Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
On

On

Ratings: (0)|Views: 127 |Likes:
Published by snohvatica

More info:

Published by: snohvatica on Dec 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/09/2013

pdf

text

original

 
''On'', VI lirski krug
''On '' je
 zaveštajna pesma
Momčila Nastasijevića.Kao i sve pesme iz lirskog kruga ''Magnovenje'' i ova pesma
ima 4 dela
 
 ,
4 celine.1. deo
:
''Triput ko prutem/prasnulo o o vrata.
 
 Na samrtni rodio se znak,/da živi mrenjem.'
Šta znači ovaj strofoid? On je pesnik.Kad se rodio sudbina je,u znak pozdrava, tri puta zakucala navrata,a on se rodio u znaku smrti.On je onaj koji će živeti mrenjem( conuctio oppositorum ).Ko je ''on''?Pesnik,za kog je BrankoMiljković u pesmi ''Ohridski trubaduri'' rekao :
'' Isto je pevati umirati.'' 
2. deo:
''Sin a koprivom,/kao kćer je, triput,za alčicu od  zlata,/nažari 
 
mu baba uvo, i životom kao smrću/da je jak.'' 
Znači da je kao dete obeležen,dečak je a probušili su mu uvo.Zašto?Podarenomu je da bude dečak i devojčica,maskiraju dete da bi ga sakrili odsmrti.3.deo:
''I od kamen mu
 
 sudbine,/i od čelik-veka mekano da paperje,/da zlatali zvek.'
Opet nalzimo conuctio oppositorumfolklornog porekla,''čelik-vek''.To je posebna stilska figura
ENDIJADIS
( dva za jedan,npr. kad se u narodnoj pesmi kaže ''sila isvatovi'' što znači on vodi silne svatove )4.deo:
''I da sila mu je data,/Bodar iz neprebol-dubine
( endijadis ),
izroni li,/svima da je za lek.'' 
U ovoj pesmi ''on'' je obrnutu ''ja''.''On'' koji je ''ja'' izlaže svojkredo,svoje vjeruj.To je pesma o muškom kome je dato da budežensko,to je ''on'' koji je čeličnog veka i koji nosi duboki,neprebolni bol.Endijadis jeste folklornog porekla ali sama osnova pesme sežemnogo dublje u
mitsku starinu
.Pojamdvopolnosti,travestiranja,hermafrodit kod Nastasijavića ima
ritualnikarakter.
Poznato je da kod Nastasijevića ima mnogoincestuoznosti,kao i kod Stankovića gde se peva: ''Ubava moma,rodnema'',što znači ako je toliko lepa zaboravljaju se rodbinske veze.Ta
incestuoznost 
to je nešto drevno i duboko,za ljudsku kulturu nemastarije i značajnije zabrane,otuda je Pepeljuga najstarija bajka.Pepeljugin princ je prihvatio egzogamiju,prihvatio je zabranu itako izazvao gnev žena njegovog plemena.
1
 
Dvopolna bića ili
androgini
,potomci su Hermesa i Afrodite,ljudisa 4 ruke i 4 noge vrlo ponosni i gordi.Njih Platon pominje u''Gozbi''.Zbog njihove gordosti Zevs ih je kaznio i uzduž ih presekaotako da su licem okrenuti prema polnim organima.Oni se,te dve polovine jednog bića,stalno traže a kada se pronađu to je ostvarenjevelike ljubavi ili erosa.Ove dve polovine bića psihologija naziva
 Anima i Animus
,oni pripadaju istoj celini i večito tuguju što pravog povratka i sjedinjenja nema.Kod Nastasijevića incestuoznost je u samom središtu ali to nije prava incestuoznost,to nije plotska ljubav,nije konkretna većmitološka zato kod Nastasijevića nigde nema telesnogkontakta,pripovedač iz ''Zapisa o darovima...''svoju rođaku Marijunikada nije video,o njoj je saznao posle njene smrti,kontakt izmeđudvoje rođaka ostvaruje se preko boja sa veza ( prepočetka ),to su bojekoje se javljaju kada se noć povlači a dan pojavljuje,to je cvet dan inoć ili ( u ruskom jeziku ) ''Ivan i Marija''.Ova tema spada u tzv
.orfičke teme,teme o mrtvoj dragoj.
 Nastasijević veruje da je suština pesnika dvopolnost,jedino onima u sebi Animu i Animusa i jedini on ih može izvući iz podsvesnihdubina i jedino je on svima lek za dušu.Pesnik peva o prabolu koji svinosimo u sebi.Niče je govorio da iz prabola ističe muzika,poezija itragedija.Taj bol je bol zbog podele bića na dve polovine i jedino pesnik može doneti lek.Mi se ne možemo vratiti u to stanje sjedinjenjaali možemo objasniti prirodu tog prabola,prirodu ljudske kulture,a kose ne pridržava zakona ljudske kulture biće izopšten iz nje.O ovomodnosu čovek kultura pisao je Frojd u knjizi ''Nelagodnost ukulturi''.Kultura pred čoveka postavlja velike zahteve i velikezabrane,čovek pokušava da postigne ravnotežu između tih zabrana iličnog zadovoljstva.Nagoni koji su dopušteni moraju biti realizovani. Na kraju,Nastasijević u pesmi ''On''
opisuje rođenje pesnika koje sudba pozdravi sa tri udarca u vrata.
On je onaj koji će živetimrenjem.On je onaj koji je u isto vreme i sin i kćer,koji nosi minđušuu uhu ( kao stari pesnici Šekspir npr. )On je jak,oličava i život ismrt,on je čelik života ali je i zlatan i fin i mekan kao paperje.On je tajkoji donosi spasenje umesto Hrista.
Ovo je Nastasijevićev portret ali i portret svakog pesnika.Pesnik je taj koji donosi duševnu sreću,leči i pomaže zato je ovo zaveštajna pesma.
2
 
 Nastasijević je izdao dve zbirke pripovedaka,1927.
''Iz tamnog vilajeta'' i ''Hroniku moje varoši
koja je izdata posthumno zbog prevelike hermetičnosti.Nastasijević je
 jedini naš prozni pisac
koji jezbog jezika doživeo osudu,tra kritika usledila je od Belića učasopisu ''Naš jezik'',a potom i od Dučića u okviru ogleda o BoriStankoviću. Nastasijevićeva pripovetka ''Zapis o darovima...'' spada u rednajpoetičnijih autorovih pripovedaka.Pisana je pod uticajemE.A.Poa,pod čijim je uticajem Nastasijević inače stvarao.
''Lagarije po noći'' 
su ciklus od 4 pripovetke koje je Nastasijević jako dugo pisao,zapravo 4. pripovetku nije nizavršio.Lagarija je
 poseban prozni žan
kojeg kod nas nema pre Nastasijevića,pojavljivao se doduše u narodnoj prozi ali ne imenovankao ''lagarija'' npr.''Laž za opkladu''.Lagarija je
 priča o onome što nijebilo
.Kao žanr potiče iz nemačke književnosti – čarobna pripovetka posebno negovana u doba romantizme.Pripovetke iz ovog ciklusa nemaju svog naziva već su označene brojevima,samo poslednja ima naziv.Umesto naziva ispod broja stojinešto kao moto ili apostrofa,stih iz narodne poezije: u 1.''Marijano,Marijano,cvete ubavi,u 2. ''U popove Stojane ruse kosekažu'',u 3. ''Ej,zar da umrem kad mi vreme nije''.Očigledno ključnuulogu u ovim pripovetkama ima melodija,i to ne bilo koja nego Nastasijevićeva ''maternja''.U 1. po redu pripovetku nas uvodi pripovedač u 3. licu jednine tj.autorski pripovedač koji se oglašava sa ''Rekao bih...'' i ''Čini mise...''On komentare ono što će personalizovani pripoved pričati.Kako se uvodi personalizovani pripoved?Naporedo satrošnom kafanom,traje i – Kača.U opisu njegovog lika i eksterijerakafanice postoji saglasnost,to je tzv
.prostorna karakterizacija lika
( tosremo kod Goarovog Oblomova,a potom i kod Rastka u''Otkrovenju'' intrauterusno stanje,junak ne želi u svet kom ne pripada,koji mu je stran i tuđ ).U opisu Kačinog izgleda prisutna je realistična motivacija – onima dve grbe,kratko telo i visoke noge ( ujedno je visok prag a niskavrata u kafanicu te jedino Kača u nju ulazi neometano ).Ono čto ječudno jeste da Kača dolazi samo noću kad izgreje mesec,kad nestanemesečine,nestane i Kačine priče.Kad malo bolje osmotrimo mesto pripovedanja ( čudna,trošna zgrada sa lavorom s vodom ispred ) i
3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->