Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

subota 14 mart 2009 Poetna stranica >> A Isus? >> Zato moete verovati Bibliji

Sadraj Postanje

Zato moete verovati Bibliji

Kako moemo znati da je Biblija koju imamo danas pouzdana?

A Isus? Iskustvo Poznavanje Boga ivotna pitanja Zagonetke Pitanja i odgovori Imate pitanje? Biblija tvrdi za sebe da je Boiji jedinstven vid komunikacije sa oveanstvom. Milijarde mukaraca i ena su zasnovali svoje ivote na ovoj poruci. Milioni su umrli za nju. Da li neka inteligentna osoba moe verovati u Bibliju? Da. Biblija nije zbirka basni. Za razliku od drugih duhovnih knjiga, ona ne zahteva slepu veru. Mnoge kategorije dokaza podravaju istorijsku preciznost Biblije kao i njene tvrdnje boanskog autorstva. Istorija starog veka podrava tanost Biblije kao istorijskog zapisa. Evanelja pruaju mnotvo pouzdanih izvetaja o Isusovom ivotu. Arheologija podrava Biblijski zapis. Tekstualna uenost potvruje da se knjige iz Biblije nisu menjale od kada su po prvi put napisane.

Resursi Poetna stranica Mapa sajta O sajtu

Da li se istorija starog veka slae sa Biblijom?

1 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Poalji stranicu Kontakt Ako je Biblija Boija poruka upuena nama, trebali bi da se nadamo da je njena verzija istorije tana. Jeste. Na primer, Biblija nas izvetava da je Isus iz Nazareta inio mnoga uda, da su ga Rimljani pogubili, i da je vaskrsao iz mrtvih. Brojni istoriari starog veka potvruju Biblijski zapis Isusovog ivota i ivota njegovih sledbenika: Tacit ( 55-120), rimski istoriar prvog veka, smatra se jednim od najpreciznijih istoriara antikog sveta.1 Jedan Tacitov odlomak nam govori da je rimski car Neron izlagao najstranijim mukama jednu grupu... zvanu Hriani. ...Hristos (Hrist), od koga i potie naziv, pretrpeo je ekstremnu kaznu tokom vladavine Tiberija pod vostvom jednog od naih prokuratora, Pontija Pilata..."2 Flavije Josif, Jevrejski istoriar ( 38-oko 100), pisao je o Isusu u svojim Jevrejskim starinama. Od Josifa, saznajemo da je Isus bio mudar ovek koji je inio iznenaujue poduhvate, uio mnoge, pridobijao sledbenike meu Jevrejima i Grcima, za njega se verovalo da je On Mesija, bio je optuen od strane jevrejskih voa, Pilat ga je osudio na smrt raspeem, i smatralo se da je vaskrsao.3 Svetonije, Plinije mlai i Tales su takoe pisali o Hrianskom nainu slavljenja i progonstvu koji se podudara sa Novozavetnim izvetajima. ak i jevrejski Talmud, koji svakako nije pristrasan kada je Isus u pitanju, potvruje glavne dogaaje iz njegovog ivota. Iz Talmud saznajemo da je Isus zaet van brane zajednice, da je okupljao sledbenike, davao Bogohulne izjave o sebi, i da je inio uda, mada su ova uda bila pripisivana magijama a ne Bogu.4 Ovo su izuzetne informacije s obzirom da je veina istoriara starog veka bila usredsreena na politike i vojne voe, a ne na nepoznate rabine iz dalekih provincija rimskog carstva. Pa ipak, istoriari starog veka (Jevreji, Grci i Rimljani) potvruju glavne dogaaje koji su predstavljeni u Novom Zavetu, iako oni sami nisu bili vernici.

2 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Da li su zapisana evanelja o Isusu pouzdana?

Sekularni istoriari su zabeleili uoptene injenice Isusovog ivota, meutim njegovi bliski saradnici su izneli detaljnije izvetaje zasnovane na direktnom svedoanstvu oevidaca. To su etiri evanelja, prve etiri knjige Novog Zaveta. Kako moemo biti sigurni da su ove Isusove biografije precizne? Kada istoriari pokuavaju da utvrde da li je neka biografija pouzdana, oni postavljaju pitanje Koliko jo drugih izvora iznosi iste detalje o ovoj osobi? Evo kako to funkcionie. Zamislite da vi sakupljate biografije napisane o predsedniku Don F. Kenediju. Moete pronai mnoge koje opisuju njegovu porodicu, njegovo predsednitvo, njegovo reavanje krize Kubanskih raketa, i gotovo sve biografije iznose sline injenice. Meutim, ta bi bilo kada biste pronali jednu biografiju koja izvetava da je Don F. Kenedi iveo deset godina kao svetenik u Junoj Africi? Druge biografije piu da je on u to vreme bio u Americi; razuman istoriar bi se sloio sa zapisima koji se slau jedan sa drugim. to se tie Isusa iz Nazareta, da li pronalazimo viestruke biografije koje iznose sline injenice o njegovom ivotu? Da. Iako ne obuhvataju u potpunosti sve iste informacije, etiri evanelja nam u sutini govore istu priu:
Matej Isusa je rodila devica On je bio roen u Vitlejemu iveo je u Nazaretu Isusa je krstio Jovan Krstitelj On je inio uda isceljenja On je hodao po vodi On je nahranio pet hiljada ljudi sa pet hlebova i dve ribe Isus je uio obian narod On je provodio vreme sa ljudima odbaenim iz drutva On se raspravljao sa religioznom elitom 1:18-25 2:1 2:23 3:1-15 4:24, i td. 14:25 14:7 5:1 9:10, 21:31 15:7 Marko 1:9, 24 1:4-9 1:34, i td. 6:48 6:38 4:25, 7:28 2:15, 16 7:6 Luka 1:27, 34 2:4 2:51, 4:16 3:1-22 4:40, i td. 9:13 9:11 5:29, 7:29 12:56 Jovan 1:45, 46 9:7 6:19 6:9 18:20 8:3 8:1-58

3 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Religiozna elita je kovala plan da ga ubije Oni su Isusa predali Rimljanima Isus je bio bievan On je bio razapet On je bio sahranjen u grobnici Isus je vaskrsao iz mrtvih i pojavio se svojim sledbenicima

12:14 27:1, 2 27:26 27:26-50 27:57-61 28:1-20

3:6 15:1 15:15 15:22-37 15:43-47 16:1-20

19:47 23:1 23:33-46 23:50-55 24:1-53

11:45-57 18:28 19:1 19:16-30 19:38-42 20:1-31

Dva od evanelja su napisali apostoli Matej i Jovan, ljudi koji su Isusa lino poznavali i putovali sa njim due od tri godine. Druge dve knjige su napisali Marko i Luka, bliski saradnici apostola. Ovi pisci su imali direktan pristup injenicama koje su beleili. Rana crkva je prihvatila etiri evanelja zato to su se podudarala sa onim to je ve bilo opte poznato o Isusovom ivotu. Svaki od etvorice pisaca evanelja je izneo veoma detaljan izvetaj. Kao to biste i oekivali od viestrukih biografija neke stvarne osobe, postoji varijacija u stilu, ali kada su injenice u pitanju tu se sve podudara. Znamo da autori nisu jednostavno izmiljali stvari, zato to evanelja daju specifina geografska imena i kulturoloke detalje koji su potvrivani od strane istoriara i arheologa. Isusove zabeleene rei izostavljaju mnoge teme o kojima bi prva crkva volela neto da uje. Ovo nagovetava da su biografiari bili iskreni, ne stavljajui Isusu rei u usta kako bi zadovoljili svoje line interese. Da biste videli deli onoga to je predstavljeno u jednom od evanelja, kliknite ovde.

Da li se Biblija vremenom promenila i iskvarila?

Neki ljudi su stekli ideju da je Novi Zavet preveden toliko puta da se iskvario kroz sve te faze prevoenja. Da su prevodi raeni na osnovu drugih prevoda, onda bi moda i bili u pravu. Meutim, prevodi su raeni direktno sa originalnog grkog, jevrejskog i aramejskog izvornog teksta zasnovanog na hiljadama rukopisa iz starog veka. Na primer, mi znamo da je Novi Zavet koji danas imamo veran originalnom

4 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

obliku zato to: 1. Imamo tako veliki broj kopija rukopisa preko 24.000. 2. Te kopije se podudaraju, od rei do rei, u 99.5% sluajeva. 3. Datumi ovih rukopisa su veoma priblini datumima njihovih originala (pogledajte link na kraju ovog odlomka). Kada uporedimo tekst jednog rukopisa sa drugim, poklapanja su zapanjujua. Ponekad bi moda postojala razlika u spelovanju, ili su rei moda transponovane, ali to je od manjeg znaaja. to se tie redosleda rei, Brus M. Mecger (Bruce M. Metzger), profesor u penziji sa Prinston teolokog fakulteta, objanjava: Ogromna je razlika u engleskom ako kaete Pas grize oveka ili ovek grize psa redosled je vaan u engleskom. Meutim, u grkom nije. Jedna re ima funkciju subjekta u reenici bez obzira gde se nalazila u redosledu.5 Dr. Ravi Zakarajas (Dr. Ravi Zacharias), gostujui profesor na Oksfordskom univerzitetu, takoe komentarie: Realno gledajui, Novi Zavet je naprosto najbolje potvren spis starog veka to se tie samog broja dokumenata, vremenskog raspona izmeu dogaaja i tih dokumenata, i raznolikosti dokumenata koji su na raspolaganju da ga podre ili opovrgnu. Ne postoji nita u dokazima rukopisa starog veka to moe parirati takvoj tekstualnoj raspoloivosti i integritetu.6 Novi Zavet je najpouzdaniji dokument starog veka koje oveanstvo ima. Njegov tekstualni integritet je sigurniji od Platonovih spisa ili Homerove Ilijade. Za poreenje Novog Zaveta sa drugim spisima starog veka, klikni ovde. Stari Zavet je takoe bio zapanjujue dobro ouvan. Nai moderni prevodi su potvreni od strane ogromnog broja rukopisa iz starog veka kako na jevrejskom tako i na grkom, ukljuujui i otkrie Svitaka Mrtvog mora sredinom 20-tog veka. Ovi svici sadre najstarije postojee delove gotovo svih Starozavetnih knjiga, i datiraju od 150 p.n.e. Slinosti rukopisa Mrtvog mora sa kopijama raenim rukom ak nekih 1000 godina kasnije je dokaz paljivosti s kojom su jevrejski pisari starog veka kopirali svoja pisma.

Da li arheologija podrava Bibliju?

5 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Arheologija nam ne moe dokazati da je Biblija Boija pisana re. Meutim, arheologija moe (a to i ini) da potvrdi istorijsku preciznost Biblije. Arheolozi su redovno otkrivali imena zvaninika u vladi, kraljeva, gradova, i praznika koji se pominju u Bibliji ponekada kada istoriari nisu mislili da su takvi ljudi ili mesta uopte postojali. Na primer, Evanelje po Jovanu govori o Isusu koji je iscelio hromog oveka pored bazena Betezda. Tekst ak opisuje pet tremova (prolaza) koji su vodili do bazena. Uenjaci nisu smatrali da je bazen postojao, sve dok ga arheolozi nisu pronali dvanaest metara ispod zemlje, zajedno sa svih pet tremova.7 Biblija ima ogromnu koliinu istorijskih detalja, tako da jo uvek nije sve to se u njoj pominje pronaeno kroz arheologiju. Ipak, ni jedan arheoloki pronalazak se nije kosio sa Biblijskim zapisima.8 Nasuprot tome, novinar Li Strobl (Lee Strobel) daje komentar na Knjigu Mormona: Arheologija u vie navrata nije uspevala da podri njene tvrdnje o dogaajima koji su se navodno dogodili nekada davno u Americi. Seam se da sam pisao Institutu Smitsonian, kako bih se raspitao da li postoji bilo kakav dokaz koji bi podrao tvrdnje mormonstva, da bi mi potpuno jasno bilo reeno da njihovi arheolozi ne vide nikakvu direktnu vezu izmeu arheologije novog sveta i glavne teme njihove knjige. Arheolozi nikada nisu uspeli da pronau gradove, osobe, imena, niti mesta koja se pominju u Knjizi Mormona.9 Mnoga drevna mesta koja pominje Luka, u knjizi Dela Apostolskih u Novom Zavetu, bila su pronaena kroz arheologiju. Luka, sve ukupno, pominje trideset i dve zemlje, pedeset i etiri grada i devet ostrva bez greke.10 Arheologija je takoe pobila mnoge neosnovane teorije o Bibliji. Na primer, teorija koja se jo uvek ui na nekim fakultetima danas tvrdi da Mojsije nije mogao da napie Petoknjije (prvih pet knjiga u Bibliji), zato to pisanje jo uvek nije bilo izmiljeno u njegovo vreme. Onda su arheolozi pronali Crnu Plou. Na njoj su bile klinaste oznake i sastojala se od detaljnih zakona Hamurabija. Da li je to bilo posle Mojsija? Ne! To je bilo pre Mojsija; i ne samo to, ve je bilo i pre Avraama (2000 p.n.e.) To je prethodilo Mojsijevim

6 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

spisima barem tri veka.11 Jo jedan vei arheoloki pronalazak potvruje rano pismo pri otkriu Ebla ploa u severnoj Siriji 1974. Smatra se da ovih 14.000 glinenih ploa potie iz 2300. god. p.n.e., stotine godina pre Avraama.12 Te ploe opisuju lokalnu kulturu na sline naine kao to je zabeleeno u Postanku od 12 do 50 poglavlja. Arheologija dosledno potvruje istorijsku tanost Biblije. Za dalje prouavanje, kliknite ovde da biste videli kartu nekih od najveih arheolokih pronalazaka.

Da li u Bibliji postoje protivureja?

Dok neki tvrde da je Biblija puna protivureja, to jednostavno nije istina. Taj broj takozvanih protivureja je zapravo zapanjujue mali za knjigu koja je veliine i obima kao to je Biblija. Ona takozvana neslaganja koja postoje su vie znatielja nego propast. Oni se ne dotiu ni jednog veeg dogaaja ili vere. Evo jednog primera takozvanog protivureja. Pilat je naredio da se postavi natpis na krst na kome je Isus visio. Tri evanelja belee ta je zapisano na tom natpisu: U Evanelju po Mateju: OVO JE ISUS, CAR JUDEJA. U Evanelju po Marku: CAR JUDEJA. U Evanelju po Jovanu: ISUS NAZAREANIN, CAR JUDEJA. Zapisane rei su drugaije, stoga vidimo oigledno protivureje. Izuzetna stvar je, meutim, to sva tri pisca opisuju isti dogaaj do najsitnijih detalja Isus je bio razapet. to se ovoga tie svi se slau. Oni ak belee da je natpis bio postavljen na krst, i znaenje tog natpisa je isto u sva tri izvetaja! ta je sa zabeleenim reima? U originalnom grkom jeziku na kome su pisana evanelja, oni nisu koristili znake navoda kao to to mi inimo danas da bi ukazali na direktan citat. Autori evanelja nisu beleili direktan citat, to dovodi do blagih razlika u odlomcima. Evo jo jednog primera takozvanog protivureja. Da li je Isus proveo dve ili

7 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

tri noi u grobnici pre nego to je vaskrsao iz mrtvih? Isus je rekao, pre nego to su ga razapeli Jer, kao to je Jona tri dana i tri noi bio u utrobi morske nemani, tako e i Sin oveiji tri dana i tri noi biti u srcu zemlje." (Matej 12:40). Marko belei jo jednu izjavu koju je Isus dao Evo, krenuli smo u Jerusalim gde e Sin oveiji biti predat prvosvetenicima i uiteljima zakona, i oni e ga osuditi na smrt. Onda e ga predati paganima i oni e mu se rugati, pljuvati ga, izbievati i ubiti, a on e posle tri dana vaskrsnuti. (Marko 10:33-34) Isus je bio ubijen u petak, a vaskrsenje je bilo otkriveno u nedelju. Kako to onda moe biti tri dana i noi u grobnici? To je bio jevrejski figurativni govor u Isusovo vreme da raunaju bilo koji deo dana ili noi kao ceo dan ili no. Dakle, petak, subota i nedelja bi se nazivalo tri dana i tri noi u Isusovoj kulturi. Mi govorimo na slian nain danas ako bi osoba rekla Ceo dan sam proveo u kupovini, shvatamo da ta osoba nije mislila 24 asa. To su bili tipini primeri takozvanih protivureja u Novom Zavetu. Veina njih se reava dubljim prouavanjem samog teksta ili prouavanjem istorijske pozadine.

Ko je napisao Novi Zavet? Zato ne bismo prihvatili apokrifne knjige, Judino evanelje, ili Tomino evanelje?
Postoje solidni razlozi za verovanje u dananji spisak Novozavetnih knjiga. Crkva je prihvatila Novozavetne knjige gotovo im su bile napisane. Njihovi autori su bili Isusovi saradnici ili neposredni sledbenici, ljudi kojima je Isus poverio vostvo Prve crkve. Pisci evanelja Matej i Jovan su bili jedni od najbliih Isusovih sledbenika. Marko i Luka su bili saputnici apostola, koji su imali pristup apostolskih zapisa o Isusovom ivotu. Drugi Novozavetni autori su takoe imali neposredan pristup Isusu: Jakov i Juda su bili Isusova polu-braa koji prvobitno nisu verovali u njega. Petar je bio jedan od 12 apostola. Pavle je zapoeo kao neko ko mrzi Hrianstvo, ali je zatim postao apostol kada je dobio viziju Hrista. On je takoe bio u kontaktu sa ostalim apostolima.

8 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Sadraj Novozavetnih knjiga podudara se sa onim to su na hiljade oevidaca videli svojim oima. Kada su druge knjige bile napisane stotinama godina kasnije (npr. Judino evanelje, koje je napisala jedna gnostika sekta u periodu oko 130-170 godine, dosta vremena posle Judine smrti), nije bilo teko za crkvu da ih prozre kao falsifikate. Tomino evanelje, napisano oko 140. godine, je jo jedan primer falsifikovanog spisa koje grekom nosi ime jednog apostola. Ova i jo neka druga gnostika evanelja suprotstavljala su se poznatom Isusovom uenju i Starom Zavetu, a esto su imala mnoge istorijske i geografske greke.13 Godine 367, Atanasije je zvanino naveo 27 Novozavetnih knjiga (isti spisak koji imamo i danas). Ubrzo posle, preko Jerolima i Augustina kruio je ovaj isti spisak. Ovi spiskovi, meutim, nisu bili neophodni za veinu hriana. Sve u svemu, itava crkva je priznala i koristila isti spisak knjiga jo od prvog veka posle Hrista. Kako je crkva rasla dalje od ostrva grkog govornog podruja, a trebala je da prevede Sveto pismo, i dok su razne sekte nastavljale da se pojavljuju sa svojim suparnikim svetim knjigama, postalo je jo vanije da se dobije jedan konani spisak.

Zato je bilo potrebno 30 do 60 godina da se napiu Novozavetna evanelja?

Glavni razlog zato evanelja nisu bila napisana odmah posle Isusove smrti i vaskrsenja je zato to nije postojala oigledna potreba za takvim i slinim spisima. Prvobitno se evanelje irilo usmeno po Jerusalimu. Nije bilo potrebe da se sastavi pismeni zapis Isusovog ivota, zato to su oni koji su iveli u oblasti Jerusalima bili Isusovi svedoci i jako dobro su bili upoznati sa njegovom slubom.14 Meutim, kada se evanelje proirilo dalje od Jerusalima, a oevici vie nisu bili odmah na raspolaganju, pojavila se potreba za pismenim izvetajem kako bi se drugi ljudi obrazovali o Isusovom ivotu i slubi. Mnogi uenjaci datiraju pisanje evanelja izmeu 30. i 60. godine posle Isusove smrti. Luka nam daje malo vie uvida u ovo time to izjavljuje, na poetku svog evanelja, zbog ega ga pie Mnogi su preduzeli da opiu dogaaje koji su se odigrali meu nama onako kako su nam ih preneli oni koji su od poetka bili

9 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

oevici i sluge Rei, pa sam i ja, uveeni Teofile poto sam od poetka sve paljivo ispitao naumio da ti napiem sve po redu, da uvidi verodostojnost onoga o emu si pouen.15 Jovan takoe iznosi razlog pisanja svog evanelja: Isus je pred svojim uenicima uinio jo mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. Ali, ovo je zapisano da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boiji, i da, verujui, imate ivot u njegovom imenu.16 Da li ste ikada proitali neto iz Novozavetnih evanelja? Ako elite da saznate vie o Isusu, ovaj lanak e vam pruiti dobar saetak njegovog ivota: Mnogo vie od vere na slepo.

Da li je bitno da li je Isus zaista inio i govorio ono to se nalazi u evaneljima?

Da. Da bi vera imala neku vrednost, ona mora biti zasnovana na injenicama, na realnosti. Evo i zato. Ako biste trebali da letite za London, verovatno biste imali veru da je avion napunjen gorivom i da je mehaniki pouzdan, da je pilot obuen za letenje tim avionom i da nema terorista. Vaa vera, meutim, nije ta koja e vas dovesti do Londona. Vaa vera je korisna u tome to vas je dovela do aviona. Ali, ono to e vas dovesti do Londona je integritet aviona, pilota, i td. Mogli biste da se oslonite na vaa pozitivna iskustva kada ste ranije leteli. Ipak, vaa pozitivna iskustva ne bi bila dovoljna da dovedu taj avion u London. Ono to je bitno je objekat vae vere da li je pouzdan? Da li je Novi Zavet precizno, pouzdano predstavljanje Isusa? Da. Moemo verovati Novom Zavetu zato to postoji ogromna injenina podrka za njega. Ovaj lanak je dotakao sledee take: istorijsko poklapanje, arheoloko poklapanje, etiri biografije evanelja se podudaraju, ouvanost kopija dokumenata je izuzetna, postoji velika preciznost u prevodima. Sve ovo daje solidnu osnovu za verovanje u ono to itamo u Novom Zavetu: da je Isus Bog, da je na sebe preuzeo kaznu za nae grehe, i da je vaskrsao iz mrtvih. Molimo vas piite nam mejlom ako imate dodatnih pitanja.

10 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

(1) Mekdauel, Do (McDowell, Josh). Novi dokazi o kojima treba doneti sud (Izdava Tomas Nelson, 1999), str. 55. (2) Tacit, A. 15.44. (3) Vilkins, Majkl J. (Wilkins, Michael J.) i Morlend, J.P. (moreland, J.P.) Isus pod paljbom (Izdavaka kua Zondervan, 1995), str. 40. (4) Iz iste knjige (5) Strobel, Li (Strobel, Lee). Isusov zloin (Izdavaka kua Zondervan, 1998), str. 83. (6) Zakarajas, Ravi (Zacharias, Ravi). Da li ovek moe iveti bez Boga? (Izdavatvo Word, 1994). str. 162. (7) Strobel, str. 132. (8) uveni jevrejski arheolog, Nelson Gluek (Nelson Glueck), napisao je: Moe se kategorino rei da se ni jedno arheoloko otkrie nikada nije suprotstavilo biblijskom stihu. citirao Mekdauel, Do. Novi dokazi o kojima treba doneti sud (Izdava Tomas Nelson, 1999), str. 61. (9) Strobel, str. 143-144. (10) Gejsler, Norman L. (Geisler, Norman L.) Bejkerova enciklopedija hrianske apologetike (Grand Rapids: Bejker, 1998). (11) Mekdauel, Do (McDowell, Josh). Novi dokazi o kojima treba doneti sud (1972), str. 19. (12) Petinato, ovani (Pettinato, Giovanni.) Dnevnici Eble: Carstvo urezano u glinu (Garden City, Nju Jork: Doubleday, 1981) (13) Brus, F.F. (Bruce, F.F. Knjige i Pergamenti: Kako smo dobili nau Bibliju na engleskom (Fleming H. Revell Co., 1950), str. 113. (14) Pogledajte Dela Apostolska 2:22, 3:13, 4:13, 5:30, 5:42, 6:14, itd. (15) Evanelje po Luki 1:1-3 (16) Evanelje po Jovanu 20:30,31

Poaljite ovu stranicu prijatelju Kako zapoeti odnos sa Bogom

Deo onoga to je prikazano u jednom od evanelja... Evanelja su predstavljena strogo se pridravajui injenica to se desilo ovako. ak i izvetaji o Isusovim udima su napisani bez senzacionalnosti ili mistinosti. Jedan tipian primer je zapis u Evanelju po Luki, 8. poglavlje, kada je Isus malu devojicu vratio u ivot. Zapazite detalje i jasnou u njegovom izvetaju: I gle, doe ovek po imenu Jair, koji je bio stareina sinagoge. On pade pred Isusove noge i moljae ga da ue u njegovu kuu, jer je on imao erku

11 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

jedinicu od nekih dvanaest godina i ona je bila na umoru. I kad je Isus iao, narod se tiskao oko njega. A jedna ena koja je dvanaest godina patila od teenja krvi i koja je sve svoje imanje potroila na lekare, a nijedan nije mogao da je izlei, pristupi sastrag te dotae skut njegove haljine, i odmah presta njeno krvarenje. A Isus ree: Ko me je dotakao? Poto su svi odricali, Petar ree: Uitelju, narod je oko tebe i tiska te. Isus pak ree: Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izila iz mene. A kad ena vide da nije ostala nezapaena, prie drhui, te pade pred njega i kaza pred svim narodom zato ga je dotakla i kako je odmah bila izleena. On joj pak ree: keri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom. Dok je on jo govorio, doe neko iz stareinine kue i ree: umrla ti je ki, nemoj vie da mui uitelja. Isus pak u i ree mu: Ne boj se samo veruj - i bie spasena. A kad je doao u kuu, nije dozvolio nikom da ue s njim, osim Petru, Jovanu i Jakovu, i devojinom ocu i majci. Svi su plakali i jaukali za njom. On pak ree: Ne plaite; jer nije umrla, nego spava. I ismevahu ga znajui da je umrla. A on uhvati njenu ruku i povika: Devojko ustani. I povrati se njen duh, te odmah usta, i on zapovedi da joj dadu da jede. Njeni roditelji se zaprepastie, a on im zapovedi da nikome ne kazuju ta se dogodilo. Kao i drugi izvetaji o Isusovom isceljivanju ljudi, i ovde imamo odjek autentinosti. Da je u pitanju bila fikcija, postoje neki delovi koji bi sigurno bili napisani drugaije. Na primer, u fiktivnom opisu ne bi dolazilo do ometanja sa nekim drugim dogaajem. Da je u pitanju fikcija, ljudi koji su bili u alosti ne bi se smejali Isusovoj izjavi; moda bi se naljutili, moda bi bili povreeni time, ali se ne bi smejali. Takoe da je u pitanju fikcija, da li bi Isus naredio roditeljima da nikome ne govore o tom dogaaju? Pretpostavljali bismo da e isceljenje biti ona vrhunska poenta. Meutim, stvarni ivot nije ba uvek gladak. Dolazi do upadica. Ljudi reaguju na udne naine. A Isus je imao svoje razloge zato nije eleo da roditelji ovo objave svima. Najbolji test autentinosti evanelja je da ga proitate sami za sebe. Da li vam zvui kao izvetaj stvarnih dogaaja, ili kao fikcija? Ako je stvarnost,

12 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

onda nam se Bog otkrio. Isus je doao, iveo, pouavao, nadahnjivao, i donosio ivot milionima koji itaju njegove rei i o njegovom ivotu danas. Ono to je Isus izjavio u evaneljima, mnogi su shvatili da je pouzdana istina: Ja sam doao da imaju ivot i da ga imaju u izobilju. (Evanelje po Jovanu 10:10) Vrati se na lanak

Poreenje Novog Zaveta sa drugim spisima starog veka... Evo naina na koji se Novi Zavet poredi sa ostalim spisima starog veka*:
Autor Homer Irod Tucidid Platon Demosten Cezar Tacit Plinije Mlai Novi Zavet Knjiga Ilijada Istorija Istorija Datum pisanja 800 p.n.e. Najranije kopije oko 400 p.n.e. Vremenski raspon oko 400 god. Broj kopija 643

480-425 p.n.e. oko A.D. 900 460-400 p.n.e. oko A.D. 900 400 p.n.e. 300 p.n.e. oko A.D. 900 oko A.D. 1100 oko A.D. 900 oko A.D. 1100 oko A.D. 850

oko 1,350 god. 8 oko 1,300 god. 8 oko 1,300 god. 7 oko 1,400 god. 200 oko 1,000 god. 10 oko 1,000 god. 20 oko 750 god. 7 5366

Galski Ratovi 100-44 p.n.e. Dnevnici Prirodna istorija A.D. 100 A.D. 61-113 A.D. 50-100

oko A.D. 114 oko +50 yrs. (delovi) oko A.D. 200 oko 100 yrs. (knjige) oko A.D. 325 oko 225 god. (kompletan N.Z.)

*Mekdauel, Do (McDowell, Josh). Novi dokazi o kojima treba doneti sud (Izdava Tomas Nelson, 1999), str. 55. Vrati se na lanak

13 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Tabela sa nekim od najveih arheolokih pronalazaka... ARHEOLOKI PRONALASCI

Marijske Ploice

ZNAAJ
Preko 20.000 ploica ispisanih klinastim pismom, koje datiraju jo iz Avramovog perioda, objanjavaju mnoge tradicije patrijarha iz Postanka. Vie od 20.000 ploica, od kojih mnoge sadre zakon slian zakonu iz Pete Mojsijeve knjige. Ranije smatranim izmiljenih pet gradova doline iz Postanka 14. glava (Sodom, Gomora, Adma, Zeboim i Zoar) su pronaeni. Oni u detalje piu o obiajima iz 14. i 15. veka paralelno sa izvetajima patrijarha kao to je da slukinje raaju decu za svoje gospodarice nerotkinje. Dokazuje da su pisanje i pisani zakoni postojali tri veka pre Mojsiijevog zakona. Pokazatelj iz 10. veka p.n.e. koji ukazuje na Avrama Pokazuju da zakoni iz Petoknjija nisu bili isuvie prefinjeni za taj period

Ploice iz Eble

Nuzi Ploice

Crni Kamen Hramski Zidovi Karnaka, Egipat Enunski Zakoni (oko 1950. p.n.e.) Lipit Itar Zakoni (oko 1860. p.n.e.) Hamurabijevi Zakoni (oko 1700. p.n.e.) Plocice iz Ras amre Pisma iz Lakia Gedalijin Peat Kirov Cilindar

Pruaju informacije o jevrejskoj poeziji. Opisuju Navuhodonosorovu invaziju na Judu i daju uvid u Jeremijino vreme. Upuuje na ono to je Gedalija govorio u Drugoj Knjizi Careva 25:22. Daje autentinost biblijskom opisu Kirovog dekreta kojim dozvoljava jevrejima da obnove hram u Jerusalimu (vidi Druga knjiga Dnevnika 36:23; Ezra 1:2-4). Daje informacije o Omriju, estom Izraelskom kralju. Ilustruje kako je Juj, Izraelski kralj, morao da se potini Asirskom kralju. Sadri Asirski tekst koji u detalje opisuje napad Senaheriba na Jerusalim u vreme Jezehije, Izraelskog kralja.

Moavski Kamen Crni Obelisk almanezera III Tejlorova Prizma

KRITIZERSKE OPTUBE ODGOVOR DAT KROZ ARHEOLOGIJU IZ PROLOSTI

14 15

14.3.2009 18:31

Zato moete verovati Bibliji

http://www.studentskikutak.com/a/Bibliji215.html

Mojsije nije mogao da napie Petoknjije zato to je iveo pre nego to su izmislili pisanje. Avramov rodni grad Ur ne postoji. Grad izgraen od vrstog kamena pod nazivom Petra ne postoji. Pria o padu Jerihona je mit. Taj grad nikada nije postojao. Heteji nisu postojali.

Pisanje je postojalo mnogo vekova pre Mojsija.

Ur je pronaen. Jedan od stubova je na sebi nosio natpis Avram. Petra je pronaen. Grad je pronaen i iskopan. Dolo se do zakljuka da su zidovi pali upravo na onakav nain kao to je opisano u Bibliji. Pronaeno je na stotine ukazatelja na zapanjujuu Hetejsku civilizaciju. ak moe da se radi i doktorat na studijama Heteja na Univerzitetu u ikagu.

Belazar nije bio stvarni kralj Vavilonske ploice opisuju vladavinu sunamesnika i sina Vavilona; njega ne moemo pronai Nabonidova. u zapisima.

Vrati se na lanak

Poaljite ovu stranicu prijatelju Kako zapoeti odnos sa Bogom

StudentskiKutak.com

POETNA STRANICA

VRH STRANICE

KONTAKT

15 15

14.3.2009 18:31