Deak Andreas Sam je iveo u vreme rata, to je ostavilo posledice na njegovu budunost. Detinjstvo mu je bilo otuno i teko.

Ne raa se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljutura kao i njegovo detinjstvo. Danilo Ki nas void kroz Andreasovo muno detinjstvo. Osetivi sve njegove patnje postidela sam se svog miljenja. Mislila sam da je moj ivot teak I naporan. Andreas prolazi kroz siromatvo, bedu, probleme, a moji rani jadi su Kroz sva ova deavanja ispoljile su se deakove osobine, osetljiv je na spoljanje utiske, mirise, zvuke.. Teko je doiveti patnje u tim godinama. esto je bio gladan, jednom prilikom je u domaem zadatku opisao osmeh hleba u njenoj kori. A kada ga je drug pitao ta mu to znai rekao je: Tako. Valjda miris hleba. TU primeujemo motiv gladi. Dokaz njegovog straha pronalazimo u delu Pria od koje se crveni iz koje saznajemo da se deak u snu upikio. Nije imao podrku svoga oca, nije mu bio tu kad mu je bio najpotrebniji. Jedina osoba na koju je mogao da se osloni je bila njegova majka. Kada je osetio simpatisanje prema Juliji, otac ga je samo ismevao, a njega je bilo sramota. Pria Kruke je najkraa pria, ispriana u treem licu, ali taj momenat kad ga je gospodja Molnar, deakova nova gazdarica, uporedila sa psom Ovaj mali Sam bira kruke, Boe me prosti, kao pas, njuhom. Moraemo da ga vodimo u lov sa psima. Ionako imamo malo pasa. Andreaas je takoe doiveo jo jednu veliku nepravdu, smrt njegovog oca. Sa majkom je otiao kod strine Rebeke, njen izgled im nije ulio poverenje. U ono to su tog trenutka uli nisu mogli da poveruju. Nije mogao da se pomiri sa tom injenicom. Zlobne oi gospoe Rebeke govorile su istinu: Tvoje e verovanje u njegovu besmrtnost uskoro biti sasvim oboreno, mali naduvenko; vreme e obesnaiti tvoju veru! Svakodnevni problemi postepeno su unitavali malog deaka. Ali, naprotiv svemu Andeas je sve prepreke hrabro preao, I nastavio ivot s pozitivnim pogledom na budunost. U tekim trenucima je oseao strah, zbunjenost, nevericu, u njegovoj glavi je esto bio komar. Za vreme svog dettinjstva doiveo je toliko strahova I problema, to bi ak I za neiji ceo ivot bilo previe.

Danilo Kis nas u ovom romanu seda u istrzali vagon svoga zivota. Osetivsi sve njegove patnje, ustrucavala sam se toga da priznam sebi, da mi je zivot zapravo pun elegancije i luksuza.
Svakodnevni problemi postepeno su unistavali malog decaka. Naprotiv svemu, Andreas je prepreke prelazio hrabro, gradio mostove preko ponore koji su ga cekali, a buducnost je prepustio svojoj masti. . .