NEGOTINSKA GIMNAZIJA

ALEKSANDAR JOCKI

TEMA:

SAVA UMANOVI

SEMINARSKI RAD IZ LIKOVNOG MENTOR: DRAGANA KATI

NEGOTIN MAJA 2009 GODINE

Sava umanovi

1. Biografija
Sava umanovi je jedan od najznaajnijih slikara Srpske i Jugoslovenske umetnosti prolog veka. Roen je pred sam kraj devetnaestog veka 22.januara 1896. godine u Vinkovcima, gde je njegov otac, umarski inenjer dobio posao. Porodica umanovi se nije dugo zadrzavala u Vinkovcima; kada je Sava napunio etiri godine vratili su se u id. Otac, Milutin, se posvetio voenju velikog imanja, a majka, Persida (Tubi), je otvorila prvu ugovornu potu u gradu. I po ocu i po majci Sava je pripadao uglednim gradanskim porodicama. U idu Sava zavrava osnovnu kolu. kolske 1906 / 07. sa svega deset godina naputa roditeijski dom i odlazi u Zemun, gde je primljen u realnu gimnaziju. U toku gimnazijskog kolovanja poinje da se interesuje za umetnost. Mnogo ita, odlazi u bioskop, a esto poseuje i izlobe koje su organizovane u prestonici, od koje ga deli samo reka. Redovno pie roditeljima. 1911. upisuje se na slikarski kurs svog gimnazijskog profesora Isidora Junga, ali dragocene savete o slikanju Sava dobija od svog starijeg prijatelja Slavka Vorkapia koji je ve polaznik Umetniko zanatske skole. Na kursu se upoznaje sa slikarstvom francuskih impresionista, Van Goga i Sezana, a prva saznanja dobija i o secesiji i Hodleru. Usavrava nemaki jezik u Gracu gde provodi leto. Po zavretku gimnazije Sava se vraa u id, na letnji raspust. Treba da saopsti roditeljima svoju odluku o daljem obrazovanju i izboru zanimanja. Kategorino se protivi oevoj elji da postane advokat, Sava snano eli da postane slikar. 1914. ubrzo po izbijanju Prvog svetskog rata, Sava odlazi u Zagrebu, gde se upisao na Privremenu viu kolu za umjetnost i obrt. On je u klasi kod profesora Otona Ivekovica, ali ve sledee godine prelazi kod uglednog profesora Menci Klement - Crnia. Savladava crtake tehnike i upoznaje se sa postupcima Mikelanela, Direra, Rembranta i Rubensa; ali i sam istrauje i ui se na delima Manea, Monea i Sezana. ivi i ui u okruenju mladih naprednih umetnika koji e, kao I on, kasnije postati cenjeni i priznati stvaraoci. Sklapa iskreno prijateljstvo s Antonijom Koevi, koja je tada sticala vajarska znanja, a koja je ostavila dragocene podatke o Savi. Drui se s urom Tiljkom, Marjanom Trepseom, Jozom Turkaljom, a snano prijateljstvo ga vezuje i za rano preminulog Milana tajnera. 1917. predstavioje etiri slike na petoj izlobi Prolenog salona. 1918. zavrilo se Savino obrazovanje u Zagrebu. U svedocanstvu o zavrenom kolovanju zabeleene su najbolje ocene i kvalifikacije. Intenzivno radi, tada nastaje i prvi Savin slikarski ciklus inspirisan Starim i Novim zavetom, kao izraz ne pridravanja kanona i promiljanja venih tema borbe dobra i zla, suoavanjem s prvim grehom i nj egovim posledicama... Na prvoj samostalnoj izlozbi u Salonu Ulrih u Zagrebu predstavio

je predele i pejsae iz okoline Zagreba. Iako je dobro poznavao impresionistiki postupak slikanja nikada se njime do kraja i u potpunosti nije koristio. Vrlo spretno je koristio efekte bojenih prozirnih senki, lazurni namaz, ne razlaui formu ve naprotiv istiui je, Sava je insistirao na atmosferi. Nekoliko narednih godina pored slikarstva Sava se bavio i ilustracijom, grafikom i scenografijom. Radi ilustracije za knjievnu reviju "Juri" koju je ureivao njegov prijatelj Antun -Branko Simi.1920. izlozio je svoja platna na drugoj samostalnoj izlobi u Muzeju za umjetnost i obrt. Stilski se prikljuuje secesiji i simbolizmu, koji su karakteristini za umetnika kretanja u Hrvatskoj ali ne i Srbiji. Izloba je prola zapaeno i s dobrim kritikama. U jesen iste godine otisnuo se u svet, kao poznavalac francuske kulture i frankofil otiao je u Pariz i iznajmio studio na Monparnasu. Sada se nalazio u centru evropskih umetnikih zbivanja, novi horizonti su se otvorili. U Parizu je ovog prvog puta boravio svega nakoliko meseci, nesumnjivo dragocenih za Savu. Upisao se na kurs kod istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andre Lota, i bio njegov najboiji uenik. Savin uitelj je pripadao struji analitickog kubizma i imao izuzetan uticaj na mladog slikara. Ubrzo, sprijateljio se sa Rastkom Petroviem i naao u okruzenju naprednih i avangardnih stvaraoca dvadesetog veka.Zajedniki imenitelj im je bio Monparnas, sastajali su se u kafanama i klubovima, bili su tu Seren,Modiljani, Papzof, Zakob, Fuzita i pokatkad Pikaso, Kokto, Fera, Redige... Kada se vratio u Zagreb dane je provodio u kui svoje prijateljice Antonije Koevi. Ponesen francuskim iskustvom, kreui se od ekspresionizma, preko konstruktivizna i postkubizma pa zalazei u neoklasicizam, u oktobru Sava je organizovao izlobu u Umetnikom paviljonu. Deo progresivne kritike je izlozbu ocenio kao znacajan i vredan dogadaj, ali konzervativnijim kritiarima nisu prihvatili Savina "suvie moderna" dela. Sledeih godina boravi u Zagrebu gde nesmanjenim intenzitetom slika. Iz protesta prema javnosti koja nije prihvatila njegove slike potpisuje se francuskom transkripcijom. Ministarstvo prosvete odbija njegovu aplikaciju za mesto likovnog pedagoga u Umetnikoj koli u Beogradu.Uestvuje na Petoj jugoslovenskoj umetnikoj izlobi sa koje je Ministarstvo otkupilo njegove kompozicije "Berba" i "Kraj s mostom". Prihvata posao bibliotekara u Muzeju za umjetnost i obrt, tu je Sava bio u prilici da ita i analizira dela velikih majstora. Svoje poznavanje francuskog odrzava itanjem dela francuskih pisaca na izvornom jeziku, i svakodnevnom konverzacijom na francuskom sa Antonijom Kosevi. 1924. Sava je napisao "Slikar o slikarstvu" i "Zasto volim Pusenovo slikarstvo", dela neprocenjivog znaaja za razumevanje njegove umetnosti. 1925. godine Sava ponovo odlazi u Pariz, ali njegov boravak je otean administrativnim peripetijama francuskih vlasti, boravinu dozvolu je prinuen da produava svakih est meseci i to sa statusom uenika. Zbog toga se ponovo upisuje kod Lota na kurs, ali zabrana prodaje slika Savi je u najveoj meri oteavala boravak u Parizu. Kako sam Sava pie u svom katalogu za izlobu na Novom univerzitetu 1939. u Beogradu, vreme je posveivao izuavanju Fragonarovog slikarstva, upotpunjavao znanja o Sezanu i Renoaru i divio se Matisu. Nastaje nekoliko aktova pod uticajem Matisa. Sprema platna za Jesenji salon. Sledece godine Francuska vlada je sa istog salona otkupila jedan Savin akt.

1927. Sava je naslikao "Doruak na travi" koji se naao reprodukovan u uglednom francuskom esopisu koji se bavio umetnou, zajedno s delima Matisa i Derena, uz odline kritike. Dobio je porudbinu da zajedno s drugim umetnicima oslika kultnu kafanu "Kupolu", Sava je uradio etiri slike na jednom od stubova. U napregnutom i grevitom radu za sedam dana i noi uz vetako osvetljenje Sava je naslikao "Pijanu lau" i izloio je u Salonu nezavisnih. U to vreme Rastko Petrovi je radio na prevodu istoimene Remboove pesme, i svome prijatelju ih recitovao. Uz to erikoov "Splav Meduza" je posluio kao neposredna inspiracija. Kritikaje ostala podeljena a Sava iscrpljen radom i ne prospavanim noima je bio suvise pogoen onim koje je nisu pozitivno ocenile. Danas "Pijana laa" ulazi u red najviih dometa naeg slikarstva, i smatra se da je anticipirala drugu fazu neorealistickog pokreta u Srbiji. Oteani uslovi rada, loe kritike i niz drugih linih dogaaja doveli su da se Sava oseti nervno iscrpljenim i 1928. za kratko vreme vratio se u id, gde je potraio mir slikajui predele. Nastaju "Sremske krajine", niz pejsaa na kojima belei jedinstvenu svetlost i atmosferu zaviaja. Na ovoj temi e intenzivno raditi po konanom povratku u zaviaj '30. godine. Ni za trenutak bolest nije smetala njegovom stvaralatvu. Priredio je samostalnu izlozbu u Beogradu, koju su kriticari odlicno ocenili. Novac od prodaje slika omoguio mu je da ponovo, po polednji put ode u Pariz. 1929. intenzivno radi u preureenom ateljeu na Monpamasu, tada nastaje nekoliko izvanrednih dela "Par na klupi", "Luksenburki park" a vrhunac dostie na slikama aktova uvene pariske muze s Monparnasa-Kiki, "Crveni ilim", i pariskih predela "Most na Seni". Platna su otezala pod nanosom boje. Nagovestava se poetski realizam kojem e se kasnije potpuno posvetiti, a osetan je i umereni koloristiki ekspresionizam. 1930. francuzi imaju problem sa Savinim slovenskim prezimenom, tekim za izgovaranje, Savin boravak u Parizu oteava i nemogunost produavanja vize, sve to utie na njegovo ve narueno zdravlje. Sava se sa majkom 30. marta vraa u id. Neko vreme provodi u Beogradu u Vodovakom sanatorijumu gde nastaju izvanredni akvareli i skice za ulja Vodovakih padina. Sprijateljio se sa dr. Vojom Atnovljeviem kojem je poklonio nekoliko slika. Povratak u Sid kompenzuje svakodnevnim, vrednim i u ustaljenom ritmu radom na slikama. Nastaju "idski sokaci" i aktovi. Njegovo stvaralatvo se kree od poetskog realizma do umerenog ekspresionizma. Sam svoj stil naziva "kako znam i umem" uglavnom ga prilagoavaji motivu. Krstari po periferiji I nalazi prepoznatljive pejsae koji e mu posluiti kao motivi. U narednim godinama nestaje ciklus "Prolee u idskim batama" i "Prolee u dolini sv.Petke", kao i serija aktova. 1935. zapoinje ciklus velikih platana "idijanke" kojima je predhodilo mnogo istrazivanja i teorijskog rada. Radie na njima naredne tri godine. Na "idijankama" se ita sva eklektinost Savinog obrazovanja i smelost ostvarenog umetnika da citira sopstvene uzore: Manea, Engra, Vatoa, ili atmosferu Firentinaca ili Kirika. ak ih je mogue itati i u postmodernistikom kljuu. Po smrti oca preuzima brigu o imanju, ali ne zanemaruje slikarstvo i ui engleski jezik. 1939. godine posetioje veliku izlobu Francuskog slikarstva devetnaestog veka koja je odrana u Narodnom muzeju. Ponovo je bio u prilici da vidi platna sa kojima se sretao u Parizu. Zapoinje velike i sistematske pripreme za svoju izlobu u Beogradu. Pie katalog, izuzetno

znaajan za istraivae Savinog stvaralatva. Izlobu sa 400 izloenih platana kritika je odlino primila. Uspeh je za Savu imao znaajan uticaj, povratio je poverenje u ljude. Zapoinje ciklus deijih portreta i anr scena koje nije zavrio. Vraa se temi berbe groa i nastaju "Beraice". Istom temom se bavio sredinom dvadesetih godina. 1941. bio je crata u tabu Radnikog bataljona. Po izbijanju Drugog svetskog rata i kapitulaciji kraljevine Jugoslavije povlai se sa ostalim vojnicima do Tuzle, gde su zarobljeni. Osloboen je u aprilu i odmah se vraa u id. Po povratku i dalje slika, ali manje nego ranije. 1942. radio je na svom ciklusu velikih platana "Beraice". Jedna od njih, kakoje Sava uredno zabeleio, zavrena je 26. avgusta 1942. Dva dana kasnije, u sam osvit dana, zajedno sa jo sto pedeset Srba iz ida Sava je uhapen i odveden u Sremsku Mitrovicu. Vlasti Nezavisne Drave Hrvatske, koje je u idu predstavljao Viktor Tomi su ove graane smatrale za nepoeljne. Bez obzira na kontraverze oko poslednjih Savinih dana, zajedno sa svojim sugradanima, Sava je streljan i sahranjen u jednoj od masovnih grobnica. "Razvojne mogunosti u njemu nije moglo unititi vreme, ni bolest, a nisu prestajale ni kasnije. Taj potencijal ostao je u njemu sauvan do kraja zivota. Smrt ga je zatekla u asu kada je oito sledio neki novi skok u njegovoj umetnosti." - Dimitrije Baievi, Sava umanovic. ivot I delo, Drugo dopunjeno i proireno izdanje, Vojin Baievi i Prometej, Novi Sad 1997.

2. Ilijanum
Muzej naivne umetnosti "Ilijanum" je legat poklonjen skuptini optine id, od strane Ilije Baievia-Bosilja 1970 godine.Ovaj legat se sastoji od preko tri stotine umetnikih dela (prvenstveno) slika .Najvei broj radova ine slike samog darodavca(tanije 287), dok je 51 delo rad raznih autora: J.Generali, E.Feje,F.Filipovi,I.Rabuzin,V.Najmovski,... Zbirka mizeja je smetena u zgradi nekadanje osnovne kole.U izlobenom prostoru, u stalnoj izlobenoj postavci, uvek je izloeno preko stotinu radova.Muzej organizuje i gostujue izlobe eminentnih umetnika iz sveta naive a takoe i dela iz zbirke muzeja gostiju po drugim gradovima.

3. Gradina na Bosutu
Za izuavanje starije prolosti jednoga kraja arheoloka nalazita su nezaobilazan istorijski izvor. Kada je u pitanju Srem i njegova praistorijska epoha,dva najznaajnija lokaliteta su Gomolava kod Hrtkovaca i Gradina na Bosutu.Arheoloko 5

nalazite na Bosutu otkriveno je jo 1880. godine.Prva iskopavanja na ovom lokalitetu zapoeta su 1964.godine a nastavljena 1965. u organizaciji Muzeja Srema iz Sremske Mitrovice, gde su i deponovani pronaeni predmeti.Rezultati iskopavanja pokazali su da je re o vieslojnom istorijskom naelju, iju je nepotpunu kulturno-hronoloku sliku prvi izloio akademik Nikola Tasi.Ovaj autor je izdvojio bosutsku grupu kao posebnu pojavu na teritoriji Vojvodine i severne Srbije. Ovo nalazite je postalo eponim za identifikaciju srodnih kulturnih pojava na na velikom i razuenom prostoru i klju za reavanje bitnih problema vezanih za period starijeg gvozdenog doba. 1971.godine ovo nalazite je ulo u domau i svetsku nauku pretstavljajui jednu novu kulturu gvozdenog doba, do tada nedovoljno poznatu u arheolokoj literaturi.po gradini na Bosutu ova kultura je dobila naziv BOSUTSKA KULTURA. 1975. nastavljeni su radovi na lokalitetu i trajali su do 1988. godine. Nosilac projekta je bio Zavod za zatitu spomenika u Sremskoj Mitrovici, a pronaeni materijal se uva u Galeriji "Sava umanovi" u idu. Tu je 1996.godine prireena stalna postavka i arheoloka izloba. U ostvarenju ovog poduhvata saraivali su strunjaci iz Arheolokog i Balkanolokog instituta SANU iz Beograda, Vojvoanskog muzeja i Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika iz Novog Sada,Zaviajnog muzeja iz Jagodine i Rume,Gradskog muzeja iz Sombora i Kikinde,Muzeja Srema i Galerije "Sava umanovi" u idu. Rezultati dosadanjih istraivanja pruaju sledeu hronolokostratigrafsku sliku: najstarije naselje pripada finalnom neolitu. Sledei sloj pripada eneolitu.Sledei sloj pripada ranom i srednjem bronzanom dobu.Periodu starijeg gvozdenog doba pripada materijal bosutske kulture sa svoje tri razvojne faze.poslednja faza vezuje se za naselje iz mlaeg gvozdenog doba koje se sa sigurnou moe pripisati Skordiscima , ogranku Keltskog etnikog stabla. U srednjem veku obnovljen je ivot van Gradine, neposredno uz odbrambeni rov. U starijem gvozdenom dobu prvi put se pojavljuju plemena ija su imena potvrena u istorijskim izvorima. Po svemu sudei, u ovom delu Srema iveli su Breuci ,koji su u irem smislu pripadali panonskoj zajednici narod. Gradina na Bosutu je najverovatnije predstavljala njihov politiki i administrativni centar, a na njihovom elu je bila neka vrsta kneza, odnosno poglavice plemena. Kada je izmeu este i devete godine nove ere uguen ilirsko-panonski ustanak protiv rimske vlasti, ugasio se ivot u ovom naselju.

4. Galerija

SADRAJ
1. Biografija................................................................................................................ 1 2. Ilijanum .................................................................................................................. 5 3. Gradina na Bosutu ................................................................................................. 5 4. Galerija .................................................................................................................. 7