CsanyiGroup.

com Tehniki prorauni

CsanyiGroup.com
- Tehniki prorauni -

NAPOMENA:
Ovaj dokument je primer kako bi trebalo da izgleda prilog tehniki prorauni u projektnoj dokumentaciji. CsanyiGroup ne snosi nikakvu odgovornost za eventualnu netanost ili posledice informacija u ovom dokumentu. Bilo kakve primedbe ili sugestije moete posalti na e-mail: podrska@csanyigroup.com

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

1/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

1.

TEHNIKI PRORAUN

1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 1.10 1.11 1.12

Proraun struja kratkih spojeva u mrei 20 kV Proraun struja kratkog spoja na sabirnicama glavnog razvoda 0,4 kV Izbor opreme u 20 kV razvodnom postrojenju (=1F) Proraun minimalnog preseka kablova 20 kV prema nominalnoj potronji i termikom naprezanju u kratkom spoju Proraun optereenja objekta Izbor transformatora Proraun snage kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage Izbor opreme u glavnom razvodu 0,4 kV Proraun preseka ila kablova prema trajnom optereenju Proraun hlaenja transformatora Izbor elemenata instalacije gromobrana i uzemljenja trafo stanice Proraun nivoa osvetljenosti

1.1 Proraun struja kratkih spojeva u mrei 20 Kv

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

2/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

Tranzijentna snaga tropolnog kratkog spoja na 20 kV sabirnicama u TS 20/0,4 kV, koja se uzima za proraun, prema taki 2.4 tehnikih uslova Elektroenergetske saglasnosti iznosi:
S k = 250 M VA

Za tropolni kratki spoj na 20 kV sabirnicama u TS 20/0,4 kV, dobijene su sledee vrednosti struja kvara:

I k" = I k = 14,36 kA
naizmenina vrednost struje kratkog spoja) ( I k - trajna struja kratkog spoja)
I ku =3 ,4 k 5 A
I ef = 5 ,7 k 1 5 A

I k"

- poetna

( I ku - udarna vrednost struje kratkog spoja) ( I ef - efektivna vrednost struje kratkog spoja) ( t - vreme trajanja kratkog spoja)

t kV N

=0,2 s

Napomena: prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehnikim preporukama Elektrodistribucije Srbije celokupna oprema na visokonaponskoj strani u trafostanici se dimenzionie prema struji kratkog spoja od 14.5 kA, to je saglasno sa izvedenim proraunom.

1.2 Proraun struja kratkog spoja na sabirnicama glavnog razvoda 0,4 kV

Tropolni kratki spoj na 0,4 kV sabirnicama u TS 20/0,4 kV Pri proraunu su zanemarene impedanse kablovskih vodova 20 kV od visokonaponskog postrojenja do transformatora, ime se ilo na stranu sigurnosti. Za snagu energetskog transformatora od
S nt = 0 0 10 k A , sprege Dyn-5 V

dobijeni su sledei rezultati:

I n1 =5 ,8 A 7

( I n1 - nazivna primarna struja) ( I n 2 - nazivna sekundarna struja)

I n 2 =1 4 45

I k" = I k = 22,4 kA
naizmenina vrednost struje kratkog spoja) ( I k - trajna struja kratkog spoja)
I ku = 4 ,5 k 9 A
Ie f =2 ,3 k 3 A

I k"

- poetna

( I ku - udarna vrednost struje kratkog spoja) ( I ef - efektivna vrednost struje kratkog spoja) ( t - vreme trajanja kratkog spoja)

t kN N

=0,2 s 5

Napomena: prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehnikim preporukama Elektrodistribucije Srbije celokupna oprema na niskonaponskoj strani u

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

3/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

trafostanici sa transformatorom snage 1000 kVA se dimenzionie prema struji kratkog spoja od 22.5 kA, to je saglasno sa izvedenim proraunom.

1.3 Izbor opreme u 10 kV razvodnom postrojenju (=1F)

Shodno proraunatim parametrima kratkog spoja, izabrana je tipski testirana, prefabrikovana oprema tako da u svemu zadovoljava proraunate parametre kratkog spoja, i to:

Rasklopni blok 10 kV - tipa TIP I PROIZVOA OPREME

- nominalni napon.............................12 kV - nominalna struja......................630 A - poetna naizmenina vrednost struje kratkog spoja............. 25 kA > 14.36 kA - dozvoljena jednosekundna termika struja......................25 kA > 14.9 kA* * Ekvivalentna termika struja je Iekv = Ik*(m + n) = 14.36* (0,07+1) = 14.9 kA, parametri m i n su usvojeni za vreme iskljuenja kvara tkVN = 0,2 s udarna vrednost struje kratkog spoja..2.5*25 kA = 62.5 kA > 35.4 kA Napomena: u ovom projektu, za 10 kV naponski nivo, izvren je proraun samo onih elemenata u trafostanici koji se izrauju na licu mesta, a to je 10kV kablovska veza transformatorska elija energetski transformator.

1.4 Proraun minimalnog preseka kablova 10 kV prema nominalnoj potronji i termikom

naprezanju u kratkom spoju Usvajanjem sledeih podataka: struja kratkog spoja na sabirnicama 10 kV iznosi 14.5 kA; ukupno vreme iskljuenja kratkog spoja 10 kV prekidaa iznosi priblino 100ms;

dozvoljena kratkospojna gustina struje za t=1s za bakarni provodnik iznosi 144

A/mm2 Sledi da je dozvoljena kratkospojna gustina struje: 144 1 =J
0.1

=>

J=455.368 A/mm2

Odavde se dobija da je dozvoljeni presek bakarnog provodnika:

S=

14500 A = 31.84 mm2 2 455 .367 A / mm

Za srednjenaponsku vezu energetskog transformatora 10/0,4 kV, snage do 1000 kVA i sklopke-rastavljaa sa osiguraima, koriste se jednoilni kablovi sa izolacijom od umreenog polietilena, tipa 3 x (XHP 48 1x35/16 mm2 6/10 kV) sa odgovarajuim kablovskim glavama za unutranju montau. Napomena: Izbor kabla je u skladu i sa internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehnikim preporukama Elektrodistribucije Srbije TP-1a.

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

4/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

1.5 Proraun optereenja objekta

Proraun optereenja objekta dat je u projektu unutranjih elektroenergetskih instalacija ovog objekta.

1.6 Izbor transformatora

Na osnovu take 2.1.1 tehnikih uslova Elektroenergetske saglasnosti, a prema jednovremenom maksimalnom opetreenju od 1542 kW, predviena je ugradnja 2 transformatora prividne snage 1000 kVA i 1000 kVA, respektivno. Saglasno ovome izabrani su: 1. Zapeaeni energetski transformator (bez uljnog konzervatora), slian tipu TIP I PROIZVOA OPREME. Karakteristke odabranog transformatora 1T1 su: Sn = 1000 kVA - nominalna snaga transformatora In = 1445 A - nominalna struja transformatora. U1/U2 = 10/0,4 kV - prenosni odnos i napon transformatora. Dyn5 - sprega uk = 6.00% - napon kratkog spoja (ur = 1.05%, ux = 5.91%) Pcu = 10.5 kW - gubici u bakru Pfe = 1.7 kW - gubici u gvou 2. Energetski transformator, slian tipu TIP I PROIZVOA OPREME . Karakteristke odabranog transformatora 1T2 su: Sn = 1000 kVA - nominalna snaga transformatora In = 1445 A - nominalna struja transformatora. U1/U2 = 10/0,4 kV - prenosni odnos i napon transformatora. Dyn5 - sprega uk = 6.00% - napon kratkog spoja Pcu = 10.5 kW - gubici u bakru Pfe = 1.7 kW - gubici u gvou Napomena: Navedeni podaci odnose se na novu konstrukciju energetskog transformatora sa smanjenim gubicima i smanjenom energijom magneenja, pri emu se smanjenje gubitaka postie konstruktivnim zahvatima, uz korienje priblino iste koliine materijala istog kvaliteta (lim, bakar) kao kod standardne konstrukcije, a u svemu prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehnikim preporukama Elektrodistribucije Srbije TP-1a.

1.7 Proraun snage kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage

Kompenzacija reaktivne energije izvrie se na nivou glavnog razvoda 0.4 kV (=1H); globalni (centralizovani) tip kompenzacije. Faktor snage potroaa prikljuenih na transformator 1T1 je 0.8. 1.7.1 Transformator -1T1 -ukupni faktor snage potroaa koji se napajaju iz transformatora 1T1 je cos2 = 0,87 -eljeni faktor snage na NN sabirnicama u razvodnoj tabli =1H (sekciji povezanoj na 1T1 je cos1 = 0,95. Snaga kondenzatorske baterije se izraunava prema obrascu: Qkbn = P* (tg2 tg1) = 560 * (0,5667 - 0,3287) Qkbn = 133.3 kVAr
CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija
5/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

Usvaja se kondenzatorska baterija koja e biti sastavljena od 3 kondenzatora snage 75, 50 i 25 kVAr, pri emu e korak regulacije biti 25 kVAr. Poto je snaga baterije vea od vrednosti reaktivne energije koja se kompenzuje, stvarna vrednost (maksimalna vrednost) faktora snage e biti tg1 = (Qu - Qkb)/P = (560*0.493-150)/ 560 tg1 = 0,2252 cos1 = 0,975

1.8 Izbor opreme u glavnom razvodu 0,4 kV

5.8.1 Na dovodu u glavni razvod 0,4 kV (01Q1 i 02Q1) Nominalna struja transformatora In = S/U*3 = 1000/0,4*3 = 1445 A Usvojen je tropolni prekida 02Q1 sledeih karakteristika: nominalni napon....................690 V nominalna struja........................2000 A > 1445 A prekidna mo............................ Icu=65 kA > 22.4 kA uklopna mo..............................Icm=143 kA > 49.5 kA jednosekundna termika struja..Icw=65 kA servisna mo.Ics=100% slian tipu TIP I PROIZVOA OPREME. Usvojena je tropolna sklopka rastavlja 01Q1 koja predstavlja tipsko reenje na podruiju JP EDB za transformator snage 1000 kVA sledeih karakteristika: nominalni napon....................500 V nominalna struja........................1600 A > 1445 A

5.8.2. U izvodnim poljima 0.4 kV razvoda napojenog sa TR-1

Usvojene su tropolne sklopke-osigurai sledeih karakteristika: nominalni napon........................400 V nominalna struja podnoja.........400 A nominalna struja osiguraa prema potronji na izvodu (videti jednopolnu emu, crte 3. prekidna mo............................ Icu=50 kA > 22.4 kA uklopna mo..............................Icm=105 kA > 49.5 kA sline tipu TIP I PROIZVOA OPREME. U izvodnim poljima 0.4 kV razvoda napojenog sa TR-2 Usvojene su tropolne osigurake letve od 400A za za ugradnju noastih osiguraa velike snage prekidanja, NV 250A.

5.8.3. Sabirniki razvod (za vezu od transformatora do niskonaponskog postrojenja) Na niskonaponskoj strani, izmeu energetskog transformatora i prikljunog polja razvodne table niskog napona, primenjene su obojene sabirnice od pljosnatog bakra, pravougaonog preseka 80x10 mm.

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

6/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

Ovako izabran presek sabirnica, mora se proveriti prema max struji koja protie u normalnom pogonu kroz sabirnice, kao i na termika i dinamika naprezanja za vreme trajanja kratkog spoja. Provera prema max struji u normalnom pogonu: Nazivna struja transformatora na niskonaponskoj strani iznosi:

I n2t =

S nt 3 U2

1000 kVA 3 0,38 kV

= 1520 A

Za usvojene obojene sabirnice od bakra dozvoljena trajna struja iznosi 1540 A. Poto je ispunjen uslov
I n 2 t < I doz

zakljuujemo da izabrane sabirnice zadovoljavaju u pogledu dozvoljene trajne struje u normalnom pogonu. Provera na termika naprezanja za vreme kratkog spoja: Na osnovu podataka iz take 5.2. Proraun kratkog spoja, minimalni presek sabirnica s obzirom na zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja moe se izraunati pomou uproene relacije:

S min = 7,5 I ef

( mm )
2

Presek odreen prema ovom izrazu predstavlja potreban (minimalan) presek, da bi se spreilo povienje temperature provodnika iznad doputene granice (200OC) za vreme trajanja kratkog spoja.
S min = 7,5 23,3 0,25 = 87,38 m m
2

Prema tome, iz napred izraunatog, zakljuujemo da primenjene sabirnice pravougaonog preseka od 80x10 mm = 800 mm2 zadovoljavaju analizirani kriterijum. Bojenjem sabirnica se poveava njihova strujna opteretljivost, zbog boljeg odvoenja toplote, a istovremeno se i upotrebom razliitih boja meusobno razlikuju faze. Provera na dinamika naprezanja za vreme kratkog spoja: Elektromagnetna sila koja deluje izmeu sabirnica kroz koje protie struja kvara, dobija se iz sledee relacije:
F2 = 2,04 I 2 ku2 l 10 2 0,981 a
I ku 2

(daN )

gde su

I ku 2 =4 ,5 k 9 A niskonaponskoj

udarna struja tropolnog kratkog spoja na

strani

l -

razmak izmeu potporita sabirnica (dva susedna potporna izolatora iste faze u cm)

- razmak izmeu osa faznih sabirnica niskog napona; usvojena vrednost a = 19 cm

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

7/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

(Vrednost od a =19 cm usvojena je na osnovu poznatih katalokih vrednosti proizvoaa opreme za: osna rastojanja provodnih izolatora niskog napona najee korienih tipova distributivnih transformatora snage 1000 kVA, a = 22 cm 1 m i osna rastojanja faznih sabirnica NN razvodne table a = 6 c ).

Niskonaponske sabirnice: 80x10 mm a a l

POTPORNI IZOLATOR

Kako u obrascu za silu, nakon definisanja razmaka a, kao nepoznata veliina figurie samo razmak izmeu potporita ( l ), to emo ga izabrati vodei rauna o sledeim osnovnim kriterijumima: a. Kriterijum sopstvene uestanosti sabirnica b. Kriterijum najveeg dozvoljenog naprezanja sabirnica i

c. Kriterijum dozvoljene sile potpornih izolatora.

Izvriemo analizu po svim ovim kriterijumima. a. Kriterijum sopstvene uestanosti sabirnica Kritian razmak izmeu potporita, koji se mora izbei, usled rezonantne pojave oscilovanja sabirnica pri sopstvenoj uestanosti od oko 100 Hz, dobija se iz izraza
lk = r c h fk r ( m)

gde su:
c = 3,61 10 3 konstanta za pljosnati bakar
h =, 8 00 m

dimenzija sabirnica u pravcu titranja (u pravcu sile) (interval pojavljivanja uestanosti sabirnica)

f kr = 2 f 15% = 100 15% = 85 115 Hz sopstvenih

Zamenom poznatih veliina u obrazac za ( l kr ), dobija se kritino rastojanje izmeu potporita, koje se mora izbei:

lk r

=5 1, 8

d o

1,8 4

b. Kriterijum najveeg dozvoljenog naprezanja sabirnica ( doz ) Za naprezanje sabirnica koje se javlja usled dejstva sile izmeu sabirnica, moe se postaviti sledea relacija:

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

8/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

=
gde je:
W-

F2 l 2 0, 2 12 W

(daN / cm 2 )

frekventni faktor moment otpora

Za pravougaoni profil, moment otpora se odreuje po obrascu:

b h 2 W = 6

h
(c m
3

F2

33 Dozvoljeno optereenje za bakar iznosi: 0,2 =1 7

d /cm aN

Kada se u jednainu

F2 l = 2 0,2 12 W

(daN/cm

umesto l unese l m i zamene poznate veliine odgovarajuim vrednostima, dobija se: ax

=
odnosno

2,04 49,5 2

2 l max 10 2 0,981 19 , 1 82 12 6

2 = 0,02736 l max

Najvei dozvoljeni razmak ( l max ) izmeu potporita, (onaj pri najveem dozvoljenom naprezanju sabirnica), dobija se ako se predhodni izraz izjednai sa 2 0, 2 :
2 0,2 = 0,02736 l 2 ax = 2746 m daN /cm
2

a zatim, usvajajui frekfentni faktor = 1 , rei po l mx : a

2 l max =

2 0, 2 0,02736

Odnosno:
l max = 2 6 74 0,02 736 1 = 317 cm

c. Kriterijum dozvoljene sile potpornih izolatora 1 kV Potporni izolatori nose sabirnice i ostale neizolovane provodnike u postrojenju. Oni odvajaju provodnike od uzemljenih delova i preuzimaju sile koje deluju na sabirnice. Provera izabranih izolatora 1 kV vri se na dozvoljene sile i na sopstvenu uestanost sabirnica, koja moe da povea dinamiku silu tokom trajanja kratkog spoja.

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

9/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

l Fi 2 = f F2 = f 2,04 I 2 2 10 2 0,981 ku a I ovde je frekventni faktor f = 1 . Ako se upotrebi izolator 1 kV za unutranju montau, iz grupe "B", koji izdrava prelomnu silu od Fi2 = 750 daN, uz napred definisane ostale veliine, moe se izraunati najvei raspon izmeu potporita, po kriterijumu dozvoljene sile potpornog izolatora:

l max i =

Fi 2 a 10 2 f 2,04 I 2 2 0,981 ku
7 0 1 1 2 5 9 0 = 2 0 cm 9 1 2,0 4 ,5 2 0,9 1 4 9 8

l max

Zakljuak: Na osnovu prethodno dobijenih rezultata, potpuno je definisan izbor rastojanja izmeu potporita: a) najvee naprezanje: lmaxi = 290 cm lmaxi - rastojanje koje se ne sme prekoraiti prema kriterijumu dozvoljene sile izolatora, poto je to stroiji kriterijum od kriterijuma najveeg naprezanja sabirnica ( doz ), lmax = 317 cm. b) sopstvena uestanost:

lk r

=5 18

d o

14 8

c m

l kr - podruje koje se mora izbei zbog kriterijuma sopstvene uestanosti sabirnica.

Rezultati prorauna mogu se prikazati i grafiki na sledei nain:

DOZVOLJENA PODRUJA ZA l lkr 0 158 184 290 lmaxi 317 lmax

l (cm)

1.9 Proraun preseka ila kablova prema trajnom optereenju

Proraun preseka ila kablova prema elektroenergetskih instalacija ovog projekta. 1.10 Proraun hlaenja transformatora Proraun hlaenja transformatora svodi se na odreivanje preseka ventilacionih otvora u prostoru trafo stanice.
CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija
10/15

trajnom

optereenju

dat

je

svesci

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

Ukupni gubici u transformatoru iznose Pv=12.2 kW (proraun je uraen za uljni transformator snage 1000 kVA a dimenzije otvora dobijene ovim proraunom usvojene su i za transformator od 630 kVA, s obzirom da je TS dimenzionisana na 2x1000 kVA). Visina ventilacionog stuba (od sredine transformatora do donje ivice aluzina) iznosi H = 0.82 m. Dozvoljena temperaturna razlika (zagrevanje vazduha) ul - iz = 25C. Ulazni otvor (otpori) - ubrzanje - mrea (aluzine) - uveanje preseka - promena pravca 1 3 0.55 0.95 ______________ R1 = 5.5 (sainilac otpora i ubrzanja u dovodnom kanalu)

Izlazni otvor (otpori) - ubrzanje - mrea (aluzine) - skretanje pod 90

1 3 1.5 ______________ R2 = 5.5 (sainilac otpora i ubrzanja u odvodnom kanalu)

Preporuuje se da se odvodni otvor naini za 10% veim od preseka dovodnog kanala, pa je: m = A1/A2 = 0.9 m2 = 0.81 (odnos preseka dovodnog i odvodnog kanala) Uopteni izraz za otpor vazdunom strujanju je: R = R1 + m2 * R2 = 5.5 + 0.81 * 5.5 = 9.96 Povrina ulaznog otvora (efektivna vrednost): A1 = (13.2*Pv2*R)/(H*3) = (13.2*12.2 2*9.96)/(0.82*253) A1 = 1.24 m2, Minimalne dimenzije ulaznog otvora su (2x0.62m). Prema podacima iz graevinskog projekta ulazni ovori su povrine 2x0.87m to zadovoljava postavljeni uslov. A2 = A1/m = 1.24/0.9 = 1.38 m2 Minimalne dimenzije izlaznog otvora su 1.38 m2. Prema podacima iz graevinskog projekta izlazni ovori su povrine 2.65m to zadovoljava postavljeni uslov. Napomena: Izbor dimenzija ventilacionih otvora je u skladu sa internim standardima JP Elektrodistribucije Beograd. 1.11 Izbor elemenata instalacije gromobrana i uzemljenja trafo stanice Kako se TS 10/0,4 kV nalazi u objektu, to joj nije potrebno predviati posebnu gromobransku zatitu. Provera otpora rasprostiranja uzemljivaa objekta shodno uslovima za uzemljenje elektroenergetskih objekata nazivnog napona iznad 1000 V Novoprojektovana TS 10/0,4 kV radie u sledeim pogonskim uslovima, bitnim za izbor i proraun uzemljivaa iste:

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

11/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

Novoprojektovana TS 10/0,4 kV radie u elektrodistributivnoj kablovskoj mrei 10 kV (kablovi tipa NPO 13-A) sa neutralnom takom uzemljenom preko niskoomske impedanse u TS 35/10 kV.

Napajanje nove TS 10/0,4 kV na strani 10 kV, prema Elektroenergetskoj

saglasnosti, taki 2.1.2 tehnikih uslova e se ostvariti umetanjem novoprojektovane S u vezu TS10/0.4kV N. Bgd, Bul. A. arnojevia 48 (reg. br. Z-744) i TS 10/0.4kV N. Bgd. Proleterske Solidarnosti 22 (reg.br. Z-1374). Elektrodistributivna mrea isporuioca na koju se prikljuuju TS ims struju zemljospoja 300A prema taki 2.6 Elektroenergetske saglasnosti. Nova TS 10/0,4 kV je u objektu. Novi niskonaponski izvodi su kablovski, bez provodnog plata i omotaa, tipa XP00 0,6/1 kV i NHXHX 0,6/1 kV. U postojeoj niskonaponskoj mrei, postojei objekti (potroai) se od previsokog (opasnog) napona dodira tite TN sistemom. " U transformatorskoj stanici 10/0,4 kV sa kablovskim izvodima (gradska transformatorska stanica) izvodi se po pravilu zdrueno uzemljenje, koje se koristi i za radno i za zatitno uzemljenje " (taka 237.131 Propisa i preporuka EDB). "Radno i zatitno uzemljenje ne mogu efikasno da se razdvoje na podruju urbanizovanog dela naselja zbog velike gustine metalnih instalacija (cevovodi, provodni platevi kablova, uzemljivai susednih zgrada itd). Zato se u takvim uslovima obavezno projektuje i izvodi zdrueno uzemljenje " (taka 237.139 Propisa i preporuka EDB). Imajui u vidu napred navedeno, a prema l. 48, 57, 62 i 65 Pravilnika 13/78, predvia se zdrueno uzemljenje u novoj transformatorskoj stanici 10/0,4 kV. Prema propisima EDB uslovi bezopasnosti bie ispunjeni ako se merenjem otpornosti zdruenog uzemljenja (Rezdr) dobije vrednost koja je data u taki 237.142. ("Gradske transformatorske stanice 10/0,4 kV"): Rezdr 1 (Propisi EDB 237.142.1.) Ukoliko se ne ispune ovi uslovi (Rezdr 1 moraju se izraditi dopunski uzemljivai u ) svemu prema propisima "Elektrodistribucije - Beograd". Termika provera uzemljivaa Prema taki 237.113. Propisa EDB-a uzemljivai ije su dimenzije i preseci izabrani prema propisima EDB taka 237.111. i 237.112. (prvenstveno bakarno ue preseka 35 mm2 u kablovskoj mrei 10 kV ili okrugla pocinkovana ica prenika ne manjeg od 10 mm ili pocinkovana elina traka preseka ne manjeg od 100 mm 2, ali ne tanja od 3,5 mm, izdrae sva termika naprezanja pod uslovom da se eliminie mogunost pojave dvostrukog zemljospoja. Vrednosti otpornosti uzemljenja Pre aktiviranja transformatorske stanice mora se izmeriti otpornost uzemljivaa zdruenog uzemljenja (taka 237.152.). Merenje otpornosti uzemljenja i provera ispunjenja uslova bezopasnosti Merenje ukupne otpornosti zdruenog uzemljenja (Rezdr), vri se bez odvajanja uzemljivaa ija se otpornost meri od ostalih uzemljivaa koji su prikljueni na njega (taka 237.152).

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

12/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

Merenje napona dodira i napona koraka nije potrebno ako se uzemljivai i ostale zatitne mere izvedu prema Propisima EDB (taka 237.155.). 1.12 Proraun nivoa osvetljenosti Da bismo ostvarili traeni nivo osvetljaja E ovaj proraun obuhvata sledee: a - izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa (lm) b - izraunavanje broja izvora svetlosti c - izraunavanje broja potrebnih svetiljki d - odreivanje rasporeda svetiljki e - izraunavanje stvarnog osvetljaja Est a) IZRAUNAVANJE POTREBNOG SVETLOSNOG FLUKSA Potrebni svetlosni fluks raunamo prema obrascu:
E a b (lm)............................................................................(1) f

gde je: E - zadani ili preporueni nivo osvetljaja (lx) a - duina prostorije (m) b - irina prostorije (m) - stepen iskorienja osvetljaja (1) f - faktor zagaivanja i starenja (1) Od tano izraunatog svetlosnog fluksa, potrebnog za postizanje traenog nivoa osvetljaja, zavisi i kvalitet ovog prorauna, stoga ovo izraunavanje ima sledei tok: a.1) Izbor svetlosnog izvora i svetiljke Kako smo iz odgovarajue tablice odredili boju svetlosti i stepen reprodukcije boje to na osnovu toga iz tablice iste literature potraimo one izvore koji zadovoljavaju, odluimo se za jedan tip, koji odgovara navedenom zahtevu, a time smo definisali i broj svetlosnih izvora i svetiljki. a.2) Indeks prostorije Indeks prostorije k koji zavisi od dimenzija prostorije izraunavamo prema sledeem obrascu:
k= ab .................................................................................(2) h k ( a + b)

gde je: a - duina prostorije (m) b - irina prostorije (m) hk - korisna visina (m) Korisna visina je rastojanje od radne povrine prostorije do svetlosnog izvora u svetiljki.

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

13/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

a.3) Stepen iskorienja osvetljaja Stepen iskorienja osvetljaja zavisi od tipa svetiljke, visine montae svetiljke, dimenzija prostorija, kao i od boje zidova i tavanice. U praksi on se daje u vidu tabele u funkciji indeksa prostorije k i koeficijenata refleksije zidova, tavanice i poda. Vrednosti za koeficijente refleksije nalazimo iz odgovarajue tablice. U tabelama pomenute literature za nalaenje stepena iskorienja, dat je odnos rastojanja izmeu svetiljki u zavisnosti od visine veanja S/H da bismo imali dobru ravnomernost osvetljaja. Takoe je dat i koeficijenat tj.kategorija zagaivanja svetiljke K. Ovaj podatak nam je potreban da bismo odredili faktor zagaivanja i starenja. a.4) Faktor zagaivanja i starenja Ovaj faktor odreujemo po obrascu:

f = f1 f 2 .................................................................................(3)
gde je: f1 - faktor zagaivanja f2 - faktor starenja a.4.1) Faktor zagaivanja f1 Ovaj faktor odreujemo sa dijagrama koji su dati u pomenutoj literaturi. U taki a.3 reeno je kako smo doli do faktora zagaivanja K, a u zavisnosti od njega uzimamo odgovarajui dijagram sa koga oitavamo faktor zagaivanja u zavisnosti od vremena izmau dva ienja svetiljki (dato u mesecima) i u zavisnosti od tehnologije koja se obavlja u prostoriji tj.Kako ista utie na prljanje svetiljki. a.4.2) Faktor starenja f2 Ovaj faktor zavisi od vrste izvora svetlosti, predspojnih naprava i vrste el.spoja. Ovaj podatak treba traiti od proizvoaa svetlosnog izvora. Ukoliko se ne raspolae tim podatkom koriste se priblini podaci iz odgovarajue tablice navedene literature.

b) IZRAUNAVANJE BROJA IZVORA SVETLOSTI Broj svetlosnih izvora ( ncel ) za celu prostoriju preraunava se pomou obrasca:
.................................................................................(4) 0

n cel =

gde je: - celokupni fluks prostorije sraunat po obrascu (1) 0 - svetlosni fluks radnog svetlosnog izvora koji se nalazi u tablicama D svetl.prirunika ili katalogu proizvoaa, a prema izabranom svetlosnom izvoru i svetiljci u skladu sa a.1.

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

14/15

CsanyiGroup.com Tehniki prorauni

c) IZRAUNAVANJE BROJA POTREBNIH SVETILJKI Broj svetiljki ( n' ) za celu prostoriju rauna se pomou sledee jednaine:

n' =
gde je:

n cel .................................................................................(5) n

ncel - broj svetlosnih izvora za celu prostoriju raunat po jednaini (4) n - broj svetlosnih izvora u svetiljci koji sledi iz tipa odabrane svetiljke (kod fluorescentnih svetiljki broj cevi)

Proraun je uraen za nadgradnu fluo svetiljku sa dve cevi snage po 36W Rezultati prorauna su sreeni u tablici.
P R O R A C U N U N U T R A S NJ E G O S V E T LJ E NJ A

Dimenzije prostorije Zaht. Karakteristike Svetlosni izvor Rezultati proracuna Naziv a b h S E k/d f o/ n Snaga n'/dsr nsv Eizr prostorije (m) (m) (m) (m) (lx) (1/m) (1) (1) (lm/)(kom) (W) (kom/m) (kom) (lx) -------------------------------------------------------------------------------------------------Etaza : TS RAZV. BLOK TRAFO BOKS 5.0 2.5 3.5 3.5 2.50 2.50 17.5 8.8 200 150 1.21 0.86 0.34 0.33 0.66 0.66 3450 3450 2 2 36 36 2.27 0.88 3 1 263.82 170.71

ODGOVORNI PROJEKTANT Vae ime i prezime.

CsanyiGroup.com inteligentno projektovanje el. instalacija

15/15