Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Сумер

Сумер

Ratings: (0)|Views: 91|Likes:
Published by iksandar

More info:

Published by: iksandar on Oct 26, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/06/2009

pdf

text

original

 
Сумер
"Људи црних глава", како су Сумерци сами себе називали, око 5000 годинепре Хр. населили су се између река Тигар и Еуфрат илити у Месопотамији.Сматра се да су дошли у Месопотамију из северозападне Индије. Они су првицивилизован народ који је иза себе оставио писане споменике.Садржај [сакриј]1 Друштвено уређење2 Привреда3 Писменост и књижевност4 Митови Месопотамије4.1 Мит о стварању света4.2 Спев о Агушаји4.3 Еп о Гилгамешу4.4 Спев о Адари4.5 Спев о Етани4.6 Катабаза (силазак) богиње Иштар5 Религија6 Градови7 Пропаст СумераДруштвено уређењеСумер је био робовласничка држава. У најранијој прошлости није биловладара, већ су градовима владали свештеници. Како се држава развијала, изредова свештенства бирани су краљеви. Улога краља била је да води војску убој, да тера народ да поштује ред и закон, да се градови одржавају итд. Краљ је често имао помоћ свештеника и чиновника. Народ је био подељен на тристалежа. Најнижи чинили су робови који су обично служили у богатимпородицама, радили у домаћниству, чистили улице итд. Робови су најчешћебили заробљени непријатељски војници. Средњи слој чинили су трговци,земљорадници и занатлије. Трговци и земљорадници су трговали са другимнародима, снабдевали град са разним сировинама итд. Занатлије су имали заулогу улепшавање града. Пронађени су разни кипови, капије, намештај,грађевине и оружје. Највиши слој у Сумеру заузимало је свештенство,чиновници и војска. Највише од свих ценило се свештенство. Они су сматранибожјим слугама и њихова је улога била да угађају боговима и да се потруде дасе угађа боговима. Такође, свештеници су учили људе у својим храмовима,пресуђивали у споровима итд.ПривредаКако је предео где су се населили веома плодан, развили су пољопривреду.Били су и добри градитељи. Како у Месепотамији није било камена и дрвета,Сумерци су пронашли опеку. Зидали су веће куће, неке чак два спрата високе.Изумели су грнчарски точак и правили посуђе. Знали су да вајају и да обрађујунеке метале. Због развијене привреде често су трговали са осталим народима.Сумерци су имали своје писмо, названо клинасто. Још око 3500. године преХриста они су цртали пиктограме на таблицама од иловаче. Ове таблице би сеонда пекле и постале скоро неуништиве. Много оваквих таблица откопано је уграду Ур. Писмо Сумераца имало је 600 симбола.
1
 
Писменост и књижевност Једна од најкрупнијих културних тековина сумерског народа био јепроналазак писма, које се појављује у доба Урука, већ почетком IV миленијумапре нове ере. Као и сви други системи писама, који су се самостално појавиликод других старих народа, и сумерско писмо првобитно је пониколо одцртежа; притом су поједини сликовни знаци служили за ознаку очигледноприказаних речи.Али то примитивно сликовно писмо није пружало могућност да се помоћунајстаријих знакова – цртежа видљивих предмета и појава приказују сложенепредставе и апстрактни појмови. Зато, ако је неко хтео да напише такве речи,писар је морао да спаја неколико различитих знакова. Тако, на пример, да бинаписао реч плакати, корао је да споји знакове око и вода. Реч киша могла сенаписати комбиновањем знакова звезда и вода. Само се по себи разуме да јетакво писмо било сложено, гломазно и неподесно. Компликовање језика ипојава великог броја разноврсних речи и граматичких облика захтевали суупрошћење система писма. У вези са тим ликовни принцип, који лежи у основистарог сликовног писма (пиктографије), постепено се замењује принципомпреношења помоћу писмених знакова – гласовне стране речи (фонема). Такосе већ у сумерском писму појављује велики број слоговних знакова и неколикоалфабетских знакова, који служе за ознаку гласова. Иако у сумерском и упознијем вавилонско-асирском писму на првом месту стоје слоговни знаци,ипак су се поред њих сачували у виде реликата и стари ликовни идеограми,што јасно илуструје стагнантост културе старог Истока. Тако се испред називапланине, написаног обичним слоговним знацима, стављао сликовни знак,,планина, што је имало да указује на то да је дати назив – назив за планину.Услови живота, потреба за брзим писањем докумената довели су још удубокој старини до упрошћења тога најстаријег сликовног писма Сумераца. Тако, уместо читавог предмета, почели су цртати само његовнајкарактеристичнији део, постепено претварајући цртеж у линеарну шему. Током времена потреба за применом брзог писма, у вези са посебним начиномцртања знакова на глиненим таблицама – доводи до још веће шематизацијезнакова писма и до формирања система клинастог писма. Знаци који сеутискују на мекој глини губе свој ранији сликовни лик и током временадобијају облик разних комбинација вертикалних, хоризонталних и косихклинова.Сумерско клнасто писмо, заједно са основним елементима сумерске културе,преузели су Вавилоњани, а затим се то писмо, захваљујући широком развиткувавилонске трговине и културе, распрострло по читавој Предњој Азији.Клинастим писмом служили су се у старом Акаду, у Асирији, У хетској држави,у Урарту, у Сирији и старој Персији. Средином II миленијума пре нове ереклинасто писмо је постало међународни диплматски систем писма. Њим су сеслужили чак и египатски фараони, који су водили велику преписку сацаревима Предње Азије и са кнежевима Сирије и Феникије.Сумерско писмо преузела су семитска племена која су настањивала средњи исеверни део Међуречја, тј. земљу Акад, вавилонску државу и Асирију. Сасвим је природно да су Семити прилагодили сумерско клинасто писмо особинамасвог језика; притом су поједини знаци клинастог писма добили ново гласовнозначење. То је довело до тога да је клинасто писмо постало полифонски
2
 
систем писма тј. да су поједине групе клинова имале истовремено различитогласовно значење, служећи за ознаку низа разних слогова. Тек у знатнокаснија времена, у вези са развитком трговине, најпре у северној Феникији,средином II миленијума пре нове ере, а затим у Персији, средином Iмиленијума пре нове ере, клинасто писмо је стекло простији фонетски облик,постепено се претворивши у један од најстаријих нама познатих алфабета.Књижевно стварање поникло је у старој Месопотамији у дубокј старини, у IVвеку пре нове ере, о чему сведоче фрагменти књижевних дела нађених уархивама најстаријих сумерских градова. Сумерска књижевност, сумерскоклинасто писмо и читава сумерска култура у целини извршили су снажанутицај на асирско-вавилонску књижевност. Многобројна књижевна делапоникла у сумерско доба преведена су касније на вавилнски и асирски језик имало измењеном облику сачувала се до позног времена.Религијско-магијски назори владали су свешћу људи тога времена. Зато јесасвим природно што је религија као основни облик идеологије морала собомскроз наскроз прожимати читаву књижевност. Већина књижевних дела само је уметничко уобличење религијских митова, легенди, догми и идеја. Такњижевна дела служила су цељевима верске поуке, објашњавајући људимазаконе и појаве у природи, тајне бића, смрти, космоса и људског живота.Химне, молитве, псалме и басне, заодевени у уметничку форму, служили суциљевима верског култа, певани су или изговарани по храмовима приликомвршења религијских и магијских обреда.Верски карактер сумерско-вавилонске књижевности у знатној је мери унапредодредио њен традиционални карактер. Религија је придавала посебанауторитет делима која своје порекло воде из дубоке старине; она су махомприписивана старим мудрацима или чак откровању самих богова. Зато сеготово неколико деценија књижевно стварање после сумерске епохе сводилоуглавном на понављање или ново издавање старих традиционалних идеја, напрепева старих исконских митова и само на извесно њихово прилагођавањепотребама датог момента.Најдубља врела сумерско-вавилонске књижевности воде своје порекло одусменог народног стварања, чији су се обрасци сачували нажалост само унезнатном броју. Међу њих спадају афоризми животне мудрости, заодевени уоблик пословица, на пример: 'Ти пошао и присвојио поље свога пријатеља, аза то време дошао твој непријатељ и присвојио твоје поље' (ко другоме јамукопа, сам у њу упада). Такве су и народне радне песме, које су служиле заритмичку пратњу разних процеса рада, на пример песма млинара: 'Звездаземљорадника (која се појавила на небу) упрегла је на шиви плуг да се сејежито.'У каснијим текстовима сачували су се одломци из песама пекара и кувара.Они такође воде порекло од старих образаца народног стварања.Од усменог народног стварања воде порекло и еп о зверима, и својеврснебасне, у којима су се сачувале старе претставе везане за тотемизам. Такав је'дијалог између коња и бика', који се препиру између себе око одлика свогасоја, басна 'о лисици', коју оптужују на суду пред врховним богом Шамашем,прича 'о орлу и змији' и др. Важно место у вавилонској књижевности заузимао је еп, чији су се обрасци у великој количини сачували све до наших дана.
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->