Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
22Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Savo J. Orovic - Luzicki Srbi

Savo J. Orovic - Luzicki Srbi

Ratings: (0)|Views: 244 |Likes:
Published by DjurovicNenad

More info:

Published by: DjurovicNenad on Dec 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/12/2014

pdf

text

original

 
Саво Ј. Оровић
Лужички Срби
[1]
Гласник Етнографског музеја на Цетињу, IV књига, 1964, Цетиње
Најстарији траг српскомимену уопште налази сеу Плинија и Птоломеја, ито у сасвим чистомоблику: Серби, Сербои,Сербви - иначе латинскоиме, по Тациту, за њих јебило Венети, од тога суЊемци за Лужичке Србеизвели Венден, Сорбен,Сорбенвенден,Лаузервенден. А свасрпска племена, како на југу тако и на сјеверу,себе су одувијекназивала једним општимименом "Срби" или"Сораби". "Раб" значичовјек, "Сораби" значи"Субраћа", "Сољуди".Име "Словени" пакдошло је отуд, што сумогли међу собом"словити" (говорити), аГермане, с којима сенијесу разумијевали,називали су"Нијемцима", јер су зањих били нијеми или мутави. И по Шафарику сви су се Словени називали Србима,а то, по Добровском, потврђује и чињеница, да се два најудаљенија словенсканарода тим истим именом зову.Лужички Срби су посљедњи остатак Полапских Словена, који некада насељавахувећи дио данашње Њемачке, и то: западну Пруску, Померанију, Бранибор,Саксонску, Анхалт, источну половину Хановера, Мекленбург–Шверин,Мекленбург – Стерлиц и јужни дио Шлезвиг–Холштајна, затим острва Фебрани,Рујан (Руген), Узнојмо и Волин у Источном (Балтичком) мору. Седиште ПолапскихСловена, дакле, било је између Чешке и Балтичког мора. На истоку били су имсусједи Пруси и Литванци, а на западу Саксонци и Тиринжани. Они су се дијелили
 
на три огранка: Бодрићи који су живјели у земљама данашњег Мекленбурга иХолштајна, Љутићи у данашњем Бранибору и Поморју, и Срби у данашњој Лужиции Саској од ријеке Бобре до ријеке Сале.Назад хиљаду година у овим крајевима није било, дакле, никаквих Њемаца, него сусвуда живјели само Словени и то је била чисто словенска земља. Латински географСеквестор, половином шестог вијека, пише да "Лаба дијели Нијемце од Срба"... Тосвједоче многобројна имена њихових мјеста, села, планина, поља, ријека и потока,која су све до данас чисто словенска, као: Дубрава, Горица, Јасен, Јаворник,Ломница, Лаба, Бранибор, Камјеница, Нова Лука, Добри Луг, Пореч, Равно, ЧорнаВода, Микра итд. Пошто су Нијемци звали Словене: Венети, Венди или Винди, томнога топографска имена у Њемачкој са тим коријеном подсјећају да су некадатамо Словени живјели, на примјер: Vindenhasen, Vindischgretz, Vinddorf, Vendeburg,Vindschthal, Vindesbrg, Vindeburg итд. Берлин је био њихов "брлог", гдје су држалии хранили стоку, а Липиска или Лајпциг био им је олтар гдје су под гранатомлипом славили бога Перуна, који небом управља, онда када су Њемци јошобожавали жабу, и гдје су Словени долазили на сабор обучени у платнено одијело,већ напредни земљорадници, докле су се Њемци, као ловци, још одијевали кожом.У историји Берлина (из 1888) стоји да су до XIV вијека његови становници билиСрби. Чланови мјесног одбора говорили су на сједницама српским језиком, азванична употреба њемачког језика уведена је тек при концу XIV вијека. Зна се да је престоница Њемачке постала од двају српских села: Берлина и Колина.Лајпциг је некад био центар Лужичких Срба. Још у XVIII вијеку суђено је утамошњим судовима на лужичкосрпском језику. Зато су у току XVIII и XIX вијекау Лајпциг радо ишли на студије наши људи, међу многима Доситеј Обрадовић,Сима Милутиновић – Сарајлија, па и сам Вук Караџић. "Крв није вода" и она их јевукла тамо. Ишли су код своје браће, од које су увијек били својски и братскипримљени.Словенски карактер Лужице очитује и словенско поријекло многих тамошњихзнаменитих Њемаца. Тако, на примјер, Лајбниц се у Торгави (1713) обратио на руског цара Петра Великога као Словен на Словена, са ријечима: "Наше јепоријекло исто – оба смо Словени", Лесинг је био Србин из Лужице, за Бизмарка сусами Њемци говорили: "Тај словенски дипломата", за Катарину II, која је рођена уШтетину у породици Сербст, руски историчари су доказивали да није Њемица, већСрпкиња итд. А најбоље се то види из приложене карте, која показује географскиположај Полапских Словена и њихову подјелу на многобројна племена. Многитамошњи становник већ сада и не слути да у његовим жилама тече чиста иплеменита словенска крв.Од XI вијека Полапски Словени бију неравни бој са Њемцима, који су насилноколонизирали њихову отаџбину. Под изговором да шире хришћанство међумногобожачким Словенима њемачки завојевачи ишли су за тим да их покоре ипоњемче. Са крстом у једној и мачем у другој руци долазили су ти перфидни
 
мисионари код Словена, који су се дуго и упорно, али узалудно опирали. Међупокрштена словенска племена Њемци су упућивали своје свештенике, те су тако ина све могуће начине натурали поред нове вјере и свој језик и своју културу. Малопомало нестаде старих словенских обичаја и редом свих других народних особина.На цијелом источном и средњем дијелу данашње Њемачке, гдје је некада текаобујан словенски живот, гдје се орила словенска ријеч и пјесма и гдје су словенске руке крчиле пут продирању истинске културе, данас ондје живи само успомена напрошлост Полапских Словена, и малени број Лужичких Срба остао је као живиспоменик и рјечито свједочанство словенског обиљежја ових крајева.Све до Карла Великог Полапски Словени су успјешно водили борбу за својуслободу, а овај је искористио њихову поцијепаност и неслогу те их је био све редомпокорио. Послије Карлове смрти они су се опет за неко вријеме успјешноодупирали поробљавању, али су Њемци онда као и послије били подмуклинепријатељи. Једном приликом је погранични гроф Геро приредио велику гозбу, ина њу позвао тридесет најглавнијих словенских кнезова, којима се правио добримпријатељем. Ови, не слутећи ништа зло, сви дођу. А вјероломни Геро усред гозбедадне знак, те оружани стражари навале на голоруке кнезове и све их мучкипобију. У последњој борби коју су водили Бодрићи пао је њихов кнез Никлот, чијису поњемчени потомци (Никлотовићи) владали у Мекленбургу све до Првогсвјетског рата. То обезглављење народа, издајство кнеза Тугомира и недостатакслоге и јединства довело је најпослије Полапске Словене, с малим изузетком, доконачне пропасти.Тако су Лужички Срби и остали Полапски Словени, кроз дуги низ вјекова, билисловенска предстража на западу и тврди бедем својој браћи на истоку, Пољацима иРусима, против силне њемачке навале. На обалама Сале и Лабе, Спреве и Одретекла је столећима њихова племенита крв. Поља Лужице и Бранибора, Прусије иПомераније засута су и пресута њиховим јуначким костима. Из многобројних ратова са Њемцима помињу се као истакнути борци за слободу и војсковође:Звјездодраг, Бјелосав, Дерван, и "поносити" кнез српски" Миливој, који је славнопао на бојном пољу; као и посљедњи њихов владар кнез Прибислав, о коме је Јан Чесла написао (1862) епопеју "Кнез Прибислав". Он већ скоро хиљаду година, понародном вјеровању, живи скривен у подземним ходницима, негдје код Боркова, ибди над Србима, да се једном појави и ослободи Лужицу испод њемачког ига.Од великог броја Полапских Словена остало је до данашњег дана неистријебљено инепоњемчено свега око четири стотине хиљада Лужичких Срба. А што је управотоме главни узрок? Заклети непријатељ Словена – Њемац и стари словенски гријех – поцијепаност и неслога. Мјесто да су се сва та једнокрвна племена сложила иујединила у једну јаку државу, свако је од њих хтјело да живи само за себе, а било је још и непријатељ своме сусједу. Прогањали су једни друге и још позивалиЊемце у помоћ против своје браће. Тако се најпослије и ту потврдила и оствариластара народна пословица, која опомиње: "Ко неће брата за брата, он ће туђина за

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->