Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Vasa Čubrilović Srpska pravoslavna crkva pod Turcima

Vasa Čubrilović Srpska pravoslavna crkva pod Turcima

Ratings: (0)|Views: 74 |Likes:
Published by sarcel

More info:

Categories:Types, Research
Published by: sarcel on Dec 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/16/2012

pdf

text

original

 
Васа Чубриловић
Српска православнацрква под Турцима одXV до XIX века
Оригинално објављено у: "Зборник Филозофског факултета", књ.V-1, Београд 1960.Прештампано: Васа Чубриловић, "Одабрани историјски радови",Народна књига, Београд, 1983."Пројекат Растко" се захваљује за помоћ г-дину Слободану Лубардиза помоћ при објављивању рада.
Слом Немањићке државе и турско освајање српских земаља пореметилису из основа живот и Српске православне цркве. До тога доба владајућацрква у држави, она под Турцима постаје вера покорене и потлачене раје. Нови положај Српске цркве даће други правац њеном развитку,унети нове елементе у унутарњу структуру и на новим основамаизградити однос ове цркве и према народу и према турској држави.Турско освајање српских земаља у XIV и XV веку било је праћеноуништавањем и разарањем цркава и манастира, пљачком црквенихимања и покретне црквене имовине и претварањем цркава у џамије.Посебице су страдале цркве и манастири у приступачнијим пределимапоред друмова, у градовима и око градова. Зато се у борбама противтурског надирања у XIV и XV веку и свештенство повлачи заједно снародом и властелом према северу узмичући испред Турака. Покрет јеишао најпре у правцу долина Велике Мораве, Саве и Дунава, а послепрелази преко ових река у јужну Угарску. Тамо се пре и после падаСрбије 1459. са народом и властелом насељава и српско свештенство иорганизује Српска црква. У то доба окићена је Фрушка Горамногобројним српским манастирима. Тамо ће се под деспотима у другојполовини XV и почетком XVI века да изгради нова црквена
 
организација. Међутим, према северу је надирао и освајач. После падаСмедерева 1459. покорене су српске земље до Саве и Дунава, 1496. падаЗета, а после битке на Мохачу 1526. подлеже и Угарска. Тако је цеосрпски народ са својом црквом дошао под турску власт.Горњи приказ одјека слома српских средњовековних држава и турскогосвајања српских земаља на Српску цркву углавном одговарачињеницама, и на тај начин је приказивала наша наука историју Српскеправославне цркве у XV и XVI веку. али, нова грађа из турских архивабаца јачу светлост на проблем како је примила Српска православнацрква слом старе државе и долазак нове власти. Нема сумње да су цркваи њене установе необично много препатили за време турског освајањанаших земаља. Поред свега тога, као што су новија испитивања показалада је прелаз наших земаља под турску власт уопште био многопоступнији и поред ратова, него што се то досад мислило, исто тако сеутврдило да је и процес прилагођавања Српске цркве новој власти биопоступан у знаку споразумевања са новом влашћу.
[1]
До овог поступног прилагођавања Српске цркве турској власти дошло јепод утицајем веште политике придобијања разних друштвених слојева унашим земљама од стране Турака путем давања разних повластица иуступака. С друге стране, са политиком мирења са туђом влашћу служесе не само неки кругови старог племства, него и добар део народнихмаса, нарочито Влаха сточара, па и један део Српске цркве. Захваљујућитоме многе цркве и манастири нису били попаљени и очували су једандео својих поседа, било то добијајући за те поседе берате као Манасија иРаваница, у Србији или што су и од турских власти признате повељесредњовековних владалаца, као Цетињски манастир у Црној Гори; тамо је и после турског освојења даровна повеља манастиру од ИванаЦрнојевића остала на снази, а манастир је плаћао одсеком санџакбегунеку суму. И они српски манастири који су били укључени са својимпоседима у неки зеамет или тимар имају повољнији положај од обичне раје, јер дају мање феудалне дажбине него она.Тако, пропашћу српских средњовековних држава не растура сеорганизација Српске православне цркве. Мада је била освајачка верскадржава, Турска првих векова своје владе на Балкану не врши насилноширење ислама. Православној цркви је код Срба признато, уз извесноограничење, право вероисповести.Ми засад не знамо кад и како се проширила духовна власт Охридскеархиепископије преко српских земаља.
[2]
Ова архиепископија је прваправославна црква на Балкану, која је дошла под Турке. Зато су је онипомагали кад су се ширили преко Балканских земаља да своју јурисдикцију прошири и преко историјских граница старе Охридске
 
архиепископије. Када после пада Цариграда 1453. и седиштеВасељенске патријаршије долази под турску власт, Охридскаархиепископија задржава своју аутокефалност.Дискусија, кад је и како је престала радити Пећка патријаршија каоаутокефална црква и кад је дошла под Охридску архиепископију, нијеизвела на чистину ово питање. Оно што је у целом питању суштинско јесте да Пећка патријаршија све до 1557. нема признат положајаутокефалне цркве у Турском Царству, мада га имају од 1453.Васељенске патријаршија и Охридска архиепископија. Колико се Пећкапатријаршија после смрти Арсенија II 1463. одржавала као јединственацрквена организација, тешко је данас утврдити. Међутим, до битке наМохачу 1526. српске земље су биле граничне турске области премаУгарској. О томе су морали да воде рачуна како централна влада уЦариграду тако и њени заповедници на граници. Зато и оваконепризната, српска црквена организација је функционисала у ово доба и још се ширила према северу и северозападу после слома угарске државе1526. После битке, на Мохачу, када Турци освајају Угарску, морало сепоставити питање српске јурисдикције над српским епархијама и изванграница не само некадање Охридске архиепископије него и Пећкепатријаршије. У то доба управо долази до сукоба између Охридскогархиепископа Прохора и смедеревског епископа Павла и осталихсрпских епископа око права јурисдикције Охридске архиепископије надсрпским епархијама. Овај сукоб у коме ће привремено победитиОхридска архиепископија, довешће на концу 1557 до обнове Пећкепатријаршије.Иако нема своју од турских власти признату самосталну црквенуорганизацију Српска православна црква се шири у другој половини XVвека, а нарочито у првој половини XVI века. Узроци томе су били разноврсни. Сломом старих српских држава пропале су и оне друштвенеснаге на које се ослањала средњовековна српска хијерархија, владаоци ифеудална класа. У току турских освајања црква је изгубила велики деосвојих поседа, а тиме и економску основу своје моћи. Затим, новаосвајачка држава била јој је верски туђа, па и непријатељска. да бидобила нови ослонац за своју одбрану у оквиру Турског Царства Српскацрква се морала чвршће да повезује са широким народним масама међуСрбима, јер само уз помоћ ових маса она је могла да одбрани својуорганизацију и очува свој утицај у тим истим масама.Мирећи се са Турском влашћу приликом њеног ширења преко нашихземаља наши сточари из планина служе као нередовне чете у турскојвојсци и колонизују ратом опустошене земље средњег Подунавља насевер све до под Будим, а на северозапад до под Загреб. С њима се крећуи мешају и ратарске масе из старих жупа, или као војници или као

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->