Poslovna filozofija psihologija i etika Tema:Etiki aspekti savremenih tehnologija

Sadraj

1.Uvod 2.Poslovna etika 3. Definisanje morala i etike 4.Nain formiranja vrednosti 5. Savremene tehnologije 6.Etika i moralne norme novih tehnologija 7.Posrnue morala sa novim tehnologijama 8.Zakljuak 9.Literatura

1. 2. 2. 3. 4. 5. 7. 9. 10.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

1.Uvod
Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokree dilemu o odnosu izmeu ekonomije i etike. Novija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku tetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i edukaciji. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da narui poslovnu klimu i atmosferu. Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja odreuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja. Kljune rei: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima, kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike. Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno drutveno okruenje Interneta. To je virtuelna oblast koju poseujem svakodnevno, i smatram se direktnim uesnikom u njenom funkcionisanju. U profilisanju etikih dilema upotrebe Interneta, trudio sam se da se drim poslovne sfere, ali su mnoga moralna naela opteg karaktera. Smatram da ovaj seminarski rad ne moe svojim definisanim obimom da zadovolji svu irinu etikih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na Internetu, jer je i on sam potpuno dinamian sistem, pa sam se usresredio na sutinske moralne dileme, koje su se same iskristalisale kao kljune karakteristike Internet prostora.

2. Poslovna etika
Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponaanja. Prouavanje etike moe ponuditi sredstva za donoenje tekih moralnih odluka, linih i profesionalnih. Cilj nije da se donose etike odluke s kojima e se svi sloiti, ve da se ojaa naa sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritike sudove. Etike dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog ivota predstavljaju konstantan izazov naem oseaju za etiku. Veina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda moemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etikim principima? To je sutina prouavanja etike - da nauimo kako javno da opravdamo na etiki izbor na osnovu vrstih etikih premisa. Ali, ta je zapravo etika i u emu se razlikuje od morala? Re moral izvedena je od latinske rei mos, moris, to znai (izmeu ostalog) "nain ivota" ili "postupanje". Ona se esto povezuje sa religijskim verovanjem i linim ponaanjem. Re etika, s druge strane, izvedena je iz grke rei ethos, to znai "obiaj", "upotreba" ili "karakter". O etici se esto misli kao o racionalnom procesu primene postojeih principa prilikom sudara dva moralna ogranienja. Najtee etike dileme nastaju kada doe do sukoba dva "ispravna" moralna ogranienja. Zato etika esto podrazumeva ravnoteu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tanih". Primer moe biti radnik na poslu, koji obea da e utati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako ef pokua da od prvog radnika izvue potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posveenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti). Etika odraava shvatanja drutva o tome ta jeste a ta nije ispravno u nekom inu, kao i razlike izmeu dobra i zla. Ako nekoga optuite da je lenj ili nestruan, to ne znai da ste ga optuili za nemoralno ponaanje. S druge strane, laganje i kraa podrazumevaju krenje etikih normi. Zato se etika esto opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponaanja. Spremnost na eventualne dileme vaan je cilj etikog obrazovanja i procesa moralnog rasuivanja. Naravno, pojedina etika ogranienja podlona su promenama. Standardi profesionalnog ponaanja konstantno se menjaju kako zaposleni podeavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i sline izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada jo ne postoji jedinstven stav o tome gde povui crtu.

3. Definisanje morala i etike

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etikog ponaanja. Moralna vrednost je, dakle, neto to je "cenjeno, vredno, o emu se ima visoko

miljenje, ili neto podjednako dobro". Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog ivota primeri su vrednosti koje su vane najveem delu drutva. Objektivnost i potenje esto se navode kao snovne vrednosti novinarskog rada. Slino tome, poverenje, integritet i iskrenost poeljne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnou. Vrednosti su sastavne komponente stavova - dakle, "nauene emotivne, intelektualne i bihejvioristike reakcije na linosti, stvari i dogaaje". Na primer, stavovi protivnika eutanazije moda se zasnivaju na fundamentalnim moralnim vrednostima kao to je svetost ivota. Nasuprot tome, stavovi onih koji veruju u "pravo na dostojanstvenu smrt" zasnivaju se na osnovnim vrednostima kao to su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet ivota. Stoga je lako videti zato etiki sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku. etiri znaajna izvora direktno utiu na nae formiranje vrednosti i stavova : 1 porodica 2 pripadnost grupi 3 uzori 4 drutvene institucije Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste sloen proces i nije lako podloan naunoj proveri. Ipak, za veinu nas vane sile koje oblikuju na moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i drutvene institucije. Roditelji su na prvi susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve znaajniju ulogu u oblikovanju nae moralne sudbine. Uz toliko razliitih sila koje nas bombarduju etikim signalima, neminovna je pojava sukoba meu suprotstavljenim vrednostima. Prouavanje etike i moralno rasuivanje ne mogu nam automatski reiti takve sukobe, ali mogu pruiti sredstva koja e nam olakati suoavanje s tekim etikim izborima. U kojoj meri e svaki od ovih izvora uticati na nae moralno postupanje zavisie od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

4. Nain formiranja vrednosti

Oekivano, roditelji ine prvi i verovatno najvaniji model ponaanja za decu. Roditelji imaju primarni uticaj u usaivanju svesti i oseaja za dobro i loe. Neke vrednosti i stavove dete ui disciplinom i instrukcijama, dok neke stie oponaanjem roditelja. Na primer, roditelji koji se uporno meusobno optuuju za probleme i tekoe usauju deci pogreno uverenje da nismo odgovorni za svoje postupke. Isto tako, majka koja nastavniku napie lano pismo da "Perici jue nije bilo dobro" alje svom Perici poruku da je laganje dozvoljeno. Ironino je to to takav roditelj nikada ne bi detetu pokuao da usadi uverenje da je laganje pozitivna vrednost, ali svojim ponaanjem alje poruku da je varanje drutveno prihvatljivo u pojedinim situacijama. Pripadnost grupi je drugi vaan faktor uticaja u moralnom razvoju, posebno meu adolescentima. Najvanije grupe su one sa kojima se sreemo u komiluku, koli, crkvi, klubovima i, kada odrastemo, na poslu. Takve grupe mogu izvriti ogroman, nekad neizdriv pritisak na prilagoavanje. U okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najtee izazove, a zbog

drutvene uloge koja se zahteva od lanova grupe ovde moe doi do etikih kompromisa. Naravno, u pojedinim sluajevima kao to je pripadnost verskoj organizaciji, lanstvo u grupi moe ojaati sistem vrednosti pojedinca. Uzori su one osobe koje cenimo, potujemo i elimo da oponaamo. Oni mogu da nas naue dobrom ili loem (na primer, mladima moe biti privlaan raskalani ivot preprodavaca droge), ali i imaju ogroman uticaj na imitativno ponaanje drugih. Deca i adolescenti ulaze u psiholoke veze sa svojim uzorima i preuzimaju njihove ideje, stavove i postupke. Porodice, grupe i uzori imaju snaan i oigledan uticaj na na oseaj za etiku. Ali ne treba zanemariti ni drutvene institucije kao vaan faktor uticaja na moralni ivot pojedinca. Da li takve institucije menjaju nae etike standarde ili ih samo odraavaju? To je sloeno pitanje, mada ne treba posebno naglaavati da drutvene institucije odraavaju preovlaujue norme i istovremeno imaju kljuni znaaj u menjanju stavova u vezi sa standardima ponaanja. Na primer, "seksualna revolucija" je uveliko bila u toku kada se u nju ukljuila televizija, ali je najverovatnije da je kod javnosti upravo televizija imala vanu ulogu u prihvatanju veih seksualnih sloboda, mada se ovo ne moe nauno dokazati. Institucije imaju jak uticaj na svoje lanove i odreuju etiki ton njihovog postupanja. U svakoj organizaciji postoji moralna kultura koja se odraava kako u pisanim pravilnicima tako i u primerima vodeih rukovodilaca. I jedno i drugo inspirie etiko ponaanje lanova institucije.

5.Savremene tehnologije
Internet, kao virtuelna institucija, se posljednjih nekoliko godina vrlo brzo razvija i postaje dominantan medij za komunikacije i poslovanje. Meutim, postoji malo zakona i pravila koja se bave Internetom. Zbog daljeg razvoja Interneta i njegove sve vee vanosti on postaje meta raznim vladama i institucijama vlasti koje ga ele regulisati i kontrolisati, a jednako tako i pojedincima koji ele naruavati tuu privatnost. Donoenje pravila i zakona o Internetu nije nimalo lak zadatak. Sama priroda Interneta - milioni povezanih raunara na svim stranama sveta, ine regulisanje Interneta tekim, ako ne i nemoguim. Nedostatak pravila znai da svako ko koristi Internet, koji je veinom javna mrea, moe biti meta svakome ko ima tehniko znanje i volju za napad na tuu privatnost. Neki etiari ispravno uoavaju etike izazove neregulisanog Interneta. Meutim, postoji i tendencija ka histeriji svaki put kada se javi nova tehnologija, to ostavlja pogrean utisak da su etika pitanja koja ona postavlja jedinstvena. Digitalna manipulacija fotografija, na primer, ne menja injenicu da se primenjuje obmana, a obmana je jedno od trajnih pitanja novinarske prakse. Isto tako, nema sumnje da pitanja kao to su naruavanje privatnosti, piraterija intelektualne svojine i irenje lanih informacija dobijaju veu dimenziju na Internetu. Ali tehnologija nije izmenila osnovna etika pitanja. Na primer, kraa intelektualne svojine je sama po sebi loa, bez obzira na to da li se javlja u sajberspejsu ili pomou nekih tehnoloki jednostavnijih sredstava. Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se uvoenjem novih tehnologija.Naprotiv, nove tehnologije se ipak na kraju prilagoavaju etikim kodeksima.Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medijum. Ipak,

Internet je po mnogo emu razliit od ostalih medija za komunikaciju sa kojima se savremeni ovek sree. Od razvoja radija, TV-a i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i vie hiljada kanala, sadrajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, ovek je izloen uticajima raznih kultura, obiaja, informacijama u obliku slike, zvuka, ideja. Ipak, svi ti mediji nemaju ono to odlikuje Internet - svi su oni jednosmerni, dakle informacije teku samo ka korisniku. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne eleli da se pojavimo, ali je to teko izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omoguava. Internet uvodi novinu - korisnik interneta moe svoje miljenje, ideje i proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, moe direktno uticati na druge korisnike i moe potpuno nesputan istraivati nebrojeno stranica napisanih od drugih korisnika. Ali sva sloboda koju Internet nudi, povlai i odgovornost - sami smo odgovorni za sve to izjavimo ili uinimo na njemu. Kako to deluje na ljude? Mogunost da ono to radite vidi ogroman auditorijum razliito deluje na svakog oveka. Neko se zbuni ili uplai, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija alom, neko to prihvata normalno, kao i razgovaranje telefonom. Ono to neko smatra normalnim ponaanjem nekom drugom se moda ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da nauimo da ga zajedno i koristimo. To znai da moramo biti spremni na maksimalnu meusobnu toleranciju i obzire, ali i odgovornost za ono to radimo. Upravo zbog toga postoje odreene norme koje treba svi da potujemo. Zato je Internet konzorcijum (koji je odgovoran za razvoj standarda pomou kojih Internet funkcionie) definisao neke predloge pravila ponaanja kroz RFC 1955. Uopteno, za sve oblike aktivnosti na Internetu vai da ne smete raditi nita to je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala pravila zavise od pojedinih internet servisa. Ove norme ponaanja na Internetu se mogu svesti na nekoliko osnovnih: 1 Pokaite potovanje i razumevanje prema drugima 2 Ne koristite internet za irenje rasnih i verskih predrasuda 3 Nemojte koristiti raunar da bi naneli drugima tetu 4 Nemojte ometati druge u korienju mree ili raunara 5 Nemojte njukati po tuim dokumentima 6 Nemojte krasti podatke ili prisvajati tue ideje 7 Nemojte koristiti tue resurse bez odobrenja 8 Razmislite o drutvenim posledicama programa kojeg putate u promet Naravno, poto svaki vid komunikacije ima drugaije osobine, stoga proistie da se pravila ponaanja donekle razlikuju u zavisnosti od njenog oblika, i to kao : 1 komunikacija dva korisnika (elektronska pota) 1 komunikaciju sa vie korisnika (forumi, mailing liste) 2 postavljene sadraje (web stranice i druge oblike servera) U ovom trenutku ne treba posebno naglaavati da je konvergencija komunikacionih vidova, primenom Internet tehnologija, revolucionarno promenila svet u kojem ivimo. Renik naeg drutva sada je prepun modernih izraza kao to su internet, sajberspejs, digitalizacija, elektronska pota i informacioni superautoput. Posledice ovog zadivljujueg kulturnog preobraaja istovremeno su velianstvene i zastraujue i predstavljaju izazove politiarima, sociolozima i filozofima.

Konvergencija je najnoviji pojam u tehnolokom reniku. On ima vie znaenja ali nema potrebe naglaavati da revolucionarno menja nain na koji komuniciramo. Mobilni telefoni, na primer, mogu da rade i kao internet terminali, raunar moe da slui i kao televizor, beina tehnologija postaje omiljeni nain telefoniranja, a pristup Internetu danas omoguavaju i lokalne kompanije za kablovsku televiziju. Spisak je podui.

6.Etika i moralne norme novih tehnologija

Nema sumnje da nove tehnologije uvode nove pristupe neetikom ponaanju, ali to je ve poznata stvar. Naravno, jedna od najveih briga jeste lakoa kojom se line informacije mogu prikupljati i deliti preko interneta. Osnovna vrednost jo uvek je privatnost. Upotreba weba u pirateriji muzike ili filmova, umesto klasinih metoda presnimavanja, ne menja injenicu da neetiko postupanje obuhvata krau intelektualne svojine. Kao to upotreba digitalne tehnologije za menjanje fotografije i dalje obuhvata pitanje iskrenosti i istine. Prikljuivanjem raunara na Internet, odnosno na raunarsku mreu realizovanu Internet tehnologijama, postoji realna opasnost da neko ko se takoe nalazi u mrei kao uljez pristupi resursima naeg raunara, na primer podacima na disku koji predstavljaju poslovnu prepisku. Da li je, onda, naa kompanija sigurna ? Jedna od posledica naruavanja neije privatnosti moe da bude i tzv. kraa identiteta. Snabdeveni individualnim personalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore raune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za graane, mogu da dobiju sertifikate o roenju, paso, kredit i sl., a sve to u ime osobe o ijim podacima se radi. Lanim identitetom kriminalac moe da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj nain rtvu moe da optereti finansijski, a u nekim sluajevima da joj napravi i kriminalni dosije. Dvosmerni mediji, elektronska pota, pristup raunarskim bazama podataka i kupovina od kue - sve su to mehanizmi koji omoguavaju prikupljanje informacija o pojedincima. Poto se smatra da je informacija - roba koja ima ekonomsku vrednost, ona se esto obrauje i prodaje marketinkim firmama. Tema dostupnosti privatnih podataka postala je mnogo ira od pitanja njihove puke komercijalne upotrebe nakon to je posle 11. septembra ameriki Kongres usvojio takozvani Patriotski Akt. Ovaj zakon dravnim organima daje iroka ovlatenja da prislukuju, prate i snimaju bilo koga osumnjienog za ilegalne, ne samo teroristike, aktivnosti u SAD-u. Tehnologije nadzora i prikupljanja informacija nisu vezana samo za navodne teroristike aktivnosti, nego u rukama velikih kapitalistikih kompanija i drava nalaze svoju primjenu i u sankcioniranju onih koji ine alternativu autorskim pravima (copyright) zatienim podacima. Zakon koji sankcionie slobodno deljenje podataka, a samim tim i anonimnost na Internetu, poznat je kao Digitalni milenijumski akt za autorska prava, a potpisala ga je demokratska administracija Billa Clintona 1998. godine. Ovaj zakon slui, recimo, Amerikoj asocijaciji za zatitu muziara (www.riaa.com) da bez dokaza optuuje korisnike Interneta za nepropisnu razmjenu podataka. to znai da ovaj akt doputa agencijama kao RIAA da prisile lokalne Internet provajdere (Internet Service Providers, ISP) da daju sve podatke o svojim korisnicima, ako RIAA to od njih zatrai, a bez predoavanja dokaza o aktivnosti subjekta iji se podaci trae. Poslednji sluaj je zahtev

RIAA-e bostonskom Univerzitetu da otkrije identitet studenta koji je bez dokaza optuen za razmenu muzikih fajlova, a u iju je odbranu stala Amerika unija za civilne slobode. Projekat "Internet pod nadzorom", koji prati stanje slobode na Internetu u vie od 60 zemalja, otkrio je da su prava korisnika interneta i online novinara znatno ograniena nakon 9. Septembra. "Demokratske zemlje postepeno oduzimaju slobode od svojih graana" u ime vee nacionalne sigurnosti, uvoenjem zakona koji daju vladama proirena ovlaenja da pijuniraju korisnike interneta i privode osumnjiene za terorizam. Sjedinjene Drave i Francuska vode u donoenju antiteroristikih zakona. Meutim, autoritarni reimi sa svoje strane provode sopstvene mere, pri emu im nacionalna sigurnost slui kao izgovor za nove represalije protiv politikih disidenata i nezavisnih novinara i pisaca. Jednom diktatoru je upravo to i potrebno dok se hvali borbom protiv terorizma, oi meunarodne zajednice nee videti da on u stvari hapsi cyber-disidente i cenzorie web strane. U meuvremenu, sve je vei broj vlada koje koriste sofisticiranu tehnologiju da bi uskratile svojim graanima pristup informacijama na internetu. Kina je instalirala specijalne filtere za internet koji ne dozvoljavaju korisnicima pretraivaa Google da dou do informacija o kontraverznim temama, kao to su ljudska prava. U Uzbekistanu vlasti koriste "modifikovana ogledala" lanu verziju kontroverznih web-strana koje izgledaju kao da su original, ali u stvari sadre izmenjene informacije. Meu svim zemljama koje su u izvetaju praene, Kina je i dalje na prvom mjestu po hapenjima korisnika interneta. Trenutno ih je ezdeset troje u zatvoru. Vijetnam je na drugom mjestu sa sedmoro zatvorenih cyber-disidenata, a za njim slede Maldivi sa troje. Pojedinani pristup Internetu stvorio je i zabrinutost, pravnu i etiku, u vezi s upotrebom sajberspejsa za neregulisano irenje pornografije i nekontrolisano irenje krae intelektualne svojine. Opasnost od neregulisanog web-a moda se najbolje ilustruje velikim izdavakim kuama, koje obino pozelene od besa kad im neko spomene skraenicu MP3. Poto se oko prodaje kompakt diskova vrte milioni dolara, muzika industrija se podigla traei godinama nekoga koga bi tuili zbog zloupotrebe. Pronali su rtvu u autorima programa za razmenu datoteka Napster. Prvi put primenivi na Internetu revolucionaran distribuirani sistem deljenja datoteka, Napster je za manje od godinu dana stekao preko 20.000.000 vernih korisnika. Poznata amerika grupa Metallica prva je podnela tubu protiv autora ovog programa zbog krenja autorskih prava, a zatim je usledila i tuba amerikog Udruenja autora u muzikoj industriji (RIAA), prolog decembra. Sudija Merilin Patel nedavno je, do daljeg, zabranila upotrebu programa Napster, uz objanjenje da sudskim procesom samo stie jo veu popularnost i da bi do kraja suenja dodatno otetio muziku industriju. Neke od najproblematinijih etikih dilema rezultat su integracije raunara i digitalne tehnologije. Digitalizacija je proces elektronskog konvertovanja slika, zvuka i teksta i njihovog uvanja u obliku cifara koje se kasnije mogu dekodirati i vratiti u prvobitni proizvod ili neki njegov izmenjeni oblik. Poto je "rekonstruisani" proizvod savrena kopija originala, bilo koju transformaciju originalnog sadraja nemogue je otkriti. Jedan program je rasprio snove o najsigurnijem digitalnom formatu dananjice. Grupa skandinavskih hakera je pre vie od godinu dana "probila" zatitu digitalnog video diska (DVD) i objavila na Internetu besplatan program DeCSS koji je reprodukovao takve diskove pod Linuxom. Mnoge Internet lokacije ukljuile su ovaj program u svoje sadraje - i ubrzo se nale na sudu. Mada su u njihovu odbranu stale brojne organizacije

poput EFF (Electronic Frontier Foundation), suenje je nedavno zavreno, i to znatno nepovoljnije po slobodu govora na Internetu nego to je iko oekivao. Ne samo da je zabranjena upotreba programa DeCSS, ve su i lokacije koje su ga prenosile kanjene. Mnogi pravnici vide u ovoj odluci iste probleme kao i sa zloglasnim zakonom o pristojnosti u komunikacijama (Comunicatons Decency Act). Taj zakon je 1996. proglaen neustavnim u SAD, a zagovornici slobode govora na Internetu nadaju se da e na slian nain preobratiti sudsko reenje i u ovom sluaju. Advokati filmske industrije najavili su ak i tube protiv Web lokacija koje su hipervezama usmeravale posetioce ka piratskim sadrajima. Evropski telekomunikacioni gigant British Telecom, otiao je korak dalje - zatraio je plaanje autorskih prava na sve hiperveze.

7.Posrnue morala sa novim tehnologijama

Eutanazija u udarnom TV terminu, pornografija u sajber prostoru, uasavajue fotografije u lokalnim novinama, homoseksualna konverzacija na radio programu - to su samo neki od primera kontroverznih tema koje odraavaju osetljivost ljudi na ono to bi se moglo opisati kao moralno uvredljiv sadraj. Svaki materijal koji vrea moralne standarde odreenih segmenata drutva treba da spada u tu kategoriju, a ta pitanja su esto isprepletana s onima koja su u vezi s antisocijalnim ponaanjem. etiri milijarde dolara koliko Amerikanci potroe na video-pornografiju vie je od godinjeg prihoda koje zaradi bilo koja bejzbol, koarkaka ili fudbalska liga. Amerikanci godinje plaaju vie za pornografiju nego za bioskopske ulaznice i sve scenske umetnosti zajedno. Internet pornografija verovatno je jedina koja uspeva da se razvije, dok su kompanije u kolapsu. Takvim izuzetnim trinim prisustvom oito je da fascinacija pornografijom nije samo deo ivota drutveno neprilagoenih osoba. Ona je sveprisutna i prkosi demografskom profilisanju. A ipak, navodne tetne posledice pornografije po moralnu infrastrukturu drutva i dalje zauzimaju znaajno mesto u raspravama nacije. Protivnici pornografije predviaju moralni Armagedon ukoliko se ta pojava ne izbaci iz naeg kulturnog menija, dok njihovi protivnici odgovaraju optubama za cenzuru. Najnovija, i moglo bi se pokazati najkrvavija, bitka s pornografijom i nepristojnou jeste u sajber prostoru. Kao najvei i najpristupaniji onlajn servis, internet praktino predstavlja beskonano trite ideja, najistiji oblik demokratije. On takoe nudi beskrajan meni najperverznijeg seksualno eksplicitnog materijala. Najveu opasnost predstavlja mogunost da deca lako pristupe sajber pornografiji, a mnoga od njih su raunarski pismenija od svojih roditelja, ali nisu emocionalno pripremljena za ono to e videti. Iz tih razloga, neki zabrinuti roditelji podravaju dravnu regulaciju. Iz etike perspektive, reenje, ukoliko ono uopte postoji, ne razlikuje se primetno od onog preporuenog za borbu sa opasnim uticajem seksa i nasilja na televiziji: kontrola i nadzor samih roditelja. Uvredljiv sadraj ne ukljuuje uvek nepristojan ili opscen materijal. Neke fotografije i prilozi u Internet vestima tako su plastini da pogaaju oseanja prosenog posetioca sajta. Pretpostavimo, na primer, dravnog zvaninika upravo osuenog za teko krivino delo koji saziva konferenciju za novinare da bi objavio svoju ostavku. Ali,

umesto oekivanog objavljivanja ostavke, on vadi puku i dok kamere snimaju, stavlja cev u usta i povlai obara. Da li treba objaviti ovaj snimak? Fotografije ljudskih rtava u ratovima uvek su uznemirujue i esto jezive. Koga ne bi odbila slika mrtvog irakog vojnika neposredno izvan Kuvajta koji sedi u dipu s ugljenisanom glavom, koju je uslikao fotograf na zadatku? Ili, patetina fotografija Kenijaca koji pokuavaju da identifikuju roake i prijatelje u mrtvanici u Najrobiju nakon bombardovanja amerike ambasade 1998. godine. A onda, tu su i vizuelni dokazi o genocidu u Bosni i Hercegovini, okantno zavetanje mrane strane ljudskog iskustva. Naravno, etike posledice takvih munih odluka esto prevazilaze izraze moralnog ogorenja. Amerikanci su, na primer, bili uasnuti snimcima razdraganih Somalijaca koji vuku telo mrtvog amerikog vojnika kroz ulice Mogadia. Nakon toga, hiljade Amerikanaca pozvalo je vladu traei da se amerike trupe povuku iz ove zlosrene operacije. lanovi Kongresa pozivali su se na ove fotografije traei od predsednika Klintona da odmah povue trupe. Slike i reakcija javnosti podstakli su nacionalnu debatu o etikim implikacijama fotografija i uticaju Interneta na spoljnu politiku. Ovakvi prepadi za koje neki smatraju da prevazilaze granice pristojnosti obino dovode do optubi novinara koje idu od prekoraenja dobrog ukusa do voajerizma. Kontroverza oko moralno uvredljivog sadraja, verovatno vie od bilo kog drugog etikog pitanja, dotie vrstu drutva kakvo elimo da ono bude. Nae liberalno naslee podstie nas u pravcu slobode. Ali ak i u otvorenom drutvu postoje granice, a najvei deo etike debate fokusira se upravo na njih. S jedne strane, sistem etike zasnovan na moralnoj ednosti doveo bi do asketskog sadraja u medijima koji bi verovatno odbila veina publike. S druge strane, apsolutna sloboda vodi moralnom haosu i destrukciji kulturnog kontinuiteta. Praktino govorei, nijedan ekstrem nije izvodljiv. Dakle, u kulturno diverzifikovanom drutvu, strategija treba da bude iznalaenje nekog srednjeg reenja, kompromis izmeu prekomerne moralne ednosti i moralnog haosa.

8.Zakljuak
Suoeni smo sa novim etikim izazovima koje je porodila eksplozija informacija i novih tehnologija koje se slue informacionim superautoputevima. Veliki broj kompjuterskih baza podataka, mogunost digitalizacije informacija i njihovog pohranjivanja i neverovatan potencijal sajberspejsa, kako u dobrom tako i u loem smislu, predstavljaju veliki moralni izazov. Ono to treba upamtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su nam dobro sluile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji etiki problemi - istina, potenje, potovanje linosti, pravinost i tako dalje bezvremene i treba da nam poslue i u suoavanju s izazovima informatikog doba. Istorija nam pokazuje da e posle perioda haosa neka vrsta regulative biti nametnuta Internetu, verovatno na insistiranje onih koji ele da maksimiziraju komercijalne mogunosti koje pruaju nove tehnologije. Zapravo, svaka tehnologija koja je revolucionisala proces komunikacije - od otkria tamparske prese, preko ere geografskih istraivanja do otkria telegrafa i radija - donosila je haos koji je na kraju regulisan ili od

drave ili od pojedinaca. Interesantno je da oni koji mogu najvie da profitiraju od novih tehnologija istovremeno su i oni koji se najvie zalau za dravnu intervenciju. U ovom trenutku nejasno je kako izvriti regulaciju sajberspejsa, meutim to spada u prirodan tok stvari da subverzivne tendencije novih tehnologija budu potinjene nekom obliku regulative. Naravno, etiko ponaanje onih koji jezde Inetrnetom jednim delom odredie koliko e takva regulativa biti stroga.

www.wikipedia.org www.ekonomist.co.yu www.netnovinar.org www.pretraga.com www.e-trgovina.co.yu

http://www.besplatniseminarskiradovi.com