PSIHOLOGIJA, 2004, Vol. 37 (1), str.

5-32

UDC 159.944.4:159.964.32

PREVLADAVANJE STRESA: KONCEPTUALNA I TEORIJSKA PITANJA SA STANOVITA TRANSAKCIONISTIKE TEORIJE Marija Zotovi1
Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za psihologiju

Cilj ovog rada je prikaz osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja koja se tiu fenomena prevladavanja stresa. U ta pitanja spada definisanje prevladavanja, razgraniavanje ovog i srodnih fenomena, kao i klasifikovanje prevladavanja. Razmatrae se i pitanje determinanti prevladavanja, odnosno znaaja linosti s jedne strane i situacionih faktora sa druge kao izvora uticaja na prevladavajue ponaanje. Takoe e biti rei o problemu efikasnosti prevladavanja. Prevladavanje se u okviru rada posmatra sa stanovita transakcionistike teorije stresa. Prema ovoj teoriji veza izmeu stresnog iskustva i njegovih posledica ostvaruje preko prevladavanja, tj. prevladavanje predstavlja medijator stresa. U radu e biti razmatran i teorijski i praktian znaaj prevladavanja prema transakcionistikoj teoriji. Kljune rei: prevladavanje, stres, transakcionistiki model.

UVOD
U savremenoj literaturi preovlauje shvatanje da prevladavanje predstavlja medijator stresa. To znai da stres i razliiti poremeaji nisu u direktnoj vezi, ve stres predstavlja inilac koji pokree prevladavajua ponaanja, a ona su ta koja su u vezi sa ishodima stresa. Aldwin (1994) smatra da vie nego stres sam, prevladavanje je kljuni koncept koji nam omoguava da razumemo adaptaciju i poremeaje adaptacije, jer ne izaziva stres sam po sebi poremeaje, nego naini na koje se ljudi bore sa stresom (predgovor, str. 7). Stres je veoma zastupljena tema prouavanja, jo od Selye-evih radova iz 50ih. Istraivanja prevladavanja su novijeg datuma. Moe se rei da zamah dobijaju 80-ih, nakon pionirskih istraivanja Moos-a (1976), Pearlin-a i Schooler-a (1978) i
1

Adresa autora: zotovic@eunet.yu

Marija Zotovi

Folkman i Lazarus-a (1980). Zbog toga o fenomenu prevladavanja raspolaemo sa manje informacija i znanja, nego to je to sluaj kada se radi o stresu. Osim toga, u okviru ovog relativno manjeg korpusa znanja, postoji mala saglasnost autora u vezi sa prirodom prevladavanja, potencijalnim ishodima razliitih stilova i/ili strategija, metodologijom istraivanja i procene prevladavanja itd. Zato je jedan od ciljeva ovog rada upravo proirivanje saznanja o prevladavanju, kao posebno znaajnom iniocu koji je u vezi sa posledicama delovanja stresa na pojedinca ili grupu.

POECI ISTRAIVANJA PREVLADAVANJA

Moos navodi pet znaajnih izvora uticaja, koji su oblikovali interesovanje naunika i strunjaka za oblast prevladavanja. Prvi izvor je Darwin-ova evoluciona teorija, koja objanjava adaptaciju ivotinja i ljudskih bia na njihovu okolinu. Evoluciona teorija se ne bavi adaptacijom jedinki kao individua, ve samo kao predstavnika itavih kategorija ivih bia; meutim, interesovanje za individualnu adaptaciju je implicitno, jer uspena adaptacija grupe pretpostavlja uspenu adaptaciju pojedinanih pripadnika. Drugi izvor jesu teorije linosti koje naglaavaju samoaktualizaciju, tj. tendenciju svakog ljudskog bia da aktualizuje, razvije svoje kapacitete, i to u smeru koji podrava i unapreuje egzistenciju. Trei izvor uticaja potie takoe iz oblasti linosti, i to od teoretiara koji imaju razvojni fokus i koji istiu da se znaajni, formativni dogaaji deavaju tokom itavog ivotnog ciklusa, poevi od zaea, a zavrivi sa smru jedinke. Posebno je znaajan doprinos Erikson-ovog opisa osam razvojnih stadijuma, koji prua uvid u promene i krize tokom ivota (za razliku od ranih psihoanalitikih koncepcija usredsreenih samo na detinjstvo, kao period tokom koga znaajni dogaaji odreuju strukturu linosti u odraslosti). etvrti izvor uticaja jesu naturalistike studije prevladavanja stresova ekstremnih intenziteta. Na osnovu pomenutih studija steen je znaajan uvid da veina ljudi uspeva da se adekvatno izbori sa stresovima velikog intenziteta. Interes za prevladavanje izrastao je iz prirodne radoznalosti kako se to deava. Drugi znaajan rezultat naturalistikih studija jeste da je vei broj ivotnih dogaaja u kratkom vremenskom periodu asociran sa zdravstvenim poremeajima i bolestima. I konano, poslednji izvor uticaja potie od teorije krize, prema kojoj krizni periodi ukljuuju poveanu opasnost od pojave poremeaja mentalnog (i fizikog) zdravlja, ali i ansu za razvoj linosti. Tokom kriza su ljudi podloniji uticajima drugih, nego to je to sluaj u fazama stabilnog funkcionisanja. Zato ovi periodi nude jedinstvenu mogunost da se pozitivno utie na sposobnosti prevladavanja stresa i mentalno zdravlje. Navedenih pet izvora uticaja predstavljaju konceptualnu i empirijsku osnovu za izuavanje ljudske adaptacije i prevladavanja.
6

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Prevladavanje poinje da se istrauje onda kada se panja konano poklanja individualnim razlikama u okviru stres procesa i u osetljivosti na stres. Za naine prevladavanja se smatra da predstavljaju jedan od najznaajnijih izvora individualnih razlika.

DEFINISANJE PREVLADAVANJA
Rana gledita o prevladavanju ovaj proces odreuju kao stabilnu, relativno trajnu karakteristiku ili crtu osobe (npr. Haan, 1977; Vaillant, 1977). iroko prihvatanje transakcionistike teorije stresa i prevladavanja (Lazarus, 1966; Lazarus & Folkman, 1984) dramatino je izmenilo konceptualizaciju prevladavanja. Transakcionistika teorija posmatra prevladavanje ne kao trajnu linu karakteristiku, nego kao dinamian proces, koji se menja tokom vremena u skladu sa objektivnim zahtevima i subjektivnom procenom situacije. Jedna od definicija koju je predloio Lazarus (Lazarus & Folkman, 1984) odreuje prevladavanje kao sve ono to osoba ini na kognitivnom ili bihevioralnom planu sa ciljem reavanja problema i/ili smanjenja intenziteta psihofizioloke reakcije u okviru stres procesa. Postoje i druge definicije ovog autora u njegovim mnogobrojnim klasinim delima iz oblasti prevladavanja, ali za gore navedenu moe se rei da je iroko prihvaena. Iz ovog odreenja vidi se da prevladavanje ima dve funkcije. Ono moe da slui za: 1) reavanje problema i 2) emocionalnu regulaciju. Najmanje tri stvari potrebno je imati u vidu u razmatranjima prevladavanja: (a) prevladavanje ne mora da bude zavren uspean akt; prevladavanjem se smatra svaki uinjeni napor; (b) taj napor ne mora biti vidljiv u ponaanju, ve moe biti uinjen i na kognitivnom planu; i (c) kognitivna procena situacije (kao stresne) je neophodan preduslov za iniciranje prevladavanja.

GDE POINJE PREVLADAVANJE? Prevladavanje i adaptacija

Prevladavanje je vid adaptacije organizma na spoljanju sredinu. Adaptacija je iri koncept koji ukljuuje rutinske, ak automatske, naine funkcionisanja, dok prevladavanje podrazumeva postojanje stresa. Adaptacija je tako irok pojam da obuhvata praktino itavu psihologiju (ako ne i biologiju): percepcija, uenje, motivacija i emocije sve je to ukljueno u kontinuiranu interakciju individue sa okolinom. Shodno tome, to je preirok koncept za empirijska istraivanja. Istraivai stresa i prevladavanja zato su ograniili sebe na one vidove adaptacije koji ukljuuju nove odgovore ili posebne napore, esto povezane sa uznemirujuim emocionalnim reakcijama. Istovremeno, istraivai naglaavaju da se njihov rad razlikuje od rada psihijatara i klinikih psihologa, koji se, takoe, bave problemima
7

Marija Zotovi

ivljenja. Prevladavanje se, prema prihvaenom odreenju, posmatra kao normalan psiholoki proces kod normalnih osoba. Ova distinkcija se ponekad iznosi eksplicitno, uporeivanjem prevladavanja sa mehanizmima odbrane (Haan, 1977). O ovom problemu bie jo diskusije u nastavku teksta. Jo jedna implicitna pretpostavka je da je prevladavanje diskretan odgovor na neki stimilus iz okoline, dok je adaptacija kontinuiran proces. Prevladavanje se, dakle, posmatra kao specijalna kategorija adaptacije koja se javlja kod normalnih individua u okolnostima koje sadre neuobiajene zahteve, predstavljaju neuobiajeno optereenje.

Prevladavanje i rutinsko reavanje problema

Kao i izmeu stresa i uobiajenog, svakodnevnog iskustva, tako i izmeu rutinskog reavanja problema i prevladavanja postoji tanka i ne uvek jasna granica. Istraivai mogu da posmatraju samo dve kategorije pojava: (a) sklop uslova koji mogu da budu stresni i (b) ponaanje osobe koje istraiva interpretira kao odgovor na pomenute uslove. S druge strane, da bi neko ponaanje bilo odreeno kao prevladavanje, istraiva mora, eksplicitno ili implicitno, da pretpostavi da poznaje: (a) prirodu situacije u kojoj se osoba nalazi, (b) razmiljanje, namere i ciljeve osobe i (c) poeljna i nepoeljna stanje osobe. Da bi se neko ponaanje oznailo kao prevladavanje potrebno je zakljuivanje o tome ta je odreena osoba pokuala da uradi. Ne samo da su istraivanja stresa i prevladavanja optereena subjektivnou, nego je razlika izmeu prevladavanja i ponaanja koje nema funkciju prevladavanja - istraivaeva subjektivna interpretacija, a ne neto to je inherentno samom ponaanju. Tvrditi da se radi o prevladavanju, to znai pretpostaviti da znamo ta osoba koju ispitujemo doivljava. Vano je da istraivai prevladavanja budu svesni da se kljuna empirijska distinkcija zasniva na interpretacijama i pretpostavkama, a ne na direktnim i objektivnim podacima. Ovo predstavlja veliki epistemoloki teret za istraivae. Kao ilustracija za ovo tvrenje moe da poslui analiza pojedinih mehanizama prevladavanja. Traenje informacija je opte prihvaeno kao nain prevladavanja, ali to je, takoe, sastavni deo svakodnevnog ivota. Razgovor sa prijateljima o problemima na poslu moe da bude obian tra, a moe da bude i traenje socijalne podrke. U razlikovanju rutinskog reavanja problema i prevladavanja izgleda se kao kljunog kriterijuma moramo drati karakteristika situacije u kojoj se odreeno ponaanje javlja. Traenje telefonskog broja hitne pomoi kada je lanu porodice pozlilo razlikuje se od traenja broja picerije. Pozitivno razmiljanje u vezi sa dijagnozom teke bolesti razlikuje se od pozitivnog razmiljanja o vremenskim prilikama idue nedelje. Ali, pri tom ne treba smetnuti s uma da je kljuni momenat koji odreuje da li je neka situacija stresna ili ne subjektivna procena dogaaja od strane osobe koja se nalazi u datoj situaciji.
8

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Prevladavanje i priprema za problem, tj. saniranje efekata problema

Odnos naveden u naslovu tie se odreenja vremenske relacije izmeu stresa i prevladavanja. Razmotrimo mogue vremenske odnose stresa i prevladavajuih aktivnosti. Prevladavanje se obino vezuje za neki konkretan stresni dogaaj. U skladu s tim, instrumenti za ispitivanje prevladavanja obino sadre zahtev da se navede ili opie stresna situacija, a zatim naznae korieni naini prevladavanja. Naznaeni naini prevladavanja, naravno, vezani su za navedenu stresnu situaciju. Meutim, na osnovu odgovora ispitanika na jednoj ek listi prevladavanja, mi ne moemo znati nita o vremenskom odnosu izmeu stresne situacije i prevladavajuih ponaanja. Ukoliko nam ispitanik navede kao stresnu situaciju nestanak struje tokom zime, a kao korieni nain prevladavanja oznai obezbeivanje ureaja koji mogu da funkcioniu i bez korienja elektrine energije (plansko reavanje problema, po Lazarus-u), moemo li mi znati kada se aktivnost sa ciljem reavanja problema odigrala? injenica je da, ak i daleko pre prvih nagovetaja stresne situacije, najee na osnovu ranijeg iskustva, ovek moe preduzeti mere kojima e se obezbediti od nastupanja nekog problema. U zemlji sa nestabilnom elektroenergetskom situacijom, ovek moe da se unapred (npr. pre zime) obezbedi. Da li to moemo smatrati prevladavanjem? Po definiciji izloenoj u ovom radu, odgovor je negativan. Postoje, meutim, autori koji upravo opisani vid ponaanja u odnosu prema moguem ili verovatnom stresu nazivaju preventivnim prevladavanjem, prevladavanjem stresa povezanog sa iekivanjem da se druga stresna situacija (npr. nestanak struje tokom zime) odigra. Meutim, analiza odgovora ispitanika nam, jednostavno, ne prua podatke o tome kada se prevladavajue ponaanje odigralo: da li je bilo vezano za iekivanje nekog problema ili za sam problem naveden kao stresni dogaaj ili se, pak, desilo dugo vremena nakon to je problem nastupio, kada je naputena nada da e se problem razreiti sam od sebe. Koji su jo mogui odnosi izmeu prevladavanja i situacije za koju se ono vezuje? Neki autori ubrajaju u prevladavanje i akcije koje se preduzimaju neposredno pre pojave stresora, najee na osnovu upozorenja, i nazivaju ih anticipatornim prevladavanjem. Akcije sa ciljem reavanja problema ili smanjivanja emotivne tenzije mogu da se izvode i tokom stresne situacije. U literaturi se ovaj vid prevladavanja moe sresti pod nazivnom dinamino prevladavanje. Reaktivno prevladavanje je naziv za akcije koje se preduzimaju neposredno nakon to je osoba bila izloena stresnoj situaciji. I konano, rezidualno prevladavanje je pojam koji se odnosi na akcije koje se sprovode nakon dueg perioda od izlaganja stresu, sa ciljem da se umanje njegovi dugoroni nepovoljni efekti. Iako, kao to je ve reeno, mi ne moemo sa sigurnou odrediti kada se neko ponaanje odigralo u odnosu na stresnu situaciju navedenu kao referentnu za prevladavanje, treba imati u vidu da istraivai najee pretpostavljaju da imaju posla sa dinaminim i reaktivnim prevladavanjem; dok ispitanik moe odgovarati
9

Marija Zotovi

mislei na bilo koji od vidova prevladavanja rasporeenih po vremenskoj dimenziji. Takoe, treba imati u vidu da su isti napori, ali preduzeti u razliitim vremenskim relacijama sa stresnim dogaajem, po svojoj prirodi u stvari sasvim razliita ponaanja, koja su najee i razliito efikasna u susretu sa problemom. Do podataka o vremenskom odnosu izdvojenog stresnog dogaaja i prevladavanja nije nemogue doi (intervjuom ili posebnim pitanjima u okviru tehnika za procenu), iako to moe da dodatno iskomplikuje ispitivanje, zbog ega se retko praktikovalo.

Prevladavanje i mehanizmi odbrane

Istraivanja mehanizama odbrane javljaju se jo u XIX veku u okrilju psihoanalize. S druge strane, ispitivanja kako se ljudi suoavaju sa stresnim situacijama imaju istoriju od svega nekoliko dekada. Haan (1965) razlikuje mehanizme prevladavanja kao adaptivne aktivnosti i mehanizme odbrane kao neadaptivne aktivnosti. Prema ovom autoru prevladavanje se razlikuje od mehanizama odbrane po tome to su mehanizmi odbrane po definiciji rigidni, koriste se prisilno, iskrivljuju realnost i neizdiferencirani su, dok su mehanizmi prevladavanja fleksibilni, svrsishodni, realnosti orijentisani i diferencirani. U toku 60-ih poinje da se izdvaja nova linija istraivanja mehanizama prevladavanja, u poetku povezana sa istraivanjima odbrambenih mehanizama. Vei broj autora poinje da adaptivne odbrambene mehanizme (npr. sublimaciju ili humor) naziva aktivnostima prevladavanja. (Izvor konfuzije u literaturi o mehanizmima odbrane i mehanizmima prevladavanja je to to neki jo uvek koriste re prevladavanje da oznae adaptivne odbrane.) Mnogi istraivai koji su se 60-ih i 70-ih bavili adaptivnim odbranama razvili su, tokom svog rada, nezavisno interesovanje za svesne strategije koje osobe koriste u susretu sa stresnim situacijama, bez obzira na njihovu efikasnost (adaptivnost). Svesne strategije koje se koriste u stresnim situacijama da bi se te situacije na neki nain razreile, prevazile, ili da bi se ublaila emocionalna reakcija karakteristina za stres, u novijim radovima nazivaju se strategijama prevladavanja. Vrlo brzo, istraivanje ovih ponaanja postaje samostalna oblast.

Prevladavanje i procena
Ozbiljan problem predstavlja potencijalno nerazlikovanje izmeu kognitivne procene i kognitivnog prevladavanja. Npr. procena odreene okolnosti kao pretee moe pokrenuti prevladavanje koje ukljuuje ponovnu procenu situacije (reappraisal). Distinkciju, ija je vrednost u najmanju ruku heuristika, u ovakvim sluajevima praktino je nemogue napraviti. Lazarus je, nastojei da rasvetli razlikovanje izmeu procene i prevladavanja, rekao sledee: Prevladavanje se odnosi na ono to osoba misli ili radi sa ciljem savladavanja nekog zahteva; a
10

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

procena je evaluacija onoga to moe biti smiljeno ili uinjeno sa istim ciljem (1991; str. 113).

Prevladavanje i emocionalne reakcije na dogaaj

Neke emocionalne reakcije zadovoljavaju kriterijume i mogu biti nazvane prevladavajuim ponaanjima, a neke ne. Bolan uzvik kada nam neko stane na prst ne prestavlja prevladavajue ponaanje. Tuga i potitenost se smatraju optim posledicama stresa i (neuspenog) prevladavanja. Meutim, izraavanje emocija (dobro se isplakati, vikati na nekoga i sl.) predstavlja strategiju prevladavanja, zato to ima svoju svrhu i ukljuuje odreeni svrsishodan napor. Granica izmeu emocionalnih reakcija koje ne predstavljaju prevladavanje i onih koje to jesu arbitrarna je, zato to granica izmeu spontanih i svrsishodnih reakcija moe biti nejasna. Ipak, vano je imati na umu da se emocionalne reakcije mogu pojavljivati u razliitim fazama stres procesa i reagovanja na stres, i imati razliito znaenje. Ukoliko ne razgraniimo prevladavajue emocionalne reakcije od ostalih, ma koliko to teko bilo u nekim sluajevima, traenje odgovora na mnoga istraivaka pitanja moe biti usmereno na pogrean put.

Prevladavanje i resursi
Konceptualni problemi pojavljuju se i kada je prevladavanje potrebno razlikovati od resursa, oslonaca za prevladavanje (npr. ilavost /hardiness/, optimizam, procena sopstvene efikasnosti /self-efficacy/, oseaj koherentnosti, socijalna podrka). Na primer, pozitivno razmiljanje je vid kognitivne preformulacije (cognitive reappraisal) kao naina prevladavanja; ali kako se ono razlikuje od manifestacija dispozicionog optimizma? Resursi mogu biti lini ili socijalni ili drugi faktori koji prethode proceni i prevladavanju (Schwarzer, 1994). Iako je u stvarnosti teko napraviti distinkciju izmeu prevladavanja i resursa, ova razlika je vana u teoriji i istraivanjima. Resursi su relativno statini antecedenti, dok je prevladavanje proces koji je u manjoj ili veoj meri zasnovan na tim resursima. Resursi, kao to je npr. optimizam, mogu predstavljati produkte ranijeg uspenog savladavanja stresa.

11

Marija Zotovi

KLASIFIKOVANJE PREVLADAVANJA Bazine dimenzije prevladavanja

Zbog toga to je broj konkretnih prevladavajuih odgovora praktino beskonaan, korisno ih je klasifikovati s obzirom na neki kriterijum. Empirijski to moe biti uinjeno pomou faktorske analize, ali faktorske solucije se tipino razlikuju od uzorka do uzorka i od stresora do stresora. Postoji mnogo pokuaja da se redukuje skup moguih odgovora na jednostavniji set dimenzija (parsimonija). Broj dimenzija koje su ustanovljene teorijski ili pronaene empirijski zavisi i od nivoa u hijerarhiji koncepata kojima se opisuje prevladavanje. Krohne (1993) razlikuje bihevioralni od konceptualnog nivoa, a svaki od njih sadri dve podklase. Reakcije i akti sainjavaju bihevioralni nivo koji se nalazi na dnu hijerarhije. Reakcija prevladavanja odnosi se na jedan bihevioralni element (npr. prebacivanje sa informativnog na muziki program u laboratorijskim eksperimentima). Nekoliko slinih reakcija ini akt (npr. neko ponaanje usmereno na reavanje problema). Na konceptualnom nivou moe se identifikovati niz akata koji ine strategiju prevladavanja, kao to je korienje socijalnih resursa ili okretanje religiji. Strategije mogu biti podvedene pod superstrategije, kojih, prema Krohne-u, ima dve. I drugi autori i istraivai govore o manjem broju (2 do 4) dimenzije prevladavanja, koje najee nazivaju stilovima prevladavanja. Stilovi prevladavanja su line tendencije da se reaguje na uobiajeni ili preferirani nain u razliitim stresnim situacijama koje imaju sline osnovne karakteristike. Stilovi prevladavanja stresa predstavljaju opte dispozicije za odreeni nain ponaanja u (potencijalno) stresnim okolnostima. Oni imaju uticaja na razliite faze i aspekte stres procesa (procena dogaaja), kao i na kratkorone i dugorone efekte stresa (ouvanje emocionalne ravnotee, prihvatanje realnosti, ouvanje zadovoljavajue slike o sebi i sopstvenim mogunostima i sl).

Kategorije prevladavanja prema fokusu panje

Prema Krohne-u, ije je shvatanje o strukturi prevladavanja izneseno u prethodnom delu, postoje dve superstrategije prevladavanja. One su ortogonalne dimenzije orijentacije panje i mogu biti shvaene kao dimenzije linosti. Usmeravanje panje (vigilance) obuhvata one strategije koje karakterie intenzivno prikupljanje i obrada informacija vezanih za stresni dogaaj. Kognitivno izbegavanje karakterie odvraanje panje od bilo kakvih znakova vezanih za stresni dogaaj. Jo neki stilovi prevladavanja, koji se najee navode u literaturi, imaju razliita imena, ali oni u osnovi oznaavaju pristupajue problemu (approach; Roth & Cohen, 1986; monitoring; Miller, 1987; senzitization; Byrne, 1964), aktivno (Ebata & Moos, 1991) prevladavanje sa jedne strane; i, suprotno tome, izbegavajue (avoidance; Roth & Cohen, 1986; blunting; Miller, 1987; repression; Byrne, 1964),
12

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

pasivno (Ebata & Moos, 1991) prevladavanje sa druge strane. Manje ili vie eksplicitno pomenuti autori navode da se radi o stilovima usmeravanja panje ka problemu ili od problema (Krohne, 1993; Miller et al., 1993).

Kategorije prema funkcijama prevladavanja

Dobro poznat je pristup Lazarus-a i Folkman, koji razlikuju na problem usmereno i na emocije usmereno prevladavanje, prema moguoj funkciji prevladavajueg ponaanja, a to je reavanje problema ili regulacija emocija (Lazarus & Folkman 1984; Lazarus, 1991; Folkman, 1992). U prvom sluaju radi se o akcijama koje predstavljaju pokuaj da se izmeni problematian odnos osobe i okoline, tj. da se rei, preformulie stresna situacija ili minimiziraju njeni efekti. Ove akcije ne moraju nuno biti uspene; mogu ak imati negativne efekte, ali ono to je bitno da bismo ih smatrali prevladavanjem je - pokuaj. Suprotno tome, druga vrsta prevladavanja ukljuuje strategije za odvlaenje panje, fantaziju ili druge svesne aktivnosti iji je cilj regulacija afekata; kao i (uglavnom kognitivne) strategije koje se koriste sa ciljem da se situaciji pripie novo znaenje. To su strategije koje ne menjaju direktno konkretnu situaciju, ali koje ne moraju biti pasivne; naprotiv, one mogu da ukljuuju unutranju restrukturaciju i da iziskuju znatan napor. Preferencije za ove vidove prevladavanja mogu se javiti odreenim redosledom, npr. osoba moe prvo pokuati da izmeni stanje stvari u okolini, a potom, nakon neuspeha, da reinterpretira situaciju i pronae neko subjektivno znaenje u njoj. O pomenutim dvema kategorijama autori govore kao o stilovima prevladavanja stresa (Pearlin & Schooler, 1978; Folkman et al., 1986). Stilove prevladavanja odreuju kao opte dispozicije za odreeni nain ponaanja u (potencijalno) stresnim okolnostima, a o strategijama prevladavanja govore na specifinijem nivou analize iji je cilj razumevanje ljudskog ponaanja u uslovima stresa. U okviru pomenuta dva stila prevladavanja mogue je razlikovati veliki broj strategija prevladavanja. Jo jedna konceptualna distinkcija je izmeu asimilativnog i akomodativnog prevladavanja, pri emu prvo podrazumeva prilagoavanje okoline osobi, a drugo prilagoavanje osobe okolini (Brandtstadter, 1992). Dve po funkciji razliite vrste prevladavanja su jo nazivane ovladavanje nasuprot traenju znaenja (mastery vs. meaning) (Taylor, 1983, 1989) ili primarna kontrola nasuprot sekundarnoj kontroli (Rothbaum et al., 1982). Neki autori smatraju da se distinkcija izmeu asimilativnog i akomodativnog, i njoj sline ovde navedene, mogu svesti na distinkciju izmeu prevladavanja usmerenog na problem i prevladavanja usmerenog na emocije. Autor ovog rada se slae sa pomenutim miljenjem.

13

Marija Zotovi

Trodimenzionalni modeli prevladavanja

Pojedini autori prihvataju distinkciju izmeu prevladavanja usmerenog na problem i na emocije, ali ovim dvema dimenzijama prevladavanja dodaju jo jednu, treu. Postojanje tri dimenzije prevladavanja zastupa Amirkhan (1990). Kombinujui racionalne i empirijske korake u procesu konstrukcije mernog instrumenta (CSI), ovaj autor je doao do sledee tri dimenzije prevladavanja: prevladavanje putem reavanja problema, traenje socijalne podrke i izbegavanje. Traenje ili mobilizacija socijalne podrke su ponaanja koja su esto identifikovana kao strategije prevladavanja. Meutim, u mnogim istraivanjima socijalne strategije prevladavanja nisu se pojavljivale kao poseban faktor, tj. dimenzija prevladavanja. Objanjenje za ovu pojavu moda lei u tome to je socijalna podrka sama po sebi multidimenzionalni konstrukt. Instrumentalna podrka korisna je za reavanje problema, emocionalna podrka za utehu itd. Zbog toga nije iznenaujue to su Carver i sar. (1989) nali dva faktora socijalne podrke. Optije pitanje je da li je ovaj konstrukt konceptualizovan na odgovarajuem nivou unutar sistema konstrukata povezanih sa prevladavanjem. Prema Parker-u i Endler-u (1992) socijalni resursi mogu biti korieni u okviru mnogih strategija. Oni sugeriu da se traenje socijalne podrke izbaci sa liste strategija prevladavanja i da se doda na listu resursa za prevladavanje. Za razliku od njih, Klauer i sar. (1989) su podelili sve strategije prevladavanja u socijalne i nesocijalne. Jo jedno gledite prema kome postoje tri osnovne dimenzije prevladavanja takoe proizilazi iz napora da se konstruie merni instrument koji e prevazii nedostatke postojeih. To je gledite koje zastupaju Endler i Parker (1990a, 1990b). Oni razlikuju prevladavanje usmereno na zadatak, prevladavanje usmereno na emocije i prevladavanje usmereno na izbegavanje. U okviru dimenzije izbegavanja dalje se mogu razlikovati podkategorije distrakcije i socijalne diverzije. Navedeno gledite, meutim, pre ukljuuje kombinaciju postojeih modela, nego inovativnost.

Kategorije prema metodama prevladavanja

U litaraturi se moe pronai i razlikovanje bazirano na metodu prevladavanja, u okviru koga se razlikuju primarno kognitivni ili primarno bihevioralni pokuaji. Neki autori (Moos, 1993) su kombinovali dva pristupa da bi dobili integrativniju koncepciju prevladavanja. Na taj nai su dobijene etiri osnovne kategorije prevladavanja: (1) kognitivno, na problem usmereno, (2) bihevioralno, na problem usmereno, (3) kognitivno izbegavajue i (4) bihevioralno izbegavajue. Ovakvo razlikovanje etiri dimenzije prevladavanja nije iroko prihvaeno, kao to je sluaj sa dvodimenzionalnim modelima.

14

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Slinosti meu modelima prevladavanja

Uprkos oiglednoj razliitosti meu teorijskim i empirijskim pristupima konceptualizaciji prevladavanja, mogue je uoiti neke slinosti meu njima. Iz pregleda razliitih modela vidi se da oni istiu bazinu distinkciju izmeu dva osnovna stila (superstrategije) prevladavanja. Prvi stil podrazumeva usmerenost prema izvoru stresa i ukljuuje pokuaje da se u manjoj ili veoj meri utie na stresor - napore da se savlada, promeni neka karakteristika osobe, okoline ili relacije meu njima koja je procenjena kao stresogena. Ovaj stil, ili grupa strategija, razliito je oznaavana u literaturi: na problem usmereno prevladavanje, primarna kontrola, pristupanje problemu, usmeravanje panje (monitoring), aktivno prevladavanje itd. Drugi stil odlikuje usmerenost na negativan emocionalni odgovor u okviru stres procesa i on sadri napore da se emocionalna reakcija transformie, redukuje ili izbegne. Ovaj stil, ili grupa strategija, takoe je nazivana razliito: na emocije usmereno prevladavanje, sekundarna kontrola, izbegavanje, odvraanje panje (blunting; suprotno od usmeravanja panje /monitoring/), represija, pasivno prevladavanje itd. Meutim, svoenje svih pomenutih modela na jedinstven princip klasifikovanja prevladavanja zamagljuje neke vane razlike koje postoje meu njima. Pre svega, ovde treba napraviti distinkciju izmeu pristupa koji uvodi razlikovanje prema funkciji prevladavanja i identifikuje na problem i na emocije usmereno prevladavanje, sa jedne strane; i pristupa koji se zasniva na fokusu panje i pravi razliku izmeu pristupajueg i izbegavajueg prevladavanja (approach / avoidance), sa druge strane. Iako su, iz najire perspektive posmatrana, ova dva dvodimenzionalna modela slina, suvie informacija se gubi ukoliko se oni svedu na jedan. Na primer, na emocije usmerene strategije mogu potencijalno da ukljue i pristupajue i izbegavajue strategije. Osoba moe da ulae aktivan napor da smanji intenzitet negativne emocionalne reakcije, npr. kroz promene kognicije; ili moe izbegavati kontakt sa svojim emocijama, tako to e se npr. prepustiti sanjarenju. Zato je moda realnosti primerenije razlikovanje etiri odvojene dimenzije, koje predstavljaju kombinaciju dve dimenzije prema funkciji prevladavanja i dve dimenzije s obzirom na usmerenost panje. Revidirani Lazarus-ov Upitnik za procenu naina prevladavanja uzima u obzir oba principa klasifikovanja prevladavanja, sa tri od osam subskala kojima se registruje pristupajue / na emocije usmereno prevladavanje (pozitivna preformulacija, prihvatanje odgovornosti, samokontrola) i tri subskale za ispitivanje pristupajueg / na problem usmerenog prevladavanja (traenje podrke, konfrontacija, reavanje problema). Ovaj upitnik sadri i subskalu distanciranja, koje se definie kao na emocije usmereno / izbegavajue prevladavanje, dok je beanje (escape) vid na problem usmerenog / izbegavajueg prevladavanja.

15

Marija Zotovi

Proces prevladavanja u realnim situacijama

Prema Caplan-u se u stvarnosti razliiti vidovi prevladavanja ne iskljuuju (Caplan & Felix, 1964). U realnim situacijama prevladavanje ima dva posebna, ali povezana zadatka. Prvi zadatak je odgovoriti na zahteve iz spoljanje sredine, a drugi je regulisati emocije povezane sa situacijom. Ova dva zadatka se ne moraju simultano reavati. Zbog toga se kae da je prevladavanje dinamian proces, u okviru koga se menjaju i zahtevi u spoljanjoj sredini i strategije koje osoba koristi. Ceo proces mogao bi biti podeljen na dve faze. Prva je akutna faza u kojoj je energija usmerena minimiziranju efekata stresa, a druga je faza reorganizacije kada se osoba suoava sa novom realnou i prihvata je. U akutnoj fazi oseanja mogu biti negirana, dok je panja usmerena praktinim problemima. Faza reorganizacije oznaava postepen povratak normalnom funkcionisanju i postizanje nove ravnotee u izmenjenim uslovima. Nova oseanja se integriu u ivot osobe i njenu sliku o sebi.

Strategije prevladavanja
O strategijama prevladavanja stresa govorimo na specifinijem nivou analize iji je cilj razumevanje ljudskog ponaanja u uslovima stresa. Postoji veliki broj klasifikacija strategija prevladavanja od strane razliitih autora. Iako je pitanje determinanti prevladavanja pitanje kome je u psihologiji poklonjeno puno panje i istraivanja, i koje e i ovde biti razmatrano na posebnom mestu, ve sam broj klasifikacija prevladavanja u literaturi implicira da prevladavanje u znaajnoj meri zavisi od situacije u kojoj se javlja. Autori su prouavali razliite situacije i prevladavanje u njima, tako da se dolo do ogromnog broja strategija. Razmatranje razliitih stanovita o strategijama prevladavanja nee biti ukljueno u ovaj rad, iji je cilj davanje pregleda osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja u oblasti prevladavanja.

DETERMINANTE PREVLADAVANJA
Veina savremenih teoretiara i istraivaa stresa i prevladavanja prihvata da je prevladavanje, kao i drugi vidovi ponaanja, rezultat interakcije osobe i situacije. Meutim, razlike postoje po pitanju shvatanja o znaaju inilaca iz razliitih domena. U nastavku teksta videemo kako se razvijalo dugogodinje razmatranje problema determinanti prevladavanja i koja su se najznaajnija gledita javila u okviru njega.
16

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Istorijat razmatranja o determinantama prevladavanja

Mnogi istraivai koji su se 60-ih i 70-ih godina bavili adaptivnim mehanizmima odbrane razvili su, tokom svog rada, nezavisno interesovanje za svesne strategije koje osobe koriste u susretu sa stresnim situacijama. Svesne strategije koje se koriste da bi se stresne situacije na neki nain razreile, prevazile, u novijim radovima nazivaju se strategijama prevladavanja. Vrlo brzo, istraivanje ovih ponaanja postaje samostalna oblast. Prva generacija istraivaa prevladavanja imala je pred sobom veliki broj pitanja. Neki od njihovih odgovora imali su znaajan uticaj na kasnije istraivae. Vanu ulogu za oblikovanje buduih istraivanja imao je tip stresnih situacija koje su prouavali rani istraivai. U istraivanjima mehanizama odbrane postojala je duga tradicija ispitivanja reakcija na ozbiljne i po ivot opasne situacije. Tako je i prva generacija istraivaa prevladavanja usmerila svoju panju gotovo iskljuivo na prouavanje suoavanja sa opasnim po ivot, tzv. traumatskim dogaajima. Razlika meu autorima dve grupe sastojala se u tome to je u literaturi o odbrambenim mehanizmima pridavan prvenstveni znaaj karakteristikama linosti, dok su istraivai prevladavanja uveli u prouavanje i inioce vezane za situaciju. Suavanje panje na prevladavanje visoko stresnih situacija doprinelo je smanjivanju verovatnoe da e osobine linosti biti dobri prediktori naina prevladavanja. Iako individue mogu imati preferencije za odreene stilove prevladavanja, traumatske situacije dozvoljavaju sueni repertoar ovakvih ponaanja. Tokom 70-ih i 80-ih godina sve vie istraivaa poinje da veruje da obrasci prevladavanja nisu u velikoj meri povezani sa faktorima iz domena linosti (Folkman & Lazarus, 1980). Istraivai poinju da naglaavaju vanost karakteristika situacije u kojoj se ponaanje prevladavanja javlja. U istorijskom pregledu oblasti koje daje Lazarus (1993) navodi sa da se krajem 70-ih javlja novina u prouavanju prevladavanja, koja se sastoji u tome da se prevladavanje posmatra kao proces. Iz ove perspektive prevladavanje se menja tokom vremena i u skladu sa karakteristikama situacije. Istorijat izuavanja oblasti prevladavanja odslikava razvoj dogaaja u psihologiji linosti. ezdesetih godina situacionizam postaje ozbiljan izazov hegemoniji pristupa koji koristi crte za opisivanje linosti. Situacionisti, iako su predstavljali heterogenu grupu teoretiara i istraivaa, delili su ideju da su spoljanji faktori osnovne determinante ponaanja. Meutim, tokom 80-ih i 90-ih godina, istraivanja crta linosti ponovo dobijaju zamah. Ne iznenauje to to se i kod nekih istraivaa prevladavanja javlja ponovno interesovanje za domen linosti, iako mnogi nastavljaju da potcenjuju vanost ove grupe faktora.

17

Marija Zotovi

Linost i prevladavanje
Pod linou se podrazumeva sistem definisan crtama i dinamikim procesima kojim one utiu na psiholoko funkcionisanje i ponanje individue (McCrae, 1992a). U osnovi razliitih modela linosti je ideja da veina crta moe biti shvaena kao aspekt manjeg broja bazinih dimenzija. Neuroticizam i ekstraverzija su opte prihvaene dimenzije linosti ve decenijama, ponajvie zahvaljujui uticajnom radu Eysenck-a. Ovi faktori se javljaju u razliitim oblicima u veini poznatih upitnika linosti. Oni mogu biti ispitivani samoprocenom ili procenom posmatraa i smatra se da su vrlo stabilni kod odraslih. Crte linosti, po definiciji, utiu na psiholoko funkcionisanje i ponaanje, i postoje bogati dokazi da je zaista tako. Razumno je pretpostaviti, u skladu sa tim, da one utiu i na ponaanje iji je cilj prevladavanje stresa. 2 Tokom 70-ih rasprostranjena je bila sumnja u postojanje crta linosti, a istraivai stresa i prevladavanja distancirali su se od ranijih koncepcija o stilovima prevladavanja kao karakteristikama linosti (traitlike coping styles). Posebno su se Folkman i Lazarus (1980) isticali tvrenjima da ima malo konzistentnosti u prevladavanju koja bi se mogla pripisati varijablama linosti i apelovali na istraivae da se usredsrede na situacione inioce i subjektivnu procenu. Za crte linosti se smatralo da ako uopte deluju, to se deava pri uobiajenim uslovima i akcijama; ali za ponaanje u uslovima stresa verovalo se da je determinisano specijalnim transakcionim procesima. Ovakva gledita su bila dovoena u pitanje od strane autora koji su verovali da karakteristike linosti u interakciji sa karakteristikama situacije odreuju stres proces i prevladavanje (Ben-Portah & Tellegen, 1990; Krohne, 1990). U svom odgovoru na kritike, Lazarus je i sam prihvatio ovakvo gledite. Postoje savremeni autori koji ak smatraju da dvosmislene i pretee situacije naglaavaju, istiu postojee crte linosti i da se dispozicije pojedinca najbolje otkrivaju u uslovima stresa (Bolger, 1990, str. 525: prevladavanje je linost u akciji u uslovima stresa).

Dokazi o povezanosti linosti i prevladavanja

Ako je prevladavanje posebna kategorija ponaanja, onda o odnosu linosti i prevladavanja podatke moe da prui opta literatura o linosti i ponaanju. Ono to se zna o ovoj temi je da u konkretnoj prilici ponaanje osobe biva odreeno velikim brojem faktora iji su odnosi nejasni; ali da postoji izvesna konzistentnost kada se ono prati kroz vei broj razliitih situacija. Crte linosti su vane determinante ove konzistentnosti.
2 Veina istraivanja koja su se bavila odnosom linosti i prevladavanja nije bila usredsreena na ire kategorije crta, ve na konstrukte srednjeg nivoa optosti, kakvi su optimizam, lokus kontrole, procena soptvene efikasnosti i sl. Manji broj studija ispituje obuhvatnije modele koji ukljuuju sve tri kategorije varijabli.

18

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Inventari prevladavanja kojima se ispituje specifian odgovor u specifinoj situaciji ne mogu biti u znaajnoj korelaciji sa stabilnim karakteristikama linosti. Vee povezanosti mogu biti oekivane kada se ispituju stilovi prevladavanja ili dispozicije. Veliki broj studija pokazao je vezu izmeu neuroticizma i aspekata stresa i prevladavanja. Smith i sar. (1989) pronali su da je neuroticizam povezan sa manjom uestalou na problem usmerenog prevladavanja i traenja socijalne podrke, a sa uestalijim korienjem matanja i izbegavanja. Endler i Parker (1990b) izvetavaju o visokoj korelaciji neuroticizma iz EPQ-a sa skalom na emocije usmerenog prevladavanja iz Multidimenzionalnog inventara prevladavanja. Ova otkria nisu iznenaujua, zbog toga to su negativne emocije sastavni deo stresa (stres reakcije), a neuroticizam se ponekad definie kao sklonost negativnim emocijama (Watson & Clark, 1984). Svaki pokuaj da se razumeju situacione determinante stresa i prevladavanja mora uzeti u obzir neuroticizam. Uloga ekstraverzije je manje jasna. Amirkhan i sar. (1995) izvetavaju da je ekstraverzija povezana sa traenjem socijalne podrke i u eksperimentalnim i u korelacionim istraivanjima. Gallagher (1990) je otkrio da osobe sa visokim skorovima na skali ekstraverzije procenjuju akademske stresore kao izazove pre nego kao pretnje. Rim (1987) je pronaao da je ekstraverzija povezana sa prevladavanjem usmerenim na problem i sa pozitivnim razmiljanjem, a Martin (1989) je pronaao da je ekstraverzija prediktor aktivnog prevladavanja meu pacijentima koji su preiveli infarkt miokarda. Uopteno gledano, ekstraverzija je izgleda povezana sa aktivnim, socijalnim i optimistikim nainima prevladavanja stresa.

Petofaktorski model linosti i prevladavanje

Prema petofaktorskom modelu linosti (McCrae, 1992a) veina crta moe biti shvaena kao aspekt jedne od pet bazinih dimenzija: neuroticizma (N), ekstraverzije (E), otvorenosti za iskustvo (O), prijatnosti (A) i savesnosti (C). Neki, ili svi ovi faktori se javljaju u razliitim oblicima u veini poznatih upitnika linosti. Oni mogu biti ispitivani samoprocenom ili procenom posmatraa i vrlo su stabilni kod odraslih (McCrae & Costa, 1990). U svojoj opsenoj tzv. Baltimorskoj longitudinalnoj studiji McCrae i sar. ispitivali su determinante prevladavanja i posebno znaaj linosti, polazei od petofaktorskog modela. Studija je trajala sedam godina (1980-1987), tokom kojih su subjekti bili dva puta ispitani instrumentarijumom za procenu prevladavanja (kojim se registruju i karakteristike situacije u kojoj se javilo prevladavanje, kao i subjektivna procena iste) i testom linosti. Upotrebljena je jedna ranija verzija inventara NEO-PI-R, kojom se ispituju samo dimenzije neuroticizma, ekstraverzije i otvorenosti za iskustvo. U prvom navratu ispitano je 406 ispitanika, a u drugom 191. Analiza podataka pokazala je da postoje konzistentni situacioni efekti na izbor

19

Marija Zotovi

mehanizama prevladavanja (npr. vera i fatalizam bili su povezani sa gubitkom, istrajnost i humor sa izazovima; Mc Crae, 1984). Ali prevladavanje nije bilo povezano samo sa situacijom. Rezultati dobijeni prvim ispitivanjem pokazali su da postoji i konzistentnost kroz razliite situacije za istu osobu. Medijana korelacija izmeu prevladavanja pri pretnji, gubitku, izazovu (od -.01 do .59) bila je .29; a 83% korelacija su bile statistiki znaajne (McCrae, 1992b). Konzistentnost tokom vremena procenjivana je na osnovu ponovnog ispitivanja sedam godina kasnije. Medijana test - retest korelacija (od -.10 do .60) je bila .26; a 65% korelacija bile su statistiki znaajne (McCrae, 1989). Autori studije smatraju da trajnije line karakteristike mogu biti odgovorne za ove konzistentnosti kroz razliite situacije i vreme. Korelacije izmeu pojedinih dimenzija linosti i strategija prevladavanja podravaju ovo tvrenje. Rezultati pokazuju da osobe sa visokim neuroticizmom reaguju nepovoljno na stres, krivei sebe i napadajui druge. One se preputaju matanju, postaju pasivne i povuene. Ekstraverti razgovaraju sa drugima, ale se, trae drutvo. Ljudi otvoreni za iskustvo sagledavaju problem iz razliitih uglova, trae nove informacije i isprobavaju nova reenja. Individue sa visokim skorovima na skali prijatnosti prihvataju stresne situacije stoiki, dok pojedinci sa niskim skorovima izraavaju svoj bes direktno. Konano, savesnost je u pozitivnoj korelaciji sa istrajnou i linom razvojem, a u negativnoj sa razliitim odgovorima koji su pasivni i neefikasni. Veliki broj ajtema koji su u pozitivnoj korelaciji sa neuroticizmom, istovremeno su u negativnoj sa savesnou (npr. izgubiti ivce, kritikovati sebe), iako se sklopovi (+N i C) donekle razlikuju. Ispitanici sa visokim neuroticizmom izgleda da su nesposobni da se efikasno nose sa stresom, dok oni sa niskim skorovima na skali savesnosti izgleda da nemaju volje za tako neto i da preferiraju zbijanje ala, izvinjavanje i izbegavanje ozbiljnog hvatanja u kotac sa problemom pred njima. Metodoloko ogranienje ove studije sastoji se u tome to su koriene samoopisne tehnike i za procenu linosti i za procenu prevladavanja. Da li je mogue da su korelacije posledica iste greke u samo-prezentaciji? Jedan nain za proveru ovog pitanja je korienje procena od strane drugih. ezdeset ispitanika procenjeni su od strane svojih suprunika pomou verzije NEO-PI-R za heteroprocenu. Kada su ispitivane povezanosti izmeu rezultata na samoopisnim skalama prevladavanja i rezultata hetero-procene dimenzija linosti, dobijeni su koeficijenti .36, .01, .27, .32 i .32 za neuroticizam, ekstraverziju, otvorenost ka iskustvu, prijatnost i savesnost. Osim za ekstraverziju, sve su znaajne na nivou p < .05. Linost, kako je procenjena od strane suprunika, bila je povezana sa samoprocenom prevladavanja. Lonky i sar. (1984) su u svojoj studiji pronali da otvorenost za iskustvo predstavlja prediktor za pozitivno prevladavanje, koje ukljuuje povezivanje (relatedness), prevazilaenje problema (transcedence) itd., procenjeno pomou intervjua. Poverenje u druge, jedna od komponenata dimenzije prijatnosti, bilo je u pozitivnoj korelaciji sa traenjem socijalne podrke, u studiji iji su autori Grace i Schill (1986). S obzirom da dimenzija savesnosti ukljuuje crte kao to su istrajnost, samo-disciplina i planiranje, moe se oekivati da ona bude povezana sa efikasnim prevladavanjem; i u jednoj od nekoliko studija koje su se bavile ovom
20

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

problematikom (Vickers et al., 1989) dobijena je korelacija od .44 izmeu savesnosti i reavanja problema kao naina prevladavanja stresa u vezi sa vojnom obukom. U jednoj savremenijoj studiji, Spirrison i sar. (1994) dobili su korelaciju od .62 izmeu skale savesnosti iz inventara NEO-PI-R i skale bihevioralnog prevladavanja iz Inventara konstruktivnog miljenja Epsteina-a i Meier-a (1989).

Kultura i prevladavanje
Ukoliko bi rasprava o determinantama prevladavanja bila zavrena samo razmatranjem uloge linosti i situacije, bilo bi to veoma usko gledanje na veoma irok problem (koje je ponekad, naalost, karakteristino za naunike usko specijalizovane za odreenu oblast). I kultura utie na naine prevladavanja stresa, bilo da je u pitanju prevladavanje usmereno na emocije ili prevladavanje usmereno na problem. Osim kroz sistem vrednosti i verovanja, kultura moe uticati i kroz specifian sistem institucija kroz koje se modeluje prevladavanje i asistira pripadnicima kulture u pokuajima prevladavanja (npr. pravosudni sistem nudi formalne naine reavanja problema). Takoe, u razliitim kulturama postoji itav sistem institucija koje obezbeuju savete o prevladavanju, od formalnih (npr. savetovalita), preko poluformalnih (npr. Anonimni alkoholiari u SAD) do neformalnih (npr. proroci i/ili astrolozi). Rituali, specifini za razliite kulture, takoe mogu imati funkciju podrke i usmeravanja prevladavanja (npr. ritual venanja potpomae umanjenju stresa povezanog sa odvajanjem od primarne porodice i stupanjem u brak, izmeu ostalog time to se paru koji se venava prua socijalna podrka od irokog kruga lanova porodice i prijatelja). Pre opirnijeg razmatranja odnosa izmeu kulture i prevladavanja, potrebno je napomenuti da taj odnos nije jednosmeran, u smislu da kultura utie na individualno prevladavanje, ve dvosmeran, tj. individualno prevladavanje takoe ima uticaja na kulturne vrednosti, institucije, rituale.

Kultura i prevladavanje usmereno na emocije

Kulturne razlike u pogledu prevladavanja usmerenog na emocije oituju se pre svega u prihvatljivosti otvorenog ispoljavanja emocija u razliitim kulturama, kao i u obrascima emocionalne ekspresije. Generalno, u zapadno evropskim, kao i u anglo-amerikoj kulturi, preferira se kontrolisanje emocija u javnosti, a dozvoljava njihovo ispoljavanje u privatnom okruenju. U mnogim drugim kulturama odobrava se otvoreno izraavanje emocija, koje je esto stereotipno. Najee su prouavani kulturni obrasci suoavanja sa bolom. Registrovane razlike u prevladavanjuim ponaanjima jasno reflektuju za

21

Marija Zotovi

razliite kulture karakteristina verovanja o najboljim nainima za savladavanje bola, i o prihvatljivosti otvorene emocionalne ekspresije. Pomenute razlike nisu posledica razliitog praga drai za bol; jer, kako pokazuju istraivanja, sposobnost za diskriminaciju bolnih stimulusa nije povezana sa pripadnou odreenoj kulturi. Interesantno je da psiholoke teorije pretpostavljaju da emocije treba kontrolisati (cilj prevladavanja usmerenog na emocije je da se uspostavi kontrola nad emocijama). Ovakvo gledite odraava stavove zapadno evropskih i angloamerikih naunika. U drugim kulturama, meutim, emocionalna kontrola moe biti manje vana, a otvoreno izraavanje emocija prihvatljivije i poeljnije. Efikasnim prevladavanjem u literaturi se smatra prevladavanje koje je asocirano sa najmanjom uestalou simptoma distresa i drugih simptoma povezanih sa stresom. I ovo stanovite o efikasnosti prevladavanja moe biti neadekvatno za kulture u kojima se podrava emocionalna ekspresija i ak ispoljavanje odreenih psiholokih simptoma. Aldwin (1994) navodi primer Portorikanaca u New York-u za koje je oekivano ponaanje u veoma stresnim situacijama ispoljavanje napada (ataque) koji se sastoji u ekstremnoj emocionalnoj ekspresiji, esto praenoj onesveivanjem, suenjem svesti i samodestruktivnim ponaanjima, ega se osoba kasnije ne sea. Osoba koja ne dobije napad u situaciji ekstremnog stresa, npr. u sluaju smrti lana porodice, moe biti okarakterisana kao hladna ili bezduna. Dakle, na emocije usmereno prevladavanje je u velikoj meri vezano za kulturne norme i oekivanja, kao to je to sluaj i sa prevladavanjem usmerenim na problem.

Kultura i prevladavanje usmereno na problem

Jo vie panje posveeno je u literaturi prevladavanju usmerenom na problem. Kulturne razlike u pogledu ove vrste prevladavanja koncentriu se oko pitanja preferencije aktivnog nasuprot pasivnom odnosu prema problemu i/ili direktnog nasuprost indirektnom pristupu u ovladavanju problemima. Istraivanjima je registrovano da amerika deca i adolescenti imaju aktivniji odnos prema problemima nego vrnjaci iz Meksika, Irske, Australije. Jo aktivniji od amerikih, bili su izraelski tinejderi (Diaz-Guerrero, 1979; Offer et al., 1981). Nedostatak ovih studija je u tome to je prevladavanje definisano kao karakteristika linosti, a nije ispitivano korienje strategija prevladavanja u specifinim stresnim situacijama. U jo jednom istraivanju pronaeno je da su izraelski pomagai imali aktivniji pristup problemima i manje simptoma izgaranja na poslu, u poreenju sa amerikim kolegama (Etzion & Pines, 1986). Reynolds (prema: Aldwin, 1994) smatra da razlikovanje metoda prevladavanja samo na dimenziji aktivno pasivno predstavlja suvie pojednostavljen pristup; i predlae uvoenje jo jedne dimenzije, a to je direktni nasuprost indirektnom pristupu u ovladavanju problemima. U zapadnim kulturama preferira se direktan pristup problemu, dok se u nekim drugim kulturama oekuje i potkrepljuje indirektno reavanje problema (npr. udata ena o problemima sa
22

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

muevljevom majkom razgovara sa benevolentnim muevljevim ujakom, koji onda pokuava da pomogne, i to takoe pre indirektno no direktno). Naravno, kulturni uticaji na prevladavanje ne iskljuuju situacione uticaje, kao ni uticaje iz domena linosti. Aldwin (1994) navodi rezultate istraivanja koji pokazuju da kulturni uticaji dolaze do izraaja kada su stresne situacije nedovoljno jasne. U nedvosmislenim situacijama kulturne razlike se umanjuju ili gube. Pokuaji prevladavanja koji nisu u skladu sa kulturnim miljeom mogu uveati stres, ak i ako ista strategija, koriena u drugoj kulturi, efikasno umanjuje stres i njegove posledice.

EFIKASNOST PREVLADAVANJA
Dobar deo istraivanja prevladavanja posveen je problemu efikasnosti na problem i na emocije usmerenih strategija. Ova istraivanja obezbedila su vrste dokaze da efikasnost strategija prevladavanja zavisi od prirode stresne situacije. Kod odraslih je pronaeno da su na problem usmerene strategije najefikasnije u situacijama koje se opaaju kao podlone kontroli, dok su na emocije usmerene strategije najefikasnije u situacijama koje su percipirane kao nepodlone kontroli (Lazarus & Folkman, 1984; Folkman et al., 1986). Kada se u situacijama sa malom mogunou kontrole koriste strategije usmerene na problem, ponovljeni neuspeni pokuaji e na kraju dovesti do smanjenja motivacije, pasivnosti, depresije i bespomonosti. Prikupljanje informacija, na primer, koje predstavlja na problem usmereno prevladavanje, moe pojaati emocionalnu reakciju u okviru stres procesa; dok bi u istoj situaciji korienje npr. izbegavanja moglo pomenutu reakciju ublaiti. Dakle, kontrolisanje emocija moe u nekim situacijama biti efikasnije nego reavanje problema. Lazarus i Folkman (1984) ukazuju da u veini situacija osoba treba prvo da uspostavi emocionalnu regulaciju da bi mogla da primenjuje strategije usmerene na problem. Autori koji se bave efikasnou prevladavanja razliitih stresova kod dece doli su do slinih uvida (npr. Peterson, 1989). U situacijama koje je mogue kontrolisati, usmeravanje panje (monitoring) dovodi do poviene tenzije, koja dete podstie na akciju sa ciljem ostvarivanja kontrole. Kada stresna situacija nije podlona kontroli, usmeravanje panje ima malu instrumentalnu vrednost. Ono poveava intenzitet stresne emocionalne reakcije, za razliku od odvraanja panje (blunting) koje moe umanjiti intenzitet iste.

23

Marija Zotovi

Shvatanje Whitea
Svoje razmatranje White (1974) poinje analizom adaptivnog ponaanja ivotinja i sasvim male dece u oteanim uslovima (on prevladavanje definie kao adaptaciju u oteanim sredinskim uslovima). Po njemu, da bi ivotinja izala iz transakcije sa svojom okolinom neozleena, ili ak potencijalno osnaena, ona mora (1) da ima adekvatne infromacije o svojoj okolini; (2) da odri zadovoljavajue unutranje uslove kako za akciju, tako i za obradu informacija; i (3) da obezbedi autonomiju ili slobodu kretanja, tj. slobodu da koristi svoj repertoar na fleksibilan nain. Ljudska inteligencija omoguuje izlazak iz senzomotornog okvira tj. prevazilaenje neposredno prisutnog na nain koji ne postoji ni kod najrazvijenijih primata. Zbog toga se znaenje i kriterijumi uspenog prevladavanja dramatino razlikuju u odnosu na one koji vae za ivotinjski svet. Meutim, oni se ipak mogu povezati sa prethodnim. Uzmimo prvo drugi kriterijum, odravanje, i ako je mogue poboljavanje, unutranjih uslova, organizacije. Kod ljudi je, naravno, prisutno mnogo vie od tenje da se odri telesni integritet. Jedan unutranji uslov koji nuno mora biti odran, ako ne poboljan, ukoliko emo prevladavanje oznaiti kao uspeno, jeste nivo samopotovanja. U susretu sa stresnim uslovima ovek se bori da odri zadovoljavajuu sliku o sebi i ouva oseanje kompetentnosti. ak i kada je u pitanju nisko stresna situacija iz svakodnevnog ivota, npr. neobavezan i povran razgovor sa nepoznatom osobom, ili diskusija o dnevnim dogaajima, mogu biti pokrenuta pitanja kao to je Kakav utisak ostavljam?, Koliko dobro se nosim sa situacijom? i slina. Kada je samopotovanje nisko i/ili situacija veoma zahtevna, pomenuta pitanja (iako mogu biti sasvim nejasno nasluena), mogu da pobude oseanje anksioznosti, stida ili krivice. Ova oseanja predstavljaju vid poremeene unutranje organizacije, koji moe ozbiljno ugroziti adaptivno ponaanje, tj. prevladavanje. Nijedna strategija prevladavanja koja ugroava samopotovanje ne moe biti ocenjena kao efikasna strategija. Proireno znaenje, imaju i druga dva kriterijuma efikasnosti prevladavanja. Obezbeivanje adekvatnih informacija ne odnosi se vie samo na neposrednu okolinu. Izvori informacija su daleko bogatiji; to mogu biti drugi ljudi, pisani izvori i dr. Odravanje autonomije takoe poprima ire znaenje, koje ukljuuje i zamiljenu budunost socijalne jedinke kakva je ljudska; iako ono u osnovi i dalje znai tenju za ouvanjem prihvatljivog nivoa slobode za aktivnost.

24

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Shvatanje Caplana
Caplan-ovi kriterijumi su najobuhvatniji (Caplan & Felix, 1964). On je identifikovao sedam karakteristika prevladavanja koje je efikasno za razliite tipove ivotnih dogaaja i kriza. Te karakteristike su sledee: 1. Aktivno istraivanje vanih pitanja i traenje informacija. 2. Slobodno izraavanje i pozitivnih i negativnih oseanja i tolerancija na frustracije. 3. Aktivno traenje pomoi od drugih osoba. 4. Razlaganje problema na niz zadataka koje je mogue ispuniti i koji se reavaju jedan po jedan. 5. Reagovanje na umor i tendencije ka dezorganizaciji smanjivanjem ulaganja napora i pokuajima da se odri kontrola u to veem broju domena funkcionisanja. 6. Aktivno ovladavanje oseanjima tamo gde je mogue i prihvatanje onih koja su neizbena. 7. Bazino poverenje u sebe i druge i optimizam u vezi sa posledicama dogaaja. Specifine strategije prevladavanja razlikuju se po tome koliko su prikladne za odreenu osobu u odreenoj situaciji; ali Caplan-ove karakteristike mogu da poslue kao opti kriterijumi u proceni efikasnosti nekog naina prevladavanja. Meutim, oni imaju malu vrednost za istraivanja prevladavanja, jer ih je teko operacionalizovati; tako da je analiza nekog prevladavajueg napora po navedenim kriterijumima mogua samo u klinikom radu.

TEORIJSKI MODELI STRESA I PREVLADAVANJA

Postoji veliki broj teorijskih modela koji ukljuuju procese stresa i prevladavanja, polazei pri tom (manje ili vie eksplicitno) od transakcionistikog shvatanja stresa. Slinost meu transakcionistikim modelima stresa i prevladavanja sastoji se u tome to stres posmatraju kao proces u kome imaju udela i karakteristike okoline i karakterisitke osobe (spoljanji i unitranji inioci); i u tome to se prevladavanje javlja kao medijator izmeu stresa i njegovih posledica. Za ove modele je karakteristino i odgovarajue shvatanje kauzalne povezanosti meu komponentama kao reciprone. Razlike meu modelima sastoje se pre svega u tome to se kao relevantni pojavljuju razliiti unutranji i spoljanji inioci, i po tome to se razliito odreuju determinante i struktura fenomena prevladavanja. Neki od modela stavljaju vei
25

Marija Zotovi

naglasak na dvosmernu povezanost meu kategorijama varijabli, dok je neki samo podrazumevaju. Za model koji e biti prikazan u ovom radu moe se rei da predstavlja sintezu transakcionistikih vienja procesa stresa i prevladavanja, sa eklektikim pristupom kada je u pitanju znaaj koji se pridaje unutranjim i situacionim iniocima, kao moguim determinantama prevladavanja. Sintetiki model (Zotovi, 2002) ukljuuje dve kategorije varijabli moderatora stresa, tj. izvora individualnih razlika u reagovanju na stres. To su unutranji inioci individualnih razlika, tj. varijable iz domena karakterisitka linosti; i spoljanji inioci individualnih razlika, tj. varijable spoljanje sredine, gde spada i socijalna podrka. Jo jedna kategorija varijabli u okviru ovog modela jesu bihevioralni inioci individualnih razlika, tj. razliiti naini prevladavanja stresa. Varijable iz ove kategorije predstavljaju medijatore stres procesa, tj. smatra se da je stres u vezi sa (moguim) posledicama preko naina prevladavanja, a ne direktno.3 Model koji predlae autor ovog rada predstavljen je na slici 1. Varijable iz domena unutranjih inilaca jesu razliite osobine linosti ili sklopovi osobina. U ovu kategoriju spadaju inioci koji doprinose poveanoj osetljivosti, povredivosti u uslovima stresa, npr. negativni afektivitet, pesimistiki eksplanatorni stil i dr.; kao i inioci koji predstavljaju oslonce za uspeno savladavanje stresa, tj. faktore otpornosti, npr. optimizam, verovanje u mogunost kontrole stresnih dogaaja, visoko samopotovanje, ego snaga, savesnost i dr. Spoljanje inioce individualnih razlika predstavljaju razliiti aspekti spoljanje sredine. Osim prizemnih spoljanjih inilaca kao to su vreme i novac, itav niz uslova moe imati odreeni znaaj za stres i javljanje njegovih posledica, poevi sa fizikim karakteristikama sredine, pa sve do socijalnih uloga i drugih aspekata socijalne sredine. Unutranji, spoljanji i socijalni inioci mogu delovati na sve komponente stres procesa (javljanje i prirodu stresnog dogaaja, primarnu i sekundarnu procenu, promene psihofiziolokog funkcionisanja), kao i na naine prevladavanja; i na taj nain oni su povezani i sa posledicama stresa na planu mentalnog i fizikog zdravlja. Uticaj moe biti i meusoban, u smislu da jedna kategorija inilaca utie na dostupnost, mobilizaciju i delovanje varijabli druge kategorije ili kategorija.

Model stresa i prevladavanja prikazan u ovom radu u najveoj meri se oslanja na model iji su autori Taylor i Aspinwall (1996). Cilj modifikacija koje su unete jeste vea jednostavnost, a one se sastoje u tome to (stresni) dogaaj i subjektivna procena nisu odvojeni, ve su objedinjeni, inei zajedno stresno iskustvo; i to socijalna podrka nije ukljuena kao poseban inilac, ve je podvedena pod spoljanje inioce individualnih razlika. Modifikovan je i prikaz veza meu relevantim iniocima (strelice u okviru grafikog prikaza), a u skladu sa gleditem autora ovog rada koje se tie pitanja smera povezanosti meu njima.

26

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja... Slika 1: Sintetiki model stresa i prevladavanja

unutranji inioci

stresno iskustvo

prevladavanje

posledice

spoljanji inioci

Dvosmerne strelice izmeu stresa i varijabli moderatora (i unutranjih i spoljanjih) ukazuju da se radi o povratnom uticaju koji stresni dogaaj ima na raspoloivost linih, spoljanjih (i socijalnih) oslonaca. Dvosmerna strelica postoji i izmeu prevladavanja stresa i stresnog iskustva. To znai da, ne samo to stres ima uticaja na prevladavajue aktivnosti, ve i prevladavanje povratno utie na stresno iskustvo, a time indirektno i na osobu i njenu spoljanju i socijalnu sredinu. Model koji je prikazan u okviru ovog rada naglaava znaaj razumevanja stresa kao dinaminog procesa i ukazuje na enormnu kompleksnost stres procesa, ali istovremeno usmerava istraivae na puteve koje treba slediti u teorijskim i empirijskim istraivanjima.

ZAKLJUAK
Poznavanje i razumevanje fenomena prevladavanja od velikog je znaaja, imajui u vidu ulogu koju prevladavanje ima u procesu oblikovanja posledica stresa. Prema najrairenijem shvatanju prevladavanje predstavlja medijator stresa, tj. podrazumeva se da stres i razliiti poremeaji nisu u direktnoj vezi, ve stres predstavlja inilac koji pokree prevladavajua ponaanja, a ona su ta koja su u vezi sa ishodima stresa. Izbor prevladavajuih ponaanja u vezi je sa karakteristikama stresora, ali i sa unutranjim i spoljanjim iniocima individualnih razlika, tj varijablama moderatorima.

27

Marija Zotovi

Meutim, razumevanje prevladavanja nije znaajno samo u kontekstu boljeg razumevanja stres procesa i njegovih razliitih ishoda; ono ima i izuzetan praktini znaaj. On proizilazi iz injenice da je, meu iniocima od kojih zavise posledice stresnog iskustva, na prevladavanje relativno najlake uticati, putem preventivnih i drugih interventnih programa namenjenih velikom broju korisnika. Intervencijama sa ciljem razvijanja i podsticanja adaptivnih naina prevladavanja mogue je prevenirati javljanje neeljenih posledica stresa na razliitim nivoima, od individualnog pa sve do nivoa zajednice. Prevladavajue ponaanje, tzv. proaktivno prevladavanje, moe ak imati za cilj prevenciju stresa tj. redukciju potencijalnih stresora pre nego to se oni jave ili bar pre nego to se stresni dogaaj u potpunosti odigrao. Kao nauni problem, ovaj vid prevladavanja je tek na putu da dobije panju kakvu bi, s obzirom na svoj znaaj, trebalo da ima.

LITERATURA
Aldwin, C.M. (1994). Stress, coping, and development. New York, Guilford Press. Amirkhan, J.H. (1990). A factor analyticaly derived measure of coping: The Coping Strategy Indicator. Journal of Personality and Social Psychology, 59, 10661074. Amirkhan, J.H., Risinger, R.T., & Swickert, R.J. (1995). Extraversion: A hidden personality factor in coping? Journal of Personality, 63, 189-212. Ben-Portah, Y.S., & Tellegen, A. (1990). A place for traits in stress research. Psychological Enquiry, 1, 14-40. Bolger, N. (1990). Coping as a personality process: A prospective study. Journal of Personality and Social Psychology, 59, 525-537. Caplan, G. & Felix, R.H. (1964). Principles of Preventative Psychiatry. New York, Basic Books. Carver, C.S., Scheier, M.S., & Weintraub, J.L. (1989). Assessing coping Strategies: A theoretically based approach. Journal of Personality and Social Psychology, 56(2), 267-283. Diaz-Guerrero, R. (1979). The development of coping style. Human Development, 22, 320-331. Ebata, A. T. & Moos, R. H. (1991). Coping and adjustment in distressed and healthy adolescents. Journal of Applied Developmental Psychology, 12, 33-54. Endler, N.S. & Parker, J.D.A. (1990a). Coping Inventory for Stressful Situations (CISS): Manual. Toronto, Multi Health Systems. Endler, N.S. & Parker, J.D.A. (1990b). Multidimensional assessment of coping: A critical evaluation. Journal of Personality and Social Psychology, 58, 844-854. Epstein, S., Meier, P. (1989). Constructive thinking: A broad coping variable with specific components. Journal of Personality and Social Psychology, 57, 332350.

28

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

Etzion, D., & Pines, A. (1986). Sex and culture in burnout and coping among human service professionals: A social psychological perspective. Journal of CrossCultural Psychology, 17, 191-209. Folkman, S. (1992). Improving coping assessment: Reply to Stone and KennedyMoore. In: H.S. Friedman (Ed.), Hostility, coping, and health. Washington (DC), APA Folkman, S., & Lazarus, R.S. (1980). An analysis of coping in a middle-aged community sample. Journal of Health and Social Behavior, 21, 219-239. Folkman, S., Lazarus, R.S., Dunkel-Schetter, C., De Longis, A., Gruen, R.J. (1986). Dynamics of a stressful encounter: Cognitive appraisal, coping, and encounter outcomes. Journal of Personality and Social Psychology, 50, 992-1003. Gallagher, D.J. (1990). Extraversion, neuroticism, and appraisal of stressful academic events. Personality and Individual Differences, 11, 1053-1057. Grace, G.D., & Schill, T. (1986). Social support and coping style differences in subjects high and low in interpersonal trust. Psychological Reports, 59, 584586. Haan, N. (1965). Coping and defense mechanisms related to personality inventories. Journal of Consulting Psychology, 29, 373-378. Haan, N. (1977). Coping and defending. New York, Academic Press. Klauer, T., Filipp, S.H., & Ferring, D. (1989). The inventory to assess forms of coping: Scale development and first results pertaining to reliability, validity and stability. Diagnostica, 35, 316-335. Krohne, H.W. (1990). Personality as mediator between objective events and their subjective representatin. Psychological Inquiry, 1, 26-29. Krohne, H.W. (1993). Vigilance and cognitive avoidance as concepts in coping research. In H.W. Krohne (Ed.), Attention and avoidance: Strategies in coping with aversiveness. Seattle (WA), Hogrefe & Huber. Lazarus, R.S. (1966). Psychological stress and the coping process. New York, McGraw Hill. Lazarus, R.S. (1991). Emotion and adaptation. New York, Oxford University Press. Lazarus, R.S. (1993). Coping theory and research: Past, present, and future. Psychosomatic Medicine, 55, 234-247. Lazarus, R.S., & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal, and coping. New York, Springer. Lonky, E., Kaus, C.R., & Roodin, P.A. (1984). Life experiences and mode of coping: Relation to moral jugement in adulthood. Developmental Psychology, 20, 1159-1167. Martin, P. (1989). Personality and coping in survivors of a myocardicall infarction. Journal of Social Behavior and Personality, 4, 587-601. McCrae, R.R. (1984). Situational determinants of coping responses: Loss, threat, and challenge. Journal of Personality and Social Psychology, 46, 919-928. McCrae, R.R. (1989). Age differences and changes in the use of coping mechanisms. Journal of Gerontology: Psychosocial Sciences, 44, 161-169. McCrae, R.R. (1992a). The Five-Factor model: Issues and applications (Special issue). Journal of Personality, 60(2).

29

Marija Zotovi

McCrae, R.R. (1992b). Situational determinants of coping. In: B.N. Carpenter (Ed.), Personal coping: Theory, research and application. Westport (CT), Preager. McCrae, R.R., & Costa, P.T., Jr. (1990). Personality in adulthood. New York, Guilford. Miller, S.M. (1987). Monitoring and blunting: Validation of a questionnaire to assess styles of information seeking under threat. Journal of Personality and Social Psychology, 52(2), 345-353. Miller, S.M., Combs, C., & Kruss, L. (1993). Tuning in and tuning out: Confronting the effects of confrontation. In: H.W. Krohne (Ed.), Attention and avoidance: Strategies in coping with aversiveness. Seattle (WA), Hogrefe & Huber. Moos, R.H. (Ed.) (1976). Human adaptation: Coping with life crisis. Lexington (MA), Health. Offer, D., Ostrov, E., & Howard, K. (1981). The adolescent: A psychological selfportrait. New York, Basic Books. Parker, J.D.A., & Endler, N.S. (1992). Coping with coping assessment: A critical review. European Journal of Psychology, 6, 321-344. Pearlin, L., Schooler, C. (1978). The structure of coping. Journal of Health and Social Behavior, 19, 2-21. Peterson, L. (1989). Coping by children undergoing stressful medical procedures: Some conceptual, methodological, and therapeutic issues. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 57, 380-387. Rim, Y. (1987). A comparative study of two taxonomies of coping, personality and sex. Personality and Individual Differences, 8, 521-526. Roth, S., & Cohen, L.J. (1986). Approach, avoidance, and coping with stress. American Psychologist, 41, 813-819. Rothbaum, F., Weisz, J.R., & Snyder, S. (1982). Changing the world and changing the self: A two-process model of percieved control. Journal of Personality and Social Psychology, 42, 5-37. Schwarzer, R. (1994). Optimism, vulnerability, and self-beliefs as health-related cognitions: A systematic overview. Psychology and Health, 9, 161-180. Smith, T.W., Pope, M.K., Rhodewalt, F., & Poulton, J.L. (1989). Optimism, Neuroticism, coping and symptom reports: An alternative interpretation of Life Orientation Test. Journal of Personality and Social Psychology, 56, 640-648. Spirrison, C.L., McGrath, P.B., & Caruso, J.C. (1994). Coping Ability and neuroticism: Comparison of the CTI and NEO-PI-R. Paper presented at the annual meeting of the Society for Personality Assessment, Chicago (IL). Taylor, S.E. (1983). Adjustment to threatening events. A theory of cognitive adaptation. American Psychologist, 38, 1163-1171. Taylor, S.E. (1989). Positive illusions: Creative self-deception and the healthy mind. New York, Basic Books. Vaillant, G.E. (1977). Adaptation to life. Boston (MA), Little, Brown. Vickers, R.R., Jr., Kolar, D.W., & Hervig, L.K. (1989). Personality correlates of coping with military basic training (Report No. 89-3). San Diego (CA), Naval Health Research Center. Watson, D., & Clark, L.A. (1984). Negative Affectivity: The disposition to experience aversive emotional states. Psychological Bulletin, 96, 465-490.
30

Prevladavanje stresa: razmatranje osnovnih konceptualnih i teorijskih pitanja...

White, R.W. (1974). Strategies of adaptation: An attempt at systematic description. In: G.V. Coelho, D.A. Hamburg, & J.E. Adams (Eds.), Coping and adaptation. New York, Basic Books. Zotovi, M. (2002). Faktori rizika za pojavu poremeaja mentalnog zdravlja kod dece i adolescenata nakon NATO bombardovanja. Doktorska disertacija. Novi Sad, Filozofski fakultet, str. 1-222.

31

Marija Zotovi

ABSTRACT

COPING WITH STRESS: BASIC CONCEPTUAL AND THEORETICAL QUESTIONS FROM THE STANDPOINT OF THE TRANSACTIONAL THEORY Marija Zotovi The main aim of this paper is to review basic conceptual and theoretical questions in the field of coping with stress. Some of the questions are: how can we define coping and distinguish it from similar phenomena, and what are the most prominent categories of coping behavior. The contribution of personality and situation factors in shaping coping behavior, i.e. the issue of coping determinants, is also considered. Finally, question is raised of coping efficacy. In this paper coping is seen from the perspective of transactional theory of stress. According to the transactional theory, stress and its consequences are not connected directly, but indirectly, via coping. Theoretical and practical importance of coping, defined as stress mediator, is also discussed in this article.

32