Schweizerische Eidgenossenschaft Confdration suisse Confederazione Svizzera Confederaziun svizra Swiss Agency for Development and Cooperation SDC

Analiza sektora drvne industrije u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Sadraj
1. Uvod ....................................................................................................................................................................- 1 1.1 1.2 1.3 2. 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 3. 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 4. 4.1 4.2 Pregled projekta ........................................................................................................................................... - 1 Pristup tritu ................................................................................................................................................- 2 Fokus projekta .............................................................................................................................................. - 5 Glavni proizvodi i odredita trita .............................................................................................................. - 13 Trendovi u izvozu........................................................................................................................................ - 14 Konkurentne i komparativne prednosti ........................................................................................................ - 15 Zahtevi trita i uslovi potranje .................................................................................................................. - 15 Zakljuak: Kljune determinante konkuretnosti industrije ............................................................................ - 15 Osnovne funkcije lanaca vrednostistruktura drvne industrije ..................................................................... - 17 Kanali lanaca trita.................................................................................................................................... - 19 Uesnici i odnosi u okviru lanaca vrednosti ................................................................................................. - 21 Podrka lancu vrednosti i karakteristike ...................................................................................................... - 22 Pravila i propisi ........................................................................................................................................... - 24 Kljuni izazovi u drvnoj industriji (simptomi loe performanse) .................................................................... - 27 Lokalni kapaciteti u oblasti dizajna .............................................................................................................. - 28 Specializacija i zajedniki poslovi u cilju unapreenja kvantiteta i kvaliteta ................................................. - 29 -

Krajnja trita za industriju obrade drveta, trendovi i zahtevi .............................................................................. - 13 -

Drvna industrija u Pinjskom i Jablanikom okrugu:struktura, karakteristike i kljuni izazovi .............................. - 16 -

Osnovni uzroci loe performanse ....................................................................................................................... - 28 -

4.3 4.4 4.5 4.6 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 6.

Vetine ....................................................................................................................................................... - 30 Upravljanje umskim gazdinstvima i sertifikacija ......................................................................................... - 30 Upravljanje otpadom i recikliranje ............................................................................................................... - 30 Administracija ............................................................................................................................................. - 30 Globalna vizija i logika intervencije ............................................................................................................. - 31 Pristup tritu.............................................................................................................................................. - 32 Kvalitet ....................................................................................................................................................... - 33 Specijalizacija kvantiteta, saradnja i zajedniki poslovni poduhvati ............................................................. - 34 Unapreenje sistema obuke za sticanje boljih vetina ................................................................................ - 35 Unapreenje poslovnog okruenja ............................................................................................................. - 36 Polna jednakost i ukljuenost ..................................................................................................................... - 37 -

Oblast intervencije i strategije ............................................................................................................................ - 31 -

Sledei koraci .................................................................................................................................................... - 40 -

1. Uvod 1.1 Pregled projekta

Projekat "Razvoj privatnog sektora u junoj Srbiji inicijalna faza, je poeo u februaru 2010. godine i trajae do septembra 2011. godine. Projekat je finansiran od strane SDC-a, a agencija koja realizuje projekat je RRA "VEEDA". Ukupna vrednost projekta je 350,000.00 dolara (259.000 EUR). Projekat obuhvata Pinjski i Jablaniki okrug (optine: Preevo, Bujanovac, Trgovite i gradove: Vranje i Leskovac). Projekat ima za cilj unapreenje zapoljavanja i mogunosti ostvarenja prihoda u Jablanikom i Pinjskom okrugu u junoj Srbiji stimulisanjem i fasilitacijom sistemskih promena u kljunim sektorima koji utiu na ekonomski rast i unapreenje pristupa tritima i uslugama. U skladu sa ovim aktivnostima, projekat koristi pristup razvoja1 kao projektno obrazloenje, i koncentrie se na odrivu promenu prateih funkcija i pravila koja ine iri sistem oko trita. Tri sektora su odabrana za intervenciju tokom uvodne faze, od kojih sva tri imaju znaajnu ulogu kao generatori prihoda i zapoljavanja u regionu.

Projekat je u inicijalnoj fazi2 u okviru koje e biti uraene analize trita kako bi se dolo do razumevanja osnovnih uzroka koji ometaju sveobuhvatni razvoj ova tri sektora. Na osnovu ovog razumevanja, M4P pristup e biti korien kao vodi u fasilitaciji sistemskih promena kao to su unapreenje pristupa poslovnim uslugama, poboljanje proizvodnje dodatne vrednosti, fasilitaciji saradnje meu preduzetnicima ili javno-privatni dijalog. M4P je pristup u izradi trinih sistema tako da oni funkcioniu efikasnije, budu odrivi i korisni za siromane, jaajui njihove kapacitete i nudei im mogunosti da poboljaju svoj ivot. Primenljiv u razvoju i kod agencija koje se bave i drutvenim i socijalnim oblastima i koje se bave javnim ciljevima; to je pristup koga definie veliki broj vanih karakteristika:

Pristup trita u slubi siromanih (M4P). Dodatna literatura na ovu temu se odnosi na kljuna dokumenta koja su objavljena od strane SDC-a i DFID-a: Sinteza, Operativni vodi i perspektive- sve dostupno na sledeem sajtu: www.springfieldcentre.com 2 Inicijalna, uvodna faza je poela 01.04.2010 i zavrila se 30.09. 2011. Nakon toga, projekat e ui u fazu implementacije u trajanju od 3 godine.
1

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

-1-

1.2 Pristup tritu

PSD projekat koristi pristup razvoja trita koji je poznat kao Making Markets Work for the Poor (M4P) (Pristup trita u funkciji siromanih M4P), koji dobija sve vee priznanje kod meunarodnih razvojnih agencija irom sveta. Kao takav, ovaj PSD projekat je jedan od sve veeg broja projekata irom sveta koji naglaavaju vanost kreiranja dugorone,odrive sistematske promene trita, koja je sutinski vana velikom broju ljudi kao izvor prihoda i zapoljavanja. PSD je jedan od dva projekta koje finansira SDC u Srbiji a koji su pioniri ovog pristupa. M4P je analitiki pristup koji je orijentisan ka akciji, i koji predstavlja vodi razvojnim agencijama i vladama ka odrivom razvoju uslova pod kojima ljudi uestvuju u trinim sistemima. Iako raznovrsni i nestandarni u primeni, M4P programi su svi uslaeni u smislu pridravanja odreenim zajednikim principima, definisanim dalje u tekstu: 1. Inkluzivni razvoj (i dostupnost): Kreiranje okruenja u okviru kojeg su ljudima (posebno siromanima, MSP-a, mladima i enama) dostupni resursi napretka te mogu da ih iskoriste kao i prilike da unaprede svoju finansijsku (i drutvenu) situaciju. Sistematska aktivnost: Razumevanje nepovoljnog poloaja ciljnih grupa kao rezultat kritinih nedostataka u okviru toga kako (trini) sistemi funkcioniu, i napori da se otklone takvi nedostaci. Ovo zahteva da se u okviru projekta razumeju funkcije i nosioci funkcija u okviru trinih sistema i to kako se oni mogu unaprediti da bi bolje sluili potrebama siromanih. Odrivost: Obezbeivanje toga da uesnici na tritu potrebni za nabavku relevantnih dobara i usluga na redovnoj bazi imaju dovoljno inicijativa i kapaciteta za takve aktivnosti. Fokusiranje na sistemske promene takoe znai da se intervencije bave osnovnim uzrocima loe performance a ne samo njihovim simptomima-na taj nain postiui veu odrivost. Uticaj: Sa ciljem da utie na promene relevantne veem broju ljudi. Na primer, u okviru itavog sektora, a ne samo u okviru jednog sela ili nekoliko individualnih preduzetnika. Projekat na taj nain stremi ka aktivnoj strategiji objedinjavanja uesnika na tritu, obezbeujui na taj nain da se promene ne odnose samo na direktne partnere u intervenciji.

2.

3.

4.

-2-

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

5.

Facilitacija: Odreivanje privremene, katalitike uloge u PSD projektu to stimulie same uesnike na tritu da usvoje i obavljaju funkcije neophodne za nastavak uspenog funkcionisanja njihovog trinog sistema a nego da sami postanu uesnici na tritu.

Kompletan proces intervencije PSD projekta u drvno preraivakoj industriji je prikazan na slici 1. nie. Na osnovu ovoga, projekat je startovao analizom konteksta u aprilu 2010. godine, koja je imala za cilj bolje razumevanje ciljne grupe (nezapoljeni/siromani, mladi, ene, i MSP-a) i njihov drutveno-ekonomski kontekst. Kao rezultat ovoga, projekat je odabrao tri trita za dalju intervenciju: preradu drveta, umsko bilje i turizam. Nakon toga je u okviru projekta uraena detaljna analiza lanca vrednosti drvno preraivake industrije (nivo 2 na slici 1), radi boljeg razumevanja strukture i dinamike industrije, kao i ogranienja koja umanjuju njenu sveobuhvatnu konkurentnost i intenzivniji i sveobuhvatniji rast prihoda i zapoljavanja. Kao rezult, projekat je identifikovao neke kljune oblasti za invervenciju (videti Poglavlje 5) koje e predstavljati glavni fokus projekta u naredne tri godine.
Slika 1: M4P proces na osnovu kojeg se izdvajaju simptomi loeg izvrenja poslova od uzroka u irem sistemu
Nivo 1: Razumeti profil ciljne grupe i njenog ireg konteksta-ukljuujui sveobuhvatne ekonomske mogunosti i kljune pokretae promena Nivo 2: Mapirati odreeni trini sistem, njegovu dinamiku i poziciju ciljne grupeposebno kako ih trite trenutno ne slui Nivo 3: Identifikovati posebna sistemska organienja-osnovni uzroci loeg izvrenja poslova i mogunosti i prepreke u postizanju promena

Simptomi

Siromani i njihov

Poseban (-ni) trini sistem(i)

Sistemska ogranienja

Uzrok Fokus intervencije (a) Izvor: Operativni vodi M4P pristup

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

-3-

Fokus trinog sistema: fokus je na sisteme razvojnih trita, ocenjene imajui u vidu razliite funkcije trita i uesnike, javne i privatne, formalne i neformalne. Ova sistemska karakteristika M4P definie mnoge od njegovih najvanijih osobina. Njegovo vienje trinog sistema. (Slika 2) naglaava njegovu viestruku funkciju, osobine vie uesnika-posebno tri glavne grupe funkcija koje kreiraju trini sistem: Osnovna funkcija izmeu dobavljaa i potroaa (ili grupe uesnika u toku dodate vrednosti u lancu vrednosti), Formalna i neformalna pravila koja utiu na oblikovanje ponaanja i Informacije, usluge i ostale funkcije koje podravaju razmenu.

Slika 2:Stilizovano vienje trinog sistema

Izvor: Centar Springfield

-4-

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

1.3 Fokus projekta

PSD projekat se fokusira na pet optina: Preevo, Bujanovac, Trgovite, Vranje i Leskovac (Vranje i Leskovac su nedavno dobile status gradova), su predstavnici ekonomske strukture june Srbije. Razlog to je SDC zapoeo novi projekat u junoj Srbiji je vezan za loe ekonomske prilike (BDP u regionu je u proseku samo 63% od Republikog proseka koji se poveao samo za 4 % od 2005. do 2010.), nizak nivo prihoda (prosene plate u Pinjskom i Jablanikom okrugu su oko 27% ispod Republikog proseka) i visoka stopa nezapoljenosti (Jablaniki okrug 23,6% i Pinjski okrug 18,71% u julu 20103. Veina nezapoljenih u regionu su ene u Jablanikom okrugu 48,79% i u Pinjskog okrugu 50,46% i mladi u Jablanikom okrugu 39,63% i u Pinjskom 36,91%4.

Iako se PSD projekat fokusira uglavnom na gore pomenute pet optine, pristup razvoja trita koji je u osnovi obrazloenja projekta dosta naglaava ostvarivanje uticaja ne samo ka direktnim partnerima i korisnicimanapr. ve stremi ka aktivnoj strategiji udruivanja uesnika na tritu. Treba rei takoe, da partneri u intervenciji mogu da budu i vodee firme ili drugi regionalni l/nacionalni javni i privatni partneri koji ne da samo predstavljaju vane nosioce promena, nego i imaju uticaj van granica regiona. Imajui ovo u vidu, vredi oekivati da e rezultati projekta imati odjeka ne samo u ovih pet optina ve i ire.

3 4

Stopa nezapoljenosti =(aktivno stanovnitvo/ nezapoljeni)*100 Nacionalna Sluba za zapoljavanje

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

-5-

Grafikon 1 -:Poreenje prosene plate u Republici Srbiji, Pinjski i Jablaniki okrug 2004-2010 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Republika Srbija Pinjski okrug Jablaniki okrug

Izvor: Statistiki biro Republike Srbije, Plate i zarade po zapoljenom 2004,2005,2006,2007,2008,2009

-6-

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Preraivaka industrija (20%) (posebno ona koja se bazira na drvetu, umskom bilju i bilju), poljoprivredi (49%) i uslugama (31%) sada ima najvee uee u nacionalnom prihodu.5
Grafikon 2 Registrovane i operativne aktivnosti prema tipu

20%

49% Poljoprivreda Usluge Prerad. Ind.

31% Izvor: HELP - Hilfe zur Selbsthilfe e.V. Misija u Republici Srbiji

Najvaniji sektori u Pinjskom i Jablanikom okrugu se odnose na preradu drveta (broj zapoljenih oko 10000-12000)1, koarsku industriju (broj zapoljenih oko 800), proizvodnju mleka i mesa (broj zapoljenih oko 10000), tekstilnu industrija (broj zapoljenih oko 3500), i umsko bilje (broj zapoljenih oko 5000). Turizam (broj zapoljenih 3000) se smatra uslunim sektorom sa dobrim potencijalom rasta: prirodno okruenje, izvori vrue vode, kulturna i istorijska nalazita, te i injenica, da se ova dva okruga nalaze du glavnog tranzitnog puta do Makedonije i juno Balkanskih zemalja, predstavlja dobar preduslov za turizam.

Izvor HELP - Hilfe zur Selbsthilfe e.V. Misija u Republici Srbiji

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

-7-

PSD projekat se skoncentrisao na drvnu industriju u smislu razvojnih intervencija iz sledeih razloga: Veliki broj razliitih preduzea koja se bavi preradom drveta zato to imaju znaajnu sposobnost absorpcije nae ciljne grupe i iri uticaj na meusobno povezana trita. Mogunost poveanja proizvodnje i izvoza u razgovorima sa preduzetnicima nam je jasno naglaeno da postoji odreeni broj zahteva sa Zapadnog trita na koje oni nisu u sposobnosti da odgovore zbog niskog proizvodnog kapaciteta, nedostatka standarda i kvaliteta. Dobra osnova za sirovine Sirovine se u 90 % sluajeva nabavljaju od privatnih drvosea iz okoline i proizvodi se prodaju na lokalnom tritu. Osim malih prodavnica na tritu je operativno i nekoliko preduzea koja se bave primarnom obradom drveta i koji prodaju proizvode na lokalnom tritu ali i privatnicima i veim preduzeima. Ovo su preduzea koja su jako fleksibilna a imaju i proizvodne objekte koji im omoguavaju da odgovore na zahteve velikih preduzea. Glavni proizvodi u primarnim industrijama su drvna graa i nabavke za graevinske radove kao i drvna graa za sekundarnu obradu. Kao to je ve reeno, ovi proizvodi se ne izvoze nego se prodaju na lokalnom tritu. Dobar geografski poloaj lokacija je juna Srbija, blizu granice sa Bugarskom i Makedonijom, gde prolaze jako znaajni meunarodni putevi: autoput E-75 koji povezuje ovaj region sa Makedonijom a takoe i centralnu Evropu sa Balkanom, eleznika stanica Budimpeta- Beograd- Skoplje- Atina.

-8-

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

1) Vanost Drvna industrija u Pinjskom i Jablanikom okrugu obuhvata velika preduzea kao to su SIMPO, koje zapoljava 5000 ljudi, takoe postoji 100 MSP-a sa 20-50 zapoljenih i 200 malih preduzea sa 5 zapoljenih. Proseni ukupni broj ljudi u okviru ovog sektora je 10000-12000. Postoji vei broj ljudi koji su naa ciljna grupa koji ekaju na posao u drvno preraivakoj industriji. Podaci NSZ-a pokazuju da mladi uestvuju sa ukupno 34.21% u Pinjskom okrugu i 43.28% u Jablanikom okrugu. ene uestvuju sa ukupno 35,95% u Pinjskom okrugu i 19.02% u Jablanikom okrugu. (Tabela 1) Postoji stalni nedostatak visoko obrazovanih ljudi u ovom sektoru. Privlaan mladim ljudima i enama posebno imajui u obzir plate i operativne procese za koje je potrebna enska ruka. ene predstavljaju 20 % od ukupnog broja zapoljenih u drvnoj industriji. U primarnoj industriji je veina radnika mukog pola. ene uglavnom rade na menaderskim i administrativnim poslovima. Visoki procenat ena je u sektoru finalne obrade ili delu dizajna proizvoda. Podjednaka zastupljenost u oba okruga

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

-9-

Tabela 1: Nezapoljeni krajem jula 2010 u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Okrug

Ukupno Ukupno ene

15-34 Ukupno ene 235 83

35-54 Ukupno ene 379 154

54+ Ukupno ene 73 10

Pinjski Okrug Jablaniki Okrug

687

247

573

109

248

82

238

26

87

Izvor:Nacionalna Sluba za zapoljavanje

Krajem 2009. godine u Pinjskom okrugu je bilo 239 registrovanih preduzea u drvnoj industriji i 281 u Jablanikom okrugu. Broj registrovanih preduzea se poveava iz godine u godinu, posebno od 2005. godine, (Grafikon 3) zahvaljujui merama drave da stimulie otvaranje novih preduzea i na taj nain novih radnih mesta (preko Nacionalne slube za zapoljavanje, start up grantova, razliitih programa Nacionalne agencije za regionalni razvoj...)

- 10 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Grafikon 3 Kretanje firmi u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu u periodu 2000-2009 300 250 200 150 100 50 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Izvor: Privredna komora

Pinjski okrug Jablaniki okrug

U pripremnoj fazi ovog dokumenta na terenu je primeeno da veliki broj MSP naglaava mogunost proirenja svojih aktivnosti. 2) Razvojni potencijal Broj preduzea a posebno zapoljavanje u ovom sektoru se stalno poveava iz godine u godinu. Ovo se posebno odnosi na period nakon 2006. godine, kada je proseni godinji rast bio 20 preduzea po okrugu. Trite predstavlja mogunost za takmienjem kad je izvoz u pitanju (videti poglavlje 2.1). Jako konkuretni sektor za irok spektar aktivnosti koji podrazumeva razliite konkurentne aktivnosti u gotovim proizvodima, dostupnim sirovinama. Tu su i faktori zatite ivotne sredine kao i mogunost obnavljanja sirovina ponovnom sadnjom drvea.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 11 -

Ovaj sektor je potencijalni rezervoar za apsorpciju prekvalifikovanih radnika ostalih slinih sektora. Moemo primetiti da je, kao posledica globalne ekonomske krize, ukupna proizvodnja drvne industrije na Republikom nivou, u 2009. manja nego u 2008. godini i iznosi 77.6 indeks poena za proizvode u primarnoj obradi, pakovanju i stolarskim poslovima, i 92.2 indeks poena za ubudue. Nije lako pokrenuti ovaj posao ali takoe postoji i manji rizik od neuspeha u ovom sektoru iz razloga to je oprema za ovu industriju obino skuplja i zahteva vie tehnikih i obrazovnih preduslova nego u ostalim sektorima u okviru ove oblasti (na primer: uzgajanje stoke). Ova visoka prepreka umanjuje potencijalnu konkurenciju u samom startu. 3) Potencijal intervencije Postoje velike mogunosti za potencijalne intervencije u ovom sektoru i to zbog nedostatka kvalifikovane radne snage za primarnu proizvodnju, nedostatka radne snage u oblasti standardizacije proizvoda i dizajna proizvoda, inovativnih novih proizvoda, irenja trita, informacija o mogunostima izvoza, uvoenja novih materijala i unapreenja upotrebe otpadnog drveta. Treba dodati i da je razvoj drvne industrije jedan od prioriteta u lokalnoj strategiji. Ova grana ima veliki potencijal za dalji razvoj najpre zbog dostupnosti sirovina, broja registrovanih preduzea u ovom sektoru i to to broj zapoljenih u ovom sektoru raste iz godine u godinu, privlana je za mlade i ima kapacite apsorpcije u smislu zapoljavanja.

Pozitivna strana razvoja ovog sektora se najpre odraava na primarnu obradu. Takoe je mogue zaposliti veliki broj nekvalifikovanih radnika.

- 12 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

2. Krajnja trita za industriju obrade drveta, trendovi i zahtevi 2.1 Glavni proizvodi i odredita trita
Velike firme su uglavnom orijentisane ka izvozu svojih ka veim optinama i gradovima i razvijenim oblastima inostranstvu. Preduzea u junoj Srbiji proizvode sve vrste nametaja:nametaj za domainstvo, za uslune delatnosti, bolnice, kole id. Spavae sobe zauzimaju vano mesto u proizvodnji nametaja u junoj Srbiji. Ova kategorija nametaja zauzima vodeu poziciju zbog velikog broja zahteva hotela u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji. Takoe u proizvodnji nametaja visoku poziciju zauzima proizvodnja: stolica, kaua, trpezarija i kuhinja.Meunarodna trgovinska razmena sa Srbijom u 2009. godini za drvno preraivaku industriju, umarstvo, industriju celuloze i papira je generalno dostigla oekivani nivo. Veina drvnih preraevina koje se izvoze iz Pinjskog i Jablanikog okruga su prikazani na grafikonu 4. Najvanija trita za izvoz ovih proizvoda su: Rusija 24%, Bosna i Hercegovina 23%, Italija 16%, Hrvatska 13%.6 proizvoda. Prodaja nametaja na domaem tritu je orijentisana u Srbiji. Takoe, interesantni su oni gradovi iji stanovnici rade u

Grafikon 4 udeo izvoza u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu 19% 39% nametaj drvene ploe prozori i vrata rezana graa ostalo 33% 2% Izvor: SIEPA 7%

Privredna komora

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 13 -

2.2 Trendovi u izvozu

Izvoz proizvoda od drveta se poveao u periodu od 2004-2009 dok je njegov pad primeen u periodu od 2008-2009 (Grafikon 5). Uzroke smanjena izvoza treba traiti u: smanjenoj inostranoj potranji kao posledici globalne ekonomske krize i padu cena proizvoda na Svetskom tritu. U strukturi izvoza drvne industrije postoji rastui broj proizvoda dodate vrednosti-finalni proizvod, dok je broj proizvoda primarne obrade u opadanju.
Grafikon 5 Trend izvoza iz Srbije 2004 - 2009

Izvor: Statistiki biro Republike Srbije

- 14 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

2.3 Konkurentne i komparativne prednosti

U Pinjskom i Jablanikom okrugu je ukupno 117.527 hektara zemlje pod umom, sa ukupnom koliinom drvne grae od 15.336.037 m3, i ukupnim godinjim prinosom drvne grae od 229.204 m3. Uvoz drvnih proizvoda je po prvi put u poslednjih pet godina manji nego prethodne godine (tabela 2). Razlog smanjenja uvoza je slabljenje proizvodnih aktivnosti i pad industrijske proizvodnje za 12.1%. Ovaj pad industrijske proizvodnje je doveo do smanjenja izvoza i sirovina i opreme. Takoe, smanjenje potranje gotovih proizvoda od strane domainstava kao posledica smanjenja kupovne moi je dovelo do pada uvoza. Drugi razlog koji je doveo do smanjenja uvoza je injenica da je pokretanje proizvodnje jedinih proizvoaa naih perploa SPIK FC, zadovoljilo deo trita, posebno za sirovinskim materijalom.
Tabela 2: Uvoz

Pod-sektor umarstvo Proizvodnja drveta Ostali proizvodi od drveta

Izvor: Privredna komora

USD 2008/6 28.587.925,00 167.958.124,00 318.055.203,00

USD 2009 14.239.599,00 96.961.436,00 243.128.321,00

2.4 Zahtevi trita i uslovi potranje

Zahtevi trita za konstantnim kvalitetom proizvoda postoje konstantno kao i potreba za standardizovanim proizvodima. Neophodno je uraditi testiranje kvaliteta proizvoda kao i prilagoavanje dizajna proizvoda za posebna trita, takoe je neophodno dovesti proizvode na nivo kada kupac moe da uestvuje u izradi nametaja, po sistemu uradi sam.

2.5 Zakljuak: Kljune determinante konkuretnosti industrije

Osnovni cilj drvne industrije je da tei konstantnom kvalitetu i standardu proizvoda, takoe da investira u kapacitet dizajna koji je blizak potrebama potroakog trita kao i da uzme u obzir nain korienja umskih resursa.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 15 -

3. Drvna industrija u Pinjskom i Jablanikom okrugu:struktura, karakteristike i kljuni izazovi

Ovo poglavlje se detaljnije bavi sadanjom strukturom drvne industrije u Pinjskom i Jablanikom okrugu, kao i ocenom sveobuhvatnih karakteristika u smislu zadovoljavanja zahteva trita i konkurentnosti na meunarodnom tritu. Zakljuak poglavlja se bavi kljunim izazovima sa kojima se industrija suoava i koji umanjuju rast kao i mogunostima prihoda i zapoljavanja u regionu. Industrija nametaja u junoj Srbiji zapoljava preko 10000 ljudi u preko 200 preduzea i otprilike oko 300 radionica, nametaja od drveta. Najvei broj privatnih preduzea spada u grupu malih preduzea (91.7%). Srednja preduzea ine 7.1%, i velika preduzea se odnose na preostali 1.3%. Neka preduzea koja su u privatnom vlasnitvu proizvode nametaj prepoznatljivog stila koji se uspeno izvozi u drave EU-e.Obim stranih investicija u lokalna preduzea, je za sada manji od oekivanog. U prethodnom periodu je investirano samo u kupovinu javnih preduzea, te je zbog toga struktura investicija nepovoljna. Jeftinija radna snaga, postojei meunarodni ugovori (prodaja proizvoda iz Srbije bez carine), povoljna poreska politika i stimulans od strane Vlade za zapoljavanjem nisu dovoljne za strane investitore. Loa infrastruktura, pravna nesigurnost, nepotrebne administrativne procedure imaju negativan uticaj na nivo investicija. Najvea koncentracija malih i srednjih proizvodnih preduzea je u veim optinama i gradovima. Ovo je jasno poto preduzea tee da budu to bliskija svojim potencijalnim potroaima. Njih karakterie nizak nivo proizvodnje, nizak nivo investiranog kapitala.

- 16 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Veliki distributeri imaju iroku prodajnu mreu na teritoriji Srbije, ali i deo proizvoda koji se izvozi. Ovi lanci distribucije predstavljaju potencijalnu mogunost za MSP-a najpre zbog veliine trita. Ali jako mali broj firmi u regionu proda proizvode preko njih. Razlog nepovoljnih uslova koje nude ovi proizvodni lanci: cena proizvoda, nain i vreme isplate, mesto u salonu. Treba dodati i to da ovaj sistem moe dovesti lokalne proizvoae u teak poloaj ukoliko trgovci odlue da promene operativne uslove na tetu lokalnih proizvoaa ako odlue da ne rade vie sa odreenim lokalnim proizvoaima. Mali lokalni proizvoai ne mogu da ugovore prodaju sa prodajnim lancima, zbog nedostatka proizvoakog kapaciteta u smislu porudbina. Ovi proizvoai su prodali svoje proizvode u svojim salonima, u salonima svojih poslovnih partnera, na sajmovima ili na osnovu kataloga, jednom reju, oni imaju ad-hoc pristup.

3.1 Osnovne funkcije lanaca vrednostistruktura drvne industrije

Drvno preraivaka industrija u junoj Srbiji generalno moe biti podeljena na etiri sektora: Primarna obrada Primarna proizvodnja se sastoji uglavnom od drvosea i ljudi koji pripremaju drvo za proizvodnju, proizvode daske i stolariju. Ovakva vrsta proizvodnje se uglavno izvodi u strugarama.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 17 -

Sekundarna obrada U sekondarnu obradu drveta spadaju podovi od suvog drveta, gotovi delovi za nametaj, delovi nametaja od tvrdog drveta, ograde, stubovi i ostali proizvodi. Ova preduzea prodaju svoje proizvode na lokalnom tritu, kompanije kao to su SIMPO, veliki prodajni lanci kao to je IKEA i deo proizvodnje se izvozi na strana trita posebno u zemljama bive Jugoslavije, Bugarske, Austrije i Italije.

Obrada finalnih proizvoda Finalna proizvodnja je deo drvne industrije gde se veliki broj delova spaja i daje finalni proizvod, kao to su: prozori, vrata, kreveti, stolice i kuhinje. Praktino u ovoj fazi proizvodnje, proizvodi su finalizovani i spremni za trite. Kompatibilna industrija Kompatibilna industrija proizvodi: spajalice, drvene pribadae, brave i ostale proizvode koji su jako vani za drvnu industriju posebnu za proizvodnju nametaja.

- 18 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

3.2 Kanali lanaca trita

Slika 3: Glavni kanali trita.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 19 -

Postoje tri trina lanca Lokalno trite sa ueem drvosea u okviru velikih izvoznika Susedna trita u okviru kojih uestvuju srednja preduzea i proizvodni centri, velika preduzea a takoe i otkupne stanica. Strano trite koje se sastoji od velikih preduzea i srednjih preduzea sa izvoznim kapacitetom. Vanost razliitih distributivnih kanala svakog proizvoaa je najbolje predstavljena injenicom da drvosee mogu da se pojave na lokalnom tritu u otkupnim stanicama i MSP-a, primarni proizvoai mogu da se pojave na lokalnom tritu kroz male proizvoae, zanatlije i MSP-a. Najvee potencije kanali imaju prema susednim tritima i stranim tritima, zato to oni imaju najvei potencijal za unapreenje proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, primenu novih tehnologija i vei profit. Broj ljudi obuhvaenih drvnom industrijom je predstavljen u odeljku 1.3 Fokus projekta.

- 20 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

3.3 Uesnici i odnosi u okviru lanaca vrednosti

Trite drvne industrije se sastoji od velikog broja uesnika, i obuhvata od drvosea do velikih preduzea. Odnos meu ovim uesnicima je razliit i jako kompleksan kao to je prikazano na grafikonu 1., na kojem se moe videti da su drvosee povezani sa lokalnim tritima preko MSP-a, a takoe se moe videti da su primarna, sekundarna proizvodnja, dizajneri, prodavci, izvoznici povezani sa velikim preduzeima, srednjim i malm proizvoaima, zanatilijama i manjim proizvoaima kroz koje se oni dalje povezuju sa lokalnim, susednim i stranim tritima. Postojea horizontalna i vertikalna povezivanja omoguavaju neke prednosti preduzeima u ovom lancu vrednosti: pristup novom tritu, partnersku distributivnu mreu,korienje individualnog i zajednikog iskustva, jeftinije sirovine. Mogui nedostatak veze: curenje informacija, mogue malverzacije sa informacijama, partnerski pristup sopstvenim tritima, finansijska samouverenost.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 21 -

3.4 Podrka lancu vrednosti i karakteristike

Grafikon nie pokazuje osnovne odnose meu kljunim faktorima u drvnoj industriji i obraivaima.
Slika 4:odnosi izmeu kljunih faktora u drvnoj industriji i obraivaima

- 22 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Ministarstvo Poljoprivrede, umarstva i Vodoprivrede (MPV) i Ministarstvo Ekologije pruaju podrku u primarnoj fazi obrade drveta. Direkcija za umarstvo, kao deo MPV je odgovorna za profesionalne aktivnosti koje su vezane za umarstvo, odravanje uma, promociju i korienje uma, implementaciju mera zatite uma. Ministarstvo Trgovine i Usluga funkcionie u okviru sekundarne obrade drveta i izvoznika kroz pravnu regulativu, ohrabrujui i podravajui lokalne proizvoae da izau na meunarodno trite, unaprede konkurentnost i stimuliu direktne investicije u ovaj sektor. Optine se bave primarnom i sekondarnom obradom drveta kroz razliita izuzea od plaanja poreza i plaanja komunalnih taksi, pojednostavljivanjem procedura za dobijanje graevinskih i ostalih dozvola, kreiranjem povoljnih uslova za strane investicije. Nacionalna sluba za zapoljavanje kao i optina sagledavaju kljune faktore u primarnoj i sekundarnoj obradi drveta kroz razliita izuzea u zapoljavanju radnika (prva ansa, otpremninom do posla).

NSZ prua obuku i prekvalifikaciju nezapoljenima kako bi se kreirali profili radnika koji su potrebni da bi se zadovoljile hitne potrebe preduzea u primarnoj i sekundarnoj obradi drveta. Privredna komora prua podrku proizvoaima u sekundarnoj obradi drveta i izvoznicima kroz razliite programe i projekte koji povezuju preduzea u regionu i preko granice organizacijom sajmova, poslovnih sastanaka, obuka. Formalna udruenja koja funkcioniu u okviru primarne obrade drveta. Zajednika trita su kreirala povoljne uslova za nabavku sirovina, prodaju proizvoda i unapreivanjem njihove konkurentnosti. Nacionalna agencija za regionalni razvoj radi za proizvoae primarne i sekundarne obrade drveta i izvoznike implementacijom projekata i programa putem kojih se ohrabruje inovacija i konkurentnost (grantovi, projekti), organizacija trgovinskih sajmova u zemlji i inostranstvu; poslovima koji povezuju preduzetnike u zemlji i inostranstvu, odobravanjem fondova za uvoenje standarda, implementacijom kreditnih linija Razvojnog fonda za nabavku opreme i izradnjom radnog prostora, uslugama, nadzorom i organizacijom edukacije.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 23 -

3.5 Pravila i propisi

- Primarna obrada: Resursi: Oblast pod umom u Pinjskom i Jablanikom okrugu je pod dravnim umama 117,527 ha, to je ukupno 15,336,037 m3, godinji prinos 229,204 m3, procenjeni obim see 138,375 m3, dok profesionalni i tehniki poslovi u privatnim regionalnim direkcijama Leskovca i Vranja pokrivaju 146,514 ha. Pod dravnom umom 60.1% i privatnom 40.9% od ukupne pokrivene oblasti i oblasti pod umom po stanovniku je oko 0.24 ha.
Procenat pod umom Oblast pod umom od ukupnih teritorija optina

Izvor: "Srbija Sume"

- 24 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Grafikon 6 Oblast pod umom u Srbiji po regionu

Oblast pod umom u ha

8% 7% Pcinja Jablanica Raska Zlatibor Bor Branicevo Moravicki Zajecar Toplica Nis Rasina Pirot Pomoravski Sumadijski

5%

4%

3% 3%

5% 10%

5% 4% 6% 7% 9% 6% 6%

13%

Srbija ima veliki potencijal za poumljavanje. U skladu sa Prostornim Planom Republike Srbije iz 1996, oblast pod umama je potrebno poveati do 2010 godine,do 31,5%. Naalost, zbog ekonomske krize u poslednjih deset godina ovaj cilj nije postignut. Sledei cilj, u skladu sa Prostornim planom je ostvariti da je do 2050. godine 41 % teritorije Republike Srbije pokriven umom. Ova vrednost je procenjena optimalnom. Da bi se ovaj cilj postigao, oblast pod umom treba svake godine poveavati za 29 000 ha.Tokom perioda intenzivnog poumljavanja osamdesetih godina, poumljavanje je bilo oko 20 000 ha godinje. Poumljavanje u Srbiji u poslednjih nekoliko godina (2006-2010) nam pokazuje da je intenzitet poumljavanja manji nego to bi trebalo i da iznosi samo 5300 ha godinje. Poveanje od 5300 ha ume treba da obezbedi proporcionalno veu koliinu ee na oko 6900 m3. Poumljavanje ima pozitivni uticaj na eko-sistem a takoe i obezbeuje jeftinije i kvalitetnije sirovine za drvnu industriju. Pored ovih dodatnih koristi, poumljavanje predstavlja "sine qua non" u smislu odrivosti ovo sektora.

Izvor: Statistiki biro Republike Srbije

Obrada: Postoji oko 510 preduzea koja se bavi obradom drveta i nametajem u junoj Srbiji. Veina ovih preduzea (430) je u sektoru obrade drveta, proizvodnji drveta, per ploa, furnira, stolarije, dok se preostalih 80 preduzea bavi proizvodnjom nametaja. Ne postoje raspoloivi podaci u domaim statistikama koje se tiu BDP-a po granama. Mi, naravno, moemo pretpostaviti, oslanjajui se na broj preduzea i zapoljenih da je BDP u drvnom sektoru najmanje 20 % od ukupnog broja. to se tie veliine preduzea koja se bave obradom drveta, najvie malih preduzea koja predstavljaju oko 90 % preduzea u ovoj industriji.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 25 -

Industrijska proizvodnja u Pinjskom i Jablanikom okrugu u 2009. godinu je opala u poreenju sa 2008. godinom za 7.2%. Posmatrano po sektorima industrijske proizvodnje, proizvodnja drveta i proizvodnja drvne grae je po prvi put doivela pad. Proizvodnja drvnih proizvoda i proizvoda od plute izuzev nametaja tokom ovog perioda je opala za 33.2%, dok je proizvodnja nametaja i slinih proizvoda opala za 21.5%. Pad u industrijskoj proizvodnji je nastao zbog manje potranje kao rezultata globalne ekonomske krize. - Sekundarna obrada: Podsticaj razvoju june Srbije predstavlja samo podsticaj za razvoj ove grane. Treba istai Simpo, PEGASUS, "Unity", "Lagado", "LESKODRVO", "Drvopromet", "Randjelovic," Product "Pecenjevce," Drvoprodukt " "Inter product " i SZR Mita", "Nikolic","Furnir" iz Leskovca, koji zauzimaju vanije mesto u proizvodnji finalnih proizvoda (najpre proizvodnji sobnog nametaja, ormara, stolova, stolica, kreveta), "Morava enterijeri" Vranje i ostali. Treba obratiti panju da u industiji postoje strateki partneri kao to je to sluaj sa "Gesim industrijom" Vranjska Banja, gde je 67.9% Italijanski kapital. - Marketing i distribucija:
Grafikon 7 Proizvodnja u drvnoj industiji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Pcinja district
22% 5% 26% Production of lumber structure Furniture production Production of other wood products 19% Production of construction joinery 28% Production of wood packing material
19%

Jablanica district
2% Production of lumber structure Furniture production 32% Production of other wood products 28% Production of construction joinery 19% Production of wood packing material

Trine aktivnosti su skoncentrisane najpre na sajmove. U veini sluajeva sami proizvoai sami distibuiraju sirovine od drvosea do njihove proizvodnje. Na lokalnom tritu mala i velika preduzea sama distribuiraju finalne proizvode, dok za izvor velika preduzea koriste svoje distributivne kapacitete i velike izvozne kompanije.

Izvor: Privredna komora

- 26 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

3.6 Kljuni izazovi u drvnoj industriji (simptomi loe performanse)

Razgovori i radionice sa kljunim faktorima u drvnoj industriji su nam omoguili da identifikujemo odreeni broj problema. Skoro svi problemi su se odnosili na potekoe u pristupu tritima. Sublimiranje svih problema kroz SWOT analizu svih problema moe biti klasifikovano u nekoliko kategorija
Prednosti sirovine naslee/tradicija u oblasti obrade drveta postojee vetine / kapaciteti klaster industrija geografski poloaj troak / cena? Mane Niski proizvodni kapaciteti sporo plaanje /kanjena u plaanju zastarela tehnologija nelegalna sea primena standarda znanje o trinim propisima nabavka veih koliina nedostatak saradnje nedostatak inovacije u dizajnu prepisivaka industrija- nepostojanje inovacije sistem "radim sve sam" Pretnje krenje uma (nepostojanje propisa) izgubiti trite sa visokim zahtevima u smislu kvantiteta/ kvaliteta konkurentnost?

Simptomi su: lo kvalitet nizak nivo proizvodnje i obima proizvodnje trokovi sirovog materijala i pretnja nedostatka ponude cena proizvodnje

Mogunosti/potencijal strategije kapaciteta trine mogunosti unapreenje kvaliteta (novi dizajn) produktivnost see / proizvodnje saradnja / podela posla pruanje usluga edukacija nove vrste drveta-bolje drvo korienje otpada od drveta/ reciklaa otpada

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 27 -

4. Osnovni uzroci loe performanse

Prethodno poglavlje se bavilo mapiranjem strukture i analizom karakteristika drvne industrije. Zakljuak poglavlja su bili kljuni izazovi koje umanjuju dugoronu konkurentnost industrije i kreiranje prihoda i mogunosti za zapoljavanje u regionu. Ova ogranienja se uglavnom odnose na mogunost industrije da zadovolji zahteve kao i uslove potranje stranog trita. Ovo poglavlje se bavi nekim izazovima detaljnije kako bi se bolje razumeli razlozi koji vode do loe performanse drvne industrije u Pinjskom i Jablanikom okrugu. U tom smislu namera je da se prepoznaju osnovni simptomi loe performanse i odvoje od njihovih osnovnih uzroka u irem trinom sistemu.

4.1 Lokalni kapaciteti u oblasti dizajna u ovom odeljku se sreemo sa sledeim slabostima:
Nedostatak novih dizajna kupci se sve vie i vie okreu onima koji mogu da im prue moderni/savremeni dizajn; ukoliko proizvoai ne poboljaju dizajn, onda e njihov pristup tritima visokih vrednosti biti jako otean. Razlog ovakve situacije je nedostatak primene od strane proizvoaa i nedovoljan broj edukovanih dizajnera na terenu. Postoji odreeni broj arhitekata koji rade u ovoj oblasti ali ne prate trendove i informacije na tritu vezane za drvnu industriju. Jedan od razloga je da ne postoji zatita novih proizvoda. Nedostatak odgovarajuih znanja i vetina rezultati neadekvatnog edukacionog sistema koji ne prati potrebe i trendove u drvnoj industriji, posebno u sektoru dizajna; takoe i nedostatak adekvatnih centara za obuku, posebno za dizajn u drvnoj industriji. Nedostatak dobrog istraivanja ini se, iz razliitih povezanih razloga, kao to su nedostatak zajednikih aktivnosti proizvoaa, nedostatak informacija, skromna uloga privredne komore i nepostojanje centara za obuke i pruaoca usluga, nedostatak razumevanja potreba industrije, nedostatak konstruktivnog pristupa. Udobna bezbedna zona Proizvoai su uglavnom zadovoljni svojom sadanom situacijom i nemaju planove za dalje napredovanje i nove investicije. Razlog je to to postoji realna mogunost da neko kopira njihove proizvode. Ovaj strah je opravdan zato to ne postoji zakon kojim bi novi proizvodi bili zatieni.

- 28 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

4.2 Specializacija i zajedniki poslovi u cilju unapreenja kvantiteta i kvaliteta- u ovom odeljku se sreemo sa sledeim slabostima:
Stara tehnologija proizvodni procesi su predstavljeni jako zastarelim mainama koje imaju ogranienu produktivnost i smanjenu preciznost rada. Uvoenje novih maina je limitirano uglavnom zbog visokih cena novih maina, posebno ukoliko svaki proizvoa eli da ima zasebne maine i dovoljno obuke za rad na novim mainama. Organizacija proizvodnog procesa loa organizacija proizvodnog procesa je blisko povezana sa specijalizacijom proizvodnog procesa. Umesto da proizvoai rade samo ono za ta su specijalizovani u proizvodnom procesu i za ta imaju dovoljno iskustva, oni rade sve,a ovo se deava zbog nedostatka poverenja i spreavanja konkurenciji da ide na trite a i zbog nedostatka saradnje izmeu proizvoaa na terenu da prepuste jedan deo svog posla svojoj konkurenciji kako bi postigli vee profite. Takoe postoje problemi u voenju posla zato to se to uglavnom svodi na menadere koji imaju ograniene menaderske kapacitete; zato to jedan ovek nije u mogunosti da dri sve konce u svojim rukama i to to takoe nije mogue ak iako je on jednako dobar u svim oblastima posla. Standardizacija drvnih proizvoda nestandardizovan proizvodni proces i sami finalni proizvodi. Nai proizvoai moraju biti svesni svih standarda neophodnih za unapreenje proizvodnje kao to su standardi kvaliteta drveta i ivotne sredine; takoe postoji nedostatak dobre prakse i propisa poumljavanja; iz ovih razloga proizvoai iz ovih regiona esto dobavljaima ne daju nikakve zahteve za ovim standardima. Takoe postoji problem u nedostatku konsultanata koji su zainteresovani za ovu oblast ili nemaju prava reenja ili nisu zainteresovani za njih. Nepovezanost izmeu R+D i drvne industrije Postoji nedostatak saradnje meu proizvoaima i takoe nedostatak interesovanja za zajedniko trite kako bi se postigli bolji rezultati i vea ozbiljnost, sa mogunou zadovoljavanja rastuih potreba posebnog trita.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 29 -

4.3 Vetine - u ovom odeljku se sreemo sa sledeim slabostima:

Trokovi otpada ovi trokovi nastaju na osnovu nepravilnog rukovanja sirovinama koje se skladite Nedostatak odreenih vetina zbog nedostatka praktinog rada i strunog obrazovanja za odreene vetine, neprofesionalno je rukovanje sirovinama. Cene sirovina i rizik nabavke- problem sa nabavkom je povezan sa ogranienim mogunostima drvosea da obezbede tritu dovoljne koliine drveta. Takoe postoje ogranienja u sei od strane Vlade, to moe da dovede do nedovoljne koliine materijala. Problem je i to da je ovo sezonski posao, i da zimi postoji mogunost smanjenja ponude na tritu i poveanja cene drveta.

4.4 Upravljanje umskim gazdinstvima i sertifikacija u ovom odeljku se sreemo sa sledeim slabostima:
Poumljavanje mora biti koordinirano izmeu drvne industrije i Srbija ume uz pomo Fakulteta za umarstvo i Instituta za umarstvo kako bi se odredila sadnja odreenih vrsta drvea, a to je takoe povezano sa loom organizacijom u procesu poumljavanja Trokovi Nedovoljna eksploatacija sirovina stvara visoke trokove proizvodnje. Bolje upravljanje proizvodnjom moe doprineti utedi materijala.

4.5 Upravljanje otpadom i recikliranje u ovom odeljku se sreemo sa sledeim slabostima:

4.6 Administracija - u ovom odeljku se sreemo sa sledeim slabostima:

Veliki administrativni zahtevi Kljuni problem predstavlja veliki broj neophodnih dozvola, to stvara vee trokove za izvoenje bilo kakvih radova. Procedura za dobijanje dozvola takoe predstavlja jedan od problema koji dovodi do nedostatka transparentnosti i do problema primene. Postoji prevelik broj posrednika drvoseama sa kojima oni nisu upoznati.

- 30 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

5. Oblast intervencije i strategije

U prethodnom poglavlju smo naveli neke sistemske prepreke koje onemoguavaju drvnoj industriji da postane konkurentnija i da omogui bre i sveobuhvatnije poveanje prihoda i mogunosti za zapoljavanje. Na taj nain smo identifikovali kljune oblasti intervencije. Na poetku ovog poglavlje emo dati globalnu viziju i logiku intervencije razvoja u drvnoj industriji, a u nastavku emo opisati konkretne strategije intervencije za gore navedene oblasti.

5.1 Globalna vizija i logika intervencije

U oima jednog prosenog poznavaoca ekonomskih prilika na jugu Srbije drvna industrija najverovatnije izgleda kao vrlo uspena grana nae privrede. Opravdanje za ovakvo opaanje bi se moglo potraiti u injenici da je to jedina velika privredna grana u regionu koja je preivela ruenje prethodnog privrednog sistema. U ovoj privrednoj grani nije bilo nikakvih drastinih promena, ve se krenulo kroz jedan proces koji jo uvek traje. To je proces postepenog otapanja ledene dravne strukture u nove privatne tokove. Znaajan broj ljudi ivi od ove privredne grane u regionu, a broj novootvorenih firmi stalno raste. No ipak se ini da je trite drvne ndustrije u odreenoj fazi prezasienja. Suoavajui se sa novim stvarnim tritima i konkurentskim firmama, drvna industrija bi trebalo da preraste iz jednog faktora socijalnog mira, koji se bazira na status quo stanju, u jednu silu razvoja koja moe da apsorbuje vei broj zaposlenih i da stvori vee prihode. Imajui u vidu injenicu da bi siromani region june Srbije trebalo da koristi sve mogunosti koje mu se pruaju kako bi se popravila opta ekonomska situacija stanovnitva, evidentna je potreba za intervencijama koje bi omoguile da sistem nastavi da radi i da se razvija Postoji izreka koja kae da je prvi korak u reavanju nekog problema njegovo definisanje. A i druga koja kae da se u svakom problemu nalazi pola reenja. PSD tim je radio sa predstavnicima drvne industrije kako bi pokuao da im omogui da shvate kako su esto svesni problema koji ih okruuju, ali da ne razumeju njihove uzroke. Sutina pristupa koji je koristio PSD tim je samo bavljenje uzrocima, ne i simptomima. Na taj nain mogue je sistemski poboljati situaciju u drvnoj industriji. PSD tim je svestan da mora da da konkretna reenja na zahteve drvne industrije, to znai da mora da se ukljui u one oblasti koje mogu da dovedu do sistemskih promena tokom trajanja samog projekta. Imajui u vidu potrebe drvne industrije, izvore projekta i metodologiju i pravila, PSD tim je sastavio listu prioriteta u oblastima intervencije.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 31 -

5.2 Pristup tritu

Opte govorei, pristup tritu i traenje novih trita je preduslov razvoja i rasta u ovom sektoru. Naa prednost je u tome to smo u situaciji da pregovaramo sa veinom predstavnika drvne industrije i stvorimo im prilike da krenu da posluju sa firmama iz Evropske unije. Ali da bi mogli da ispune te zahteve, neophodno je unapred pripremiti drvnu industriju tako to e se okrenuti konkretnim zahtevima trita. Kao prvo trebalo bi da radimo na kvalitetu i na svim komponentama koje ga definiu. Drvnoj industriji takoe treba podrka to se tie kvantiteta, jer sa postojeim ogranienim i fragmentiranim kapacitetima nemogue je zapoeti bilo kakav ozbiljan posao. Osnova za funkcinalni razvoj drvno preraivakog trita podrazumeva poboljanje znanja i vetina na razliitim nivoima. Na kraju, projekat bi kroz fasilitaciju i irenje informacija trebalo da stvori pozitivne uslove poslovanja, koheziju izmeu funkcija podrke, (institucija i organizacija odgovornih za podravanje razvoja), privatnog sektora kao i formalnih i neformalnih pravila koje ga definiu, jer to je jedini nain da se dovede do sistemskih promena. Gore navedena lista prioriteta je dobijena kao rezultat odgovora na logika pitanja koja postavljaju proizvoai i kupci prilikom ugovaranja potencijalnih poslova.

- 32 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

5.3 Kvalitet
Kakav proizvod nam/vam treba? Prvi korak prilikom ulaska na novo trite je da se definie finalni proizvod. Ne moe se isti proizvod ponuditi na Bliskom istoku, gde se na primer trae nene i zakivljene linije, i na Nemakom tritu koje preferira pragmatina reenja. Ovo moe da se definie samo ako se prvo uradi dizajn. Trenutna situacija u drvnoj industriji na jugu Srbije je takva da se malo panje poklanja dizajnu. Zapravo, postojea trita, kako jer je potroaka mo slaba. Aktivnosti koje su povezane sa ovim problemom uglavnom se na kraju svedu na primenjivanje principa iskopiraj i zalepi (copy paste). Delatnost pruanja usluga dizajna gotovo i da ne postoji. Takoe ljudi nisu dovoljno kvalifikovani za poslove tog tipa pa su esto prisiljeni da improvizuju. Potreba za dizajnom je vidljiva kod svih veih proizvoaa, i oni su voljni da plate za tu uslugu, ali ne bi bilo racionalno da svako od njih oformi svoj tim za dizajn. Formiranje funkcije dizajna i njegov razvoj je uslovljen analizom ciljnog trita i trendova koji dominiraju na tom tritu. Onog trenutka kada se definie dizajn neophodno ga je primeniti u procesu proizvodnje. On definie koje materijale i koje tehnologije bi trebalo primeniti, to nam onda omoguava da radimo u skladu sa standardima. Standardi su takoe preduslov za izvoz robe. Zapravo svi materijali i tehnoloki proizvoai u procesu proizvodnje moraju biti standardizvovani. Trenutna situacija u naoj drvnoj industriji je takva da neki proizvoai imaju neke osnovne standarde, dok veina pak nema nikakve. Razlog tome je nedostatak usluga u regionu. Postojea nabavka uglavnom ide iz Beograda i uglavnom se svodi na kupovinu magle. Kod standarde posebna panja bi trebalo da se obrati na dobru upravljaku praksu prilikom rukovanja sirovim drvetom, jer na zapadnom tritu postoji velika potranja za njim. Jedno od najvanijih pitanja vezanih za standarde je zatita autorskih prava, koja je preduslov za eliminisanje nefer konkurencije.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 33 -

5.4 Specijalizacija kvantiteta, saradnja i zajedniki poslovni poduhvati

Koju koliinu proizvoda moeo da ponudimo? Jasno je da orijentisanje na male i ad hoc zalihe ne vodi do dugoronog, stabilnog funkcionisanja i ne dozvoljava irenje i zapoljavanje novih radnika i poveanje prihoda. S druge pak strane gledano, svaki pouzdan kupac insistira na dugoronim ugovorima i na veim koliinama. Drvna indstrija june Srbije se suoava s problemom produktivnosti u svakom pokuaju okretanja spoljanjim tritima. Razlog za to lei u injenici da gotovo da nema saradnje i veza izmeu glavnih igraa. Velike firme ne sarauju sa malim firmama, javni sektor ne sarauje sa privatnim, a institucije zaduene za razvoj sprovode svoje aktivnosti bez obzira na zahteve privrede. Partnerstva koja se stvaraju na spoljnim tritima su retka i ne traju dugo jer se veina firmi rukovodi pravilom da svako radi sve. Zbog toga je od krucijalnog znaaja da se pospeuje saradnja. Kao prvo, trebalo bi se fokusirati na specijalizovanje proizvodnje. Ovo je mogue izvesti kroz obuavanje rukovodilaca i radnika za odreene poslove. Na taj nain moe da se utie na trokove i gubitke proizvoaa s obzirom na otpadni materijal. Uzimajui u obzir metodologiju, u ovoj fazi Projekat moe da pomogne da se smanje trokovi proizvodnje kroz poboljanje vetina. Ali bi recikliranje otpadnih meterijala zahtevalo mogo vie investicija grantovi nisu u skladu sa ovom metodologijom. Ali da bi se ustanovilo ili poboljalo funkcionisanje trita mora postojati volja meu akterima na tritu da uestvuju u njegovom finansiranju. Procenjuje se da na ovom nivou aktivnosti drvnopreraivake industrije ne postoji kritina masa otpadnog materijala jer se veina tog otpada koristi za interne potrebe grejanja. Ovo je razlog zato privatni sektor nije spreman da investira u ovaj posao. Moda e s razvojem i poveanjem koliine otpada u budunosti ovo biti zanimljiv posao.

- 34 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

5.5 Unapreenje sistema obuke za sticanje boljih vetina

Da li smo u mogunosti da napravimo ponudu? Kada definiemo kvalitet i kvantit trita, sledee pitanje na koje bi trebalo da damo odgovor je kakvi su nai kapaciteti u smislu sirovina. Imamo dobru bazu sirovina,koje daju dobru osnovu za funkcije trita. Kakva je situacija kada govorimo o ljudskim resursima? Postoji osnovna koliina znanja koja uglavnom potie iz prethodnog sistema i naina poslovanja. U poetku je to bila sila koja je itav sektor vukla napred, ali ako elimo da naa drvno-preraivaka industrija bude ukljuena u globalne tokove, neophodno je poboljati irok krug ljudskih resursa i sistema obuke. U tom smislu neophodno je promovisati irok spektar znanja i vetina od rukovodilakih, vetina vezanih za standarde, istraivanje i razvoj, specijalizovanje za odreene procese proizvodnje, znanja, komunikaciju, itd. Takoe je neophodno poboljati kapacitete institucija kao to je NSZ u smislu saradnje sa privatnim sektorom i ciljnim grupama. Neophodno je definisati stvarne potrebe privrede kada se uporedi sa postojeom ponudom kada su ljudski resursi u pitanju. Mi takoe nastojimo ostvariti usku saradnju sa ciljnim grupama kako bismo ustanovili njihova nastojanja i sposobnosti. Do sada je rad sa ciljnim grupama uglavnom podrazumevao nalaenje naina da se ljudi skinu sa evidencije nezaposljenih, ili da se angauju na privremeni rad, bez ikakvih mogunosti da se za njih iznau trajnija reenja. Zato preporuujemo da se formira jedan interaktivni i inkluzivni sistem kako bi se stekle bolje vetine na svim poljima intervencije.

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 35 -

5.6 Unapreenje poslovnog okruenja

Da li je mogue raditi zajedno? PSD tim podrava ideju da bi trebalo podravati one funkcije koje su preduslov za irenje trita, kreiranje novih radnih mesta i stvaranje veih prihova. Ali da bi ove funkcije bile odrive neko mora da ih plati. Nad ovim konceptom meutim i dalje visi Damoklov ma, koji predstavlja nepoverenje i davanje privilegija odreenim akterima, stvaranje monopolske pozicije. PSD tim zato predlae fer reenje koje sve aktere stavlja u jednaku poziciju. Kao prvo, treba insistirati da opta saradnja, koja bi se bazirala na trinim principima, a koja se nalazi u centru odnosa aktera na tritu, postane ekonomski interes. Na taj nain moemo oekivati da e uspostaviti trajnu saradnju. Reenje koje mi vidimo lei u sistemu meuzavisnih funkcija. To zapravo znai da disperzija trinih funkcija koje bi podrale projekat bi trebalo da bude takva da svaki akter ima kljunu ulogu u sistemu. Ovo se moe postii ako, na primer, neki uesnik radi funkciju dizajna ili primene dizajna i zajedno sa ostalima, plati za takve usluge, ili drugi radi na funkciji zajednikog skladita itd. Jo jedan aspekt koji bi takoe trebalo da nae svoje mesto na tritu je Javno Privatno Partnerstvo. Verujemo da je ovo preduslov za stvaranje povoljnog poslovnog okruenja. Lokalne pa ak i nacionalne institucije kao i druge zainteresovane strane koje su dosad esto bile pasivne u odnosu na privatni sektor, mogu mnogo da doprinesu uspehu naih intervencija. Projekat takoe ima za cilj da proizvede sistemske promene. To je skoro nemogue bez uea javnog sektora. Za neke od funkcija, kao to je na primer Poumljavanje i promene u pravilima njegove primene, projekat moe imati uticaja samo na olakavanje primene na lokalnom i nacionalnom nivou. Ustanovljeno je na primer da su Poumljavanje i dobro upravljanje umama osnovni uslovi za odrivost drvno preraivake industrije. U suprotnom bismo sekli granu na kojoj sedimo u najskorijoj budunosti. Zbog toga verujemo da je irenje informacija o pristupu koji PSD koristi odgovarajui nain kako bi se javni i privatni sektor pribliili. To bi stvorilo dobru bazu za inkluzivni razvoj. Mnoge i dugorone bi bile koristi od usvajanja metodologije javnih zainteresovanih strana i njene implementacije u okviru strategije pruanja podrke privatnom sektoru. Te koristi ne bi bile samo u sektoru drvno-preraivake industrije, ve i u ostalim sektorima koje projekat pokriva.

- 36 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

5.7 Polna jednakost i ukljuenost

Facilitacija na regionalnom i nacionalnom nivou treba da stvori bolje uslove za ukljuivanje ciljnih grupa definisanih PSD projektom: ene i mladi. Ne smemo zaboraviti injenicu, da je glavni cilj projekta: "Poveanje zaposlenosti i prihoda za ciljne grupe koje su van sistema, ali ne svojom voljom." Znaajan broj nezaposlenih lica, koji su prepoznati kao nae ciljne grupe, eka na zaposlenje u drvnoj industriji. Podaci NSZ pokazuju da u Pinjskom okrugu mladi ine 34,21% od ukupnog broja nezaposlenih i 43,28% od ukupnog broja nezaposlenih u Jablanikom okrugu. ene ine 35,95% ukupnog broja nezaposlenih u Pinjskom okrugu i 19,02% u Jablanikom okrugu. Prepoznali smo da su najugroenije grupe mladi i ene. Kao primer, u novembru 2006, ene su bile vlasnici 20% svih kompanija u Srbiji. U okviru registrovanih preduzetnika 1/3 ine ene, u ortakim drustvima ene partneri ine 38%, dok ene osnivai kompanija ine 25%. Ipak, iako zvanini podaci pokazuju broj ena koje su formalno vlasnici, oni ne pokazuju broj ena koje zaista vode svoju kompaniju. Postoji nekoliko razloga za malo uee ena na tritu: nedostatak poetnog kapitala, nesigurno poslovno okruenje, nedovoljna kreditna sposobnost ( nepostojanje vlasnitva nad realnom imovinom), nedostatak znanja, preduzetnikih vetina, poverenja i nedostatak informacija. Tokom poslednjih 10 a posebno u poslednjih 5 godina, u Srbiji je organizovano i implementirano vie razliitih radionica za MSPP, od strane razliitih preduzetnika: NARR, poslovne asocijacije, NSZ, Privredne Komore itd. Obrazovni programi koje je organizovala drava pokazuju da su uesnici veim delom bili mukarci. Na primer, 2007, na radionicama koje je organizovala NSZ, 8589 osoba je bilo na treningu, od kojih su 3263 tj 38% ene.7

Civil oversight of women's entrepreneurship - USAID

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 37 -

U definisanim ciljnim grupama, u context analizi PSD tima, naglaeno je da je rast trita drvne industrije neodriv na duge staze bez "prirodnog saveza" na svim nivoima. Grafik 8: Grupe "nepokrivene" od strane sistema (kontekst analiza I, PSD tim) Zona blagostanja idealna situacija u praksi

Uzimajui u obzir sve zahteve trita za poboljanje prerade drveta, predstavljene u delu intervencije, zakljuili smo da je ukljuivanje ena i mladih poeljno i ekonomski opravdano.

Prvo, poboljanje kvaliteta i svih komponenti koje ga odreuju: dizajn, primena dizajna, standardi, zatita autorskih prava su veoma pogodni za nae ciljne grupe. U ovoj oblasti, sposobnost za uenje, ambicije i dobar ukus su preduslov. Drugo, poveanje koliina je prouzrokovano specijalizacijom i diversifikacijom aktivnosti. To fiziki olakava mnoge operacije i sniava "barijere ulaska" za ene. Reciklaa otpadnog materijala, na primer skupe koe, zahteva rukovanje mainama visoke tehnologije i velike osetljivosti za boje i teksture. Tree, u oblasti vetina, nae ciljne grupe predstavljaju pravo reenje na mnogim poljima: menadment u spoljnoj trgovini i bankarstvu, ureenje enterijera i eksterijera, komunikacione vetine,.. Moemo slobodno rei da pitanje pola nije deo problema ve deo reenja. U cilju podrke ovom procesu, PSD tim e usmeravati preduzetnike. Namera je da se donosioci odluka na nacionalnom nivou upoznaju sa facilitacijom i M4P metodologijom. Konkretno, neophodno je ukljuiti ljude koji piu uredbe i odluuju o visini i nainu raspodele subvencija. Ukljuivanje ugroenih grupa u trini sistem mogue je kroz diverzifikovanje aktivnosti i irenje optih uslova za primenu i razvoj akcionih planova i strategija koje su "prijateljski" nastrojene prema njima. Sve ovo zahteva stalnu i interaktivnu saradnju izmeu PSD i donatora.

- 38 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Opti logiki model za intervenciju

Prihod & zaposlenost

Poveanje prihoda i ansi za zapoljavanje za ciljne grupe

Industrijske promene

Zeleno svetlo za potpisivanje ugovora

Kvalifikovana ponuda za inostrana trita

Bolji pristup visoko kvalifikovanoj radnoj snazi

Unapreenje regulatornog okvira

Sistemske promene

Uspostavljanje kvaliteta i sistema standarda usklaeni sa EU

Poboljan sistem kooperacije i zajednikog nastupa

Sistem obuke prua kvalifikovanu radnu snagu

Jae uee privatnog sektora u trinom sistemu

Oblast intervencije

Intervencija1: Poboljanje sistema kvaliteta

Intervencija2: Poveanje kvantiteta

Intervencija3: Unapreenje sistema obuke

Intervencija4: Poboljanje poslovnog okruenja

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 39 -

6. Sledei koraci
U prethodnom poglavlju smo pomenuli oblasti intervencije, ali su one i dalje vrlo iroko definisane. U narednih par nedelja emo meutim izraditi detaljnije planove intervencije, za koje emo pripremiti odreen broj prezentacija i organizovati radne grupe na odreene teme sa zainteresovanim stranam iz te privredne oblasti.
Slika : Proces uenja PSD u drvnoj industriji

- 40 -

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

Projekat nastavlja da proiruje shvatanje sektora, i nastavie da dalje istrauje meusobno povezana trita, kao to su sistemi obuke, standardi i sistemi sertifikacije, zastupanje, itd. Budue planirane aktivnosti se sastoje od: 1. Organizovanja prezentacija i savetovanja na temu M4P pristupa i napretka na projektu, 2. Dovravanja Dokumenta o analizi trita i pripreme opteg izvetaja Predstavnici privatnog sektora u drvnoj industriji, lokalne vlasti i sve druge relevantne zainteresovane strane bie prisutne, zajedno sa predstavnicima SDC-a. 3. Definisanja uticaja i pravljenja nacrta strategije intervencije u drvnoj industriji. 4. Zapoinjanja procesa intervencije

Izvetaj o stanju u drvnoj industriji u Pinjskom i Jablanikom okrugu

- 41 -

Autori: Goran Kosti, Bane Stanojkovi,ivko Ivankovi, Biljana Stojanovi, ( Regionalna agencija za ekonomski razvoj i preduzetnitvo VEEDA) Naslov: Alaniza sektora drvne industrije u Pinjskom i Jablanikom okrugu Godina izdanja: 2010 Glavni i odgovorni urednik: Goran Kosti Likovno-grafika obrada: Vladimir Petrovi, Bane Stanojkovi Tira izdanja: 100 Izdava: Regionalna agencija za ekonomski razvoj i preduzetnitvo VEEDA, 22 Decembar bb, Vranje tampa: Stavovi i miljenja izneti u ovoj Publikaciji ne reflektuju stavove vajcarske agencije za razvoj i saradnju

Schweizerische Eidgenossenschaft Confdration suisse Confederazione Svizzera Confederaziun svizra Swiss Agency for Development and Cooperation SDC

Podrano od Vlade vajcarske preko vajcarske agencije za razvoj i saradnju