Srbi i Albanci kroz vekove

Petrit Imami je roen u Prizrenu, a kolovao se u Beogradu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, gda danas radi kao redovan profesor filmskog i TV scenarija. Poslednjih nekoliko godina posvetio se istraivanju politikih i kulturnih odnosa Srba i Albanaca u prolosti. Srbi i Albanci ive na Balkanskom poluostrvu preko 1000 godina. Veina naucnika smatra da su Albanci potomci starih Ilira samim tim i da su starosedeoci na Balkanu. Razni etnolozi i antropolozi tvrde da je dolo do meanja doljaka i starosedelaca. Do slinog zakljuka doao je i Niko upani koji je ustanovio da Srbi i Albanci ine jednu fizioantropoloku zajednicu i da su vrlo srodni meusobno. U studijama "Evropske rase" (1900) Viljem Ripli navodi da za antropologe sadanji Ilirci tj Srbi i Hrvati su jedno sa Albancima. Kada se dogodio raskol u crkvi 1054 godine narodi na Balkanu su se podelili na vizantijsko-pravoslavne i rimokatolike. Pod carigradsku su spali Grci, Bugari, Srbi, Makedonci i Albanci iz june Albanije. Zbog tog raskidi su se deavale svae i u vladarskim porodicama to je bio sluaj i u Nemanjikoj. Podrucije Rake je "kolevka srpstva",a grad Ras je prestonica sve do XIII veka, otuda ostali narodi Srbiju nazivaju Rasija. Pod Stefanom Nemanjom(1183-1189) Raka se poela iriti. Posle raspada Vizantije(1204) oko pitanja Albanije se vode razni sukobi izmeu mnogih vladara. Veliki arhont Arbena(Albanije) Dimiter oenio se Komnenom, erkom Stefana Prvovenanog. Taj brak je nagovestio predstojee odnose Albanaca sa srpskom dravom i nema sumlje da je Stefan smatrao da je vrlo dobar politiki potez dati svoju ker za Arbanasa. Kada je Albanija pala pod vlast Anujaca, Srbija stupa u savez sa njima. ena srpskog kralja Uroa I bila je francuskinja Jelena Anujska. Nakon dolaska Milutina na vlast, on u dogovoru sa kraljem Karlom se proglaava za kralja Srbije, Huma, Duklje i Albanije(1309) i to je bio prvi put da se Albanija navodi u tituli nekog srpskog kralja. Ali to dugo nije potrajalo jer su se protiv Milutina pobunili albanski i srpski feudalci kao i Rimokatolika crkva. Za vreme cara Duana, Prizren je bio grad od velike vanosti, ak je kovao sopstveni novac, a ponekad bivao i prestonica. U tom periodu bilo je dosta sukoba izmeu albanskih i nikejskih feudalaca koji su trajali itav vek. to se tie

poznatog Duanovog zakonika, smatra se da su odreene odredbe bile uperene protiv Albanaca, jer su u odreenim oblastima predstavljali katoliki narod. U periodu nakon cara Duana bilo je pokuaja ponovnog ujedinjenja balkanskih naroda,ali bezuspeno. Poto su u tom periodu stalno bila prisutna borba izmeu srpskih, albanskih i grkih despota, esta pojava bila je i uspostavljanje rodbinskih veza izmeu njih. Porodice koje su se meusobno sukobljavale, a nisu mogle da unite jedna drugu, orodile bi se. Kako su uglavnom bili razliite veroispovesti smatra se da tada verskog fanatizma nije bilo jer su i najuglednije porodice stupale u rodbinske odnose, kao to su Lazarevii, Brankovii, Topiju, Dukaina... U studijama "Srbi i Arbanasi" navodi se da je albanska vlastela u prihvatala jezik Grka, Srba kasnije i Turaka, koji im je u tom trenutku najvie odgovarao, zavisno od politikog i ekonomskoh interesa. Jedan deo knjige se bazira na "istorijskom pravu na Kosovo". Obe strane, i srpska i albanska, se drze svoje teorije i prie.Srpska istorijografija esto istie injenicu kako se na Kosovu nalazi veliki broj manastira i crkava i da su nazivi mesta slovenskog porekla, dok Albanci napominju da su te iste crkve i manastiri podignuti na osvojenim teritorijama i temeljima preanjih vizantijskih crkava. Gradnjom manastira srpski vladari su davali obeleje svoje moi. Prema Imamiju kralj Milutin je krajem ivota, isto tako i Duan za vreme vladavine, sve vreme, potiskivao katoliku veru sa Balkana, a severni Albanci su upravo tu religiju propovedali. Car Duan je u svom zakoniku naveo stroge kazne za one koji prihvataju "latinsku jeres", meane brekove itd. U lanku "Kosovo pod turskom vlau" navodi se da je dolazak Turaka na Balkan zaustavio naglo sloveniziranje albanskog elementa. Pred pad pod Osmanlije proces srbizacije i asimilacije je uveliko tekao. Kao gospodar Kosova (1370) javlja se srpski feudalac Vuk Brankovi. U to vreme Osmanlije uveliko nadiru na Balkan, emu udrueni feudalci pokuavaju da se suprotstave. Po jednom turskom letopisu protiv Osmanlija se borilo "sedam jezika". Pored Srba na elu sa Knezom Lazarem na Kosovo polje je sa svojom vojskom dolo vie velmoa, meu kojima sa bili bosanski, hrvatski ali i albanskih. To jeste bio poraz i poetak robovanja ali u srpskoj istoriji i tradiciji Kosovski boj (1389) smatra se za jedan od najvanijih i najsvetijih dogaaja.

Dolaskom Turaka mnogi feudalci su menjali veru kako je kome u odreenom trenutku odgovaralo, pa je kao jednu od zanimljivih injenica Imami istakao, da je Skenderbegov otac promenio veru ak tri puta. U Osmanlijskom carstvu najee je bilo katolikom ivlju koje je s jedne strane bilo podvrgnuto pritisku pravoslavnih patrijarha,a s druge strane nadolazila je islamizacija. Razlog zbog kojeg su na poetku Srbi i Albanci prelazili u islam bila je karijera u vlasti. Poetkom XV veka veina Albanaca su bili hriani, ali vremenom se ta pojava menjala. Smatram da je jedan od veih razloga za stvaranje jaza izmeu ova dva susedna naroda, taj to su primajui islam, Albanci sticali status punopravnih graana Osmanlijske imperije. Srbi koji nisu privatali muhamedsku veru ostali su obespravljena raja i od tog vremena kultura i drutveni ivot izmeu njih se iz korena menja. Isto tako postojale su linosti koje su ih meusobno povezivale, a jedna od njih bio je Skenderbeg. U jednom srpskom spisu se navodi da su na njegovu sahranu doli svi srpski knezovi kao i ostala gospoda i vlastela. Zahvaljujui velikim zaslugama u Carigradu je sve vie rastao ugled poturenom Srbinu Mehmed-pai Sokoloviu. Ugled je stekao zahvaljujui svojim vojnim vetinama, a i time to je spreio prevrat na turskom dvoru. On je kod sultana Sulejmana izdejstvovao dozvolu za rad Peke patrijarije(1557). Ona je uivala punu religioznu slobodu i kulturnu autonomiju. Kada je izbio rat izmeu Turske i Mletake republike(1645) hrianski narodi su se ponadali kraju njihovog robovanja, ali tek tada poinju njihovi pravi progoni. Nemaki car Leopold I je pisao patrijarhu i davao podrku Rusima i Albancima. Svi su se nadali da e uspeti da se izbore protiv monog protivnika. Srpski istoriar Rajko Veselinovi u Letopisu matice srpske tvrdi da u to vreme, u Evropi se nije pravila razlika izmeu Srba i Albanaca, odnosno da su se ta imena javljala kao sinonimi. Osmanlijsko carstvo 1690 godine potresa ekonomska kriza. Stalni lokalni sukobi Srba i Albanaca prerastaju u ustanak protiv Turaka koji bivaju uguseni. Zatim nekoliko episkopa praeno narodom, krenulo je ka severu, kao to je te iste godine uradio Arsenije III arnojevi. Njega su pratile desetine hiljada Srba i etiri hiljade Albanaca. Peka patrijarija ponovo biva ukinuta 1766. Za vreme I srpsko ustanka glavnu re je vodio Karaore. Poetkom

XIX veka nastala su komeanja irom Balkana i Carigrad je sve vie gubio kontrolu nad paalucima. Uspenom dizanju I srpskog ustanka doprineo je i jedan broj Albanaca. Oni su najpre pomogli u buni protiv dahija, a potom i u bici kod tubika u kojoj su bili dobrovoljci. Karaore da bi zadrao albansku inio im je svakakve ustupke, pa su u II srpskom ustanku uestvovali i neki istaknuti pravoslavni Albanci. Prva ozbiljna interesovanja za istoriju, kulturu i jezik Albanaca, Srbi su izrazili u drugoj polovini XIX veka. Na njih je imao uticaju putopis austojskog naunika J.H. Hana koji je napisao da su Srbi i Albanci prirodni saveznici i da to tako treba da ostane. Srpske vlasti poinju da traze sagovornike sa Albanske strane koji bi joj bili naklonjeni, naroito Skadarska oblast. Mnogi su smatrali da su oni kljuni element za reavanje istone krize. Ilija Garaanin je 1844 godne sainio projekat za stvaranje jake srpske drave na Balkanu pod imenom Naertanije. Glavni cilj bio je ujedinjenje sa Bosnom, Starom Srbijom i Crnom Gorom, kao i izbijanje na more preko severne Albanije. Tursko carstvo zapada u krizu nakon Nevesinjskog ustanka 1875. Sklapanje Sanstefanskog mira bilo je na veliku tetu Albanaca kojima je pretilo potpuno rasparavanje na nekoliko buduih alkanskih zemalja. na Berlinsokm kongresu 1878 Sanstefanski mir je korigovan i Srbiji je pripao Ni, Pirot, Vranje, Leskovac, Toplice i priznata je nezavisnost Kneevine Srbije. Borba za nezavisnos Albanije voena je od sredine XIX veka, a centar albanskog pokreta bio je na Kosovu. Na sastanku u Prizrenu 1878 Albanci osnivaju Prizrensku ligu, iji je glavni cilj borba za albansku autonomiju. Liga se suprotstavljala odlukama Berlinskog kongresa. Otomanska vlast priznaje autonomiju albanije 1912 godine, to je za uzvrat izazvalo novu vojnu akciju balkanskog saveza. Srbi su pozurili da se suprotstavr planu "Velike Albanije" sopstvenim planom za podelu Evropske Turske izmeu balkanskih drava. etiri balkanske zemlje sklopile su savez i zapoele pripreme za rat, a Albanija nije elela da ostane neutralna, ve je stvarala vojne grupacije za borbu protiv srpskih eta. Balkanski ratovi zatekli su Albance kao jednu naciju bez sopstvene drave kojoj i Porta 1912 godine priznaje nezavisnost. Saveznike balkanske zemlje su zajedniki napale Otomansko carstvo i osvojile teritorije koje su meusobno podelile. U tom periodu najei sukobi

izmeu Srba i Albanaca desavali su se na Kosovu. Srbija je u oktobru iste godine zauzela ceo Kosovski vijalet i najvei deo dananje Albanije zajedno sa albanskom obalom. Na osvojenim oblastima odmah je uspostavljena graanska vlast, a teritorija je anektirana Srbiji. Mnogi zloini su se deavali i odnosi meu narodima, to su bila masovna pogubljenja, etnika ienja, nasilno pokrtavanje i progoni. Pod jakim meunarodnim pritiskom, balkanski susedi su sredinom 1913, godine prinueni da se povuku s teritorije maunarodno priznate drave Albanije koja je obuhvatala tek deo etnike teritorije, dok se veliki broj Albanaca naao u okviru Srbije, Crne Gore i Grke. Nakon balkaskih ratova, Kosovo je pripalo Kraljevini Srbiji, to istorijografija naziva osloboenjem, a Albanci brutalnom okupacijom. Kratak period mira biva zavren Prvim svetskim ratom. Jedan od zvaniniih ratnih ciljeva Kraljevine bio je izlazak Srbije na more preko severne Albanije. Srbija 1914 godine pomae Esad-pai Toptaniju da preuzme vlast u Albaniji, a naredne godine, nakon Kolubarske bitke koja je trajala skoro mesec dana, srpska vojska intervenie i alje svoje trupe u Albaniju kako bi zatitila Esad-pain reim. Nakon prisajedinjenja Kosova Kraljevini Srbiji, Kosovski Albanci su bili suoeni sa politikom prisilne srbizacije, koja se ogledala u zabrani korienja albanskog jezika, pokrtavanju, etikom ienju. Beogradska vlada je zapoela opsean program kolonizacije Kosova, dajui prednost Srbima, a posebno bivim vojnicima ili pripadnicima etnikih odreda.Po zavretku Prvog svetskog rata 1918. godine, srpske trupe su se po povratku na Kosovo ponovo borile protiv Albanaca. Stvarani su razni komiteti koji su se borili za izdvajanje teritorija naseljenih Albancima, iz novonastale Kraljevine SHS (1918) ali bezuspeno. U meuratnom periodu (1918-1941) na Kosovu je skoro osamnaest godina bila uspostavljena vojna uprava. Neposredno nakon izbijanja II svetskog rata u Jugoslaviji se pojaao teror nad Albancima. Situacija se promenila nakon jugoslovenske kapitulacije, kada su italijanske i nemake snage ule na Kosovo. Albanija je bila pod italijanskim protektoratom. Progon Srba i ostalih nealbanaca je bio surov. Srbi su ubijani i mueni, a imanja spaljivana i otimana. Zloini su se dogaali s obe strane, a mrnja koja e kulminirati u narednim godinama postajala je sve vea. Predstavnici Kosova u Metohije su formalno izrazili volju da uu u sastav Srbije jula 1945 na II zasedanju oblasnog NOB u Prizrenu. Usvojena je rezolucija u kojoj se Kosovo prikljuuje federalnoj Srbiji. Problem Kosova je bio poloaj albanske nacije u Jugoslaviji. 1948 godine proglaen je statut autonomije kosovsko-metohijske oblasti. Ustavni statut

ove oblasti se menja 1968 godine kada dobija svoj ustav i proglaava se Socijalistikom Autonomnom pokrajnom Kosovo, zajednicom ravnopravnih graana Albanaca, Muslimana, Srba, Turaka i dr. zasnovano na samoupravljanju radnike klase. od 1986 do 1981 Albanci su uivali iroku autonomiju i mnoga prava koja su im do tada bila uskraena. Jo je vie izazivalo tenziju visok natailet kosovskih Albanaca. Tada je stvoreno miljenje da se visok natalitet planski odrava da bi Srbi bili potisnuti s Kosova i podruije uinili etniki albanskim. Varnice su izbijale na sve strane, svakodnevno su paljene zastave i deavali se meusobni sukobi. Poetak duboke krize se desio posle izbijanja velikih demonstracija Albanaca na Kosovu Marta i Aprila 1981 godine. Napetost je proizilazila iz injenice da Kosovo kao ekonomski siromano podruije zaostaje za ostalim delovima Srbije i Jugoslavije. Dogaala su se sve vea iseljavanja, naroito uglednih linosti koja je ulivala nesigurnost kod Srba. Kod mnogih se javljao i strah kada su poele javne manifestacije albanskog nacionalizma. Socijalno stanje se sve vie pogoravalo. U Srbiji je 1987 zavladala antialbanska madijska histerija. Paralelno su se zaotravali meunacionalni odnosi na Kosovu. Slobodan Miloevi koji je zadnjih godina kupio poene, uspeva da skloni na VIII sednici SK Srbije, Ivana Stambolia, predsednika SR Srbije na ije elo dolazi Miloevi. Od tog trenutka poinje najvea nacionalna mrnja koja je hukana sa svih strana. 28. juna 1989. godine, prilikom obeleavanja 600. godinjice Kosovske bitke, Miloevi je odrao svoj neslavni govor na Gazimestanu, koji mnogi analitiari karakteriu kao zvanini poetak srpske nacionalistike kampanje. Albanci su nakon oduzimanja autonomije upranjavali pasivni otpor, odbijajui da uestvuju u politikom ivotu Srbije, ne izlazei na izbore ni na popis. Nekoliko meseci kasnije, veinsko albansko stanovnito pokrajine je 1990. godine proglasilo nezavisnost Republike Kosova, to nije priznala ni jedna drava osim Albanije. Oslobodilaka vojska Kosova (OVK) je bila albanska paravojna formacija, koja se sredstvima oruane borbe borila za nezavisnost Kosova od Srbije. OVK je osnovana 1994. a prvi put u javnost je izala 1996. godine. Srpska policija je, uz podrku Vojske Jugoslavije, tokom 1998. i 1999. godine sprovodila masovne progone albanskog i drugog muslimanskog ivlja sa Kosova. Razni masakri koji su se deavali u tom periodu bili su temelj za kasniju optunicu u Hagu protiv Slobodana Miloevia. Masakr u Raku je oznaio prekretnicu u kosovskom ratu jer je Meunarodna zajednica izgubila strpljenje sa Miloevievom agresivnom politikom i odluila vojno intervenisati kako bi se spreila dalje sukobe na Balkanu. Poto je Miloevi odbio uslov koji su mu je postavio NATO, da povue vojne snage s Kosova usledilo je bombardovanje. Nakon tri meseca uasa koji se dogaao na celoj teritoriji SRJ, Miloevi je pristao na povlaenje i ulazak KFOR-a na Kosovo. Posle bombardovanja 1999 godine, Kosovo

i Metohija dolazi pod upravu Ujedinjenih nacija. Oko 150.000-200.000 Srba i Roma je pobeglo iz pokrajine. U mnogim istraivanjima veina Albanaca optuuju Slobodana Miloevia i njegov reim, a ne srpski narod za veliko zlo koje se dogodilo na Kosovu i zbog ega su i tek e ispatati kako kosovski Srbi, tako i Albanci. Ivo Andri u knjizi "Znakovi pored puta" pita da li je duh veine balkanskih naroda zauvek otrovan i da,moda, nikad vie nee moi nita drugo da se desi osim da se nasilje trpi ili da se se drugome nanosi. injenica je da ova dva susedska naroda nekada bliska, sada su udaljenija jedan od drugog vie nego ikad u svojoj vievekovnoj istoriji.