Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Rad Maturski-Likovna kultura-Pablo Pikaso

Rad Maturski-Likovna kultura-Pablo Pikaso

Ratings:

5.0

(1)
|Views: 2,578 |Likes:
Published by keraolivera

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: keraolivera on Dec 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/07/2014

pdf

text

original

 
GIMNAZIJA SVETOZAR MILETIĆ
MATURSKI RAD
Tema : PABLO PIKASO
Predmet: LIKOVNA KULTURA
MENTOR: UČENIK:
Profesor Svetozar Kaćanski Emanuel Mušicki IV 1Srbobran,2011. god.1
 
Detinjstvo i mladost
”Za razliku od muzike, u slikarstvu se ne rađa čudo od deteta. Ono što se podrazumeva preranom genijalnošću je genijalnost detinjstva. Ona jenjava saodrastanjem. Možda takvo dete jednog dana postane pravi slikar, možda čak iveliki slikar. Ali, morao bi da počne od početka. što se mene tiče ja nisam posedovao tu genijalnost. Moji prvi crteži nikada nisu mogli da budu na izložbidečjih crteža. Nedostajala mi je nespretnost deteta i njegova naivnost.”
Pikasovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počeo vrlo rano, počeo jeda crta pre nego sto je progovorio. Kao dete instiktivno ga je privlačio slikarski pribor. Mogao je da crta satima spirale sa značenjem samo njemu znane Ismislom samo njemu znanom; ili izbegavajući dečije igre stvarao je svoje prveslike na pesku. Ovo rano samoizražavanje ukazivalo je na redak dar.Pablo Pikaso rođen u Španiji 25.10.1881.god i prvih deset godina provedenih tamo čine suštinske trenutke njegovog života- tlo u kome mnogeteme I prizori njegovih zrelih radova imaju svoje korene. Bio je sin HozeaRuiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Porodica Ruiz Pikasosa desetogodišnjim Pablom preselila se u Korunju 1891.godine gde je njegovotac postao učitelj crtanja I slikanja u srednjoj školi. Pablo se upisao u Školulepih umetnosti. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje zaeksperimentisanje i razvijanje vlastitog likovnog izraza, pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pablov otac jeodlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13godina.Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje uLjoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku akademiju, gde je njegovo otac većdobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar. 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilogočekivanjima, pošto mu je slika “Nauka i milosrđe” dobila počasnu nagradu uMadridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.Španski glavni grad je bio očigledno sledeća stanica za mladog umetnika.Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod očekivanognivoa i troši vreme na crtanje i slikanje svakodnevnice koja ga okružuje: kafića,ulica, burdela, itd. U Pradu otkriva špansko slikarstvo i piše:
Muzej je predivan. Velaskez je prva klasa; moju pažnju privlače odlični portreti od El Greka, ali Muriljo nije uverljiv u svakoj od svojih kompozicija“
. Dela ovih idrugih umetnika su ostavila jak utisak na Pikasa i takođe postala putokaz urazličitim momentima njegove duge karijere. Goja je bio umetnik čija dela jePikaso naročito kopirao u Pradu 1898. godine.U Barseloni, gde je pohađao školu, kao i u Madridu, gde je biosvakodnevni posetilac muzeja Prado, ispitivao je sve u vezi sa slikarstvom. UBarseloni u kafani “četiri mačke” upoznaje brojne umetnike i intelektualce sakojima ostavaruje bliska prijateljstva (slikara Kazagemasa i pesnika Sabarteza).Mladi Pikaso, oduševljen ovim idejama umetnosti odlazi sa Kazagemasom u2
 
Pariz, umetnički centar toga doba. Posećuje galerije gde se upoznaje sa delimaSezana, Tuluz-Lotreka, Degaa i drugih. Pariz je predstavljao novi izazov zaPikasa. Stvarajući pod uticajem Tuluz-Lotreka, 1901. godine nastaje Pikasovaslika “Žena koja pije aspint”. Žena koja sedi sama za stolom sa čašom apsinta još uvek nije odraz potpune melanholije, ali najavljuje Plavi period Pikasa. Iako još uvek stilski neoformljen, Pikasova burna priroda je u Parizu pronašla potrebnu slobodu.
Žena koja pije aspint, 1901, Ulje na platnu 73x54 cm
 
Plavi i ružičasti period
Pikaso stvara tamne slike u hladnim plavim tonovima koje dominiraju,nije sigurno kada je tako počeo da slika. Izražavajući ljudsku mizeriju nanjegovim slikama iz tog perioda moguće je videti slepce, prosjake,alkoholičare , prostitutke. Neki kritičari veruju kako slike iz Plavog periodaizražavaju njegov strah od smrti, siromaštva i bolesti. Februara 1901. godinePablov prijatelj Kazagemas se ubio u jednom pariskom baru. Za Pikasa Parizviše nije bio isti. Prošla ga je opijenost neobuzdanog života metropole.
“Počeo sam da slikam plavom kada sam shvatio da je Kazagemas umro”
. Leta istegodine nastaje remek delo “Sahrana Kazagemasa” u kojoj dominira plava gama.Iako je sam prizor pre ateističan, prikazana sahrana je dostojna jednog sveca.Umesto horova anđela koji obično okružuju belog konja koji vodi dušu umrlogau nebo, na oblacima se nalaze prostitutke obučene jedino u čarape. Oko umrlogsu okupljeni bliski ljudi koji ga oplakuju. Zanosni nebeski prizor prikazuje onošto je Kazagemasu nedostajalo za života. Pikaso prikazuje da su ljudi sa ovogsveta prognani jer su siromašni i bolesni.3

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Kaffe Cool liked this
Kristina Spasic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->