Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mark Tven-Tajanstveni Stranac

Mark Tven-Tajanstveni Stranac

Ratings: (0)|Views: 29 |Likes:
Published by ZEID

More info:

Published by: ZEID on Dec 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/24/2011

pdf

text

original

 
Bilo je to 1590. u zimu. Austrija je bila daleko od sveta i u dubokom snu; još je trajaiosrednji vek i izgledalo je da
ć
e tako zauvek ostati. Neki su je
č
ak stavljali vekove i vekoveunazad i govorili da je u Austriji po umnom i duhovnom satu još uvek doba Predanogverovanja. Ali oni su to smatrali vrlinom, a ne uvredom, to je tako pcrimljeno i svi smobili na to gordi. Toga se dobro se
ć
am iako sam bio još de
č
ak; a se
ć
am se i koldiko mi jeto pii
č
injavalo zadovoljstva.Da, Austrija je bila daleko od sveta, u dubokom snu, a naše selo bilo je usred tog sna, jer©e nalazilo usred Austrije. Ono je spokojno dremalo u dubokoj povu
č
enosti brdske išumske samo
ć
e,. gde vesti iz sveta gotovo nikada nisu stizale da naruše njegove snove, ibilo je beskrajno zadovoljno. Pred njim je mirno tekla reka, po
č
ijoj su površini lelujalesiluete oblaka i promicale barke i dereglije za prevoz kamenja; iza njega dizale su sešumovite padine do podnožja vrleti; sa vrha te vrleti mrštio se jedan ogromaff zamak sadugim nizom tornjeva i bedema obraslih puzavicom; s one strane reke, koju milju ulevo,pružala su se razbacana šumovita brda ispresecana vijugavim klisurama u koje suncenikada nije dopiralo; udesno je bila vrlet koja se nadnela nad reku, a izme
đ
u nje i onihbrda pružala se prostrana ravnica išarana ku
ć
icama koje su se ugnezdile me
đ
uvo
ć
njacima i senovitim drve
ć
em.Miljama unaokolo ceo ovaj kraj bio je nasledno imanje jednog princa,
č
ije su sluge3uvek održavale zamak u savršenom redu iako ni princ ni njegova porodica nisu dolaziliu zamak 
č
ć
e do jednom u pet godina. Kada bi dolazili, izgledalo je kao da je stigaogospodar celog sveta i da je sa sobom doneo sav sjaj svojih kraljevstava; a kada bi otišli,ostavljali bi za sobom neku tišinu koja je li
č
ila na duboki san posle orgijanja.Za nas de
č
ake, Ezeldorf je bio raj. U školi nas nisu suviše gonili da bubamo. U
č
ili su nasuglavnom da budemo dobri hriš
ć
ani; da iznad svega poštujemo Bogorodicu, crkvu isvece. Ostalo nismo moralf ni da znamo; u stvari, to nam nije bilo ni dopušteno. Znanjenije bilo dobro za prost svet i moglo ga je navesti da bude nezadovoljan sudbinom kojumu je bog dodelio, a bog ne bi otrpeo ne
č
ije nezadovoljstvo njegovim ure
đ
enjem. Imalisrno dva sveštenika. Jedan od njih, otac Adolf, bk> je veoma predan i radan sveštenik,koga su svi mnogo poštovali.Možda je u ne
č
emu bilo i boljih sveštenika od oca Adolfa, ali pastva u našem krajunikada nije tako ozbiljno i mnogo poštovala nekog
đ
rugog župnika. To je bilo zato što seon uopšte nije plašro ne
č
astivog. Od svih hriš
ć
ana koje sam poznavao on je jedini zakoga se to zaista može re
ć
i. Ljudi su zbog toga mnogo strahovali od njega, pošto suverovali da u njemu ima ne
ć
eg natprirodnog, ina
č
e ne bi bio tako smeo i samopouzdan.Svi gorko oeu
đ
uju
đ
avola, ali to
č
ine s nekim poštovanjem, ne olako; ali, otac Adolf jepostupao sasvim druga
č
ije; nazivao ga je svim mogu
ć
im pogrdnim imenima koja bi mupadala na pamet i svako ko bi ga 5uo, uzdrhtao bi;
č
esto bi
č
ak prezirao i potcenjuju
ć
igovorio o njemu; tada bi se ljudi krstili i brzo se udaljavali od njega boje
ć
i se da se nedesi nešto užasno.4U stvari, otac Adolf sfe nekoliko puta sreo lice u lice sa Satanom i izazivao ga. To je bilopoznato. Otac Adolf je to i sam rekao. On to nikada nije krio,
č
ak je o tome otvorenopri
č
ao. A postojao je bar jedan dokaz da ie govorio istinu, pošto se tom prilikom sva
đ
aosa neprijateljem i odvažno bacio bocu na njega; otuda je u njegovoj radnoj sobi ostalarumena mrlja, tamo gde je boca tresnula i razbila se.Ali onaj koga smo svi md najviše voleli i sažaljevali bio je drugi sveštenik, otac Peter.Neki su ga optuživali da je okolo u razgovoru pri
č
ao da je bog sušta dobrota i da
ć
e na
ć
iput da spase svu svoju ljudsku siro
č
ad. Bilo je strašno re
ć
i takvu stvar, ali nije bilo
 
nikakvog sigurnog dokaza da je otac Peter to doista i kazao; nije bilo u njegovoj prirodida kaže tako nešto, pošto je on uvek bio dobar, blag i istinoljubiv. Nisu ga optuživali da je to govorio sa predikaonice kako bi sva pastva mogla da ga
č
uje i da.o tome posvedo
č
i,nego samo van crkve, u razgovoru; a neprijateljima je vrlo lako da tako nešto izmisle.Otac Peter je imao .iednog veoma mo
ć
nog neprijatelja — zvezdo
č
aca koji je živeo ustaroj, trošnoj kuli pri vrhu doline i koji je po celu no
ć
prou
č
avao zvezde. Svi su znali da je on u stanju da predskaže ratove i glad, premda to niie bilo tako " teško, jer je rata iligladi uvek negde bilo. Ali on je znao pomo
ć
u zvezda da pro
č
ita u jednoj svojoj debelojknjizi život bilo koga
č
oveka, a uz to je mogao da na
đ
e ono što bi neko izgubio, pa isu gasvi u selu, osim oca Petera, gledali sa strahopoštovanjem.
Č
ak je i otac Adolf, koji jeizazivao ne
č
astivog. ispoljavao mnogo poštovanja prema zvezdo
č
acu dok bi ovajprolazio kroz selo u visokoj, šiljatoj kapi i duga
č
kom, širokom i lepršavom ogrta
č
uukrašenom zvezdama, nose
ć
i debelu knjigu i žtap poznat po
č
arobnoj mo
ć
i. Govoiilo seda je i§sam biskup ponekad slušao astrologa, jer je taj zvezdo
č
atac, pored toga što je prou
č
avaozvezde i proricao, znao da se prikaže veoma pobožnim, |to je na biskupa, naravno,ostavljalo snažan utisak.Otac Peter uopšte nije cenio astrologa. On ga j& otvareno žigosao kao šarlatana — kaovaralicu bez ikakvog posebnog znanja ili mo
ć
i, van onih koje ima svaki obi
č
an pa ipriglup
č
ovek, a to je, dabome, nagnalo astrologa da omrzne oca Petera i da mu zaželipropast. Svi smo mi verovali da je od astrologa potekla pri
č
a o strašnim re
č
ima ocaPetera i da je on o tome obavestio biskupa. Pri
č
alo se da je otac Peter to kazao svojojne
ć
aki Marget, iako je Marget to poricala i preklinjala biskupa da joj veruje i da njenogstarog ujaka spase od siromaštva i srarnote. Biskup se na to nije osvrtao. On je naneodre
đ
eno vreme udaljio sa dužnosti oca Petera, iako nije išao tako daleko da gaisklju
č
i iz crkve na osnovu dokaza jednog jedinog svedoka; tako otac Peter ve
ć
dvegodine nije vršio svoju dužnost, a naš drugi sveštenik, otac Adolf, preuzeo je i njegovevernike.Za starog sveštenika i Marget bile su toteške godine. Do tada su oni me
đ
u nama biliomiljeni, no to se, naravno, izmenilo kada sena njih spustila senka biskupove srdžbe. Mnogeprijatelje su potpuno izgubili, a ostali su postali hladni i uzdržijivi. Kada ih je ta nesre
ć
azadesila, Marget je bila ljupka osamnaestogodišnja devojka, a uz to je bila i najpametnijaglavica u selu. Davala je
č
asove sviranja naharfi i sopstvenom marljivoš
ć
u zara
đ
ivala jeza haljine i džeparac. Ali sada u
č
enici jedanza drugim po
č
eše da je napuštaju; seoska mladež je više nije pozivala na igranke i na zabave; mladi
ć
i su prestali da dolaze njenoj ku
ć
i,svi sem VHhelma Majdliaiga — a nije moždatrebalo ni c«n da ih pose
ć
uje; onaj i njen ujak bili su tužni i usamljeni u svojoj zapostavljenosti i osramo
ć
enosti i iz njihovog života
č
ezlo je sunce. Tokom te dve godine sve im je išlo od zla na gore. Ode
ć
a fm se pohabalai bilo im je sve teže i teže da na
đ
u hleba. I sada je kona
č
no dolazio i sam kraj. SolomonIsaks im je ve
ć
ispozajmljivao sav novac koji je hteo da im pozajmi uzimaju
ć
i kao
 
pokri
ć
e njihovn ku
ć
u i obavestio ih je da
ć
e im slede
ć
eg dana ku
ć
a oti
ć
i na dobošukoliko novac ne bude vra
ć
en.2Nas trojica de
č
aka bili smo uvek zajedno i tako je bilo još od kolevke, voleli smo se odsamog po
č
etka, i ta liubav postajala je vremenom sve dublja. Nikolas Bauman bio je singlavnog sudije mesnog suda; Sepi Volmajer, sin gostioni
č
ara prve seoske kr
č
me „Zlatni jelen", koja je imala lep vrt sa senovitim drve
ć
em sve do obale reke i
č
amce koji su se.mogli unaimiti za vožnju po reci; a tre
ć
i sam bio ja — Teodor Fišer, sdn crkvenogorguliaša, koji je uz to bio i vo
đ
a seoskih svira
č
a. u
č
itelj sviranja na violini, kompozitor,opštinski ubira
č
poreza, crkvenjak i na druge na
č
ine koristan gra
đ
anin, koga su svipožtovali. Brda i šume smo znali isto tako dobro kao što su ih i ptice znale, pošto simo ponjima skitali ka
đ
go
đ
smo bili besposleni — ili bar onda kada se nismo kupali, pecali,vozili se u
č
amcu ili kad smo se igrali na ledu ili se sankali niz bregove.A bilo nam je dozvoljeno i ono što je malo kome bilo dopužteno — mogli smo da ulazimou vrt zamka. I to zato što nas je voleo najstariji sluga u zamku — Feliks Brant;
č
estosmo odlazili no
ć
u tamo da nam on pri
č
a o starim vreraenima i
č
udnim doživljajima, dapušimo7s njim (to nas je on riau
č
io) i da pijemo kafu; jer on je bio u ratu i u
č
estvovao u opsadiBe
č
a; kadasu pobedili i oterali Turite, me
đ
u zaplenjenom robom našli su i vre
ć
ekafe, a zarobljeni Turci su im objasnili šta je to kafa i kako se od nje pravi prijatannapitak; otada je on uvek imao pri ruci kafe da je sam pije, a i zato da bi iznenadio onekoji nisu znali šta je to. Ako bi naišla oluja, on bi nas zadržao svu no
ć
; dok bi napoljugrmelo i sevalo, pri
č
ao bi nam o duhovima i o svim mogu
ć
im strahotama, o bitkama i oubistvima, o mu
č
eniima i o sli
č
nim stvarima, pa nam je kod njega bilo ugodno iprijatno; a on je uglavnom pri
č
ao ono što je sam doživeo i iskusio. U svoje vreme on je video mnogo duhova, veštica i
č
arobnjaka; je
đ
nom je u pono
ć
, po strašnoj oluii uplaninama zalutao i pri bljesku munje ugledao Divljeg lovca kako besno jezdi na vihoru,a njegovi sablasni psi ga jure kroz uskovitlane oblake. Jedanput je video i vampira, anekoliko puta i velikog slepog miša koii siše krv te vrata ljudnna dok spavaju i laganimmahanjem krila ih uspavljuje da se ne bi probudili sve dok ne umru.On nas je hrabrio
đ
a se ne plašimo natprirodnih pojava kao što su sablasti i igovorionam je
đ
a one ne
č
ine nikakva zla, da samo okolo lutaju zato što su usamljene i o&ajnepa traže pažniu i saose
ć
anje; tako smo se mi vremenom oslobodili straha, pa smo
č
ak silazili s njim no
ć
u u ukletu odaju tamnica u po
đ
rumima zamka. Duh se samo jedanputpojavio i dok je prolazio jedva smo ga mogli videti; bešumno je lebdeo kroz vazduh, pa je onda iš
č
ezao; Feliks nas je toliko bio nau
č
io da se ne plašiftio da skoro nismo nizadrhtali. On je rekao da se duh ponekad uspne, no
ć
u, i gore, probudi ga dodirom svojeledene ruke po licu, ali ga ne ozledi; on samo traži saose
ć
anja ipažnje. AM od svega je bilo naj
č
udnije to što je on video an
đ
ele — prave an
đ
ele sa neba — i razgovarao s njima. Nisu imali krila i bili su obu
č
eni, a izgledali su, razgovarali ipostupali kao i ma koji prirodni stvor i ne biste nikada saznali da su an
đ
eli da nije bilodivnih
č
udesa koja su
č
inili a koja smrtoiik ne može da
č
ini, da nisu iznenada iš
č
ezavalidok s njima razgovarate, što je tako
đ
e nešto što nijedan smrtnik ne bi mogao. I fekao jeda su oni prijatni i veseli, a ne tmurni i setni, kao duhovi.Posle takvih pri
č
anja jedne majske no
ć
i, ujutro smo ustali, obilno doru
č
kovali s njim, pasmo onda pošli, prešli preko mosta.i krentili ulevo u brda do šumovitog vrha brežuljka,našeg omiljenog mesta; tamo smo se ispružili na travu u hladovini da se odmorimo, dapušimo i da prepri
č
avamo ta
č
uda, koja nam nikako nisu izlazila iz glave i koja su na

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->