraju Nemci i Rusi. U svakojakim interpretacijama. Pun kofer istorije. Od svega toga u dananjem Peuju - tragovi, oiljci, peati. Iazazovi za kulturu seanja. Koja je dobro prepoznata u proglaavanju ovog grada za Evropsku prestonicu kulture za 2010! Zgrade. Ulice. Obelisci. Imena. Fame i anegdote Koloritan haos unakrst pravolinijskog pogleda. I miljenja. I duh velikog sveta. Nabrajam samo ono to sam posetio: damije sa mi naretom, bazilika svetog Petra i Pavla, Katoliki biskupski dvorac, blok zgrada u sov jetskom sivomrzovoljnom stilu, hriansko groblje u jezgru rimske bazilike koje je 2000. godine uvrteno u Uneskovu listu zatienog svetskog naslea. Pozorite, gale rije, kafane... da ne nabrajam vie, jer onog to bi izostavio ne biti manje. I pred kraj ovog nsabiranja peujskih rariteata, koji se inae nalaze u tride setak muzeolokih jedinica, zvuk orgulja u pamenju, koje sam tom prilikom uo u Bazilici, podsetio me je na podatak da se ovom gradu stotinak godina nalazi jedna od najznaajnih manufaktura za proizvodnju takozvanih cevnih orgulja. Zgrada po te u Peuju,meutim, postavljena nekako nasuprot socrealistikom naselju, sa fasa dom uraenom u porcelanu, u maniru ''Art nuova'' kao da nagovetava dugotrajnu i glamuroznu priu o ''olnai keramici'' koja je ba u ovom gradu nastala i opstala. Kao daleka Azija u korenima ove nacije koja ima Peuj!

Peuj ( 2): olnai keramika

KERAMIKA KOJA JE UKRASILA EVROPU Kada se liftom uspenjete na TV toranj u centru Peuja, iz ptiije perspektive moete sagledati sve udesnosti ovog grada od oko 150.000 stanovnika, ali i jo po neto to peaei kroz vrevu i istorijsko-turistiki itinerer moda ne bi primetili. To su: velelepna uma na obroncima Meeka, veliko i pretee ''drelo'' naputenog rud nika iglja u daljini, zatim i najviu nenastanjenu zgradu na svetu ( nalazi se u ''Gi nisu'') sazidanu 1979. koju je Univerzitet otkupio od grada za jednu forintu, u pustoj elji da je pretvori u studentski dom, i konano fabrika u kojoj se proizvodi prestina ''olnai keramika''. Pria o ''olnai keramici'' je u najmanju ruku srednjoevropska tema jer skoro da nema znaajnijeg grada u ovom delu sveta u kome neto nije pokriveno crepom ovog proizvoaa, ili poploano kockom iz istog izvora, ili oblepljenjo ploicama nas talim u halama ove maarskog umetniko-graevinarske kompanije. I u kuama, otmenijim do mainstvima ve decenijama je prestino imati keramiarske i porcel an proizvode sa igom ''olnai''. U ovom delu Evrope, dakle, skoro svi znaju za kva litet i marku ''olnai'', meutim broj onih koji bi mogli tano da

lociraju Peuj kao mesto gde nastaju ovi kvalitetni, izvikani i dosta skupi, ali i nezamenjivi proizvodi znatno je manji. Kada sam se spremao da obiem Peuj, keramiarske proizvode ove uvene fabrike ve sam imao prilike da vidim na nekoliko mesta u rodnom Zrenjanjinu ( u panija, ulica pored nje...) dok u Subotica i Pali obiluju crepom, kockama, zidnim ploicama, impozantnom vazom, sa utisnutim znakom '' olnai''. U nekoj subotikoj monografiji, takoe, proitao sam podatak kako su se 1969. godine, u Beogradu, spremali za ozbiljnu rekonstrukciju uvenog hotela "Moskva". Problemi su nastali kada su graevinski strucnjaci ustanovili da je crep na ovom hotelu proizveden po etkom veka u fabrici 'olnai'' u Madjarskoj, da je deo izlomljen i da bi trebalo na baviti novi, ali liven po starim kalupima. Sudbinski se poklopilo da nekako u to vre me i suboticka Gradska kua poinje da vapije za neto novog crepa i ukrasa na fa sadama, takoe svojevremeno peenih u Peuju. Ve tada kolala je pria o tome kako se u uvenoj fabrici ''olnai'' uvaju skice svih proizvoda koji su u njoj pravlje ni. Sauvani su navodno i kalupi, ali sada je to trebalo sasvim konkretno i proveriti. Naravno, provera je bila uspena: Uspostavljen je "most" sa Pecujem i zbilja nadje na sveska T-10, iz 1903. i 1904. godine, u kojoj su i skice za ukrase na hotelu "Moskva". Ali, tek kada sam se naao u muzeju-galeriji, danas dravne kompanije ''ol nai'', koju je 1853. osnovao Miklo olnai a razvili njegovi sinovi, postao sam sves tan da je u pitanju grandiozan umetniki i arhitekturalni zahvat. I danas graevinski proizvodi ovog keramiarskog giganta odlaze na mnoge evropske i svetske adrese, kao to je bio sluaj i sa naiom hotelom ''Moskva'', ali umetnika dimenzija ovog umetnikog projekta u meuvremenu razvila su se do nesluenih granica. Na mno gim aukcijama art predmet, nastalih u prvobitnoj manufakturi a potom i fabrici u Peuju, dostiu reaspektabilne cifre jer kolekcionari, prevashodno vaza, sa nacional nim etno motivima ali i dizajnom u stili ''art nuove'' ne tede konkurente a ni svoje bankovne raune. I to naroito za one umetnine koje potpisuju Viktor Vazareli i Eva Zajsel. Ovi proizvodi od specijalne vrste gline, keramiarskog materijala nazvanog piro granit, sa najee zlatastom ili crvenkastom glazurom, skoro metaliziranom, tehnolokim inovacijama, atristikim dizajnom i famom koja je sasvim opravdana,vinuli su brend ''olnai'' su iz sfere predmetnog i upotrebnog u oblast lepe i zvonke metafizike. Iz Peuja, u sva prola i budua vremena. Moda i je izbog te magije u kojoj glina, uz posredstvo vatre i imaginacije postaje arolija forme i zaboravljene namene Peuj i jeste Evropska prestonica kulture.

PANIJA

Barcelona

GAUDIJEV NEURALGINI MONUMENT Da bi ovek, turista, prolaznik, ak i povrni intelektualac, uspeo da razume ritam disanja i zvuk razmiljanja ovog skoro dvomilionskog grada na Mediteranu, jednog iz elitne grupe ( iz grupe sa Venecijom, Marseljom, enovom, Dubrovnikom, Napuljem...) mora neprestano da ima uumu dva istorijsko-kulturoloka aksioma. Prvi glasi: panija je vekovima za svet znaila vie nego to to SAD eli danas da bu du. Drugi, njegovo prisustvo lako je proverivo im stupite na ulice Barcelone, svodi se, nemilosrdno, na imperativ: Katalonija je, u anatomiji panskog duha, autono mija s posebnom duom i njegovo najbitnije alternativno umetniko i fudbalsko ovaploenje. Neophodno je ovo znati jer samo ponavljanjem te lekcije postoje an se da se pojmi jedno od uda uma i materije u ovom fabuloznom gradu. udo ne dovrive Fantazme. Napredniji

ve slute: re je o graevini, sakralnom objektu, ija su istorija i oblik skoro nemogui na bilo kom drugom mestu. Katedrala ili ''Templo Expiatorio dela Sagrada Famlia'' ili Church of the Holy Family, odnosno Crkva svete porodice, koju je zapoeo i, u grandioznosti i genijalnoj konfuziji, nije dovrio, matar i arhitekta Antoni Gaudi. Isti onaj koga smo spominjali u reavanju eksteri jera (rozarijuma) oko manastira Monserat. Rodom iz okoline Barcelone (1852) koja se, ''zahvaljui'' svom mediteranskom prestiu, svojevremeno nala i na glavnoj magistrali kojom je kuga pohodila Evropu. Premda je pomalo izvan teme, a ko zna da li je ba tako, podsetimo se kako je to izgledalo u 14. veku. Iz Pize je 1348 kuga stigla u Firencu i produila ka Rimu i Bolo nji. Iz Venecije je preskoila u junu Nemaku i Austriju ,a iz enove stigla u Barce lonu odnosno Marselj. U Pariz je stigla u leto iste, 1348. godine, kada je zakucala na vrata Londona. Elem, u toj mediteranskoj, davnom kugom oprljenoj, katalonskoj prestonici, koja mnogo razume, pamti, ume i sme, Antoni Gaudi i Kornet diplomirao je arhitekturu 1878. je ubrzo postao vodei umetnik umetnikog pokreta nazvanog Art Nouveau. Nesvakidanje raskolnike energije, mate koja ne trpi ogranienja, ovaj pravac umetnikog izraavanja, koji pored arhitektire integrie u sebe i mnoge likovne discipline, za Gaudija je bio pravo otkrovljenje i jedini arhitektonski rukopis koji mu je odgovarao. Posle realizacije niza memorijalnih, parkovskih i edukativnih projekata, Gaudi se upustio u avanturu nazvanu ''Sagrada Famlia'', projekat koji nikada nije zavrio a koji i dan danas svojom neogitikom, pomalo neuralginom formom, izgledom na cvet koji se rasprsnuo pod kiom meteora, stremi u nebo veoma katolike Barce lone, koja tolerie, ak i oboava, pod uslovom da ne mrzi, nedoktrinarnu katedralu svog genijalnog umetnika. Koji anticipira postmodernizam buduih vremena. Sa radom na ovom projektu, voen fantazmom koji ima obim prokletstva, zapoeo je 1883. zamenivi arhitektu F. Vilara, u dugo pripremanoj zamisli ovog monumenta, za koji naruioci nisu ni slutila kako e zavren izgledati. to ni danas niko, sreom, ne moe da zna! Po ideji uglednog knjiara Josep Maria Bocabella, koji je inspiraciju za podizanje ovog hrama pronaao u Italiji, u gradiu Loreto, poznati arhitekta Fran cesc de Paula i Villar napravio je projekat koji je zbog razliitih okolnosti, i srei, zav rio u rukama talentovanog, neobuzdanog i, izgleda, boanskim provienjem pre dodreenog Gaudia. Da ga razgradi, nadogradi, zapone i maestrano ne zavri. Ali i da se postara da ista, fabulozna ''Crkva svete porodice'', ipak postane kultna graevina Barcelone. 10. juna 1926. ne zavrivi Katedralu Antonio Gaudi je umro. Podlegao povre dama koje mu je naneo tramvaj. Posle njegovo smrti ovo fantazmagorino delo je dovravalo desetine autora. Svi su navodno radili po Gudijevim planovima. Po plano vima za koje znalci, ili moda zlobnici, tvrde da su postojali samo u umetnikovoj gla vi, ili jo preciznije: mati ili snu. No, moda je tako bilo i bolje. Hiljadu ruku, dese tine umova, tone betona, kamena, metala, plastike, stakla, mermera, sve je to ugra eno u sto metara visoku katedralu koja danas predstavlja arhitektonsko, vajarsko, graevinsko i likovno udo. Jedino ne znam kako se u ''Templo Expiatorio de la Sagrada Famlia'' sam Bog snalazi. Meutim, ako je boravio dovoljno dugo u pa niji, Kataloniji i Barceloni - odlino. Pa zar madona iz Monserata, koja postoji na stotinak kilometara udaljena od Sagrade nije crne putu! Jer grad u kome je kuga, u okviru svog dela mediteransko-evropske ''turneje'' proboravila dovoljno vremena, luka koja direktno gleda na ''Veliko plavo'', mesto gde je

jo 1929. prireena Svet ska izlobe a Barcelona je bila i domain letnjih Olimpijskih igara, grad koji oboava fudbal, Pikasa, Miroa - ima u sebi dovoljno entuzijazma i fantazije da u matricu svog svakodnevlja uvrsti Gaudijevu katedralu iji oblici podseaju na trenutak sa same granice komarnog sna i raspadnute jave. Tekstura graevine, njene cilind rino-kubistike forme, keramika oplata, bogat i nesvakidanji mozaik koji je uradio Aleix Claps i Puig, ine ovaj sakralni objekat jedinstvenim fenomenom u evropskoj arhitekturi. Meutim,u izvetaju o stanju radova na ovoj bazilici, iz decembra 2004, koji pot pisuje Jordi Bonet i Armen Gol, kae se da radovi na Gaudijevoj katedrali ( zapoeti 1884.) privode kraju!!! Neuralgija svetske lepote preti da prestane da bude akutna, odnosno Gaudijevo delo da se pretvori samo u aktuelno?!! Ako svet bude imao pa meti, ''Sagrada Famlia'' nikada nee ni biti zavrena jer bi njeno konano defi nisanje znailo priznavanje injenice da ljudski svemir, u bilo kom obliku, ima - kraj?!

panija (Barcelona)

RAZGOVORI OKO KATEDRALE Moda je neznanje, prirodno stanje ovekovo, ipak prednost. Naroito za one koji ele da ne komplikuju, i ne kvare uspomene. Ja, meutim, po pravilu svoja sea nja optereujem prethodnim znanjem a definitivnu ''destrukciju'' doivljenog efekta dovravam naknadnim itanjem svakojake lektire. Zato mi se sunani majski dan u Barseloni, u kome Gaudijeva katedrala nadire u jutro plaviastom maglom oroeno, a uruava se u modru i meku no, rasprskava u dugotrajno variranje atrakcija, razli ito poreanih detalja, odnosno u listanje protivrenih slika i stavova ljudi koje inae res pektujem. Graevina koja je pre 125 godina zapoeta, a preuzeo je Antoni Gaudi i Kornet, kultni Katalonac, zidanica od kamena ( naravno i od ostalog modernog materijala), nije oficijelno glavna katedrala ove permanentne ''prestonice kulture''. Nije to iz vie razloga, od kojih to to jo nije potpuno zavrena zvui najloginije. Meutim, nje gova, Gaudije, ''Sagrada Famlia'' kroz sve decenije gradnje imala je, a ima ih i sa da, znatan broj oponenata, ak i ogorenih protivnika. I to veoma uglednih i respek tabilnih. Ova zgrada je, ipak, etablirana u povesnu strukturu

Barselone. Bez nje se ne moe zamisliti vizura grada. ''Sagrada Famlia'' je i simbol, i turistika destinacija sa par miliona ''hodoasnika'' godinje. Ona je i ''robna marka'' koja obeleava mno tvo suvenira i odevnih predmeta. Ipak, ranije mnogo vie, jer danas su katedrala i Gaudi vie od zatitinog znaka ''Barse'', mnogi su osporavani i njen stil (Art Nouve au), pa umetniku ( Gaudijevu) filozofiju na kojoj poiva: ova graevina je odraz prirode a priroda je najvea kreacija Boanska, osporavali su konano i samog au tora navodno zbog izraenog nacionalizma (katalonskog) ali i dosledne upornosti da svoju ''faraonsku'' viziju realizuje. Sporovi izmeu arhibiskupa Barcelone i komite ta za dovrenje Katedrale su dugotrajni i uni. To je i oekivano jer ni Vatikan nije suvie blagonaklono gledao na podizanje ovakvog sakralnog monumenta. Kritiari Gaudijevog ostvarenja, koje se vremenom pretvorilo u pravi ''perpe tumobile'', naroito su se okomili na njegove nastavljae optuujui ih da izneve ravaju prvobitnog autora. Gaudi je, meutim, u testamentu poruio: nemojte slediti moje planove, sledite prirodu''. Provokativno zdanje u ulici Majorka, ipak, pod mno tvom ruku kao da se povremeno otima jedinstvu stila. Uspostvaljajui neka nova merila i ukusa. Iz tog, a iz drugih, razloga, neki ''zlobnici'', umetnici i arhtekte po zvanju, bez pardona kau, u emu se naroito istakao australijski likovni kritiar Ro bert Hjud, da sve ono to je na ''Sagrada Famlia'' uinjeno u sedamdesetim i osa mdesetim godina prolog veka jeste '' divlji ki''. Jedan drugi Katalonac, neobuzdani i genijalni Salvador Dali, rodom iz blizine Barselone, neoekivano ''suptilno'', predlo io je da se sve to je na graevini izvorno preostalo, iz Gaudijevog perioda, stavi pod staklenu kupolu. I prestane! Ipak, najdrastiniji i najnetrpeljiviji bio je znameniti tvorac ''ivotinjske farme'', pisac Dord Orvel. Boravei 1930. godine u dosta razruenoj Barceloni posetio je Katedralu i kasnije je zapisao kako je ta moderna katedrala jedna od najdvrtanijih graevina na svetu, dodavi da su anarhisti (revoluconari) pokazali lo ukus kada su propustili ansu da je unite prilikom granatiranja. On je u svojim uspomenama, ovu danas ekskluzivnu graevinu, opisao kao runu, razbijenu flau usaenu u pre lepu mediteransku okolinu. Leviar i anarhista, Orvel kontra katalonskog naciona liste i umerenog desniara Gaudia. No, velikani su skloni iskljuivosti. Naroito kada se nau u paniji usred graanskog rata. Vreme je ipak pokazalo da su Orvelove knjige i Gaudijeve graevine, uporedo, preivele sve istorijske i modne nepogode. Jedino nisam siguran kako bi ova dva velikana danas, etajui svaki za sebe ulicom Rambla, doivela napise u dnevnoj tampi u kojima se osea nostalgija za genera lisumusom Frankom. Ali, to ve ne spada, to bi rekao veliki hispanjolac Ljosa, u razgovore ''oko Katedrale''. Ili moda ba to i jeste njihova zaumna sutina. Jer, ovde izostaje dra direktnog sueljavanja ovih velikana. Da su se sreli u katedrali, bilo bi to neto sasvim drugaije. U Sagradi Famlia ne deluje zemljina tea koju opisuju zakoni astro-fizike. Besteinsko stanje unutar Gaudijeve lae omoguuje nebesku mehaniku i alhemiju duha!

MANASTIR MONTSERAT

CRNA MADONA KATALONIJE Praksa masovnog turizma u mnogome je izmenila stereotipe o mnogim dravama koji su vekovima vladali ak i meu intelekualnom elitom Evrope. Nekada su na pomen panije najbre asocojacije bile: osvajanja zemlje Inka, Don Kihot, Frankova diktatura i - fudbal! Uz neizbezan dodatka da je re o lepoj zemlji koja ima kralja. To je bila panija do predestak godina. I dananja panija, sagledana iznutra, jeste zemlja svakolikih lepota i uda, ne sa mo zbog raskone prirode, neverovatne muzike, entike raznovrsnosti, ostataka ne evropskih civilizacija, stvarnih rapsko-mavarskih i izmatanih - Atlantida,velikih sli kara i pesnika, respektabilne i pomalo mistine religiozne (itaj i inkvizitorske) pro losti, ve i zato to sve pomenuto egzistira

u preplitaju sa aktuelnim modernim vre menom. Ekonomskog i tehnolokog uspona. Prola, istorijska panija ivi i kroz njen aktuelni trenutak svetske turistike i fudbalske veliine koje dominiraju. Dananja do pisnica ba zato stie sa katalonskih visina gde tamonja legenda smeta i sveti Gral. Jedna od najatraktivnijih taaka Evrope, gde se ukrtaju epohe, uz eksploziju prirodne lepote, duhovnosti i mistike jeste manastir Montserat, mesto neverovatane ekespresivnosti i jo vee simbolike. Taj je nesvakidanji monument izgraen u piri nejskom gnezdu, na razdaljini od pedesetak kilometara od Barselone. Ovaj benedi ktanski manastir ve vekovima je sveto mesto i cilj hodoaa brojnih Katalonaca ali i katolika iz itave panije, Evrope i sveta. Premda u poslednjoj deceniji ovaj sakra lni objekat sve vie poseuju turisti raznih veroispovesti. Visoko u brdima, meu peinama i stenama, na nadmorskoj visini od 1200 me tara, jo od IX veka, posle pobede nad Saracenima, udareni su temelji ovog zna ajnog hrama, dok u XI veku opat Oliba, na mestu prikazanja Device Marije, osniva benediktanski manastir, koji uz razaranja ali i znaajna proirenja traje do danas. Od XV veka manasitir Montserat postaje uven jer se tada koncentrinim krugo vima poinje iriti fama ( ili stina) o njegovim isceliteljskim moima, o velikoj bibl ioteci ali najvie o izgubljenoj i sreno pronaenoj skulpturi Crne device (madone), drvene relikvije sa centralnog mestu na portala. Po legendi Crna Madona je pre zent koji je Sveti Petar svojevremeno uinio Kataloncima, dok ispitivanja naunim metodama nastanak aktuelne verzije relikvije ipak datiraju u 12 vek. Da li zaudo, kod verujuih panaca verzija iz legendi je uvreenija, kao i ubeenje da je portal manastrira Montserat, sa Crnom devicom naravno, mesto gde, povremeno, boravi Sveti Duh. Govorimo o verziji, jer legenda kae kako je prvobitna Madona sklonjena 718 godine pred invazijom Saracena. Bilo kako bilo, ovaj je manastir i danas sredi te duhovnosti i kulture Katalonije, dok je crna boja u kojoj se javila Presveta, na vodna posledica hiljadugodinjeg izaganju dimu iz stotine kandila i svea u potralu manastira. Samo su manje konzervativni panci spremni da progovore na temu da je problem pojava crne Madone relgiozni kompleks unutar same katolike crkve ve vekovima! Do ovog mesta hodoaa lokalni voz iz Barselone vozi svaka dva sata. Autopu tem se do podnoja planine stie jo bre, a onima koji ele da doive svu velian stvenost prirode i postepenost ''uvoenja'' u spiritualnost i mistinost, najvie odgo vara uspinjaa. Koliko god da me je fascinirala legende o Crnoj madoni i svetom Gralu, vie su me dojmila arhitektonska reenja adaptacije manastriskog kompleksa koja je uradio uveni Antoni Gauda, kao i skulptura askete, jeretika, prognanika, a potom i svetitelja, Ignjatija Lojole, u levoj loi atrijuma. U desnoj je, neka mi opros ti to ga pominjiem tek kao drugog, jeste sveti ore. Jo dve svetovne atrakcije vezane za manastri Montserat, poto uveni deiji hor ovog svetilita ipak spada u duhovne aktivnosti: kompozitor Rihard Vagner je za jednu od svojih tema u ''Parsifalu'' uzeo legendu o Crnoj devici, dok se druga odnosi na podatak da je okomita stena uz manastir jedna od najuvenih evropskih ''pista'' za sve popularniji ekstremni sport - klajming. Svetu nikad nije dosta uda i neobi nosti! Dok kraj Crne Madone gore hilhade svea!

PORT BOU

V. BENJAMIN: SEANJA: MONUMENT Idem iz Francuske u paniju. U nameri da pored novinarskog zadatka istraim neke injenice vezane za Valtera Benjamina, znamenitog nemakog teoretiara i filozofa. Naime, sticajem okolnosti ovaj je Nemac postao jedan od junaka mog pret hodnog romana ''Ujed vremena''. U meuvremenu, spoznao sam da svi detalji nje gove panske ''avanture'' nisu bili ba onakvi kakao sam ih ja predstavio. Znai, ovo putovanje je i moj pokuaj da naknadnom antropologijom ispravim te manjkavosti. to je od izuzetne vanosti kada se zna da mi se novi roman zove VALTER BENJAMIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU. ''Kada se voz, lokalni, brzinom od samo 40 km provlaio tunelom koji vodi kroz pirinejski masiv, naputajui Serber i Francusku, jutro je bilo svee a nebo toliko pla vo kao da ga je Matis u toku noi naslikao. Kroz drugi, magistrali, tunel, istovreme no, tutnjao je internacionalni saobraaj iz panije i Portugala. U meuvremenu smo saznali da veliki deo komplikovanosti ovog lokalnog eljeznikog prelaza izmeu Francuske i panije lei u injenici da je inski promer u ove dve susedne zemlje razliit, pa se u Port Bou i Serveru vri komlikovan transfer

vagona, putnika, robe i - strpljenja. Kada se tome doda podatak da se i elektro-sistemi razlikuju, a lokomo tive su, naravno, na elekrini pogon, sloenost, opet lokalnog, transfere kroz ova brda postaje jasnija. Par kilometara razdaljine izmeu stanica i drava, desetak san timentara razmaknutije ine, i neto manje ili vie volti u napajanju - dovoljno je za punu napregnutost tehnologije i lagani oseaj avanture. Naravno - unutar mikro stvarnosti jedne knjievne dramatinosti. Voz se promolio iz tunela, posle desetak minuta Ukazala se moderna eljezni ka stanica Port Bou. Sva u metalu, staklu, nalik na ogroman hangar. Frapatno delu je njeni gabariti na spram mesta od desetak hiljada stanovnika. Meutim podatak da je izgraena za potrebe Svetske izlobe u Barceloni, jo 1929. sve objanjava. Jer, Port Bou je prva postaja posle granice sa Francuskom. Zato je panci neprestal no doteruju i usavravaju. Prvobitna ''tacija'' je podignuta 1878., dvadesetak godi na od uspostavljana ove granine linije sa Francuskom. Granice koja je ulaskom obe zemlje u Evropsku uniju praktino suspendovana a stanovnicima, koji su uglav nom iveli od malogranine trgovine i usluga, nametnula neoekivane egzistencijal ne probleme. Iz doline, u kojoj se goropadno smestila eljeznika infrastruktura, silazi se u zaliv, dubok i siguran, koji je dobio ime po ribarima koji mreom vekovima love ribu po priobalju Mediterana. Du zaliva, koji izgleda facinantno, smestio se stari grad, sa lukom, neto kulturno-istorijskih spomenika, od kojih je najzaajnija crkva Svete Ane, sagraena u neogotskom stilu. Malo je zgrada iz prolih vremena, dominiraju novi restorani, depadansi, apartmani i neverovatno duga, od vetra zatiena, plaa koja se naslanja na zelekastu vodu zaliva. U Port Bou sam prevashodno doao da to neposrednije doivim mesto u ko me je moja literarna osesija, esejista i filozof Valter Benjamin, 1940. okonao ivot. Hotela, po imenu ''Francuska'', u kome se taj in dogodio, nema vie. Ostali su zabe leeni detalji, manje ili vie opskurni, ali dramatini za sve one koji se mogu uiveti u ivotni tesnac pisca, begunca, Jevreja, Evropljanina na samom poetku nacisti kog mraka. Dakle, u tom sada nepostojeem hotelu, kazu za vremena veoma jefti nom, u oekivanju jutra i gestapovske provale, jer su ga neki, da li vlasnik hotela, izdali, Benjamin je ispio nepoznatu koliinu tableta morfijuma, uglavom dovoljno, od 50 tableta koje je, par nedelja ranije, podelio sa svoji prijateljem, piscem, Arturom Kestlerom, koji sreom nije doao u iskuenje da svoj deo iskoristi. Bio je to septem bar 1940. Zahvaljui sveteniku, koji je u knjigu umrlih napisao da je Benjamin pre minuo od modanog udara, i zatajio da je jevrejskog porekla, veliki pisac je sahra njen u okviru groblja u Port Bou. Samoubistvo je tek docnije obelodanjeno. U nepos rednoj blizini ovog seoskog groblja, ve pominjani likovni umetnik, Dani Karavan, po digao je impresivan memorijalni kompleks nazvan PROLAZ, ba onakav kakav Be njamin za ivota nije uspeo da pronae. Centralno mesto u ovom monumentu zau zima tunel kroz stene Pirineja iji izlaz gleda na otvorenu puinu Atlantika, reklo bi se - u Afriku, kuda Valter Benjamin nikada nije stigao. Neverovatno crna boja zido va, koji omeuju sam zavretak tunela, u kontrastu za azurom mora i zelenilom okolia, izazivaju u meni utisak egzistencijalne jeze. Benjaminovo knjievno i nauno delo, meutim, i danas je izuzetno aktelno, neverovatno se uklapa u postmodernizam naih sadanjih ivota. Gradi Port Bou, uz svo potovanje za seni velikog filozofa, ivi intenzivan turistiki ivot popularne Kosta Brave. Vozovi prolaze. Evropa

ujedinjeno putuje. Odlazim negde u dubinu primorja. Zadovoljio sam radoznalost ali ostala je senka strepnje: da li je bive zlo na do voljno sigurnom mestu?

panija

PREKO PIRINEJE Putujui izmeu Francuske i panije, skoro svaki put sam sam se opredeljivao za pravac preko Pirineja, to ne znai samo da sam namerno izbegavao obalski put, onaj kraj Atlanskog okeana, koji takoe postojii izmeu ove dve zemlje, ve da me je ovaj pla ninski masiv koji odvaja klasinu Evropu od panije, koja je i pretsoblje Afrike, iznova fascinirao. Pirineji su mnogo vie od geografije. Pirineji su, kao i Andi i Alpi, mitska i metaforina astrofizika duha istorije u geomorfologiji protivrenih prizora. Prizora i boja. Boja i mirisa. Mirisa i oblika. Istorije i kultura. Kultura i jezika. Stvarnih i zamiljenih. Pirineji su oblici koji zapoinju imaginarnom Atlantidom a definitivno se prepoznaju u Pikasovom biciklu koji postaje bik. Baskija, Katalonija, Navara, Orijentalni Pirineji, Atlanski, Andora samo su neki od delova ove viedimenzionalne planinske i mentalne konfiguracije. Ti i takvi Pirineji bili su mi uspinjaa koja me je kroz slojeve pomalo namr goene Evrope uznosila u mistino-groteskni svet panije koji podjednako nadahnuje his panjolca Koelja, severnoamerikanca Hemingveja i romanskog maga Viktora Iga.

Pred jednim kraterom na Pirinejima (vrtaa Gazarni), Igo zamilja da je ova kruna provalija, udubina ostala od Vavilonske kule, koju je neki imaginarni div u besu, ovde utisnuo kao peat u vreo vosak. Otisak u negativu, koji je ostavila Vavilonska kula, slii, u isto vre me, nekoj abisalnoj biblioteci (sa galerijama, stepenitima, pultovima) i jednoj krunoj knjizi u kojoj se moe itati totalna istorija ljudi. Totalna knjiga koju je ovaj Francuz stvarao celog zivota, i dubine morskih ponora, jer abisalno je ono more sa dnom dubljim od 5000 metara, pojavili su se kao imaginacija ugraena u vrletnu strukturu ovih zem ljinih nabora nastalih jo u doba Paleozoika i Mezozoika a dovrenih u Kredi. Kada je definitivno nestala Atlan tida a Baskijci se, svojoj mitologiji, nasukali na Pirinejske padine!? Ili tako nekako. Ipak, i ovde u sedlu pirinejskom Veliko plavetnilo me sustie. Kao na onom obalskom putu od Port Vandra do Port Boa kojim se ide na hodo ae kod Valtera Benjamina. I Koeljov put do arobnjaka ipak je vodio onim pravcem kojim ja sad idem. Pirinejskim. O svemu tome razmiljam dok putujem kroz planine, doline, prevoje, prelaze, preko voda, zalazei u kiu osvanjujui na suncu. A sve vreme odvrui i zavrui rvanj neverovatnih krivina i serpentina. Uao sam u pirinejski panoptikum odmah iza Perpi njana, u Francuskoj a nameravam da izronim u pokrajini Navara. U Pamploni gde bikovi jure ljude po ulicama, a zahvaljui Hemingveju nekadanja mala lokalna feta po stala je svetski hit. Bilo je to jo 1923. a mene je ova fama, koju sam poetkom treeg mileniuma uo u Nimu i Arlu, nagnala da krenem preko Pirineja, u suprotnom smeru od Hanibala. Koji je iz Kartagine iao da pokori Rim 218-201. pre nae ere.

Pirineji: Pamplona

PREKO BRDA PA MEU BIKOVE Na dopisnici pie: jo sam na Pirinejima. Sa francuske strane sam zakoraio na pansku. Boje su iste, nebo podjednako duboko. Oblak iznad podneva. I orao pre koji sat, iznad vrhova Sabarte. Prati me, meutim, uporno zvuk prvobitnog gramo fona, koji je neto malo pre Edisona izumeo ovek roen u pirinejskom mestu Fabre zano, pesnik i naunik arl Kros. Kao da oseam iglu koja neno grebe vinil, iako je to bilo jo godine 1877. a nesrenog Francuza, zapravo njegovu ideju, je pretekao praktini Edison koji na ve valjku svira pesmu Mary had a little lamb. Moda mi zbog te davne nepravde i izmiu iz vida Hanibalovi slonovi, oteali od uspona ali i bez slutnje ta ih eka u Alpima. Idu Rimskim putem od Kadiza preko ovih brda. Pre nae ere, dodue. Film te apsurdne vojnike vratolomije Kartaginjana tek u sa tadrkom doiveti. Mene, izvesno, u treem mileniju, oekuje drevna Pampeluna, koju je podigao jo rimski vojskovoa Pompej. Idem u Pamplonu, u Navaru, odnosno u zemlju Bas ka. Videu spomenik

Hemingveju koji je ovekoveio borbe sa bikovima. I velikog pisca koji je idui za uzbuenjima hodio i ovim egzaltiranim krajolicima.Ovde je u modi tranje pred bikovima. Jer to nije beanje, iako na to lii. Ljudi ne bee od bi kova ve ih izazivaju svojom blizinom. A poto je tek maj mesec neu uivo doi veti taj grandiozni urnebes na ulicama ovog grada. Da li sam razoaran zbog toga? Nisam oajan sam! Bilo kako bilo, narednih u dana ipak udisati vazduh nasukane Atlantide. U daljni vidim Pico d'Aneto, najvii vrh Pirineja. Sneg. Led. Od samog pogleda laka jeza. A poao sam iz prolea u Muenu. Sa Azurne obale. Tragajui za Pika sovim opsesivnim temama i destinacijama. Bikovi, koje ja neu videti u Pamploni, njega prate kroz ivot. Glave. Rogovi. Metamorfoze. Ekstaze. Idem meu Baskijce koji su posle naslikane apokalipse Gernnike, 1937. Pabla proglasili za najveeg Bas ka. to je maestru veoma godilo. Dok Pomplonjani sa Madrianima, sa muzejem Reina Sofia, decenijama ratuju ne bi li ovaj neverovatni mural smestili u Gugen gajmov muzej u Bilbau. Pablo je naravno roen u Malagi a vek, velianstven i turbol entan proveo u Francuskoj. Baskijci su ga verovatno zbog zahvalnosti svojatali, a Francuzima se i dan danas omakne da napiu: francuski slikar roen u paniji! Me utim, nita to ne smeta geniju ija su jedina nacionalnost i religija umetnost i ljudskost. Nita ne moe da ometa oveku koji je na krtenju dobio ova silna imena: Pablo Diego Jos Francisco de Paula Juan Nepomuceno Mara de los Remedios Cris pn Crispiniano de la Santsima Trinidad Ruiz. Pikaso! Mnogo imena a jo vie dela i ena! Bik koji vozi bicikl! Drugovao je sa Ernestom Hemingvejem. Sretali su se u Parizu. Bili su i na kori dama u paniji I Francuskoj. Dugoveni Pikaso je jo 1906. naslikao Getrudu Stajn, ikonu izgubljene generacije, druine kojoj je I Hemingvej pripadao. Veliki panac koga mnogi prisvajaju. I Amerikanac kome je panije sudbina. Mene put vodi preko Lerida I Saragose. Prerano za ''San Fermin festival'' ali uvek na vreme za susret sa ledi Bret, Dejkom Barnsom I Robertom Konom kojima se sunce ponovo raa

PAMPLONA 2

HEMINGVEJ TRI POASNI KRUG Ameriki pisac Ernest Hemingvej, egzistencujalista i avanturista, je zapravo prvi "razglasio" celom svetu neobinu priu o trkama ljudi i bikova. Stanovnici Pamplone su i do tada uivali sami u svom vievekovnom gladijatorskom obiaju koji je vre menom postao svetska turistika i medijska atrakcija. Svake su godine mladii i osta li dovoljno hitri i hrabri mukarci, da li samo oni, u ekstazi trali pred bikovima, isto tako razigranim iako oh ima i razjarenih. Dakle, vekovima su Pomplonjani rutinski iveli u slikovitom, pravolinijskom ali i po malo skrajnutom provincijskom miljeu panske pokrajine sa izraenim baskijiskim poreklom. S one strane visokih Pirineja, u limesu jedne drugaije Evrope. Kada sam reio da se makar proetam tom famoznom ulicom kroz koju rogata goveda progo ne adrenalinom zaslepljene ljude, nisam ni slutio koliki je to socijalni i fenenomeno loki ekstrem ukorenjen u civilizaciju postgladijatorskih vremena. ivotinje i ljudi unutar prostora koji je premreen brzinom, zgusnutom vreme nom i silinom akcije. A sve je poelo ritualnim gonjenjen bikova od tale do arene. Reklo bi se -

transportovanjem ovih ivotinja za borbu sa mesta gde egzistiraju do povrine na kojoj treba da zadovolje apartne ljudske uitke. Bio je to jednostavan, ak monoton rad, dok se jednog dana neto nije ''otkinulo''. Iz ceremonijalnog krda je iskoio jedan bik i pojurio najblieg metanina. Koji je spektakularno - beao! I taj je iovani ''incident'' postao novi domicilni izazov. Koji je u 13. veku prvi put noti ran kao dogaaj . U danima kad se proslavlja ''Sveti Fermin''. Masovna i masivna beanija pred bikovima, od korala Santo Domingo, kroz uske ulice Pamplone, sve do ''Ringa'' u kome ivotinje, jedna po jedna ulaze u mainu toreadora, matadora i ostale kompaserije. U tom uvrnutom stampedu, dodue sa obrnutim redosledom aktera, od 1924 pa do 1997. poginulo je 12 ljudi dok je preko 200 premotivisanih metana ranjeno. Odgovor na pitanje zato se rtve ovog ulinog krosa broje tek od 1924. godine kada ih je bilo bezbroj kroz vekove ove torcide po kaldrmi Pamplone, sa dozom nad realistikog paradoksa, mogao bi da glasi: zato to je Ernest Hemingvej 1926. roma nom Sunce se ponovo raa ovu surovu provincijsku zabavu u srcu pokrajine Nava ra uinio planetarno ekskluzivno. alim se naravno, iako je veliki pisac, ljubitelj tore adorskih vetina, ribolovac, avanturista, boravio u ovom gradu i te 1924. Pecao je pastrmke na brzacima severno od grada. No, da se vratim romanu Sunce se ponovo raa: nisu bikovi sredite njegove radnje. To rano delo Hemingvejevo vie je unutranji portret izgubljene genera cije umetnika iz vascelog sveta okupljenih u Parizu tridesetih godina 19. veka, pod okriljem Getrude Stajn. Proizali iz Puste zemlje T.S.Eliota, Skot Fiderald, Dos Pa sos, Ezra Paund, Hemingvej, i ostali, lutali su u Evropom uarenih nerava. Pod utis kom klanice I svetskog rata, samo su ih okovi i ekstaze privlaili. Naroito Ernesta. Arena u Pamloni, ulina ludnica u dane San Fermina, bikovi sa neskraivanim rogo vima, krv ivotinjska i rane ljudi prizori koji su njegovim prozama posluili da ove kovei jednu epohu panije. Ali i sliku svoje due koja je veito bila na ivici nervnog sloma. Oni koji u Pamploni tre 825 metara dugu trku sa bikovima, o dui ni ne stignu da misle. Ona im je, u ostalom, u nosu... Zato moda i bikove u Pomploni, u areni, po pravilu i ubijaju. Moda i na nervvnoj bazi. Za razliku od mnogih Arena, gde je to izuzetak.

Pamplona (3)

ARENA NA KRAJU STAZE U nastavku dopisnice iz panije pie: dakle, u Pamploni nisam iskoristio pogodnost da sa balkona, uz posluen doruak, jer se sve dogaa u prepodnevnim asovima, posmatram mladie kako, izazivajui ih, tre ispred gomile bikova. I to samo zato to nije bio mesec jul ve kraj maja. U sred Navare, Baskije, panije na ijoj se modernoj ikoni, zapravo uvenom muralu Gernica nalazi i glava bika unutar nadrealistike kopozicije kojom Pikaso igoe zlo nacizma. U Pamploni, gradu od oko 180.000 stanovnika, neverovatno sauvane drevne arhitekture, dominiraju Katedrala Svete Marije, gotski Kloster, Muzej Navare, Gradska kua, crkva svetog Saturnina i Plaza del Castillo, gradski trg na kome poinju sveanosti koje obeleavaju fiestu San Fermino, i pored znatne industrije, trgovine, kulture i sporta, sve deluje kao da je podreeno tranju sa bikovima, koje je postalo i poznatije od samih borbi u Areni. Koje su takoe veoma realistine. Oko milion i po turista godinje, ipak, dolazi ovde, u nekada skrajnuti grad, uglavnom da bi prisustvovalo manifestaciji, da bi gledali sa ulice, balkona, prozora, pa i krova masu koja se valja kaldrmisanom ulicom, a mnogi od njih i da i uestvuju u nadmetanju sa zahuktalim bolidima od preko 600 kilograma, i rogovima neverovatne otrine. To je jednom rei znameniti Encierro Na samom ulazu u Arenu sve, ljude i bikove, ukupan ritual, oekuje bronzani Hemingvej, u demperu, sa karakteristinom rol kragnom. Usposkojeni, ali strastveni posmatra totalno haotinog dogaaja koji ima svoja pravila, od kojih se prvo najee kri jer glasi: ne opijati se

no uoi tranja! Na kraju maja jedino sam mogao da prisustvujem festivalu tradicionalnog lokalnog plesa zvanog Baile de la Era, koji je veoma autentian i neobian. I buan. Kao skoro sve ovde na obroncima Pirineja. injenica da je Pamplona znaajna taka na davnanjoj ruti hodoasnikih pohoda panaca, ali i mnogih Evropljana, pa i Junoamerikih religioznih ljudi koji u odlaze Santiago de Compostela, svetilite, mesto isecelenja i postojbinu svakojakih udesa, jo iz pred hrianskih vremena, ovom gradu tokom cele godine daje izgled stanita u koje se neprestano dolazi, odlazi, vraa i svraa. Moda je to i razlog, pored nezaobilaznih bikova, bez zane mari vanje vrlo pikantne kuhinje, zato je pominjana Getruda Stajn, ovamo, ak iz Pariza slala svoju izgubljenu generaciju, neprilagoene umetnike izmeu dva rata. U filmu Sunce se ponovo raa, po istoimenom romanu Hemingvejevom, koji se prvobitno zvao Fiesta, Ava Garner, Tajron Pauer, Mel Feferer i Erol Flin pate, piju, kockaju se, ali i uestvuju u trci sa bikovima ulicama Pamplone, gde je film i sniman. Pored Bijarica, Pariza, Meksika. U filmu, dabome prvo kod Hemingveja, neverovatn je doivljaj ove velika slike epohe. Bukvalnse moe osetiti gustina elementarnog ivota u pirinejskim zabrima. Bikovi i ljudi koji tre. Isped ivota, Ili za njim!? A sve na fonu Evrope i sveta koji se ozbiljno klate u oekivanju ratova. Kao i skoro sve u ivotu, heroika ima svoju patetiku a drama svoj parodijski paroksizam. Velianstveno, do suludosti hrabro tranje sa bikovima, prenosi ga i panska televizija, fiesta iz Pamplone, odnedavno ima i svoju prethodnicu: izuzetno masovni kros nudista istim tim ulicama. Golai iz celog sveta, par dana pre Fete ispunajavaju isti prostor rezervisan za ritualno tranje sa bikovima. Ali oni - protestuju! Na golim telima bili si ispisani slogani koji su se svodili na jedan: Pustite bikove da umru sami! Bizarno ali legitimno. U 2005. nagiih aktivista bilo je preko 500. U Pamploni, podno Pirineja, meu Baskijcima, u zemlji paniji. I ove su godine nudisti pobedili. Nema vie borbe sa bikovima. Da li e biti znamenitog Encierro ostaje da se vidi. Hemingveja, meutim, niko nita nije pitao. Premda je tamo. u Pamploni, na mrtvoj strai!

Figeras

TRAGOM NEUROTINOG GENIJA

Iz Port Bou, ipak, kreim obalom. Kosta Bravom, kroz vazduh usijan i posut u tom i zvezdanom bojom. Kao da je ispunjen pozlatom nadrealnog sveta, u sred stvarne a istovremeno i imaginarne panije. Brda, dvorci i utvrdenja, kojima obiluje ovaj krajolik stvaraju nadrealnu gamu u naim oima. Posle posete kontemplativnoj uspomeni na Valtera Benjamina, uputio sam se ka sreditu erupcije koja traje ve decenijama, a ime joj je - Salvador Dali (1904- 1986). Krenuo sam ka njegovom rodnom Figerasu, za koji iironiari vole da i kau da bi bez ovog velikog likovnog umetnika, ovaj grad bio samo obina ulica, puna praznog i bezlinog vremena, na putu za Barcelonu. Naravno da je ovo preterivanje ali Salvador Dali je, ipak, galak sija za sebe. Zemaljski deo svemira koji sve usijava. I sva mesta u kojima je bora vio zato nose jasne tragove njegovog neurotinog i neponovljivog genija. Moji saputnici kao da pokazuju vei entuzijazam za ovaj, budui, deo putovanja. Jer, zamorio sam ih traganjem za sumornim nemakim filozofom. Ja se u sebi, po malo pakosno, smejem,

olekujuci da vidim njihova lica posle vieasovnog boravku u Dalijevom muzeju u Figerasu. Kao svaki vredan dak, itam lekcije unapred! Fama o Benjaminu je beznaajna u odnosu na eksploziju moderne umetnosti koja na oe kuje.Vatromet tek sledi. Poto nas je put uz more, krivudav, sav u rastinju i pomalo junjakoj j flori, doveo do mesta Port Ligat, napravili smo pauzu, s dobrim razlogom. Jer je to na selje bilo prvobitno boravite Dalijevo. U kuci, koju je od klasine seoske ribarske kolibe preradio u ekstravagandni atelje, u formi livirinta, sa vrtom i bazenom, ovaj velianstveni umetnik je, zajedno sa svojom ljubavnicom i muzom, fabuloznom Ga lom, planirao i realizovao mnoge uzbudljive i nadrealne i ekstravagantne projekte. U etnji kroz ovo mestace nisam propustio da svojim saradnicima izrecitujem Dalije vu sentancu: ''Meni ne treba droga, ja sam droga sam za sebe! Lino''! I dalje idemo obalom . Gradi Kadakes, mesto Dalijevog detinjstva. Pejzai zau vek upameni. More i brda prepoznati sa mnogih njegovih slika. Mesto je zahvaljui kulturnom turizmu odavno u modi. Mnogo galerija, izlobi u eksterijeru, prodavnica umetnikih predemeta. Dok nad mestom lebdi legenda: Salvador Dali i njegovi broj ni gosti: Matis, Pikaso, Deamp, Maks Ernst ... ak je i Albert Ajntajn ovde svirao na Dalijevoj violini. Za vremena nadrealistikog bili su to dani i noi divne neuralgije. Ipak, idemo dalje, u Figeras koji je bio centar Dalijevog somnabul nog sveta i svakolike umetnike hiperbole.

MUZEJ U DALIJEVOM FIGERASU

Hodimo po Kataloniji. Vruina i duboko nebo koje sluti neverovatnoe. Konano, pred nama - Fugueras. Rodno, ili skoro rodno mesto Dalijevo. Ovaj se genijalni ekscentrik zaista rodio u ovom gradiu 1889. godine, ali zar njegovo mesto dolaska na svet nije sama planeta zemlja imajui u vidu svu izometrijsku vertikalu njegovog stvaralatva. Roenjem Salvador Domnec Felip Jacint Dal i Domnech, Marquis de Pbol, ovaj je ovek morao u dvadestom veku postati ovaploenje renesansnih izuzetaka. Dok zalazimo u auru ovog grad,a privia mi se prisustvo nekog difiznog svetla koje usred sunanog dana ovom pentragramu Katalonije dodaje natprirodnu iluminoznost. A Figeras, kao bajka ili vrisak kolora, danas je grad od 34.000 stanovnika. U zaleu Mediterana. Ranije usputna stanica prema prestonici Katalonije - Barseloni. Ve dugo vremena - svetilite svih onih koji se dive nadrealnoj umetnosti evropskog giganta. Grad sa elementima i mavarske tradicije i arhitekture, sa izuzetno raznovrsnom kulinarskom tradicijom, umreen putnom i

eljeznikom vezom, tri hotele visoke klase, mnotvom restorana, ipak je najubedljiviji u pamenju Dalijevog dara. Ima u njegovom trajanju kombinacije popodnevne sieste i veernje vreve. Ali i bajkovite zamiljenosti. Jer, Figeras je jo 1862. pohodio veliki bajkopisac Hans Kristijan Andersen i bio oduevljen bogatstvom boja, mirisa i ukusa katalonske kuhinje. Nije u njemu zatekao Dalija, to je dosta logino ali je veliki Danac svakako negde duboku u ambijent pohranio poruke buduem likovnom geniju. Ostavio bajku kao zalog fantazme! A mi stiemo u Dalijev muzej. Sav u oblicima i palstici koja nagovetava sutinu izvanrelanog sveta koji je pohranjen u njemu. U pozorinoj zgradi, iz 1877. smetena je, naravno, nadrealna i multimedijalna postavka slika, skulptura, instalacija, kostima, umet niki oblikovanog nakita. I sve to praeno muzikom sfera, igrom svetlosti takvog inten ziteta da svi postajemo svesni ta zapravo znai '' metod pararanoidno kritike trans formacije'' kako likovni kritiari hoe da kau za Dalijevu umetniku proceduru. Njegova ''interpretacija delirijuma'', ovde u Figerasu zapounje a zavrava se u memoriji planete kao provokacija koja i danas traje. Boravak u ovom profanom svetilitu velikog maga najmanje lii na klasian muzeoloki itinerer. Tek kad ovek izae iz ovog urnebesnog eksterijera, muzeja Dalijevig slikarstva, instalacija, nakita, vajarskih uzoraka i ko zna ega jo, postajete svesni neverovatne kompleksnosti, intezitetat i psihodelinosti u kojoj stew proboravili para sati. Dok izlazimo iz Muzeja oduevljeni, ili moda oduevljeno zbunjeni, u svesti mi u lebdi i pulsira umetnikov '' Neni autoportret sa F. Bekonom''. Ulazei u automobil koristim priliku da drugovima kaem jo jedan samoiskaz Dalijev: ''Razlika izmeu mene i ludaka je u tome to oni tvrde da su zdravi dok ja priznajem da sam potpuno lud.'' Moe mu se, kad je genijalan. panijo, do vienja! I posle Dalija, duh divnog ludizma traje ovim prostorima. Doziva Don Kihota i predskazuje Gaudija i Arabala. I, posle odjave ovog lanka, da se malo nasmejemo, ali poto je re o Geniju, moda i da se zamislimo: govorili smo o umetniku koji je sa sedam godina izjavio da bi kad poraste eleo da bude Kuvarica!

ANDORA

MINIJATURNA KNEEVINA U PIRINEJIMA: ANDORA

Decenijama je ova drava, evropska a ne neka od onih iz ''belog sveta'', bila samo pojam a ni kako prepoznatljiv toponim u svesti ak i obavetenijih radoznalaca i turista. I zato, kada sam stigao do Perpinjana, mesta u Francuskoj, nisam suvie oklevao da skrenem ka zaleu, u Pirineje, i zapu tim se do Adrore la Velje, glavnog grada istoimene, i dalje prilino nepoznate drave. Mada je, priznau, zov oblinjeg Port Boa, primorskog mesta u paniji, bio izuzetno snaan. Iz knjievnih razloga, najvie. O tim razlozima, i o samom mestu, bie rei po povratku iz Andore. Dakle, skrenuo sam na desno, u brda. Potom, posle dvadesetak kilometra vonje valovitim mediteranskim pejsaem zapoinju usponi, serpentine, naglo prelaenje u kontinentalnu klimu, pa ubrzo zatim i ulazak u planinsku oblast. Pirineji. Na vrhovima sneg. A krivine kao one kad se stie u Monako. Samo otrije, i umnoene do u beskraj. I tako, posle vie od dva sata spirueta i mornarskih vorova - prvo, granino mesto - Pas dela Kaza, i konano, uz jo kristijanija, Andora dele Velja, glavni grad Andore, sa svojih ciglo 20.000 stanovnika. Na prvi pogled, a i kasnije se taj utisak nije bitnije menjao, ovo je zemlja koja svoju arhanu i rustikalnu, moglo bi se ak rei, civilizacijsku podvrstu, neguje,usavrava i veoma uspeno nudi turistikoj klijenteli. Uz dodatno objanjenje: i dosta uspeno neguje autentinu kulturu i kulinarske posebnosti. Smetene izmeu panije i Francuske, Andora se sabila u 468 kvadratnih kilometara, na kojima kao da dominiraju planinski vrhovi Pirineja. Zanimljivo je da su njenih 65 vrhova vii od 2500 metara. Tri reke, Valira d Orient, Valira d Norte i Gran Valira se spajaju i tako zdrueno pro tiu kroz prestonicu.

Smetena izmeu dve mone, imperijalne drave, vetinom i sranou, Andora postoji ve skoro osamstotina godina, kao i Monako i San Marino, u statusu formalno samostalne evropske drave. Njeni stanovnici, kojih ima pedesetak hiljada, ponosni i srani, kao da im se u oima ogle daju vrhovi pirinejskih planina, izvorno govore tri jezika: francuski, panski i katalonski, koji je zvanian jezik ove kneevine. Pravi, autohtoni Andoranci jesu katalonskog porekla i ta se injenica na svakom koraku istie. Danas, sve se vie uje i engleski, jezik savremenog sveta ali i onih koji uporno pokuavaju da se domognu dravljanstva ove dravice, koje se na sve nogue naine odu pire toj ekspanziji. Od 1278. kada su feudalci i carevi, s jedne i druge strane granice, potpisali takozvani '' Parea '', prvi ustavni dokument Andore, i kasnijim odlukama Anrija IV i Napoleona, odnosno odgo varajuin dekretima panske strane, uspostavljen je dvojni suverenitet Andore. Dravom formalno vladaju ko-prinevi, francuski boravi u Peprpinjanu dok panski stoluje iz biskupske plate u Urgelu. Formalno je tako, a ivot u Andori se, kako kae ovdanji knjievnik i filozof Antoni Mo relo, odvija kao udo civilizacije koje je kao sa neba palo u seljaku zemlju punu nesluenih mogunosti...

SEDAM PAROHIJA I JEDNO SVETILITE

Planine Andore su bogate ivotinjskim svetom. U njima ive orlovi, supovi, lju ke, bele jarebice, veverice, divlje svinje, vidre, lisice, divlje make, pirinejske koze, zeevi...U raznovrsnoj biljnoj sferi pored klasine umske vegetacije sreemo rodo dendron, karanfil, smreku, jagode, maline, lokvanje. U novije vreme Andoranci ima ju problema sa cvetom ''Grandala'', naime on je vekovima simbolizovao est pa rohija, na koje je drava bila podeljena. U ikonografije Andore ovaj je cvet svojim laticama ''zastupao'' parohije-optine: Kanilo, Enkamp, La Masana, Ordino, Sent Dulija de Loria i Andora la Velja. Kada je 1987. oformljenja i sedma parohija, Les Eskaldes-Engordani, koja je praktino polovina glavnog grada La Velje, sa "Gran dalom" je nastao nereiv problem ali svakodnevni ivot je prevaziao taj nesklad botanike i umnoavanja dravno-organizacionih jedinica. Inae, ovakvi oblici lokal ne samouprave svedoe o demokratskoj tradiciji ovog naroda, a nastali su iz krajnje praktinih razloga: u politikim i vremenskim nepo godama, od koji se samo ove druge smenju po uobiajenom redu, dobro je bilo donositi presudne odluke za lokalno stanovnitvo brzo, efikasno i sa poznavanjem potekoe koju treba prevazii. Bez ekannja da se vrhovna vlast o svemu izjasni. Danas se samo to iskustvo usavrava. Lokalna samouprava! Ova zemlja, jo od formiranja drave, ko-kneevine, ima dosta komplikovam politiki sistem, predstavniki, formalno pravni i na kraju izvrnu vlast - vladu i pre mijera. U ''Kui doline'', drevnom parlamentu i vekovnom seditu vlasti, ali i u dana njem sreditu Vlade, graevini

veoma moderno dizajniranoj, na eonom zidu domi niraju tri portreta. Prvi je lik aktuelnog Pape drugi predsednik Francuske, sada je tu irak, dok trijadu zakljuuje biskup od Urgela, koji oliava pansko prisustvo u ovoj zemlji. Papin portret je ujedno i svedoanstvo o dubokoj religioznosti Andorana ca. Mnotvo bogomolja, crkava i kapela, koje se nalaze ak i na veoma nepristupa nim mestima, u gudurama i vrletima, reito govore o duboko ukorenjenoj katoli koj religiji. Danas je to verovatno drugaije ali, zanimljivo je da se u turistikoj ponu di Andore nalazi i podatak kako e turistima biti omogueno da bogosluenje za vre me boravka u Andori obave po svojim religijskim kanonima, u andoranskim crkava ma. U parohiji Kanilo nalaze se ostaci znamenitog andoranskog svetilita Meriel ( prvo pominjanje je iz 1172, godine), najznaajniejg simbola ovdanje religoznosti. Blaena devica Meriel je 1878. godine proglaena zatitinicom kneevine. Naalost, na sam nacionalni praznik Andore, 8. septembar 1972., drevni hram razorila je vat ra. Pored oteenog svetilita izgraeno je novo zdanje, u vrlo smelim arhitekton skim formama koje ipak imaju dovoljno asocijacija na romansku sakralnu umetnost. Ovo ultramoderno ostvarenje znamenitog panskog arhitekte Rinarda Bofila jo uvek izaziva podeljena miljenja i oseanja religioznih Andoranaca, kao i ovdanjih istoriara i likovnih umetnika. Ali, zar ovo nije zemlja protivrenosti i uzbudljivih vizu elnih i duhovnih

Andora (3)

GUVA U ORLOVSKOM GNEZDU U PIRINEJIMA

Andora la Velja. Nalazimo se na nadmorskoj visini od 1029. metara. Oko nas su jo vii vrhovi pirinejskih planina. Dominira masiv Siera de Enklar. Grad od dvade setak hiljada stanovnika, ali i pored svoje nevelikosti sadri sve to jedan glavni grad treba da ima. Ako bi se naalio, rekao bih - sve izgleda kao pravo! I za razliku od San Marina, naprimer, ovde je sve ipak manje ceremonijalno. Grad vidno, ubrzano, preko noi, od sela sa oko 3000 stanovnika, koliko je vekovima Andora la Velja imala, postaje moderna varoica. Dok etam dolinom reke Valire koja deli naselje na pola, pokuavam da se naviknem na razreen planinski vazduh. Jo je tee privii se na difuznu prozranost neba koja svemu daje plavkastu auru nestvar nosti. Kada se tome doda spoj gortake arhitekture, u kojoj preteu elementi romanskog naslea, sa elementima mediteranskog graditeljstva, koji odvajkada pristie sa nedalekih katalonski izvorita, u emu je uzor Barselone neizbean, uz, i konano, sve prisutniji internacionalni melan modernog graditeljstva, nije ni udno to se namernik, koji nije jedino usmeren ka jeftinoj kupovini u ovom ''bescari nskom raju'', teko snalazi u ovom vizuelnom panoptikumu. etajui sporednim uli

cama, jer je u glavnim, trgovakim, delovima grada sve ''brendirano'' i etiketirano globalnim evro-amerikim stilom: bilbordima, sveteleim reklamama i ostalim relikvi jama potroakog drutva, imao sam utisak, gledajui kamene fasade i kovanim gvoem ukraene kapije, balkone i ograde, kao da sam u dekoru nekog avanturi stikog filma ili knjievnog trilera. Podatak iz davne prolosti ove kneevine koji kae kako su se neki njeni sta novnici izdravali krijumarei duvan, zbog tovara koji su nosili na leima, krstarei izmeu Francuske i panije, zvali su ih ''paketari'', prethodnoj asocijaciji na sve po pularniju ''krimi literaturu'' daje na uverljivosti. Naroito kada je u pitanju neko iju matu podstie saznanje da su Andoranci bili i ratniki narod. Jer, legenda kae da je ovu dravu osnovao imperator Karlo Veliki - arlemanj, kao znak zahvalnosti za pomo ovadanjih stanovnika u zavrim borbama protiv Arapa. Bilo je to krajem osmog veka. U krugovima istoriara i publicista Andore la Velje, sa smekom se prepriava i zgoda iz 1933. godine, kada je, uz pomo nekih Andoranaca, ruski sa mozvanac Boris Skosiref pokuao da se proglasi za kralja Andore. Meutim, proao je kao svaki lani car epan Mali: neslavno i neuspeno. Izvan ovih herojskih i ostalih zapleta i aluzija, La Velja ivi dinamian i prena pregnut ivot modernog u drevnom. Hiljade turista prolazi, dolazi i boravi. Kupuju, skijaju se, pomalo dive divljini koja zapoinje iza poslednjih kua prestonice. Saob raaj je nepodnoljivo zaguen, dnevni list se zove ''Dnevnik'', najbolji hotel je ''Crowne plaza''. Olimpijski komitet Andore sprema se za olimpijadu malih zemalja, fudbaleri igraju, pozorite radi, vajari i slikari stvaraju... Sve me podsea na neo ekivanu guvu u orlovskom gnezdu. Duboko i visoku u Pirinejima.

TA E BITI KAD TAJANSTVENOSTI NESTANE

Reenicu iz naslova, sa dosta line zabrinutosti, rekao mi je, ve pominjani pisac i filozof, Andoranac, Antoino Morel Mori, koji je dugo iveo u Barseloni, pisao o graanskom ratu, i sada sa velikom panjom, i ne bez strepnje, prati neko ntroli sani ekonomski rast svoje domovine. On sluti da e rastakanjem posebnosti naci nalne kulture, koja je bazirana na skromnosti, trpljenju, ponosu i radinosti,, jeziiku i kulturi nestati i one mentalne osobenosti ovog naroda koje su ga odrale kao autoh tonu datost izmeu Francuske, panije, pa i Katalonije. iji jesu batinici ali kao osoben entitet. Kao zajednica koja ima isti jezik ali razliitu istoriju i mentalnu mapu. Ali, progres u iji smo vrtlog upali donosi i rtve, kae Morel. Mnogi stanovnici Andore, pogotovo mlai, se ne slazu sa njim jer ivot sagledavaju praktinije i ne misle na dui rok. A svakodnevni ivot je naizgled sve bolji. Jedan drugi pisac, ovog puta angloamerikanac, Piter Kameron, koji razmilja slino Morelu, jo 1997. godine objavio je, ovde veoma popularan roman ''Andora''. U njemu, njegov, lino devas tirani i zapadnom civilizacijom ojaeni junak, negde iz velikog i razvijenog sveta, do lazi da ivi u Andoru la Velju, i u tiinama ovih planina, klisura, snegova, i apartnoj pshihologiji ivota nalazi duhovni mir. Andorancima ovaj roman imponuje kao velianje tradicionalnih vrednosti njihove enklave. Zato se ovaj roman nalazi na zva ninom sajtu drave, kao preporuka za razumevanje Andore. Morel gleda stvar iznutra, Kameron iz Amerike - Andoranci mogu da biraju. Kod Kamerona dodueima i vie erotike nego to se moe viditi u svakodnewvnom ivotu Andoranaca. Metani mogu i da uivaju u blagodetima bazena, sauna, turskih kupatila ter malnih izvora u predgrau Anrore la Velje, - Eskaldesu, najnovijoj ''parohiji'' u ze mlji ( ovde su parohije u funkciji naih optina), za decu i omladinu u svim skijakim centrima ( od kojih je najpoznatiji

Ordinokalis) o troku vlade se organizuju kole skijanja. Zajedno sa turistima, reke i jezera kojima je zemlja prebogata pruaju i stanovnicima sve ari ribolova, jedino u to u ribolovakim rezervatima, kojih je pet u Andori, moraju da se pridravaju sledeih pravila: 1. pastrmka manja od 15 sm. se mora vratiti u vodu i 2. dozvoljen dnevni ulov po osobi iznosi 12 komada. Od danas popularnih ''ekstremnih'' sportova ovde se da praktikovati planinarenje (klaj ming) po okomitim liticama, vonja kanuom ili kajakom kroz ne verovatne brzake kao i peaenje jednom od atraktivnih i uznurujuih staza preko Pirineja, od gra ni ce sa Francuskom pa do panije, i obrnuto. Da, tu su i dosta rizine ture sa bicikl ima i jahanje na specijanoj rasi brdskih konjia. Sve ove, i jo mnoge druge vetine i testove izdrljivosti, Andoranci su kroz prolost, sami morali viestruko da praktikuju ne bili preiveli, zato se za ''dobrovljno'' bavljenje razonodom ove vrste danas teko opredeljuju. Oni rae igraju fudbal, plivaju i skijaju. I jedu. Otra klima trai jaku hranu. Narodna kuhinja, koja se dosta zasnivala na divljai, bilju, medu, neverovatno krupnom pasulju, krompiru, belom luku, moe se nai samo jo samo u seoskim sre dinama ali i specija lizovanim restoranim glavnog grada. Mi smo uspeli da probama divlju svinju u medu, peenje u okoladi ali i prepeen hleb premazan belim lukom, paradajzom i maslinovim uljem. Ta izvornost i specifinost ovdanje kuhinje verovatno je i razlog to ljudi iz Barcelone, ak i krunisane glave iz Madrida svraaju u ovu evropsku zonu zaboravljenog vremena!

Andora OPET

TAMO: SEO DE URGEL, I NAZAD: PERPINJAN Tamo Kada je trebalo okonati priu o kneevini u Pirinejima, uinilo mi se da dopisivanju sa Vama i samim sobom, ipak nedostaje ram. Zapravo, novinarski mi je trebala poenta: toliko sam spominjao mesta Seo de Urgel odnosno Perpinjan, u koji ma stoluju zastupnici ko-kneeva, predstavnici Francuske i panije, da bi njihov izostanak u ovoj prii bio nedopustiv. Zato, evo aneksa, fusnote ili naki - repete! Prvo, drevni grad u Kataloniji, Seo de Urgel. Centar ovdanjeg katolianstva. Mesto gde stoluje biskup, ija je duhovna parohija i Andora. To vam je kada se kre ne iz La Velje, proe kroz Sent Juliju de Loriju, putem koji vodi ka Barseloni, dese tak kilometara od granice, u paniji. Ugrel je danas ugodan grad sa prisutnim ele mentima arabljanske kulture, vidnim francuskih armom koji je jo u devetom veku posejao osvaja arlemanj, ipak preovlaujuim katalonskim duhovnim i arhitek tonskim elementima, ali i neoekivano snanim akcentima mediteranske bujnosti prirode. U samom centru, na brdu koje uzdie se kao sedlo na razigranom pejsau, smestila su uvena drevna katedrala i, takoe, istorijski znamenite ruine palate kra lja Aragonije. Grad je inae zaposednut dragocenim nasleem katalonske istorije, svetovne i duhovne. Izmeu ostalog tu je i znamenita, novija katedrala, sa mura lima i bogato uraenim entereijerom, i muzejem u sklopu objekta. Biskupov dvor je u neposrednoj blizini. Zapravo takva koliina istorije, od rimskog perioda i arabljan skih (mavarskih) artefakata, do mnogobrojnih znakova potonjih vremena, Urgel ini skoro neponovljivim naseljem. Pravo mesto za su-vladara netipine zenlje kao to je Andora. Ovo je grad u kome se epoha naslanja na epohu, kamen na istoriju. Romanski dvorac oslonjen na arabljansku citadelu. Zato ne deluje ni greno kad se jedan od najelitnijih hotele u

Seo de Urgelu ''Paradores'' nadogradio na ostatke ma nastira iz romanskog perioda. U takvom nadrealnom pejsau grada, koji je jedan od centara ukupnog katolianstva, nije onda ni neoekivan podatak da imaju najmo derniji aerodrom sa satelistkim navoenjem. I nazad U povratku, ponovo kroz La Velju, iako postoji i krai put. A ona, prestonica malene Andore, pod kiom. Sva zelena i u magli. Opet serpentine. Ovog puta u od motavanju. Pas dela Kaza, pa kroz Francusku. Dvadesetak kilometara pre Perpi njana - sunce. Mediteran u blizini. Sam grad Perpinjan, udesan kao i Urgel. Prvi podatak koji zbunjuje. Ovde se govori Francuski, Baskijski, Korzikanski i Bretonski. Opojna lepeza jezika. Njegovih stotinak hiljada stanovnika verovatno strance dovode u stanje lingvistike uzbune! Urastao u predeo izmeu Mediterana i Pirineje, sav u uzbrdicama, pun palmi i platana, i fontana sa planinskom vodom. Izmeu ovog grada i panije traje neka tajna i dugotrajna ljubav koja se sada ipak primirila u fra ncuskom zagrljaju. A palate, trgovi, nazivi, plesovi i pesme odiu Katalonijom. Grad fabulozne lepote! Dominantan objekat palata kralja Majorke, iz 13. veka. Pa jo jedan dvor kralja Aragonije. Ovo je mesto poprite mnogobrojinih svetskih festivala muzike, igre, fotografije, cvea. Perpinjan, grad prepun sunca i zelenila, danas je prepun turistikih sadraja. Industrija takoe nadire. Kesk, okolada, slatkii. Repre zentativni hoteli. Pokretni praznik na Mediteranu. Nije ni udo to je nadrealani Sal vador Dali nazvao Perpinjan ''centrom sveta''. Da li je tu definiciju uvrstio i zastu pnike francuskog predsednika, koji odavde, uz pomo kolega iz Urgela brinu o Ando ri, teko je rei. Dok se, obalskim putem, upuujemo ponovo ka paniji, ka mestu Port Bou, koje se proulo i po tragediji koju je u njemu doekao znameniti Valter Benjamin, sunce je sasvim u silasku. U pozadini Perpinjana, obronici Pirineja propadaju u mr ko zelenu boju. More, s desne strane, gori u grimiznoj slutnji. Putovati ipak znai odlagati neodloivo.

ITALIJA

PUTOPIS: ITALIJA

KRIVA KULA U PIZI Iako je kod nas uobiajeno da ovo svetsko udo, koje skoro 800 godina, sa ''doterivanjem'' u nagnutosti, postoji na rubu Toskane, u Italiji, zovemo KOSI TO RANJ, opredeljujem se za termin koji je jo 1930. godine upotrebio Milo Crnjanski - KRIVA KULA U PIZI. Naime u knjizi ''Ljubav u Toskani'', u tom lirskom smehu na ivici plaa, putopisu, isposvesti, poeziji koja nema granica i anrovskih ogranienja, ovaj veliki pesnik kae ba ovako: ''Stajem pod kulu, to se nagla sa se srui u pro lee, i smeim se. Oseam kako, bela i gorostasna, teka, mramorna, pada na me ne...'' I pored njene gorostasne iskrivljenosti, umean u beskrajnu masu turista koji na prosto gamiu prostorima oko nje i katedrale, opsednuti tom iaenom krivom to kao projektil niani u toskansko nebo, kao da je ilu Vernu pobegla sa radnog stola, kroz uzbuenost to sam sam deo tog nesvakidanjeg spektakla, koji zainat traje stotinu hiljada dana, u meavini fizike, religije, ne samo zbog onog pape koje je bio rodom iz Pize, metafizike i turizma, probija se ipak pomisao na mog velikog ba natskog Crnjanskog. Osim vezanosti za njegovu ''strailovsku stazu'' i vene oa ranosti knjigom ''Ljubav u Toskani'', na ovom su nam se putovanju delom poklopile i rute. Naime, daleke 1930. godine, dok je Prvi svetski rat jo tinjao a Drugi se ve pri premao, Milo Crnjanski, vraajui se iz Pariza, negde na prilazima Pize zapisuje ovako: '' Polazio sam u

Toskanu da se utopim u tiini belih sarkofaga, iz kojih je vas krsla stara nolianska mudrost, u kojima behu stiranjeni blud i slatki razvrat''. On je tada iz Marselja, preko enove i Viarea proao kroz Pizu. Mi smo, takoe, vra ajui se iz Nice, imali enovljanski zaliv i Ligursko more za leima. I sada smo na istom mestu, na ''Trgu udesa'' gde su katedrala, starija od svog fabuloznog, krivog tornja, koji je, meutim, tom svojom ''devijaciom'', zasenio skoro sve iz istorije i savremenosti ovog grada i okoline. Iako ne sve, i ne za sva kog. Na mestu na kome je jo 1173. godine zapoeta gradnja tornja-zvonika, uz ka tedralu koja je pedesetak godina ranije nastala. Posle prekida od skoro sto godina, gradnja je nastavljena, da bi po njenom zavretku postalo vidljivo da se toranj kons tantno krivi, ka jugu. I tako svake godine 1,3 milimetra, to do dananjeg dan, ra un pokazuje, iznosi 5,3 metra. Impresivno. I vizuelno, i nauno, i metafiziki. Nauka kae da poetni uzrok - neodgovarajua, peskovita podloga. I teina ovih osam spratova od kamena sagraenih. Kada sam se tog dana, bee li to april ili maj, uspinjao uz ovih 296 stepenica, i pored divnog pogleda na okolinu, moram priznati da sam povremeno pomiljao i na zakon gravitacije, i na Galilea Galijeja, koji dodue nema direktne veze sa ovim zakonom, ali ima sa Pisom, jer je u njoj roden 1564. godine, i jo mnogo ime na ovom svetu.

KOSI TORANJ, GALIJEJ, TABUKI...

Pisa je neko blagorodno mesto. Iako je kroz istoriju, kroz papske i svake dru ge ratove, mnogo iskrvarilo. Danas je to velik grad. Stecite turizma, ali i nauke i industrije. Poznata je, pre svega, po Krivoj kuli, ali ne treba zanemariti i dobar glas koji je davno stekla po svom znamenitom, nekadanjem, stanovniku Galileo Galijeju. Ovaj veliki naunik, matematiar, astrofiziar, astronom, ali i raskolniki filozof, koji uporedo, ali i nasuprot Crkvi i njenoj dogmi, zapoinje sa tumaenjem Univerzu ma. Vraajui teoriju na ono mestu gde su Kopernika zaustavili, ovaj genije iz Pize, odrastao pod izazovnom kosinom belog Tornja, zapoinje epohu moderne svemirs ke nauke. Jer, pratei putanju ovog zvonika, prislonjenog uz katedralu, graenu u romanskom stilu, slede'i njegov iskoen pogled u sredite svemira, ovaj genije nije mogao biti drugaiji: beskompromisan, zagledan u venost budunosti. I bes komp romisno nauan. I vekovima unapred zagledan. I, opet smo kod Crnjanskog. I dalje u Pizi. I Toskani. ''Evo, nagnuta, mramor na kula lii na veliki durbin od slonovae, nekog divovskog laara, sputen na zemlju iza grada.'' - nastavlja on nestrpljiv da krene ka Firenci. Kakva sluajnost. I on bi durbinom. Za razliku od Galileja, Crnjanski tom spravom nee da zaviri u nebo, pes nik je ipak, on bi duu da spozna: ''Vezujmo svet i ne rasparavajmo ga. Treba ga grliti kao jedno, drago nedeljivo brdo; smrti su prolazne ali

vedrine su vene; vaz duh i skok igraa''. To izree Crnjanski, i iz Pize se zaputi ka Firenci, sa nostalgijom Frukog brda u grlu. Galilej, ovdanji, italijanski i svetski, iz Pize otide u Rim, i drugde. Da dokazuje da boansko i nauno mogu uporedo. Jedino nije uspeo da poveruje da su Bog i Crkva uvek na istom koloseku. I kad ga danas romanopisac Den Braun, u svom razglaenom trileru ''Aneli i demoni'' stavlja u vrh piramide famoznih iluminata, uz sav autorov respekt prema Galijevom naunom delu, upitamo se, da li je to samo ro maneskna akribija ili moda recidiv davnih religizno-scintistikih rasprava. Dok gledam danas razglednicu sa Krivom kulom u gro planu, kao da se pod seam teskobe penjanja ka osmom spratu ove 14.000 tona teke mermerne gra evine. Kada je 1983. godine zvono na njenom vrhu otkazalo poslunost, usled dej stva zakrivljenosti, poinju nauni, graevinski i ostali organizovani napori, Italije i sveta, da se ovaj neodoljiv zov prizemljenja uspori ili zaustavi. Uz legitimna ali i ne suvisla domiljanja, da se kula moda i ispravi. No, kako sada stoje stvari, Kriva ku la alijas Kosi toranj nije u opasnosti od ispravljanja. Veliki evropski prozaista Antonio Tabuki, koji je roen 1943. u Vekijanu, obli njem selu, kolovan u gradu pod Tornjem, moe spokojno da nastavi svoje proze, sa oseanjem da je ivot univerzuma haos koji se jedino prianjem moe, na mah, uobliiti. Jer, ''Pereira kae da...'' Mi smo Pizu, i Krivu kulu, napustili u noi, stazom Crnjanskovom, ''pod zvez danin nebom to ostaje.

Rimini (1)

RIMINI: KUPALITE ZA BIVU EVROPU

Doao sam prvi put u Rimini u aprilu. U vreme kada ovaj mondenski grad, po malo iz prolih vremena, onih kada se Evropa rae brkala u banjama, i tek stidljivo otkrivala Jadransko more, tek pripremao za sezonu. Kao odredite sadanjeg masov nog evropskog turizma srednje, rekao bih, ak nie srednje klase. Doekali su nas, ipak, agenti turistikog drutva, na motorima. Dvojica na ''vespi''. Na samom ulazu u ovo uveno, istorijski znaajno, felinijevski ovekoveeno, i hodom vremena, pomalo, zaboravljeno kupalite Severne Italije. Nekada i itave Evrope. Saekali su nas, dak le, emisari turizma koji se ne predaje. Da nas isporue gradu ija je navika, i potre ba, da ugouje goste postala vea od njihove elje da ba ovde i ostanu. I ispratili su nas do hotela smetenog skoro na obali. Jer, stotine hotelijera ovde naprosto vre baju goste. I otimaju ih ako treba! A sve je i zapoelo na toj obali. Jadranskoj. Pre suvie mnogo godina kada su se ovamo spustili ljudi sa oblinjih visova po imenu Kovinjano. Ili su ka moru i tamo ostali. Jedna druga voda, potok takorei, ula je takoe u samu mantru ovog kraja. Predela u kome su se potom smenjivali Etrurci, Umbri, Grci, Gali, i konano Rimlja ni. Koji su preostali. U okolini nekadanjeg Ariminusa, prelazei preko vode Rubikon, Julije Cezar je uao u bitku protiv imperatora

Pompeja. Zapoeo rat a uao u istori ju. Bee to 49. godine pre Hrista. Danas, neki Rubikon tee blizu dravice San Mari no. Fraza postoji, hazarderi su obino manjeg formata od Cezarevog ali i ni svakojaki pompeji nisu vei. Rimini, sa svojih stotinak hotela, motela, soba, doekuje goste koji se zadovolja vaju ovim delom Jadrana koji reka Po boji sivo-utom gamom. I pretvara u pliak. Jedan drugi grad, nastao na brdu Titano, San Marino, i istoimena dravica, vie nisu protivnici grada iz koga je dinastije Malatesta vekovima vladala ovim krajolikom. Romanjom. Sada su to sistemom spojenih sudova povezani turistiki subjekti. Auto stradom priblieni gradovi od kojih manji, San Marino, zbog svoje istorijske egzo tike, i funkcionalizovane ceremonijalnosti, belei neprekidnu ekspanziju jednodnev nih turista. Koje, s veeri, vraaju u barove i krevete Riminija. Smestili smo se u hotel ''Viking'', na adresi Via Galatea. Sa brojem 4. Dve uli ce od mora. Sa dve zvezdice. Jeftin zbog predsezone. I sa jednom manom. Da bi gost stigao do tua, u kupatilu, mora da se provue ispod lavaboa. Ne ba bukvalno ali skoro verodostojno. U gradu koji je inspirisao ''Amakord '', ipak nita neobino. Velike peane plae bile su prazne. Puina u izmaglici. Retki vansezonski turisti su lutali prazninom. Izgnani radoznalocu iz svojih soba. Izmeu dva pljuska i odlazaka meu drevne i manje drevne ruine u starom delu grada. S one strane magistralnog puta. Tamo gde se moe videti dvorac Sigesmonda Malateste koji je sada pretvo ren u gradski zatvor. Ali i Avgustove arkade, Tiberijev most kao i ostatke velikog am fiteatra. Taj stari Rimini bio je privlaan i jednom Hadrijanu. Verovatno zbog velia nstvenog pogleda na plavet i tiine jadranskog zaliva. Danas ovaj deo grada, nou, deluje sablasno. Duboko prazno! ivot je levo o desno do njega. Meu ruinama je dino borave glodari, i narkomani. Kojih u ovom gradu ima i previe. Ovisnika. Privremeni stanovnik Riminija, u 14. veku, veliki slikar oto, iji je ''naturali zam'' u predstavljanju ljudske figure prekretnica u zapadnoevropskom slikarstvu, na svom renesansnom itinereru, posle Rima, Padove i Areca, ostavio je snaan uticaj na ovdanje freskoslikarstvo. O tome postoje artefakta u mnogim sakralnim objek tima unutar starog gradskog jezgra. Mladii koje sam viao skrivene pod drevnim portalima srednjovekovnog i renesansnog Riminija, zarobljeni u halucinacije heroina i ekstazija, bili su, ipak, slini onima iz sasvim beznaajnih gradova sveta. Nema ot menosti koja moe da poniti ponor obesmiljenosti.

Rimini (2)

FRANESKA, DANTEOVA INSPIRACIJA U oktobru, kie su ve krenule, doao sam po drugi put u Rimini. Otiao sam odmah do obale, ne bi li se nadisao Jadrana, jer Ligursko more sa koga sam pris tigao nije bilo gostoljubivo. Meutim, dok sa plae Bellariva posmatram pretei mir nu i ogromnu koliinu sivoplave vode, ne oseam spokoj. Ravna peana obala, pus ta, previe glatka ne prua mi nikakvu garanciju da me moe zatititi od velikih tala sa. Njih dodue na ovom delu Jadrana i nema, ali od relaksacije, inhalacije i solari zacije tog jesenjeg popodneva ipak nije bilo nita. Rimini je samo za letnji turizam. Onako kako je i zapoeo jo pre Prvog svetsko rata. Hotel, isti, ''Viking''. Zato menjati navike. Meutim, gazda, poreklom iz Kato like, sprijateljili smo se prethodnog puta, iznenadio me je sobom u kojoj je put lavabo - kada - bio vie nego prohodan. Gostiju malo, u hotelu posluga samo iz fami lije regrutovana. Mir. Odgovarala mi je takva atmosfera jer sam se spremao za sni manje tv. emisije o dravici San Marino. Iz literature vidim kako su vladari Riminija, porodica Maletesta, u duem vremenskom periodu bili veliki protivnici ove najstarije republike na svetu. Nisu ni oni, Malateste, bili neka ba znajana vojna sila, jer ka ko drugaije objasniti tako dugotrajno bavljenje minijaturnom dravom koja je sta savala oko brda Titano. Pedesetak kilometara udaljenim od centra Riminija. I palate Malatesta. Velikaa ipak, zanimljive povesti i surove prakse. Miini anpjero, direk tor hotela, ve vremean, skree mi panju da su vlasto drci iz Riminija, Malateste, bili u dobrim odnosima sa Papama, a kae kako se po minju i kod Dantea. Ali po zlu!

anpjerova veernja pria, uz malo konsultacija sa istorijom i literaturom, izgledala je ovako: velikaka porodica Da Polenta iz Ravene, potkraj trinaestog veka ratovala je Malatestama, koji su, izgleda ratovali sa svim su sedima. Za vreme jednog primirja, Gvido da Polenta je smislio da udajom svoje ke ri, lepotice Franeske, za naslednika loze Malatesta, ovanija, uvrsti teko sklop ljen mir. Do ovog momenta je sve u redu. Problem, i to ne mali, nastaje zbog inje nice da je mladoenja ovani bio hrom i telesno deformisan. Do tada se nije znalo da mu je i psiha bila u tom stanju. Elem, Gvido, znajui erkinu tvrdoglavost, uz pos redovanje mlaeg Malatestinog sina Paola, naravno ljupkog i umilnog, uspe ker, na prevaru, da privede braku sa runim ovanijem. ivot se, meutim, za Paola i Fran cesku da Polenta, kasnije nazvanu da Rimini, zavrio tragino, ma koliko nama to da nas melodramski izgledalo. itajui, navodno, zajedno srednjovekovni ep o nemo guoj ljubavi Lanselota i kraljice Ginevre, mladi i nevini, i naivni, zavole se. Mu o vani, koji nije bio kao kralj Artur, ve tipian krvoedni Maltesta, zatekne ih u nepa nji, i oboje - ubije. Istorija kae da je to bilo 1285 godine. U Riminiju, nadomak Ra vene. Iz ije je okoline bio i moj hotelijer anpjero. U svojoj ''Boanstvenoj komediji'', poetskoj reminscenciji ivota, smrti, ljubavi, pohlepe, slave i kazne, Dante Aligijeri, savremenik Franeskin, koju je svoj ep zapo eo 1308., ovekoveio je njeno ime i rtvu. Veliki francuski slikar Engr, na svom u venom platnu iz 1819. prikazuje scenu u kojoj ovani ''prepada'' Franesku i Paola. Rodenov ''Poljubac'' ima za motiv takoe ove nesrene ljubavnike. Kompozitori aj kovski i Rahmanjinov stvaraju dela posveena Franeski da Rimini, a D' Anuncio pi e dramu sa ulogom za Eleonoru Duse. Istu onu koju sreemo u Muenu, ljubavi s Pikasom. Felini ima aerodrom u Riminiju a Franeska mesto u Danteovom veitom delu. I ostalim umetnostima! I pre nego to se uputim u San Marino, sa kojim su, kao to znamo Malateste dugo ratovale, saznajem da crni slon koji se nalazi na mnogim monumentima ove porodice, treba da asocira da su oni potomci Scipiona Afrikanca. Tek da se zna.

VENECIJA

KAD KAEM: VENECIJA: MISLIM ELEGIJA Povratak u Veneciju zapoinjem jednim ''ta bi bi bilo da je bilo''. Naime 1381. okonan je dugogodinji sukob izmeu Venecije i enove. Te godine je zapravo ratifikovan je Torinski sporazum kojim je Mediteranu vraana trgovaka stabilnost. Taj se istorijski in odigrao u dvorcu Dioer, u sadanjem predgrau Mikolca, u kome smo s ''Dopisnicom'' ve bili. Dakle, dosta du boko u evropskom kontinentu, iji su vladari reavanjem akuelnih mediteranskih ratova okonali ekonomsku metastabilnost ovog dela sveta. Pomislio sam, iz geopoliteke i dramatike ovog mile nijuma, da li bi sva potonja istorija drugaije izgledala da su samo osam godina kasnije, dakle 1389. isti ti monici shvatili kakva se neman navalila na Kosovo ravno. I Mleani silni su zbog tog previda dosta vojni sa Turcima imali. Venecija dananja, i pored elitnog Filmskog festivala i Bijenala likovne umetnosti, bez premca na svetu, ipak je scenografija, herbarijum, zbornik anala, skladite prolog vremena - grad ije pamenje neminovno doziva eleginost ak i po najsuna nijem danu. Ovaj grad koji more ugroava, stanite iji kanali sadre mulj vredan postavke u muzejima civilizacije, ali zato ne manje otuan, renesansne palate, barokni dvorci, muzeji, parkovi, golubovi, sveci i inkviziori - sve to deluje kao stvarno. Naroito u sumrak, ili rano jutro.

Ipak, svako ih podne izdaje. minka, maska, obrazina, krinolina. Dekadencija, ukus davne raz vratnosti, otisci genijalnosti, simboli surove moi, religozne ekstaze i freskopisani svetitelji. I mnogobrojni prolaznici. Veliki. Umni. Emotivni. Ali, Venecija je, ipak, danas preteak teret ak i za Evropu koja je esto u njoj zalazila. Zalazila i noila. Krotila svoje neuroze smiljajui istovremeno remekdela. I umirala. Sa Manom i bez njega. Sa stilom i ... O tome, naravno, nisam mislio tako kompaktno, u avgustovskom oblanom prepodnevu dok sam iz Umaga brodom pristizao u Veneciju. Iako sam sam znao da su Mleani mnogostuko upleteni u prolost ovog dela sveta. I nau, naravno. More nemirno. Nebo kao u novembru. Plima potopila sve to je mogla. Samo je nedostajala magla pa da odmah pomislim na Rilkea. Ulice klizave. Rialto nekako tuno usaen. Kanali naprosto potonuli u onaj tmurniji deo istorije ovog grada, koji je saeta istorija sveta. Mislio sam o tome kako se kod Crnjanskog Venecija najee pominje u paru sa Trstom. Od Njegoa odlutao sam na Dositeja, setio se Velikia i Gatalice. Dok je brod prolazio pored Murana, s neba je traak sunca laserski pokazao na Santa Mariju. Staklo. Kristal. Provienje. Iz Sombora mi je Laza Kosti u misao doao da me podseti da sam, ovde u Mlecima, konano izmeu jave i sna. Da je sve drevno onako kako izgleda ali da veina zgrada, legendi, priina i maski poseduje duplo dno. Da lutka ima svoju babuku a ova svoj tajni izlaz na drugu ulicu. Imam utisak da ovde, u Veneciji, svoj od pauine izatkanoj i disanje za zivotom kas ni. Prvo se proivi, o potom die. Kao to to ini Manov Aenbah. Prust je zato, nimalo sluano, svoje ''izgubljeno vreme'' traio u grozdovima davne svetlosti i slave koje ovaj grad uva na rene sansnim platnima. Dok u restoranu ''Arcimboldo'' ispijam ovdanju grapu ''Amarone'', gledam u penuave talase i zamiljam Napolenovu flotu koja se posle Ajaija, Tulona i enove usidrila u ovoj zatienoj luci. Zatienoj od vetrova. Ne i od istorije. Dok letnji pljusak vodi dodaje jo vode, s malo nelagode procenjujen da li e more do veeri liznuti i trotoare. Tek je podne. Kraj e veka a ja pod ustiskom lektire razmatam mogunost da li su se Kafka i Dojs, negde 1912/3 moda sreli negde na putu imeu Trsta i Venecije. Irac bi mu priao o ''Kamernoj muzici'' a stidljivi Praanin bi outao svoje ljubavne jade sa Felice Bauer. Bilo bi to impresivno utanje nad kojim bi lebdela upitanost Rilkeova: ''Postoji li zbilja vreme koje razara? Njegove ''Devinske elegije'', nastale ovde, u Severnoj Italiji, izmeu Trsta i Venecije, kao da su klju za razumevanje grada kroz ije vene protie zamuena voda kanala koji imaju svoje gondole i mostove s kojih i danas gledaju oi inkvizotora , dudeva., kurtizana i moreplovaca. Meutim, La Korbizije kae da su moreplovci i trgovci, graditelji i vladari Venecije pret hodnica i mladost dananje civizacije. I jesu, ako se zaborave muitelji, krstai, osvajai. I ostali ''mletaki trgovci''. U Devinu, u dvorcu grofice od Turna i Taksisa, dodue blie Trstu nego Vene ciji, Rilke zapoinje pisanje svojih '' Duiniser Elegien'', u kojima pokuava da, na poetku 20 veka, definie egzistencijalni poloaj oveka u odnosu na ljubav, umetnost i smrt. Duino je zaista blii Trstu, ali Venecija je mnogo prikladija za udisanje Rilkeovih elegija. Jer, dok se ovaj nemaki pesnik kroz nebo na Karpaijevim slikama saaptavao sa anelima, Prust je pisao: ''Kad kod sam odlazio u Veneciju moja san je postajao moja adresa, a Venecija nije san''... Bajron, Gete, Dikens im povlauju. I svi koji mogu budni da sanjaju. I veruju da crkva Svetog Seba stijana moe da zatiti od crne kuge.

San Marino (1)

OUVANA PROLOST NA VRHU BRDA

Uputio sam se, magistralnim putem od Riminija ka San Marinu, sa utiskom da sam se valjano pripremio za susret sa najstarijom republikom na svetu. Jer, njihova dravnost i republi kanstvo poinje jo 1600. godine. Zlobnici mesto koje u posetiti zovu fosil na Monte Titanu. Znao sam da su veoma mala drava, oko 60 kvadratnih kilometara i da na toj teritoriji ivi oko tridesetak hiljada stanovnika. Oekivao sam susret sa dosta anahronim svetom. Konzerviranim vremenom i ko zna sa im jo. Ipak, prvo iznenaenje, pravi mali vizuelni ok, doiveo sam jo dok sam se pribliavao ''prestonici'' ove mini drave.Iznenada, kao iz neba ili oblaka, pojavila se silueta, kupola Monte Titana. Neoekivano brdo, bez nagovetaja, izniklo pred nama kao sceno grafija za snimanje nekog filma u kome e sveti Marin, naljenac sa ostrva Raba, rekonstruistai priu o nastanku naselja koje e postati grad, drava i preterano briljivo negovana legenda. Za brdo, na kome je dravica i nastala, znao sam iz geografije. Meutim, niko me nije upozorio da Monte Titano, ne preterano visok, oko 750 metara, ima obiaj da iznenada iskrsne, skoro rekoh vasksne, sred samo zatalasane Emilije Romanje. Put prav, ipak sa jednom neoekivano otrom krivinom, iza koje Titano uskae pravo u vid. Ali, kada se uzmu u obzir neki lokalni istorijski i geografski podaci, ili pseudo injenice, ovako iznenadna pojava kultnog i kupolikog sredita

Sereneisime, i nije neoekivano. Neki naunici su, naime, utvrdili da je struktura zemljita Monte Titana skoro identina sa onom koja se moe uzorkovati na brdima koja lee izmeu reka Tibar i Arno, u Toskani. I izveli hipotezu kako je ova, danas nezavisna stena, kao splav, pre 15 - 20 miliona godina, noena preistorijskim potresima, plutala kopnom i zaustavila se, ovde, samo dva desetak kilometara od mora. A da se nije zaustavila, San Marino bi moda danas bio jadransko ostrvo!? Ovoj teoriji, iapk, pomalo smetaju dva geoloka podatka. Sreom, oba egzotina. Prvi kae kako je na vrhu brda svojevremeno pronaen kostur kita. Koji se i danas moe videti u gradskom muzeju.Elementi korala koji su deo sedimenta Monte Titana, ipak, teoriju prepotopskog ''splavarenja'' svode na razumniji zakljuak da je brdo nekad bilo jadranski atol. to Sanmarinezima ne oduzima ni procenat ekskuzivnosti u odnosu na, recimo Ariminino, ijim se Malatestama nisu (pre)davali. Jer, dravicu, i to na kratko su okupirali samo Cesare Borgia, poznatiji kao Valentino, i kardinal Alberoni. Kao mali ali hrabri entitet i ''state'', pruili su podrku Garibaldiju ( stvarnu) i Napoleonu ( navodnu) a u Dugom svetskom ratu bili neutralni i odupirali se faizmu. No, na samom poetku, ipak, bee monah Marin. Sa Raba. Njega je Diklecijan proterao iz Dalmacije zbog irenja hrianstva. I taj rab boiji, sa Raba, zaustavi se u stenju Monte Titana. I poto bejae klesar, pone, naravo, da klee, u krenjaku, budui grad i dravu. Koje nazvae, zahvalni, njegovim imenom. Dodue, morali su da ratuju preko 900 godina. to ih uini preka ljenim i veoma slobodoljubivim. Tri kule iz grba Republike, La roka, La esta i Montale, svedoe o ratnikoj tradiciji Sanmarineza. Oruje iz lokalnog muzeja pria svojevrsnu povest da je rat ovde dugo bio jedini delatan vid diplomatije. Meutim, dravno ustrojstvo i oblik vla davine, na ijoj su piramidi dva kapetana, koji se menjuju svakih est meseci, govori da su stanovnici ove neoekivane dravice u sred Italije, davno jo spoznali da se sloboda brani i demokratijom. Dok zalazim u San Marino, u njegov glavni grad, zvan jo i ita, dok me Titano gleda iz magle, kao da na ulicama, neobino istim, kao u vajcarskoj, vidim ljude s sveu o tome da su razliiti od okruenja. Oni to i jesu. Istorija im ne doputa da budu obini. To ih pomalo optereuje. Ceremonijalnou. Gordou. Ali i nacionalnim dohotkom dosta veim u odnosu nas Italiju i delove Evrope.

SAN MARINO 2

GRAD KOJI kao da IVI SAMO PREKO DANA

Dok sam se, peti dan uzastopno, vozio, ni sam ne znam, da li uz ili niz brdo Ti tano, ili ka Riminiju ili iz njega, sve se ipak zbivalo oko San Marina, jedino je izves no da je tv. producent Mirko tark bio za volanom, a snimatelj Panta ebzan uz ka meru, iz ''Vodia kroz istoriju i umetnost republike San Marino'' saznajem kako i u Kaliforniji, od 1913. postoji gradi San Marino. Zahvaljujui Donu orbu i Henri E. Haningtonu, po uzoru na

ovaj evropski grad, tamo u Americi, ispod brda Sveti Gab rijel, postoji ''kopija''ovog gradia, koja se dii time da je rodno mesto uvenog ge nerala Dorda Patona. Da je nekim sluajem bilo mesta u hotelima u ''pravom'' San Marinu, moda bi mi i promakao ovako bizaran podatak. Zbog noenja u Rimi niju, ''amerikom snu'' Sanmarineza dodajemo jo jednu kariku. Prethodno je Sam juel Kolt poklonio, svojevremeno, revolver Garibaldiju, koji je u to vreme boravio u Serenisimi, dok se u ovdanjem Muzeju starih automobila nalazi i ogromni ''Linkoln kontinental'', Fordov poklon Donu Kenediju. U San Marino je stigao, pogaate, pos redstvom amerikih ''pobratima''. Dok se probijamo kroz turistiku reku koja, naroito kada je dan oblaan, iz primorja hrli u ''endemski srednji vek '', u instant doivljaj vitetva i dobro sauvanu (i rekonstruisane) feudalnu arhitektureu grada, koju oznaavaju tri kule, podatak da godinje ovu dravicu poseti preko tri miliona ljudi izaziva nevericu i pitanje: kako i zato. Odgovori su raznovrsni i nisu svi iz domena turizma. Jedan svakako lei u soli dno negovanoj fami ( najmanji, hrabri, saveznici Pape, Napoleona, Garibaldija, u desa svetog Marina itd.) i ouvanosti ( zidina, izgleda, legendi). U tradiciji koja se vrlo ceremonijalno i uvebano svakodnevno prikazuje i izvodi ( smena strae, takmi enja streliara, neobian folklor), dobrim muzejima (oruja, slika, sprava za mue nje), vrlo spretnoj i specifinoj ugostiteljskoj usluzi ( ravijoli, torteloni, pageti sa spanaem). Kada se tome doda blizina Riminija, koji je danas ''ampion'' masovnog turizma u Italiji, kao i injenica da se za par sati moe stei skoro kompletan uvid u turistiku verziju italijanskog Srednjeg veka i Renesanse, a ve sutradan biti na jad ranskim plaama, stvar postaje razumljivija. No, neohodnoje dodati da stanovnici San Marina zaista zduno u svemu ovome lino participiraju. Kao akteri, izvoai radova, i deo delotvorne scenografije. U to me, ak i u pomalo pozorinoj artikulaciji svakodnevice, oni daju sve od sebe. ak bi se reklo, sa dosta ponosa i uivanja. Ipak, u fenomenu zvanom ''San Marino'' ima i mnogo nae potrebe da verujemo u snove. Ova drava te snove samo dopunjuje. Preko dana ih arhitektura, ceremonijal, opta atmosfera u San Marinu stvaraju. Nou, posle diskoteka, barova i provoda, u Riminiju, u lavirintima hotela, samo ih valja dovriti. Verovatno zato, tradicija ih na to obavezuje, ili prisiljava, ova dravica ima sve ono to moda i vee nemaju. Televiziju, novine, sportske saveze, diplomatiju, pozo rite, kole, muzeje, galerije, konjika takmienja, filateliju, vie automobila nego stanovnika, efa policije koji je stranac, iaru, poasne konzule. Demokratiju. Mno go novca o emu nerado priaju. Vie tueg, u bankama, nego svog. Naravno, nije ni u San Marinu sve potaman. Jer vrednoa i disciplina, naprimer, ne tite od kia. I ape velikih drava! Ovde se proizvodi, nudi i prodaje neverovatna koliina prividno firmiranih proizvoda. Gipsani i betonski lavovi, labudi, sfinge, antike skupture nude se na sve strane. Stanovnici San Marina, takoe, imaju radni elan slian Nemcima, ali injenica da se ''svi u dravi poznaju'' dovodi do do toga da je sve vie degene risane dece. I narkomanija se useljava i pod Monte Titano. U katelima, pored glav nog grada, na koje je podeljen San Marino ( Akvaviva, Seravale, Faetano, Florentino, Bogro Maore, ijezanova, Domanjano,

Monteardino) neto je drugaije, ali na Sanmarinezima je da nau novi odgovor na ovo to im moderna vremena donose. I odnose.

ZRENJANIN, 2011.

COPYRIGHT 2011 ZORAN SLAVI