Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
13Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Karl Smit - Planetarna napetost izmedju istoka i zapada

Karl Smit - Planetarna napetost izmedju istoka i zapada

Ratings: (0)|Views: 998|Likes:

More info:

Published by: national conservative on Oct 26, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/30/2012

pdf

text

original

 
Сучељавање Истока и Запада, данас тако очигледно, садржи разноврснепротивречности: економски интереси, квалитативна разлика владајућих елита инеспојивост темељних интелектуалних усмерења. Све те противречнотси нарастајумеђусобно се појачавајући. Међутим, повезаност економских, социолошких, духовнихнапетости се испољавала у свим великим ратовима историје човечанства. Особеностсавременог антагонизма је у томе што је та напетост постала глобална и обухватачитаву планету. Зато је сада неопходно да се адекватно разјасни она историјска игеополитичка позадина на којој се то напето сучељавање заснива.Овде говоримо о сучељености Истока и Запада. Притом је очигледно да се ту можеговорити само о географским разликама. Током нашег истраживања ћемо исцрпнопретрести о којој врсти сучељености се ту ради, и показаћемо да постоје дваразличита типа напетог сучељавања: историјско-дијалектичко и статичко-поларно.Сучељеност Истока и Запада није поларна сучељеност. Земља има Северни и ЈужниПол, али нема ни Источни ни Западни. Географска сучељеност Запада и Истока уусловима наше планете није нешто фиксно и статично; то је само динамичан односвезан за дневно ''опадање светлости''. У географском смислу Америка је Запад уодносу на Европу; у односу на Америку Запад су Кина и Русија; док је Европа Запад уодносу на Кину и Русију. У чисто географском смислу јасних полова нема, што значи да је, полазећи само од географије, немогуће схватити реално постојећу планетарнунепријатељску напетост између Истока и Запада нити осмислити њену темељнуструктуру.1.Може се поћи путем истраживања историјске, културне и моралне особеностиданашњег Истока и Запада, и тако издвојити читав низ антитеза које су несумњиво одвелике важности. Овде бих желео да употребим термин који је у употребу увео географЏон Готман у свом блиставом раду "La politique des Etats et leur geographie": појамрегионалне иконографије (иконографије простора)- iconographie regionale. Аутономнепросторе стварају различите слике света и представе настале као резултат различитихрелигија, традиција, различите историјске прошлости, разних социјалних модела. У томсмислу у иконографију одређеног простора не спадају само слике и скулптуре, него исви видљиви облици друштвеног и приватног живота. На битан значај уметности у везиса тим недавно је указао Луис Диес дел Корал у својој књизи ''Отмица Европе'' која семоже назвати енциклопедијом европске иконографије. Карлос Ољеро је истраживаоразлику између схватања облика у одређеним културним регионима, а нарочито усфери структуре власти и државног уређења. У појам ''иконографије простора'' можемоосим различитих облика друштвеног живота укључити и све друге типичне обликеиспољавања човековог бића, системе карактеристичних импликација, алузија,символичан језик осећања и мисли у оном облику у коме су својствени одређенимтериторијама са посебном непоновљивом културом. Ту спадају и слике прошлости,митови, саге и легенде, као и сви символи и табуи топографски локализовани у једномодређеном простору, који само због тога стичу историјску стварност. Готман у вези са
Карл Шмит
Планетарна напетост између Истока и Запада исучељавање Земље и Мора
 
Карл Шмит -Планетарна напетост између Мора и Земље
тим говори о "циркулацији иконографија", тј. о међусобном динамичком утицајутериторијалних култура током времена. Дакле, чувену теорију "циркулације елита''Паретоа смењује не мање важна теорија циркулације иконографија.Употреба речи (и појма) "иконографија" чини ми се у овом случају сасвим умесном иплодотворном, пре свега зато што тај термин најпрецизније разоткрива суштинусучељавања Истока и Запада. Однос према лику, икони, открива суштинске квалитетеИстока и Запада у њиховој најдубљој димензији.Исток традиционално наступа као противник визуелног приказивања, слика и икона.Насупрот томе, Запад је браник поштовања иконописа и шире, сликарства. Када серади о иконоборству или забрани приказивања Бога, образовани Европљанин сеприсећа догађаја из историје Византије, борбе око иконоборачке јереси из временацара Лава III (717-741) и прихватања иконописа од стране Карла Великог. У сећањетакође долази забрана приказивања Бога у Старом Завету и исламу. Појединци суотишли тако далеко да ту проналазе исконску противречност између писменог ивизуелног израза коју они, са своје стране, уздижу до још општије противречностиизмеђу слуха и вида, акустике и визуелности, с тим што се реч и слух изричитопоистовећују са Истоком, а приказ и вид - са Западом.Употреба термина "иконографија" у горе наведеном свеобухватном смислу треба данас сачува од таквих упрошћавања. У стварности нема географског места где не бибило визуелне димензије реалности, тако да су лик, приказ, икона и иконографијасвугде присутни. Само зато је и могућа супротна тенденција која одриче вредноствизуелног приказа, тј. иконоборство у најширем смислу, с тим што проблемиконоборства уопште није ограничен само на Византију или ислам. И Запад зна замногобројне и врло агресивне облике иконоборачког духа. Виклифити и хусити,секташи баптисти и пуританци, верски модернисти и груби рационалисти - све теиконоборачке струје настале су и развиле се управо на Западу. Тај сукоб, тај основниспор светске историје достигао је планетарне размере у епохи великих географскихоткрића и колонизације Новог Света, и испољио се у борби између два верска облика-римског католичанства и северног протестантизма, линије језуита и калвиниста.Покушаћемо да размотримо иконографски аспект тог сукоба, што ће нас довести додубљег схватања његовог смисла.Смисао Реконквисте се састојао у поновном освајању простора на Иберијскомполуострву ради слободног поштовања Лика Пречисте Богородице. Једном самнаписао да су шпански морнари и конквистадори Новог Света символ историјскихдостигнућа видели у томе да свугде истакну лик Непорочне Девице Богородице.Поједини читаоци су ме погрешно схватили. Један католички аутор је чак тим поводомписао: '' Шмит расправља о свакојаким хришћанским реквизитима Реконквисте којичитаоце могу само довести у заблуду''. За мене лик Девице Марије не представља"свакојаке хришћанске реквизите''. Штавише, поштовање лика Пречисте за мене је одогромног значаја, што постаје разумљивије ако се узме у обзир горе наведенарасправа о вези визуелног приказа, иконе, са суштином западне традиције. Чак тврдимда су сви верски ратови у Европи током XVI-XVII века, укључујући Тридесетогодишњират на немачким земљама, у ствари били ратови за и против средњовековногкатоличког поштовања лика Девице Марије. Треба ли у том контексту иконоборствоенглеских пуританаца сматрати за изразито источњачку појаву, а иконопоштовањебаварских, шпанских и пољских католика за обележје њихове западњачкедуховнеприроде? У византијским расправама око иконоборачке јереси се набогословском нивоу задирало у хришћанску догму Тројице. Духовни проблем сесастојао у сложености иконографског спајања Јединства и Тројице у Божанству. Но,било би нетачно поистовећивати догму Тројице искључиво са Западом, а апстрактнимонотеизам са Истоком. Свакако, у одређеним тренуцима историје таква подударност је била скоро потпуна. Монаси - Франци су хришћански Символ Вере Запада допунилиформулом по којој Свети Дух не происходи само од Оца, него и од Сина, а негодовањегрчких патријарха због Filioque довело је до великог раскола између Западне и ИсточнеЦркве (3). Полазећи од тога, могло би се сматрати да је Filioque представљалоиступање Запада против Истока, али то се са једне стране оповргава посебнимучењем сиријских Црквених Отаца о Тројици и Богородици, а са друге - погледимазападних аријанаца који су сасвим одрицали Божанску природу Христа. Значи,упечатљива иконографска разлика између Истока и Запада по питању Тројице престаједа буде тако несумњива и апсолутна.
 
Карл Шмит -Планетарна напетост између Мора и Земље
Традиционална иконографија није статична, у њу се стално уплићу нови чиниоци.Узмимо, на пример, индустријски продор технике. Савремена психоанализа се можесматрати и испољавањем иконоборачке тенденције. Шпански психоаналитичар ХуанХозе Лопес Ибор је обавио врло занимљиво истраживање те сфере полазећи од нашегиконографског прилаза проблему. Осим тога, практично читаво савремено сликарство -и апстрактно, и оно које је сачувало остатке предметности - носи у себи рушењетрадиционалног схватања лика, визуелног приказа, иконе. Све три појаве су међусобноповезане - техника, психоанализа и савремено сликарство. Ако се испита таквамеђусобна веза, упоредивши је са актуелним сучељавањем Истока и Запада, може седоћи до запањујућих, сензационалних закључака. Једина препрека на том путу јенемогућност да се Исток строго поистовети са иконоборством, а Запад саиконопоштавањем. Да би се до краја схватила структура светске двојности - Запад-Исток- ипак треба поћи од других критеријума.2.Историја планетарног сучељавања Истока и Запада се у свој својој пуноћи можесвести на темељну двојност елемената: Земље и Воде, Копна и Мора.Оно што данас зовемо Исток представља јединствену масу чврстог копна: Русија,Кина, Индија - огроман комад Копна, ''Средишња Земља'' (4), како је назвао великиенглески географ сер Хелфорд Макиндер. Оно што данас називамо Запад представља један од светских Океана, полулопту на којој се налазе Атлантски и Тихи океан.Сучељавање поморског и континенталног света - то је она глобална истина у основуобјашњења цивилизационе двојности која стално изазива планетарну напетост истимулише читав процес историје.У кулминационим тренуцима светске историје сукоби зараћених великих држава сепретварају у ратове између стихије Мора и стихије Копна. То су приметили већлетописци рата између Спарте и Атине, Рима и Картагине. Но све је до одређеногвремена било ограничено на Средоземно море. Људи још нису знали за огромнепросторе, велике океане, планетарне сукобе. Одмах истичем да треба правитиконцептуалну разлику између стихије Мора и стихије Океана. Наравно, делимичнопаралеле постоје, и многи се у том смислу позивају на познати пасус из првеДемостенове филипике (38.41). Лично не делим до краја Платонову заједљивост кадаза Грке каже да ''као жабе седе на обали Средоземног мора''. Ипак, између поморскецивилизације која је унутарконтинентална и океанске цивилизације постоји знатнаразлика. Напетост између Истока и Запада, и планетарно формулисање проблемасукоба који су карактеристични за наше раздобље историје немају аналога упрошлости. Сучељавање Копна и Мора (као Океана) достићи ће коначни светско-историјски обим тек када човечанство освоји целу планету.Планетарни карактер битке између Копна и Мора први пут се испољио у доба ратоваЕнглеске против револуционарне Француске и Наполеона. Истина, тада подела наКопно и Море, Исток и Запад још увек није била тако јасна као данас. На крају крајева,Наполеона није до ногу потукла Енглеска, него континентална Русија са Аустријом иПрусијом. '' Номос Земље'' (5) се тада још увек састојао у равнотежи између силаКопна и Морач Море није могло да сопственим снагама избори одлучну победу. Када је1812. године сукоб достигао врхунац, Сједињене Државе нису објавиле рат Наполеонунего Енглеској. Тада је дошло до зближавања између Америке и Русије, при чему суобе младе државе тежиле дистанцирању како од Наполеона тако и од Енглеске.Противречност између Земље и Мора, између Истока и Запада тада се још нијеискристалисала у чисто сучељавање стихија, што се десило дек у тренутку склапањаСеверноатлантског савеза 1949. године.Но већ у Наполеоново доба прилично се јасно испољила закономерност политичкогсукоба условљеног разликом између цивилизационих стихија, тј. сукоба у коме јетребало бирати између Копна и Мора. Јула 1812. године, када се Наполеонприближавао Москви, Гете је написао панегирик наводно краљици Марији Лујзи, а уствари њеном супругу - француском императору:''Тамо где су хиљаде људи сметене, све решава један човек (Наполеон)''.Немачки песник наставља, имајући у виду глобални аспект сучељавања
www.endkampf.net3

Activity (13)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Shardan199 liked this
Timotije Timotic liked this
finmika liked this
sreccko liked this
David Davud liked this
David Davud liked this
mladenmi liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->