Zene Sport Msve

Na naslovnoj strani: Kajak na mirnim vodama Sneana Mihajlovi Foto: Rina Vukobratovi Panevo, 3. april 2011.
Na unutranjoj strani korica: Maevanje Romana Caran i Rako Mii Foto: Boris Koi Novi Sad, 16. april 2011.
Stoni tenis Ruica Popov Foto: Boris Koi Kikinda, 12. mart 2011.
Vaterpolo Tijana Tintar Foto: Rina Vukobratovi Kikinda, 3. april 2011.
Tenis Tatjana Jemenica Foto: Rina Vukobratovi Novi Sad, 16. april 2011.
Poloaj ena u sportu u Vojvodini
Sadraj
O projektu Istraivanje o poloaju ena u sportu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 7 O Programu armacije enskog sporta u Vojvodini I Uvodna razmatranja II Rezultati istraivanja metodom fokus grupa III Rezultati istraivanja o nansiranju enskog sporta u optinama Vojvodine IV Rezultatati istraivanja o zastupljenosti ena u granskim savezima Vojvodine V Rodni aspekt Zakona o sportu VI Komentar Zakona o ravnopravnosti polova VII O fotograjama ene u sportu Biograje autorki Pogovor O diskriminaciji ena u sportu Prilozi 13 14 16 29 39 55 59 60 61 63 67
Atletika
Sneana Staneti
Foto: Rina Vukobratovi Novi Sad, 24. mart 2011.
Marija Srdi
O projektu
Publikacija koja je pred vama predstavlja jedan od rezultata projekta Istraivanje o poloaju ena u sportu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini koji je realizovala nevladina organizacija Centar za podrku enama iz Kikinde, u drugoj polovini 2010. godine. Projekat su nansijski podrali Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu (u okviru Programa armacije enskog sporta u Vojvodini) i Resor za sport Optine Kikinda. Postavljeni cilj Projekta bio je da se korienjem razliitih istraivakih metoda doe do sveobuhvatne slike stanja, koja bi trebalo da omogui stvaranje dokumenta o poloaju ena u sportu i mogunostima za njegovo unapreenje na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. U kreiranju Projekta polo se od injenice da su, uprkos usvojenim meunarodnim i domaim dokumentima, zalaganjima sportskih institucija i proklamovanim ciljevima, ene u Srbiji i Vojvodini znaajno manje zastupljene u sportu od mukaraca. To se odnosi na veinu sportova i na sve uzrasne grupe. Takoe, ene i dalje nisu faktiki izjednaene kada je re o nagraivanju u profesionalnom sportu, a njihova zastupljenost u ulogama sportskih liderki, trenerica i sutkinja, upadljivo zaostaje za zastupljenou mukaraca. U pripremnoj fazi Projekta uzele smo u obzir rezultate slinih istaivanja koja su sprovedena u Srbiji i Vojvodini posle 2000-te godine. Evidentirale smo i set proklamovanih vrednosti koje se odnose na uee ena u sportu, u meunarodnom kontekstu i kod nas. Ti uvidi omoguili su nam jasan okvir u kome emo se kretati tokom sprovoenja Projekta. Navodim najznaajnije: - Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije protiv ena koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija 1979. godine sadri dva lana u kojima se naglaava obaveza obezbedjivanja uea ena u sportu. Ona predstavlja kamen temeljac pokreta za prava ena i ratikovana je u vie od 150 zemalja sveta. - Meunarodni olimpijski komitet promovie uee ena u sportskim aktivnostima, na Olimpijskim igrama i u sportskim organizacijama. Godine 1994. donet je amandman na lan 2, paragraf 5 Olimpijske povelje, koji glasi: "MOK snano podrava promovisanje ena u sportu na svim nivoima i u svim strukturama, naroito u upravnim odborima nacionalnih i meunarodnih sportskih organizacija sa osnovom u striktnoj primeni principa jednakosti izmeu mukaraca i ena".
- Pokret za jednakost polova u sportu - mnoge evropske i meunarodne organizacije unutar i van sporta poslednjih petnaestak godina intenzivno se bave pitanjima uea ena u sportu. Same sportistkinje, treneri i trenerice, sportski lideri i liderke nastoje da uvedu vie ena u sport. - Zakon o ravnopravnosti polova koji je Srbija dobila krajem 2009. godine u lanu 34 obavezuje obrazovne ustanove da obezbede jednake uslove za aktivno bavljenje sportom za oba pola i da preduzimaju mere podsticanja zikog vebanja i sportskih aktivnosti devojica i ena. U istom lanu stoji i da su ...sportske organizacije i udruenja duni da obezbede ravnopravan tretman oba pola u razvijanju i nansiranju sportskih aktivnosti i ravnopravnu zastupljenost u organima upravljanja tih organizacija i udruenja. - Pored Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o sportu (koji je tokom rada na ovoj publikaciji bio u Skuptinskoj proceduri) u Srbiji su doneti strateki dokumenti koji utvruju celovitu politiku drave sa ciljem da se eliminie diskriminacija ena i pobolja njihov poloaj u svim oblastima ivota, ukljuujui i sport. To se naroito odnosi na Nacionalnu strategiju za poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne ravnopravnosti (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 65/08) i Stretegiju za razvoj sporta u Republici Srbiji 2009 2013. (Slubeni glasnik RS br 110/2008). - Sva dosadanja istraivanja dokumentovala su upadljivo niu zastupljenosti ena u sportskom sistemu Srbije. Na primer, u Strategiji za razvoj sporta u Republici Srbiji 2009 2013, u odeljku koji opisuje aktuelno stanje u sportu kod nas, navodi se podatak da je od 11.053 zaposlenih u sportu, svega 931 ena i da istovremeno 90% njih radi u tzv. zajednikim slubama - Takoe, podaci iz istraivanja sprovedenog u sportskim savezima Vojvodine 2004. godine (http://www.sio.vojvodina.gov.rs/Sport/Vrhunski%20sport/informacija%20zenski%20sport.pdf) govore da su ene na funkcijama predsednika sportskih saveza zastupljene sa svega 1,26%. Kada je re o trenerskom kadru, ene su prema istom istraivanju inile svega 4% trenera, a mogunost da ene sude u mukoj ligi svedena je na statistiku greku. Za odluku da se pristupi ovom istaivanju od znaaja je bila injenica da su Centar za podrku enama i angaovane istravaice imale znaajno iskustvo u saradnji sa enskim klubovima, enskim ekipama i sportistkinjama, kao i onim enama koje zauzimaju liderske pozicije u vojvoanskom sportu. U situaciji kada se u sportskim organizacijama, lokalnim samoupravama, pa ak ni u klubovima sa meovitim lanstvom ne vode (ili pak ne auriraju) podaci razvrstani po polu, dobri kontakti bili su presudni da se doe do potrebnih informacija i istraivanje obavi u zadatom vremenskom okviru.
O Istraivanju i njegovim rezultatima
Projektni tim opredelio se da kroz Istraivanje o poloaju ena u sportu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini dokumentuje: stavove i iskustva sportistkinja, uee ena u sportskim klubovima i takmiarskim kategorijama, poloaj ena u okviru pokrajinskih granskih saveza, sudijskih i trenerskih organizacija, i konano - tretman i nansiranje enskog sporta i programa namenjenih enama na lokalnom nivou. Projekat je realizovan u periodu jul decembar 2010. Istraivakim aktivnostima su rukovodile prof.dr Vinja ori, profesorka na Fakultetu sporta i zikog vaspitanja u Novom Sadu i magistarka psiholokih nauka Marijana Brklja. One su istovremeno i autorke izvetaja u poglavljima I IV ove publikacije. Saradnice u Istraivanju bile su psiholokinja Milena uk i profesorke zike kulture Svetlana Miri Vukobrat i Radenka Kovaevi. Vani saradnici i saradnice u sprovoenju istraivanja bili su rukovoditelji/ke resora i sekretarijata za sport i sportskih saveza u odabranim optinama i gradovima - Novom Sadu, Kikindi, Somboru, Panevu, Senti, ititu, Iniji i Vrbasu. Bez njihovog angaovanja posao na prikupljanju podataka bilo bi znatno tee (ili nemogue) obaviti. Takoe, prilikom pripreme i realizacije razgovora u fokus grupama od velike pomoi je bila otvorenost i pozitivan stav 63 sportistkinje koje su se odazvale istraivanju. Na taj nain pomogle su da identikujemo probleme sa kojima se susreu ene u sportu. Iako se veina njih po prvi put nala u situaciji da bude pitana i iskae svoj stav o, naprimer, nansiranju enskog sporta, uslovima treniranja, radu trenera sa enskih ekipama, diskriminaciji, medijskom predstavljanju ena u sportu i sl, ne samo da su izrekle vredne argumente ve su ponudile i predloge za reavanje svakog problema koji je izlistan u fokus grupama.
Gimnastika
Aniko iro-Jankeli
Foto: Milan Stojanovi Senta, 8. april 2011.
Rezultati istraivanja predstavljeni su po prvi put na Okruglom stolu u Kikindi, 23. decembra 2010, a potom u Skuptini APV (25. februara 2011.) i na Fakultetu zikog vaspitanja u Novom Sadu (5. aprila 2011). Organizacionu i tehniku pomou u promociji rezultata pruili su Optina Kikinda, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Fakultet sporta i zikog vaspitanja u Novom Sadu. Pored lanica projektnog tima o temama koje su pokretane na javnim dogaajima govorili su: zamenica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Aleksandra Risti, pravna ekspertkinja prof. dr Marijana Pajvani, lanica Optinskog vea Optine Kikinda zaduena za sport Gordana Trni, predsednica Komisije za ravnopravnost polova grada Novog Sada Vesna Milju, sekretarka sekretarijata za sport Grada Novog Sada Sonja Konar Nii, kao i mnogi sportski radnici i radnice. Rezultati istraivanja, predstavljeni u ovoj publikaciji, obuhvataju sledee celine: 1) Rezultati istraivanja metodom fokus grupa 2) Zastupljenost ena u granskim savezima i 3) Finansiranje enskog sporta u optinama Vojvodine.
Dodatni sadraji u publikaciji
Pored izvetaja o rezultatima istraivanja, publikacija Poloaj zena u sportu u Vojvodini sadri veoma korisne priloge prof. dr Marijane Pajvani, nae ugledne pravne ekspertkinje. Prvi prilog se odnosi na rodni aspekt novog Zakona o sportu, a drugi predstavlja komentar Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u delu koji se odnosi na obavezu ravnopravne zastupljenosti oba pola u sportu. Na ovaj nain omoguili smo svim akterima u sportu (posebno onima koji rukovode sportskim organizacijama i donose odluke) da steknu jasan uvid u obaveze koje proistiu iz dva kljuna zakona. Konano, ali ne manje vano, ova publikacija je obogaena fotograjama ena u sportu, nastalim tokom marta i aprila 2011. godine, u saradnji sa nevladinom organizacijom Vojvoanka regionalna inicijativa. Marija Gajicki i Smiljka Vukeli su, koristei bogato iskustvo svoje organizacije na promovisanju enskih ljudskih prava kroz vizuelnu umetnost, uspele da, uz podrku profesorke Dubravke Lazi, okupe grupu studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu, sa studijskog programa Fotograja, i motiviu ih da daju umetniki doprinos Projektu. Fotograje koje su pred vama predstavljaju odgovor mladih fotografa i fotografkinja na nalaze istraivanja u fokus grupama. Naime, sportistkinje su, govorei o zastupljenosti u medijima i nainu na koji su prate njihovi sportski rezultati iskazale nezadovoljstvo prostorom koji dobijaju, ali i opremom tekstova i drugih medijskih sadraja. Istakle su da su fotograje retkost, a kada postoje, esto su bajate (nisu snimljene na sportskom dogaaju sa koga se izvetava) ili sportistkinju prikazuju na nain koji nije prikladan. Takoe, govorile su da, po pravilu, izostaje medijsko praenje njihovih priprema za vana takmienja, to nije sluaj kada je re o mukim kolegama u sportu. Konano, kada je re o enama trenerima, sportskim radnicama i funkcionerkama u sportu mediji za njihov rad i postignua ne pokazuju gotovo nikakvo interesovanje. Proces nastajanja fotograja, odabir sportistkinja kao i rad fotografa i fotografkinja predstavljen je u poglavlju VII koje je priredila Marija Gajicki.
Orijentaciono tranje
Dragana ivkovi
Foto: eljko Mandi Fruka gora, 27. mart 2011.
10
Kako mogu da se upotrebe rezultati Istraivanja?
Istraivaki tim uveren je da su dobijeni rezultati viestruko korisni. Pored Sekrterijata za sport i omladinu nalaze bi trebalo da imaju u vidu akteri u sportu na republikom, ali osobito na lokalnom nivou. Bilo bi od velike koristi kada bi se nalazi istraivanja i preporuke imali u vidu prilikom: raspisivanja Konkursa za projekte koji doprinose armaciji enskog sporta u APV za 2011. godinu (i nadalje), raspisivanja razliitih konkursa za nansiranje sportskih klubova i programa za razvoj sporta u optinama i gradovima Vojvodine, formulisanja kriterijuma za stimulisanje i nansiranje aktivnosti pokrajinskih granskih saveza, dodeljivanja razliitih subvencija i/ili dotacija optinama i gradovima ili nansiranja kapitalnih investicija u oblasti sporta na lokalnom nivou (iz budeta APV), izrade odluka i stratekih dokumenata u oblasti sporta i omladine na pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i odluka i dokumenata koji za cilj imaju unapreenje poloaja ena i rodne ravnopravnosti na pokrajinskom i lokalnom nivo, izrade uputstava i preporuka za granske saveze i resore/sekretarijate za sport u optinama i gadovima Vojvodine, izrade modela za bazu podataka o sportskim klubovima i sportistkinjama u Vojvodini.
Takoe, rezultati Projekta mogu da budu uzeti u obzir u izradi buduih zakonskih predloga i podzakonskih akata, strategija, planova i konkretnih aktivnosti koje na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou preduzimaju Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo za socijalnu politiku Uprava za rodnu ravnopravnost, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanja i ravnopravnost polova, Olimpijski komitet, republiki i pokrajinski granski savezi, lokalne samouprave, klubovi i drugi akteri ije aktivnosti na direktan ili indirektan nain utiu na poloaj i razvoj sporta. Na kraju, treba rei da Projekat ima veliki znaaj i za organizaciju nosioca, Centar za podrku enama. Uspele smo da okupimo krug novih, izuzetnih saradnica i stvorimo mnotvo vrednih kontakata u sportskim organizacijama, klubovima i meu sportistkinjama Vojvodine. To je najvredniji kapital i dobra osnova da u budunosti radimo na armaciji ena u sportu i otvaramo teme o kojima drugi nisu spremni da govore ni dovoljno glasno, ni dovoljno otvoreno.
Marija Srdi, koordinatorka projekta. Kikinda, maj 2011.

11
Kuglanje
Marija Gajin
Foto: eljko Mandi Novi Sad, 23. mart 2011.
12
Karate
Tanja Sili
Foto: Boris Koi Kikinda, 12. mart 2011.
Rukomet
Ljubica Pavlovi
II
Maevanje
Romana Caran i Rako Mii

Foto: Boris Koi Novi Sad, 16. april 2011.
III
Stoni tenis sport osoba sa invaliditetom
Borislava Peri Rankovi, Romana Romanov i Nada Mati

IV
Vaterpolo
Tijana Tintar
Foto: Rina Vukobratovi Kikinda, 3. april 2011.
Gimnastika
Aniko iro-Jankeli
Foto: Milan Stojanovi Senta, 8. april 2011.
VI
Streljatvo
Aranka Binder
VII
Koarka, sutkinja
Jasmina Juras
Foto: Milan Stojanovi Novi Sad, 6. april 2011.
VIII
Kuglanje
Marija Gajin
IX
Kajak na mirnim vodama
Sneana Mihajlovi
Foto: Milan Stojanovi Panevo, 3. april 2011.
Atletika
Sneana Staneti
XI
Fudbal
Dunja Vukevi
XII
Kik-boks
Dragana Zanini
XIII
Orijentaciono tranje
Dragana ivkovi
Foto: eljko Mandi Fruka gora, 27. mart 2011.
XIV
Tenis
Tatjana Jemenica
Foto: Boris Koi Novi Sad, 19. mart 2011.
XV
Klizanje
Svetlana Trenji
XVI
Aleksandra Risti
O PROGRAMU AFIRMACIJE ENSKOG SPORTA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI

Ako u jednoj zemlji postoji dobro razvijena muka sportska disciplina, a slabo ili neadekvatno razvijena enska, onda postoji diskriminacija. Diskriminacija je i tvrditi da su rezultati sportistkinja slabiji od rezultata sportista i da je zato enski sport manje atraktivan i manje uspean. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je ve u prvim godinama svog rada prepoznao potrebu za sistematskom i institucionalnom podrkom enama u sportu. Kao rezultat uvoenja rodne perspektive u pokrajinske politike u oblasti sporta doneto je niz odluka i zakljuaka tokom 2004. godine, na osnovu kojih se do danas, kontinuirano, realizuju Konkursi za unapreenje poloaja ena u sportu i armaciju enskog sporta na teritoriji Vojvodine. U okvirima ovih konkursa sunasiraju se programske aktivnosti enskih sportskih organizacija i institucija, ali i aktivnosti na usavravanju ena kao strunjakinja u sportu. Segmenat koji je od izuzetnog znaaja, a veoma esto zanemarivan u prethodnom periodu svakako je i uee ena u rukovodeim strukturama sportskih organizacija i klubova. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, u okviru svojih nadlenosti, uporno i sistematski, utie na pokrajinske granske saveze i vrsto zastupa stav o potrebi ravnopravne zastupljenosti ena u upravljakim strukturama, i to je jo vanije, njihovom profesionalnom angaovanju u menadmentu sportskih organizacija i klubova. Takoe, na stav je da ne treba po svaku cenu ili onda kada ne postoje odgovarajui uslovi (a ima sportova i disciplina gde je to zaista tako) insistirati na ueu ena u nekoj sportskoj grani. Nije dovoljno zadovoljiti formu enskog uea, ve treba stvoriti uslove, pozitivan drutveni ambijent i negovati sportsku kulturu, kako bi svaki rezultat bio vrednovan na isti nain i kako bismo omoguili nesmetano ukljuivanje ena u sportske aktivnosti i preuzimanje razliitih uloga u sportu. Projekat Istraivanje o poloaju ena u sportu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini jedan je od podranih na Konkursu za armaciju enskog sporta u 2010. godini. Tom prilikom prepoznato je da bi ovakvo istraivanje znaajno doprinelo objektivnom sagledavanju i dokumentovanju stanja o poloaju ena u sportu na teritoriji Vojvodine. Rezultate koji su sumirani u publikaciji Poloaj ena u sportu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini smatramo dragocenom osnovom za kreiranje buduih politika i mera u oblasti sporta, kako na pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou. Upravo zato Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu se opredelio da podri tampanje publikacije i tako rezultate Projekta uini dostupnim strunoj javnosti, sportskim radnicima, granskim savezima, klubovima, donosiocima odluka, studentima/studentkinjama fakulteta zike kulture, NVO aktivistima/stujdentkinjama, ali i samim sportistkinjama i sportistima. Aleksandra Risti, zamenica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu
13
Prof. dr Vinja ori
I UVODNA RAZMATRANJA Pravinost i jednakost u sportu i drutvu

Poloaj ena u sportu, uprkos vidljivim pomacima, jo uvek nije zadovoljavajui i znaajno je odreen aktuelnim poloajem ena u drutvu u celini. ene u mnogim sredinama predstavljaju marginalizovanu drutvenu grupu i izloene su razliitim oblicima diskriminacije. Diskriminacija ena u novije vreme znatno ree je direktna, ee indirektna i strukturalna, ali je i dalje veoma prisutna. Uee ena u sportu ograniavaju brojni socijalni i intrapersonalni faktori, kao to su ekonomska zavisnost, decit slobodnog vremena, proces rodnog tipizirnj, povena oekivnj kdaje re o socijlnim ulogm en, religiozna uverenj, nepovoljna percepcija zikog self i kretne eksnosti, stvovi prem zikoj ktivnosti i sportu itd. (Nakamura, 2002; Haywood & Getchell, 2005; Brown & Trost, 2003; Ransdell et al., 2004; ori i Krneta, 2007). ene su manje ziki aktivne od mukaraca u svim uzrasnim grupama (Sllis, 1993; Pte et l, 1994; De Knop et al., 1996; Corbin, Pangrazi & Le Masurier, 2004; ori, 2010; ori i Mati, 2008; ori i Tubi, 2010), a takoe se i manje bave sportom (Biley, Wellrd i Dismore, 2004; Physical activity and sport in the lives of girls, 1997; ori, 2010). Nedovoljna zastupljenost ena u sportu posebno se ogleda kad je re o upravljakim strukturama, tehnikom i sudijskom osoblju. Nagrade u profesionalnom sportu su manje kod ena nego kod mukaraca. Sa devojicama i enama u sportu ee rade neadekvatno edukovani treneri, a ponuda sportova je ograniena. Evidentan je nedostatak enskih sportskih uzora i nedovoljna, esto i neadekvatna medijska prezentacija sportistkinja, emu doprinosi injenica da u sportskim redakcijama dominiraju mukarci - kao novinari, urednici, reporter i snimatelji (ori i Tumin, 2010; u tampi). Ima miljenja da savremeni sport predstavlja znaajno sredstvo za naglaavanje razliitosti izmeu mukaraca i ena, ouvanje tih razlika i velianje superiornosti odreenog tipa maskulinosti (maskulinost hegemonijskog tipa) nad drugim vrstama maskulinosti i femininosti (Kirk, 2003). Kljuni razlog, po Kirku, lei u injenici da je geneza savremenog sporta imala izrazito rodni karakter i da su se veoma otre razlike izmeu mukog i enskog sporta ouvale due od stotinu godina. Zaeci savremenog sporta (posebno sportskih igara) vezuju se za drugu polovinu 19. veka i privatne kole za deake srednje i vie klase, najpre u Velikoj Britaniji, a potom i u severnoj Americi i drugde. Modikacijom narodnih sportskih aktivnosti, uvoenjem pravila, uniformi, standardizacijom terena za igru i sl. nastaju sportske aktivnosti, koje slede potrebe drutva u kome nastaju (ekspanzija kapitalistike proizvodnje, buenje graanske klase). Uobliava se i osobena etika sportskih igara koja promovie odreene kvalitete, koje treba razvijati i podsticati kod deaka: vostvo, oseanje klasne pripadnosti, nacionalna superiornost, kontrolisana agresivnost, istrajnost, uzdranost, odanost timu. Sportskim igrama se pridaje veliki znaaj upravo u razvoju poeljnih, klasno-specinih odlika muevnosti i zato je posebno u periodu do Prvog svetskog rata, sport doiveo nevienu ekspanziju i postao pokazatelj uspenosti i prestia kole. Ukratko, podvlai Kirk, moderni sport je prvobitno nastao zbog deaka i mukaraca. Kako se krajem 19. veka osnivaju privatne kole za devojice srednje i vie klase, po uzoru na kole za deake sport dobija svoje mesto u koli, i u funkciji je formiranja specine vrste femininosti, koja odgovara potrebama datih drutvenih klasa. Uvode se sportske aktivnosti prilagoene datom konceptu femininosti, iz igara se izbacuje ziki kontakt i sl. ena se tretira kao intuitivno, saoseajno i neno bie, usmereno na brak i zasnivanje porodice, i te kvalitete nije smelo naruiti intenzivnije, tj. muko bavljenje sportom. Kirk (2003) ukazuje na jo jednu zanimljivu injenicu: dok su oponenti sporta u kolama za deake ukazivali na opasnost od zanemarivanja nastavnih predmeta, protivnici sporta u devojakim kolama najvie su brinuli da e bavljenje sportom potkopati poeljno feminino ponaanje uenica. I danas, kada ene osvajaju nove prostore u bavljenju sportom, esto ne uspevaju da izbegnu dvostruku zamku, navodi Kirk: ako se povinuju vaeim obrascima femininosti, malo je verovatno da e se uopte baviti sportom, a ako se bave, onda su u pitanju tradicionalno enske sportske aktivnosti; ako se odlue da igraju muki ili da se bave mukim sportovima, dovode u pitanje svoju femininost, tj. etiketiraju ih kao mukobanjaste ili lezbejke. Dakle, ene esto moraju da biraju: ili e biti inferiorne kao sportisti u odnosu na mukarce (ali njihova femininost ostaje ouvana) ili e se izjednaiti sa mukarcima ali e po pitanju svoje femininosti izazivati sumnje i kritike okoline.
14
Profesorica zikog vaspitanja na TIMS-u i trenerica sportistkinjama sa invaliditetom u stonom tenisu
Romana Romanov
Sportistkinje ive u dve kulture, u sportskoj kulturi, koja je inherentno maskulina, i iroj socijalnoj kulturi koja velia femininost, i za sportistkinje to predstavlja svojevrstan izazov (Krane et al., 2004). Medijsko predstavljanje sportistkinja reektuje ovu podvojenost. U eri savremenih komunikacija gde se velika koliina informacija o ljudskim vrednostima i obrascima ponaanja dobija putem ekstenzivnog modelovanja u simbolikom okruenju masovnih medija (Bandura, 2001, str. 271), injenica da postoji inferiorna medijska prezentacija sportistkinja u odnosu na sportiste zasluuje punu panju (ori i Tumin, 2010; u tampi). Uprkos jedinstvenim i iroko priznatim koristima koje nosi bavljenje zikom aktivnou, ene i dalje predstavljaju osetljivu grupu kad je re o zikoj aktivnosti. Prema podacima Rezolucije Evropskog parlamenta o enama i sportu, u Evropskoj Uniji se 16% ena se redovno bavi zikom aktivnou ili sportom, naspram 29.5% mukaraca. U populaciji mladih, uzrasta 15 do 24 godine, procenat ena koje se redovno bave zikom aktivnou ili sportom iznosi 37%, a mukaraca 63%. Na olimpijskim igrama u Sidneju, 2000. godine, ene su inile 38% sportista uesnika, 8% tehnikog osoblja i 4% medicinskog osoblja (European Parliament Resolution on Women and Sport, 2003). Rai i sar. (2002) u sveobuhvatnoj studiji o poloaju ena u sportu u Srbiji, navode da se ukupno lanstvo ena u pojedinim granskim (sportskim) savezima kree od < 1% (boanje, dizanje tegova, fudbal) do vie od 50% (bodi
bilding, konjiki sport, skokovi u vodu). Izjednaeno uee ena i mukaraca konstatovano je u atletici, gimnastici, plesu i plivanju. Umetnikim i sinhronim plivanjem iskljuivo se bave ene. Ipak, kad se uzmu u obzir svi granski savezi, sportistkinje su u Srbiji zastupljene sa svega 11,36% (oko 20.000) od ukupnog lanstva. Kad je re o aktivnom lanstvu, ene dostiu 9.89% od ukupnog broja registrovanih sportista, dok na rukovodeim mestima u granskim savezima ima manje od 8% ena. Osim toga, mukarci ine 94% od ukupnog broja trenera svih kategorija, a ene svega 6%. Jo je manje ena sudija, svega 5%. Znaajne meunarodne, regionalne i nacionalne organizacije i ustanove dale su svoj doprinos identikaciji problema vezanih za uee ena u sportu, razvijanju strategija za prevazilaenje postojeih prepreka i modeliranju dobre prakse kad je re o ravnopravnosti ena u sportu. Ovi procesi i, pogotovo, meunarodno povezivanje i koordinacija napora na planu rodne ravnopravnosti u sportu, posebno su intenzivirani poslednjih decenija minulog veka (ori, 2006). Kao prelomna taka u uspostavljanju stratekih i koordinisanih meunarodnih napora usmerenih ka ravnopravnosti ena u sportu, esto se uzima Brajtonska konferencija, odrana 1994. godine u Engleskoj. Prva svetska konferencija pod nazivom ene, sport i izazov promene okupila je 280 uesnika iz 82 zemlje. Organizovao je tadanji Britanski sportski savet, uz podrku Meunarodnog olimpijskog komiteta. Tri glavna rezultata, ishodita, Brajtonske konferencije jesu: a) Meunarodna
strategija za ene i sport, b) Brajtonska deklaracija i c) Meunarodna radna grupa za ene i sport, osnovana sa ciljem praenja implementacije meunarodne strategije za ene i sport (International Working Group on women and sport, 1994). Brajtonska deklaracija o enama i sportu) kao glavni cilj izdvaja "Razvijanje sportske kulture koja omoguava i ceni punu ukljuenost ena u svim aspektima sporta" (International Working Group on women and sport, 1994). Deklaracija ukazuje na nedopustivi raskorak kad je re o zastupljenosti ena u populaciji (neto vie od polovine svetske populacije) i njihovom ueu u sportu. Iako taj procenat varira od zemlje do zemlje, ipak je u svim sluajevima manji u odnosu na mukarce. Osnovni princip za koji se zalae Brajtonska deklaracija jeste pravinost i jednakost u sportu i drutvu. ene moraju imati jednake mogunosti uestvovanja u sportu, bez obzira na rasu, boju koe, jezik, religiju, godine ivota, hendikepiranost i dr. Pri tom je veoma vano izai u susret specinim potrebama, interesovanjima, stavovima i vrednostima ena, to podrazumeva raznovrsnost, veu ponudu, dalja istraivanja u ovoj sferi itd. Uee ena u sportu moe da obogati i unapredi sport, isto kao to sport moe unaprediti kvalitet ivota ena. Principi sadrani u deklaraciji usmeravaju akciju poveanja uea ena u sportu na svim nivoima i u svim funkcijama i ulogama. Deklaraciju je dosada potpisalo vie od 250 organizacija.
15
Mr Marijana Brklja
II ISTRAIVANJE METODOM FOKUS GRUPA

1. O istraivakoj proceduri
David Morgan: "Glavno svojstvo fokus grupa je da koriste grupnu interakciju da bi se prikupili podaci i stekli uvidi koji bi bili teko dostupni bez te interakcije".
lanice Udruenja graana "Centar za podrku enama" iz Kikinde organizovale su istraivanje sa ciljem da se identikuju problemi sa kojima se sreu ene u sportu na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
ORGANIZATORKE
Organizatorke koriste rezultate istraivanja, kako bi ukazale na identikovane probleme i u skladu sa njima pokrenule potrebne akcije.
Istraivanje je povereno Marijani Brklja, magistarki psiholokih nauka, koja je pripremila istraivanje, napisala prirunik za voenje fokus grupa, obuila moderatorke za voenje istih i za sreivanje empirijske grae.
ISTRAIVAICA
Istraivaica je vrila analizu prepiske diskusije, napisala konani izvetaj i poslala ga organizatorkama.
Moderatorke su bile Milena uk, psiholokinja i Svetlana Miri-Vukobrat, profesorka zike kulture. One su organizovale i vodile fokus grupe na terenu.
MODERATORKE
Moderatorke su vrile prepisku diskusije, stavljajui je u pripremljen okvir. Prepisku diskusije (fotograje i snimak diskusije u elektronskom formatu) poslale su istraivaici.
Odrano je osam fokus grupa u osam gradova u Vojvodini: Novom Sadu, Somboru, Panevu, Iniji, Senti, Vrbasu, Kikindi i ititu. Uestvovale su 63 sportistkinje razliitog uzrasta i sportskog iskustva iz razliitih sportova.
UESNICE
Sportistkinje su diskutovale o razliitim temama i problemima sa kojima se sreu ene u sportu.
16
2) Socio-demografske karakteristike uesnica
16-20 21-25 26-30 31-35 36 i vie
32 15 7 3 6
G O D I N E
MESTO STANOVANJA
Grad 52
Selo 11
S P O R T A
B R A N I S TAT U S
Do 5 godina 6-10 11-15 16-20 Preko 20 god.
2 24 20 9 8
SPORTSKI STA
U braku U vanbranoj zajednici Neudata
6 (10%) 2 (3%) 55 (87%)
V R S T A
Srednjokolke Studentkinje Osnovna kola Srednja kola Via kola Visoka kola
27 13 1 8 7 7
OBRAZOVANJE
ZAPOSLENJE
Da 11
Ne 52
Odbojka Karate Rukomet Atletika Koarka Streljatvo Vaterpolo Plivanje Fudbal Tenis Stoni tenis Fitnes Savat Kik boks Boks Kajak Dudo Planinarenje Kuglanje Gimnastika Streliarstvo
16 7 6 6 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1
17
3) Rezultati istraivanja
Na poetku diskusije su uesnice fokus grupa dobile priliku da slobodno izlistaju sve probleme sa kojima misle ili oseaju da se sportistkinje u Vojvodini sreu. Sledi prikaz izlistanih problema, te predlozi sportistkinja za reenje svakog od njih.
Prva tema:
POlOAJ SPORTISTKINJA U VOJVODINI

(ili izlistavanje problema)
{
- Muki i enski klubovi u okviru istog sporta, koji su u istom rangu takmienja dobijaju razliita nansijska sredstva iz lokalnih budeta, po pravilu na utrb enskih klubova. Vie e sredstava dobiti muki klub za pripreme, za ulazak u vii rang takmienja, za vana takmienja van zemlje, za organizovanje dravnog prvenstva itd. - Nagradni fondovi predvieni za sportske rezultate su esto znatno manji za ene. - U optinskim telima, koja odluuju o nansiranju sportskih klubova gotovo da nema ena.
1. NEPOVOLJNO FINANSIRANJE ENSKIH KLUBOVA

Moda je to zato to ene tre krae distance?
Zbog neravnopravne raspodele budetskih sredstava, enski se sport stavlja u zapeak, te postaje neprotabilan i nezanimljiv drugim potencijalnim izvorima nansiranja (donatorima i sponzorima). Sportistkinje su pored nansijskih problema, koji se tiu iskljuivo ena pominjale i one sa kojima se podjednako sreu i mukarci u sportu (poput favorizovanja fudbala u nansijskom smislu u odnosu na druge sportove, izostanka poreskih olakica za sponzore itd. )
PREDlOZI ZA REENJE PROBlEMA SU:

Izraditi jedinstveni lokalni pravilnik o nansiranju u sportu u kom e biti eksplicitno predstavljeni kriterijumi nansiranja. Ovakvi pravilnici treba da budu dostupni svim klubovima, sportistkinjama i sportistima; Smanjiti davanja za klubove koji ne postiu rezultate (fudbalski klubovi) i raspodeliti postojea sredstva iz budeta klubovima na osnovu rezultata koje postiu; Ukljuiti vei broj ena u optinska tela koja odluuju o nansiranju sportskih klubova; Izjednaiti nagradne fondove za sportske rezultate ena i mukaraca; Finansirati podjednak broj mukih i enskih klubova; Stimulisati ljude iz uprava klubova da aktivno trae sponzore; Obezbediti poreske olakice donatorima i sponzorima u sportu.
18
2. MANJE MEDIJSKE PANJE SPORTISTKINJAMA

Rezultati sportistkinja su neravnopravno skromnije medijski praeni od rezultata sportista: - po pravilu izostaje medijsko praenje procesa pripreme sportistkinja za neko takmienje; - medijska pratnja znaajnih rezultata sportistkinja je po pravilu vremenski kraa (retko se puta cela utakmica); - esto se novi rezultati medijski prate starim snimcima i fotograjama.
"Kada se i pojavi na televiziji snimak enske utakmice, to je veoma kratko i stalno se isti snimak puta - najee zastareli."
Poboljati komunikaciju enskih sportskih klubova i medija (klubovi mogu vie pozivati novinare i bolje ih informisati o svim fazama rada); Snimiti specijalne emisije posveene sportistkinjama koje e se emitovati kako na lokalnim TV stanicama, tako i na RTV Vojvodina; Snimati deije emisije preko kojih e se devojice upoznavati sa razliitim sportovima; Pisati redovne lanke u lokalnim medijima o uspesima sportistkinja; Edukovati novinare za adekvatno izvetavanje o sportskim rezultatima ena.
3. NEADEKVATNI USLOVI TRENIRANJA

Posebno se istiu problemi koji su direktno vezani za sportistkinje. esto su uslovi u kojima sportistkinje treniraju toliko loi da postaju i jedan od kljunih razloga za prestanak bavljenja sportom: - Nema dovoljno raspoloivih sportskih objekata za treniranje; - Deava se da u sportskim objektima ne postoje svlaionice; - Deava se da u postojeim svlaionicama nema tople vode; - Sportski objekti se radije za vei novac iznajmljuju rekreativcima, pa ih sportski klubovi dobijaju u kasnim veernjim satima, to za trening nije adekvatno.
Ode tamo u neki oak, iza nekog lifta i tamo se presvlai.

Udruiti enske klubove koji imaju zajedniki interes i doneti pravilnike o korienju i odravanju sportskih terena i objekata.
19
{
- Deava se da treneri nisu osetljivi za tipino enska pitanja i probleme i da ne razumeju ensku psihologiju (trener npr. ponekad ne moe da razume da devojku boli stomak kad ima ciklus itd.) - Deava se da treneri sportistkinje posmatraju kao seksualni objekat ( to se primeti po nainu na koji se trener obraa sportistkinji - ako prihvata igru- moe sve; trener sportistkinju u adolescenciji prestaje da gleda kao devojicu, to se ispoljava kroz neumesne komentare i zike kontakte... )
4. NESENZIBILISANOST TRENERA ZA RAD SA SPORTISTKINJAMA

"Ima trenera koji nita ne razumeju ensku psihologiju."
Treneri u klubovima su uglavnom mukarci.
Dati podrku devojicama u periodu ulaska u pubertet i pratiti ih, jer one ne znaju kako da prepoznaju manipulaciju i kako da na istu odgovore; Edukovati trenere za rad sa enama i enskim ekipama; Angaovati vei broj enskih trenera; Angaovati vei broj ena u upravama klubova.
20
Posle izlistanih problema, prelo se na diskusiju unapred pripremljenih tema:
Druga tema:
DISKRIMINACIJA ENA U SPORTU
{ {
Ono to je uoeno kod pojedinih grupa sportistkinja je da su utale pri postavljanju jednostavnog pitanja (ta Vi podrazumevate pod diskriminacijom ena u sportu?) koje je trebalo da pokrene diskusiju na zadatu temu.
"Generalno nema diskriminacije, meutim postoje pojedinani sluajevi."

U veini sluajeva sportistkinje su insistirale na tome da su i ene i mukarci u jednako nepovoljnom poloaju u sportu zbog favorizovanja fudbala, nedostatka nansija itd. Veina sportistkinja smatra da diskriminacije generalno nema, da samo postoje pojedinani sluajevi. One ne ele da se posmatraju odvojeno od mukaraca, ve ele da ista pravila vae za sve koji se bave sportom, a pre svega to da se isti kriterijumi koriste za sve da se odnos prema sportistkinji ili sportisti bazira na sportskim rezultatima. Ono to je paradoksalno je da, iako insistiraju na tome da diskriminacije generalno nema, sportistkinje (kada se doe do posebnih, razloenih tema, kao to su razliite uloge ene, muki i enski sportovi itd) pominju da postoje razlike i neravnopravan pristup. Ipak se ini da nisu u potpunosti svesne znaenja rei diskriminacija.
"Mukarci dominiraju u svim ulogama u sportu, od trenera do lanova uprave kluba."

Manji broj sportistkinja odgovara da diskriminacija podrazumeva nepovoljniji poloaj sportistkinja u odnosu na sportiste i napominje da diskriminacije ima i da se ogleda u svemu do sada navedenom (u nepovoljnom nansiranju enskih klubova, manjoj medijskoj panji sportistkinjama, neadekvatnim uslovima treniranja, nesenzibilisanosti trenera za rad sa sportistkinjama). Napominju da je prisutna dominacija mukaraca u svim sportovima i na svim nivoima. Mukarci su u sportu prisutni u svim ulogama, kao treneri, lanovi uprave kluba, itd. ( npr. u jednom mestu od 13 plaenih trenera samo je jedna ena i to sa najmanjim primanjima). Na kraju se posebno podvlai da su za problem diskriminacije ena u sportu najvie odgovorne same ene, jer najee nee ni da primete da su u nepovoljnijem poloaju, a ukoliko to primete povlae se i ne reavaju probleme, nisu istrajne i povezane.
Udruiti enske klubove koji imaju zajedniki interes; U sklopu sportskog saveza angaovati osobu koja bi bila zaduena za enski sport (referent enskog sporta ); Napraviti jednake uslove za sve takmiare.
21
Trea tema:
MUKI I ENSKI SPORTOVI
{
- Postoji podela na muke i enske sportove zbog predrasuda - Vie se deaka bavi sportom od devojica
"Kod nas postoji podela na tipino muke i na tipino enske sportove i onda ako hoe da trenira fudbal, onda ti je tee ako si ena."
Grublji sportovi (rukomet, fudbal), borilaki sportovi (karate, kik boks) i drugi sportovi u kojima je dominantan kontakt, smatraju se mukim sportovima, jer se u drutvu prepoznaju kao muki. Za devojice je tipino da se bave baletom i plesom. Koreni podele na muke i enske sportove su u tradicionalnim shvatanjima i navikama ( mukarac je ziki superiorniji i snaniji od ene). U poslednje vreme se meunarodne sportske organizacije puno zalau za smanjenje podele, te se za pedesetak godina oekuje brisanje razlika u tom smislu.
"Deaci treba da se bave sportom da bi se razvili, a devojice - one treba da budu mirne i ne."
Roditelji su spremniji da motiviu deake da se bave sportom nego devojice. Od najranijeg detinjstva deaci se podstiu na raznovrsne oblike kretanja, potencira se njihov ziki razvoj i bavljenje sportom. Kada je devojica ivahnija (npr. penje se na drvo), to se proglaava neprihvatljivim. Roditelji su takoe spremniji da nansiraju deake kada je sport u pitanju, jer veruju da e deaci lake napraviti vrhunski rezultat. Ne moe se zanematriti i injenica da je u dananje vreme rizino decu samu putati na treninge (posebno ensku decu), te je u tom smislu, za roditelje posebno nekomforno kada se devojica bavi sportom. U kolama se dovoljno ne potencira i ne promovie sport za devojice. Na asovima zikog se esto deava da se deaci puste da igraju fudbal, a da ih devojice samo gledaju. Takoe se u velikoj meri u kolama tolerie izostanak devojica sa asova zikog vaspitanja zbog razliitih opravdanih i neopravdanih razloga. Mediji vie podstiu deake da se bave sportom, a devojice da budu lepe i pasivne. To utie na devojice, te kada neka pone da se bavi sportom, vrnjakinje je u tome ne podravaju. Uesnice ukazuju na podatke da se samo 10% ena u Srbiji aktivno bavi sportom, u poreenju sa nekih 35% ena u zemljama EU (ovo su podaci ne samo za aktivno bavljenje sportom ve i za neke druge funkcije u vezi sa sportom).
Edukacija roditelja: podii svest roditelja o znaaju sporta za devojice; Devojice podsticati da redovno rade ziko; Praviti AKCIJE PO KOLAMA :Promocija sportistkinja (npr. kroz uee samih sportistkinja koje bi priale o svojim iskustvima, karijeri, ivotu. One bi tu mogle da istaknu koliko sport pozitivno utie na zdravlje, pa i da pokau, ako su starije, kako se dobro dre, u formi su i sl.); Napraviti mreu enskih sportkih klubova u okviru kolskih sportskih sekcija; Podsticati saradnju izmeu kola i klubova: ovakav pristup je dobar i za klubove i za kole (npr. u gimnastici kole bi dobijale takmiarke koje bi se takmiile za kolu na kolskim takmienjima, a klubovi bi dobijali talentovanije sportistkinje i veu masovnost); Medijski promovisati uspene sportistkinje.
22
etvrta tema:
SlIKA SPORTISTKINJE U VOJVODINI
{ {
Slika sportistkinje se diskutovala u dva pravca, kroz generalni odnos sredine prema sportistkinjama i kroz odnos medija prema sportistkinjama.
"Slika sportistkinje je veoma pozitivna, ali kada se radi o vrhunskim sportistkinjama. Sportistkinje na lokalnom nivou i one u zanemarenim sportovima ostaju neprimetne."
- Generalno nae drutvo sportistkinje prepoznaje kao uspene i pozitivne, tj. uglavnom su stavovi o sportiskinjama pozitivni, naroito kada se radi o vrhunskim sportistkinjama. Sportistkinje na lokalnom nivou su pomalo zanemarene (za njih npr. i kada postignu znaajne rezultate esto izostane doek lokalnih politiara). O nekim sportistkinjama, koje se bave borilakim sportovima, fudbalom, rukometom itd., nije slika ba pozitivna, tj. esto se na raun njihovog zikog izgleda upuuju nepristojni komentari (mukarae, gle kakve ste, kakve su vam noge, vidi kolika lea od rukometa, itd).
Naslov u sportskim novinama: "Plavua obara sa nogu."

- Slika sportistkinje u javnosti u mnogome zavisi od medija. Meutim, mediji se ne bave dovoljno sportistkinjama, a i kada se bave, ne bave se na pravi nain. ini se da bi sportistkinja bila medijski praena, pored toga to treba da ima veoma zapaen rezultat, ona mora biti i veoma atraktivna i lepa da bi novinari pisali i o njenim rezultatima (pozitivan je primer Eurosport, na kom su svi sportovi ravnomerno zastupljen i na kom se adekvatno izvetava i o rezultatima sportistkinja). Nai mediji najee pogreno izvetavaju o rezultatima sportistkinja, stavljajui u prvi plan izgled sportistkinje, a u drugi njene rezultate. esto se mogu sresti neumesni naslovi u naim medijima (Naa najlepa teniserka, itd). Razloge za lou medijsku prezentaciju sportistkinja treba traili ili u looj ureivakoj politici i nesenzibilisanosti sportskih novinara (koji su uglavnom mukarci) ili u samim sportistkinjama, koje zarauju pomou reklama za razliite proizvode, preko kojih najee reklamiraju vlastito telo, a ne sport kojim se bave.
enski sportski klubovi i granski savezi treba da plasiraju sve vesti u medije, da budu aurniji kada iznose vesti o postignuima sportistkinja; Povezati reklamu i enski sport na adekvatniji nain; Pozivati sportistkinje u emisije koje nisu direktno vezane za sport, ali naglaavati da su sportistkinje; Edukovati medije za adekvatno i ravnopravno izvetavanje o sportistkinjama i sportistima, kroz stavljanje sportskih rezultata u prvi plan.
23
Peta tema:
RAZlIITE UlOGE SPORTISTKINJE

"Sport enama doe kao neka dodatna aktivnost na sve te uloge koje ima."
Problem sa kojim se u sportskoj karijeri sreu kako sportistkinje, tako i sportisti je studiranje (posebno u drugom gradu). Tada postaje teko uskladiti uloge sportiste i studenta, odnosno sportistkinje i studentkinje.U tom smislu, ak su i studentkinje Fakulteta za sport i ziko vaspitanje imale problema sa pravdanjem izostanaka na predavanjima/vebama usled sportskih obaveza koje su imale (takmienja, pripreme). Problem vide u tome to ne postoji Pravilnik kojim bi se uredilo pitanje izostanaka studenata - vrhunskih sportista. Dalje se istie da sportistkinje ranije prestaju da se bave sportom jer se prilikom udaje i stvaranja potomstva sreu sa vie problema (ili izazova): Prvo, zbog tradicionalnog shvatanja uloge supruge u naem drutvu, neretko se deava da suprug poinje da brani supruzi-sportistkinji da aktivno nastavi sa sportskim aktivnostima (tada njene primarne uloge postaju uloga domaice i neije ene). Uesnice fokus grupa smatraju da je to naroito izraeno u manjim sredinama:
Ne verujem da bi Ani Ivanovi ili Jeleni Jankovi muevi mogli da zabrane da treniraju, ali nama u manjim sredinama je mnogo tee. Evo ja sam primer, meni je mu ba zabranio, a 17 godina sam igrala rukomet i to je bio moj ivot.
ene u bioloki ogranienom periodu mogu da raaju, te i to utie na bri zavretak sportske karijere u sportistkinje. Meutim, problem nije samo trudnoa i povratak u ziku formu posle nje, ve je u tome to drutvo tokom trudnoe ak ni vrhunske sportistkinje ne motivie da se vrate sportu. Jedna uesnica (koja je osvajala medalje na Olimpijadi i na svetskim takmienjima) pominje kako je Ministarstvo sporta obavestilo da joj se prilikom trudnoe, po zakonu zamrzava stipendija. Kada sportistkinja postane majka, tada se situacija dodatno uslonjava. Tada npr. postaje teko da se odlazi na pripreme i da se dete ostavlja na due vreme. (Majka je ta koja mora biti kraj deteta i brinuti o njemu; ene se veine stvari u kojima uivaju odriu u korist dece). ene (i ne samo ene) teko ive od sporta, ak i kada se njime profesionalno bave. Veina ena nije u mogunosti da se izbori za svoj opstanak u sportu, kao lanice uprave kluba, sutkinje, trenerice... Zato su primorane da pored sporta u jednom trenutku biraju i trae drugi posao, koji pored ve opisanih, postaje dodatna obaveza. Deo uesnica primeuje da druge uloge sportistkinje (supruga , domaica, majka, zaposlena) utiu na aktivno bavljenje sportom (jer je teko uskladiti sve uloge), ali da je konana odluka o prestanku bavljenja sportom, ipak odluka same sportistkinje, tj. samo njena odgovornost. Dakle, sportistkinja prestaje da se bavi sportom ne zato to su tako odluili drugi, ve zato to je ona to prihvatila i odabrala tako da ivi.
24
Usvojiti Pravilnike za obrazovne institucije, na svim nivoima, koji bi predstavljali sistemsku podrku sportistima koji se koluju; Osigurati stipendije vrhunskim sportistkinjama-trudnicama; Finansirati ili sunansirati sportistkinje koje ele da se edukuju za trenere; Optine treba da omogue da vei broj ena, aktvnih sportiskinja, uestvuje u radu sportskih klubova; Finansijskom podrkom motivisati klubove da angauju ene kao trenerice, sutkinje, delagatkinje.. Kik-boks
Dragana Zanini
25
esta tema:
FINANSIRANJE U SPORTU
"Za deset godina, koliko treniramo, dobili smo patike, ali nemam pojma od koga."
O nainima nansiranja sporta sportistkinje znaju malo. Uglavnom nisu upoznate sa tim kako uprava klubova dolazi do materijalnih sredstava. Neke od sportistkinja izvetavaju da znaju da postoje sledei izvori nansiranja: - optinski budeti; - nezavisni sponzori zainteresovani za nansiranje sportskih klubova; - roditelji, koji preko lanarina (i ne samo lanarina) predstavljaju najei izvor nansiranja za mnoge sportske klubove. Kada su u pitanju individualni sportovi, tu su roditelji gotovo jedini izvor nansiranja.
Veina je sigurna da se najvie novca izdvaja za fudbal.
Sve uesnice se slau da trenutno postoji problem sa nansiranjem , jer je veliki broj sportskih klubova i malo sponzora, a i optinski budeti namenjeni sportu su najee mizerni. Pri raspodeli optinskih sredstava za sport , uesnice smatraju, da najveu ulogu imaju aktuelni lokalni politiari, to je poraavajue za sport i aktuelno i dugorono. Deo uesnica napominje da su muki klubovi mnogo protabilniji i da je teko oekivati da e neki sponzor, kome je prot na prvom mestu, odluiti da nansira enski klub. Sportski rezultati jesu vani, ali ne u svakom sportu. I meu sportovima postoje protabilni (fudbal) i neprotabilni sportovi i sponzori uvek pre biraju protabilni sport, jer je sport u poslednje vreme vie biznis. Jedino optinski budeti se mogu sistemski usmeravati i na neprotabilne sportove i na enske klubove, kako bi se sport dugorono sauvao.
Napraviti lokalne strategije za nansiranje u sportu, koje e biti otporne na politike promene; Napraviti jasne kriterijume o budetskom nansiranju sportskih klubova na lokalnom nivou; Sistemski, sredstva iz optinskih budeta usmeravati i na "neprotabilne" sportove, na enske klubove i individualne sportove; Motivisati vei broj sponzora da ulau u sport, oslobaajui ih poreza ili nudei im neke druge benete; Ograniiti broj fudbalskih klubova koji se nansiraju iz budeta.
26
4) Evaluacija diskusije
Na kraju diskusije su uesnice dobile evaluacione upitnike sa tri jednostavna pitanja (Kako se oseaju posle diskusije; Koliko su bile iskrene tokom diskusije; Koliko su, po njihovoj proceni, druge uesnice bile iskrene). Uesnice svih osam fokus grupa su samoizvestile da su bile gotovo potpuno zadovoljne diskusijom,tj. da im je ovakav nain razgovora prijao, da su gotovo sigurno bile iskrene i procenjuju da su iskrene bile i druge uesnice fokus grupa.
5) Ogranienja istraivanja
Ogranienja ovog istraivanja su sledea: U veini fokus grupa sutinska diskusija nije bila razvijena u dovoljnoj meri. Uesnice su se uglavnom obraale moderatorkama, govorei jedna po jedna. Ovo je svakako uticalo na istraivaku proceduru, a samim tim i na rezultate ovog istraivanja. Najzad, vano je istai da uesnice do sada nisu nikada bile u prilici da uestvuju u fokus grupama, niti su bile u prilici da ih bilo ko pita za njihovo iskreno miljenje. Sledee ogranienje ovog istraivanja je u jednometodnoj prirodi prikupljanja podataka. Za registrovanje problema sa kojima se sreu sportistkinje koriene su samo fokus grupe. U tom smislu, ogranienja proizilaze i iz same metode. Mogue je da su pripremljene teme i priroda postavljenih pitanja ili okolnosti u kojima su se vodile fokus grupe uticale na izvetavanje i diskusiju uesnica. Mogue je da bi nas uesnice drugaije izvestile o problemima sa kojima se sreu da nisu sedele kraj svojih sugraanki u svom gradu. Ogranienje istraivanja se moe nai i u uzrasnoj strukturi uesnica. Uglavnom su u fokus grupama uestvovale mlae sportistkinje. To je sigurno uticalo na irinu opsega obuhvaenih tema, tj. odreeni aspekti pojedinih tema se nisu ni pomenuli. No, situacija je takva da starije sportistkinje (u manjim mestima) vie nisu sportski aktivne, a na alost ni zainteresovane za uee u aktivnostima ovog tipa.
6) literatura
1. Fajgelj, S. (2004). Metode istraivanja ponaanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 2. Havelka, N., Kuzmanovi, B. i Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 3. Morgan, D. (1997). Focus groups as qualitative research. Thousand Oaks, CA-London: Sage Publications.
27
Streljatvo
Aranka Binder
28
Prof. dr Vinja ori
III Finansiranje enskog sporta u optinama Vojvodine
Radi dobijanja to potpunije slike aktuelnog stanja, problematika enskog sporta u Vojvodini, u okviru ovog istraivanja, razmatrana je sa vie aspekata, razliitim pristupima i metodama. Vaan segment istraivanja obuhvatio je analizu nansiranja enskog sporta u sledeim optinama/gradovima: Novi Sad, Kikinda, Sombor, Senta, itite, Inija i Vrbas, kao i analizu zastupljenosti ena u pojedinim sportovima. Nosilac ovog dela istraivanja bila je prof. dr Vinja ori, u saradnji sa ovlaenim osobama iz lokalnih samouprava, odnosno pokrajinskih granskih saveza. Neosetljivost granskih saveza za problematiku rodne ravnopravnosti u sportu, odnosno njihova nemogunost da dostave aurne i tane informacije o zastupljenosti ena, predstavlja samo po sebi znaajan nalaz. Naime, od ukupno 50 pokrajinskih sportskih saveza kojima su upueni anketni upitnici, prvobitno se odazvalo svega 6 saveza (rukomet, plivanje, tenis, badminton, gimnastika, planinarsko-smuarski savez) i dostavilo popunjene upitnike. Zasnivanje kvalitetnog informacionog sistema koji bi obezbedio aurnu, preciznu i tanu informaciju u vezi sa ueem ena na svim nivoima sporta i u svim ulogama u sportu, nesumnjivo bi predstavljalo vaan korak u unapreenju enskog sporta u Pokrajini. U tom pravcu su ve nainjeni konkretni koraci inicirani ovim istraivanjem, tako da e elektronska baza granskih saveza Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu sadrati i podatke o polnoj strukturi lanstva (http://www.sportal.org.rs/eSavezi/savezi/view/savezilist.php).
29
Budetiranje enskog sporta u lokalnim samoupravama

Ovim segmentom istraivanja bilo je obuhvaeno sedam gradova/optina iz Vojvodine: itite, Vrbas, Sombor, Kikinda, Inija, Senta i Novi Sad. U tabeli 1 prikazane su osnovne demografsko-privredne karakteristike ovih samouprava. Grad Novi Sad ima najvie stanovnika i najvie prosene neto zarade, dok optina itite ima najmanje stanovnika i najnie zarade.
Ukupan broj stanovnika i prosene neto zarade

Okrug Novi Sad* Vrbas Sombor* Inija itite Kikinda Senta
* Grad
Ukupan broj stanovnika (2002) 299.294 45.852 97.263 53.000 20.399 67.002 25.568
Prosene neto zarade (oktobar 2010) 39.904 dinara 31.176 dinara 31.151 dinara 28.737 dinara 27.018 dinara 30.173 dinara 33.215 dinara Tabela 1
Junobaki Junobaki Zapadnobaki Sremski Srednjebanatski Severnobanatski Severnobanatski
Kao to se vidi iz tabele 2, u svim posmatranim sredinama, izuzev u Somboru, ene ine veinu stanovnitva (51.11% do 52.54%). Imamo li pravo da oekujemo jednaku (ako ne i neto veu) zastupljenost ena u sportu?
Polna struktura stanovnitva u posmatranim samoupravama

ene itite Vrbas Sombor Kikinda 10.471 (51.33%) 22.113 (51.77%) 50.424 (48.16%) 34.327 (51.23%) 27.300 (51.51%) 13.069 (51.11%) 157.261 (52.54%) Muarci 9.928 (48.67%) 23.739 (48.23%) 46.839 (51.84%) 32.675 (48.77%) 25.700 (48.49%) 12.449 (48.69%) 142.033 (47.46%) Ukupno 20.399 (100.00%) 45.852 (100.00%) 97.263 (100.00%) 67.002 (100.00%) 53.000 (100.00%) 25.568 (100.00%) 299.294 (100.00%) Tabela 2
lanovi optinskih/gradskih vea zadueni za sport. Od ukupno sedam samouprava u est se na ovoj funkciji nalaze mukarci, a samo u jednoj (optina Kikinda) na ovoj poziciji je ena. to se tie obrazovne strukture, u etiri sluaja lanovi OV/GV zadueni za sport imaju VII stepen strune spreme, jedan lan ima VI stepen, a dva lana imaju III-IV stepen strune spreme. Jedina ena na ovoj funkciji ima akademsko obrazovanje iz oblasti sporta (diplomirani trener atletike), to nije sluaj sa kolegama iz drugih sredina.
Inija Senta Novi Sad
30
Rukovodilac/rukovoditeljka sekretarijata (ili sektora) za sport u optinskoj/gradskoj upravi. U dve od sedam samouprava ne postoji sekretarijat (ili sektor) za sport, a u preostalih pet samouprava postoji takvo telo. Ovde su vie zastupljene ene (4 : 1), to imajui u vidu prethodni nalaz, sugerie da su mukarci zastupljeniji na pozicijama vanim za kreiranje politike u oblasti sporta, a ene na pozicijama koje podrazumevaju operativan rad. Ukupno zaposlenih u sekretarijatu (sektoru za sport) u optinskoj/gradskoj upravi. Broj zaposlenih se kree od 2 do 15, a procenat ena varira od 20 do 100%, tako da se u ovom sluaju ne moe govoriti o prepoznatljivom rodnom obrascu. Registrovani klubovi. Veoma vani podaci dobijeni istraivanjem odnose se na broj i strukturu sportskih klubova u posmatranim samoupravama. Kao to se vidi iz tabele 3, klubovi sa iskljuivo enskim lanstvom (u daljem tekstu enski klubovi) su najmanje zastupljeni, dok udeo klubova sa iskljuivo mukim lanstvom (u daljem tekstu muki klubovi) i klubova sa meovitim lanstvom (meoviti klubovi) varira od sredine do sredine. Na nivou celog uzorka, procenat enskih klubova iznosi 9%, mukih klubova 47%, a meovitih 44%. itite ima najvei procenat mukih sportskih klubova, ak 85%, a procenat meovitih klubova najvii je u Senti (77%). to se tie ukupnog broja sportskih klubova, najvei broj registrovan je u Novom Sadu (231), to je devet puta vie nego u ititu ili skoro tri puta vie nego u Somboru. Novi Sad ima sportskih klubova praktino kao Sombor, Kikinda, Inija, Senta i itite zajedno.
Zastupljenost enskih, mukih i meovitih klubova

OPTINA itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad Ukupno enski 2 (8%) 7 (15%) 5 (6%) 9 (17%) 3 (6%) 1 (3%) 20 (9%) 47 (9%) Muki 22 (85%) 24 (51%) 41 (50%) 22 (42%) 32 (67%) 6 (19%) 94 (41%) 241 (47%) Meoviti 2 (8%) 16 (34%) 36 (44%) 21 (41%) 13 (27%) 24 (77%) 117 (51%) 229 (44%) Ukupno 26 (100.00%) 47 (100.00%) 82 (100.00%) 52 (100.00%) 48 (100.00%) 31 (100.00%) 231 (100.00%) 517 (100.00%) Tabela 3
31
Razvijenost sporta u pojedinim sredinama moe se sagledati i na osnovu broja sportskih klubova u odnosu na ukupan broj stanovnika (tabela 4).
Dostupnost sportskih klubova

Sredina Broj sportskih Broj meovitih i en- Broj meovitih i klubova u odnosu skih klubova u mukih klubova u na ukupan broj odnosu na ukupan odnosu na ukupan stanovnika broj ena broj mukaraca
1 klub na 785 stanovnika 1 klub na 976 stanovnika 1 klub na 1186 stanovnika 1 klub na 1288 stanovnika 1 klub na 1104 stanovnika 1 klub na 825 stanovnika 1 klub na 1296 stanovnika 1 klub na 2.618 ena 1 klub na 961 ena 1 klub na 1.230 ena 1 klub na 1.144 ene 1 klub na 1.706 ena 1 klub na 523 ene 1 klub na 1.148 ena 1 klub na 414 mukaraca 1 klub na 593 mukarca 1 klub na 608 mukaraca 1 klub na 760 mukaraca 1 klub na 571 mukarca 1 klub na 415 mukaraca 1 klub na 673 mukarca Tabela 4
Ovi podaci sugeriu da su u boljoj poziciji zapravo stanovnici manjih sredina (itite, Senta), nego stanovnici gradova i veih optina (Novi Sad, Sombor, Kikinda). Evidentno je, takoe, da je zastupljenost klubova koji su dostupni enskom delu populacije (enski i meoviti klubovi) znatno nepovoljnija u odnosu na klubove dostupne mukarcima (muki i meoviti klubovi). Nejednake anse ena za bavljenje sportom, u tom smislu, najizrazitije su u ititu gde 1 klub doe na 2.618 ena odnosno 414 mukaraca. U svih sedam obuhvaenih samouprava, ovaj pokazatelj upuuje na neravnopravan poloaj ena.
itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad
Ponuda razliitih sportova. U svim posmatranim sredinama, mukarcima je na raspolaganju vei izbor sportova, a razlike su najizraenije u ititu, Iniji i Vrbasu (Tabela 5). Najmanje razlike postoje u Senti, zatim u Novom Sadu, Somboru i Kikindi.
Ponuda razliitih sportova

OPTINA
itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad
* tri enska koarkaka kluba trenutno ne funkcioniu
Sportovi kojima mogu da se bave ene 2 14* 24 17 12 22 38
Sportovi kojima mogu da se bave mukarci 8 20 27 20 20 23 41 Tabela 5
32
Polna struktura sportski aktivnog lanstva. Na osnovu dobijenih podataka, evidentno je da u strukturi aktivnog lanstva u sportskim klubovima dominiraju mukarci (tabela 6). Uee ena se kree od 24% u Somboru, preko 28% u Senti i 29% u Vrbasu, do 37.5% u Novom Sadu. Podseamo, izuzev u Somboru, ene predstavljaju veinu stanovnitva u ovim mestima (oko 51%).
Polna struktura sportski aktivnog lanstva

OPTINA
itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad** ene Nema podataka 571 (29%) 1042 (24%) Nema podataka 150* 459 (28%) 2291 (37.5%) Muarci Nema podataka 1371 (71%) 3287 (76%) Nema podataka 1508* 1180 (72%) 3816 (62.5%) Ukupno Nema podataka 1942 (100%) 4329 (100%) Nema podataka Nema podataka 1639 (100%) 6107 (100%) Tabela 6
* U klubovima za koje su dostavljeni podaci
** Nema podataka za 11 klubova
U sportskim klubovima sa meovitim lanstvom takoe dominiraju mukarci (tabela 7). Zbirni podaci za Vrbas, Sombor, Sentu i Novi Sad pokazuju da u 60% meovitih klubova preovlauju mukarci, tj. ine 60% i vie lanstva. U Senti tri etvrtine meovitih klubova ima vie mukaraca, a u Novom Sadu 57%.
Polna struktura u klubovima sa meovitim lanstvom

OPTINA itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad Ukupno Vie ena 1 (7%) 4 (11%) 5 (21%) 11 (10%) 21 (12%) Vie mukaraca 9 (60%) 22 (61%) 18 (75%) 60 (57%) 109 (60%) Podjednako 5 (33%) 10 (28%) 1 (4%) 35 (33%) 51 (28%) Ukupno 15 36 24 106 181 Tabela 7
33
Dobijeni podaci, meutim, ukazuju da su ene brojano prisutnije u meovitim sportskim klubovima nego u enskim sportskim klubovima (tabela 8). Vie od 2/3 sportski aktivnih ena bavi se sportom u meovitim klubovima. Postavlja se pitanje da li panju, kad je re o nansiranju i drugim vrstama podrke, treba usmeriti na meovite klubove? Naravno, u ovom trenutku nedostaju podaci o raspodeli nansijskih sredstava unutar klubova sa meovitim lanstvom.
Zastupljenost ena u enskim i meovitim sportskim klubovima

OPTINA
itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad enski klubovi 261 (46%) 363 (35%) 28 (6%) 961 (30%) 1.613 (30%) Muki klubovi 310 (54%) 679 (65%) 459 (94%) 2291 (70%) 3.739 (70%) 487 3.252 5.352 Tabela 8 571 1.042 Ukupno
UKUPNO
Polna pripadnost strunih saradnika u sportskim klubovima. Broj ena strunih saradnika je skoro 7 puta manji od broja mukaraca strunih saradnika u sportskim klubovima (tabela 9). Ukupan broj strunih saradnika u enskim klubovima je skoro 5 puta manji od ukupnog broja strunih saradnika u mukim klubovima. Broj ena strunih saradnika u meovitim klubovima je tano 5 puta manji od broja mukaraca strunih saradnika. Broj mukaraca strunih saradnika u enskim klubovima je 2,5 puta vei od broja ena strunih saradnika. ene-struni saradnici su izuzetak u mukim sportskim klubovima (svih 9 ena radi u novosadskim klubovima sa iskljuivo mukim lanstvom). Zastupljenost ena u tradicionalno mukim sportovima. Rezultati istraivanja pokazuju da su ene, istina veoma skromno, prisutne i u tradicionalno mukim sportovima poput fudbala, borilakih sportova, vaterpola, sportskog ribolova i dr.
Struni saradnici u sportskim klubovima*

KLUB enski klubovi Muki klubovi Meoviti klubovi Ukupno ene 23 (29%) 9 (2%) 121 (17%) 153 (13%) 2=64.56 df=2
* Nema podataka za Kikindu i Sombor
Mukarci 57 (71%) 371 (98%) 605 (83%) 1033 (87%) p=.00
Ukupno 80 380 726 1186
Tabela 9
34
Finansiranje sportskih klubova iz optinskog / gradskog budeta (2008-2010). Sve samouprave, sem itita, odvajale su budetska sredstva za nansiranje sportskih klubova u posmatranom periodu (tabela 10). Moe se konstatovati da struktura nansiranja iz budeta kada je re o broju pojedinih sportskih klubova, odgovara zastupljenosti pojedinih klubova (enski, muki, meoviti). Ne postoji pozitivna diskriminacija kad je re o enskim klubovima. Kada se posmatraju iznosi opredeljeni za pojedine klubove (enske, muke, meovite) uoava se da u svim sredinama procenat od ukupnih sredstava koje dobijaju muki klubovi prevazilazi procentualnu zastupljenost mukih klubova u ukupnom broju sportskih klubova (tabele 6 i 11). Tako, recimo, u Iniji procenat mukih klubova iznosi 67%, a procenat sredstava koje su dobili iznosi 91%, u Vrbasu taj odnos je 51% prema 76%, u Somboru 50% prema 72% itd. Naravno, injenica da su mukarci zastupljeniji u ukupnom aktivnom lanstvu sportskih klubova, objanjava dobrim delom ova odstupanja, meutim, ulaganje u sport osnova je za postizanje dobrih rezultata. Dobri rezultati, s druge strane, opravdavaju dalje ulaganje, privlae lanstvo, medijsku panju, sponzore enski sport se tako nalazi u svojevrsnom zaaranom krugu; bez ulaganja nema rezultata, izostanak rezultata po pravilu znai manje ulaganje.
Finansiranje sportskih klubova iz budeta samouprava

MESTO itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Senta Novi Sad Ukupno enski klubovi 6 (14%) 5 (5%) 9 (18%) 2 (20%) 0 (0%) 26 (11%) 48 (10%) Muki klubovi Meoviti klubovi 22 (50%) 50 (50%) 24 (46%) 7 (70%) 6 (19%) 95 (40%) 204 (43%) 16 (36%) 46 (45%) 19 (36%) 1 (10%) 24 (81%) 117 (49%) 223 (47%) Ukupno 44 (100%) 101 (100%) 52 (100%) 10 (100%) 30 (100%) 238 (100%) 475 (100%) Tabela 10
Opredeljena budetska sredstva (u dinarima) u periodu 2008-2010

Mesto itite Vrbas Sombor Kikinda* Inija Senta Novi Sad Ukupno enski klubovi 4.648.200,00 (11%) 1.728.498,00 (4%) 9.912.706,00 (22%) 4.000.000,00 (8%) (0%) 15.092.000,00 (9%) 35.381.404,00 (10%) Muki klubovi Meoviti klubovi 33.036.853,00 (76%) 27.611.046,00 (72%) 22.735.022,00 (50%) 44.300.000,00 (91.6%) 7.403.100,00 (78%) 83.462.000,00 (48%) 5.743.100,00 (13%) 8.852.053,00 (24%) 13.198.801,00 (28%) 215.000,00 (0.4%) 2.068.700,00 (22%) 73.624.500,00 (43%) Ukupno 43.428.153,00 (100.00%) 38.191.597,00 (100.00%) 45.846.529,00 (100.00%) 48.515.000,00 (100.00%) 9.471.800,00 (100.00%) 172.178.500,00 (100.00%)
218.548.021,00 103.702.154,00 357.631.579,00 (61%) (29%) (100.00%) Tabela 11

* podaci se odnose na 2009. i 2010. godinu
35
Za posmatrani period (2008-2010) odreene su liste 10 sportskih klubova koji su u posmatranim gradovima/optinama dobili najvee budetske dotacije, zbirno gledano (2008+2009+2010). Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 12 moe se konstatovati da u Vrbasu, Somboru, Kikindi i Iniji dominiraju muki klubovi, dok u Novom Sadu i Senti nema enskih klubova meu prvih deset po budetskim dotacijama. U Novom Sadu, muki i meoviti sportski klubovi su podjednako zastupljeni, a samo u Senti meu najvie dotiranim klubovima dominiraju meoviti klubovi. Takoe, evidentne su velike razlike u visini opredeljenih sredstava, kako unutar iste sredine, tako i izmeu razliitih sredina.
Najvee budetske dotacije (prvih deset klubova) u periodu 2008-2010.

Mesto itite Vrbas Sombor Kikinda* Inija* Senta Novi Sad enski klubovi 2 1 1 2 Muki klubovi 7 6 6 7 3 5 Meoviti klubovi 1 3 3 1 7 5 Raspon (din) 1.132.000,00 do 8.558.002,00 577.374,00 do 13.873.000 1.074.882 do 7.500.000,00 215.000,00 do 33.000.000,00 308.000,00 do 1.548.000,00 3.848.000,00 do 12.700.000,00 Tabela 12
Kad je re o pojedinanim godinjim dotacijama, meu najvie dotiranim klubovima iz sedam posmatranih optina/gradova nalaze se 4 muka kluba, 1 meoviti klub i 1 enski klub (tabela 13). Sume se kreu od cc 770.000 dinara do 17.000.000 miliona dinara, kad je re o pojedinanim godinjim dotacijama.
Najvee pojedinane godinje dotacije

OPTINA
itite Vrbas Sombor Kikinda* Inija* Senta Novi Sad
* podaci se odnose na 2009. i 2010. godinu
Klub Koarkaki klub VrbasCarnex /M/ Fudbalski klub Radniki /M/ RK Kikinda // Fudbalski klub Inija /M/ Rvaki klub /M/ Vaterpolo Vojvodina /M/
Najvea pojedinana godinja dotacija (u dinarima) 4.180.000,00 10.065.000,00 5.700.000,00 17.000.000,00 773.000,00 10.000.000,00 Tabela 13
36
Neke uoene pravilnosti upuuju na nejednak pristup lokalnih samouprava mukom i enskom sportu. U Vrbasu je, recimo, muki rukometni klub, koji je uspeniji i sa veim lanstvom, dobio i 5.4 puta vie novca od enskog kluba. Meutim, muki koarkaki klub, koji se takmii u niem rangu takmienja od enskog, dobio je 5.2 puta vie sredstava od enskog koarkakog kluba. U Gradu Somboru, na selu dominiraju muki sportski klubovi, a u gradu meoviti. ene pogotovo u seoskim sredinama, nemaju adekvatne mogunosti za bavljenje sportom. Muki fudbalski klub dobio je vie sredstava nego preostalih 9 najvie dotiranih klubova u Somboru zajedno tokom posmatranog trogodinjeg perioda.
Veoma esto, jedan ili dva sportska kluba dobijaju nesrazmerno vea budetska sredstva u odnosu na druge klubove, to moe da znaajno iskrivi dobijenu sliku. U Kikindi je, primera radi, 9 enskih klubova dobilo ukupno 9.912.706 dinara (proseno: 1.101.411,7). Kada se iskljui RK Kikinda, ukupna suma pada na 2.412.706, u proseku po klubu: 301.588, 25. U Novom Sadu, najvea pojedinana godinja suma dodeljena je mukom vaterpolo klubu 2010. godine (10.000.000,00 dinara). Od enskih klubova, u posmatranom periodu, najvia jednokratna suma opredeljena je KK Vojvodina-NIS GAS 1.261.000,00 dinara (2010. godine). Istovremeno, svi enski klubovi zajedno (ukupno 26 klubova) su za 2010. godinu dobili 6.662.000,00 dinara. Meu ovim klubovima su i tri kluba koja se takmie na meunarodnom nivou.
Dodatne aktivnosti, programi i potrebe u vezi sa sportom koje se nansiraju iz budeta. Finansiraju se uglavnom kolski sport, sportski savezi, sportske manifestacije, rekreacija itd. Velike su razlike u budetskim sredstvima. Npr. u Vrbasu je 2008. godine odvojeno je 182.693 dinara, a u Novom Sadu 48 miliona dinara.
Rasporeivanje sredstava za sport u optini/gradu. Iz tabele 14 vidi se da posebne Komisije za raspodelu sredstava postoje samo u Kikindi i Novom Sadu, u ititu i Iniji raspodela se vri prema planu koji sainjavaju optinske strune slube, a u Vrbasu i Somboru na neki drugi nain. U Kikindi i Novom Sadu, u lanstvu Komisije za raspodelu sredstava nalazi se po 1 ena. Isto tako, samo Kikinda i Novi Sad imaju poseban pravilnik o radu Komisije.
Ukljuenost u pokrajinske, nacionalne ili meunarodne programe/projekte za razvoj i armaciju enskog sporta. Nijedna samouprava obuhvaena istraivanjem nije tokom protekle tri godine bila ukljuena u ovakve programe. Takoe, samo u Novom Sadu je sprovedeno istraivanje koje se tie uea ena i devojica u sportu.
Rasporeivanje sredstava za sport u optini/gradu

Na predlog posebne Komisije za raspodelu sredstava Prema planu - O tome direkO tome nansiranja koji tno odluuje odluuje su sainile optinsko predsednik strune slube vee/gradsko optine/ optine/grada vee gradonaelnik Na drugi nain
itite Vrbas Sombor Kikinda Inija Novi Sad X X
X X X
Tabela 14
37
REZIME
Finansiranje enskog sporta u vojvoanskim optinama
Iako u svim sredinama stanovnitva, znaajno obuhvaenim istraivanjem (osim u Somboru), ene ine veinu manje su zastupljene od mukaraca u aktivnom lanstvu sportskih klubova, kao struni saradnici u sportskim klubovima, te kao lanovi optinskih/gradskih vea zadueni za sport; enskih klubova Procenatod 3 do 17%; unutar ukupnog broja sportskih klubova u posmatranim mestima kree se Odnos klubovi, klubovi mukimukupnog broja ena prema broju enama dostupnih klubova (enskinego odnos brojasa i enskim sekcijama) u svim obuhvaenim mestima je nepovoljniji mukaraca prema broju njima dostupnih klubova (muki i meoviti klubovi);
U svim sredinama, mukarcima je na raspolaganju neto vei izbor sportova; ena Uee29% u u aktivnom lanstvu sportskih klubova se kree od 24% u Somboru preko 28% u Senti, Vrbasu i 37.5% u Novom Sadu;
Maevanje
Romana Caran
Foto: Naa Pavkov Novi Sad, 16. april 2011.
U veini meovitih klubova (60%) u aktivnom lanstvu dominiraju mukarci; meoviti klubovi zasluuju posebnu Ipak, bavi sportom u ovim klubovima; panju kod nansiranja jer se 70% sportski aktivnih ena Broj ena-strunih saradnika je skoro 7 puta manji od broja mukaraca-strunih saradnika u sportskim klubovima;
iu ene su prisutnei dr.);tradicionalno mukim sportovima (fudbal, vaterpolo, borilaki sportovi, sportski ribolov klubovi dobijaju u proseku enski klubovi dobijaju oko 61%, a10% od ukupnih budetskih dotacija za sportske klubove, muki meoviti klubovi 29%;
Samo u Novom Sadu je bilo analiza/istraivanja u vezi sa zastupljenou ena u sportu.
38
Prof. dr Vinja ori
IV Zastupljenost ena u pokrajinskim granskim savezima

U bazi podataka granskih saveza Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu (http://www.sportal.org.rs/eSavezi/savezi/view/savezilist.php), nalazi se ukupno 50 saveza. Ako se izuzmu Sportski savez Vojvodine, Savez Sport za sve, Univerzitetski sportski savez i Savez za kolski sport i olimpijsko vaspitanje, kao i ahovski savez Vojvodine, dolazi se do brojke od 45 granskih saveza kojima su upueni pozivi za uestvovanje u istraivanju. Nakon izuzetno slabog prvobitnog odziva (svega 6 granskih saveza dostavilo je popunjene upitnike), evidentna nezainteresovanost granskih saveza za problematiku rodne ravnopravnosti u sportu nametnula se kao prvi znaajan nalaz. Nakon ponovljenog poziva, konaan broj granskih saveza koji su se odazvali istraivanju dostigao je brojku 12 ili oko 27% od ukupnog broja za sportskih saveza zanimljivih za ovo istraivanje. Pomenuti granski savezi su: Atletski savez Vojvodine, Kajak-kanu savez Vojvodine, Savez za dizanje tegova Vojvodine, Rvaki savez Vojvodine, Rukometni savez Vojvodine, Gimnastiki savez Vojvodine, Plivaki savez Vojvodine, Teniski savez Vojvodine, Planinarskosmuarski savez Vojvodine, Badminton savez Vojvodine i Kuglaki savez Vojvodine. U daljem tekstu granski savezi e uglavnom biti oznaavani skraenim nazivom, tj. prema sportu ije klubove i sportiste okupljaju. Prema podacima koje su dostavili iz ovih granskih saveza, samo 4 saveza imaju u svom sastavu klubove sa iskljuivo mukim ili enskim lanstvom (Dizanje tegova, Rvanje, Kuglanje i Gimnastika), dok ostali savezi okupljaju samo klubove sa meovitim lanstvom. Rukometni i Planinarskosmuarski savez nisu dostavili ove podatke. Ukupan broj registrovanih klubova u posmatranim granskim savezima prikazan je u tabeli 15.
Ukupan broj registrovanih klubova u posmatranim granskim savezima

Pokrajinski granski savezi 1. Atletski savez Vojvodine 2. Kajak-kanu savez Vojvodine 3. Savez za dizanje tegova Vojvodine 4. Rvaki savez Vojvodine 5. Rukometni savez Vojvodine 6. Gimnastiki savez Vojvodine 7. Plivaki savez Vojvodine 8. Veslaki savez Vojvodine 9. Teniski savez Vojvodine 10. Planinarsko-smuarski savez Vojvodine 11. Badminton savez Vojvodine 12. Kuglaki savez Vojvodine Ukupno 26 17 10 14 128 10 23 7 40 33 5 43 Tabela 15
39
Pre prezentacije glavnih rezultata ovog dela istraivanja, mora se napomenuti da je na osnovu dostavljenih podataka veoma teko praviti generalizacije ili uproseavati dobijene nalaze, sem u sluajevima kada su podaci iz granskih saveza nedvosmisleno saglasni (npr. kad je re o zastupljenosti ena u upravljakim ulogama, mada i tu postoji jedan izuzetak, u pitanju je Gimnastiki savez). Posmatrani granski savezi imaju niz specinosti, poev od obeleja samog sporta, do organizacione strukture i zastupljenosti ena u razliitim ulogama i na razliitim nivoima. Takoe, meu granskim savezima koji su analizirani u sklopu istraivanja, nalaze se Rvaki savez i Savez za dizanje tegova koji pokrivaju dva izrazito muka sporta, to je nesumnjivo uticalo na ukupnu sliku.
Zastupljenost ena u upravama granskih saveza

Procenat ena funkcionerki u posmatranim granskim savezima dostie tek 13.2% od ukupnog broja sportskih funkcionera (tabela 16). Zastupljenost ena na sportskim funkcijama kree se od 0% (rvanje, dizanje tegova) do 48.4% u gimnastici. ene su veoma zastupljene i u planinarskosmuarskom savezu (40%). U preostalim savezima, zastupljenost ena na liderskim mestima se kree od 2.1% u veslanju do 20% u tenisu. Mukarci su po pravilu zastupljeni na svim postojeim funkcijama, a ene u manjem broju, uglavnom na manje vanim funkcijama. ene su najee lanice skuptine (u 7 saveza), delegatkinje u republikim granskim savezima (4 saveza) i lanice razliitih komisija (3 saveza) /tabela 17/.
Fudbal
Dunja Vukevi
Zastupljenost funkcionera i funkcionerki u granskim savezima

Savez
Atletika Kajak-kanu Dizanje tegova Rvanje Rukomet Gimnastika Plivanje Veslanje Tenis Planinari/smuari Badminton Kuglanje Ukupno
ene
8 (12.9%) 4 (5.6%) 0 (0%) 0 (0%) 14 (9.1%) 15 (48.4%) 4 (14.3%) 1 (2.1%) 11 (20%) 18 (40%) 3 (9.7%) 8 (8.7%) 96 (13.2%)
Mukarci
54 (87.1%) 68 (94.4%) 47 (100.0%) 47 (100.0%) 140 (90.9%) 16 (51.6%) 24 (85.7%) 47 (97.9%) 44 (80%) 27 (60%) 31 (90.3%) 84 (91.3%) 629 (86.8%)
Ukupno funkcionera
62 (100.0%) 72 (100.0%) 47 (100.0%) 47 (100.0%) 154 (100.0%) 31 (100.0%) 28 (100.0%) 48 (100%) 55 (100.0%) 45 (100.0%) 34 (100.0%) 92 (100.0%) 725 (100.0%) Tabela 16
40
Samo 1 ena (9.1%) iz naeg uzorka granskih saveza je na funkciji predsednika saveza (Gimnastika). Na nivou Pokrajine, prema podacima iz e-baze podataka Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, u samo 4
granska saveza od ukupno 49 za koje postoje podaci, na predsednikoj funkciji se nalaze ene (8.2%). U pitanju su Plesni savez, Bodi-bilding i tnes savez, Aerobik asocijacija i Gimnastiki savez Vojvodine.
Zastupljenost ena na razliitim funkcijama u posmatranim granskim savezima

Funkcija Predsednik Saveza Sekretar Saveza Kajak-kanu Predsednik Upravnog odbora lanovi Upravnog odbora Predsednik Skuptine lanovi Skuptine Predsednik Nadzornog odbora Tenis, Plan.smu. lanovi Nadzornog odbora
Gimnastika (1), Tenis (1)
ene
Gimnastika Ukupno: 1 (8.3%) Atletika, Kajak-kanu, Dizanje Ukupno: 1 (8.3%) Atletika, Dizanje tegova, Gimnastika Ukupno: 1 (8.3%) Atletika (3), Gimnastika (3), Tenis (1), Kuglanje (1) Ukupno: 8 (8.8%) Gimnastika Ukupno: 1
Mukarci
tegova, Rvanje, Rukomet, Plivanje, Veslanje, Tenis, Plan.smu., Badminton, Kuglanje Ukupno: 11 (91.7%) Rvanje, Rukomet, Gimnastika, Plivanje, Veslanje, Tenis, Plan.smu., Badminton, Kuglanje Ukupno: 11(91.7%) Atletika, Kajak-kanu, Dizanje tegova, Rvanje, Rukomet, Veslanje, Tenis, Plan.smu., Badminton, Kuglanje Ukupno: 10 (91.7%) Atletika (7), Kajak-kanu (9), Dizanje tegova (7), Rvanje (7), Rukomet (14), Gimnastika (2), Plivanje (6), Veslanje (7), Tenis (6), Plan.smu.(5), Badminton (5) Kuglanje (8) Ukupno: 83 (91.2%) Atletika, Kajak-kanu, Dizanje tegova, Rvanje, Rukomet, Veslanje, Tenis, Plan.smu., Badminton, Kuglanje Ukupno: 10
Ukupno 12 (100.0%) 12 (100.0%) 11 (100.0%) 91 (100.0%) 11 (100.0%) 291 (100.0%)
Atletika (5), Rukomet (1), Gim- Atletika (21), Kajak-kanu (48), Dizanje tegova (16), Rvanje (16), Rukomet (40), Gimnastika nastika (7), Tenis (5), (10), Veslanje (16), Tenis (10), Plan.smu.(16), Badminton (18), Kuglanje (42) Plan.smu.(17), Badminton (3) Ukupno: 253 (87.0%) Ukupno: 38 (13.0%) Ukupno: 2 (16.7%) tegova, Rvanje, Rukomet, Gimnastika, Plivanje, Veslanje, Badminton, Kuglanje Atletika, Kajak-kanu, Dizanje Ukupno: 10 (83.3%) Ukupno: 2 (6.1%) Atletika (3), Kajak-kanu (2), Kajak-kanu (1), Rukomet (1), Plivanje (1) Ukupno: 3 (9.1%) Dizanje tegova (3), Rvanje (3), Rukomet (2), Gimnastika (2), Plivanje (3), Veslanje (3), Tenis (2), Plan.smu.(2), Badminton (3), Kuglanje (3) Ukupno: 31 (93.9%) Atletika (2), Kajak-kanu (1), Dizanje tegova (3), Rvanje (3), Rukomet (10), Plivanje (3), Tenis (5), Kuglanje (3) Ukupno: 30 (90.9%) (16), Kuglanje (3) Ukupno: 82 (86.3%) Atletika (8), Dizanje tegova (3), Rvanje (3), Rukomet (8), Veslanje (3), Kuglanje (3) Ukupno: 28 (100.0%) Rukomet (6) Ukupno: 6 (75%) Atletika (1), Dizanje tegova (5), Rvanje (5), Rukomet (10), Plivanje (4), Veslanje (5), Kuglanje (16) Ukupno: 46 (80.7%) Atletika, Dizanje tegova, Rvanje, Rukomet, Veslanje, Tenis, Kuglanje Ukupno: 7 (100.0%) Rukomet Ukupno: 1 (50.0%) Rvanje, Rukomet, Veslanje Ukupno: 5 (100.0%) Atletika, Rukomet Ukupno: 2 (100.0%)
12 (100.0%) 33 (100.0%) 33 (100.0%) lanovi komisija

Rukomet (8), Plivanje
Predsednici komisija Saveza
(2), Tenis (3) Ukupno: 13 (13.7%) (3), Rvanje (3), Rukomet (41), Atletika (4), Kajak-kanu (4), Dizanje tegova Plivanje (5), Veslanje (3), Tenis Ukupno: 0 (0.0%) Rukomet (2) Ukupno: 2 (25%) Rukomet (2), Gimnastika (1), Plivanje (1), Kuglanje (7) Ukupno: 11 (19.3%) Ukupno: 0 (0%) Veslanje Ukupno: 1 (50.0%) Ukupno: 0 (0.0%) Atletika, Dizanje tegova, Ukupno: 0 (0.0%)
95 (100.0%) 28 (100.0%) 8 (100.0%) 57 (100.0%)
Predsednici podsaveza Sekretari podsaveza Delegati u republikim granskim savezima Predsednik udruenja (zajednice) sudija Sekretar udruenja sudija udruenja (zajednice) trenera
7 (100.0%) 2 (100.0%) Predsednik 5 (100.0%) 2 (100.0%)
Sekretar udruenja trenera
Tabela 17
41
Na mestu sekretara granskog saveza u naem uzorku nalazi se samo 1 ena (kajak-kanu). Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, na funkciji sekretara ili direktora (tj. generalnog sekretara) nalazi se 13 ena u 49 sportskih saveza. Istovremeno, funkciju sekretara obavlja 39 mukaraca (tri puta vie). Meu 11 stalno zaposlenih u granskim savezima ukljuenih u nae istraivanje, a radi se u svim sluajevima o sekretarima saveza, nalazi se samo jedna ena (9.1%). Dobijeni podaci govore da je samo jedna ena predsednica Upravnog odbora (gimnastika), kao i predsednica Skuptine (gimnastika). Nijedna ena nije na funkciji predsednika podsaveza, a ima ukupno 28 takvih funkcionera u atletici, veslanju, rukometu, kuglanju, dizanju tegova i rvanju. Nijedna ena nije na funkciji predsednika udruenja/zajednice sudija, kao ni trenera. Takoe, nema ena sekretara udruenja trenera. ene u naem istraivanju, zbirno gledano, ine oko 6% lanova nadzornih odbora, 9% lanova upravnih odbora, 13% lanova skuptine, 9% predsednika komisija, 14% lanova komisija i 19% delegata u republikim granskim savezima. Kad je re o zastupljenosti ena u razliitim komisijama pri granskim savezima, indikativno je da se u strunim savetima/komisijama posmatranih granskih saveza nalaze 2 ene (6.7%) od ukupno 30 lanova. U pitanju su lanice strunih komisija u Teniskom i Plivakom savezu. ene su neto zastupljenije u sudijskim komisijama i disciplinskim komisijama, gde su prisutne sa 17-18%. Nijednu enu u svojim komisijama nema Atletski savez, Kuglaki savez, Savez za dizanje tegova i Rvaki savez. Imajui u vidu popularnost dizanja tegova i rvanja kod ena, dobijeni rezultati su oekivani, to se ne moe rei za granske saveze atletskog i kuglakog sporta u Pokrajini.
Zastupljenost ena u razliitim sekcijama pri granskim savezima

Komisija Veteranska sekcija Registraciona komisija Komisija za takmienja Predsednik Tenis (1M) Rukomet (1) Kuglanje (1M) Atletika (1M) Rukomet (1M) Tenis (1M) Kuglanje (1M) Atletika (1M) Kajak-kanu (1M) Rvanje (1M) Rukomet (1M) Tenis (1M) Plivanje (1M) Atletika (1M) Kajak-kanu (1) Dizanje tegova (1M) Rvanje (1M) Rukomet (1M) Plivanje (1M) Veslanje (1M) Tenis (1M) Kuglanje (1M) Rukomet (1M) Rukomet (1M) Rukomet (1M) Rukomet (1M) Atletika (1M) Rukomet (1M) Plivanje (1) Tenis (1M) Kuglanje (1M) Tenis (1M) Rukomet (1M) Rukomet (1M) lanovi Tenis (1M) Rukomet (1, 3M) Kuglanje (3M) Atletika (3M) Rukomet (2, 4M) Tenis (7M) Kuglanje (3M) Atletika (5M) Kajak-kanu (2M) Rvanje (3M) Rukomet (8M) Tenis (1, 2M) Plivanje (1, 2M) Atletika (1M) Kajak-kanu (2M) Dizanje tegova (1M) Rvanje (3M) Rukomet (1, 1M) Plivanje (1, 2M) Veslanje (1, 2M) Tenis (1, 2M) Kuglanje (3M) Rukomet (4M) Rukomet (1, 5M) Rukomet (2, 2M) Rukomet (6M) Atletika (3M) Rukomet (1, 1M) Plivanje (1, 1M) Tenis (2M) Kuglanje (3M) Tenis (2M) Rukomet (3M) Rukomet (4M) Tabela 18
Struni savet/komisija
Sudijska komisija
Komisija za propise Komisija za marketing Zdravstvena komisija Komisija za informisanje Disciplinska komisija
Arbitrana komisija Komisija za bezbednost Komisija za mini rukomet
42
Zastupljenost ena u sudijskom kadru

ene ine etvrtinu sudijskog kadra (25.6%) u granskim savezima obuhvaenim istraivanjem (Tabela 19). Posmatrano po savezima, ene su najzastupljenije u Gimnastikom savezu (68.6%), a najmanje u rvanju i dizanju tegova, te veslanju (po 4% odnosno 9.1%). U tenisu ene ine 55.6% sudija, u plivanju 35%, atletici 25.9%, kuglanju 23.6% itd. Najmanje ena sudija, u odnosu na ukupan broj sudija, ima u klasi meunarodnih sudija (oko 24%), vie ih ima u saveznom rangu (oko 27%), a najvie meu sudijama pokrajinskog ranga (31%).
Zastupljenost ena u sudijskom kadru

Granski savez Atletika Kajak-kanu Dizanje tegova Rvanje Rukomet Gimnastika Plivanje Veslanje Tenis Badminton Kuglanje Ukupno ene 140 (25.9%) 5 (11.9%) 1 (9.1%) 1 (4.%) 20 (15.2%) 24 (68.6%) 7 (35%) 1 (9.1%) 30 (55.6%) 0 (0%) 26 (23.6%) 255 (25.6%) Mukarci 400 (74.1%) 37 (88.1%) 10 (90.9%) 23 (96%) 112 (84.8%) 11 (31.4%) 13 (65%) 10 (90.9%) 24 (44.4%) 18 (100.0%) 84 (76.4%) 742 (74.4%) Ukupno 540 (100.0%) 42 (100.0%) 11 (100.0%) 24 (100.0%) 132 (100.0%) 35 (100.0%) 20 (100.0%) 11 (100.0%) 54 (100.0%) 18 (100.0%) 110 (100.0%) 997 (100.00%) Tabela 19
Prema podacima iz Rukometnog saveza Vojvodine, ene nisu zastupljene meu kontrolorima (svih 39 kontrolora su mukarci). Meutim, ene su zastupljene kao delegati na svim nivoima takmienja, radi se o ukupno 19 ena (17%) u odnosu na 93 mukarca (83%).
43
Zastupljenost ena u aktivnom lanstvu

Kao to je ve reeno, imajui u vidu velike specinosti posmatranih granskih saveza, koje proizilaze pre svega iz karakteristika samog sporta i razvijenosti saveza, podaci o zastupljenosti ena u aktivnom lanstvu ne mogu se posmatrati u vidu zbirnih rezultata. Osim toga, evidentna je neujednaenost u pogledu potpunosti dostavljenih podataka, to je takoe ograniilo mogunosti za uoptavanje dobijenih rezultata. Nekategorisani sportisti U gimnastici, ene ine veliku veinu nekategorisanih sportista (podmladak, pioniri, kadeti, rekreativci), tanije, od ukupnog broja nekategorisanih sportista (tabela 20). Procenat ena se u svim navedenim kategorijama kree od 73 do 100%. To se moe dovesti u vezu sa nalazima prethodnih istraivanja koja ukazuju na izraeniju kompetitivnost mukaraca i drugaiju strukturu motiva za bavljenje sportom u odnosu na ene. Takmienje i preterani naglasak na takmiarskom aspektu bavljenja sportom, to je nesumnjivo tipino za bavljenje sportom kategorisanih sportista, za znaajan broj ena moe biti razlog za odustajanje od bavlje-nja sportom (Increasing demand for sport and physical activity for adolescent girls in Scotland, 2006). U planinarenju/smuanju, ene ine 2/3 nekategorisanih sportista, a u atletici (prema procenama odgovornih lica u granskom savezu), zastupljenost ena u svim grupama nekategorisanih sportista kree se oko 60%. U badmintonu prema dostavljenim podacima postoji ujednaena zastupljenost mukaraca i ena u grupi nekategorisanih sportista, dok je u plivakom sportu neto vie mukaraca (58.5%). U tenisu meu nekategorisanim sportistima treinu ine ene (33.8%), a u veslanju je dominacija mukaraca jo izraenija (ene ine oko 24% nekategorisanih sportista). U dizanju tegova i rvanju, ene su tek simbolino zastupljene ili ih nema u grupama nekategorisanih sportista. Stoni tenis sport osoba sa invaliditetom
Borislava Peri-Rankovi
Foto: Naa Pavkov Novi Sad, 7. april 2011.
44
Zastupljenost ena u nekategorisanom lanstvu granskih saveza

Sport Gimnastika
Uzrast Podmladak Rekreativci Pioniri Kadeti Ukupno: Planinarenje/smu Do 15 godina Veterani anje Ukupno: Ukupno: Atletika Podmladak Badminton Seniori Rekreativci Ukupno: Pioniri Plivanje Kadeti Juniori Ukupno Veterani Tenis 10, 12, 14, 16 Juniori Seniori Ukupno Veterani Veslanje Pioniri Kadeti Juniori Seniori Ukupno: Veterani Dizanje tegova Kadeti Juniori Seniori Ukupno: Veterani Rvanje Pioniri Kadeti Juniori Seniori Ukupno: ene 45 (79%) 483 (73%) 43 (82.7%) 11 (100.0%) 582 (74.4%) 88 (66.2%) 438 (66.7%) 526 (66.6%) 60.0%* 36 (61.0%) 2 (11.1%) 350 (43.8%) 438 (49.9%) 149 (44.0%) 39 (41.0%) 13 (26.0%) 201 (41.5%) 50 (18.5%) 210 (42.0%) 27 (38.0%) 3 (15.8%) 260 (33.8%) 0 (0.0%) 10 (20.0%) 15 (27.3%) 20 (28.6%) 30 (23.1%) 75 (23.8%) 0 (0.0%) 2 (9.1%) 1 (3.8%) 4 (9.1%) 7 (7.2%) 0 (0.0%) 10 (3.2%) 5 (4.8%) 3 (2.4%) 0 (0.0%) 18 (2.5%) Mukarci 12 (21%) 179 (27%) 9 (17.3%) 0 (0.0%) 200 (25.6%) 45 (33.8%) 219 (33.3%) 264 (33.4%) 40.0%* 23 (39.0%) 16 (88.9%) 450 (56.2%) 439 (50.1%) 190 (56.0%) 56 (59.0%) 37 (74.0%) 283 (58.5%) 220 (81.5%) 290 (58.0%) 44 (62.0%) 16 (84.2%) 510 (66.2%) 10 (100.0%) 40 (80.0%) 40 (72.7%) 50 (71.4%) 100 (76.9%) 240 (76.2%) 5 (100.0%) 20 (90.9%) 25 (96.2%) 40 (90.9%) 90 (92.8%) 10 (100.0%) 300 (96.8%) 100 (95.2%) 120 (97.6%) 180 (100.0%) 710 (97.5%) Ukupno 57 (100.0%) 662 (100.0%) 52 (100.0%) 11 (100.0%) 782 (100.0%) 133 (100.0%) 657 (100.0%) 790 (100.0%) 100.0% 59 (100.0%) 18 (100.0%) 800 (100.0%) 878 (100.0%) 33 (100.0%) 95 (100.0%) 50 (100.0%) 484 (100.0%) 270 (100.0%) 500 (100.0%) 71 (100.0%) 19 (100.0%) 770 (100.0%) 10 (100.0%) 50 (100.0%) 55 (100.0%) 70 (100.0%) 130 (100.0%) 315 (100.0%) 5 (100.0%) 22 (100.0%) 26 (100.0%) 44 (100.0%) 97 (100.0%) 10 (100.0%) 310 (100.0%) 105 (100.0%) 123 (100.0%) 180 (100.0%) 728 (100.0%)
Tabela 20
* Procena odgovornih lica u Savezu.
45
Kategorisani sportisti U gimnastici, a slino je i u plivanju , u seniorskoj konkurenciji dolazi do drastinog pada u pogledu zastupljenosti ena (tabela 21). Tako u gimnastici, ene ine 64.2% juniora i svega 18.8% seniora. U juniorskoj konkurenciji u plivanju ene su zastupljene sa 40.5%, a u seniorskoj konkurenciji sa 15.8%. Zanimljivo je, meutim, da u kategoriji vrhunskih sportista ene ne zaostaju za mukarcima (u gimnastici meu vrhunskim sportistima ima 54.5% ena, a u plivanju 40%). Plivanje i gimnastika spadaju u tzv. bazine sportove, ujedno i sportove rane specijalizacije, u kojima se rano zapoinje sa intenzivnim i usmerenim sportskim treningom. Pomenuto osipanje ena u seniorskom uzrastu predstavlja dobro poznat problem.
Zastupljenost ena u kategorisanom lanstvu granskih saveza

Sport Gimnastika
Grupe Juniori ukupno: Seniori ukupno: Zasluni sportisti Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno: Kategorisani ukupno: Juniori ukupno: ene 43(64.2%) 3 (18.8%) 6 6 (54.5%) 52(55.3%) 15 (40.5%) 3 (15.8%) 2 0 2 4 (40.0%) 22(33.3%) 1 (4.8%) 2 (5.9%) 0 (0.0%) 3 (4.9%) 12 (14.6%) 3 (3.2%) 0 0 0 (0.0%) 15 (8.1%) 351 (66.7%) 876 (66.7%) 2 6 8 16 (19.8%) 1243 (64.7%) Mukarci 24 (35.8%) 5 5 (45.5%) 42 (44.7%) 22 (59.5%) 16 (84.2%) 3 1 2 6 (60.0%) 44 (66.7%) 20 (95.2%) 32 (94.1%) 6 6 (100.0%) 58 (95.1%) 70 (85.4%) 90 (96.8%) 1 9 10 (100.0%) 170 (91.9%) 175 (33.3%) 438 (33.3%) 9 22 34 65 (80.2%) Ukupno 67 (100.0%) 11 11 (100.0%) 94 (100.0%) 37 (100.0%) 19 (100.0%) 5 1 4 10 (100.0%) 66 (100.0%) 21 (100.0%) 34 (100.0%) 6 6 (100.0%) 61 (100.0%) 82 (100.0%) 93 (100.0%) 1 9 10 (100.0%) 185 (100.0%) 526 (100.0%) 1314 (100.0%) 11 28 42 81 (100.0%)
13 (81.2%) 16 (100.0%)
Plivanje
Seniori ukupno: Zasluni sportisti Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno: Kategorisani ukupno: Juniori ukupno:
Dizanje tegova Seniori ukupno:

Zasluni sportisti Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno: Kategorisani ukupno:
Rvanje
Juniori ukupno: Seniori ukupno: Zasluni sportisti Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno: Kategorisani ukupno: Juniori ukupno: Seniori ukupno: Zasluni sportisti Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno: Kategorisani ukupno:
Planinarenje/ Smuanje
678 (35.3%) 1921 (100.0%)
46
Zastupljenost ena u kategorisanom lanstvu granskih saveza

Zasluni sportisti 1 3 1 5 (55.6%) 3 3 5 11 (57.9%) 0 3 1 4 (44.4%) 0 3 5 8 (42.1%) 1 1 4 9 (100.0%) 3 6 10 19 (100.0%)
Atletika
Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno: Zasluni sportisti
Kuglanje
Meunarodni razred Nacionalni razred Vrhunski sportisti ukupno:
Tabela 21
U dizanju tegova i rvanju, kao sportovima koji nemaju iroku popularnost meu enama, prepoznaje se drugaiji obrazac; ene su skromno zastupljene u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, dok ih u kategoriji vrhunskih sportista nema. Tako ene u dizanju tegova ine 4.8% takmiara u juniorskoj konkurenciji i 5.9% takmiara u seniorskoj konkurenciji, dok su u rvanju ene zastupljene sa 14.6% meu juniorima i sa 3.2% meu seniorima. Za Planinarsko-smuarski savez karakteristino je da ene dominiraju i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji (po 67%), ali su izrazito podzastupljene u kategoriji vrhunskih sportista (19.8%). Dakle, ovde je evidentna velika masovnost ena, uz slabije vrhunske rezultate. Za atletiku i kuglanje, raspolaemo samo podacima o vrhunskim sportistima, gde su ene zastupljenije od mukaraca, u atletici sa 55.6%, a u kuglanju sa 57.9%. Ukupno aktivno lanstvo (nekategorisani i kategorisani sportisti) Zastupljenost ena kree se od 4-6% u rvanju i dizanju tegova, preko 20% u veslanju, do 50% u atletici, 65% u planinarsko-smuarskom sportu do 74% u gimnastici (tabela 22).
Zastupljenost ena u aktivnom lanstvu granskih saveza

Nekategorisani i kategorisani sportisti Gimnastika Planinarenje/ smuanje Atletika Veslanje Dizanje tegova Rvanje ene 634 (72.4%) 1769 (65.2%) 439 (49.4%) 99 (20.2%) 10 (6.3%) 33 (3.6%) Mukarci 242 (27.6%) 942 (34.8%) 450 (50.6%) 391 (79.8%) 148 (93.7%) 880 (96.4%) Ukupno 876 (100.0%) 2711 (100.0%) 889 (100.0%) 490 (100.0%) 158 (100.0%) 913 (100.0%) Tabela 22
47
Zastupljenost ena u trenerskom kadru Podatke koji se odnose na ovaj aspekt zastupljenosti ena u sportu dostavilo je 8 saveza (tabele 23-25). Prema oekivanju, u dizanju tegova i rvanju nema enskih trenera (tabela 23), a procentualno ene treneri su najvie zastupljene u gimnastici (56.8%), potom u plivanju (39.5%), badmintonu (33.3%), tenisu (32.2%), planinarsko-smuarskom sportu (26.7%), kuglanju (22%) i atletici (19.6%). ene ine manje od jedne treine od ukupnog broja trenera u posmatranim granskim savezima (30.7%).
Zastupljenost ena u trenerskom kadru granskih saveza

Sport Gimnastika
Dudo, sambo, rvanje
ene 21 (56.8%) 17 (39.5%) 2 (33.3%) 38 (32.2%) 12 (26.7%) 18 (22.0%) 11 (19.6%) 119 (30.7%)
Mukarci 16 (43.2%) 26 (60.5%) 4 (66.7%) 80 (67.8%) 33 (73.3%) 64 (78.0%) 45 (80.4%) 268 (69.3%)
Ukupno 37 (100.0%) 43 (100.0%) 6 (100.0%) 118 (100.0%) 45 (100.0%) 82 (100.0%) 56 (100.0%) 387 (100.0%) Tabela 23
Plivanje Badminton Tenis Pl.smuanje Kuglanje Atletika Ukupno:
Tatjana Trivi
U pogledu strune spreme trenera, konstatovane su znaajne razlike u korist ena, koje imaju povoljniju obrazovnu strukturu, tj. bolje strunu spremu nego mukarci (tabela 24). Istovremeno, oko 56% ena trenera ima licencu, dok taj procenat kod mukaraca dostie 63% /tabela 25/. Posmatrano po savezima, samo u kuglanju su kod ena proporcionalno zastupljeniji licencirani treneri, dok je u drugim sportovima, procenat nelicenciranih trenera vii kod ena nego kod mukaraca. Npr. u gimnastici odnos je 52%:25% u korist mukaraca, tj. samo jedna etvrtina trenera mukaraca nema licencu naspram polovine ena trenera. U plivanju i planinarskosmuarskom sportu su svi treneri, nezavisno od pola, licencirani.
Struna sprema trenerskog kadra u granskim savezima

... ene Mukarci Ukupno Bez kvalikacija 13 (19.1%) 59 (30.9%) 72 (27.8%) Trenerski kurs 68 (82.0%) 33 (17.3%) 39 (15.0%) Via trenerska kola 22 (32.4%) 46 (24.1%) 68 (26.2%) Fakultet i vie 27 (39.7%) Ukupno 68 (100.0%)
53 (27.7%) 191 (100.0%) 80 (30.9%) 259 (100.0%) Tabela 24
48
Licencirani i nelicencirani treneri u granskim savezima

SPORT Gimnastika Atletika Plivanje Tenis Planinarenje/ smuanje Badminton Kuglanje ... ene Mukarci ene Mukarci ene Mukarci ene Mukarci ene Mukarci ene Mukarci ene Mukarci ene Ukupno Mukarci Sa licencom 10 (47.6%) 12 (75.0%) 7 (63.6%) 35 (77.8%) 17 (100.0%) 26 (100.0%) 8 (21.0%) 30 (37.5%) 12 (100.0%) 33 (100.0%) 1 (50.0%) 4 (100.0%) 11 (61.1%) 28 (43.8%) 66 (55.5%) 168 (62.7%) Bez licence 11 (52.4%) 4 (25.0%) 4 (36.4%) 10 (22.2%) 0 (0.0%) 0 (0.0%) 30 (79.0%) 50 (62.5%) 0 (0.0%) 0 (0.0%) 1 (50.0%) 0 (0.0%) 7 (38.9%) 36 (56.2%) 53 (44.5%) 100 (37.3%) Ukupno 21 (100.0%) 16 (100.0%) 11 (100.0%) 45 (100.0%) 17 (100.0%) 26 (100.0%) 38 (100.0%) 80 (100.0%) 12 (100.0%) 33 (100.0%) 2 (100.0%) 4 (100.0%) 18 (100.0%) 64 (100.0%) 119 (100.0%) 268 (100.0%) Tabela 25
Zastupljenost ena u ulozi selektora u granskim savezima Na osnovu dobijenih podataka iz granskih saveza za gimnastiku, kajak-kanu, rvanje, dizanje tegova, rukomet, veslanje i kuglanje, konstatovano je da su na poziciji selektora pokrajinskih selekcija u posmatranim savezima samo dve ene. U pitanju su enske selekcije. Nijedna ena nije selektor mukih ekipa. Istovremeno, 16 mukaraca obavljalo je funkciju pokrajinskog selektora enskih ekipa, a jo 22 selektora-mukarca vodili su muke pokrajinske selekcije. Promocija enskog sporta u granskim savezima Senzibilnost granskih saveza za rodnu problematiku i preduzimanje konkretnih mera u pravcu promocije enskog sporta, mogu se sagledati na osnovu podataka o preduzimanju analiza/istraivanja uea ena u datom sportu, odnosno, na osnovu podataka o ukljuenosti u neki od pokrajinskih, nacionalnih ili meunarodnih programa/projekata za razvoj i armaciju enskog sporta (tabela 26). Od ukupno 10 granskih saveza koji su dostavili traene podatke, u 4 saveza je bilo analiza i/ili istraivanja koja se tiu uea ena i devojica u datom sportu (atletika, rukomet, gimnastika, veslanje). Pet granskih saveza (kajak-kanu, rvanje, gimnastika, veslanje, tenis) bilo je ukljueno u programe/projekte za razvoj i armaciju enskog sporta. Meu obuhvaenim granskim savezima, Gimnastiki i Veslaki savez su se najvie angaovali na promociji enskog sporta.
49
Promocija enskog sporta u granskim savezima

... Analize/istraivanja o ueu ena i devojica + + + + Ukljuenost u projekte za razvoj i armaciju enskog sporta + + + + + Tabela 26
Posebno se prema broju i raznovrsnosti ovakvih programa/projekata istie Gimnastiki savez, ukljuen u est programa za sudije i trenere, pri emu su pojedini programi bili usmereni neposredno na rodnu problematiku u sportu.
Klizanje
Atletika Kajak-kanu Dizanje tegova Rvanje Rukomet Gimnastika Plivanje Veslanje Tenis Badminton Kuglanje
Svetlana Trenji
50
U tabeli 27 prikazani su uporedni podaci zastupljenosti ena u razliitim ulogama u posmatranim granskim savezima. Uz evidentna ogranienja prikupljenih podataka, uoljiv je raskorak izmeu zastupljenosti ena u aktivnom lanstvu (nekategorisani i kategorisani sportisti) i u drugim ulogama u sportu funkcioneri, sudije, treneri. ene su posebno malo prisutne u upravljakim ulogama u sportu. Od opte tendencije u pozitivnom smeru odstupa Gimnastiki savez Vojvodine, koji ima brojnije ensko lanstvo, a ene su zastupljenije ili ravnopravno zastupljene u upravljakom, sudijskom i trenerskom kadru. U Gimnastikom savezu ene su na poziciji predsednice granskog saveza, Upravnog odbora i Skuptine, a ena je i delegatkinja u republikom savezu. S druge strane, dizanje tegova i rvanje su sportovi sa izrazito malim ueem ena u svim ulogama i na svim nivoima. U plivakom sportu, ene su podjednako zastupljene u aktivnom lanstvu, kao sudije i treneri (33 do 42%), istovremeno su izrazito slabo zastupljene na sportskim funkcijama (14%). U atletici, ene su ravnopravno zastupljene u aktivnom lanstvu, ali veoma marginalizovane kad je re o upravljakim ulogama, trenerskom i sudijskom kadru. Specinost tenisa je vea zastupljenost ena meu sudijama (56%) u odnosu na druge uloge, u veslanju i kuglanju izrazito je malo ena funkcionerki itd. Indikativno je da u posmatranim sportovima, ene ne zaostaju za mukarcima u kategoriji vrhunskih sportista, uprkos podzastupljenosti u aktivnom lanstvu, upravljakim strukturama, sudijskom i trenerskom kadru.
Zastupljenost ena u razliitim ulogama u granskim savezima

Granski savez Ukupno Nekateg. Kategor. Vrhunski Uprav. aktivno sportisti sportisti sportisti kadar lanstvo 49.4% 6.3% 3.6% 72.4% 20.2% 65.2% 60% 7.2% 2.5% 74.4% 41.5% 23.8% 33.8% 66.6% 49.9% 4.9% 8.1% 55.3% 33.3% 64.7% 55.6% 0.0% 0.0% 54.5% 40.0% 19.8% 57.9% 12.9% 5.6% 0.0% 0.0% 9.1% 48.4% 14.3% 2.1% 20.0% 40.0% 9.7% 8.7% Sudijski Trenerski kadar kadar 25.9% 11.9% 9.1% 4.0% 15.2% 68.6% 35.0% 9.1% 55.6% 0.0% 23.6% 19.6% 56.8% 39.5% 32.2% 26.7% 33.3% 22.0% Tabela 27
Atletika Kajak-kanu Dizanje tegova Rvanje Rukomet Gimnastika Plivanje Veslanje Tenis Planinari/smuari Badminton Kuglanje
51
REZIME
Zastupljenost ena u pokrajinskim granskim savezima
Pozivu za uestvovanje u istraivanju odazvalo se 12 pokrajinskih granskih saveza (Atletski savez, Badminton savez, Dizanje tegova, Gimnastiki savez, Kajak-kanu, Kuglaki savez, Planinarsko-smuarski savez, Rukometni savez, Rvaki savez, Teniski savez i Veslaki savez); Zastupljenost ena u razliitim ulogama (aktivno lanstvo, upravljake uloge, treneri, sudije i dr.) veoma varira u posmatranim granskim savezima; U veini sluajeva, mukarci dominiraju u upravi, administraciji, komisijama, kao treneri, sudije i selektori pokrajinskih selekcija; Meu 11 stalno zaposlenih u granskim savezima nalazi se samo jedna ena (9.1%); Ukupan procenat ena funkcionerki u posmatranim granskim savezima dostie tek 13.2%;
Po jedna ena obavlju funkciju predsednice granskog saveza, sekretarice, predsednice Upravnog odbora i predsednice Skuptine; Nema ena na funkciji predsednice podsaveza, predsednice udruenja sudija, kao ni udruenja trenera; ene ine etvrtinu sudijskog kadra, a njihovo uee lagano raste sa opadanjem sudijskog ranga; Mukarci izrazito dominiraju u aktivnom lanstvu u dizanju tegova i rvakom sportu, ene su zastupljenije u gimnastici i planinarenju/smuanju; ene ine jednu etvrtinu od ukupnog broja trenera u posmatranim granskim savezima, istovremeno, meu enama postoji vei procenat nelicenciranih trenera, iako imaju bolju strunu spremu nego mukarci; Mukarci dominiraju u ulozi selektora pokrajinskih ekipa (enskih i mukih); samo dve ene su selektorke enskih pokrajinskih selekcija; Mali broj granskih saveza pokazuje senzibilnost za rodnu problematiku, analizirajui zastupljenost ena i promoviui njihovo uee u sportu.
52
Literatura
Bandura, A. (2001). Social cognitive theory of mass communication. Mediapsychology, 3, 265299. Bailey, R., Wellard, I. & Dismore, H. (2004). Girls participation in physical activities and sports: benets, patterns, inuences and ways forward. Technical paper for the WHO. Canterbury: Centre for Physical Education Research. Brown, W. I., & Trost, S. G. (2003). Life transitions and changing physical activity patterns in young women, American Journal of Preventive Medicine, 252: 140-143. Corbin, C. B., Pangrazi, R. P., & Le Masurier, G. C. (2004). Physical activity for children: Current patterns and guidelines [Electronic version]. Presidents Council on physical Fitness and Sports Research Digest, 5(2), 1-8. De Knop, P., Engstrom, L. M., Skirstad, B., & Weiss, M.R. (1996). Worldwide trends in youth sport. Champaign, IL: Human Kinetics. ori, V. (2006). ene i sport: Aktuelno stanje i napori za njegovo prevazilaenje. U G. Bala (Ur.), Fizika aktivnost devojica i deaka predkolskog uzrasta (13-30). Novi Sad: Fakultet zike kulture. ori, V. (2010). Sportsk ktivnost uenik osnovne kole. Mendment u sportu, 1(1), 33-37. ori, V. i Krnet, . (2007). Adolescenti i sport: rodn perspektiv. U . Niin (Ur.), III Meunrodn konferencij "Mendment u sportu": zbornik rdov (str. 171178). Beogrd: Univerzitet "Br Kri": Fkultet z mendment u sportu; Olimpijski komitet Srbije. ori, V. i Mti, R. (2008). Uzrst i pol ko fktori uticj n ziku ktivnost dece i dolescent. U G. Bala (Ur.), Antropoloki sttus i zik ktivnost dece i omldine Vojvodine (str. 55-77). Novi Sd: Fkultet sport i zikog vspitnj. ori, V. i Tubi, T. (2010). Rodni aspekt nastave zikog vaspitanja. Zbornik Uiteljskog fakulteta u Uicu, 12(11), 269-276. ori, V. i Tumin, D. (2010). Prezentacija enskog sporta u medijima. U M. uki (Ur.), Zbornik rdov ene i sport (str. 7-16). Novi Sd: URK Vojvodin i Komisij ene i sport OKS. ori, V. i Tumin, D. (u tampi). Sportski uzori i njihov uticj n bvljenje zikom ktivnou dolescentkinj. Socioloki godinjak Republike Srpske. Haywood, K. M., & Getchell, N. (2005). Life span motor development, Champaign, IL; Human Kinetics. Increasing demand for sport and physical activity for adolescent girls in Scotland: Exploring issues, suggesting solutions (2006). Edinburgh: Sportscotland. International Working Group on Women and Sport (1994). TheBrighton Declaration on Women and Sport. Available from http://www.iwggti.org Kirk, D. (2003). Student learning and the social construction of gender in sport and physical education. In S. J. Silverman, & C. D. Ennis (Eds.), Student Learning in Physical Education: Applying Research to Enhance Instruction (67-83). Champaign, IL: Human Kinetics. Krane, V., Choi, P. Y. L., Baird, S. M., Aimar, C. M., Kauer, K. J. (2004). Living the paradox: Female athletes negotiate femininity and muscularity. Sex Roles, 50(5-6), 315329. Nakamura, Y. (2002). Beyond the hijib: Female muslims and physical activity. Women in Sport and Physical Activity Journal, 112, 21-48. Pate, R. R., Long, B. J. & Heath, G. (1984). Descriptive epidemiology of physical activity in adolescents. Pediatric Exercise Science, 6, 434-447. Physical activity and sport in the lives of girls (1997). The Center for research on girls & women in sport, University of Minnesota. Rai, A., Lukman, L., Pavlovi, D. i Kokovi, D. (2002). Zastupljenost ena u sportu Srbije. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Uprava za sport. Ransdell, L. B., Vener, J. M. & Sell, K. (2004): International perspectives: the inuence of gender on lifetime physical activity participation, The Journal of the Royal Society for the Promotion of Health, 124: 12-14. Sallis, J. F. (1993). Epidemiology physical activity and tness in children and adolescents. Critical Review of Food Science and Nutrition, 33, 403-408.
53
Rukomet
ljubica Pavlovi
54
Prof. dr Marijana Pajvani
V Rodni aspekt Zakona o sportu
U ovom prilogu predmet panje je Nacrt Zakona o sportu sa stanovita ostvarivanja ravnopravnosti ena i mukaraca u ovoj vanoj oblasti drutvenog ivota. Normativni okvir analize Nacrta zakona o sportu uzima u obzir i polazi od Zakona o ravnopravnosti polova i obaveza koje ovaj Zakon propisuje kada se radi o ostvarivanju ravnopravnosti polova u oblasti sporta. Fokus je usmeren na dve grupe odredbi Nacrta zakona o sportu. U prvoj grupi su odredbe koje govore u prilog zaknjuku da je zakonodavac prilikom izrade Nacrta zakona imao u vidu potrebe i interese kako ena tako i mukaraca, jednom reju da je pokazao spremnost da aspekt rodne ravnopravnosti potuje i integrie u zakonska reenja. U drugoj grupi su odredbe za koje smatramo da su trebale nai mesto u Nacrtu zakona o sportu ali je to izostalo.
Odredbe Nacrta Zakona o sportu koje uvaavaju princip ravnopravnosti polova

Uvid u zakonska reenja govori da je zakonodavac prepoznao i uvaio sledee aspekte ravnopravnosti polova u Nacrtu zakona o sportu. U Nacrtu zakona koristi se rodno senzitivna terminologija. O tome govori sledea odredba: Termini kojima su u ovom zakonu oznaeni poloaji, profesije, odnosno zanimanja, izraeni u gramatikom mukom rodu, podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koja se odnose. (lan 3 stav 3) Nacrt zakona garantuje pravo svakog da se bavi sportom bez bilo kog vida diskriminacije po nekom od linih svojstava ukljuiv i pol. O tome govori sledea zakonska odredba: Svako ima pravo da se bavi sportom. Bavljenje sportom mora biti dostupno svim graanima pod jednakim uslovima bez obzira na uzrast, nivo zikih sposobnosti, stepen eventualne invalidnosti, pol i drugo lino svojstvo. (lan 4) Eksplicitno se zabranjuje bilo koji vid diskriminacije ukljuiv i diskriminaciju po polu, propisuje nitavost diskriminatornih odredbi u ugovorima sa sportistima/sportistkinjama, garantuje pravo na naknadu tete koju sportista/sportistkinja pretrpe zbog akata diskriminacije, i propisuje shodna primena antidiskriminacionih odredbi Nacrta zakona i na sportske strunjake i strunjake u sportu. O tome govore sledee odredbe Nacrta zakona: Zabranjena je svaka neposredna i posredna diskriminacija sportista u obavljanju sportskih aktivnosti, s obzirom na neko lino svojstvo, pol, status, opredeljenje ili uverenje, ukljuujui i diskriminaciju profesionalnih
55
sportista i sportista koji ele to da postanu u pogledu zapoljavanja, zarade ili uslova rada, osim kada se pravljenje razlike, odnosno stavljanje sportiste u nepovoljniji poloaj u odnosu na druge sportiste u istoj ili slinoj situaciji temelji na samoj prirodi ili stvarnim i odluujuim uslovima obavljanja odreene sportske aktivnosti, a ciljevi koji se time ele postii jesu opravdani. Odredbe ugovora izmeu sportiste i organizacije u oblasti sporta kojima se utvruje diskriminacija sportiste nitave su, a odredbe sportskih pravila i optih akata organizacija u oblasti sporta kojima se utvruje diskriminacija sportiste ne primenjuju se. Sportista ima pravo na naknadu tete koju pretrpi aktima diskriminacije organizacije u oblasti sporta iz st. 1 - 4. ovog lana. (lan 10)
Odredbe o zabrani diskriminacije iz lana 10. ovog zakona shodno se primenjuju i na sportske strunjake i strunjake u sportu. (lan 26 stav 11) Nacrt zakona uvaava princip jednakopravnosti i jednakih mogunosti u vezi sa pravom na lanstvo u sportskim udruenjima, pravima i obavezama u ovim udruenjima. O tome govore sledee odredbe Nacrta zakona: Fiziko lice moe biti lan sportskog udruenja nezavisno od godina starosti, u skladu sa zakonom i statutom. Sportsko udruenje moe, u skladu sa statutom, imati razliite kategorije lanova, sa razliitim pravima i obavezama, s tim da lanovi iste kategorije moraju imati ista prava i obaveze. (lan 47 stavovi 2, 3 i 4) Svako lice moe pod jednakim uslovima utvrenim statutom da postane lan sportskog udruenja. (lan 48 stav 1).
Odredbe koje se odnose na ravnopravnost ena i mukaraca, a koje su izostale iz Nacrta Zakona o sportu
U Nacrtu Zakona o sportu izostalo je regulisanje odreenih pitanja, vanih za ravnopravnost ena i mukaraca u ovoj oblasti, a na koje upuuje Zakon o ravnopravnosti polova i eksprlicitne odredbe ovog Zakona. Ukoliko Nacrt Zakona o sportu bude prihvaen u ovom obliku, postojae neusklaenost izmeu Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o sportu, to moe biti izvor problema u praktinoj primeni ovih zakona, jer moe dovesti do razliitih interpretacija u praksi. U Nacrtu Zakona o sportu izostala je odredba o ravnomernoj zastupljenosti ena i mukaraca u upravljakim strukturama sportskih organizacija, ustanovsa i udruenja kao i regulisanje kvote za manje zastupljeni pol u ovim telima, na ta inae obavezuje Zakon o ravnopravnosti polova. O tome govore odredbe Nacrta Zakona o sportu koje reguliu organe koji se formiraju u sportskim udruen-
jima i upravljake strukture meu kojima nema ena i mukaraca u upravljanju ovim organizacijama, a to je obaveza koju propisuje Zakon o ravnopravnosti polova koji nalae da: Sportske organizacije i udruenja duni su da obezbede ravnopravnu zastupljenost polova u organima upravljanja tih organizacija i udruenja. (lan 34 stav 3). Isto vai i za Nacionalni olimpijski komitet na koji se analogno primenjuju odredbe o sportskim udruenjima (lan 105 stav 3). Struna i druga udruenja i savezi u oblasti sporta (lan 106) Zavod za sport i medicinu (lan 108); Komisija za pripremu nacionalnih kategorizacija sportova, sportista i sportskih strunjaka (ine je predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije i Republikog zavoda), Komisija za pripremu nacionalne kategorizacije sportskih objekata (ine je predstavnici Ministarstva i Republikog zavoda); Savet za sport (sastavljen od uglednih strunjaka iz oblasti sporta,
56
ije je angaovanje u tom savetu poasne prirode). Iz Nacrta Zakona o sportu se jasno ne prepoznaje niti moe da identikuje obaveza koju propisuje Zakon o ravnopravnosti polova u vezi sa ostvarivanjem ravnopravnosti ena i mukaraca u nansiranju sportskih aktivnosti, a koja se odnosi na obavezu Sportskih organizacija i udruenja da obezbede ravnopravan tretman polova u razvijanju i nansiranju sportskih aktivnosti. (lan 34 stav 2)
Propisujui razloge za zabranu delovanja sportskih udruenja Nacrt Zakona o sportu je obuhvatio samo atak na neka lina svojstva pojedinca (nacionalna pripadnost, rasa i vera) koja su osnov za zabranu delovanja sportskih udruenja. Izostaju sva druga lina svojstva ukljuiv i pol kada se radi o zabrani delovanja a ostaje samo nacionalna pripadnost, rasa i vera. O tome govori sledea odredba Nacrta Zakona o sportu: Zabranjeno je delovanje sportskog udruenja usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. (lan 93)
Odredbe Nacrta Zakona o sportu koje se odnose na ravnopravnost enena i mukaraca, a koje bi traile jasniju operacionalizaciju
Rodno senzitivne evidencije i statistike nisu propisane niti ustanovljene Nacrtom Zakona o sportu, a to bilo bi poeljno (lan 165).
Tim menaderka
Violeta Kneevi
Foto: Milan Stojanovi Novi Sad, 15. april 2011.
Neke odredbe Nacrta Zakona o sportu koje u osnovi uvaavaju princip ravnopravnosti ena i mukaraca u domenu sporta, bilo bi poeljno i korisno operacionalizivati kako bi se moglo u celini obezediti njihovo praktino dejstvo na ostvarivanje ravnopravnosti ena i mukaraca u oblasti sporta. To se posebno odnosi na odredbe koje deniu opti interes u sportu i nansiranje odnosno sunansiranje sportskih aktivnosti koje predstavljaju vid ostvarivanja opteg interesa u sportu, kao i posebne mere koje se preduzimaju u oblasti sporta kako bi se ostvario opti interes u ovoj oblasti. Sledee odredbe Nacrta Zakona o sportu ilustruju ovaj problem: Opti interes u oblasti sporta je izmeu ostalog i unapreenje rekreativnog sporta, promocija i podsticanje bavljenja sportom svih graana Republike Srbije, a naroito dece, ena, omladine i osoba sa invaliditetom. (lan 114 stav 1 taka 14). Opti interes u oblasti sporta iz lana 114. ovog zakona ostvaruje se kroz nansiranje ili sunansiranje programa i projekata. Ministarstvo moe izuzetno odobriti odreeni pro-
gram kojim se realizuje opti interes u oblasti sporta iz lana 114. stav 1. ovog zakona i na osnovu podnetog predloga programa u toku godine, bez javnog poziva, u sluaju kada je u pitanju program od posebnog znaaja za ostvarivanje opteg interesa u sportu (lan 115). (posebne mere) Pri odobravanju programa kojim se ostvaruje opti interes u oblasti sporta, prioritet imaju programi koji su strukturne i razvojne prirode, a izmeu programa organizovanja, odnosno uea na sportskim priredbama, prioritet imaju programi koji se odnose na sportske priredbe vieg ranga (lan 119 stav 8). U praksi se moe postaviti pitanje da li se ove odredbe odnose i na programe iz lana 114 stav 1 taka 14 Nacrta Zakona o sportu? Odredbe Nacrta Zakona o sportu koje se odnose na potrebe i interese graana i graanki u oblasti sporta a koje se ostvaruju u autonomnoj pokrajini odnosno u jedinicama lokalne samouprave, a na koje Nacrt Zakona o sportu samo naelno upuuje. U vezi sa ovim je posebno znaajno ukazati na odredbe Nacrta Zakona o sportu koje se odnose na nansiranje sporta u autonomnoj pokrajini i u
57
jedinicama lokalne samouprave. To su sledee odredbe Nacrta Zakona o sportu: Potrebe i interesi graana u oblasti sporta za ije se ostvarivanje obezbeuju sredstva u budetu autonomne pokrajine, u skladu sa ovim zakonom, jesu: promocija i podsticanje bavljenja graana sportom, posebno dece, omladine, ena i osoba sa invaliditetom, na teritoriji autonomne pokrajine. (lan 134). Potrebe i in-
teresi graana za ije se ostvarivanje obezbeuju sredstva u budetu jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, su podsticanje i stvaranje uslova za unapreenje sporta za sve, odnosno bavljenja graana sportom, posebno dece, omladine, ena i osoba sa invaliditetom. (lan 137).
Koarka, tim menaderka
Violeta Kneevi
Foto: Rina Vukobratovi Novi Sad, 15. april 2011.
58
Prof. dr Marijana Pajvani
VI Komentar lana 34 (ravnopravna zastupljenost polova u sportu) Zakona o ravnopravnosti polova

"SL. GLASNIK RS", BR. 104/2009
lan 34 Zakona o ravnopravnosti polova regulie nain ostvarivanja ravnopravne zastupljenosti polova u oblasti sporta. U stavu 1 ovog lana Zakon eksplicitno propisuje dunost, dakle, ustanovljava zakonsku obavezu, za ustanove koje se bave obrazovanjem da: - obezbede jednake uslove za aktivno bavljenje sportom; - preduzimaju mere podsticanja zikog vebanja i sportskih aktivnosti za devojice i ene. Ove obaveze obrazovnih organizacija ukljuuju mogunost da one propiu posebne mere kojima bi se podsticalo ziko vebanje i sportske aktivnosti kada su u pitanju devojice i ene kako bi se u oblasti sporta realizovao princip jednakih mogunosti. Stavom 2 lana 34 Zakon propisuje obaveze koje se odnose na sportske organizacije i udruenja. Dunosti sportskih organizacija i udruenja odnose se na: - obezbeivanje ravnopravnog tretmana polova u razvijanju sportskih aktivnosti; jednakih mogunosti za ene i mukarce da budu akteri sportskih aktivnosti; - obezbeivanje ravnopravnog tretmana ena i mukaraca u nansiranju sportskih aktivnosti. Ova zakonska obaveza uklljuuje i mogunost preduzimanja posebnih mera kako bi se izgradile i uspostavile jednake mogunosti za ene i mukarce da budu akteri sportskih aktivnosti, kao i da se princip jednakih mogunosti primeni i prilikom nansiranja sportskih aktivnosti. Naposletku, stavom 3 lana 34 ustanovljava se eksplicitno zakonska obaveza obezbeivanja ravnopravne zastupljenosti ena i mukaraca u organima upravljanja koja se odnosi na: - sportske organizacije - sportska udruenja Smatramo da bi bilo poeljno jednim posebnim aktom za sprovoenje Zakona o ravnopravnosti polova utvrditi kriterijume i propisati pravila o kvoti za manje zastupljeni pol u organima upravljanja sportskih organizacija i udruenja kao i za imenovanje upravnih i nadzornih odbora.
59
Marija Gajicki
VII ene u sportu nacrtane svetlom objektiva

Na svakom koraku okrueni smo fotograjom. Od naslovnih stranica, sporta, mode i oglaavanja do naih porodinih foto-albuma, nalazimo fotograje u svakom delu naeg ivota. Teko bi bilo zamisliti ivot bez tih venih slika. Na uzbudljiv nain fotograja slui u raznim ulogama i funkcijama, kao prezentacija i kao alat za individualno izraavanje. Kao medij ne poznaje granice, i u stanju je da samo jednom fotograjom ispria vie nego to bi se moglo rei sa hiljadu rei. Svesni ovih injenica odluili smo da upravo kroz medij fotograje uinimo vidljivim ene u sportu u Vojvodini. Istovremeno, ove fotograje su nai tragovi u vremenu, i na skromni doprinos aktivnostima koje podstiu vee uee ena u svim sportskim disciplinama. Fotograje iji su autori studenti Akademije umentosti u Novom Sadu, po prvi put iroj javnosti predstavljaju sportistkinje razliitih generacija koje se se bave takmiarskim sportom i postiu znaajne rezultate na domaim i meunarodnim takmienjima. Izbor fotograja u ovoj publikaciji obuhvata 18 sportova i 20 portreta sportistkinja koje na jedan drugaiji nain priaju priu o sportu i eni. Na fotograjama koje su objavljene u ovoj publikaciji predstavljene su sportiskinje koje se bave: kuglanjem Marija Gajin; maevanjem Romana Caran; streljatvom Aranka Binder; stonim tenisom Ruica Popov; rukometom ljubica Pavlovi; orijentacionim tranjem Dragana ivkovi; veterpolom Tijana Tintar; tenisom Tatjana Jemenica; klizanjem Svetlana Trenji; karateom Tanja Sili; kajakom na mirnim vodama Sneana Mihajlovi; gimnastikom Aniko iro-Jankeli; fudbalom Dunja Vukevi; dudom, sambom i rvanjem Tatjana Trivi; kik-boksom Dragana Zanini; Stoni tenis za osobe sa invaliditetom - Borislava Peri Rankovi i Nada Mati; i atletikom Sneana Staneti. Pored sportistkinja na fotograjama su i Romana Romanov trenerica sportistkinja sa invaliditetom u stonom tenisu; Violeta Kneevi tim menaderka enskog koarkakog kluba, Jasmina Juras koarkaka sutkinja, Jasmina Juras koarkaka sutkinja i Rako Mii, maevalac kluba Omladinac iz Zrenjanina. Ove fotograje nastale su zahvaljujui saradnji koja je ostvarena izmeu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, odseka za fotograju na Akademiji u Novom Sadu, nevladinih organizacija Centar za podrku enama i Vojvoanka Regionalna inicijativa i sportskih klubova iz Novog Sada, Kikinde, Paneva i Sente. Program su zajedniki osmislile Marija Gajicki i Smiljka Vukeli i realizovale u saradnji sa Dubravkom lazi, docentkinjom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, studijski program fotograja. Fotograje su snimnjene u martu i aprilu 2011. godine u Novom Sadu, Kikindi, Panevu, Senti, Zrenjaninu i na Frukoj gori. Fotograje su autorsko delo Rine Vukobratovi, Borisa Koia, Milana Stojanovia, eljka Mandia i Nae Pavkov.
60
Prof. dr VINJ ORI
Mr MARIJANA BRKLJA
Vaterpolo
Tijana Tintar
Foto: Milan Stojanovi Kikinda, 3. april 2011.
Rdi ko vanredna profesorka n Fkultetu sport i zikog vspitnj u Novom Sdu. Uesnica brojnih domih i meunrodnih nunih skupov, utorka vie od 70 nunih rdov iz podruj zikog vspitnj, promocije zike ktivnosti i enskog sport. Glvna i odgovorna urednica nunog sopis Exercise and Quality of Life iji je izdv Fkultet sport i zikog vspitnj u Novom Sdu. lnica ekspertskog tim koji je pripremio izvetj Stnje sport u APV s predlozim z izrdu strtegije rzvoj (2007). Uesnica i nositeljka vie nuno-pliktivnih projekt, predvica po pozivu n seminrim z nstvnike zikog vspitnj, uitelje, vspite i trenere. lnica Strunog ve Univerzitetskog centr z rzvoj obrzovnj i Progrmskog ve z Sportski mendment pri ACIMSI. Ko lnica republikog Prosvetnog svet z predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrzovnje i vspitnje (20032004) i lnica Oblsno-predmetne komisije z Fiziko i zdrvstveno vspitnje pri Ministrstvu prosvete i sport Republike Srbije (2002-2004), ktivno je uestvovl u reformi obrzovnog sistem i uoblivnju odgovorjuih zkonskih propis. Jedna od osnivica Drutv nstvnik zikog vspitnj Grd Novog Sd i lnica Grdskog odbor z prevenciju zvisnosti od psihoktivnih supstnci Grd Novog Sd (2005-2009). Aktivno se bvil sportskom gimnstikom od 1976. do 1986. godine, u nrednom periodu rdil ko gimnastika trenerica i sutkinja. Udt, mjk troje dece.
Marijana Brklja je zavrila postdiplomske studije na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na odseku za kliniku psihologiju i dobila akademsko zvanje magistra psiholokih nauka. Radno iskustvo je sticala radei u nevladinom sektoru u vedskoj organizaciji "Individualna pomo" i kao struna saradnica Centra za podrku enama i u dravnim institucijama Visokoj strukovnoj koli za obrazovanje vaspitaa, a trenutno u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti "Sveti Vraevi". Volonterski je angaovana u okviru radne grupe za zdravlje mladih pri izradi Lokalnog akcionog plana za mlade optine Kikinda i kao lanica komisije za zdravstvenu delatnost Crvenog krsta Kikinda. Od 2009. Godine saradnica je Centra za podrsku enama gde je sprovela Istraivanje o stavovima i iskustvima graanki i graana optine Kikinda u vezi sa nasiljem. U okviru Savetovalista za pravnu i psihosocijalnu pomo enama koje su pretrpele nasilje (CP) voditeljica je Treninga asertivnosti. Trenirala je odbojku.
61
PROF. DR MARIJANA PAJVANI
Profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Predaje Ustavno pravo, Parlamentarno pravo, Izborno pravo, Ustavno sudstvo, Ustavnosudsku zatitu ljudskih prava.
Znaajniji radovi u oblasti ravnopravnosti polova: Ustavni okvir ravnopravnosti polova, Novi Sad, 2010; Pravo na ravnopravnost polova, Novi Sad, 2008; Birako pravo ena, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 1-3/1997; Resolution on Gender Equality, grupa autora, Novi Sad, 2004; ene u politikim strankama, Zbornik Politike stranke u Srbiji, Beograd, 2005; The New Constitution of Serbia and Gender Equality; Globalizacija. com, 2005; Ustavni okvir ravnopravnosti polova, Glasnik advokatske komore Vojvodine br. 2-3/2005; Politika participacija ena kako do znaajnijeg uea ena u javnom ivotu, Zbornik U susret Zakonu o ravnopravnosti polova evropska budunost Srbije, Beograd, 2006; Ravnopravnost polova reprezentovanje u skuptinama i institucionalni mehanizmi, Zbornik Pet godina posle, Novi Sad, 2006; Zakon o ravnopravnosti polova, Zbornik Ka zakonu o ravnopravnosti polova, Beograd, 2006; Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena kratak osvrt na sadraj, Zbornik Izvetavanje po Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad enama, Novi Sad, 2007; The Constitution and Gender Equality Zbornik Ustav i rodna ravnopravnost, Podgorica 2007; ene u Srbiji izbori 2000 i 2007, WWW. vitaactiva.si; Institucionalni mehanizmi ravnopravnosti polova mogunosti na lokalnom nivou, Zbirka ene to mogu kako skrojiti politiku jednakih mogunosti, Beograd, 2007; Rodna ravnopravnost u naoj optini - prirunik grupa
autora, Novi Sad, 2008. godine, str. 72 89; Povreda zabrane diskriminacije po polu kao osnov ogranienja ljudskih prava, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XLIII, br. 2/2009. str. 7 21; Institucionalni mehanizmi ostvarivanja ravnopravnosti polova, Pravni zbornik asopis za pravnu teoriju i praksu Udruenja pravnika Crne Gore br. 1 2 /2010, str. 431 473; Ustavne institucije ravnopravnosti polova normativni okvir i praksa u zemljama regiona, Pravni ivot br. 14, tom VI, 2009. str. 777 789; Komparativna ustavnost o pravu na medicinski asistirano zaee, Zbornik Pravo Evropske Unije stanje i perspektive, Pravni fakultet, Ni, 2009. str. 61 81; Beijng a woman in the Balkans, Zbornik Fifteen years after the Beijing conference and beyond, Budapest, Ljubljana, Tallinn, 2010. str. 25 35; Constititional Warranties for Gender Equality Case studies of Serbia and Monten egro, Zbornik Women in politics stocktaking in South Easten Europe, Budapest, Ljubljana, Tallinn, 2007, str. 31 41 i dr. Aktivnosti na podruju rodne ravnopravnosti: Pripremila predloge za institucionalne mehanizme za ostvarivanje ravnopravnosti polova u Republici (parlamentarni odbor, vladino telo, ombud); kao lanica ekspertskog tima koji je izradio Odluku o pokrajinskom ombudsmanu radila na formulisanju poloaja i nadlenosti zamenika ombudsmana za ravnopravnost polova; Predsednica ekspertske radne grupe za izradu Zakona o ravnopravnosti polova; kao
lanica ekspertskog tima za izradu Ustava Srbije, koji je formirao predsednik Republike Srbije, formulisala odredbe Ustava o rodnoj ravnopravnosti; lanica tima za pisanje Nacionalnog plana aktivnosti za unapreenje poloaja ena; organizatorka i voditeljka rodnih studija na Univerzitetu Mediteran u Crnoj Gori; inicijatorka regionalne saradnje u procesu usvajanja Ustava u regionu (Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora) i radila kao ekspertkinja na formulisanju i implementiranju rodno senzitivnih odredbi u ustave pomenutih zemalja i dr. Dobitnica nagrade Izvrnog vea AP Vojvodine za ravnopravnost polova. Dobitnica baklje koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Danska za aktivnosti na postizanju realizacije treeg Milenijumskog cilja - doprinos razvoju ravnopravnosti polova u oblasti nauke. Ministarka pravde u enskoj vladi.
62
Prof. dr Zorica Mrevi1
O diskriminaciji ena u sportu
Sport je oblast u kojoj nedvosmisleno postoji vrlo jasna i ak izraena, otvorena diskriminacija ena, jo uvek nimalo dotaknuta drutvenim naporima i uspesima u smanjivanja diskriminacije ena kao u nekim drugim oblastima, npr. na tritu rada i politici. Publikacija Poloaj ena u sportu u Vojvodini sadri vie nego reite istraivake podatke koji argumentuju tu tvrdnju, a odnose se na nansiranje enskog sporta, uslove treniranja, rad trenera sa enskim ekipama, medijsko predstavljanje ena u sportu i sl. Konstatuje se tako da ene i dalje nisu faktiki izjednaene kada je re o nagraivanju u profesionalnom sportu, a njihova zastupljenost u ulogama sportskih liderki, trenerica i sutkinja, upadljivo zaostaje za zastupljenou mukaraca. Od 11.053 zaposlenih u sportu, svega 931. Prisutna dominacija mukaraca u svim sportovima i na svim nivoima. Mukarci su u sportu prisutni u svim ulogama, kao treneri, lanovi uprave kluba. Sa devojicama i enama u sportu ee rade neadekvatno edukovani treneri, a ponuda sportova je ograniena. ene dostiu tek 9.89% od ukupnog broja registrovanih sportista, dok na rukovodeim mestima u granskim savezima ima manje od 8% ene. Osim toga, mukarci ine 94% od ukupnog broja trenera svih kategorija, a ene svega 6%. Jo je manje ena sudija, svega 5%. Odnos prema sportistkinji ili sportisti trebalo bi da se bazira na sportskim rezultatima, a vidimo podatak da je jedan
muki koarkaki klub, koji se takmii u niem rangu takmienja od enskog, dobio je 5.2 puta vie sredstava od enskog koarkakog kluba. A to nikako nije usamljen sluaj, ve je trend. Muki i enski klubovi u okviru istog sporta, koji su u istom rangu takmienja, dobijaju razliita nansijska sredstva iz lokalnih budeta, po pravilu na utrb enskih klubova. Vie e sredstava dobiti muki klub za pripreme, za ulazak u vii rang takmienja, za vana takmienja van zemlje, za organizovanje dravnog prvenstva itd. O fudbalu da ne govorimo. enski sport se tako nalazi u svojevrsnom zaaranom krugu, jer bez ulaganja nema rezultata, niti sportskih uzora i modela uspenih sportiskinja. Izostanak rezultata po pravilu znai manje ulaganje, isti ili bolji rezultati ena opet dovodi do manjeg ulaganja, pa tako sve do zatvaranja jo jednog enskog kluba. Nejednake anse ena za bavljenje sportom idu dotle da u jednom istom mestu jedan klub doe na 2.618 ena, odnosno 414 mukaraca. ene ine etvrtinu sudijskog kadra (25.6%) u granskim savezima obuhvaenim istraivanjem. Posmatrano po savezima, ene su najzastupljenije u Gimnastikom savezu (68.6%), a najmanje u rvanju i dizanju tegova, te veslanju (po 4% odnosno 9.1%). U tenisu ene ine 55.6% sudija, u plivanju 35%, atletici 25.9%, kuglanju 23.6% itd. Najmanje ena sudija, u odnosu na ukupan broj sudija, ima u klasi meunarodnih
1
sudija (oko 24%). Ukupan procenat ena funkcionerki u posmatranim granskim savezima dostie tek 13.2%. Po jedna ena obavlju funkciju predsednice granskog saveza, sekretarice, predsednice Upravnog odbora i predsednice Skuptine. Nema ena na funkciji predsednice podsaveza, predsednice udruenja sudija, kao ni udruenja trenera. ene ine etvrtinu sudijskog kadra, a njihovo uee lagano raste sa opadanjem sudijskog ranga. Svi znamo da se uspena sportistkinja (pa i sportistkinja uopte) postaje u porodinoj manufakturi i da je daleko vreme kada e u Srbiji fenomen supruga trenera, oca ili brata trenera zameniti one koje bi bile najadekvatnije, a to su strune ene treneri, one koje su za sada najree i praktino ne postoje. Izbor trenera sportistkinja za sada najee nije posledica elje, ve nude, proistekle iz siromatva, tako da se ne angauju najbolji niti struni, ve oni koji bi trebalo tek da ue. Znamo, a ne govorimo o tome, da sportiskinje harasiraju treneri, ucenujui ih, da bi bile u ekipi, ile u inostranstvo na takmienje i pripreme. Da li e istraivanje, nansiranje programa koji obrauju pitanje ena u sportu, kao i aktivnosti vezane za edukaciju kadrova i usavravanje koje je kao zakljuak predvidela Konferencija ene i sport 20102 zaista prave aktivnosti koje e doprineti poboljanju situacija o kojoj govore
Dr Zorica Mrevi, profesorka Fakulteta za evropske pravno politike studije, Novi Sad. Bavila se aktivno i uspeno maevalakim sportom od 1981. do 1990. kao lanica ampionskog kluba elezniar iz Beograda. Vie puta bila lanica ekipnog ampiona Srbije i Jugoslavije u disciplini enski ma, poslednji put 1989. 2 Dvodnevna Konferencija ene i sport, odrana 13. i 14. maja 2010. godine, u organizaciji Komisije ene i sport, Olimpijskog komiteta Srbije. http://www.oks.org.rs/olimpijski-komitet-srbije/seminari/zene-i-sport/
63
gornji podaci? Ili e moda sredstva namenjena u tu svrhu podeliti neki sportski funkcioneri, dakako mukarci, ili tu moda i nema nikakvih sredstava, samo planova? Jasno je da u datoj situaciji najmanje ima mesta za pitanje zato ene ne vole sport ili zato ne ele da se bave njime. Odogovori su tu, pred nama. Kada si tretiran kao uljez u pabu,3 kako su ene nesumnjivo tretirane kada pokuaju da uestvuju, onda je jasno da prebacivanje odgovornosti na diskriminisanog za diskriminaciju, nije najbolji nain shvatanja situacije i reavanja problema. A problem jeste u tome da sredstva namenjena kako enama tako i mukarcima, oni ne ele da dele, ni da izgube privilegiju da o njima ekskluzivno odluuju oni, pa samim tim ni da dopuste da u sportu postoji ravnopravnost. Kao da se status quo u sportu kao ekskluzivno mukom domenu zbog neega mora odrati po svaku cenu, bez obzira na viedecenijske loe rezultate, otvorenu diskriminaciju ena, huligansko nasilje u i oko sporta, prljave igre raznih vrsta sa ciljem prodaje igraa, nametanja sportskih
rezultata, favorizovanja odreenih timova, i td. Publikacija koja je iza nas dozvoljava i razmiljanja na temu ta bi bilo kada bi bilo vie ena, da li bi bilo npr. boljih fudbalskih rezultata, a manje huliganizma i nasilja oko sportskih zbivanja i terena. Iako ona ne nudi odgovore, oni kao da se nameu sami. Decenijama u naoj zemlji u fudbalu koji je diskriminativno iskljuivo muki, hiljade igraa i armija zaposlenih na raznim poslovima i po raznim osnovama zarauju uglavnom natproseno mnogo, a da pritom nisu uspeli da ostvare nikakav rezultat ni u evropskim niti svetskim dimenzijama.4 Mnogo je disproporcionalno utroenih resursa u neto to nikada nije dalo nikakav panje vredan sportski rezultat. A kada bi se u fudbalu posveivala ista panja razvoju enskog fudbala koja se posveuje mukom, rezultati bi sigurno bili bolji od onih koje decenijama postie muki fudbal jer i nije teko postii bolje rezultate od nikakvih. Inae, svetski poznat trend je da se sportski rezultati ena menjaju veoma brzo,
3
dok muki rezultati nisu toliko napredovali kao enski. Danas npr. devojice od 12-13 godina plivaju u vremenu u kome je Doni Vajsmiler nekada osvajao zlatnu olimpijsku medalju. Sportski huliganizam, kao aktivnost fudbalskih navijakih, dakako mukih grupa u kojima se uee ena moe meriti promilima, ako se o njoj uopte i moe govoriti, manifestacija je egzaltirane mukosti.5 Sam tok utakmice, koliko god da je stresan, huligane nuno ne interesuje.6 Njihov program odvija se nezavisno od dogaaja na terenu: pirotehnika e svakako biti upotrebljena, kao i naroito pripremljena scenograja. Poraz ili pobeda mogu jednako posluiti kao opravdanje za nasilniko ponaanje na gradskim ulicama.7 Huligan u Srbiji sebe smatra aktivnim uesnikom u sportskom dogaaju. Ovome doprinose treneri i novinari, koji ih nazivaju estim ili dvanaestim igraem, u zavisnosti od toga o kom je takmienju re. Postoji osnovano uverenje da kada bi sportske navijake grupe inile ravnopravno i ene, da bi nasilja bilo daleko manje ili ga praktino ne bi ni bilo.
Termin uljez u pabu za ene u sportu upotrebila je Barbara Elen (The Observer 4. 12. 1999), prevela Olja Petroni, ,ene i sport: uljezi u pabu. http://www.vreme.com/arhiva_html/465/27.html Pristupljeno 29. juna 2011. 4 Nije zaboravljeno da je fudbalski klub Crvena Zveza 1991 postao ampion Evrope. Premaloza decenije aktivnosti sotina hiljada ljudi angaovanih u tj oblasti, za milionske svote izraene u kojoj god stranoj valuti uloene za to vreme, i danas u neto to daje sve slabije rezultate, postiui jedino vrednost rekreativnog sporta ali troei mnogostruko vie. 5 Aleksandar Nikoli, Nailje u sportu, seminarski rad odbranjen iz Kriminologije sa Penologijom na master studijama prava na FEPPSu 2011. 6 Marko omi, Nasilje u sportu, seminarski rad odbranjen iz predmeta Fenmenologija nasilja na FEPPSu, 2011. Analiza navijake grupe kao i njenog uticaja
7
http://www.socioloskaluca.ac.me/PDF8/Bozovic%20R.%20R.,%20Agresija%20i%20nasilje%20u%20sportu.pdf Pristupljeno 29. 06. 2011
64
ivotno iskustvo sportiskinja je drugaije od iskustva drugih ena, ali je drugaije i od iskustva mukaraca sportista. Zato je vano uti ta kau one, poput jedne sportistkinje koja je elela da ostane anonimna: Sport nas je nauio da pobeujemo, a to druge ene ne znaju. Takoe, sport nas je nauio i kako da gubimo bitku, a ne rat, kako da porazi budu deo ili uvod u pobede, a ne konani porazi, to takoe druge ene ne znaju. Mi smo nauile ta znai upornost i istrajnost i ta znai eleti pobedu. Mi znamo ta znai biti nezavisna individua, ali i kako saraivati. Mi znamo da se borimo i to primenjujemo i u ivotu kasnije. Moda je upravo ta injenica, da sport doprinosi jaanju linosti, individualnosti i nezavisnosti ena jedan od glavnih razloga to je enama putevi bavljenja sportom otvaraju daleko tee i ree no mukarcima? Ne tako daleka i ne toliko tua da bi bila nemogua istorija, nudi primere enskih pobeda u borbi sa diskriminacijom u sportu. 1968 na Vimbldonu pobednik Rod Lejver je dobio 8.000 dolara, a pobednica Bili Din King 3.000. ene su utale i trpele tu diskriminaciju sledee dve godine, a onda je skandal eksplodirao na prestinom turniru u Los Anelesu gde je mukom pobedniku ponuena nagrada ak osam puta vea no pobednici u enskoj konkurenciji. Takmiarke su dobijale neke nagrade tek od etvrtfinala dok su mukarci od eliminacija dobijali honorare. ene su sve jo morale da plate svoje putne i smetajne trokove. Doneta je odluka o bojkotu uz pomo sponzora Svetskog teniskog magazina i organizovan je paralelni turnir u Hjustonu. Amerika teniska federacija je
odmah suspendovala sve uesnice, iskljuila ih iz reprezentacije, zabranjeno im je uee na grand slem turnirima, i oduzeto im je pravo da budu rangirane na svetskim rang listama. Bujica meutim vie nije mogla da se obuzda. Ve sledee 1971. organizovano je 19 takvih paralelnih, nezavisnih turnira sa nagradnim fondom od preko 300.000 dolara. enski tenis je uspeo da izbori svoje mesto pod suncem. Nove zvezde, Kris Everet, Martina Navratilova, te Graf, Arana Sanez, Monika Sele, zaradjivale su sve vee svote novca. Promene protekle decenije u Sjedinjenim Dravama daju nadu da se enske borbe za smanjenje diskriminacije ena u sportu isplate. Vrhovni sud Sjedinjenih Amerikih Drava je pre desetak godina doneo jednu presudu koja se tie ena sportiskinja: privatni Univerzitet Braun je proglaen krivim za diskriminaciju ena, jer ima manjkavu ponudu univerzitetskih sportskih enskih reprezentacija, to se protivi odredbama Devetog Poglavlja saveznog antidiskriminativnog zakona. Odredbe tog Poglavlja zabranjuju polne predrasude u bilo kojoj javnoj ili privatnoj obrazovnoj ustanovi koja dobija novac iz saveznog budeta. Deveto Poglavlje je zakon donet 1972, a zvanina tumaanje koja se odnose na enski univerzitetski sport sadre zahtev da procenat sportiskinja bude slian procentu studentkinja na svakom univerzitetu. Dodatni kriterijumi (za vaenje" onih univerziteta koji ne zadovoljavaju prvi kriterijum) su da li univerzitet u potpunosti zadovoljava potrebe svojih trenutno postojeih sportiskinja ili bar, dokazana skoranja istorija ekspanzivnog razvitka enskih sportova.
1991. Univerzitet Braun je radi utede ukinuo dva dosta popularna enska sporta, gimnastiku i odbojku, zajedno sa dva, na tom univerzitetu dosta nepopularna muka sporta, vaterpolo i golf. U prolee 1992. su gimnastiarke i odbojkaice Brauna tuile svoj Univerzitet za polnu diskriminaciju. Okruni sud je odmah naredio uspostavljanje "preanjeg stanja" tj. vraanje ova dva enska tima na univerzitetski budet, ali je na albu Univerziteta, doneo odluku o "mirovanju" dok se ne ispitaju sve okolnosti. Sudski postupci su se vodili na svim sudskim instancama dosta dugo. Braun je potroio preko milion dolara na advokate, vetake i voenje parnice, uglavnom raunajui da tuiteljke nee imati toliko novca da nastave parnicu. Branili su se da Univerzitet ne moe da bude odgovoran za postojanje razliitog nivoa interesa za bavljenje sportom meu studentima razliitog pola, za razliit nivo interesa gledalaca koji postoji izmeu mukog i enskog sporta, kao i da bi prisilno ispunjavanje kvota, znailo smanjenje para za ono za ta se izgleda pare uvek moraju nai, a to su muki sportovi. U meuvremenu, da se ipak priblii neophodnoj kvoti enskih sportistkinja, uvedena su tri nova enska sporta - dizanje tegova, jahanje i vaterpolo, poboljani su objekti namenjeni sportiskinjama, svlaionice i sl, i donet je plan usaglaavanja sa Devetim poglavljem, po kome e se na tom Univerzitetu uvesti nove juniorske enske ekipe u maevanju, gimnastici, skijanju i vaterpolu. A u tom istom meuvremenu su u albenom postupku odluku u sluaju Univerziteta Braun ekale sline tube protiv diskriminacije
65
sportistkinja na univerzitetima Mejn, Masausests, Rod Ajlend i Porto Riko. albeni sud je odobrio Braunov plan po pitanju svih korisnih novina, ali je zahtevao ispunjenje tuilakih zahteva za vraanje enske gimnastike i odbojke u status univerzitetskih reprezentacija. Braun se alio Vrhovnom Sudu Sjedinjenih Drava koji je tu albu u celosti odbio navodei da je Deveto poglavlje zakon u ovoj zemlji ve tri decenije i da se ne mogu tolerisati pokuaji njegovog izigravanja umesto potovanja. Sluaj "Braun" koji se prostim renikom svodu na situaciju "ima 51% ena koje studiraju, a samo 38% studentkinja u enskim sportskim univerzitetskim reprezentacijama, znai - kriv si za diskriminaciju ena", postao je test sluaj i budui sluajevi diskriminacije sportistkinja na univerzitetima nee proi. Na kraju svih izlaganja moraju da se konstatuju neke oigledne injenice, a najjednostavnija je da su porodica i drava odgovorni da omogue enama i enskoj deci da se bave sportom. Ako u jednoj zemlji postoji dobro razvijena muka sportska disciplina, a neadekvatno ili slabo razvijena enska, onda postoji diskriminacija.
Znai da postoje iskusni treneri, sportski objekti, dobra i jaka domaa takmienja, formirana publika, interes omladine da se bavi tim sportom, nacionalna "kola" toga sporta, spremnost vlasti da nansiraju taj sport, i sve se to investira u muke takmiare, a malo ili nimalo u enske. Razlozima koji navode treneri enskog sporta i sportistkinje zbog ega je enski sport zanemaren (manje je novca, opte nesreeno stanje u drutvu, odlazak trenera i igraica u inostranstvo, nedostatak meunarodnih uspeha, nezainteresovanost medija i sponzora) dodali bismo i optu diskriminativnu atmosferu struktualng tipa. Po toj diskriminativnoj emi, enama u sportu nita nije uskraeno, jer to nije njihova oblast delatnosti. Interes publike je drutvena konstrukcija i kreira se, izmeu ostalog, i onim to se nudi za gledanje. Ako su u medijima prisutne samo muke ekipe i takmienja u mukom sportu onda e, normalno, i interes sve vie biti orijentisan na muki sport.
Uee ena u sportu moe da obogati i unapredi sport, isto kao to sport moe unaprediti kvalitet ivota ena.8 Meunarodni olimpijski komitet je 2008.9 formulisao je kao jedan od svojih ciljeva da se nae reenja za intenzivnije uee ena u sportskim aktivnostima. Ali je pritom uoeno, potpuno ispravno, i da je potrebno nai odgovor i na pitanje: kako sport moe doprineti da ene ponu igrati vaniju ulogu u drutvu uopte? U novom veku neke sportistkinje iz Srbije ve ive svetski ivot daleko od okova lokalne sredine. U lokalu je, znamo, sve tvre, sporije, okorelije. Diskriminacija se odatle teko upa, a kamoli iskorenjuje. Ova publikacija izraz je nade da e u 21. veku ene u sportu, osloboene stega diskriminacija i predrasuda, moi da se sreu globalno i lokalno, da zauvek zajedno postoje.10
Mrevi Z, (2000): ene i sport: ugroena enstvenost? Ed. M. Blagojevi, Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, 557-522. AIN, Beograd. 9 19. juna 2008 odrana je konferencija Meunarodnog olimpijskog komiteta posveena enama u sportu, nimalo sluajno u Jordanu dakle u okruenju islamskog ambijenta arapskog sveta. http://www.preporod.com/svijet-islama-magazine-150/bliski-istok-magazine-151/788-ene-i-sport.html 10 Ovaj tekst je nastao u okviru projekta: Drutvene transformacije u procesu evropskih integracija - multidisciplinarni pristup, koji je nansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj u periodu 2011-14.
66
Prilozi
UPITNIK ZA LOKALNE SAMOUPRAVE

U OKVIRU PROJEKTA Istraivanje o poloaju ena u sportu na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine
Naziv optine/grada Ukupan broj stanovnika na teritoriji optine Broj ena Broj mukaraca Ime, prezime i stru ne kvalifikacije lana/ice OV/GV zaduenog za sport Ime, prezime i stru ne kvalifikacije rukovoditelja/ke sekretarijata (ili sektora) za sport u Optinskoj upravi/Gradskoj upravi Ukupno zaposlenih u sekretarijatu (ili sektora) za sport u OU/GU Broj ena Broj mukaraca Osoba odgovorna za dostavljanje podataka za OVAJ upitnik i kontakti (br. telefona, E-mail adresa)
67
1. LISTA REGISTROVANIH MUKIH KLUBOVA NA TERITORIJI OPTINE/GRADA

r.b. 1. 2. 3. 4. 5. Prema potrebi dopuniti tabelu odgovaraju im brojem redova Naziv kluba i sedite Godina osnivanja Rang takmi enja Pravni status kluba Broj aktivnih lanova Broj stru nih saradnika/ca M
2. LISTA REGISTROVANIH ENSKIH KLUBOVA NA TERITORIJI OPTINE/GRADA

r.b. 1. 2. 3. 4. 5. Prema potrebi dopuniti tabelu odgovaraju im brojem redova Naziv kluba i sedite Godina osnivanja Rang takmi enja Pravni status kluba Broj aktivnih lanova Broj stru nih Saradnika/ca M
3. LISTA REGISTROVANIH KLUBOVA NA TERITORIJI OPTINE/GRADA KOJI IMAJU I MUKU I ENSKU EKIPU
r.b. 1. 2. 3. 4. 5. Prema potrebi dopuniti tabelu odgovaraju im brojem redova Naziv kluba i sedite Godina osnivanja Rang takmi enja Pravni status kluba Broj aktivnih lanova/ica M Broj stru nih saradnika/ca M
68
4. LISTA KLUBOVA KOJI SE U VAOJ OPTINI/GRADU FINANSIRAJU IZ OPTINSKOG/GRADSKOG BUDETA

r.b. 1. 2. 3. 4. 5. Prema potrebi dopuniti tabelu odgovaraju im brojem redova Naziv kluba M (obelei odgovaraju u kolonu sa X) Sredstva dodeljena u 2008. Sredstva dodeljena u 2009. Planirana sredstva u Budetu za 2010.
5. Da li u Vaoj optini/gradu postoji poseban fond (ili investicioni program) za razvoj sporta? DA NE (zaokrui odgovor)
6. LISTA KLUBOVA KOJI SU FINANSIRANI IZ TOG POSEBNOG FONDA (PROGRAMA)

r.b. 1. 2. 3. 4. 5. Prema potrebi dopuniti tabelu odgovaraju im brojem redova Naziv kluba M (obelei odgovaraju u kolonu sa X) Sredstva dodeljena u 2008. Sredstva dodeljena u 2009. Planirana sredstva u 2010.
7. KOJE SE JO AKTIVNOSTI, PROGRAMI I POTREBE U VEZI SA SPORTOM FINANSIRAJU IZ OPTINSKOG/GRADSKOG BUDETA?

(Sportski savez, kolski sport, odravanje i obnavljanje sportskih objekata, programi rekreacije za ene i mukarce, programi za osobe sa invaliditetom, sportske manifestacije i sl...) r.b. 1. 2. 3. Aktivnost/program Iznos u 2008. Iznos u 2009. Planirani iznos u 2010.
69
8. UKUPNA VREDNOST RASHODOVNE STRANE BUDETA OPTINE/GRADA ZA:

2008. GODINU 2009. GODINU PLAN ZA 2010. GODINU
9. Na koji na in se raspore uju sredstva za sport u Vaoj optini? a) b) c) d) Na predlog posebne Komisije za raspodelu sredstava Prema planu finansiranja koji su sa inile stru ne slube Optine/Grada O tome direktno odlu uje Optinsko ve e/Gradsko ve e O tome odlu uje predsednik Optine/gradona elnik
e) na drugi na in (navedite koji) _________________________________ 10. Ukoliko postoji Komisija ili drugo stru no telo, navedite kako je formirana i ko su njeni lanovi (imena i prezimena i koga predstavljaju u Komisiji)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 11. Da li postoji pravilnik o radu Komisije/stru nog tele? DA NE (zaokrui odgovor)
Napomena: Priloite pravilnik o radu Komisije/stru nog tela, ukoliko postoji
12. Da ji je vaa Optina/Grad od 2008. godine bila/bio uklju ena u neki od pokrajinskih, nacionalnih ili me unarodnih programa/projekata za razvoj i afirmaciju enskog sporta? DA NE (zaokrui odgovor)
70
13. Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje pozitivan navedite:

r.b. 1. 2. 3. Naziv programa Ko ga je sprovodio Godina realizacije Na koji na in je optina/grad u estvovala/o?
14. Da li je na teritoriji Vae optine/grada poslednjih nekoliko godina bilo analiza i/ili istraivanja koja se ti u u e a ena i devoj ica u sportu? DA NE (zaokrui odgovor)
Napomena: Ukoliko je odgovor potvrdan i ukoliko je mogu e, priloite rezultate takvog istraivanja
HVALA NA SARADNJI!
Maevanje Romana Caran i Rako Mii
Foto: Boris Koi

Novi Sad, 16. april 2011.
71
UPITNIK ZA POKRAJINSKE GRANSKE SAVEZE

U okviru projekta Istraivanje o poloaju ena u sportu na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine
OSNOVNE INFORMACIJE 1. 2. 3. 4. Ukupan broj registrovanih sportskih klubova u Savezu Ime i prezime predsednika/ce Saveza Ima i prezime sekretara/ke Saveza Ima, prezime i kontakti osobe odgovorne za upitnik (telefon, E-mail) ________________________________ _______________________________ _______________________________ _______________________________
72
Datum osnivanja
Dodati prema potrebi redove u tabeli
Aktivno lanstvo (sportistkinje)
5. Registrovani muki klubovi lanovi Saveza
6. Registrovani enski klubovi lanovi Saveza

Datum osnivanja Aktivno lanstvo (sportisti) Predsednik kluba /zaokrui/
Predsednik kluba /zaokrui/
Naziv i sedite Kluba
M
Sekretar kluba
M M M M M M M
Sekretar kluba
M
Predsednik Uprav.odb.
M M M M M M M
M
Predsednik Nadz.odb.
M M M M M M M
Predsednik Nadz.odb.
M M
M= =
Predsednik skuptine
Predsednik skuptine
M= = M= = M= = M= = M= = M= = M= =
Stru ni saradnici
Stru ni saradnici
M= =
M= = M= = M= = M= = M= = M= = M= =
Medicinsko osoblje
Medicinsko
osoblje
73
M M M M M M
Dodati, prema potrebi, redove u tabeli
M M M M M M
M M M M M M
M M M M M M
M M M M M M
M= = M= = M= = M= = M= = M= =
M= = M= = M= = M= = M= = M= =
7. Registrovani klubovi lanovi Saveza koji imaju i muko i ensko aktivno lanstvo
Predsednik kluba /zaokrui/ Predsednik Nadz.odb.
Sekretar kluba
Medicinsko
Datum osnivanja
Aktivno lanstvo (sportisti)
Stru ni saradnici
M= = M= = M= = M= = M= = M= = M=
M M M M M M M
M M M M M M M
M M M M M M M
M M M M M M M
M M M M M M M
M= = M= = M= = M= = M= = M= = M=
M= = M= = M= = M= = M= = M= = M=
74
osoblje
Predsednik skuptine
= Dodati, prema potrebi, redove u tabeli
8. Upravljanje i organizacija 8.1 Zaposleni u Savezu

8.1.1 Stalno zaposleni /vrsta posla i stru na sprema/*
ene
Mukarci
Ukupno
8.1.2 Honorarno zaposleni /vrsta posla i stru na sprema/
ene
Mukarci
Ukupno
* Npr. stru ni saradnik via stru na sprema
8.2 Da li vodite evidenciju o polnoj strukturi zaposlenih u Savezu? 1) DA 2) NE (zaokrui odgovor)
8.3 Da li su zaposleni tokom ove godine poha ali neku vrstu stru nog usavravanja ili obuke? 1) DA 2) NE
75
Ako ste odgovorili sa DA, unesite traene podatke u donju tabelu: Naziv (tema) stru nog usavravanja ili obuke ene
Mukarci
Ukupno
8.4 Uprava granskog saveza ene 8.4.1 Predsednik Saveza 8.4.2 Sekretar Saveza 8.4.3 Predsednik Upravog odbora 8.4.4 lanovi Upravnog odbora Mukarci Ukupno
8.4.5 Predsednik Skuptine 8.4.6 lanovi Skuptine
8.4.7 Predsednik Nadzornog odbora 8.4.8 lanovi Nadzornog odbora
8.4.9 Predsednici komisija Saveza 8.4.10 lanovi komisija
8.4.11 Predsednici podsaveza (regionalni/okruni)
76
8.4.12 Sekretari podsaveza 8.4.13 Delegati u republi kim granskim savezima (predsednitvo, skuptina) 8.4.14 Predsednik udruenja (zajednice) sudija 8.4.15 Sekretar udruenja sudija 8.4.16 Predsednik udruenja (zajednice) trenera 8.4.17 Sekretar udruenja trenera
8.5 Komisije pri Savezu Naziv komisije 8.5.1 8.5.2 8.5.3 8.5.4 8.5.5
Prema potrebi, dodati redove u tabelu
Predsednik (zaokrui) M M M M M
lanovi (broj mukaraca i ena) = M= = M= = M= = M= = M=
9. Sudije 9.1 Sudije Me unarodni rang
ene
Mukarci
Ukupno
77
Savezni rang Pokrajinski rang Ostalo Ukupno: 9.2 Kontrolori* Me unarodni rang Savezni rang Pokrajinski rang Ostalo Ukupno: 9.3 Delegati* Me unarodni rang Savezni rang Pokrajinski rang Ostalo Ukupno:
* U sportovima gde postoji funkcija kontrolora, odnosno, delegata
ene
Mukarci
Ukupno
ene
Mukarci
Ukupno
78
10. Aktivno lanstvo (sportisti) 10.1 Nekategorisani sportisti /podmladak, rekreativci, veterani i sl./
/uneti kategorije koje imate/
ene
Mukarci
Ukupno
Ukupno: 10.2 Kategorisani sportisti /juniori, seniori, vrhunski sportisti/ 10.2.1 Juniori 1. razred 2. razred 3. razred Ukupno: 10.2.2 Seniori 1. razred 2. razred 3. razred Ukupno: 10.2.3 Vrhunski sportisti ene Mukarci Ukupno ene Mukarci Ukupno ene Mukarci Ukupno
79
Zasluni sportisti Me unarodni razred Savezni razred Ukupno: 10.3 Ukupno aktivno lanstvo (1 + 2) ene Nekategorisani i kategorisani sportisti 11. Vrhunski sportski rezultati (osvojene medalje na najve im me unarodnim takmi enjima) Takmi enje ene Mukarci Ukupno 11.1 Olimpijske igre 11.2 Svetsko prvenstvo 11.3 Evropsko prvenstvo 11.4 Kup evropskih ampiona 11.5 Kup pobednika kupova 11.6 Svetska liga 11.7 Neto drugo /navesti/ Ukupno: Mukarci Ukupno
80
12. Treneri 12.1 Licencirani i nelicencirani treneri ene Treneri sa licencom Treneri bez licence Ukupno: 12.2 Stru na sprema trenera ene Bez trenerske kvalifikacije Trenerski kurs Via trenerska kola Fakultet fizi ke kulture Magistar ili doktor nauka iz fizi ke kulture Ukupno: 12.3 Kategorije sportista sa kojima rade ene Podmladak Mukarci Ukupno Mukarci Ukupno Mukarci Ukupno
81
Kategorisani juniori Kategorisani seniori Vrhunski sportisti Ostalo Ukupno: 12.4 Kategorizacija trenera ene Zasluni treneri Me unarodni razred Savezni razred Ostalo Ukupno: 13. Rukovo enje pokrajinskim selekcijama 13.1 Selektori 13.1.1 Selektori enskih ekipa Seniorske ekipe Juniorske ekipe ene Mukarci Ukupno Mukarci Ukupno
82
Ostalo Ukupno: 13.1.2 Selektori mukih ekipa Seniorske ekipe Juniorske ekipe Ostalo Ukupno: 13.2 Medicinsko osoblje 13.2.1 Lekari enskih ekipa Seniorske ekipe Juniorske ekipe Ostalo Ukupno: 13.2.2 Fizioterapeuti enskih ekipa Seniorske ekipe Juniorske ekipe Ostalo Ukupno: ene Mukarci Ukupno ene Mukarci Ukupno ene Mukarci Ukupno
83
13.2.3 Lekari mukih ekipa Seniorske ekipe Juniorske ekipe Ostalo Ukupno:
ene
Mukarci
Ukupno
ene 13.2.4 Fizioterapeuti mukih ekipa Seniorske ekipe Juniorske ekipe Ostalo Ukupno:
Mukarci
Ukupno
14. Da li je u okviru vaeg Saveza poslednjih nekoliko godina bilo analiza i/ili istraivanja koja se ti u u e a ena i devoj ica u vaem sportu? DA NE (zaokrui odgovor)
Napomena: Ukoliko je odgovor potvrdan i ukoliko je mogu e, priloite rezultate takvog istraivanja 15. Da ji je va Savez poslednjih godina bio uklju ena u neki od pokrajinskih, nacionalnih ili me unarodnih programa/projekata za razvoj i afirmaciju enskog sporta? DA NE (zaokrui odgovor)
15.1 Ako je odgovor na prethodno pitanje DA, navedite Naziv programa

1. 2. 3.
Ko ga je sprovodio
Godina realizacije
Na koji na in je Savez u estvovao u projektu?
84
HVALA NA SARADNJI!
Karate
Tanja Sili
Foto: Milan Stojanovi Kikinda, 12. mart 2011.
85
Impresum:
Izdava: Suizdava: Za izdavaa: Autorke: Dizajn i prelom: Fotografije: Recenzija: tamparija: Tira: Godina izdavanja: Centar za podrku enama iz Kikinde Trg srpskih dobrovoljaca 28, 23 300 Kikinda Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Marija Srdi Prof. dr Vinja ori, mr Marijana Brklja i prof. dr Marijana Pajvani Miomirka Mila Melank Rina Vukobratovi, Boris Koi, Milan Stojanovi, eljko Mandi i Naa Pavkov Prof. dr Zorica Mrevi Uprava za zajednike poslove pokrajinskih organa - odsek tamparija 500 kom 2011.
Na pomoi i podrci u pripremi publikacije posebno se zahvaljujemo Aleksandri Risti, zamenici pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Dubravki Lazi, profesorki na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Mariji Gajicki i Smiljki Vukeli, aktivistkinjama NVO Vojvoanka regionalana inicijativa
86
IZ RECENZIJE Publikacija koja je iza nas dozvoljava i razmiljanja na temu ta bi bilo kada bi bilo vie ena, da li bi bilo npr. boljih fudbalskih rezultata, a manje huliganizma i nasilja oko sportskih zbivanja i terena. Iako ona ne nudi odgovore, oni kao da se nameu sami. Decenijama u naoj zemlji u fudbalu koji je diskriminativno iskljuivo muki, hiljade igraa i armija zaposlenih na raznim poslovima i po raznim osnovama zarauju uglavnom natproseno mnogo, a da pritom nisu uspeli da ostvare nikakav rezultat ni u evropskim niti svetskim dimenzijama. Mnogo je disproporcionalno utroenih resursa u neto to nikada nije dalo nikakav panje vredan sportski rezultat. A kada bi se u fudbalu posveivala ista panja razvoju enskog fudbala koja se posveuje mukom, rezultati bi sigurno bili bolji od onih koje decenijama postie muki fudbal jer i nije teko postii bolje rezultate od nikakvih. Inae, svetski poznat trend je da se sportski rezultati ena menjaju veoma brzo, dok muki rezultati nisu toliko napredovali kao enski. Danas, naprimer, devojice od 12-13 godina plivaju u vremenu u kome je Doni Vajsmiler nekada osvajao zlatnu olimpijsku medalju...
.ivotno iskustvo sportiskinja je drugaije od iskustva drugih ena, ali je drugaije i od iskustva mukaraca sportista. Zato je vano uti ta kau one, poput jedne sportistkinje koja je elela da ostane anonimna: : Sport nas je nauio da pobeujemo, a to druge ene ne znaju. Takoe, sport nas je nauio i kako da gubimo bitku, a ne rat, kako da porazi budu deo ili uvod u pobede, a ne konani porazi, to takoe druge ene ne znaju. Mi smo nauile ta znai upornost i istrajnost i ta znai eleti pobedu. Mi znamo ta znai biti nezavisna individua, ali i kako saraivati. Mi znamo da se borimo i to primenjujemo i u ivotu kasnije. Moda je upravo ta injenica, da sport doprinosi jaanju linosti, individualnosti i nezavisnosti ena jedan od glavnih razloga to je enama putevi bavljenja sportom otvaraju daleko tee i ree no mukarcima? Prof. Poloaj 88 dr Zorica Mrevi ena u sportu u Vojvodini

Zene Sport Msve

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zene Sport Msve

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Na naslovnoj strani: Kajak na mirnim vodama Sneana Mihajlovi Foto: Rina Vukobratovi Panevo, 3. april 2011.

Vaterpolo Tijana Tintar Foto: Rina Vukobratovi Kikinda, 3. april 2011.

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

O Istraivanju i njegovim rezultatima

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Dodatni sadraji u publikaciji

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Kako mogu da se upotrebe rezultati Istraivanja?

Marija Srdi, koordinatorka projekta. Kikinda, maj 2011.

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Romana Caran i Rako Mii

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Stoni tenis sport osoba sa invaliditetom

Borislava Peri Rankovi, Romana Romanov i Nada Mati

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Kajak na mirnim vodama

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

O PROGRAMU AFIRMACIJE ENSKOG SPORTA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Prof. dr Vinja ori

I UVODNA RAZMATRANJA Pravinost i jednakost u sportu i drutvu

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Profesorica zikog vaspitanja na TIMS-u i trenerica sportistkinjama sa invaliditetom u stonom tenisu

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

II ISTRAIVANJE METODOM FOKUS GRUPA

Sportistkinje su diskutovale o razliitim temama i problemima sa kojima se sreu ene u sportu.

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

2) Socio-demografske karakteristike uesnica

16-20 21-25 26-30 31-35 36 i vie

Do 5 godina 6-10 11-15 16-20 Preko 20 god.

U braku U vanbranoj zajednici Neudata

6 (10%) 2 (3%) 55 (87%)

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

POlOAJ SPORTISTKINJA U VOJVODINI

1. NEPOVOLJNO FINANSIRANJE ENSKIH KLUBOVA

PREDlOZI ZA REENJE PROBlEMA SU:

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

2. MANJE MEDIJSKE PANJE SPORTISTKINJAMA

3. NEADEKVATNI USLOVI TRENIRANJA

Ode tamo u neki oak, iza nekog lifta i tamo se presvlai.

PREDlOZI ZA REENJE PROBlEMA SU:

4. NESENZIBILISANOST TRENERA ZA RAD SA SPORTISTKINJAMA

PREDlOZI ZA REENJE PROBlEMA SU:

Poloaj ena u sportu u Vojvodini

Posle izlistanih problema, prelo se na diskusiju unapred pripremljenih tema:

DISKRIMINACIJA ENA U SPORTU