UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEE KADROVE

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Pravni poloaj privrednih organizacija TEMA: Carinski sistem I carinska politika

MENTOR: Prof. Dr Drako Bosanac

STUDENT: Jasmina Kondi

Sadraj

Sadraj
Sadraj..............................................................................................................................................2 Sadraj..............................................................................................................................................2 UVOD..............................................................................................................................................3 1. POJAM I ULOGA CARINE.......................................................................................................4 2. ISTORIJAT CARINE SRBIJE ...................................................................................................5 3. VRSTE CARINA.........................................................................................................................7 3.1. CARINE PREMA PRAVCU KRETANJA ROBE.................................................................7 3.2. CARINE PREMA CILJU ZBOG KOJEG SE UVODE..........................................................8 3.3. CARINE PREMA NAINU OBRAUNAVANJA................................................................9 3.4. CARINE PREMA NAINU PROPISIVANJA.......................................................................9 3.5. CARINE PREMA EKONOMSKO - POLITIKOM DEJSTVU..................................9 4. EFEKTI CARINA.....................................................................................................................10 4.1. UTICAJ CARINE NA UVOZ................................................................................................11 4.2. UTICAJ CARINE NA DOMAU PROIZVODNJU.............................................................11 4.4. KUMULATIVNO DEJSTVO CARINE................................................................................11 5. PREVALJIVANJE CARINE.....................................................................................................11 6. CARINSKA POLITIKA ........................................................................................................12 ZAKLJUAK................................................................................................................................13

UVOD Carinska politika deo je ekonomske politike jedne zemlje, a Carinska tarifa predstavlja osnovu carinske politike. Carinska politika posebno je znaajna u okviru spoljnotrgovinske politike, pri emu carina moe biti osnovni instrument zatite domae proizvodnje. Da bi se to postiglo, moraju se ispuniti odreeni uslovi za efikasno dejstvo carine. Carinska zatita trita jedne drave postie se pre svega preko precizno utvrenih instrumenata i instituta kao to su Carinski zakon i Zakon o carinskoj tarifi. Kroz svoje zakonodavstvo, naa drava pokuava da uskladi neke na prvi pogled nepomirljive suprotnosti: otvorena trina ekonomija i sve vea liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga sa jedne strane a zatita domae proizvodnje i njen tehniko tehnoloki razvoj sa druge.

1. POJAM I ULOGA CARINE Carina je nastala kao dabina koju su naplaivali vladari, feudalci, crkva, gradovi i dr. Pod pojmom carine podrazumevao se porez, takse, troarine, mostarine itd. U starom i srednjem veku carina je imala iskljuivo fiskalni karakter, a u novom veku izraena je uloga carine na zatiti nacionalne privrede. Carina je jedna vrsta posrednog poreza. To je dabina koja se naplauje na robu koja se uvozi u jedno carinsko podruje, izvozi iz carinskog podruja ili tranzitira preko carinskog podruja. Sa razvojem svetske trgovine dolazi do globalizacije trita, tj otvaranja nacionalanih drava za slobodan protok robe. To je dovelo do ukidanja naplate tranzitnih carina. Naime, Barcelonskom konvencijom o slobodi tranzita iz 1921. god. ukinute su provozne (tranzutne carine). Izvozne carine su retkost u svetu, tako da se u modernom dobu uglavnom obraunavaju i naplauju uvozne carine. Uloga carine, a moe se rei da je to i cilj carine, je zatita domae privrede. Osim toga, carina se naplauje i radi ispunjenja nekih fiskalnih, politikih, socijalnih i drugih ciljeva. Carina se danas smatra spoljnotrgovinskim, ali i fiskalnim instrumentom.

2. ISTORIJAT CARINE SRBIJE Poeci Carinske slube u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karaore Petrovi na Ostrunici kod Beograda ustanovio carinarnicu (umrukanu) sa skelom. Prihod od ove carinarnice iao je komandantu topiderske vojske koji ga je koristio za plaanje vojnih potreba obezbeivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi: zabreki, abaki i mitrovaki, a u decembru iste godine poslati su carinarnici i na nove prelaze dunavske i moravske. Jedan od pionira carinske slube kod nas bio je i Vuk Stefanovi Karadi. On je u prolee 1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu. Dana 21. decembra 1833. godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), Beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lino je predao beogradsku carinarnicu Knezu Milou Obrenoviu. Posle predaje srpskoj strani ove najvee carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska umruka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplaivale carinske takse i ostale dabine. Carinski zakon Kraljevine Srbije donet je 23. januara 1899. godine, a 1904 donete su izmene i dopune. Odreena pravila ovog Zakona primenjivala su se i posle II Svetskog rata. to se tie nomenklature za klasifikaciju robe u carinskim tarifama, u periodu pred Drugi svetski rat primenjivala se tzv. enevska nomenklatura i ona se kod nas koristila jedno vreme i posle Drugog svetskog rata.
5

Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije, Odlukom o organizaciji dravno finasijske uprave od 30. decembra 1944. godine, formirao je u okviru Dravnog poverenitva finansija Odeljenje carine sa 4 Odseka kao unutranjim organizacionim jedinicama, carinarnicama kao prvostepenim carinskim organima i inspektoratima u seditima pojedinih republika, pri emu se privremeno obavljanje ovih poslova, sa ukupno 54 slubenika vrilo u Odeljenju carina jo od 15. novembra 1944. godine. Dana 19. oktobra 1948. godine stupio je na snagu novi Carinski zakon koji je postavio pravni osnov za rad carinskih organa, dok je Carinska tarifa prethodne Jugoslavije i dalje ostala na snazi. Carinski zakon iz 1959. godine potpuno regulie osnovne institute carinskog sistema. U periodu od 1966. godine kada su izvrene znaajne promene u carinskom, spoljnotrgovinskom i deviznom sistemu, Jugoslavija je pristupila veem broju meunarodnih konvencija i sporazuma, ime su stvoreni uslovi za ire ukljuivanje nae privrede u meunarodnu podelu rada.Jugoslavija je pristupila Konvenciji o osnivanju Saveta za carinsku saradnju, Konvenciji o carinskoj vrednosti i Konvenciji o nomenklaturi za klasifikaciju robe u carinskim tarifama. U ovom periodu Jugoslavija je postala i punopravni lan Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). Zbog nastalih promena u drutveno politikom sistemu, kao i usled naglog porasta spoljnotrgovinske razmene, Jugoslavija 1973. godine donosi novi Carinski zakon. Sledei Carinski zakon donet je 1976. godine, a njegove izmene i dopune vrene su u vie navrata, a radi njegovog poboljanja u smislu daljeg usavravanja osnovnih instituta carinskog sistema i usklaivanja sa drugim zakonima, odnosno promenama koje su u meuvremenu nastale u naem privrednom sistemu. Posle raspada SFRJ, prvi novi Carinski zakon u Saveznoj Republici Jugoslaviji donet je 1992. godine, da bi takoe bio
6

menjan i dopunjavan u vie navrata u skladu sa razvojem ukupne situacije u zemlji.

potrebama i

01.01.2004. godine stupio je na snagu novi Carinski zakon koji sadri osnovne strukture i principe na kojima se zasniva zakonodavstvo Evropske unije, a to je u skladu i sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije, kao i osnovnim opredeljenjima iz Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), naroito kada su u pitanju carinska vrednost, poreklo robe, carinska procedura, zatita prava intelektualne svojine i dr. Prvobitno Odeljenje carina, poetkom 1947. godine transformisano je u Upravu carina u sastavu Ministarstva za spoljnu trgovinu. Od februara 1967. godine, carinska sluba deluje kao samostalni savezni organ uprave, neposredno podreen tadanjem Saveznom izvrnom veu. Do 01.01.2002. godine Savezne uprava carina je samostalni organ uprave, direktno odgovoran Saveznoj vladi. Od 01.01.2002. godine Savezna uprava carina je u sastavu Saveznog Ministarstva finansija i ekonomije. Danas je Uprava carina u sastavu Ministarstva finansija.

3. VRSTE CARINA Carine se mogu podeliti prema: pravcu kretanja robe, cilju zbog kojeg se uvode, nainu obraunavanja, nainu propisivanja i prema ekonomsko politikom dejstvu.

3.1. CARINE PREMA PRAVCU KRETANJA ROBE Prema pravcu kretanja robe carine se dele na:
7

- UVOZNE CARINE koje se naplauju na robu koja se uvozi u carinsko podruje. Danas se uglavnom primenjuje ova vrsta carine. - IZVOZNE CARINE naplauju se na domau robu koja se izvozi. Uvode se uglavnom ukoliko se javi deficit odreene robe na domaem tritu i u tom sluaju radi destimulisanja izvoza takve robe ili zbog fiskalnih prihoda. Ove carine se danas retko primenjuju. - PROVOZNE ILI TRANZITNE CARINE naplauju se prilikom tranzita robe preko odreenog carinskog podruja. Imaju uglavnom fiskalni karakter. Posle usvajanja Barselonske konvencije o slobodi tranzita, veliki broj zemalja je ukinuo ovu vrstu carina tako da se tranzitne carine danas ne primenjuju.

3.2. CARINE PREMA CILJU ZBOG KOJEG SE UVODE Ove carine dele se na: - ZATITNE CARINE se uvode da bi se zatitila domaa proizvodnja od konkurencije iz inostranstva i da bi se tako olakao razvoj domae privrede. Ova vrsta carine poskupljuje uvoznu robu za iznos naplaene carine,to dovodi do smanjenja uvoza. Ovo je danas prvenstvena uloga carinskih sistema u mnogim dravama. - FISKALNE CARINE uvode se radi ubiranja prihoda u korist drave. Naroito dolaze do izraaja kod proizvoda koji se ne proizvode u zemlji, a za koje se pri uvozu plaa visoka carina. - SOCIJALNE CARINE uvode se za pojedine proizvode koji su znaajni za ivotni standard stanovnitva i po pravilu propisuju se nie carinske stope. Najee se uvode za osnovne ivotne namirnice kao to su mast, jestivo ulje, penica... Mogu se uvesti i u sluaju elementarnih nepogoda, zemljotresa i sl.
8

3.3. CARINE PREMA NAINU OBRAUNAVANJA Prema nainu obraunavanja carine se dele na: - CARINE PO VREDNOSTI (ad valorem) obraunavaju se na carinsku osnovicu koju ini vrednost robe. Mogu imati i zatitni i fisklani efekat. - SPECIFINE CARINE obraunavaju se prema jedinici mere proizvoda (kilogram, litar, komad, metar itd.). - KOMBINOVANE CARINE obraunavaju se istovremeno po vrednosti i po jedinici mere proizvoda, tj. kombinacijom prethodna dva naina obraunavanja carine.

3.4. CARINE PREMA NAINU PROPISIVANJA Prema nainu propisivanja carine se dele na: - AUTONOMNE CARINE koje propisuje jedna zemlja samostalno. Mogu se menjati po ukazanoj potrebi nezavisno drugih zemalja. - UGOVORNE CARINE se propisuju na osnovu ugovora zakljuenih sa jednom ili vie zemalja. Mogu se menjati samo uz saglasnost zemalja sa kojima je potpisan ugovor. 3.5. CARINE PREMA EKONOMSKO - POLITIKOM DEJSTVU Ove carine se dele na:

od

- PREFERENCIJALNE CARINE koje se uvode radi pruanja olakica nekim zemljama prilikom uvoza robe poreklom iz tih zemalja. Realizuju se kroz primenu snienih stopa carine. - DIFERENCIJALNE CARINE se uvode da bi se roba iz odreenih zemalja dovela u nepovoljniji poloaj u odnosu na robu iz drugih zemalja. - RETORZIVNE (BORBENE) CARINE uvode se kao dodatak carini koja se naplauje po ve propisanoj redovnoj stopi carine. Uvode se sa ciljem da se izvri odreeni pritisak (socijalni, ekonomski, politiki ili drugi) na jednu zemlju, ili da odgovori na pritisak druge zemlje. - PROHIBITIVNE CARINE se uvode kada postoji elja da se ogranii ili potpuno sprei uvoz neke robe. Tada se propisuju ekstremno visoke stope carine, ak i do 1000%. - ANTIDAMPINKE CARINE se uvode kao optereenje za robu koju strani prodavac prodaje po ceni koja je nia od njene cene kotanja. Postupak uvoenja antidampinkih carina regulisan je odredbama Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). - KOMPENZATORNE CARINE uvode se ukoliko prodavac koji izvozi robu dobija odreene premije ili subvencije svoje drave radi osvajanja inostranog trita. Kompenzatorne carine se propisuju do iznosa subvencije ili premije odobrene u zemlji izvoznici. 4. EFEKTI CARINA U zavisnosti od ciljeva koji se ele postii kao i od uslova delovanja, carina moe imati razliite efekte. Primena carinskih propisa moe uticati kako na ograniavanje uvoza tako i na pospeivanje izvoza.

se

10

4.1. UTICAJ CARINE NA UVOZ to se tie uvoza robe, gde uglavnom i deluje carina, efekti carine su oigledni. Usled poskupljenja inostrane robe za iznos carine, pada uvoz inostrane robe a poveava se tranja za domaom robom. Ovde treba navesti postojanje odreenih uslova za efikasno delovanje carine, kao to su realnost kursa, uravnoteena ponuda i tranja, dovoljna koliina domaih proizvoda i sl. U suprotnom, carina e imati ogranieno dejstvo na uvoz. 4.2. UTICAJ CARINE NA DOMAU PROIZVODNJU Osim na uvoz robe, carina moe uticati i na domau proizvodnju i to poveanjem cene uvozne robe preko viih stopa carine kao i poveanjem carine na sirovine i drugi reprodukcioni materijal koji se koristi prilikom proizvodnje domae robe, a to direktno utie na konkurentnost domae robe.
4.3. UTICAJ CARINE NA CENE

Carina moe uticati i na cene robe i to na razliite naine i to: tano za iznos carine, za iznos manji od carine (ukoliko se npr. povea produktivnost) i za iznos vei od carine (kada poraste potranja na domaem tritu a ponuda je nedovoljna).

4.4. KUMULATIVNO DEJSTVO CARINE Carina deluje i na proizvode koji su povezani sa proizvodnjom proizvoda za koji je uvedena carina. Ovakvo dejstvo carina naziva se kumulativnim dejstvom. Ono moe biti horizontalno i vertikalno.

5. PREVALJIVANJE CARINE
11

U cenu uveene robe koja se prodaje na domaem tritu zaraunat je i iznos carine. Za taj iznos, uveena roba je poskupela a to moe dovesti do opadanja prodaje, tj. tranje za tom robom. Da bi se zadrao nivo potranje za robom, izvoznici preuzimaju na sebe obavezu da snize cenu robe za iznos carine (ili makar za jedan njen deo) kojom je roba optereena prilikom uvoza. Tako e se cena robe zadrati na istom nivou kao pre uvoenja carine. Uvoznik formalno plaa iznos carine, ali stvarni trokovi carine padaju na teret izvoznika. Ovo prevaljivanje carine smatra se regularnom pojavom, tj. nema karkater nedozvoljenog sniavanja cena (damping). Meutim, ukoliko su uvedene prohibitivne carine za odreenu robu, onda prevaljivanje carine postaje ekonomski neracionalno i u tom sluaju uvoz te robe je onemoguen. 6. CARINSKA POLITIKA 6.1. POJAM I ULOGA CARINSKE POLITIKE Carinska politika je deo ekonomske politike. Pojam carinske politike podrazumeva skup mera carinskog sistema koje preduzimaju ovlaeni organi suverene zemlje, u okviru privrednog sistema, kojima se obezbeuje zatita domae proizvodnje od uticaja svetskog trita1. Carinska politika jedne zemlje predstavlja dugorono usmeravanje instrumenata i instituta vezanih za carinsku zatitu, razvoj domae proizvodnje i ostala pitanja od vitalnog interesa za privredu. Carinska politika deo je ekonomske politike jedne zemlje i uslovljena je njom, naroito delom koji se odnosi na domau proizvodnju, cene, privredni razvoj i spoljnotrgovinsku razmenu. Od carinske politike oekuje se da osigura skladnost tokova razvoja carinske zatite i konstantnost u razvoju carinske zatite. Ovo se postie, pre svega, preko precizno utvrenih instrumenata i instituta u
1

Prof. dr. Tomislav Todorovi,Carinsko poslovanje, Beograd 2005.

12

dugoronim aktima carinske zatite, kao to su Carinski Zakon i Zakon o Carinskoj tarifi. Carinska politika posebno je znaajna u okviru spoljnotrgovinske politike, pri emu carina moe biti osnovni instrument zatite domae proizvodnje, ukoliko su ispunjeni svi uslovi za efikasno dejstvo carine.

ZAKLJUAK

Ukljuivanje u savremene svetske tokove dovelo je do usvajanje evropskih standarda i prakse carinskih zakonodavstava lanica Evropske unije. Carinski sistem i carinsko poslovanje maksimalno je harmonizovano sa zakonodavstvom Evropske unije i stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske
13

organizacije, kao i osnovnim opredeljenjima iz Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). Primenom savremenih reenja maksimalno je pojednostavljena carinska procedura, uvedena je mogunost podnoenja carinskih isprava elektronskim putem a sve to doprinosi ubrzanju i racionalizaciji spoljnotrgovinske razmene.

LITERATURA
Prof. Dr Tomislav Todorovi, Carinsko poslovanje, Beograd 2005 Carinski Zakon Tihomir Bogievi, Carinska tarifa, Beograd 2002 Mr. Momir Ivanovi, Milenko Kuzmanovi, Carinska tarifa, Beograd 1988.

14

15