GIMNAZIJA SVETOZAR MILETI

MATURSKI RAD
Tema : PABLO PIKASO
Predmet: LIKOVNA KULTURA

MENTOR: Profesor Svetozar Kaanski

UENIK: Emanuel Muicki IV 1 Srbobran,2011. god. 1

Detinjstvo i mladost
Za razliku od muzike, u slikarstvu se ne raa udo od deteta. Ono to se podrazumeva preranom genijalnou je genijalnost detinjstva. Ona jenjava sa odrastanjem. Moda takvo dete jednog dana postane pravi slikar, moda ak i veliki slikar. Ali, morao bi da pone od poetka. to se mene tie ja nisam posedovao tu genijalnost. Moji prvi crtei nikada nisu mogli da budu na izlobi dejih crtea. Nedostajala mi je nespretnost deteta i njegova naivnost. Pikasovo neuobiajeno interesovanje za crte je poeo vrlo rano, poeo je da crta pre nego sto je progovorio. Kao dete instiktivno ga je privlaio slikarski pribor. Mogao je da crta satima spirale sa znaenjem samo njemu znane I smislom samo njemu znanom; ili izbegavajui deije igre stvarao je svoje prve slike na pesku. Ovo rano samoizraavanje ukazivalo je na redak dar. Pablo Pikaso roen u paniji 25.10.1881.god i prvih deset godina provedenih tamo ine sutinske trenutke njegovog ivota- tlo u kome mnoge teme I prizori njegovih zrelih radova imaju svoje korene. Bio je sin Hozea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Porodica Ruiz Pikaso sa desetogodinjim Pablom preselila se u Korunju 1891.godine gde je njegov otac postao uitelj crtanja I slikanja u srednjoj koli. Pablo se upisao u kolu lepih umetnosti. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje vlastitog likovnog izraza, pomae mu da vrlo brzo prevazie umetnike sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pablov otac je odluio da podredi svoje umetnike ambicije sinu, dovodei mu modele i podravajui ga u ostvarenju njegove prve izlobe kada je imao samo 13 godina. Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje u Ljou (kat. La Llotja), lokalnu umetniku akademiju, gde je njegovo otac ve dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se sloili da Pablo moe da postane akademski slikar. 1897. godine, njegova slava u paniji je ila u prilog oekivanjima, poto mu je slika Nauka i milosre dobila poasnu nagradu u Madridu na izlobi Kraljevske akademije San Fernando. panski glavni grad je bio oigledno sledea stanica za mladog umetnika. Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod oekivanog nivoa i troi vreme na crtanje i slikanje svakodnevnice koja ga okruuje: kafia, ulica, burdela, itd. U Pradu otkriva pansko slikarstvo i pie: Muzej je predivan. Velaskez je prva klasa; moju panju privlae odlini portreti od El Greka, ali Muriljo nije uverljiv u svakoj od svojih kompozicija. Dela ovih i drugih umetnika su ostavila jak utisak na Pikasa i takoe postala putokaz u razliitim momentima njegove duge karijere. Goja je bio umetnik ija dela je Pikaso naroito kopirao u Pradu 1898. godine. U Barseloni, gde je pohaao kolu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, ispitivao je sve u vezi sa slikarstvom. U Barseloni u kafani etiri make upoznaje brojne umetnike i intelektualce sa kojima ostavaruje bliska prijateljstva (slikara Kazagemasa i pesnika Sabarteza). Mladi Pikaso, oduevljen ovim idejama umetnosti odlazi sa Kazagemasom u 2

Pariz, umetniki centar toga doba. Poseuje galerije gde se upoznaje sa delima Sezana, Tuluz-Lotreka, Degaa i drugih. Pariz je predstavljao novi izazov za Pikasa. Stvarajui pod uticajem Tuluz-Lotreka, 1901. godine nastaje Pikasova slika ena koja pije aspint. ena koja sedi sama za stolom sa aom apsinta jo uvek nije odraz potpune melanholije, ali najavljuje Plavi period Pikasa. Iako jo uvek stilski neoformljen, Pikasova burna priroda je u Parizu pronala potrebnu slobodu.

ena koja pije aspint, 1901, Ulje na platnu 73x54 cm

Plavi i ruiasti period

Pikaso stvara tamne slike u hladnim plavim tonovima koje dominiraju, nije sigurno kada je tako poeo da slika. Izraavajui ljudsku mizeriju na njegovim slikama iz tog perioda mogue je videti slepce, prosjake, alkoholiare , prostitutke. Neki kritiari veruju kako slike iz Plavog perioda izraavaju njegov strah od smrti, siromatva i bolesti. Februara 1901. godine Pablov prijatelj Kazagemas se ubio u jednom pariskom baru. Za Pikasa Pariz vie nije bio isti. Prola ga je opijenost neobuzdanog ivota metropole. Poeo sam da slikam plavom kada sam shvatio da je Kazagemas umro. Leta iste godine nastaje remek delo Sahrana Kazagemasa u kojoj dominira plava gama. Iako je sam prizor pre ateistian, prikazana sahrana je dostojna jednog sveca. Umesto horova anela koji obino okruuju belog konja koji vodi duu umrloga u nebo, na oblacima se nalaze prostitutke obuene jedino u arape. Oko umrlog su okupljeni bliski ljudi koji ga oplakuju. Zanosni nebeski prizor prikazuje ono to je Kazagemasu nedostajalo za ivota. Pikaso prikazuje da su ljudi sa ovog sveta prognani jer su siromani i bolesni.

Sahrana Kazagemasa,1901. Ulje na platnu 146 x 89 cm

Slika ivot, proizala iz brojnih skica. Skice ukazuju na to da se prizor odigrava u umetnikovom ateljeu iako na konanoj verziji slike tafelaj nestaje. Slika se sastoji iz etiri dela: usamljenog nevoljenog oveka u zgrenom poloaju koja ukazuje na prostor umetnikovog ateljea, zagrljeni par i majku sa detetom okrenutu ka mukarcu i eni, otelotvorenju telesne ljubavi. Ova etiri dela ujedno simboliu i etiri oblike postojanja. Kazagemasov lik (mukarac pored nage ene) oivljava Pikasovo seanje na umrlog prijatelja.

ivot, 1903, Ulje na platnu 196.5 x 128.5 cm

Slike Plavog perioda prikazuju setu, melanholiju, usamljenost. Kao takve jasno prave odraz Pikasovog psihikog stanja. Takoe, plava boja e postepeno preovlaivati u njegovim slikama naredne etiri godine dok ne dostigne monohromnost. Ona je prvi i nepogreivi njegovi zatitnik. Uskoro nakon to se nastanio u Parizu u ruiniranoj zgradi znanoj pod imenom Bateau-Lavoir, Pikaso susrece Fernande Oliviera, prvog od mnogih svojih prijatelja koji e uticati na teme, stil i raspoloenje njegovih radova. Ta sretna veza bila je razlog da Pikaso promeni svoje boje iz plavih u ruiaste i crvene, godine 1904. i 1905. nazivaju se stoga Ruiastim periodom. Nadahnue je tada nalazio u cirkusu koji je poseivao nekoliko puta u nedelji. Ruiasti ator Medrano cirkusa u podnoju Monmartra dao je Pikasu inspiraciju za poetak Ruiastog perioda. Njegov proboj tek dolazi. Umesto bede i siromatva olienih u bogaljima i prosjacima javljaju se ongleri, klovnovi i arlekini, bez publike pod cirkuskim atorom, ovi ljudi deluju kao stranci. Pikasova slika Porodica cirkuskih artista dirnula je mnoge (pesnike Apolinera i Rilkea) zbog izvesne bliskosti sa nesigurnim i nestabilnim ivotom ovih nomada. Ova slika se razlikuje od prethodnih, ostavlja utisak bliskosti meu likovima (devojica koja dri za ruku arlekina). Odnosi su manje napeti i jednostavniji. Ipak, prizor akrobata na pustoj ledini daje slici hladan ton. Kostimi likova, pripijeni uz tela akrobata, kontrastiraju umotanim likovima skrivenih tela sa prethodnih slika.

Porodica cirkuskih artista, 1905. Ulje na platnu 212.8 x 229.6 cm

Na slici ongleri (majka i sin) vidi se samo trag melanholije, dok je ostalo poprimalo prijatno - sladunjavi kvalitet. Slika prikazuje dvoje akrobata dete koje u plavom kostimu i majku umotanu u komad tkanine sa punom ukraenom cvetom. Pikaso je na ovoj slici na prefinjeni nain kamuflirao siromatvo oskudni obrok otmenim naslikanim tanjirom i eninu tugu klasinim crtama lica. Ruiasta boja nadahnjuje slici suptilnost uprkos same tematike.

ongleri, 1905. Ulje na platnu 90 x 71 cm

Godine 1906. Pikasove posete muzeju Luvr su sve ee. Uticaj grkih i rimskih skulptura odrazie se na Pikasovo slikarstvo i dae peat Ruiastom periodu. Pikaso oivljava antiku tradiciju na svojoj slici Toaleta. Ova intimna slika prikazuje mladu Fernan kako se ulepava ljupko nametajui frizuru pred ogledalom. Slikar Pikaso, koji posmatra prizor, predstavljen je u vidu sluavke koja pridrava ogledalo. Za Pikasa, Fernan je njegova Venera, otelotvorenje enske lepote.

Toaleta, 1906. Ulje na platnu 151 x 99 cm

Kritiari veruju da je ovaj period vreme ostvarenja vlastitih tenji i sree u privatnom ivotu te su stoga slike raene u svetlijim bojama. Veina Ruiastih 6

slika e se prodati, to e omoguiti Pikasu da po prvi put ivi bez materijalnih trokova. Kakva e to velika promena uslediti posle mirnog Ruiastog perioda?

Kubizam
"Brak je uvek govorio da je u slikarstvu vana jedino namera. I to je tano. Vano je ta radi. To je najvanija stvar. A u kubizmu je posebno bilo vano ono to ste hteli da uradite, vaa namera. A to se ne moe naslikati." Kubizam je ponikao iz dela i teorije Pola Sezana koji je svoja iskustva i praksu naveo u jednom pismu 15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu u kome on pie da se ceo realni svet sastoji od kocke, kugle i valjka odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi se naslikali. Sezan je umro i posle njegove smrti je nastao ovaj pravac koji je on inicirao u svojim delima. Poetke impresionistikog stila moemo uoiti 1906. godine na delima Pabla Pikasa i ora Braka za vreme njihovih zajednikih studija u Parizu. Njihova saradnja je trajala do izbijanja Prvog svetskog rata 1914 godine. Zanimljivo je da su neki od njihovih radova iz tog perioda toliko slini da ih je teko razlikovati. Njih dvojica su razvili prvu fazu kubizma, zvanu analitiki kubizam. Nadahnuti francuskim postimpresionistickim umetnikom Paulom Cezanom, I drei se Sezanovog zahteva da se sve stvari u prirodi mogu svesti na kocku, valjak i kupu, godine 1908. Pikaso i francuski slikar or Brak slikaju na temu: muziki instrumenti, mrtva ,krajolici. Kubistiki pravac je dobio naziv po podsmeno datom imenu jedne slike ora Braka koju su tadanji likovni kritiari nazvali "Kubusii". Naziv su izveli od latinske rei kubus to znai kocka. "Kubizam je ostao unutar granica i ogranienja slikarstva i nikada nije teio da ode izvan. Crte, nacrt i boja isti su kao i u drugim pravcima. Moda su nae teme drugaije, jer smo uveli u slikarstvo predmete i oblike koji su bili zanemareni. Posmatramo otvorenih oiju i otvorenog uma svet oko sebe. Svakom obliku i boji dajemo poseban znaaj, onako kako ih mi vidimo; u naim temama, zadravamo radost otkrivanja, zadovoljstvo oekivanim; naa tema mora biti zanimljiva po sebi. Ali, zato da vam priam o tome ta radimo, kada to svi mogu da vide ako hoe?" U istoriji slikarstva malo je dravnih udara koji se mogu meriti s onim to ga je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijateljima pokazao Gospoice iz Avinjona", sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Umesto pet obinih enskih aktova iz Avinjonske ulice koja se nalazi u ozloglaenom kraju Barselone, Pikaso daje potpuno neoekivani prizor. Dve centralne figure imaju ruke iznad glave. Umesto da odiu erotskom senzualnou, Pikasove dve centralne figure su nezgrapnih ruku, otrih laktova i grumenastih glava. Za ostala tri akta se jo tee moe rei da predstavljaju zanosna enska tela. Javlja se nesklad sa prirodnim zakonima tela. Kod figure u donjem desnom uglu istovremeno se vide i lea i lice. Delovi tela 7

se ine da su iskidani, pa ponobo spojeni, a glava figure u gornjem desnom uglu podsea na pseu. ena u levom uglu izgleda nepokretno i sa licem kao okamenjeno. Slika deluje dezorjentisana zbog vie perspektivnih taaka. Ona sama namee svoj geometrijski princip - enska tela se gotovo stapaju sa pozadinom koja je takoe izlomljena. Svaka figura na slici je sastavljena od potpuno razliitih elemenata, tako da meusobno uporeene, one pokazuju sasvim razliite zakone oblikovanja. S druge strane, ujedinjuje ih opti geometrijski princip koji namee svoj zakon prirodnim proporcijama. One se gotovo u potpunosti stapaju sa pozadinom slike u kojoj preovladavaju sline, izlomljene linije i pukotine. Utisku prostorne dezorjentacije doprinosi odsustvo odnosa svetlog i tamnog koji bi mogao da oblikuje tela ovih aktova, kao i upotreba nekoliko perspektivnih taaka. Slika je gotovo kvadratnog oblika i relativno je jasno podeljena na tri pravougaonika koja sa leva na desno rastu po veliini. Prvim pravougaonikom dominiraju tople crvene nijanse, drugim ruiasta i bela, dok trei karakteriu jake nijanse plave i crvene boje. Nekoliko kosih linija se prua od vrha slike do mrtve prirode u donjem delu platna. To predstavlja obrnutu perspektivu. Ruka koja se nalazi u levom gornjem delu slike predstavlja zanimljivu taku prema kojoj se kreu mnoge linije u okviru kompozicije. Izlomljene linije dominiraju slikom, stvarajui otre i tupe uglove na svojim spojevima. Statiki element je sveden na minimum, jer se unutar slike nalazi jako malo vertikalnih i horizontalnih linija. Dimenziju pokreta oblicima daju kose linije, pogotovo kada se spajaju i grade uglove. O Pikasovim metodama rada mnogo govori motiv mrtve prirode sa voem koje se nalazi na dnu slike, u predprostoru. Voe i sto na kome se ono nalazi su naslikani tako da izlaze iz platna prema posmatrau. Pojednostavljeno naslikano voe i boje u pozadini slike su ostaci predhodnog Pikasovog razdoblja slikarstva fovizma. Kad posmatra zamisli sliku bez mrtve prirode, njeni oblici gube dinamiku i postaju izvetaeni i fragmentisani. Zato se javlja utisak da bi bez nje figure na slici letele. elja Pikasa je bila da ovom slikom uniti gotovo sve. Kao jedna od najvanijih Pikasovih pobuna koja je uticala na ovo njegovo delo je svakako pobuna protiv mita enske lepote. Meutim, ova njegova pobuna se ini relativno nevanom u poreenju sa drugom pobunom: razaranje ve stvorene predstave o njegovom slikarstvu. Bunio se protiv celokupne zapadnoevropske umetnosti, poevi od rane renesanse. Ali ipak, slika nije nastala ni iz ega. Pikaso je izuavao iberijsku i afriku skulpturu, koja je imala ba takve arhaine oblike, koji su ga inspirisali da stvori stilizovane, prirodne oblike, da ih rasporedi u stroge geometrijske okvire i da ih, na kraju, radikalno deformie.

Gospoice iz Avinjona, 1907. Ulje na platnu 243.9 x 233.7 cm

Pikaso je ovu svoju sliku prokomentarisao sledeim reima: U Gospoicama iz Avinjona naslikao sam na anfasu nos iz profila. Morao sam da ga prikaem sa strane da bih mogao da ga nazovem nosem. Pa su tako poeli da priaju o crnakoj umetnosti. Da li ste videli ikada ijednu afriku skulpturu samo jednu gde lice maske ima nos iz profila? Stavljajui vei akcenat na apstrakciju Pikaso 1910. godine stvara Portret Ambroaza Volara. Geometrijski oblici imaju dominaciju nad malobrojnim realistikim fragmentima i potpuno razaraju konturu. Linije su nejasne i opisuju oblik preklopa odela, depne maramice ili pokret ruke.

Portret Ambroaza Volara, 1910. Ulje na platnu 92 x 65cm

U lomljenju oblika Pikaso i Brak su doli do granice apstrakcije i, da bi zaustavili taj proces, poeli su se oko 1912. godine vie oslanjati na realnost, ali ne u smislu predstavljanja stvarnosti, ve korienjem elemenata konkretnih predmeta i materijala. Unosei u sliku novinsku hartiju, komade tapeta, drveta, tekstila, Pikaso i Brak stvaraju kola, koji je ubrzo doveo do niza umetnikih otkria. Zalepljene elemente realnosti umetnici povezuju bojom ili ugljem na naslikanim predmetima. Sa kolaom se repertoar kubistike ikonografije ne menja, ali se u njemu ogleda dalja evolucija kubizma, od analitikog ka jednostavnijim planovima, ka veem naglasku na boji i ka ravnijoj koncepciji predstave. Sve ovo e, na kraju, dovesti do sintetikog kubizma. Ovakav zaetak sintetikog kubizma jasno se primeuje na slici Gitara iz 1913. godine

Gitara,1913. god. 102 x 80

Sintetiki kubizam se odlikovao slobodnim komponovanjem realnih oblika u ravni slike i tenjom da se razviju kolai. Ova druga faza kubizma dekorativnija je, a boje igraju veu ulogu, dok oblici ostaju isfragmentirani i ravni. Umesto realnog svetlosnog izvora koji osvetljava sve predmete, Pikaso uvodi vie izvora svetla za svaki predmet u slici. Naputajui klasinu perspektivu koja je od slike stvarala "pogled kroz prozor", on ne slika ono to vidi, ve ono to o predmetu zna. I pre Pikasa, umetnici su pokazivali interes za "primitivno", ali ga nikada nisu upotrebili tako iskreno i slobodno kao to je to uinio Pikaso.

Tridesete godine
Sredinom dvadesetih godina ime Pikaso puno je znailo u umetnikom svetu. Pikasovo stvaralatvo se vie nije tretiralo kao buntovno ve je postalo deo klasinog umetnikog repertoara. Postao je slavan. Nadrealizam postaje sve moderniji. Uticaj ovog pokreta zauzee mesto u Pikasovim narednim delima. Nadrealizam podrazumeva teoriju prema kojoj je cilj umetnika da prikae istinski proces miljenja osloboenog upotrebe razuma i svake estetske ili moralne svrhe. Poziv na oslobaanje nesvesnog, 10

Pikasu je bio prihvatljiv jedino u trenutcima line krize, kada je naginjao introspekciji, Zato se uticaj nadrealizma i vidi jedino u slikama iz perioda 30-ih godina. Pikaso uvodi novinu u crtanju profila. Profil je prikazan sa nacrtana oba oka, pa ujedno imamo i profil i anfas (kubistiki princip). Osvrui se na svoje poreklo panca, Pikaso je za vreme linog pada poeo da koristi predstave bika u svom umetnikom izraavanju. Takoe je uveo i mitoloku figuru minotaura. Jedna od kljunih slika ovog perioda je Kupaice sa brodiem. Tu se ujedno i vidi poslednji uticaj nadrealizma u Pikasovom stvaralatvu. Za razliku od serije crtea sa erotinim kupaicama iz 1927. koje imaju meke oblike, Kupaice iz 1937. su uglastih i vrstih oblika. Pored erotskih elemenata (vrste zadnjice i ugaone grudi), ove figure pre podseaju na drvene statue. Zastraujui lik koji izvire iza horizonta, dovodi u pitanje sam naslov slike. Da li plava boja predstavlja zid ili more? Slika ostaje dvoznana.

Kupaice sa brodiem, 1937. ulje na platnu

U avgustu, 1936. godine, Pikaso radi Portret Dora Marr. Opet koristi simultano prikazivanje anfasa i profila. Kragna haljine i stolica su takoe prikazani iz dva ugla. Figura smetena u zatvorenu kutiju otkriva slikarev strah od zatvorenog prostora i rata koji zahuktava.

Dora Marr , 1936.god. ulje na platnu 92 x 65 cm

11

Ratno iskustvo
Pikaso je za vreme panskog graanskog rata, Prvog svetskog rata, i Drugog svetskog rata ostao neutralan i nije bio ni na jednoj strani i nije ratovao. Nikakva politika nije bitno i trajno uticala na njega i ako je jedno vreme bio i u Komunistokoj partiji Francuske. Razlog ovog ina objasnio je ovako: Postao sam komunist jer se naa stranka trudi vie nego bilo koja druga nauiti kako izgraditi svet u kome e ljudi jasnije razmiljati, biti slobodniji i sretniji. Dok ekam vreme kad u moi ponovo u paniju, Francuska komunistika partija je moja domovina. Godine 1950. nagraen je Staljinovom nagradom za svoj angaman u Pokretu mira za koji je dizajnirao amblem golubice. Posle Staljinove smrti odstupio je iz partije jer je bio kritikovan. Pikaso o tome nije nikada govorio ali je podravao misao da je bio pacifista. ta misle da je umetnik? Imbecil koji ima samo oi, ako je slikar, ili ui ako je muziar, ili ako je bokser, ima samo miie? Naprotiv! On je u isto vreme politiko bie, uvek budan za srceparajue dogaaje, srene i tragine, na koje reaguje svim svojim biem. Kako da se ne interesuje za druge ljude, kako da se ravnoduno skloni u kulu od slonovae i odvoji od sveta koji ga je darovao? Ne, slikarstvo nije ukras. Ono je oruje rata za napad i odbranu od neprijatelja Vojno faistiki krugovi pod vostvom panskog generala Franka poveli su graanski rat protiv zakonite narodne vlade. Tri godine krvoprolia (1936. -1939.) bile su dovoljne za Pikasa da nemir rata unese u svoje slike i prikae strahote. Aprila 1937. godine, starodrevni basnijski grad Gernika bio je potpuno razoren bombardovanjem faista. Jezivi prizor grada u plamenu ostavio je na mnoge, pa i na Pikasa teak utisak. Razruena Gernika nala je svoj opis na istovremenoj Pikasovoj slici. Umesto da naslika jednu zidnu sliku za nacionalni paviljon povodom svetske izlobe u Parizu, Pikaso je naslikao Gerniku kao izraz sopstvenog uasa, pred tako nemilim istorijskim dogaajem. Mesecima je radio skice i studije, sve dok ovu ljudsku dramu nije sveo na nekoliko jednostavnih znakova - simbola nasilja i unakaenih ivota... Na slici dominiraju patnja i uas, a mesto su nali i neki citati drugih umetnikih dela (skulpture sa timpanona grkih hramova). Pikaso je iz tog pepela uzdigao "Gerniku", svog feniksa, do simbola ljudskih stradanja u venoj borbi za slobodu i demokratiju. Njena mnogoznanost ima snagu metafore, znaenje fluida s mitskim dimenzijama...Nadrealizma u Gernici gotovo da nema, jer je Pikaso smatrao da su stvarni dogaaji jai i inspirativniji od onih koji dolaze iz procesa samoposmatranja. Tragedija Gernike prikazana u Pikasovoj slici se kao deo kolektivne svesti XX veka uva kao najvea dragocenost u muzeju Museo Reinz Sofiz u Madridu.

12

Gernika, 1937. Ulje na platnu 349.3 x 776.6

Nekoliko meseci po zavretku Gernike, nastaje ena koja plae. Slika predstavlja temu iz slike Gernika, samo saetu na jedan lik, posmatran iz neposredne blizine. Iako slika sadri primamljive elemente, kao to su arena pozadina, moderan letnji eir i istovremeni prikaz anfasa i profila, njena sr je patnja oliena u maramici koju ena stee zubima. Potok suza lije sa njenog lica, a maramica koja joj pokriva cela usta, otkriva strahotu njenog bola. Pored ove, mnoge naredne slike Pikasa nosie dvostruko razaranje figure na slici i ideju razaranja i pometnje.

ena koja plae, 1937. ulje na platnu 60 x 49 cm

Pariz su okupirali nacisti, a Pikaso je morao da radi u atmosferi koja je liila na zatvor. Unutranjom emigracijom, Pikaso kao i mnogi umetnici su se povukli iz javnog ivota. Gestapou predaje fotografije Gernike, i upitan: Da li ste vi to uradili?, on odgovara: Ne, vi ste. Po osloboenju Pariza, avgusta 1944. godine, Pikaso je u javnosti doekan, kao moralno neukaljani umetnik. Izvetaji koji su stizali iz koncentracionih logora 1945. godine, uticali su na stvaranje Mrtvanice. Slika zbog monohromnosti i rasporeda boja, podsea na Gerniku. Hrpa leeva baenih na jednu gomilu i muenja predstavljenih tela ine uasavajui prizor kojim se zakljuuje Pikasova serija ratnih slika.

13

Mrtvanica, 1945. Ulje na platnu 199.8 x 250,1 cm

Pozna dela
Po zavretku rata Pikaso je kupio staru kuu u selu Monerb. Letnjikovac je platio slikom. Nagodbe poput ove nisu bile retke u posleratnoj fazi. NJegovo ime bilo je sinonim za stelite slave, a njegove slike bile su zlata vredne. Javnost je poela da ga proganja i optereuje. Prevelika slava ometala je njegovu linost i on je crtao slike bekstva kojima se vie obazirao na unutranji ivot i svoj atelje nego na spoljni svet. U leto 1955. kupuje devetnaestovekovno imanje sa vilom, iznad Kana, Kaliforniju. Mesto je bilo idealno da pobegne od oboavatelja i da oseti mediteransko podneblje za kojim je tragalo njegovo poreklo. Tu nastaju slike Atelje Kalifornija u Kanu, iz marta 1956. i iste godine aklina u ateljeu. Obe prikazuju slikarev atelje, mesto u kome se raaju i uvaju umetnikova uda. Na prvoj slici prazan tafelaj treba da se dovri slikom ateljea. Tako se cela slika moe tumaiti kao slika u slici, u kojoj slikar daje pogled na svoju umetnost. U drugoj slici se vide elementi iz prve (samovar, sto i pogled kroz prozor), a aklinina glava se moe tumaiti kao lik sa praznog platna pozadine.

Atelje Kalifornija u Kanu ,1956. ulje na platnu

14

aklina u ateljeu, 1956.ulje na platnu, 114 x 146 cm

Pikaso je bio zbunjen u svetu slave, a asopisi i razne knjige su izvetavale o njegovom ivotu. NJegovo slikarstvo ljudi su sada okarakterisali kao hobi starog genija. Poeo je da parafrazira stare majstore poput ak Lui Davida, Goje i Velaskeza. Likovni jezik u poznom periodu e se svesti na jednostavne i apstraktne linije dejeg crtea. Koristie se snanom upotrebom linija i skicoznim prikazima. Zbog sve veeg broja radoznalaca, Pikaso je bio prinuen da menja mesto boravka. Preselio se u zamak Vovnarg u Provansi, koji mu otvara pogled na planinu. Zelenilo prirode koja ga okruuje, postaje prisutno u slikama .Pikaso se umetnou branio od starosti. U poznim slikama on prikazuje razliite vidove borbe protiv prolaznosti i smrti. Na slici Kavaljer sa lulom iz 1968., Pikaso daje sopstvenu identifikaciju, nostalginog i odevenog oveka u odelo dentlmena. Deji stil slikanja, koji je prisutan i u ovoj slici, moe se shvatiti kao Pikasovo udaljavanje od starosti. Meutim deja tehnika kod Pikasa se objanjava i time da je Pikaso, kao i dela, vie izraavao svoje ideje, nego ono to vidi.

Kavaljer sa lulom, 1968. Ulje na platnu 162 x 130 cm

Starost ga je naterala da se ponovo okrene sebi i slika introspektivne teme, smetajui ih u autoportrete. Povlai se u sebe, u izmiljeni svet. 15

Na slici Rembrantovska figura i Eros iz februara 1969., pojavljuje se figura bradatog puaa, prisutna i na prolim slikama. Izmiljena figura Erosa pored rembrantovske figure odaje utisak da oboje pripadaju imaginarnom svetu.

Rembrantovska figura i Eros, 1969. ulje na platnu

Pikasove keramike, skulpture i grafike

Umetnost brie sa due prainu svakodnevnog ivota Izuzetno svestran, Pikaso se nije mirio sa jednim istim, ve je stalno teio za novim nainima samoispoljavanja. Bliskost sa malim provansalskim selom Valorij, blizu Kana, probudio je u Pikasu elju za radovima u keramici. U Valoriju je postojala duga tradicija grnarstva koja je prekinuta 30-ih godina XX veka i tek posle rata obnovljena. Pikaso se setio Valorija, upoznao brani par grnara, Ramijeove i u njihovoj radionici zapoeo svoje prve keramike radove. Ova vrsta umetnosti sa Pikasom ponovo oivljava. Za njega to je znailo povratak hiljadugodinjoj tradiciji keramike u mediteranskom regionu. Fasciniran misterijama keramike I znaaju vatre u njenom stvaranju, u transformaciji materijalnih supstanci to je dovelo do metamorfoze objekta, Pikaso je stvarao . Istraujui drevne civilizacije , odnos izmeu tradicije I predaka keramike proizveo je oko 4000 keramikih radova koja nalaze nova znaenja u formi svakodnevnih objekata. U poetku je samo slikao na ve gotovim komadima grnarije i ukraavao ih bojenom glazurom. Tako bi na primer, od obinih tanjira, napravio sasvim drugaije, za oko interesantnije, prava umetnika dela. Zelenom I ljubiastom bojom na beloj neprozirnoj glazuri prikazivao je motive ptica kao to su sove I golubovi, riba, bikova, kentaura, mitoloke teme iz Antike,sunca, simbole sree.Meutim, njegova umetnika dua se nije zadovoljavala samo oslikavanjem ve napravljenog. Pikaso je i sam poeo da pravi predmete od keramike. Svoj omiljeni motiv goluba (koji je koristio na plakatima) iskoristio

16

je u keramici. Rezbarei ili grebui povrinu vlane gline, pa potom spajajui sudove razliitih oblika, nastaju Vaza - sova i Sova.

Sova, 1953 . keramika, visina 35 cm

Selo Valorij bilo je veoma zahvalno Pikasu zbog oivljavanja keramike tradicije. Svake godine su se na Pikasov dan roenja, odravale koride u lokalnoj areni. Na taj nain odavala se cenjeneost i potovanjost velikana po imenu Pikaso. Pronaao sam jednog dana staro sedite od bicikla na gomili starog gvoa, i odmah pored njega, bio je stari, zarali upravlja... Ideja mi je sama dola... Trebalo je samo da ih zavarim. Bronzani odlivci ujedinjuju najrazliitije predmete, pa je teko uoiti od ega su sastavljeni. Ali, u tome i lei opasnost: kad doete do take da vidite samo glavu bika, ali ne i stvari od kojih je ona sastavljena, pa skulptura postaje dosadna. Pikaso se posveivao i skulpturi. I u ovoj stvaralakoj oblasti Pikaso je ispoljio svoju ekscentrinost ne pridravajui se odreenog stila. Iz njegovog crnakog perioda, kada je bio duboko zainteresovan za afriku plemensku skulpturu, nastajale su grubo sastavljane skulpture uproenih enskih figura. Neka kubistika pravila koja su bila vezana za dvodimenzionalnost teko su se mogla usvojiti na trodimenzionalnu skulpturu. U fazi kada otkriva kola., lepljenje papira mu je na izvestan nain olakalo prelazak u trodimenzionalnost. Nalepljujui karton, lim, ice, drvo... Pikasova dela dobijaju reljef. Ovakvim radom, Pikaso unosi znaajne inovacije u skulpturi XX veka. Umesto dodavanja ili oduzimanja materijala, poinje korienje ve gotovih, jednostavnih delova koji se nadograuju na skulpturu. Takav metod rada je konstruktivistiki. 1928. godine pravi skulpture od iane konstrukcije. Konstrukcija od ice, visoka preko 4 metra je maketa za spomenik Gijomu Apolineru, Pikasovom dobrom prijatelju koji je preminuo 1918. 17

Konstrukcija od ice,1928-1929.god, visina 4,82 m

Ova konstrukcija naizgled ostavlja utisak potpuno apstraktne forme. Meutim, bolje posmatrana, uvia se da ona predstavlja enu na ljuljaci. Mala, kruna, metalna povrina predstavlja glavu ene, a ovalni oblik njeno telo. Ruke se proteu napred i kao da se dre za konopce ljuljake, dok se noge odupiru o donji deo ljuljake. U pesnikom duhu Apolinera, koji eli da napravi spomenik ni od ega, od poezije i slave, Pikaso je uradio prostorno, prozirnu konstrukciju. Naredne tri godine napravio je niz transparentnih figura. 1944. pravi jednu od svojih napoznatijih skulptura ovek koji nosi jagnje, visoku preko dva metra. Skulptura je uraena prvo od gline, pa je potom odlivena gipsom, da se ne bi delovi razdvojili. Veliinu Pikasovog rada uveliava injenica da nikada nije unapred smiljao kako da postigne efekat, ve je pratio svoju intuiciju. Ova skulptura je za vreme rata, postala simbol nade i vere u ovenost.

ovek koji nosi jagnje,1944.god. visina219 cm

18

Koristio gotove materijale kao delove skulptura ne elei da prikrije njihov identitet. Upotrebio je delove pravih kolica, modle i vratanca od pei i tako stvorio izvrsno delo natprirodne veliine. Idui od ubrita do ubrita, prikupljao je potrebne materijale- pletena korpa, listovi palme, saksije...sainile su novo delo, ali tako da su postali neprepoznatlji.Grupa skulptura Kupai pokazuje da je Pikaso koristio i obraivao drvene daske. Ove skulpture, kao i naredne, ostavljaju utisak svojom znatnom visinom.

Kupai ,1956.god.

Jednom prilikom, Pikaso je rekao da je slikanje imitativno, a da crte nikada nije. Crte je zbog svoje neposrednosti laki umetniku za izraavanje ideja. U mladosti su mu najvie pogodovali bakropisi i litografije za brzi nain rada i najmanje su ometale njegovu spontanost. Takoe je voleo da kombinuje razliite tehnike, poput bakropisa i akvatinte. ak je koristio i eer: na ploi sa tuem i eernom vodom bi naneo sloj asfaltnog laka, ploa je potapana u vodu, a rastvaranje eera je probijalo povrinu laka i podizalo se. Deo Pikasovog umetnikog opusa pripada i grafikama. Uradio je preko 2000 grafika u razliitim tehnikama. Izloba Volarove sobe, nazvana prema prijatelju i galeristi Ambroaz Volaru, broji oko 100 Pikasovih grafika nastalih izmeu 1930. i 1937. One prikazuju sreni period njegovog ivota kada je u miru radio u zamku Boalu. Tokom 30-ih godina, Pikaso se esto koristio mitom o minotauru, udovitu ljudskog tela i glave bika. Ponekad je minotaur bio krvolona zver, ponekad uesnik u bahanalijama, ponekad smrtno ranjen u areni, a nekad kako nespretno mazi neku uspavanu lepoticu. Jedna od takvih crtea je Minotaur i akt iz 1933. godine, gde je minotaur predstavljen u dodiru sa enom. Dve godine nastaje Minotauromatija, njegov najznaajniji grafiki rad. Prikazuje jednog nezgrapnog i slepog minotaura, dok ga kroz tamu vodi devojica sa sveom. Izmeu njih se nalazi uplaeni propeti konj sa utrobom koja ispada. Na leima konja se nalazi smrtno ranjena ena toreadora obnaenih grudi. Na levoj strani nalazi se Hrist koji se uspinje lestvama. U istom crteu mesto pronalaze antiki mitovi i borbe sa bikovima, i hrianske aluzije pa je tumaenje teko. Mnogi porede Gerniku i Minotauromatiju, obrazlaui da obe nose znak protesta protiv Frankovog reima i brutalnosti rata. 19

Minotauromatija, 1935. crte

Od 1945. vano mesto u Pikasovom radu zauzimaju litografije. Toliko je bio obuzet litografijom da je do 1962. uradio 300 grafika i potpuno zanemario bakropis. Litografijom je najee radio portrete, predstave pojedinanih figura, mrtvu prirodu i ivotinje. Litografija Bik iz 1945. pokazuje Pikasovo majstorstvo u ovoj tehnici.

Bik,1945. litografija

Pikasovi linorezi takoe spadaju u remek dela iz grafike umetnosti XX veka. Prve eksperimente sa linorezom je probao 1959. U kasnijem radu linoreza, koristio se jednom ploom, koju je rezao vie puta i otiskivao u razliitim bojama.Da bi napravio plakat koristio je linoreze u boji koji su oslikavani na plakatu. Poigravao se recima I slikama upuujui mirotvorne ideje irem auditorijumu. Koristei za postere linoreze (radije nego jednostavnije i jeftinije litografije). Pikaso ovu tehniku linoreza ini mnogo rairenijom i popularnijom.

20

Zakljuak
Podruje likovne umetnosti u istoriji civilizacije obuhvata stalnosti i promene. Pablo Pikaso, slikar, vajar, keramiar, borac za mir, svojom kreativnou povezao je ranije nepovezane stvari. Pikasovo stvaralatvo je uzburkalo miran tok tradicije. Velikom panjom prouavao je dela starih majstora izvlaei iz njih pouke koje je unosio u sopstvena istraivanja i saznanja. Zanimanje za klasine velikane bilo je vezano za umetniki postupak, tui uticaji doivljavali su na Pikasovim platnima udesne preobraaje. Eksperimentisao je sa razliitim teorijama, tehnikama i idejama. Stvarao je sa lakoom.Uneo je znaajne inovacije u slikarstvu, skulpturi, keramici, grafici... Laganim potezima etkice nastajala su najbolja dela svih vremena, koja su iz temelja preokrenula vaea shvatanja i merila u umetnosti XX veka. Prkosan i nemiran po prirodi, pokazalo se da njegov um zadire iznad svog vremena. Njegov revolucionarni umetnikih duh doneo mu je ostvarenja univerzalnog renomea i ogromnu srecu tokom svog ivota. Najplodniji slikar svih vremena Pablo Ruiz Pikaso, (25. oktobar 1881 - 8. april 1973) neverovatno uspean i vitalan do duboke starosti, ostaje nam kao primer uda ije se naslee uva kao najvea dragocenost. Pikaso je bio plamen stvaralatva u kome je leala pozitivna snaga inivi temelj svetskog poretka.

21

Literatura: 1. Anatolij Podoksik, Pablo Pikaso, IPS Medija, Beograd, 2004.god. 2. H. NJ. Janson, Istorija Umetnosti, Beograd 1994. god. 3. Opta Enciklopedija Larousse, tom 1; Beograd 1971. god. 4. Ingo F. Valter: Pablo Pikaso Genije XX veka; 5. Taschen GmbH, Koln, 2003. god. 6. Bernar Dorival, Savremeno francusko slikarstvo,Svjetlost ,Sarajevo,1960.god 7. Mala enciklopedija; tom 2, Prosveta, Beograd 1974. god. 8. Claude Roy: Picaso Rat i mir 9. TV Novosti, februar 2004. god. 10. Francoise Gilot,Carlton Lake, ivot sa Pikasom, Zora, Zagreb, 1967 11. Roland Penrose,The sculpture of Picasso,Museum of modern art New York,1967 Internet: www.google.com www.znanje.org www.picasso.fr www.picasso.com www.abcgallery.com http://www.artcyclopedia.com

22