FROJD I SEKSUALNOST povodom 150-godi{njice ro|enja Sigmunda Frojda

Jasmina Bari{i}

Institut za psihijatriju, Klini~ki centar Srbije

Dvadeseti vek sa svim svojim tekovinama ostaje iza nas, me|utim dostignu}a tog vremena prisutna su i danas. Nesumljivo je da je Sigmund Frojd (Sigmund Freud, 1856-1939) jedan od ljudi koji pripada nau~nim revolucionarima pro{log veka. Dr Frojd je otvorio vrata ~ove~anstvu u jedan potpuno novi svet, otkriv{i i pribli`iv{i ljudskom rodu psiholo{ka saznanja i istine: da su psihi~ki procesi determinisani procesi, da ~ovekovo mi{ljenje, delanje i ose}anja mogu biti nesvesno motivisani, da je uloga emocionalnih faktora u razvoju li~nosti presudna, da je ogroman uticaj prvobitne sredine u najranijem detinjstvu na formiranje zrele li~nosti, da snovi imaju veliki zna~aj u `ivotu ~oveka itd.

Svaki onaj koji se u sada{njosti ili budu}nosti bude bavio arheologijom psihe, a trebalo bi da se bavimo i moramo da se bavimo ovom arheologijom, jer je nepoznavanje samog sebe stvar opasna po `ivot (A. Adler), ne}e mo}i da mimoi|e otkri}a koja je u~inio Sigmund Frojd. On je ljudima otkrio jedan od velova tajne, ukazuju}i im kako da upoznaju}i bolje sebe, mogu sobom bolje da vladaju. Seksualnost je, mo`e se re}i, jedna od centralnih tema unutar psihoanalize i Frojdovog dela. Frojd je vrlo rano uo~io njen zna~aj, posebno za razumevanje du{evnih poreme}aja, kao {to su npr. histerije. Razvojem i primenom psihoanaliti~kog metoda je do{ao do niza zna~ajnih otkri}a, kao sto su infan-

43

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2

tilna seksualnost, erogene zone, masturbacone fantazije, Edipov kompleks, kastraciona anksioznost, penis zavist i drugo. Po originalnom shvatanju ponu|enom u Tri rasprave o teoriji seksualnosti, (1905) osnovna je ideja da nagoni naro~ito seksualni, imaju svoj izvor, cilj i objekat. Po klasi~nom modelu objekat postoji samo da bi zadovoljio cilj nagona. Frojd je `iveo u vreme kada su Darvinovske koncepcije izmenile celokupnu kulturolo{ku klimu, poimanje ljudske vrste. Frojd je bio dete svog vremena. Da podsetimo po Darvinu: dva osnovna principa su prirodna i seksualna selekcija. Prvi slu`i opstanku vrste, a drugi zadovoljstvu. Mada ih je video kao nezavisne, Darvin je pretpostavio da iza njih postoje dva instikta, koji su u osnovi celokupnog `ivotinjskog pona{anja, odnosno instinkt samoodr`anja i seksualni instinkt. Tuma~e}i seksualnost ljudskih bi}a u skladu sa Darvinom, Frojd u svojoj prvoj topici nudi dva nagona, nagon samoodr`anja i seksualni nagon, Eros. Ceo smer Tri rasprave je u su{tina procena koliko jedan objekt, uspe{no ili neuspe{no, omogu}ava ispunjenje nagona. Nagon u Frojdovoj teoriji jeste grani~ni koncept izme|u psihi~kog i somatskog, a ozna~ava one sna`ne unutra{nje nadra`aje, koji zahtevaju neodlo`no i potpuno rastere}enje i od kojih, ma koliko se trudili, ne mo`emo pobe}i. Seksualni nagon ima svoj izvor, {to je telesno razdra`enje neke od razli~itih erogenih zona, snagu- izvesnu koli~inu energije kojom raspola`e, zatim cilj rastere}enje od napetosti i zadovoljenje odre|enog parcijalnog ili genitalnog

nagona na odgovaraju}em objektu, koji mo`e biti sopstveni ili tu|i deo tela, predmet ili osoba, stvarna ili zami{ljena. Moramo naglasiti da je u Frojdovoj teoriji seksualnosti, bitan i nepromenljiv sam nagon, zapravo njegova energija, pritisak ka aktivnosti, a da su promenljivi izvor, cilj i objekat. Tvorac psihoanalize je isticao da je njegov pojam seksualnosti razli~it od uobi~ajenog, nau~nog i svakodnevnog. U op{tepoznatom zna~enju seksualno se odnosi na sve one biolo{ke pojave, postupke, radnje, organe i karakteristike koje su u vezi sa polom, polnim razlikama i sa funkcijom razmno`avanja. U Frojdovoj pak terminologiji, seksualnost odraslog i normalnog ~oveka usmerena na suprotni pol, podre|ena reproduktivnoj funkciji, samo je jedan poseban vid seksualnosti koji se naziva genitalna seksualnost. Prema tome, Frojdov pojam seksualnosti je {iri, prostraniji od uobi~ajenog, konvencionalnog. On obuhvata i seksualnost abnormalnih, tzv. nastranih ljudi i dece. Preciznije re~eno, tvorac psihoanalize, prema vlastitom samorazumevanju, nije ovaj pojam pro{irio, rastegao izvan njegovih granica, ve} mu je dao pun obim koji mu je bio oduzet neopravdanim svo|enjem seksualnosti u neprimereno uske granice. U jednom kratkom osvrtu na svoju teoriju seksualnosti, Frojd kaze da njegova pro{irivanja ne zna~e novine, ve} ponovno uspostavljanje pravog stanja stvari, otklanjanje necelishodnog su`avanja pojma na koje smo se privoleli. Odvajanje seksualnosti od genitalija ima prednost {to nam dopusta da seksualnu delatnost

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2 44

dece i perverznih posmatramo sa istog stanovi{ta, kao i onu kod odraslih. Dok je ona prva bila do sada potpuno zanemarena, druga je bila prihva}ena bez razumevanja, sa moralnim negodovanjem.

OTKRI]E INFANTILNE SEKSUALNOSTI: REVOLUCIJA I SKANDAL

Objavljena prvi put 1905. god. knjiga Tri rasprave o teoriji seksualnosti se smatra Frojdovom drugom knjigom po svom zna~aju, nakon Interpretacije

tako da je sa po~etnih 80 u poslednjem, ova knjiga imala 120 strana autorovog teksta. U ovom delu, Frojd se otvoreno suprostavio popularnim stavovima i tada aktuelnim pretpostavkama u vezi seksualnosti. Pro{iruju}i ideju seksualnosti preko uskih konvencionalnih granica, otkriva korene seksualnosti u ranom detinjstvu, u ljudskom periodu mnogo ranije u odnosu na sve dotada{nje pristupe ovoj tako va`noj sferi ~ove~ijeg postojanja. Tabu da seksualnost po~inje sa pubertetom je ovim zna~ajnim delom naru{en, a razvoj seksualnosti je po prvi put definisana kroz postepene faze seksualnog sazrevanja, pre nego {to se postigne puna seksualna zrelost.

PRVI ESEJ - SEKSUALNE NASTRANOSTI

U prvom eseju Frojd se bavi kritikom popularnog verovanja u nau~nim krugovima da su perverzije poput homoseksualnosti posledica degeneracije ili da su uro|ene karakteristike. Smatra da se pravi uzrok nalazi u detinjstvu, drugim re~ima da se radi o pitanju psihoseksualnog razvoja. Iz potpuno nove perspektive i u odnosu prema znamenitim seksolozima tog vremena, Kraft Ebingu i Hejvlok Elisu, Frojd se bavi i tkz. normalnom seksualno{}u. Postavljaju}i svoj pristup na postojanje instinktivnih motiva i objekata, Frojd postavlja distinkciju u sklopu kategorije perverzija: diferencira devijacije u odnosu prema seksualnom objektu (posmatra osobu prema kojoj je usmerena seksualna privla~nost) i devijacije u odnosu prema seksualnom cilju (po-

snova (1900.), ali i njegovim neprevazi|enim radom na polju seksualnosti. Do 1926. godine ova knjiga je do`ivela {est izdanja, a broj strana se uve}avao sa Frojdovim otkri}ima i razmi{ljanjima,

45

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2

smatra akt prema motivu nagona). I pre Frojda je objekt, u klasi~nom smislu osoba a ne predmet, pominjan od strane [ekspira (Dva gospodina u Veroni).

Udeo biseksualnosti
Frojd klasifikuje pod devijacije u odnosu prema seksualnom objektu razli~ita ispoljavanja homoseksualnosti, pedofiliju i zoofiliju. Za njega su ove perverzije posledica ste~enih karakteristike ljudske seksualnosti, a ne ne~eg uro|enog ili konstitucionalnog, kao {to se do tada smatralo. Frojd kao odgovor na pitanje kako to da neki ljudi biraju za seksualni objekt osobu istog pola a drugi osobu suprotnog, postavlja ideju o biseksualnosti, univerzalnoj tendenci postuliranoj od strane Flis-a (Wilhelm Fliess). Za razliku od tvorca ideje, koji je smatrao da se osnov za biseksualnost formira tokom razvoja ljudskog embriona, Frojd prepoznaje koegzistenciju maskuline i feminine dispozicije u svakome, od detinjstva pa sve do izbora finalnog objekta, kao i da izbor zavisi od predominacije pomenutih tendenci. Po Frojdu u perverzijama seksualni nagon se lomi na razli~ite delove, koje naziva komponentama instinkta, dok se kod normalne seksualnosti komponente instinkta udru`uju i deluju u pravcu genitalne zrelosti (zrele seksualnosti).

zivno na osnovu normalnog seksualnog nagona, nego delom i kao posledica abnormalne seksualnosti. Ovaj stav se ogleda u ~uvenoj Frojdovoj re~enici: ..neuroze su, da ka`emo, negativ perverzije. Ono {to je sprovedeno u delo od strane perverznih kroz pona{anje je kod neuroti~ara imaginirano u fantazijama i snovima. Drugi zaklju~ak je da predispozicija prema perverziji nije izuzetak, ve} da je u sklopu tkz. normalne konstitucije.

DRUGI ESEJ INFANTILNA SEKSUALNOST

Odgovor na pitanje kako to da ljudi previ|aju seksualnu delatnost dece, Frojd nalazi u infantilnoj amneziji odraslih, koja obuhvata najve}i deo vlastitog ranog detinjstva. Po Frojdu ovo nese}anje odraslih i histeri~na amnezija u osnovi imaju isti mehanizam odbrane: represiju i dok se kod histerije radi o represiji seksualnog nagona povezanog sa zavo|enjem, kod odraslih se radi o tome da se {titi od svesnosti po~etaka seksualnog `ivota jo{ u detinjstvu. Po Frojdu seksualni `ivot deteta se ispoljava u vidljivoj formi za opservaciju oko 3 ili 4 godine `ivota, ali se manifestacije seksualnog nagona tada susre}u i sa spolja{njim preprekama kao {to je vaspitanje, koje je karakteristika kulture u kojoj osoba `ivi, kao i internim preprekama kao {to su odbojnost (gnu{anje), skromnost i moralni standardi, koji su posledica represije. Tokom perioda latencije seksualni nagon se okre}e od direktnih seksualnih ciljeva i usmerava u drugim pravcima u vidu kulturnih dostignu}a, a zahvaljuju}i procesu tj. mehanizmu od-

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2

Perverzije, neuroze i normalnost

Izme|u ostalog, dva Frojdova zaklju~ka su {okirala javnost. Prvi je da se neurotski simptomi ne kreiraju eksklu-

46

brane, koji Frojd defini{e kao sublimacija. Sisanje palca Frojd uzima za model manifestacija infantilne seksualnosti; aktivnost se javlja u ranom detinjstvu a mo`e biti prisutna i tokom celog `ivota. Po Frojdu dete koje upotrebljava prst za sisanje je vo|eno potragom za zadovoljstvom, koje je ve} do`ivelo kroz de~iju prvu i najvitalniju aktivnost, sisanje na maj~inoj dojci ili njenoj zameni. Tokom dojenja de~ije usne se pona{aju kao erotogena zona, izvor prijatne senzacije. Ovaj erotogeni kvalitet nije limitiran samo na oralnu zonu; mo`e pripadati bilo kom delu tela, koji postaje ekscitabilan poput genitalija. Glavna karakteristika seksualnog nagona u detinjstvu je njegova esencijalna masturbatorna priroda. U manifestacije infantilne seksualnosti, Frojd pored oralne masturbatorne aktivnosti uklju~uje i aktivnosti, koje su vezane za analnu zonu (zadovoljstvo u retenciji ili ekspulziji), kao i uretralne aktivnosti koje uklju~uju prijatnost uriniranja (kako kod de~aka tako i kod devoj~ica), kao i one u genitalnom predelu. Ove observacije su navele Frojda da opi{e tri razli~ite faze infantilne masturbacije: prva je da je onanizam malog deteta povezan sa ishranom, druga pripada tre}oj ili ~etvrtoj godini `ivota, dok tre}a faza odgovara pubertetskoj masturbaciji, koja se do tada jedina razmatrala. Frojd je sa`eo pristup infantilnoj seksualnosti ukratko re~ima dete je polimorfno perverzno. Ovim izrazom hteo je da uka`e da delovi de~ijeg tela su rani po~etci nastanka jake senzitivnosti na erotizaciju; tek kasnije erogene zone postaju subjekt genitalne organizacije, koja ima za cilj da ujedini seksualnost. Izraz

polimorfno ukazuje na veliku raznorodnost erotogenih zona koje mogu biti pokrenute u ranom detinjstvu. Postojanje polirmofne dispozicije za perverziju kod dece omogu}ava Frojdu da pru`i obja{njenje za nastanak organizovane perverznosti kod odraslih, putem prisustva dela infantilne seksualnosti, koja je ostala fiksirana na ranom stadijumu psihoseksualnog razvoja.

Infantilne seksualne teorije

U manifestacije infantilne seksualnosti Frojd ubraja intenzivnu radoznalost koju deca ispoljavaju putem neumoljivih pitanja u vezi seksualnih stvari: odakle dolaze bebe? Kako to tata i mama rade? Ova pitanja ponavljana na razne na~ine daju nam kratak pogled na teorije koje deca postavljaju na temu seksualnosti npr. da postoji samo jedan organ koji odre|uje razlike u polovima: de~aci imaju penis, devoj~ice ne. Druge infantilne seksualne teorije se bave idejama, koje deca imaju povodom ro|enja (da li se deca ra|aju kroz karlicu kao otpu{tanje fecesa?) ili povodom seksualnog odnosa roditelja (impregnacija putem poljubca, sadisti~ki pogled na seksualni odnos itd.). Bez obzira na prirodu, svesne de~je fantazije su iznad svega refleksija njihove nesvesne seksualne organizacije i na~ina na koji zami{ljaju, u svojoj fantaziji, odnose izme|u ljudi u njihovom neposrednom krugu.

Faze razvoja seksualne organizacije

Pro{iruju}i prvobitne postavke koje je objavio 1905. godine u prvom izdanju Tri rasprave o seksualnoj teoriji,

47

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2

1915. godine Frojd uvodi ideju organizacije libida kroz sukcesivne faze, gde svaka faza odgovara primarnoj erogenoj zoni. Frojd opisuje oralnu, analnosadisti~ku i genitalnu fazu. Falusnu fazu opisuje naknadno 1923. godine a sme{ta je izme|u analne i genitalne faze; falusna faza zna za samo jedan organ penis i njegov ekvivalent klitoris. Razvoj seksualnosti bi pratio put koji kre}e od pregenitalnih stadijuma libidinalne organizacije oralne, analno-sadisti~ke i falusne do genitalne organizacije, koja je inaugurisana u doba puberteta. Mada Frojd opisuje psihoseksualni razvoj evolucionisti~kim pojmovima, isti~e da ta trajektorija nije kompletno linearna i da se preklapanja faza mogu desiti. Odnosno, prva tri stadijuma u razvoju li~nosti su najva`nija i traju do 5 godine `ivota. U prvom stepenu, oralnoj fazi, libido je ograni~en prvenstveno na usta, a oblik zadovoljstva deteta je njegovo sopstveno telo i grudi majke koja ga hrani. Po{to dete nema sposobnost da diferencira unutra{nje i spolja{nje oblike stimulacije, ono smatra da i maj~ine grudi pripadaju njegovom egu. Tokom drugog stupnja u razvoju, izme|u 2-3 godine, Frojd smatra da snaga libidinalnog interesa po~inje da prelazi sa oralnog na analni predeo i de~ije zadovoljstvo po~inje da biva povezano sa sadr`ajem izbacivanja fecesa. U pore|enju sa oralnom fazom, koja je pasivna, analna faza usmerena je prema spolja{njem svetu, roditeljima, i karakteri{e se napadima, pot~injavanjem i ose}anjem mo}i. To je vreme kada se uspostavlja simboli~ko zna~enje davanja i zadr`avanja.

U tre}oj, falusnoj, fazi libidinalnog razvoja, libidinalne gratifikacije kod oba pola se centriraju na polne organe i to je vreme kada devoj~ica razvija ose}anje penis zavisti. Tokom falusne faze pojavljuje se i Edipov kompleks, koji igra osnovnu ulogu u razvoju li~nosti, jer neuroti~ne osobe ne uspevaju pravilno da ga razre{e. Edipov kompleks, u kome je libido vezan za sliku roditelja, ~ini jezgro neuroze. Dalje u razvoju de~ije seksualnosti nastupa period latencije, koji traje sve do porasta libida u pubertetu i ponovnog o`ivljavanja seksualnih interesa. Tokom ovog perioda poja~ano je potiskivanje i dolazi do amnezije za rane godine `ivota. Tokom puberteta, de~ak produ`ava svoj interes za penis i nastavlja razvoj istim tokom kao i ranije. Devoj~ice sada moraju da postanu svesne svoje vagine i zbog toga Frojd govori o `enstvenosti i njenoj pasivnoj ulozi. Sve navedene faze uzajamno se preklapaju i uti~u na tok razvoja, a ni jedna se ne zavr{ava u potpunosti. Frojd to upore|uje sa vojskom koja napreduje, ali iza sebe na odre|enim ta~kama ostavlja trupe i obezbe|uje liniju povla~enja u slu~aju iznenadnog napada. Tendencija da se osna`e i obezbede neke ranije pozicije nazivaju se ta~kama fiksacije, a povla~enje snaga pod odre|enim okolnostima na njih, regresijom. U tom svetlu neurotski simptomi, pokrenuti aktuelnim te{ko}ama u `ivotu odraslih osoba, uslovljavaju proces regresije, koji se`e do ta~aka na kojima je do{lo do fiksacije u razvoju.

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2 48

Psihoanaliza nas u~i da nagoni mogu da do`ive potiskivanje, preokretanje u suprotno, okretanje protiv sopstvene li~nosti i sublimaciju. Po{to je seksualni nagon jo{ uvek najbolje prou~en, ova zbivanja se odnose prvenstveno na ovaj nagon. Ukratko da ponovimo ono {to je iz psihoanalize ve} od ranije poznato da se potiskivanje odigrava onda kad je zadovoljavanje nagona skop~ano sa nekom vrstom moralne zablude, pri ~emu se pretpostavljenom zadovoljstvu ispre~uje jo{ ja~e nezadovoljstvo, pa da bi se izbegao bolan konflikt u svesti, ovaj se potiskuje u nesvesno; preokretanje u suprotno odnosi se na na~in odbrane na{eg Ja u odnosu na na{e nagone, pri ~emu dolazi do okretanja aktivnosti u pasivnost, kao i do sadr`ajnog preokretanja; okretanje protiv sopstvene li~nosti je zamena objekta pri nepromenjenom cilju, dok je sublimacija postizanje duhovnih zadovoljstava uz kori{}enje transformisane seksualne energije. Osim {to odmah pada u o~i prilikom razmatranja sudbine seksualnog nagona, posmatrane iz psihoanaliti~arskog ugla, jeste da osim sublimacije, u svim ostalim slu~ajevima nagonskih zbivanja u ~oveku, nagon predstavlja opasnost za ~oveka. Iako ovakvo stanovi{te mo`e da izgleda jednostrano, ono odgovara stvarnosti naj~e{}ih unutra{njih doga|aja u ~oveku, ali odgovara i su{tini samog nagona. I pored malo~as pomenute varijabilnosti nagona, svu su nagoni u nama konzervativne i regresivne prirode. Bez aktivnog u~e-

{}a ~ovekovog Ja, svi nagoni pokazuju slepu te`nju da ponove ranija iskustva i situacije, da uteraju ~oveka u prirodu ponavljanja, re~ju da ~ovekovoj slobodi nametnu nu`nost.

TRE]I ESEJ: TRANSFORMACIJE PUBERTETA Kontrast izme|u infantilnog auto-eroticizma i post-pubertetskog izbora objekta
U izdanju iz 1905. Frojd na kratko poredi infantilnu seksualnost koja za njega ima auto-erotski manir, sa onim iz postpubertetskog perioda, fokusiranog na izbor objekta, drugim re~ima na osobu koja je izabrana kao ljubavni objekt. U originalnoj verziji, rane faze seksualnosti imaju svoj isklju~ivi objekt u individualnom telesnom, dok post pubertalna seksualnost se zasniva, po Frojdu, na izboru objekta, tj. na osobi koja je voljena i `eljena, kada se stekne fizi~ka i psiholo{ka zrelost. S obzirom da je Frojd pridovavao materijal kroz naredna izdanja, te`io je da umanji kontrast izme|u infantilnog autoeroticizma i postpubertalnog izbora objekta. Kada je 1915. godine predstavio ideju faze libida, za svaku je opisao odgovaraju}i tip objekta. Sa nastankom puberteta, komponente instinkta postaju integrisanije i vode ka izboru objekta. Kasnije je Frojd razmatrao udeo afekta ljubavi i mr`nje u objektnim relacijama i u toku individualnog razvoja. 1912. godine opisao je koncept ambivalentnosti u Dinamici transfera, odatle pa nadalje razmatrao je ambivalentnost izme|u ljubavi i mr`nje, kao karakteristiku pregenitalnih objektnih relacija. Istakao je kon-

49

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2

trast izme|u afektivnih, trenutnih, tipi~nih ili infantilnih komponenti instinkta i senzualnog, koji je karakteristika pubertetskog izbora objekta. Da bi aktiviralo senzuelni izbor objekta, dete mora da se odrekne ranih incestuoznih objekata ljubavi, predstavljenih u ocu ili majci. Izbor novih objekata je i dalje pod uticajem, ranih izbora, tako da zaostaju sli~nosti izme|u `eljenih objekata ljubavi izabranih nakon puberteta i detetovih najranijih objektnih izbora, roditelja. Drugim re~ima, kako ka`e Frojd, niko od nas ne mo`e da izbegne uticaj najranijih incestuoznih izbora objekata iz detinjstva, jer ovi imaju udela tokom celog `ivota. Frojd na kraju prime}uje, da seksualna zrelost, kako ju je on opisao se retko dosti`e; isti~u}i odlu~nu ulogu infantilne seksualnosti u normalnom i patolo{kom razvoju ka`e Svaki patolo{ki poreme}aj seksualnog `ivota je pravilno da se posmatra kao jedna inhibicija u razvoju. Frojd prvi defini{e na strukturisan i nau~no definisan na~in stvari koje se ti~u ljudske seksualnost od najranijeg doba, fenomene koje su notirali i mnogi drugi ljudi pre njega. Upravo u tome je i njegov revolucionarni pionirski doprinos. Prve reakcije javnog mnjenja na Frojdova otkri}a u vezi seksualnosti su ga na~inila univerzalno nepopularnim. Prezentiranje slu~aja Dora medicinskoj javnosti u tada{njem Be~u {okiralo je savremenike medicinske doktrine. Oglu{iv{i se na gromoglasni kriticizam, determinisan nau~nom idejom Frojd prevazilazi obskurnost vremena i posti`e vekovni trijumf revolucionarne misli u domenu psihologije ljudskog bitisanja. Frojd se, me|utim, nikada nije oslobodio viktorijanskog stava svoga doba

prema `enama. Dve glavne njegove ideje, kastracioni kompleks i zavist prema penisu, po~ivaju na postulatu o biolo{koj inferiornosti `ena. Frojd je istina, shvatio da je ose}anje inferiornosti koje je `ena ose}ala vezano za ograni~enja koja je tada{nja kultura nametala, ali on nikada nije postavio pitanje porekla ovakvog stava jedne kulture. Svaki kulturni stav bio mu je naprosto determinisan biolo{kom situacijom. ^ovek koji je ukazao pa`nju svojim savremenicima na nezdrav karakter ~itavog stava epohe prema seksualitetu bio je do izvesne mere i sam `rtva tog otkri}a. Uprkos smelim nau~nim diskusijama, koje je vodio o ovom problemu ima dokaza da se i sam Frojd nije mogao osloboditi ose}anja da govori o prljavom predmetu, ne~em najni`em u ljudskoj prirodi, ~iju egzistenciju do izvesnog stepena na samom kraju treba samo `aliti. Seksualni akt shva}en kao deo produktivne i stvarala~ke ljubavi nikada se ne sre}e u njegovim spisima. Seksualnost prema Frojdu, duguje svoj izvanredni zna~aj prostoj ~injenici da predstavlja olak{anje jedne tenzije. I pored izvesnih manjkavosti i propusta u svojoj teoriji i praksi, Frojd je stvorio jednu novu koncepciju ~oveka, {to je ~oveka vratilo u prirodan red i determinisanost, a time u velikoj meri sru{ilo nenau~ne i mra~ne koncepcije o ~oveku. Sa ove vremenske distance, Frojd je ~ovek koji je obele`io istoriju razvoja moderne misli. Frojdova koncepcija ~oveka zna~ila je poni{tavanje tradicionalnih vrednosti, bila je revolucionarna i zbog toga neprihvatljiva za sve one koji su ~oveka izdvajali iz prirodnog reda stvari i iz prirodne uzro~nosti i determinisanosti.

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2 50

Literatura
1. Jeroti} V. Psihoanaliza bolest stvaranje, Slu`beni list SRJ, Beograd 1995. 2. Adler A. O nervoznom karakteru, Prosveta, Beograd, 1977. 3. Eri} Lj. Neuroze, Medicinski fakultet Beograd, 2002. 4. Freud E, Freud L, Grubrich-Simits I. Sigmund Freud, His life in pictures and words, Andre Deutsch, London 1978. 5. Frojd S. Tri rasprave o seksualnoj teoriji, Odabrana dela Sigmunda Frojda, knj. 4, Matica srpska, Novi Sad 1984. 6. Frojd S. Uvod u psihoanalizu, Odabrana dela Sigmunda Frojda, knj. 2, Matica srpska, Novi Sad 1984. 7. From E. Veli~ina i granice Frojdove misli. Naprijed, Zagreb 1984. 8. Jacoby R. Potiskivanje psihoanalize, Srbo{tampa, Beograd 1986. 9. Lega{ D. Psihoanaliza, Matica hrvatska, Zagreb 1970. 10. Masson JM. The Assault on truth, Pocket books, New York 1988. 11. Trebje{anin @. Leksikon psihoanalize, Matica srpska, Novi Sad 2003. 12. Trebje{anin @. [ta Frojd zaista nije rekao, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd 2005. 13. D`ons E. @ivot i delo Sigmunda Frojda, knjiga 1-2, Matica srpska, Novi Sad 1985.

51

Engrami vol. 28 januar-jun 2006. br. 1-2