Diplomatija

1
Sadrzaj

1. Uvod .................................................................................................................. 2
2. Savremena e'onoms'a i dip1omai_a ............................................... 4
2.1. efinisan_e e'onoms'e dip1omai_e ....................................... 5
2.2. O'vir e'onoms'e dip1omai_e ..................................................... 8
2.3. E'onoms'a dip1omai_a i mu1idiscip1inarni prisup
............................................................................................................................. 10
2.4. U1oga resora spo1_nih pos1ova u 'oncepu e'onoms'e
dip1omai_e ................................................................................................... 14
3. Izazovi e'onoms'e dip1omai_e ....................................................... 17
3.1. Minisarsvo spo1_nih pos1ova .............................................. 17
3.2. ip1omas'o-'onzu1arna predsavnisva ............................ 22
3.3. Ovaran_e i zavaran_e predsavnisava ......................... 27
3.4. Odnos dip1omai_e i za'onodavne v1asi ......................... 29
3.5. E'onoms'a dip1omai_a u spors'o_ dip1omai_i ............ 30
4. Izazovi e'onoms'e i 'orporaivne dip1omai_e u Srbi_i34
4.1. E'onoms'a dip1omai_a u spors'o_ dip1omai_i 'ao
podrs'a 'orporaci_ama ............................................................................ 34
4.2. Rrivredna 'omora Srbi_e (RKS) i 'orporaivna
dip1omai_a ................................................................................................... 38
4.3. U1agan_a sranih 'orporaci_a u Srbi_i ............................ 41
4.4. Inezin u1aza' na srps'o rzise ....................................... 48
4.5. S1uca_ pov1asica Ei1ipu Morisu i uica_ na CEETA 53
4.6. ominani po1oza_ Sa1forda u Srbi_i ................................ 54
5. Za'1_uca' ..................................................................................................... 58
Lieraura ......................................................................................................... 63
2
Uvod
E'onoms'a dip1omai_a _e ob1as od rasuceg znaca_a u
u'upnima a'ivnosima preduzeca. Znaca_ rada se og1eda u
ome so se razmara_u dve a'ivnosi 'o_e u s1uca_u
dobre 'oordinaci_e i _avnog i privanog se'ora mogu
znacii uvecan_e b1agosan_a, 'a'o za firme, a'o i za
gradane _edne zem1_e. Rec _e o ana1izi e'onoms'e
dip1omai_e i 1idersva 'ao de1a ise. Lieraura 'o_a
e'sp1icino povezu_e eori_u 1idersva i e'onoms'u
dip1omai_u _e izuzeno siromasna, a o _e posebno s1uca_
'ada _e rec o posebnom profi1u 1idera u e'onoms'o_
dip1omai_i. Ci1_ ovog israzivan_a _e uvrdivan_e mesa
i znaca_a e'onoms'e dip1omai_e. Rad razmara
'oncipiran_e efi'asne e'onoms'e dip1omai_e i meso
1idera, 'o1i'o _e moguce da poso_i susins'a raz1i'a
1idersva u ovo_ sferi zivoa i drugim sferama.
Osnovna hipoeza rada _e da _e 1idersvo znaca_no za
uspeh e'onoms'a dip1omai_e, a1i da se inici_aiva na
ovom po1_u vr1o ceso pre1i_e od gradana u ru'e vr1o
'on'renih i umesnih po_edinaca Rad se bavi ana1izom
podaa'a iz srucnih pub1i'aci_a, odnosno, primarno _e
os1on_en na se'undarne izvore. U ci1_u so _asni_eg
do'azivan_a pocenih preposav'i 'orise se sudi_e
s1uca_a, 'ao i 'omparaivni meod. U osa1e meode 'o_i
su deo vecine israzivan_a spada_u ana1iza, sineza,
1ogic'a dedu'ci_a i indu'ci_a, 'ao i meod
genera1izaci_e.
Rad se saso_i iz ceiri ce1ine 'o_e obradu_u '1_ucna
pian_a. Rrvi deo, uvod posav1_a ci1_eve, e1aborira
3
znaca_ i osnovne o'vire israzivan_a. Rrezenu_e se
meodo1ogi_a i da_e sru'ura rada. rugi deo se
usredsredu_e na ana1izu is'usava dugih zema1_a i
mogucnosi Srbi_e da uci iz isih, sa posebnim osvrom na
z1ouporebu e'onoms'e dip1omai_e. Treci deo se bavi
'1_ucnim nosiocima e'onoms'e dip1omai_e u Srbi_i.
Cevri deo _e ce1ina 'o_a se primerima iz srps'e pra'se
'o_i po'azu_u pos1edice 1ose i dobro osmis1_ene, a
sva'a'o nesru'urirane dip1omai_e. U ovom de1u da_u se
i sudi_e s1uca_a. Rei deo _e za'1_uca' u 'ome se
sumarno razmara_u osnovni rezu1ai israzivan_a.

4
Savremena ekonomska i diplomatija
Ro_mom e'onoms'a dip1omai_a oznacava_u se dip1omas'e
a'ivnosi usmerene prema unapreden_u i zasii
e'onoms'ih ineresa zem1_e. U geopo1iic'om pore'u
dominaci_e _edne supersi1e i us1ovima novog ubrzan_a
procesa g1oba1izaci_e sigurnosna pian_a, 'o_a su bi1a
dominanna u periodu 'onfronaci_e b1o'ova, usupa_u
meso e'onoms'im pian_ima, so i odredu_e _a'u
ori_enaci_u spo1_ne po1ii'e vecine zema1_a u ovom
pravcu. Razvo_ efi'asnog 'oncepa e'onoms'e dip1omai_e
izg1eda na_primereni_i prisup uspesnom voden_u spo1_ne
po1ii'e u us1ovima 'ada _e neophodno sa1no razii
'va1iene srane invesiore i nova rzisa za domace
proizvode.
Raz1i'e u ve1icini i e'onoms'o_ snazi zema1_a,
raz1icios po1iic'ih i e'onoms'ih sisema, raz1icie
'ara'erisi'e i sisemi regu1aci_e rzisa, uicace na
o da zem1_e razvi_a_u i raz1icie 'oncepe e'onoms'e
dip1omai_e, so namece raz1icie zah_eve i na
obrazovan_e dip1omaa i na smernice n_ihovih a'ivnosi u
inosransvu. Ia'o resor spo1_ne po1ii'e ima dominannu
u1ogu u fun'cionisan_u e'onoms'e dip1omai_e, niz drugih
a'ivnosi i pos1ova vezanih za ova_ 'oncep reba da
obave drugi resori. Resor spo1_ne po1ii'e, izmedu
osa1og, obezbedu_e o'virne us1ove za privrednu saradn_u
sa drugim zem1_ama, so povo1_ni_u pozici_u u
mu1i1aera1no dogovorenom o'ruzen_u, a1i inicira
a'ivnosi svaran_a pogodne '1ime za p1asman proizvoda
5
svo_e zem1_e na inosrana rzisa i srano invesiran_e u
v1asiu zem1_u.
Srbi_a _e zem1_a u ranzici_i sa es'im nas1edem
san'ci_a, raova i di'aure 'o_e operecu_e i proces
ranzici_e i proces e'onoms'og razvo_a. Ros1e procesa
re'onsru'ci_e za 'o_i se veze specifican ob1i' e'onoms'e
dip1omai_e sa na_man_im zah_evima prema domacim
sub_e'ima 'o_i vode ova_ proces, _er _e on zasnovan na
priman_u pomoci, pred e'onoms'om dip1omai_om Srbi_e
so_i nova faza, faza parners'og odnosa 'o_a _e mnogo
zahevni_a prema domacim sub_e'ima.
Definisanje ekonomske diplomatije
Ro'usa_ da se dode do acne definici_e e'onoms'e
dip1omai_e es'o da u ovom renu'u moze bii uspesan.
Ni_e dovo1_no promis1_an_e 'o_e bi da1o prvo definici_u
dip1omai_e, zaim povezanosi e'onomi_e i dip1omai_e,
_er e'onoms'a dip1omai_a ni_e _ednosavno spa_an_e dva
po_ma - e'onomi_e i dip1omai_e, nego novi viseznacni
'oncep 'o_i se razume i prema samo_ porebi onoga 'o_i
ga umaci. Ni odredivan_e hi_erarhi_s'e nadredenosi i1i
podredenosi _ednog nad drugim od ova dva po_ma ni_e
_asno. Odgovor na pian_e da 1i se radi o dip1omai_i sa
zao'reom prema e'onomi_i i1i o sav1_an_u dip1omas'og
aparaa popuno u s1uzbu e'onomi_e zavisice ceso od
viden_a samog umaca novog po_ma. Rored po_ma e'onoms'e
dip1omai_e, u 1ierauri se 'orisi i po_am 'omerci_a1ne
dip1omai_e, a e'onoms'e san'ci_e medunarodne za_ednice
6
prema ne'o_ zem1_i se, a'ode, smara_u _ednim vidom
e'onoms'e dip1omai_e.
1

Ia'o novi po_am sa mnogo aspe'aa, moze se reci da se pod
po_mom e'onoms'e dip1omai_e na_cesce podrazumeva_u
dip1omas'e a'ivnosi usmerene prema unapreden_u i
zasii e'onoms'ih ineresa zem1_e, prvensveno
unapreden_em izvoza i priv1acen_em sranih invesici_a.
Tradiciona1na dip1omas'a sredsva i mehanizmi se, da'1e,
'orise da bi se ovori1a nova rzisa za robu v1asie
zem1_e, u'1oni1e bari_ere bi1aera1no_ rgovini i
invesici_ama, e uvrdi1a pravi1a rgovine i
invesiran_a na g1oba1nom nivou.
2

U geopo1iic'om pore'u dominaci_e _edne supersi1e, u
'ome _e u'1on_ena ideo1os'a bari_era e'onoms'im
inegraci_ama, sigurnosna pian_a, 'o_a su bi1a
dominanna u periodu 'onfronaci_e b1o'ova drzava u o'u
H1adnog raa, usupa_u meso prvensveno e'onoms'im
pian_ima, so odredu_e i _a'u ori_enaci_u spo1_ne
po1ii'e vecine zema1_a u ovom pravcu. Rian_a e'onoms'e
sabi1nosi i uspesnosi po1a'o preuzima_u prima nad
pian_ima 'onro1e aoms'og naoruzan_a, razoruzan_a, e
popusan_u napeosi, ca' i u o_ meri da su sve
prisuni_a uveren_a da se upravo na e'onoms'o_
sabi1nosi zasniva po1iic'a, pa i vo_na sabi1nos, a
uvodi se i po_am geoe'onomi_e umeso po_ma geopo1ii'e.
3

1
www.mfa.gov.rs
2
asic, . (2008) Savremena dip1omatia, Rrivredni saveni',
Beograd, 'ao osnovni izvor podaa'a, razne srane
3
www.mfa.gov.rs
7
Za raz1i'u od auora 'o_i _e na_avio su'obe civi1izaci_a,
_os poce'om 1990-ih godina poso_e auori 'o_i
predvida_u da ce medunarodni odnosi ici u pravcu
'on'urenci_e medu e'onoms'im b1o'ovima, a snaga se nece
merii vo_nim nego e'onoms'im meri1ima
4
. ire'na primena
e'onoms'ih mode1a i insisiran_e na apso1unom monopo1u
e'onomi_e u medunarodnim odnosima cini se preerana, _er
medunarodni odnosi nisu s1obodno rzise nii su drzave
profiabi1ne organizaci_e, a po1iic'a pian_a, pian_a
bezbednosi, saradn_a na resavan_u g1oba1nih prob1ema,
'ao so su '1imas'e promene, siromasvo, organizovani
'rimina1, 'ao i 'u1urna, naucna, pa i spors'a saradn_a
medu naci_ama i da1_e osa_u vazne 'omponene medunarodne
saradn_e.
5

Moze se 'onsaovai da 21. ve', bar na svom poce'u,
donosi sa novim ubrzan_em procesa g1oba1izaci_e _ednu
'va1iaivno novu rea1nos u medunarodnim odnosima. U o_
rea1nosi su 'onfronirani '1asicno shvaan_e suverenosi
drzava, sa _edne srane, nepresano rasuca meduzavisnos
drzava 'o_a se og1eda u procesima inegraci_a, sa druge
srane, e mrezama unuarregiona1nog i meduregiona1nog
povezivan_a 'o_e s1abe drzavne granice i preferira_u
mu1i1aera1ni prisup resavan_a prob1ema, a za sa _e
osnovni moiv e'onoms'i prosperie. G1oba1izaci_a donosi
ve1i'e zaheve u pog1edu s1obodnog proo'a 1_udi, dobara,
servisa, 'apia1a i us1uga, a iz 1ise n_enih e'onoms'ih
efe'aa mogu se izdvo_ii e'spanzi_a medunarodne rgovine

4
Vida'ovic, S. (2001) na1iza pos1ovana preduzeca u trzisno
privredi, Beograd: Megarend, sr 92
5
Rrvu1ovic, V. (2005) Ekonomska dip1omatia, Beograd: Megarend, sr
45
8
i invesici_a, veca meduzavisnos spo1_ne i unurasn_e
po1ii'e, a1i i 1ose pos1edice - regiona1ne monearne i
finansi_s'e 'rize, 'ao i nepredvidiv uica_ na e'onomi_e
siromasnih zema1_a.
6

Okvir ekonomske diplomatije
Rosebno pian_e _e nacin na 'o_i dip1omai_a u1azi u ove
izazove modernog vremena. omace 'ompani_e mogu gubii
ve1i'i deo novca, _er invesici_e do1aze u pian_e zbog
oga so menadzer ne razume i1i _e propusio da se upozna
sa 1aennom po1iic'om opozici_om 'o_a _e '1_ucna za
rea1izaci_u invesici_e i1i izvoz v1asiih proizvoda, a
zem1_a moze da gubi ve1i'e svoe novca na medunarodnom
rzisu, _er n_eni rgovac'i pregovaraci ne razume_u
porebu da se ne'i po1iic'i 'onf1i' mora resii u
medusobnim pregovorima. Razvo_ 'oncepa e'onoms'e
dip1omai_e i po'rean_e procesa imp1emenaci_e ovog
'oncepa izg1eda na_primereni_i prisup uspesnom voden_u
spo1_ne po1ii'e u us1ovima 'ada _e neophodno sa1no
razii 'va1iene srane invesiore i nova rzisa za
domace proizvode, _er se ime obezbedu_e sman_ivan_e
nezapos1enosi i e'onoms'i razvo_ v1asie zem1_e.
7

Rian_e 'o_e se posav1_a _e sa _e o'vir, a sa susina
po_ma e'onoms'e dip1omai_e? U 'o_o_ meri i na 'o_i nacin
se ova_ 'oncep moze imp1emenirai u sva'odnevnom radu i
sprovoden_u spo1_ne po1ii'e? Kao so se i spo1_na
po1ii'a raz1i'u_e od zem1_e do zem1_e, a'o se raz1i'u_u

6
Raicevic, M. (2006) Ekonomska dip1omatia, Beograd: Insiu za
e'onoms'u dip1omai_u, ar 122
7
Rrvu1ovic, V. (2005) Ekonomska dip1omatia, Beograd: Megarend, sr
49
9
'oncepi i meode e'onoms'e dip1omai_e sva'e zem1_e.
Spo1_na po1ii'a se obicno bazira na medunarodnom pravu,
principu reciprociea i nemesan_a u unurasn_e pos1ove
drugih zema1_a, a1i n_u _os uvi_e' prvensveno odredu_u
naciona1ni ineresi samih zema1_a. Na s1ican nacin
raz1i'e u ve1icini i e'onoms'o_ snazi zema1_a,
raz1icios po1iic'ih i e'onoms'ih sisema, raz1icie
'ara'erisi'e i sisemi regu1aci_e rzisa, uicace na
o da zem1_e razvi_a_u i raz1icie 'oncepe e'onoms'e
dip1omai_e.
8

Koncep e'onoms'e dip1omai_e zem1_e ce odredii
cin_enica da 1i se radi o _edino_ supersi1i na sveu,
razvi_eno_ indusri_s'o_ zem1_i, zem1_i u ranzici_i i1i
zem1_ama u razvo_u. Ia'o su ci1_evi isi, e'onoms'a
sabi1nos i e'onoms'i prosperie v1asie zem1_e,
meode i nacini posizan_a ih ci1_eva mogu bii
susins'i raz1icii, so namece raz1icie zaheve i na
obrazovan_e dip1omaa i na smernice n_ihovih a'ivnosi u
inosransvu.
Ia'o su danas s'oro sve zem1_e u'1_ucene u sve ob1i'e
bi1aera1ne i mu1i1aera1ne saradn_e, genera1no se moze
reci da razvi_ene zem1_e svo_ 'oncep e'onoms'e
dip1omai_e zasniva_u prvensveno na de1ovan_u 'roz
mu1i1aera1ne organizaci_e: Sves'u rgovins'u
organizaci_u (WTO), Sves'u ban'u (WB), Medunarodni
monearni fond, Organizaci_u za e'onoms'u saradn_u i
razvo_ (OEC) i druge, do' se e'onoms'a dip1omai_a

8
www.mfa.gov.rs
10
zema1_a u ranzici_i i zema1_a u razvo_u bazira preezno
na bi1aera1no_ dip1omai_i.
9

Osnovna 'ara'erisi'a medunarodnog rzisa danas _e
1ibera1izaci_a 'o_a omogucava s1obodan prisup
naciona1nim rzisima. U a'vim us1ovima 1ibera1izaci_e i
u'1an_an_a bari_era na domacem, 'ao i na sranim
rzisima mogu prezivei samo 'on'urenno na_sposobni_i.
V1ade ima_u sve man_e mogucnosi da odgovore na zah_eve
domacih preduzeni'a i da ih sie na v1asio_
eriori_i. Meduim, gradeci 'oncep v1asie e'onoms'e
dip1omai_e, v1ada moze da ohrabri domace preduzeni'e u
nasupu na novim rzisima, a inenzivnim dip1omas'im
a'ivnosima osigura pozici_u sopsvenih 'ompani_a na
rzisima na 'o_ima su vec prisune. Osim u us1ovima
1ibera1izaci_e medunarodnog rzisa, e'onoms'a
dip1omai_a ima svo_u u1ogu i u us1ovima zasinic'og
odnosa prema v1asiim proizvodima bi1o drugih drzava,
bi1o e'onoms'ih b1o'ova, a1i sada u smis1u u'1an_an_a
prepre'a za nasup domacih preduzeni'a. Na_cesce su o
pregovori o sman_en_u carina i1i n_ihovom popunom
u'1an_an_u puem sporazuma o s1obodno_ rgovini i1i
pregovori o povecan_u 'voa za uvoz proizvoda iz v1asie
zem1_e, u'o1i'o one poso_e.

Ekonomska diplomatija i multidisciplinarni pristup
Resor spo1_ne po1ii'e, pod 'o_im podrazumevamo, pre
svega, minisarsvo spo1_nih pos1ova i mrezu dip1omas'o-

9
e'onoms'u dip1omai_u, sr 125
11
'onzu1arnih predsavnisava, ima dominannu u1ogu u
fun'cionisan_u e'onoms'e dip1omai_e, meduim, niz drugih
a'ivnosi i pos1ova u o'viru ovog 'oncepa reba da
obave drugi resori. Resor spo1_nih pos1ova vrsi promoci_u
prednosi svo_e zem1_e za sve ob1i'e e'onoms'og
angazmana, a1i e prednosi, 'o_e reba da promovise
e'onoms'a dip1omai_a, mora_u poso_ai iz cega s1edi da
_e e'onoms'a dip1omai_a us'o povezana sa e'onoms'om
po1ii'om _edne zem1_e, a1i da _e za n_eno uspesno
voden_e poreban mu1idiscip1inarni prisup u 'ome _e
sva'i resor pod_edna'o vazan. E'onoms'a dip1omai_a mora
imai punu podrs'u i 'ooperaivnos svih resornih
minisarsava u v1adi i osa1ih speci_a1izovanih
agenci_a, _er n_en uspeh zavisi od za_ednic'ih napora.
10

ip1omai_a moze dai sugesi_e, inicirai a'ivnosi,
a1i bez obzira na o 'o1i'o o ze1i, ona sama ne moze
resavai prob1eme iz drugih resora 'ao so su npr.
pobo1_san_e za'ona iz e'onoms'e ob1asi,
po_ednosav1_ivan_e procedure regisraci_e firme,
unurasn_a sigurnos u zem1_i, 'va1ie ban'ars'og
se'ora i s1icno. Tes'o _e, recimo, gradii spo1_no-
po1iic'o predsav1_an_e privrede u'o1i'o ne poso_e
domaci proizvodi 'o_i mogu izdrzai sves'u 'on'urenci_u,
e u'o1i'o domaca privreda ne posedu_e osobine
dinamicnosi i f1e'sibi1nosi 'o_e omogucava_u
pri1agodavan_e o'ovima na sves'om rzisu.
11

10
www.mfa.gov.rs
11
Rrvu1ovic, V. (2005) Ekonomska dip1omatia, Beograd: Megarend,
sr 54
12
Osnova za izgradn_u e'onoms'e dip1omai_e zem1_e u 'o_o_
poso_i s1obodno rzise _e, u susini, inici_aiva
preduzeni'a. a'1e, domaci preduzeni' reba da ze1i, a
i da zna, da ide na sves'o rzise i1i rzise odredenog
regiona i1i zem1_e. Ta'ode, rizi' svog angazmana na
navedenim rzisima moze podnei samo preduzeni',
odnosno odgovara_uce osigurava_uce drusvo i1i ban'a 'o_a
prai n_egov inosrani angazman. Ovi sub_e'i, po 1ogici
svari, ima_u i na_vise 'orisi od a'vog angazmana.
12

ugorocna srana invesici_a se moze uzei 'ao na_bo1_i
primer porebe mu1idiscip1inamog prisupa 'oncepu
e'onoms'e dip1omai_e. ug _e pu od renu'a 'ad
dip1omaa uspe zaineresovai invesiora, pre'o
resavan_a niza pra'icnih prob1ema pri1i'om u1as'a
invesici_e u zem1_u do n_ene uspesne rea1izaci_e i so
_e na_vazni_e pian_e e'onoms'og opsan'a invesici_e.
Rri ome reba imai na umu da _e 1anac _a' ono1i'o
'o1i'o _e _a'a sva'a n_egova 'ari'a. Samo zem1_a u 'o_o_
invesiori mogu uspesno pos1ovai moze nasavii nudii
poziivan imidz za nove invesici_e. Resor spo1_nih
pos1ova reba da ucini srana rzisa ransparennim za
domace preduzeni'e, a1i npr. definisan_e s'upa
informaci_a porebnih domacim preduzenicima, spada,
ipa', u druge resore, a ne u resor spo1_nih pos1ova.
Ka'o reba bii obradena nazna'a dip1omas'e misi_e da
poso_i sansa da znaca_an invesior iz inosransva sa
'apia1om ude u Srbi_u, odnosno da poso_i sansa da _edan
od izvoznih proizvoda moze bii p1asiran na rzise ne'e

12
13
od zema1_a? a 1i ce ambasada sve 'ona'e radii pre'o
MIR-a i1i ce ici u dire'ne aranzmane sa privrednim
'omorama, odnosno nad1eznim minisarsvima i1i ca'
individua1nim 'ompani_ama? obra pra'sa _e formiran_e
posebne 'omisi_e, i1i ima i1i 'omiea u 'ome ce bii
predsavnici MIR-a, SIERA, privrednih 'omora,
univerziea, pa i ve1i'ih domacih 'ompani_a 'o_i su
ve1i'i izvoznici i generisu ve1i'i bro_ radnih mesa.
13

inami'a 'o_om bi se ova'vo e1o sasa_a1o se odredu_e
prema porebama, a osnovni zadaa' ova'vog e1a _ese da
u dinamicnom o'ruzen_u ana1izira sva'i s1uca_ sranog
u1agan_a, odnosno nasupa na sranom rzisu, e da_e
osnovne smernice odgovara_ucim sub_e'ima za efi'asno
obav1_an_e pos1ova iz n_ihove nad1eznosi. Ono bi bi1o
insiuciona1izirani mehanizam 'o_i ce osigurai
'omuni'aci_u, 'oordinaci_u i saradn_u izmedu resornih
minisarsava i minisarsva spo1_nih pos1ova, 'ao i
n_ihovu saradn_u prema privanom-preduzenic'om se'oru.
Ronovo se po'azu_e novo 1ice e'onoms'e dip1omai_e 'o_a,
osim oga so de1u_e prema inosransvu, mora de1ovai i
u o'virima unurasn_e po1ii'e, _er _e porebno osigurai
podrs'u domace v1ade i resornih minisarsava, a1i
organizovanog privanog se'ora za ze1_ene a'ivnosi.
Nada1_e, dobro organizovana 'omors'a mreza sa v1asiim
predsavnisvima u inosransvu nezaobi1azan _e e1emen
sabi1nosi 'oncepa e'onoms'e dip1omai_e, a odrzavan_e
seminara i o'rug1ih so1ova i svaran_e odgovara_uce

13
www.mfa.gov.rs
14
izvozno ori_enisane '1ime u sopsveno_ drzavi, a'ode,
ce dai porebnu podrs'u ovom 'oncepu.
14

Uloga resora spoljnih poslova u konceptu ekonomske
diplomatije
Resor spo1_ne po1ii'e, izmedu osa1og, osigurava o'virne
us1ove za privrednu saradn_u sa drugim zem1_ama, so
povo1_ni_u pozici_u u mu1i1aera1no dogovorenom
o'ruzen_u, e inicira a'ivnosi svaran_a pogodne '1ime
za p1asman proizvoda svo_e zem1_e na inosrana rzisa i
srano invesiran_e u v1asiu zem1_u.
15

Svo_e de1ovan_e u o'viru sprovoden_a e'onoms'e
dip1omai_e dip1omas'o-'onzu1arna predsavnisva
prvensveno bazira_u na promoci_i poziivnog imidza
v1asie zem1_e 'ao pouzdanog parnera, posebno
pogodnosi pos1ovan_a na rzisu zem1_e 'o_u
predsav1_a_u, 'o_e reba bii sigurno i ransparenno,
e promoci_i prednosi 'o_e donose v1adine mere za srane
invesiore. Resor spo1_nih pos1ova reba ohrabrivai
domaceg preduzeni'a za n_egov nasup na sranim
rzisima, a'o da u o'viru e'onoms'e dip1omai_e ova_
resor vodi bi1aera1ne i mu1i1aera1ne pregovore u
'o_ima se rudi da napravi so bo1_e o'virne us1ove za
angazman preduzeni'a iz svo_e zem1_e. On mora dai svo_
doprinos u 'omp1e'snom procesu pregovaran_a i dogovaran_a
'o_i prehodi popisivan_u sporazuma o e'onoms'im

14
sr 67
15
15
pian_ima, u 'ome se mora_u prvo izba1ansirai ineresi
fa'ora unuar v1asie drzave: proizvodaca, davaoca
us1uga, uvozni'a, izvozni'a i porosaca, e sa a'o
izba1ansiranirn pred1ogom ici na pregovore sa drugom
drzavom.
16

Ambasade u o'viru e'onoms'e dip1omai_e reba permanenno
da de1u_u prema insiuci_ama i preduzenicima drzave
pri_ema, preduzima_uci niz a'ivnosi 'ao so _e
propagiran_e s1obodne rgovine, a a'o _e o moguce i
obezbedivan_e pov1ascenog prisupa rzisu e zem1_e,
ima_uci u vidu one proizvode iz svo_e zem1_e 'o_i su
'on'urenno sposobni. Ambasade bi reba1e da rade na
ransparennosi rzisa po_edinih zema1_a, 'ao i
sves'og rzisa u ce1ini, so 'on'reno znaci da bi
reba1e bii u mogucnosi pribavii ade'vane informaci_e
o rzisu zem1_e u 'o_o_ su a'rediovani.
Nada1_e, ambasada bi mora1a uocavai ogranicen_a i
prob1eme u p1asmanu proizvoda iz svo_e zem1_e na rzise
zem1_e domacina, odnosno u angazmanu domacih preduzeni'a
u o_ zem1_i, e, po porebi, inicirai, u 'onsu1aci_i
sa resornim minisarsvima, po'rean_e pregovora sa
drzavom pri_ema da bi se a ogranicen_a i1i uman_i1a i1i
popuno izbeg1a. Misi_e u inosransvu mora_u bii
redovno i 'va1ieno informisane o 'rean_ima u zem1_i. S
obzirom na o da dire'ne srane invesici_e sa sobom
nose ovaran_e novih radnih mesa, e ransfer
ehno1ogi_e i znan_a, u'o1i'o do1aze iz na_razvi_eni_ih
zema1_a, promovisan_e zem1_e 'ao pogodnog mesa za

16
www.mfa.gov.rs
16
invesiran_e posa_e _edan od na_vazni_ih aspe'aa
de1ovan_a dip1omaa zema1_a u ranzici_i i zema1_a u
razvo_u.
17
a bi odgovorio ovim zadacima, resor spo1_nih
pos1ova zem1_e, 'ao i n_ena dip1omas'o-'onzu1arna mreza
mora_u bii na odgovara_uci nacin 'adrovs'i i ehnic'i
oprem1_eni. ip1omai_a u eri g1oba1izaci_e moze
odgovorii svo_im zadacima s1edeci moderne ehno1os'e
o'ove, 'omp_uerizaci_om i umrezavan_em dip1omas'ih i
'onzu1arnih servisa. ip1omae mora_u bii obucene i
uvezbane za ova_ posao. Oni mora_u imai, pre svega,
dobre pregovarac'e sposobnosi, poznavai radiciona1nu
dip1omai_u, a1i posedovai i speci_a1isic'a znan_a o
e'onoms'o_, posebno ma'roe'onoms'o_ ana1izi, e ana1izi
po1iic'ih aspe'aa niza ob1asi.
18

17
www.mfa.gov.rs
18
sr 78
17
Izazovi ekonomske diplomatije
Ministarstvo spoljnih poslova
Za'onom o spo1_nim pos1ovima uredu_u se: medusobni odnos
drzavnih organa u obav1_an_u spo1_nih pos1ova, pos1ovi
'o_e u o'viru uvrdenog de1o'ruga i nad1eznosi obav1_a
Minisarsvo spo1_nih pos1ova, posupa' od1ucivan_a o
ovaran_u i zavaran_u dip1omas'o-'onzu1arnih
predsavnisava Repub1i'e Srbi_e u inosransvu i
predsavnisava sranih drzava i medunarodnih
organizaci_a u Repub1ici Srbi_i, posupa' sican_a,
uprav1_an_a i raspo1agan_a imovinom u inosransvu
neophodnom za rad dip1omas'o-'onzu1arnih
predsavnisava, dip1omas'a i 'onzu1arna zvan_a, 'ao i
posebna prava i duznosi dip1omaa i drugih zapos1enih u
Minisarsvu 'o_a proizi1aze iz obav1_an_a spo1_nih
pos1ova.
Na pian_a 'o_a nisu uredena ovim za'onom primen_u_u se
drugi za'oni, opseprihvacena pravi1a medunarodnog prava
i povrdeni medunarodni ugovori i podza'ons'i opsi a'i,
'o_ima se uredu_e ob1as spo1_nih pos1ova.
19

V1ada uvrdu_e spo1_nu po1ii'u 'o_u sprovodi
Minisarsvo, 'ao i drugi organi drzavne uprave u o'viru
uvrdenog de1o'ruga. rzavni organi medusobno saradu_u u
obav1_an_u spo1_nih pos1ova za 'o_e su nad1ezni na osnovu
Usava i za'ona. Saradn_a se osvaru_e medusobnim
izvesavan_em i 'oordinaci_om spo1_nopo1iic'ih
a'ivnosi.

19
www.mfa.gov.rs
18
Minisarsvo _e nad1ezno za 'oordinaci_u
spo1_nopo1iic'ih i drugih medunarodnih a'ivnosi 'o_e u
o'viru uvrdene nad1eznosi sprovode drzavni
organi. rzavni organi u obav1_an_u spo1_nih pos1ova
saradu_u sa Minisarsvom b1agovremenim izvesavan_em o
p1aniranim i sprovedenim a'ivnosima. Komuni'aci_a
drzavnih organa sa predsavnicima drugih drzava i
medunarodnih organizaci_a odvi_a se posredsvom
Minisarsva i1i u saradn_i sa Minisarsvom, 'ada _e o
u s'1adu sa medunarodnim ugovorima i dip1omas'om
pra'som.
Odnosi drzavnih organa sa dip1omas'o-'onzu1arnim
predsavnisvima odvi_a_u se pre'o Minisarsva.
Minisarsvo u o'viru svo_e nad1eznosi obav1_a s1edece
pos1ove:
20

predsav1_a, uz predsedni'a Repub1i'e, Repub1i'u
Srbi_u u odnosima sa drugim drzavama, medunarodnim
organizaci_ama, medunarodnim sudovima i drugim
medunarodnim insiuci_ama, 'ao i sa n_ihovim
predsavnisvima u Repub1ici Srbi_i,
sii inerese Repub1i'e Srbi_e, n_enih drzav1_ana i
pravnih 1ica u inosransvu,
pred1aze V1adi spo1_nu po1ii'u 'o_u ona uvrdu_e,
pred1aze V1adi usposav1_an_e i pre'id dip1omas'ih
odnosa sa drugim drzavama,

20
www.mfa.gov.rs
19
pred1aze V1adi uc1an_en_e, odnosno ucesce Repub1i'e
Srbi_e u medunarodnim organizaci_ama i inegraci_ama,
'ao i u drugim ob1icima medunarodne saradn_e,
pred1aze V1adi ambasadore, genera1ne i pocasne
'onzu1e Repub1i'e Srbi_e u inosransvu,
ucesvu_e u pos1ovima u vezi sa a'rediaci_om
zvanicnih predsavni'a drzava i medunarodnih
organizaci_a u Repub1ici Srbi_i,
organizu_e zvanicne posee na drzavnom i dip1omas'om
nivou,
ucesvu_e u pripremama za ucesce predsavni'a
Repub1i'e Srbi_e na medunarodnim pregovorima i
'onferenci_ama,
ana1izira medunarodni po1oza_ Repub1i'e Srbi_e i
bi1aera1ne odnose sa drugim drzavama,
ana1izira spo1_nopo1iic'e aspe'e odbrane i
naciona1ne bezbednosi,
ana1izira i predvida razvo_ regiona1nih i g1oba1nih
odnosa i po_ava, narocio u ob1asi spo1_ne po1ii'e,
bezbednosi, medunarodnog _avnog i privanog prava,
e'onomi_e, e'o1ogi_e, prosvee i 'u1ure i san_a
1_uds'ih prava, 'o_a su od znaca_a za osvarivan_e
medunarodnih odnosa Repub1i'e Srbi_e,
pri'up1_a i ana1izira informaci_e sranih medi_a 'o_e
se odnose na Repub1i'u Srbi_u,
priprema nacre za'ona, drugih propisa i opsih a'aa
iz ob1asi spo1_nih pos1ova, da_e mis1_en_e o
nacrima za'ona i drugih propisa u vezi sa spo1_nim
20
pos1ovima za 'o_e su nad1ezni drugi organi drzavne
uprave, a 'o_i su od ineresa za medunarodni po1oza_
Repub1i'e Srbi_e,
priprema pravna mis1_en_a o pian_ima iz medunarodnog
prava za porebe predsedni'a Repub1i'e, V1ade i
drugih drzavnih organa,
pred1aze V1adi sraegi_u razvo_a spo1_nih pos1ova i
druge mere 'o_ima se ob1i'u_e spo1_na po1ii'a V1ade,
priprema do'umenaci_u, informaci_e i ana1ize iz
ob1asi spo1_ne po1ii'e,
u saradn_i sa nad1eznim drzavnim organima po'rece
posupa' i 'oordinira voden_e pregovora i
za'1_ucivan_e medunarodnih ugovora, ucesvu_e u
posup'u n_ihovog povrdivan_a i prai n_ihovu
primenu, cuva origina1e svih medunarodnih ugovora,
za_ednic'ih saopsen_a i de'1araci_a Repub1i'e Srbi_e
i n_enih medunarodno-pravnih prehodni'a,
informise v1ade drugih drzava i medunarodnu _avnos,
'ao i ise1_eni'e, 1ica srps'og pore'1a i drzav1_ane
Repub1i'e Srbi_e u inosransvu o po1iici Repub1i'e
Srbi_e i, u saradn_i sa drugim nad1eznim organima
drzavne uprave, radi na promoci_i po1iic'ih savova
V1ade radi _acan_a ug1eda Repub1i'e Srbi_e u
medunarodnim odnosima,
u saradn_i sa Minisarsvom za di_asporu, unapredu_e
posovan_e 1_uds'ih i man_ins'ih prava ise1_eni'a,
1ica srps'og pore'1a i drzav1_ana Repub1i'e Srbi_e u
inosransvu,
21
u saradn_i sa drugim nad1eznim organima drzavne
uprave, sprovodi g1asan_e drzav1_ana Repub1i'e Srbi_e
'o_i ima_u prebiva1ise i1i boravise u inosransvu
za vreme izbora i referenduma na repub1ic'om nivou,
u saradn_i sa drugim organima drzavne uprave, obav1_a
pos1ove razgranicen_a sa susednim drzavama, izradu_e
i cuva do'umenaci_u o drzavno_ granici,
pri'up1_a i cuva do'umenaci_u o spo1_no_ po1iici
Repub1i'e Srbi_e, podsice naucnoisrazivac'i rad u
ob1asi spo1_ne po1ii'e i medunarodnih odnosa,
sprovodi posupa' sican_a, odrzavan_a i raspo1agan_a
nepo'renom imovinom u inosransvu 'o_a _e neophodna
za rad dip1omas'o-'onzu1arnih predsavnisava,
organizu_e, odrzava i sii siseme informaic'ih,
e1e'omuni'acionih, 'urirs'ih i drugih veza sa
dip1omas'o-'onzu1arnim predsavnisvima i drugim
informacionim sisemima,
obav1_a pos1ove bezbednosi Minisarsva,
dip1omas'o-'onzu1arnih predsavnisava i zapos1enih,
u saradn_i sa drugim nad1eznim organima sag1asno
posebnom za'onu obezbedu_e ucesce u medunarodnim
misi_ama,
obav1_a i druge pos1ove odredene za'onom.
Ros1ove iz svog de1o'ruga Minisarsvo vrsi neposredno i
pre'o dip1omas'o-'onzu1arnih predsavnisava.
21

21
22
U ci1_u srucni_eg i svesrani_eg formu1isan_a pred1oga
sraegi_e spo1_ne po1ii'e i unapreden_a u'upnih
a'ivnosi Minisarsva, minisar spo1_nih pos1ova moze
da osniva saveodavna e1a, sasav1_ena od ug1ednih
srucn_a'a iz odgovara_ucih ob1asi, ci_e bi angazovan_e
u saveodavnim e1ima bi1o pocasne prirode.

Diplomatsko-konzularna predstavnistva
ip1omas'o-'onzu1arna predsavnisva _esu sa1ne
dip1omas'e misi_e i 'onzu1arna predsavnisva. Sa1ne
dip1omas'e misi_e _esu ambasade, 'o_e se osniva_u u
drugim drzavama, i sa1ne misi_e, 'o_e se osniva_u pri
medunarodnim organizaci_ama.
Konzu1arna predsavnisva mogu bii osnovana u rangu
genera1nih 'onzu1aa, 'onzu1aa, vice'onzu1aa i
'onzu1arnih agenci_a, u zavisnosi od obima bi1aera1nih
odnosa, obima e'onoms'e saradn_e i bro_nosi di_aspore.
Sa1na dip1omas'a misi_a obav1_a one pos1ove iz
de1o'ruga Minisarsva 'o_i spada_u u reprezenaivne i
spo1_nopo1iic'e fun'ci_e predvidene medunarodnim
ugovorima i dip1omas'om pra'som.
22

U obav1_an_u pos1ova iz svog de1o'ruga sa1na dip1omas'a
misi_a duzna _e da posupa u s'1adu sa Usavom, za'onima,
opseprihvacenim pravi1ima medunarodnog prava i
povrdenim medunarodnim ugovorima i podza'ons'im opsim
a'ima, 'ao i po dire'ivama minisra i u s'1adu sa im

22
privredi, Beograd: Megarend sr 109
23
dire'ivama daim insru'ci_ama i upusvima ru'ovodi1aca
nad1eznih unurasn_ih _edinica Minisarsva.
Konzu1arno predsavnisvo obav1_a one pos1ove iz
de1o'ruga Minisarsva 'o_i spada_u u 'onzu1arne fun'ci_e
predvidene medunarodnim ugovorima i dip1omas'o-
'onzu1arnom pra'som.
U obav1_an_u pos1ova iz svog de1o'ruga, 'onzu1arno
predsavnisvo posupa u s'1adu sa Usavom, za'onima,
opseprihvacenim pravi1ima medunarodnog prava i
povrdenim medunarodnim ugovorima i podza'ons'im opsim
a'ima, 'ao i po dire'ivama minisra i u s'1adu sa im
dire'ivama daim insru'ci_ama i upusvima ru'ovodi1aca
nad1eznih unurasn_ih _edinica Minisarsva, 'ao i
ambasadora a'rediovanog u drzavi pri_ema.
Ro pravi1u, 'onzu1arno predsavnisvo odrzava odnose sa
cenra1nim organima drzave pri_ema pre'o ambasade
Repub1i'e Srbi_e u o_ drzavi, a 'ada o izricio
dopusa_u medunarodni sporazumi i1i za'oni i pra'sa
drzave pri_ema, 'omuni'aci_a se moze vrsii i neposredno.
U'o1i'o u srano_ drzavi nema ambasade Repub1i'e Srbi_e
i1i ona ni_e u mogucnosi da obav1_a svo_e duznosi,
'onzu1arno predsavnisvo, po ov1ascen_u minisra, a na
osnovu sporazuma sa drzavom pri_ema, moze da preuzme
odredene dip1omas'e fun'ci_e.
Ku1urno-informaivni cenar obav1_a pos1ove _avne
dip1omai_e iz de1o'ruga Minisarsva i drugih organa
drzavne uprave iz ob1asi 'u1ure, u ci1_u povecan_a
ug1eda Repub1i'e Srbi_e.
24
U obav1_an_u pos1ova iz svog de1o'ruga, 'u1urno-
informaivni cenar duzan _e da posupa u s'1adu sa
Usavom, za'onima, opseprihvacenim pravi1ima
medunarodnog prava i povrdenim medunarodnim ugovorima i
podza'ons'im opsim a'ima, a po dire'ivama minisra i u
s'1adu sa im dire'ivama daim insru'ci_ama i
upusvima ru'ovodi1aca nad1eznih unurasn_ih _edinica
Minisarsva, 'ao i ambasadora a'rediovanog u drzavi
pri_ema.
23

Speci_a1na misi_a predsav1_a Repub1i'u Srbi_u u srano_
drzavi, odnosno pri medunarodno_ organizaci_i radi
izvrsen_a posebnih zadaa'a. Osnivan_e i zadaci
speci_a1ne misi_e, ra_an_e, imenovan_e n_enog sefa,
odredivan_e zvan_a, nacin finansiran_a i us1ovi rada
uredu_u se posebnim a'om V1ade, na pred1og minisra.
Radi zasie ineresa Repub1i'e Srbi_e i n_enih
drzav1_ana i pravnih 1ica u drzavama u 'o_ima nema
dip1omas'o-'onzu1arno predsavnisvo, Repub1i'a Srbi_a
moze za'1_ucii medunarodni ugovor sa recom drzavom 'o_a
ce e inerese siii posredsvom svog dip1omas'o-
'onzu1arnog predsavnisva, u s'1adu sa medunarodnim
pravom i dip1omas'om pra'som.
Repub1i'a Srbi_a moze za'1_ucii medunarodni ugovor o
zasii ineresa recih drzava i n_ihovih gradana u
inosransvu od srane dip1omas'o-'onzu1arnih
predsavnisava.

23
sr 12
25
Osob1_e dip1omas'o-'onzu1arnog predsavnisva cine sef
predsavnisva, dip1omas'o i 'onzu1arno osob1_e,
adminisraivno-ehnic'o osob1_e i pos1uzno osob1_e, u
smis1u medunarodnih 'onvenci_a.
Osob1_e u 'u1urno-informaivnim cenrima cine dire'or,
srucno i adminisraivno-ehnic'o osob1_e, a'o
medudrzavnim sporazumom i1i a'om o osnivan_u cenra ni_e
dru'ci_e odredeno.
Na inici_aivu minisra, V1ada uvrdu_e pred1og o
posav1_en_u sefa sa1ne dip1omas'e misi_e - ambasadora,
o ci_em posav1_en_u, po dobi_an_u agremana drzave
pri_ema, od1ucu_e predsedni' Repub1i'e u'azom. Agreman
'ao predus1ov za posav1_en_e se ne odnosi na sefove
sa1ne misi_e Repub1i'e Srbi_e pri medunarodno_
organizaci_i. Na inici_aivu minisra, V1ada uvrdu_e
pred1og o opozivu sefa sa1ne dip1omas'e misi_e -
ambasadora, o ci_em opozivu od1ucu_e predsedni' Repub1i'e
u'azom.
24

Ambasador na nerezidenci_a1no_ osnovi moze bii
a'rediovan u _edno_ i1i u vise drzava u 'o_ima Repub1i'a
Srbi_a nema dip1omas'o-'onzu1arna predsavnisva. Na
fun'ci_u ambasadora na nerezidenci_a1no_ osnovi moze se
posavii ambasador Repub1i'e Srbi_e sa sedisem u reco_
drzavi i1i ambasador u Minisarsvu, 'o_i bi po porebi i
u s'1adu sa dire'ivom minisra boravio u srano_ drzavi.
Minisar moze imenovai svog speci_a1nog izas1ani'a 'o_i

24
26
privremeno boravi u srano_ drzavi i1i pri medunarodno_
organizaci_i radi izvrsen_a posebnih zadaa'a.
Sef sa1ne dip1omas'e misi_e obav1_a duznosi u s'1adu
sa medunarodnim 'onvenci_ama o dip1omas'im odnosima i o
predsav1_an_u drzava u odnosima sa medunarodnim
organizaci_ama, a narocio:
25

1)predsav1_a Repub1i'u Srbi_u u srano_ drzavi i1i u
medunarodno_ organizaci_i,
2)popisu_e dip1omas'e insrumene,
3)prenosi i zasupa savove V1ade.
Sef sa1ne dip1omas'e misi_e za svo_ rad odgovara
minisru, V1adi i predsedni'u Repub1i'e.
U odsusvu ambasadora, duznos sefa sa1ne dip1omas'e
misi_e privremeno obav1_a opravni' pos1ova 'oga odredi
ambasador iz redova dip1omaa, a u s1uca_u 'ada _e
ambasador opozvan i1i sprecen da vrsi duznos imenovan_e
opravni'a pos1ova vrsi minisar.
Sef 'onzu1arnog predsavnisva ima 'onzu1arno zvan_e 'o_e
odgovara uvrdenom rangu predsavnisva. Na pred1og
minisra, V1ada posav1_a i razresava genera1nog 'onzu1a,
do' sefove osa1ih 'onzu1arnih predsavnisava imenu_e i
razresava minisar.
Sef 'onzu1arnog predsavnisva obav1_a duznosi 'o_e
proizi1aze iz fun'ci_a predsavnisva i za svo_ rad
odgovara ambasadoru a'rediovanom u drzavi pri_ema i
minisru. Kad _e V1ada posavi1a sefa 'onzu1arnog

25
sr 15
27
predsavnisva, on za svo_ rad odgovara ambasadoru
a'rediovanom u drzavi pri_ema, minisru i V1adi.
26

V1ada na pred1og minisra i uz sag1asnos drzave pri_ema,
moze za pocasnog 'onzu1a posavii 1ice, bez obzira na
drzav1_ansvo, 'o_e u svo_o_ drzavi uziva ug1ed i ze1i da
zasupa inerese Repub1i'e Srbi_e. Eun'ci_e, odnosno
'onzu1arne pos1ove 'o_e pocasni 'onzu1 moze da obav1_a na
svom 'onzu1arnom podruc_u i prava i duznosi pocasnog
'onzu1a u obav1_an_u fun'ci_e, odnosno 'onzu1arnih
pos1ova propisu_e minisar.
Rocasni 'onzu1 duzan _e da obav1_a svo_e fun'ci_e
sag1asno po1iici i savovima V1ade i na osnovu
insru'ci_a sefa sa1ne dip1omas'e misi_e u drzavi
pri_ema, odnosno ru'ovodioca nad1ezne unurasn_e _edinice
Minisarsva.
Minisar imenu_e i razresava dire'ora 'u1urno-
informaivnog cenra. ire'or 'u1urno-informaivnog
cenra obav1_a duznosi 'o_e proizi1aze iz pos1ova cenra
i za svo_ rad odgovara minisru i ambasadoru
a'rediovanom u drzavi pri_ema.

Otvaranje i zatvaranje predstavnistava
Na pred1og minisra, V1ada donosi od1u'u o ovaran_u i
zavaran_u dip1omas'o-'onzu1arnog predsavnisva u
drugo_ drzavi, odnosno pri medunarodno_ organizaci_i.
V1ada moze, na pred1og minisra, donei od1u'u o
ovaran_u i1i zavaran_u 'ance1ari_e dip1omas'o-

26
sr 112
28
'onzu1arnog predsavnisva izvan n_egovog sedisa, radi
obav1_an_a pos1ova iz odredene ob1asi.
U od1uci V1ade o ovaran_u i1i zavaran_u 'onzu1arnog
predsavnisva navodi se n_egov rang i 'onzu1arno
podruc_e, sag1asno prehodno pribav1_eno_ sag1asnosi
zem1_e pri_ema. Na pred1og minisra, V1ada donosi od1u'u
o ovaran_u i zavaran_u 'u1urno-informaivnog cenra u
drugo_ drzavi.
27

Na pred1og minisra, V1ada od1ucu_e o davan_u sag1asnosi
za ovaran_e predsavnisva druge drzave i1i medunarodne
organizaci_e u Repub1ici Srbi_i, 'ao i o ovaran_u
izdvo_enih 'ance1ari_a predsavnisva van mesa n_egovog
sedisa, a'o _e a'av zahev posav1_en.
O pribav1_an_u, proda_i, davan_u u za'up zem1_isa,
zgrada, pos1ovnih prosori_a, 'ao i o 'upovini sanova
'o_i se 'orise za porebe dip1omas'o-'onzu1arnih
predsavnisava, na osnovu od1u'e V1ade, ugovor
za'1_ucu_e minisar i1i, po posebnom ov1ascen_u, sef
dip1omas'o-'onzu1arnog predsavnisva. Sandarde i
normaive sag1asno 'o_ima dip1omas'o-'onzu1arna
predsavnisva 'orise nepo'renosi, po1azeci od vazecih
propisa drzave pri_ema, propisu_e minisar.
Minisarsvo organizu_e i vrsi pos1ove u vezi sa
'oriscen_em, odrzavan_em i uprav1_an_em nepo'renosima
'o_e se 'orise za porebe dip1omas'o-'onzu1arnih
predsavnisava, na nacin 'o_i propisu_e V1ada.Ros1ovi u
vezi sa za'upom, 'oriscen_em, odrzavan_em i uprav1_an_em
po'renim svarima 'o_e se 'orise za porebe

27
www.mfa.gov.rs 1
29
dip1omas'o-'onzu1arnih predsavnisava vrse se na nacin
'o_i propisu_e minisar.
28

Odnos diplomatije i zakonodavne vlasti
Ambasadori Repub1i'e Srbi_e obav1_a_u razgovor u
nad1eznom odboru Narodne s'upsine pre od1as'a na n_ihovu
dip1omas'u duznos. Rredsedni' Odbora o obav1_enom
razgovoru obavesava minisra spo1_nih pos1ova.
Minisarsvo obavesava Narodnu s'upsinu o
na_znaca_ni_im spo1_no-po1iic'im a'ivnosima i drugim
re1evannim pian_ima upucivan_em odgovara_ucih
informaci_a. Minisar podnosi nad1eznom odboru Narodne
s'upsine izvesa_ o radu Minisarsva na_man_e dva pua
godisn_e.
Rri1i'om bi1aera1nih posea de1egaci_a i narodnih
pos1ani'a Narodne s'upsine nad1ezno dip1omas'o-
'onzu1arno predsavnisvo obezbedu_e pomoc Narodno_
s'upsini u pripremi i rea1izaci_i posee.
Nad1ezna dip1omas'a predsavnisva pri medunarodnim
organizaci_ama obezbedu_u svu neophodnu 1ogisic'u
podrs'u i pomoc de1egaci_ama i c1anovima de1egaci_a
Narodne s'upsine u pripremi i rea1izaci_i obaveza 'o_e
proisicu iz c1ansva u ovim organizaci_ama.
Sva dip1omas'o-'onzu1arna predsavnisva duzna su da
pruze sva'u vrsu ehnic'e pomoci narodnim pos1anicima
'o_i borave u s1uzbeno_ posei drzavi za 'o_u _e

28
sr 19
30
dip1omas'o-'onzu1arno predsavnisvo nad1ezno, na n_ihov
zahev, u granicama mogucnosi, a u s'1adu sa za'onom.
29

Ekonomska diplomatija u sporskoj diplomatiji
Raspad bipo1arnog sisema medunarodnih odnosa i ciav niz
'rupnih po1iic'ih i e'onoms'ih pos1edica 'o_e su iz oga
proizas1e, us1ovi1i su i odredena preusmeravan_a
spo1_nopo1iic'ih i e'onoms'ih dip1omas'ih prioriea. U
danasn_em sveu u 'ome medunarodni i e'onoms'i odnosi
predsav1_a_u sisem odnosa moci, po1iic'e i e'onoms'e,
posepeno se oform1_u_e sisem 'o_i sve vise naso_i da
ogranici drzave i po_edinacne privredne sub_e'e.
Rrivrede posa_u sve man_e naciona1ne, a sve vise
g1oba1ne, prevara_uci se a'o u ransnaciona1ni sisem
proizvodn_e, 'o_i se eme1_i na medunarodno_ pode1i rada.
30

Meduim, bez obzira na ova_ evidenan rend u
medunarodnim po1iic'im i e'onoms'im odnosima u1oga
drzava i dip1omai_a, 'ao insrumenari_a promovisan_a i
zasie ineresa zema1_a osa_e vr1o znaca_na, a posebno
ona u ob1asi e'onoms'ih odnosa ( zv. E'onoms'a
dip1omai_a).
31

Na_razvi_eni_e zem1_e, 'o_e svo_u moc eme1_e na
e'onoms'o_ superiornosi, vo_no_ nadmoci i nadmoci u
domenu proizvodn_e, svo_e spo1_nopo1iic'e prioriee sve

29
30
www.mfa.gov.rs
31
C1ifford W. (1999) Economic eregu1ation: ays of Reckoning for
Microeconomist, Journa1 of Economic Lieraure, 31, sr. 1263
31
vise prebacu_u i vezu_u za e'onoms'u sferu, naso_eci da
svo_e inerese rea1izu_u, pored osa1og, i snaznim
dip1omas'im e'onoms'im angazmanom.
32

U'1_ucivan_e zema1_a u razvo_u i zema1_a u ranzici_i u
radiciona1ne medunarodne insiuci_e (STO) i raz1icie
e'onoms'e inegraci_e i rgovins'e b1o'ove (EU, NAETA,
ASEAN i dr.), zaheva novi mode1 nasupa i dip1omas'og
de1ovan_a, radi so bo1_e zasie n_ihovih e'onoms'ih i
po1iic'ih ineresa u procesu g1oba1izaci_e savremenih
e'onoms'ih odnosa.
Rrema ome, savremeni sisem medunarodnih e'onoms'ih
odnosa i procesi g1oba1izaci_e i inegraci_e namecu
porebu inenzivne e'onoms'e dip1omas'e a'ivnosi,
usmerene na rea1izaci_u i zasiu e'onoms'ih prioriea i
ineresa, u cemu ZUR i zem1_e u ranzici_i mora_u da se
ug1eda_u na na_razvi_eni_e zem1_e, i ime se ru'ovode u
odredivan_u svo_ih spo1_nopo1iic'ih i spo1_no e'onoms'ih
prioriea. U regionu Ba1'ana, a posebno na prosorima
bivse SERJ, pos1e deceni_e cenrifuga1nih i
dezinegracionih procesa pracenih oruzanim 'onf1i'ima,
preov1ada1o _e uveren_e o porebi razvo_a dobrosuseds'ih
odnosa i ubrzano_ po1iic'o_ i e'onoms'o_ sabi1izaci_i,
'ao predus1ovu za progres i napreda', 'o_i ce, pored
osa1og, omogucii i ispun_avan_e porebnih us1ova za
inegraci_u novonasa1ih drzava u EU. U om 'one'su,

32
Hahn R. W. i Hird J. (1991) Te Costs and Benefits of
Regu1ation: Review and Syntesis, a1e Journa1 on Regu1aion, 8,
233-278, Winer, sr 235
32
oprede1_ivan_e za so _acu e'onoms'u dip1omai_u se
namece 'ao neminovnos.
33

Srbi_a _e, pos1e izvrsenih demo'ras'ih promena i opseg
drusvenog 'onsensusa za po1iic'im i e'onoms'im
promenama, isa'1a 'ao _edan od spo1_nopo1iic'ih
prioriea porebu povra'a i1i obnav1_an_a c1ansva u
medunarodnim organizaci_ama. Soga _e od posebnog znaca_a
u'1_ucivan_e Srbi_e u mu1i1aera1ne monearne i
rgovins'e siseme (Sves'a ban'a, Medunarodni monearni
fond, Sves'a rgovins'a organizaci_a, Evrops'a ban'a za
obnovu i razvo_, Evrops'a invesiciona ban'a i dr. ). U
om smis1u, _edan od znaca_ni_ih prioriea nase spo1_ne
e'onoms'e po1ii'e i dip1omai_e _e prisupan_e Sves'o_
rgovins'o_ organizaci_i, uzima_uci u obzir g1oba1ni
znaca_ ove organizaci_e i n_enu insiuciona1nu
povezanos sa MME-om i Sve'om ban'om u 'reiran_u
ma'roe'onoms'og o'ruzen_a.
34

Ove a'ivnosi Srbi_a bi vodi1e zao'ruzivan_u e'onoms'og
i finansi_s'og ambi_ena neophodnog za ubrzano
sprovoden_e reformi i razvo_. Sporazumom Minisarsva
spo1_nih pos1ova i Minisarsva e'onomi_e od1uceno _e da
Srbi_a po_aca promoci_u svo_e privrede u sveu. Us'oro bi
reba1o da bude zavrsen 'on'urs za prvu grupu a'ozvanih
,e'onoms'ih dip1omaa", 'o_i ce do 'ra_a ove godine bii
upuceni u zem1_e sa 'o_ima se p1anira unapredivan_e
e'onoms'e saradn_e. K1_ucne zem1_e su naravno c1anice

33
Guasch J.L. i Hahn R.W. (1997)%e Costs and Benefits of
Regu1ation: Some Imp1ications for eve1oping Countries, str 4
34
33
Evrops'e uni_e i regiona, a osim oga p1anira se po_acano
prisusvo i na rzisima Rusi_e, SA i Azi_e.
U ambasadama Srbi_e sirom svea vec poso_e e'onoms'i
aasei.. Meduim, rezu1ai rada dosadasn_ih e'onoms'ih
saveni'a nisu zadovo1_ava_uci. Srbi_a ima ve1i'i
spo1_norgovins'i defici, do' sufici be1ezi samo sa
po_edinim zem1_ama regiona popu Bosne i Hercegovine,
Ma'edoni_e i Crne Gore. A'cena ove a'ci_e _e soga
upravo na pobo1_san_u izvoza. Srbi_a ima sraegi_u za
povecan_e izvoza od 25 poso godisn_e do 2011. godine.
35

Rian_e da 1i Srbi_a ima o1i'e izvozne 'apaciee,
a'ode _e sasvim na mesu. Srbi_a ima _ednu robnu ponudu
'o_a _e dosa os'udna, siromasna, nema ne'i asoriman
proizvoda 'o_ima bis se mog1a podicii, i po ome _e smo
nis'o pozicionirana na medunarodnom rzisu. Oezava_uca
o'o1nos za e'onoms'e dip1omae _e so na posao supa_u
usred e'onoms'e 'rize. E'onomisi soga pred1azu da
Srbi_a porazi ne'a nova rzisa. Umeso s1an_a
e'onoms'ih dip1omaa u zem1_e EU, gde _e Srbi_a 'o1i'o-
o1i'o eab1irana, sansa se mora razii na rzisima
Kine, Severne Afri'e, araps'ih zema1_a, Indi_e i Lains'e
Ameri'e.

35
Regu1ation: Some Imp1ications for eve1oping Countries, str 7
34
Izazovi ekonomske i korporativne diplomatije u
Srbiji
Ekonomska diplomatija u sporskoj diplomatiji kao
podrska korporacijama
Raspad bipo1arnog sisema medunarodnih odnosa i ciav niz
'rupnih po1iic'ih i e'onoms'ih pos1edica 'o_e su iz oga
proizas1e, us1ovi1i su i odredena preusmeravan_a
spo1_nopo1iic'ih i e'onoms'ih dip1omas'ih prioriea. U
danasn_em sveu u 'ome medunarodni i e'onoms'i odnosi
predsav1_a_u sisem odnosa moci, po1iic'e i e'onoms'e,
posepeno se oform1_u_e sisem 'o_i sve vise naso_i da
ogranici drzave i po_edinacne privredne sub_e'e.
Rrivrede posa_u sve man_e naciona1ne, a sve vise
g1oba1ne, prevara_uci se a'o u ransnaciona1ni sisem
proizvodn_e, 'o_i se eme1_i na medunarodno_ pode1i rada.
36

Meduim, bez obzira na ova_ evidenan rend u
medunarodnim po1iic'im i e'onoms'im odnosima u1oga
drzava i dip1omai_a, 'ao insrumenari_a promovisan_a i
zasie ineresa zema1_a osa_e vr1o znaca_na, a posebno
ona u ob1asi e'onoms'ih odnosa ( zv. E'onoms'a
dip1omai_a).
37

Na_razvi_eni_e zem1_e, 'o_e svo_u moc eme1_e na
e'onoms'o_ superiornosi, vo_no_ nadmoci i nadmoci u
domenu proizvodn_e, svo_e spo1_nopo1iic'e prioriee sve
vise prebacu_u i vezu_u za e'onoms'u sferu, naso_eci da

36
asic, . (2008) Savremena dip1omatia, Rrivredni saveni',
Beograd, sr 115
37
C1ifford W. (1999) Economic eregu1ation: ays of Reckoning for
Microeconomist, Journa1 of Economic Lieraure, 31, sr. 1263
35
svo_e inerese rea1izu_u, pored osa1og, i snaznim
dip1omas'im e'onoms'im angazmanom.
38

U'1_ucivan_e zema1_a u razvo_u i zema1_a u ranzici_i u
radiciona1ne medunarodne insiuci_e (STO) i raz1icie
e'onoms'e inegraci_e i rgovins'e b1o'ove (EU, NAETA,
ASEAN i dr.), zaheva novi mode1 nasupa i dip1omas'og
de1ovan_a, radi so bo1_e zasie n_ihovih e'onoms'ih i
po1iic'ih ineresa u procesu g1oba1izaci_e savremenih
e'onoms'ih odnosa.
Rrema ome, savremeni sisem medunarodnih e'onoms'ih
odnosa i procesi g1oba1izaci_e i inegraci_e namecu
porebu inenzivne e'onoms'e dip1omas'e a'ivnosi,
usmerene na rea1izaci_u i zasiu e'onoms'ih prioriea i
ineresa, u cemu ZUR i zem1_e u ranzici_i mora_u da se
ug1eda_u na na_razvi_eni_e zem1_e, i ime se ru'ovode u
odredivan_u svo_ih spo1_nopo1iic'ih i spo1_no e'onoms'ih
prioriea.
U regionu Ba1'ana, a posebno na prosorima bivse SERJ,
pos1e deceni_e cenrifuga1nih i dezinegracionih procesa
pracenih oruzanim 'onf1i'ima, preov1ada1o _e uveren_e o
porebi razvo_a dobrosuseds'ih odnosa i ubrzano_
po1iic'o_ i e'onoms'o_ sabi1izaci_i, 'ao predus1ovu za
progres i napreda', 'o_i ce, pored osa1og, omogucii i
ispun_avan_e porebnih us1ova za inegraci_u novonasa1ih

38
Hahn R. W. i Hird J. (1991) Te Costs and Benefits of
Regu1ation: Review and Syntesis, a1e Journa1 on Regu1aion, 8,
233-278, Winer, sr 235
36
drzava u EU. U om 'one'su, oprede1_ivan_e za so _acu
e'onoms'u dip1omai_u se namece 'ao neminovnos.
39

Srbi_a _e, pos1e izvrsenih demo'ras'ih promena i opseg
drusvenog 'onsensusa za po1iic'im i e'onoms'im
promenama, isa'1a 'ao _edan od spo1_nopo1iic'ih
prioriea porebu povra'a i1i obnav1_an_a c1ansva u
medunarodnim organizaci_ama. Soga _e od posebnog znaca_a
u'1_ucivan_e Srbi_e u mu1i1aera1ne monearne i
rgovins'e siseme (Sves'a ban'a, Medunarodni monearni
fond, Sves'a rgovins'a organizaci_a, Evrops'a ban'a za
obnovu i razvo_, Evrops'a invesiciona ban'a i dr. ). U
om smis1u, _edan od znaca_ni_ih prioriea nase spo1_ne
e'onoms'e po1ii'e i dip1omai_e _e prisupan_e Sves'o_
rgovins'o_ organizaci_i, uzima_uci u obzir g1oba1ni
znaca_ ove organizaci_e i n_enu insiuciona1nu
povezanos sa MME-om i Sve'om ban'om u 'reiran_u
ma'roe'onoms'og o'ruzen_a.
40

Ove a'ivnosi Srbi_a bi vodi1e zao'ruzivan_u e'onoms'og
i finansi_s'og ambi_ena neophodnog za ubrzano
sprovoden_e reformi i razvo_.
Sporazumom Minisarsva spo1_nih pos1ova i Minisarsva
e'onomi_e od1uceno _e da Srbi_a po_aca promoci_u svo_e
privrede u sveu. Us'oro bi reba1o da bude zavrsen
'on'urs za prvu grupu a'ozvanih ,e'onoms'ih dip1omaa",
'o_i ce do 'ra_a ove godine bii upuceni u zem1_e sa
'o_ima se p1anira unapredivan_e e'onoms'e saradn_e.

39
Regu1ation: Some Imp1ications for eve1oping Countries, sr 4
40
37
K1_ucne zem1_e su naravno c1anice Evrops'e uni_e i
regiona, a osim oga p1anira se po_acano prisusvo i na
rzisima Rusi_e, SA i Azi_e.
U ambasadama Srbi_e sirom svea vec poso_e e'onoms'i
aasei.. Meduim, rezu1ai rada dosadasn_ih e'onoms'ih
saveni'a nisu zadovo1_ava_uci. Srbi_a ima ve1i'i
spo1_norgovins'i defici, do' sufici be1ezi samo sa
po_edinim zem1_ama regiona popu Bosne i Hercegovine,
Ma'edoni_e i Crne Gore. A'cena ove a'ci_e _e soga
upravo na pobo1_san_u izvoza. Srbi_a ima sraegi_u za
povecan_e izvoza od 25 poso godisn_e do 2011. godine.
41

Rian_e da 1i Srbi_a ima o1i'e izvozne 'apaciee,
a'ode _e sasvim na mesu. Srbi_a ima _ednu robnu ponudu
'o_a _e dosa os'udna, siromasna, nema ne'i asoriman
proizvoda 'o_ima bis se mog1a podicii, i po ome _e smo
nis'o pozicionirana na medunarodnom rzisu.
Oezava_uca o'o1nos za e'onoms'e dip1omae _e so na
posao supa_u usred e'onoms'e 'rize. E'onomisi soga
pred1azu da Srbi_a porazi ne'a nova rzisa. Umeso
s1an_a e'onoms'ih dip1omaa u zem1_e EU, gde _e Srbi_a
'o1i'o-o1i'o eab1irana, sansa se mora razii na
rzisima Kine, Severne Afri'e, araps'ih zema1_a, Indi_e
i Lains'e Ameri'e.
42

41
Regu1ation: Some Imp1ications for eve1oping Countries, sr 7
42
38
Rrivredna komora Srbije (RKS) i korporativna
diplomatija
Rrivredna 'omora Srbi_e _e samosa1na, nev1adina,
pos1ovno-srucna i ineresna asoci_aci_a pravnih i
fizic'ih 1ica 'o_a obav1_a_u regisrovanu privrednu
de1anos. C1anovi Komore su:
O preduzeca iz svih privrednih ob1asi i grana, u svim
ob1icima svo_ine
O ban'e i druge finansi_s'e organizaci_e
O organizaci_e za osiguran_e
O po1_oprivredne zadruge - 'ao 'o1e'ivni c1anovi
pre'o svog saveza
O zanas'e i druge radn_e - 'ao 'o1e'ivni c1anovi
pre'o svo_ih udruzen_a
U osnovne fun'ci_e RKS spada_u:
O RKS _e ineresna asoci_aci_a privrede ona zasupa
za_ednic'e inerese preduzeca i drugih privrednih
sub_e'aa pred drzavnim organima i organizaci_ama, u
'reiran_u privrednog sisema, mera e'onoms'e
po1ii'e, us1ova privredivan_a i pos1ovan_a,
O RKS _e meso o'up1_an_a i dogovaran_a - us'1adivan_e
ineresa i a'ivnosi preduzeca, uvrdivan_e
za_ednic'ih savova, razmena is'usava,
usposav1_an_e medusobnih pos1ovnih veza, i dr.,
O Ros1ovno-srucna insiuci_a - svo_im c1anicama da_e
odredene informaci_e i pruza srucnu pomoc i
'onsa1ing us1uge:
39
O RKS se bavi us'1adivan_em razvo_a - ucesni' _e u
'reiran_u i rea1izaci_i sraegi_e razvo_a, po1ii'e
regiona1nog razvo_a, infrasru'ure i novih
pro_e'aa,
O Negovan_e dobrih pos1ovnih obica_a - _acan_e
pos1ovnog mora1a u privredi, sudovi casi i
arbiraza,
O Javna ov1ascen_a izdavan_e serifi'aa, uveren_a,
sag1asnosi i dozvo1a u pos1ovan_u sa inosransvom,
bonie preduzeca, voden_e regisara i dr.,
Kreiran_e prepozna1_ivosi Srbi_e 'ao zem1_e rzisne
e'onomi_e, ovorenih granica, spremne da se u'1_uci u
nadmean_e na rzisu Evrops'e uni_e, predsav1_a
susins'o oprede1_en_e Rrivredne 'omore Srbi_e. Na im
osnovama ueme1_eni su sraes'i ci1_evi Rrivredne 'omore
Srbi_e, asoci_aci_e srps'ih privredni'a povecan_e
'on'urennosi srps'e privrede, unapreden_e e'onoms'og
razvo_a zem1_e, izvoza i sranih dire'nih invesici_a,
suzbi_an_e sive e'onomi_e, ne1o_a1ne 'on'urenci_e i
ogranicavan_e monopo1a.
Rrivredna 'omora Srbi_e, 'ao zasupni' ineresa srps'e
privrede, inenzivno radi na podizan_u nivoa 'on'uren-
nosi naciona1nih 'ompani_a i pri1agodavan_u evrops'im
sandardima, s ci1_em so spremni_eg suocavan_a sa ve-
1i'im izazovima pos1ovan_a na medunarodnom rzisu.
Sisemas'im i p1ans'im a'ivnosima nasa 'uca naso_i da
prevazide predrasude privredni'a o porebi inerna-
ciona1izaci_e domaceg rzisa i ponudi 'onsru'ivna
resen_a, 'a'o bi privreda Srbi_e, operecena bro_nim
40
nas1edenim prob1emima, so bezbo1ni_e zavrsi1a
ranzicioni proces. Evrops'e i medunarodne e'onoms'e
inegraci_e podrazumeva_u eme1_ne privredne reforme,
a'o da Rrivredna 'omora Srbi_e, asoci_aci_a vise od
100.000 privredni'a naso_i da se izbori za veca _avna
ov1ascen_a i o_aca pozici_u ravnopravnog parnera V1ade
Srbi_e u svaran_u povo1_nog ambi_ena za unapreden_e
privrednih i preduzenic'ih de1anosi. A'ivno praeci i
ucesvu_uci u procesu us'1adivan_a domaceg za'onodavsva
sa propisima Evrops'e uni_e, c1anicama sav1_amo na
raspo1agan_e sav svo_ 'apacie, 'a'o bi se normaivno,
organizaciono i 'adrovs'i pripremi1i za uspesno
pos1ovan_e na _edinsvenom evrops'om rzisu.
43

A'ivnosi Rrivredne 'omore Srbi_e usmerene su na
pruzan_e podrs'e i zasiu ineresa domace privrede, pre
svega, informisan_em, promoivnim i 'onsu1ans'im us-
1ugama. Rred1agan_em za'ona izvrsno_ i za'onodavno_
v1asi, Rrivredna 'omora Srbi_e uice na pos1ovnu '1imu u
Srbi_i i doprinosi unapreden_u privredno-sisems'og am-
bi_ena. RKS a'ivno ucesvu_e u formu1isan_u novih
za'ons'ih resen_a, iniciran_u izmena i dopuna poso_ecih
za'ona, pracen_u n_ihove primene u pra'si i uica_u na
privredu i c1anice 'omors'og sisema.
Vazan zadaa' Rrivredne 'omore Srbi_e _e promovisan_e
srps'e privrede saradn_om sa invesiorima 'o_i su vec
prisuni u Srbi_i, ucescem na inosranim sa_ams'im
manifesaci_ama i medu'omors'om saradn_om. RKS saradu_e
sa resornim minisarsvima, sindi'aima i osa1im

43
www.p's.rs
41
re1evannim insiuci_ama, so _e znaca_no pri1i'om
predsav1_an_a Srbi_e 'ao ara'ivne 1o'aci_e i dobrog
mesa za invesiran_e. Rrivredna 'omora Srbi_e, a'ode,
popu1arizu_e i primenu CEETA Sporazuma 'ao i Sporazuma sa
Rus'om Eederaci_om o s1obodno_ rgovini, 'o_i predsav1_a
'omparaivnu prednos i cini Srbi_u ara'ivni_om
invesicionom desinaci_om za srane parnere. A'ivnom
promoci_om srps'e privrede ovara_u se vece mogucnosi za
pos1ovan_e na medunarodnim rzisima.

Ulaganja stranih korporacija u Srbiji
Ne'adasn_a Jugos1avi_e, a samim ime i Srbi_a bi1a _e
1ider u promovisan_u sranih dire'nih invesici_a (SI)
u grupi zema1_a 'o_e su bi1a poznae 'ao zem1_e u
ranzici_i, a danas se na1azi na samom zace1_u po nivou
SI u Evropi. Na primer, u 1990-im 'ada _e bi1a u isom
sadi_umu ranzici_e, Madars'a _e ima1a prosecan godisn_i
pri1iv SI u iznosu od dve mi1i_arde, so _e mnogosru'o
vice u odnosu na pri1iv 'o_i _e zabe1ezi1a Srbi_a u
periodu od poce'a ranzici_e. Ia'o _e ova'va siuaci_a
neminovna pos1edica svih dogadan_a u proe'1o_ deceni_i
(raspad SERJ, e'onoms'e san'ci_e, ra u o'ruzen_u, NATO
bombardovan_e i dr.), san_e se ni_e bini_e promeni1a ni
sa smenom sarog rezima. 2006. done1a _e ve1i'i ras
uzro'ovan "proda_om porodicnog b1aga", a1i osa_e
obeshrabru_uca cin_enica da u Srbi_u do1azi veoma ma1o
greenfi1d invesici_a. Ima_uci u vidu odsusvo domace
a'umu1aci_e, niza' nivo invesici_a, zasare1os
42
proizvodnih 'apaciea vecine preduzeca, niza' nivo
privredne a'ivnosi i razvi_enosi, SI se _av1_a_u 'ao
vazan i nuzan fa'or buduceg privrednog razvo_a, posebno
onoga 'o_i bi doneo o1i'o ze1_eno povecan_e izvoza. Ovu
hipoezu povrdu_e i is'usvo naprednih privreda u
ranzici_i 'o_e povrdu_e da poso_i viso' sepen
'ore1aci_e i uza_amne us1ov1_enosi izmedu progresa u
ranzici_i, privrednog rasa i pri1iva sranih dire'nih
invesici_a.
Ipa', u Srbi_i su se desi1e i promene 'o_e de1u_u
ohrabru_uce, 'ao so _e osvarivan_e ma'roe'onoms'e
sabi1nosi, usva_an_e mnogih privredno sisems'ih
za'ona, znaca_no pobo1_san_e bezbednosi, posovan_e
v1asnic'ih prava i s1.
Srps'a privreda ima niz poenci_a1nih prednosi za srane
invesiore 'ao so su:
Kva1ifi'ovana i _efina radna snaga,
Niza' porez na dobi
Visegodisn_e is'usvo u pos1ovan_u u rzisnom
ambi_enu,
Komparaivne prednosi u odredenim se'orima 'ao so
su po1_oprivreda, saobraca_, prehrambena indusri_a
i ne'e grane preradivac'e indusri_e,
Re1aivno ve1i'o rzise na 'o_em poso_i rasuca
razn_a,
43
Sporazum o s1obodno_ rgovini CEETA
Sporazum o s1obodno_ rgovini sa Rus'om Eederaci_om
Re1aivno povo1_an geografs'i po1oza_ izmedu
Cenra1ne Evrope, sa _edne srane, i Grc'e i Turs'e,
odnosno b1is'og iso'a, sa druge srane,
Ne'o1icinu veoma ara'ivnih _avnih preduzeca 'o_a
ce u procesu privaizaci_e bii ponudena na proda_u.
Od o'obra 2000. godine done _e niz mera 'o_e bi reba1o
da simu1isu do1aza' sranih invesiora: osnovana _e
Srps'a agenci_a za promovisan_e sranih invesici_a i
izvoza, osvarena _e ma'roe'onoms'a sabi1nos,
1ibera1izovana _e spo1_norgovins'a razmena, done _e
novi Za'on o privaizaci_i 'o_i favorizu_e e'sernu
privaizaci_u, izmenama Za'ona o radu po_ednosav1_eno pa
ope za'omp1i'ovano resavan_e vis'ova zapos1enih radni'a,
reformisan _e pores'i sisem i dr, donesena _e sraegi_a
priv1acen_a SI i zona 'o_i o reba da omoguci.
Meduim, osa_e _os niz mera 'o_e _e porebno preduzei
da bi se povecao pri1iv SI, prvensveno u ob1asi
omogucavan_a fis'a1nog federa1izma, sman_ivan_a 'orupci_e
i bo1_eg rada pravosuda.
Rrema rang 1isi medunarodne nev1adine organizaci_e
Transparency Inernaiona1 Srbi_a spada u zem1_e u 'o_ima
_e siro'o rasprosran_ena 'orupci_a. Siro'o
rasprosran_ena 'orupci_a vodi pogresno_ a1o'aci_i
resursa, opadan_u opse e'onoms'e a'ivnosi, odsusvo
44
invesicione a'ivnosi domacih i sranih invesiora,
povecan_u ransa'cionih ros'ova i rizi'a pos1ovan_a i
dr. Empiri_s'a israzivan_a su povrdi1a da zem1_e sa
siro'o rasprosran_enom 'orupci_om ima_u inferiorne
e'onoms'e performanse, 'ao i da srani invesiori
zaobi1aze a've zem1_e.
Is'usvo drugih privreda u ranzici_i po'aza1o _e da
srani invesiori favorizu_u one zem1_e 'o_e su
bespovrano oprede1_ene za brze reforme 'a rzisnom
sisemu. To znaci da _e porebno ubrzai proces
ranzici_e u Srbi_i, pre svega u pog1edu reforme
finansi_s'og sisema, ubrzan_a procesa privaizaci_e,
odrzavan_a ma'roe'onoms'e sabi1nosi i 1ibera1izaci_e
cena (u'1an_an_a cenovnih dispariea). Ovom po1_u
poso_e znaca_ni pomaci, a1i Srbi_a mora da cini i vise
od drugih zema1_a u'o1i'o ze1i da ima vise od rudimenaa
finansi_s'og rzisa. Na po1_u ban'ars'og se'ora odraden
_e ve1i'i deo pos1a, ia'o u Srbi_u _os uve' nisu dos1e
na_renomirani_e sves'e ban'e. To _e de1om pos1edica
cin_enice da su pos1ovi sa sanovnisvom da1e'o
ara'ivni_i od pos1ova sa privredom, pa ve1i'i sves'i
igraci ne zure sa do1as'om u a'vu zem1_u
Rrocedura osnivan_a sranog preduzeca _e dosa
'omp1i'ovana i u pone'im s1uca_evima dugora_na. Na
primer, za osnivan_e sranog predsavnisva porebna _e
boravisna viza dire'ora, a za dobi_an_e boravisne vize
porebno _e suds'o uveren_e o regisraci_i
45
predsavnisva. Za osnivan_e popuno novog preduzeca
sranom invesioru _e porebno 36 do'umenaa, odnosno
dozvo1a. Jednosavno, porebno _e po_ednosavii proces
osnivan_a preduzeca. Sa1er za srane invesici_e, ia'o
veoma 'rii'ovan 'ao poenci_a1no opasno 1eg1o 'orupci_e,
usvari na ma1a vraa uvodi 'on'urenci_u medu opsinama
'o_e su prisi1_ene da se bore proiv 'orupci_e a'o ze1e
da privu'u invesiore. Meduim, osa_e pian_e, zaso ne
ovorii s1icne sa1ere i za domace invesiore.
Rorebno _e s'1opii sa so vecim bro_em zema1_a
sporazume o izbegavan_u dvosru'og oporezivan_a. Reformom
pores'og sisema, u'inue su pores'e o1a'sice za srane
invesiore u Srbi_i. Ia'o su one u'inue po preporuci
medunarodnih finansi_s'ih insiuci_a _er svara_u
neravnopravne us1ove na rzisu, di1ema _e da 1i _e na
a_ nacin Srbi_a dovedena u neravnopravan po1oza_ ima_uci
u vidu da ove o1a'sice ima ve1i'i bro_ zema1_a u
o'ruzen_u. Rrihva1_ivo 'ompromisno resen_e moze bii da
se za sve nove invesici_e odobre odredene pores'e
o1a'sice, bez obzira na pore'1o invesiora (domaci i1i
srani). U pri1og ovog pred1og ide i cin_enica o vr1o
ma1om ucescu poreza na dobi u u'upnim fis'a1nim
prihodima. ada bi sva po1_a pos1ovan_a bi1a uredena 'ao
oporezivan_e odbii Srbi_a bi sigurno bi1a 1ider na
Ba1'anu _er uz Repub1i'u Srps'u 'o_a ima 10% poreza na
dobi 'ao Srbi_a i Crnu Goru 'o_a ima 9% predsav1_a vr1o
46
ara'ivnu desinaci_u. Mogucnosi pores'og 'redia na
ma1a vraa uvode povo1_nosi za reinvesiran_e u Srbi_i.
Ima_uci u vidu 1os imidz Srbi_e, nasao u prehodno_
deceni_i, porebno _e posveii znaca_nu pazn_u
medunarodnom mar'eingu Srbi_e. Is'usva naprednih
privreda u ranzici_i u'azu_u na ve1i'i znaca_ promoci_e
zem1_e u priv1acen_u sranih invesici_a. U om ci1_u
porebno _e izvrsii promoci_u mogucnosi za srane
invesici_e, ponudii sve re1evanne informaci_e sranim
invesiorima i radii na 'reiran_u poziivnog imidza
zem1_e 'ao ara'ivne desinaci_e za srane invesici_e.
U abe1i 1 moguce _e videi 'a'va _e sru'ura po
zem1_ama i po godinama.
Tabela 1. SRBI1A: STRANA DIREKTNA ULAGAN1A U NOVCU - NETO, PO GODINAMA I
ZEML1AMA `
: hiljadama SAD dolara)
Re
d.
Br.
zemlja 2001. 2002. 2003. 2004.
2000-
2004
2005 2006
UKUPN
O
1 Norveska 2 74 280 0 356 29
1,546,9
93
1,547,37
8
2 Nemacka 9,788 82,801 75,708 51,985 226,434 187,320 905,824
1,319,57
8
3 Grcka 1,280 12,496 62,268 52,968 129,346 249,536 923,698
1,302,58
0
4 A:89rija 1,421 33,876 93,747
146,10
4 275,331 201,189 520,356 996,876
5 Holandija 102 2,248 598,963
102,00
8 703,321 92,113
-
214,119 581,315
6 Slovenija
11,25
4 9,561 29,036 15,706 65,590 183,563 201,241 450,394
7 Franc:8ka 81 87,489 7,858 24,022 119,450 62,347 159,085 340,882
8
Velika
Bri9anija 1,225 6,618 20,631 79,620 108,094 63,330 135,915 307,339
9 Madar8ka 275 1,167 4,224 16,567 22,233 24,677 244,045 290,955
47
10
L:k8emb:
rg 128 3,619 4,108 2,387 10,242 108,885 8,843 127,970
11 Hrva98ka 1,096 5,243 34,446 10,806 51,591 40,484 25,240 117,315
12 I9alija 594 7,553 21,325 10,149 41,627 18,316 52,752 112,695
13 Svajcar8ka 86 2,913 12,559 29,401 44,994 56,990 -15,421 86,563
14 B:gar8ka 0 133 129 9,910 10,172 655 54,270 65,097
15 Slovacka 10 10 18,342 0 18,365 25,447 19,325 63,137
16 Le9onija 0 5 15,330 17,082 32,417 6,441 10,527 49,385
17 SAD 1,906 18,099 15,068 18,187 53,603 22,257 -29,612 46,248
18
R:8ka
Federacija 3,581 2,556 3,359 538 10,770 14,324 15,992 41,086
19 Belgija 0 344 1,925 2,523 4,792 12,407 6,464 23,663
20 Izrael 0 260 207 3,052 3,519 14,294 4,544 22,357
21 BiH 169 2,951 5,056 2,104 10,469 4,692 -16,750 -1,589
22
Lih9ens9aj
n 216 57 2,162 2,974 5,409 -41,316 -17,538 -53,445
23 Kipar 2,045 41,717 31,581 16,310 92,415 71,551
-
387,154 -223,188
24 O89ale 129 4,664 13,098
182,00
0 200,367 21,175 131,859 353,401
UKUPNO
35,38
8
326,45
4
1,071,4
10
796,40
3
2,240,9
07
1,440,7
06
4,286,3
79
7,967,99
2
Izvor: www.nb8.r8
Kao so se moze videi iz abe1a 1 srana u1agan_a u
2005. i 2006. godini be1eze znaca_an poras. Ovo _e
pos1edica, 'a'o svaran_a bo1_ih us1ova, a'o i od1u'e da
se u 2006. godini proda_e porodicna srebrnina mobi1ne
'omuni'aci_e i ve1i'e ban'e. Meduim, ia'o su invesici_e
impozanne u 2006. godini, i da1_e osa_e prob1em
odsusva i1i bo1_e receno ma1og prisusva greenfie1d
invesici_a 'o_e svara_u nova radna mesa. G1avni
invesiori u Srbi_i su Nemci i Grci, a Norvezani su
ima1i _ednu, a1i ve1i'u Invesici_u i es'o _e oce'ivai
da ce osai na ce1u 1ise zema1_a na_vecih invesiora u
Srbi_u.
S1i'a 1. Rri'azu_e dinami'u sranih u1agan_a u Srbi_i
Slika 1. SDI u Srbiji 2000-2006
48

Intezin ulazak na srpsko trziste
Ban'a Ineza _e vodeca ia1i_ans'a ban'ars'a grupa i
_edna od proagonisa u evrops'o_ finansi_s'o_ areni.
Eormirana _e 1998. godine, procesom inegraci_e bana'a
"Carip1o" i "Banco Ambrosiano Veneo". Godine 1999,
Komerci_a1na ban'a Ia1i_e se pri'1_uci1a "Inesa" grupi.
Ma_a 2001, grupa _e dobi1a ime "InesaBci". Na sasan'u
a'cionara 17. decembra 2002. godine, ime grupe _e ponovo
promen_eno u "Banca Inesa", a a od1u'a _e supi1a na
snagu 1. _anuara 2003. godine.
U ci1_u da1_eg pobo1_san_a pos1ovan_a, "Banca Inesa"
usva_a pos1ovno or_enisanu organizacionu sru'uru,
zasnovanu na ses _asnih ob1asi odgovornosi: cenra1na
sru'ura, ceiri pos1ovna ode1_en_a (gradansvo,
'orporaivno ban'arsvo, ia1i_ans'e ban'e i srane
ban'e) i proizvodne 'ompani_e.
Kao _edna od na_vecih ia1i_ans'ih bana'a u smis1u
a'ive, Ban'a Ineza, 'upi1a _e 14. februara 2005. godine
49
75 procenaa deonica beograds'e e1a ban'e. Kupoproda_na
cena od 278 mi1iona evra _edna _e od na_vecih suma
dobi_enih za ne'u srps'u 'ompani_u.
Miros1av Mis'ovic, predsedni' e1a ho1dinga, 'ompani_e u
ci_em sasavu ban'a pos1u_e iz_avio _e da _e moiv za
ransa'ci_u invesiran_e u da1_i razvo_ sa ci1_em da
'ompani_u ucini regiona1nim 1iderom u ma1oproda_i,
po1_oprivredi i proizvodn_i hrane. S druge srane
Ia1i_ani su vrdi1i da _e o dobra osnova za ras u
Srbi_i.
"Ineza" _e od1uci1a da na srps'o rzise ude pre'o e1a
ban'e, _edne od na_bo1_ih na ovom prosoru, da sa sobom
dovede i ia1i_ans'e firme, ponudi nove ban'ars'e us1uge,
'a'o bi doprine1i e'onoms'om razvo_u Srbi_e, _er bez
privrednog rasa, nema prosperiea _edne zem1_e. A,
Srbi_a _e vazna zem1_a za Ia1i_u. Kupovinom e1e Srbi_a
ni_e izgubi1a _ednu ban'u, vec _e dobi1a _ednu 'o_a ce se
prema 'omienima ophodii 'ao i u Ia1i_i. "Ineza" _e
napravi1a savez sa e1a ban'om, smara_uci _e izuzeno
binom.
Ban'ars'a grupaci_a "Inesa" spada u vodece evrops'e
ban'e. Ros1u_e u vise od 30 zema1_a, ima dese mi1iona
'1i_enaa, a povereno _o_ _e 500.000 mi1iona evra
depozia. Vec _e prisuna u Hrvas'o_, gde _e 'upi1a
"Rrivrednu ban'u" Zagreb, S1ovac'o_, Madars'o_, a pos1u_e
i u Ces'o_, Rusi_i... Ros1e pripa_an_a, e1a ban'e,
50
mreza "Ineze" ce ops1uzivai o'o 3,5 mi1iona '1i_enaa u
650 pos1ovnica cenra1ne i isocne Evrope.
44

Inesa 'ada u1azi u ne'u zem1_u, uve' o cini pre'o
1o'a1ne ban'e, 'o_a _e _edna od na_bo1_ih na om
podruc_u. Ta'o _e bi1o u S1ovac'o_, Madars'o_ i1i
Hrvas'o_, a'o _e i u Srbi_i. Inesa se od1uci1a da ne
posav1_a ru'ovodioce iz Ia1i_e, vec da saradu_e sa
poso_ecim menadzmenom. U fo'usu "Ineze" _e da se
razvi_a u cenra1no_ i Isocno_ Evropi, i na om puu ne
moze da zaobide Srbi_u.
Banca Inesa Beograd _e danas _edna vodecih ban'a na
srps'om rzisu i pouzdan parner za 850.000 '1i_enaa,
fizic'ih i pravnih 1ica. Od avgusa 2005. godine Banca
Inesa posa1a _e v1asni' 90% a'ci_a 'apia1a e1a Ban'e
i ime _e Ban'a pri'1_ucena na_profiabi1ni_o_ i na_veco_
ia1i_ans'o_ i _edno_ od na_snazni_ih evrops'ih
ban'ars'ih grupaci_a, sa sedisem u Mi1anu.
Ova grupaci_a sirom svea ima vise od 13 mi1iona
'1i_enaa i 58.000 zapos1enih u vise od 4.000
e'spoziura. Ia'o _e 2005. godinu obe1ezi1a promena
v1asni'a Ban'e a a'vizici_a ra_a1a vise od ses meseci,
za1agan_em i profesiona1noscu zapos1enih i ru'ovodeceg
ima osvaren _e ras u svim segmenima pos1ovan_a,
posignui su re'ordni rezu1ai i zadrzana _e 1iders'a
pozici_a na rzisu zahva1_u_uci dobro_ sraegi_i,
organizaci_i, ru'ovoden_u, profesiona1nom 'adru, 'ao i

44
www.ban'ainesa.rs
51
razvi_eno_ pos1ovno_ mrezi 'o_u cini 160 organizacionih
_edinica u vise od 100 gradova Srbi_e.
45

Ban'a _e o'om prve godine uveca1a bi1ansnu sumu 'ao i
'redini porfo1io, uz bino izmen_enu sru'uru u 'oris
dugorocnih 'redia so _e pre svega rezu1a obezbedenih
dugorocnih izvora finansiran_a dobi_enih posredovan_em
maicne ban'e. Viso'a 'redina i depozina a'ivnos
Ban'e rezu1a _e 'onsannog povecan_a bro_a '1i_enaa
'o_ima _e na raspo1agan_u brza, efi'asna i moderna us1uga
u svim vidovima ban'ars'og pos1ovan_a. Tome _os doprinose
i razvi_ena pos1ovna mreza, srucan 'adar i ru'ovodeci
im, mocan informacioni sisem, a na prvom mesu novi
proizvodi 'o_i su razvi_eni i uvedeni u ponudu Ban'e, a
'o_i predsav1_a_u inovaci_u i 'va1iaivan poma' za
domace rzise, pa posa_u veoma popu1arni i prihvaceni.
So se ice pos1ovan_a sa sanovnisvom, Ban'a _e vec
dugo 1ider u e1e'rons'om ban'arsvu i p1anim 'aricama,
zahva1_u_uci cin_enici da _e uve1a MaserCard na domace
rzise i izda1a prvu Visa cip 'aricu na Ba1'anu. Jos
_edna u nizu povrda re_inga Banca Inesa Beograd _e i
popisivan_e e's'1uzivnog ugovora 'ra_em godine 'o_im
Ban'a na domace rzise dovodi presizne American Express
'redine 'arice.
U o'u prve godine osnovana _e i 1izing 'ompani_a pod
nazivom Inesa Leasing Beograd 'o_a se, u s'1adu sa
p1anom, a'ivno u'1_uci1a na veoma 'on'urenno rzise i
vec be1ezi vr1o dobre rezu1ae. Kada _e rec o

45
www.ban'ainesa.rs
52
sraegi_i razvo_a i rezu1aima u Isocno_ Evropi,
sprs'i s1uca_ se us'1apa.
U o'viru sraegi_e u1agan_a u zem1_e u ranzici_i
isocne Evrope, po1ii'a Ineze _e da bude medu ri
vodece 1o'a1ne ban'e na sva'om rzisu na 'o_e od1uci da
ude. U'o1i'o o mogucnosi dozvo1_ava_u, o se posize
'upovinom ne'e od vodecih 1o'a1nih bana'a. Rrema ome,
e1a ban'a se dobro u'1apa u ova'vu po1ii'u.
Kada Ineza u1aze na srana rzisa n_en g1avni priorie
_e da se svori dodana vrednos za a'cionare. To se
obicno posize uvoden_em novih proizvoda, pre'o
e'senzivnih mar'eins'ih 'ampan_a, omogucavan_em
sredn_erocnog finansiran_a, _acan_em vesine uprav1_an_a
rizi'om, pobo1_savan_em 'va1iea 1_uds'ih resursa pre'o
inenzivnih obu'a na svim nivoima.
e1a _e izabrana _er _e druga ban'a u Srbi_i,
profiabi1na, ima na_bo1_u mrezu pos1ovan_a sa
gradansvom i ima osnovne predus1ove da osane dominanna
na srps'om ban'ars'om rzisu u narednom periodu.
Ineza _e na_avi1a da ce 'onso1idovai i "procisii" sve
pos1ove 'o_i su vec razvi_eni, popu, na primer,
'orporaivnog i 'omerci_a1nog ban'arsvai da ce radii na
da1_em razvo_u drugih us1uga 'ao so su proda_a hari_a
od vrednosi i deviza, gde _e rzise _os uve' re1aivno
ma1o.
A'o _e verovai dobi'u 'ao ci1_nom indi'aoru, on _e
zacudo i da1_e vr1o ma1i 'ao i u doba rani_eg v1asni'a,
i u a'o se 'origu_e za sopu inf1aci_e usvari uman_en.
53
Slucaj povlastica Eilipu Morisu i uticaj na CEETA
Na'on so su od1uci1i da od1oze popisivan_e Sporazuma o
_edinsveno_ zoni s1obodne rgovine u _ugoisocno_ Evropi
(CEETA) uz obraz1ozen_e da ni_e spremna da prihvai zahev
Hrvas'e 'o_a razi da se sman_e operecen_a na uvoz
cigarea, odnosno da se a'cize za uvozne cigaree
iz_ednace sa a'cizama za domace cigaree, predsavnici
V1ade Srbi_e po'usa1i su u pregovorima sa hrvas'im
zvanicnicima da izadu resen_e za prevazi1azen_e og
prob1ema.
46

Sranci su razi1i posovan_e "dzen1mens'og sporazuma".
Od 2003. godine, uz IN Ei1ip Moris i IV BAT, 1icence za
proizvodn_u cigarea dobi1i su i Japan Toba'o i Monis.
Ovi proizvodaci, a pre svega IN Ei1ip Moris, u u periodu
2003-2006 su invesira1i su o'o mi1i_ardu evra. Smara1i
su da bi u'o1i'o ih Srbi_a iz1ozi regiona1no_ 'on'urenci_i
bez zasie mog1i bi da prerpe seu es'u vise soina
mi1iona evra 'o_a ne bi mog1a da bude nadomesena
os1obadan_em 'ompani_a obaveze da po1ovinu duvana 'upu_u
od domacih proizvodaca, so se pomin_a1o 'ao mogucnos.
"zen1mens'i" sporazum 'o_i garanu_e zasiu domacih
'ompani_a do 2009. reba1o _e da spreci ova've siuaci_e i
omoguci ve1i'im invesiorima da povrae u1agan_a.
Ro1ii'a dvo_nih a'ciza usanov1_ena _e neposredno pred
proda_u IN i IV 2003. godine, cime _e Srbi_a, pored
osa1og, ispos1ova1a vecu cenu za domace fabri'e duvana.

46
www.economis.rs
54
vo_ne a'cize su nadomesa1e nis'e carine na uvozne
cigaree, 'o_e nisu mog1e bii povecane zbog drugaci_ih
zaheva Crne Gore, sa 'o_om _e Srbi_a bi1a u drzavno_
za_ednici
Uvoz cigarea _e bio prob1em na ci_em resavan_u _e
insisira1a Hrvas'a _er _e ze1e1a da zasii svo_u
indusri_u duvana. Hrvas'a _e insisira1a na u'idan_u
fis'a1ne dis'riminaci_e prema uvoznim cigareama za 'o_e
su odredene vece a'cize so ni_e u s'1adu sa CEETA
sporazumom. Ta_ zahev Hrvas'e mogao _e da bude prihvacen
da Srbi_a ni_e, pri1i'om u1as'a 'ompani_a Ei1ip Moris i
Briis Ameri'en Toba'o s'1opi1a ugovor 'o_im _e
precizira1a da se us1ovi na rzisu nece men_ai do 2009.
godine. Na osnovu og obecan_a i garanci_a drzave Ei1ip
Moris _e u1ozio vise od 600 mi1iona evra, a Briis
Ameri'en Toba'o o'o 100 mi1iona evra. Evenua1nim
popisivan_em sporazuma i prisa_an_em na us1ove 'o_e
razi Hrvas'a oba proizvodaca bi izgubi1a secene
pozici_e.

Dominatni polozaj Salforda u Srbiji
Sa1ford _e 2003. godine do'apia1izovao m1e'are, 'o_e su
ad vrede1e o'o 200 mi1iona EUR. o danas su u1ozi1i o'o
220 mi1iona US, a m1e'are sada vri_ede vise od po1a
mi1i_arde EUR
47
Invesicioni fond Sa1ford, odnosno n_egova
firma anube Eoods, o'om ove godine preprodace ve1i'i

47
www.economis.rs

55
bro_ svo_ih m1e'ara u Srbi_i za vise od po1a mi1i_arde
EUR. anube Eoods ce na sva'i u1ozeni evro u m1e'are u
Srbi_i zaradii preproda_om barem po1a eura.. Ova_
invesicioni fond _os pros1e godine _e na_avio da ce
'ra_em godine prodai svo_e m1e'are u Srbi_i, a vear u
1eda o_ od1uci da1o _e odobren_e Evrops'e uni_e o
s1obodnom izvozu m1e'a i m1ecnih preradevina u drzave
Uni_e.
U v1asnisvu anube Eoodsa su beograds'i Im1e',
Novosads'a, Suboic'a, Za_ecars'a i Zemuns'a m1e'ara, 'ao
i m1e'ars'i pogoni u Vrscu, Sidu, Odzacima, Cac'u,
Rozarevcu i Kra1_evu. Sa1ford _e ho1ands'o-brians'a
firma sa sedisem u Londonu, a regisrovan _e na
Gibra1aru zbog b1azeg pores'og rezima.
Spa_an_em ceiri m1e'are i m1a'ars'ih pogona u _edna
pos1ovni enie (suboic'a m1e'ara _e u vecins'om
v1asnisvu anube foods i n_egovih 'ompani_a, a1i ni_e
inegrisana u _edinsven sisem) u ve1i'o_ meri su
unapredene performanse 'ompani_a. Naprav1_ena _e znaca_na
sru'urna promena inegrisan_em Za_ecars'e i Zemuns'e
m1e'are u Im1e', pa _e o u organizacionom smis1u 'ora'
napred, a1i u Im1e'u resru'uriran_e 'ompani_e _os ni_e
popuno zavrseno
Invesici_e u proces proizvodn_e m1e'a 'o_e _e _edna vr1o
'omp1i'ovana sirovina i po svo_o_ prirodi poenci_a1no
nesabi1na su vr1o zahevne u odnosu na, primera radi,
indusri_u minera1nih voda. U m1e'arsvu poso_i zivo
bice i n_egov v1asni'a 'o_i na dnevno_ osnovi proizvodi
sirovinu 'o_a reba da bude ransporovana do pogona. To
56
razi usposav1_an_e h1adnog 1anca od proizvodaca m1e'a
do proizvodn_e u fabrici da bi se zadrzao 'va1ie
sirovine. Rorebni su 1a'ofrizi, 'amioni h1adn_ace,
posebno s'1adisen_e. To sve _e zahevno, s'upo i
'omp1i'ovano e _e samim im posao u Im1e'u bio ezi nego
u drugim 'ompani_ama 'o_e _e anube Eoods 'upio u Srbi_i
(Kn_az Mi1os, Bambi, Bana)
U Im1e' _e dosa invesirano, a Im1e' _e imao uspesnu
2007. godinu na rzisu, recimo rediza_n cuvene "Kravice"
'o_a _e _edan od ih "brendova i'ona" 'o_i su sasavni
deo zivoa svih nas. Osim oga Im1e' _e praeci e'uce
rendove u o_ vrsi indusri_e, i prehrane uopse, a o
_e pu 'a zdravi_em nacinu ishrane, izbacio na rzise
dugora_no m1e'o sa 0,5 odso m1ecne masi, 'ao i "Ei"
_ogur sa 0,5 i 1,5 odso m1ecne masi.
aunbe Eoods u m1e'ars'o_ indusri_i be1ezi dobre
sru'urne rezu1ae, 'o_i ce se po'azai na duzi ro'. U
o'u _e u'rupn_avan_e proizvodaca cemu oni 'ao na_veci u
bransi na_vise i doprinose. Im1e' _e do pre dve godine
imao o'o 30 hi1_ada individua1nih proizvodaca 'o_i su na
dnevno_ osnovi isporuciva1i m1e'o. Ne'i od n_ih su ima1i
i _ednu i1i dve 'rave. Trenuno Im1e' ima 17 hi1_ada
dobav1_aca, 'o_i isporucu_u vise m1e'a, 'o_e _e
'va1ieni_e i bo1_e 'onro1isano. Ro_edine farme ce
nasavii da rasu, a oni sa ne'o1i'o 'rava ce da se
preori_enisu na drugu proizvodn_u.
anube foods _e prozivan i da _e monopo1isau Srbi_i.
Meduim, da bi ne'o po za'onu o zasii 'on'urenci_e bio
monopo1isa, mora da ima prisusvo na rzisu vise od
57
40%, i da u svo_u pozici_u z1ouporeb1_ava. Im1e' ne
radi ni _edno ni drugo. Tacno _e da _e u segmenu
dugora_nog m1e'a prisuan sa 70%, a1i _e o zao so _e
a_ se'or ehno1os'i na_zahevni_i i _edino Im1e' moze
da ga rea1izu_e. Ipa', ne moze se ce1a indusri_a m1e'a
posmarai izo1ovana, po segmenima. Na nivou ce1e
indusri_e Im1e' ne pre1azi a_ granicni procena. Ca' i
pod preposav'om da ga pre1azimo, anube Eoods ne
z1ouporeb1_ava dvo_ po1oza_.
Kompani_a p1anira da se u popunosi posvei izvozu u
zem1_e Evrope. Namerava da proizvode svih 'ompani_a 'o_e
pos1u_u u o'viru "anube Eoods Group" p1asira u
inosransvo.. Rrvi pu od svog osnivan_a "Im1e'" _e
posao regiona1na 'ompani_a, _e mu _e pripo_ena Bio1_s'a
m1e'ara. Zvanicno _e pripo_ena i Novosads'u m1e'aru, so
cini Im1e' vodecim regiona1nim igracem.

58
Zakljucak
Eirme i ineresne grupe ima_u siro'e po1iic'e
porfo1i_e. Lobiran_e _e u susini upucivan_e pian_a u
za'onodavnim i adminisraivnim arenama. Ono u'1_ucu_e
po'azivan_e po1iicarima da su ineresi n_ihovih biraca
i1i n_ihovi sopsveni po1iic'i ineresi povezani sa
ineresima firme i n_enih a'cionara. Rruzan_a po1iic'i
re1evannih informaci_a _avim s1uzbenicima _e srce
efi'asnog 1obiran_a. Te informaci_e mogu bii ehnic'e
i1i po1iic'e u zavisnosi od oga da 1i se odnose na
birace i1i po1iic'e inerese _avnih s1uzbeni'a.
Lobiran_e se ceso fo'usira na 'omiee i n_ihove
c1anove. avan_e is'aza i svedocen_a povezani su sa
1obiran_em i mogu se 'oordinirai sa n_im. Za 1obiran_e
_e neophodan prisup 'reaorima po1ii'e. On se moze
osvarii pre'o veza sa biracima, 1icnih veza bivsih
drzavnih zvanicni'a, a u ne'im s1uca_evima pre'o pri1oga
po1iic'im 'ampan_ama. Lobiran_e _e u svim zem1_ama svea
pri1icno neregu1isana a'ivnos.
Vecina ve1i'ih firmi se organizu_e radi resavan_a
nerzisnih pian_a u po1iic'im insiuci_ama. Ta'va
organizaci_a moze u'1_ucivai 'ance1ari_u u g1avnom
gradu, profesiona1ne 1obise, ode1_en_e za odnose sa
v1adom, ucesce u udruzen_ima i 'oa1ici_ama i obu'u za
menadzere.
Resor spo1_ne po1ii'e, pod 'o_im podrazumevamo, pre
svega, minisarsvo spo1_nih pos1ova i mrezu dip1omas'o-
'onzu1arnih predsavnisava, ima dominannu u1ogu u
fun'cionisan_u e'onoms'e dip1omai_e, meduim, niz drugih
59
a'ivnosi i pos1ova u o'viru ovog 'oncepa reba da
obave drugi resori. Resor spo1_nih pos1ova vrsi promoci_u
prednosi svo_e zem1_e za sve ob1i'e e'onoms'og
angazmana, a1i e prednosi, 'o_e reba da promovise
e'onoms'a dip1omai_a, mora_u poso_ai iz cega s1edi da
_e e'onoms'a dip1omai_a us'o povezana sa e'onoms'om
po1ii'om _edne zem1_e, a1i da _e za n_eno uspesno
voden_e poreban mu1idiscip1inarni prisup u 'ome _e
sva'i resor pod_edna'o vazan. E'onoms'a dip1omai_a mora
imai punu podrs'u i 'ooperaivnos svih resornih
minisarsava u v1adi i osa1ih speci_a1izovanih
agenci_a, _er n_en uspeh zavisi od za_ednic'ih napora.
ip1omai_a moze dai sugesi_e, inicirai a'ivnosi,
a1i bez obzira na o 'o1i'o o ze1i, ona sama ne moze
resavai prob1eme iz drugih resora 'ao so su npr.
pobo1_san_e za'ona iz e'onoms'e ob1asi,
po_ednosav1_ivan_e procedure regisraci_e firme,
unurasn_a sigurnos u zem1_i, 'va1ie ban'ars'og
se'ora i s1icno. Tes'o _e, recimo, gradii spo1_no-
po1iic'o predsav1_an_e privrede u'o1i'o ne poso_e
domaci proizvodi 'o_i mogu izdrzai sves'u 'on'urenci_u,
e u'o1i'o domaca privreda ne posedu_e osobine
dinamicnosi i f1e'sibi1nosi 'o_e omogucava_u
pri1agodavan_e o'ovima na sves'om rzisu.
Osnova za izgradn_u e'onoms'e dip1omai_e zem1_e u 'o_o_
poso_i s1obodno rzise _e, u susini, inici_aiva
preduzeni'a. a'1e, domaci preduzeni' reba da ze1i, a
i da zna, da ide na sves'o rzise i1i rzise odredenog
regiona i1i zem1_e. Ta'ode, rizi' svog angazmana na
60
navedenim rzisima moze podnei samo preduzeni',
odnosno odgovara_uce osigurava_uce drusvo i1i ban'a 'o_a
prai n_egov inosrani angazman. Ovi sub_e'i, po 1ogici
svari, ima_u i na_vise 'orisi od a'vog angazmana.
ugorocna srana invesici_a se moze uzei 'ao na_bo1_i
primer porebe mu1idiscip1inamog prisupa 'oncepu
e'onoms'e dip1omai_e. ug _e pu od renu'a 'ad
dip1omaa uspe zaineresovai invesiora, pre'o
resavan_a niza pra'icnih prob1ema pri1i'om u1as'a
invesici_e u zem1_u do n_ene uspesne rea1izaci_e i so
_e na_vazni_e pian_e e'onoms'og opsan'a invesici_e.
Rri ome reba imai na umu da _e 1anac _a' ono1i'o
'o1i'o _e _a'a sva'a n_egova 'ari'a. Samo zem1_a u 'o_o_
invesiori mogu uspesno pos1ovai moze nasavii nudii
poziivan imidz za nove invesici_e. Resor spo1_nih
pos1ova reba da ucini srana rzisa ransparennim za
domace preduzeni'e, a1i npr. definisan_e s'upa
informaci_a porebnih domacim preduzenicima, spada,
ipa', u druge resore, a ne u resor spo1_nih pos1ova.
Ka'o reba bii obradena nazna'a dip1omas'e misi_e da
poso_i sansa da znaca_an invesior iz inosransva sa
'apia1om ude u Srbi_u, odnosno da poso_i sansa da _edan
od izvoznih proizvoda moze bii p1asiran na rzise ne'e
od zema1_a? a 1i ce ambasada sve 'ona'e radii pre'o
MIR-a i1i ce ici u dire'ne aranzmane sa privrednim
'omorama, odnosno nad1eznim minisarsvima i1i ca'
individua1nim 'ompani_ama? obra pra'sa _e formiran_e
posebne 'omisi_e, i1i ima i1i 'omiea u 'ome ce bii
predsavnici MIR-a, SIERA, privrednih 'omora,
61
univerziea, pa i ve1i'ih domacih 'ompani_a 'o_i su
ve1i'i izvoznici i generisu ve1i'i bro_ radnih mesa.
inami'a 'o_om bi se ova'vo e1o sasa_a1o se odredu_e
prema porebama, a osnovni zadaa' ova'vog e1a _ese da
u dinamicnom o'ruzen_u ana1izira sva'i s1uca_ sranog
u1agan_a, odnosno nasupa na sranom rzisu, e da_e
osnovne smernice odgovara_ucim sub_e'ima za efi'asno
obav1_an_e pos1ova iz n_ihove nad1eznosi. Ono bi bi1o
insiuciona1izirani mehanizam 'o_i ce osigurai
'omuni'aci_u, 'oordinaci_u i saradn_u izmedu resornih
minisarsava i minisarsva spo1_nih pos1ova, 'ao i
n_ihovu saradn_u prema privanom-preduzenic'om se'oru.
Ronovo se po'azu_e novo 1ice e'onoms'e dip1omai_e 'o_a,
osim oga so de1u_e prema inosransvu, mora de1ovai i
u o'virima unurasn_e po1ii'e, _er _e porebno osigurai
podrs'u domace v1ade i resornih minisarsava, a1i
organizovanog privanog se'ora za ze1_ene a'ivnosi.
Nada1_e, dobro organizovana 'omors'a mreza sa v1asiim
predsavnisvima u inosransvu nezaobi1azan _e e1emen
sabi1nosi 'oncepa e'onoms'e dip1omai_e, a odrzavan_e
seminara i o'rug1ih so1ova i svaran_e odgovara_uce
izvozno ori_enisane '1ime u sopsveno_ drzavi, a'ode,
ce dai porebnu podrs'u ovom 'oncepu.
48

Razvo_ efi'asnog 'oncepa dip1omai_e _e s1ozen zadaa'
'o_i _e u Srbi_i dodano operecena us1ovima
'ara'erisicnim za zem1_u u e'onoms'o_ 'rizi. Zao
odgovorno prihvaan_e ovog izazova preposav1_a

48
sr 67
62
izgradn_u dovo1_no viso'og sepena unurasn_e
'oordinaci_e, ohrabrivan_e domacih preduzeni'a za nasup
na sves'om rzisu i fo'usiran_e n_ihove pazn_e na
zem1_e i regione na 'o_ima bi mog1i imai na_vise sanse
za uspeh.
Bian aspe' dip1omai_e nase zem1_e _e idenifi'aci_a
mogucnosi 'o_e proizi1aze iz regiona1ne i g1oba1ne
saradn_e, e u om smis1u i razvo_ saradn_e u regionu
Jugoisocne Evrope u pog1edu izgradn_e za_ednic'og
rzisa, 'o_e ce bii ara'ivno sranim invesiorima i
'o_e reba omogucii povecan_e 'on'urennosi v1asie
robe, 'o_a u s1edeco_ fazi moze izaci na sves'o rzise.
U ova'vom o'ruzen_u preduzenici sicu is'usva u
de1ovan_u u s1obodno_ rgovins'o_ zoni 'o_a ce bii
'orisna u 'asni_em u'1_ucivan_u u inegrisana rzisa 'ao
so _e rzise EU.
Necin_en_e u smis1u nepreuziman_a inici_aive razvi_an_em
i usavrsavan_em 'oncepa e'onoms'e dip1omai_e dovodi
e'onomi_u i e'onoms'e resurse v1asie zem1_e u po1oza_
ob_e'a e'onoms'ih dip1omai_a drugih zema1_a 'o_e su
a'ivni_e u ovom podruc_u, a 'onacno i napore
'orporaivne dip1omai_e. Zao 'oordinaci_e e'onoms'e i
'orporaivne dip1omai_e i _ese mu1idiscip1inarni
izazov za zem1_e u ranzici_i i zem1_e u razvo_u na
poce'u novog ve'a.

63
iteratura
1. Ba_ec, _. I dr. (2005) Savremeni privredni sistemi,
Beograd: E'onoms'i fa'u1e,
2. B_e1ic, R. (2000) Mu1inaciona1ne 'ompani_e 'ao
sub_e'i medunarodnih odnosa i n_ihove a'ivnosi u
Jugos1avi_i. -ornik Jugos1avia i Svet, Rozia Levi
(uredni'), Beograd: Insiu za medunarodnu po1ii'u i
privredu, sr. 306-325, 2000.
3. B_e1ic, R. (20002) Mu1inaciona1ne 'ompani_e - novi
sub_e'i medunarodnih odnosa, 'ono de1o, br. 4-
5/2002, sr. 9-34, 2002.
4. C1ifford W. (1999) Economic eregu1ation: ays of
Reckoning for Microeconomist, Journa1 of Economic
Lieraure, 31, 1263-89
5. asic, . (2008) Savremena dip1omatia, Beograd:
Mu1idiscip1inarni cenar za podsican_e i
inegracionih procesa i harmonizaci_u prava Rrivredni
saveni' d.o.o.
6. Hahn R. W. i Hird J. (1991) Te Costs and Benefits of
Regu1ation: Review and Syntesis, a1e Journa1 on
Regu1aion, 8, 233-278, Winer.
7. Masic, B. (2001) Strategiski menadzment, Beograd:
Univerzie Braca Karic.
8. Navarei, G. i Venab1es, A. (2004) Mu1tinationa1
Eirms in te Wor1d Economy, Rrinson: Rrinceon
Universiy Rress
64
9. Rerovic, R. (2007) Savremena pos1ovna dip1omatia,
Beograd: Insiu za medunarodnu po1ii'u i privredu
10.Rrvu1ovic, V. (2005) Ekonomska dip1omatia, Beograd:
Megarend.
11.Raicevic, M. (2001) Internaciona1na ekonomia sa
osnovama ekonomske dip1omatie, Beograd: Ea'u1e za
inernaciona1ni menadzmen
12.Raicevic, M. (2006) Ekonomska dip1omatia, Beograd:
Insiu za e'onoms'u dip1omai_u.
13.Udovic'i, M. (2007) ip1omatski krug, Beograd:
Rrosvea.
14.Vida'ovic, S. (2001) na1iza pos1ovana preduzeca u
trzisno privredi, Beograd: Megarend
15.Zecevic, M. i So_anovic, M. (2001) Internaciona1ne
re1acie, Beograd: Evrops'i univerzie
16.www.mfa.gov.rs
17.www.ban'ainesa.rs
18.www.economi89.r8
19.www.poli9ika.r8
20.www.pk8.r8

Diplomatija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomatija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

You might also like