RATNICI MOLITVE

Ron Halvorsen
Ratnici molitve su Boje specijalne snage Njegove elitne udarne trupe u velikom ratu izmeu dobra i zla. Jedno je moliti se, preimustvo kakvo je dato svim hrianima, a neto sasvim drugo postati ekspert u molitvi postati ekspert u komuniciranju s Bogom. Ron Halvorsen, nekada voa tinejderske bande sa njujorkih ulica, bio je ratnik koji je primao nareenja od vrhovnog zapovednika zla u svemiru. A onda ga je Bog regrutovao u svoju vojsku, pa je militantni voa bande postao militantni ratnik molitve. U ovoj knjizi nauie kako se pobeuje s Bogom; kako se rve s Njime u molitvi, kako se posreduje za druge u molitvi; nauie da svojim molbama hrabro osvaja Boji presto, upuujui ih s reenou koja ne doputa odbijanje. Ovde e savladati vetinu molitve pravila obraanja Bogu, koja e, ako ih bude potovao, u tvoj duhovni ivot uneti silu kakvu nikada ranije nisi doiveo. Uvidee da samo tvoje molitve samo tvoje mogu da izvre vene i odlune promene u tvom i ivotu drugih ljudi. Nauie vetinu upuivanja molitava s takvom snagom da e zastraujue sile zla drhtati i uzmicati. Ratnici molitve nisu obini hriani. Oni su izuzetni hriani. I dok vekovna borba izmeu dobra i zla besni i pribliava se svome vrhuncu, Bogu su potrebni visoko kolovani kadrovi eksperata molitve, koji e borbu preneti direktno na teritoriju neprijatelja. Hoe li i ti da bude jedan od njih?

Prevod:

Miodrag Marinkovi

Lektura: Mirjana eri

Beograd 1998.

RATNICI MOLITVE

SADRAJ
................................................................ .............................................................. 1. RATNA ZONA ................................ ................................ .............................. 6

Ulice ubice................................................................................................... 6 injenice o danu D....................................................................................... 7 Tajna pobede ................................................................................................. 8

VOJEVANJA................................................................ ................................................... MOJ LINI PLAN VOJEVANJA ................................ ................................ ................... 11 ................................................................ .......................................................... 2. POZIV U BITKU ................................ ................................ .......................... 13

Tradicija ratnika molitve ............................................................................... 14 Patrijarsi ...................................................................................................... 14 Zavetno nasledstvo....................................................................................... 15 Soba careva i proroka ................................................................................... 16 Kad se sputam u postelju" ......................................................................... 17 Lina molba ................................................................................................. 18 Poziv ........................................................................................................... 20
VOJEVANJA................................................................ ................................................... MOJ LINI PLAN VOJEVANJA ................................ ................................ ................... 20

Stari zavet.................................................................................................... 20 Novi zavet.................................................................................................... 21 Postbiblijska crkvena istorija......................................................................... 21 Istorija tvoje verske zajednice ....................................................................... 21
................................................................ ........................................ 3. POZNAVANJE NEPRIJATELJA ................................ ................................ ........ 22

Zato bi sotonu trebalo dobro upoznati? ....................................................... 22 Skriveni neprijatelj........................................................................................ 23 Pali predsednik vlade ................................................................................. 24 Nazivajmo sotonu njegovim pravim imenom ................................................. 24 Rikanje lava.................................................................................................. 25 Sotonska ratna taktika.................................................................................. 26 Suprotstavljanje, protivljenje neprijatelju .................................................... 27 Upoznaj metode delovanja neprijatelja.......................................................... 27 Shvati da je njegov rat duhovne prirode ........................................................ 28 Naui da on moe biti poraen jedino snagom veom od sopstvene............... 28 Znaj da on mora da bei kada mu se suprotstavimo ...................................... 29
VOE .............................................................. 4. POZNAVANJE SVOG KNEZA I VO E ................................ .............................. 31

Zapovednik dve vojske ................................................................................. 31 Voa nebeske vojske .................................................................................... 33 Zapovednik Gospodnje vojske....................................................................... 33 Boja ratna oprema ...................................................................................... 35 Isus, na Voa.............................................................................................. 36
................................................................ ................................................ 5. OPREMANJE ZA BITKU ................................ ................................ ................ 40

Iskrenost...................................................................................................... 40 Poniznost..................................................................................................... 40 Pokajanje ..................................................................................................... 41 Poslunost ................................................................................................... 41 Vera............................................................................................................. 41 Pratanje...................................................................................................... 42 Post ............................................................................................................. 43 Istrajnost ..................................................................................................... 43 Tajnost ........................................................................................................ 45 Sklad s Bojom voljom.................................................................................. 46 U Gospodnje ime.......................................................................................... 46 U Duhu ........................................................................................................ 47 Tajna sile ratnika molitve.............................................................................. 48
................................................................ 6. VETINE RATOVANJA MOLITVOM ................................ ................................ 49

3
Prva ratna vetina oblaenje Boje ratne opreme ....................................... 49 Druga ratna vetina biranje vremena i mesta ............................................. 51 Trea ratna vetina priprema za molitvu.................................................... 52 etvrta ratna vetina planiranje i evidentiranje molitava............................. 53 Peta ratna vetina uverenost u svoje pravo i ovlaenje .............................. 54 esta ratna vetina molitvom upuivati Boje rei natrag Bogu ................... 55 Sedma ratna vetina upuivati molitve vieg stepena ............................... 55
..................................................................................................... .....................................................................58 7. BOJITE ................................ ................................ ................................ ..... 58

Prva bitka..................................................................................................... 58 Zemlja kao bojite ........................................................................................ 59 Bojite due ................................................................................................. 61 Shvatanje unutranjeg bojita ....................................................................... 62 Bojita odraslih............................................................................................. 63 Crkva kao bojite.......................................................................................... 64
................................................................ ................................. 8. ISUS UZOR RATNIKA MOLITVE ................................ ................................ . 66

Hristov ivot molitve..................................................................................... 66 Vreme molitve .............................................................................................. 67 Nain upuivanja molitve .............................................................................. 68 Mesto za molitvu .......................................................................................... 68 Duh molitve ................................................................................................. 69 Izraavanje potreba u molitvi ........................................................................ 70 Pogledi na Isusov ivot molitve ..................................................................... 70 Izazov Isusovog ivota molitve...................................................................... 72
MOLITVE.............................................................................. ..............................................................................74 9. TAJNO MESTO MOLITVE ................................ ................................ .............. 74

Dovedimo Boga na scenu .............................................................................. 74 Tvoja elja da se moli ................................................................................. 75 Delo molitve................................................................................................. 76 Velianje i proslavljanje Boga ........................................................................ 76 Posredovanje................................................................................................ 77 ta znai posredovanje ................................................................................. 79 Molba, traenje ............................................................................................ 80 Pokajanje i oprotenje .................................................................................. 81
...............................................................................84 ............................................... 10. TAKTIKE RATOVANJA ................................ ................................ ............... 84

Vreme za bitku ............................................................................................. 84 Petnaest minuta koji menjaju ivot................................................................ 84 Uenje biblijskih stihova napamet ................................................................. 87 Sluati kako Bog govori................................................................................. 87 Razvijanje duhovnog sluha ........................................................................... 88 Boji sveti koncept molitve ........................................................................... 88
MOLJENJE .......................................................................................................................89
VOJEVANJA ...................................................................................91 ................................................... MOJ LINI PLAN VOJEVANJA ................................ ................................ ................... 91

Pregled elemenata za linu molitvu ............................................................... 91

ARSENAL ...................................................................................93 ................................................... 11. ARSENAL MOLITVE ................................ ................................ ................... 93

Molitva je neophodnost ................................................................................ 93 MOLITVE U STAROM ZAVETU......................................................................... 94 1. Mojsijeva.................................................................................................. 94 2. Mojsijeva.................................................................................................. 94 3. Mojsijeva.................................................................................................. 95 4. Mojsijeva.................................................................................................. 95 5. Mojsijeva.................................................................................................. 95 Isus Navin .................................................................................................... 96 Sudije .......................................................................................................... 96 Ruta ............................................................................................................. 96 1. i 2. Samuilova........................................................................................... 96 1. i 2. o Carevima ......................................................................................... 96 1. i 2. Dnevnika ............................................................................................ 97 Jezdra .......................................................................................................... 97 Nemija ......................................................................................................... 97 Jestira .......................................................................................................... 97

RATNICI MOLITVE
Jov ............................................................................................................... 97 Psalmi.......................................................................................................... 97 Prie, Propovednik i Pesma nad Pesmama...................................................... 97 Isaija............................................................................................................ 98 Jeremija ....................................................................................................... 98 Pla Jeremijin ............................................................................................... 98 Jezekilj......................................................................................................... 98 Danilo.......................................................................................................... 98 Mali proroci ................................................................................................. 98 NOVOZAVETNE MOLITVE .............................................................................. 99 Jevanelja (Matej, Marko, Luka i Jovan) .......................................................... 99 Dela............................................................................................................. 99 Rimljanima................................................................................................... 99 1. i 2. Korinanima ....................................................................................... 99 Galatima ...................................................................................................... 99 Efescima .................................................................................................... 100 Filibljanima ................................................................................................ 100 Koloanima ................................................................................................ 100 1. i 2. Solunjanima ..................................................................................... 100 1. i 2. Timotiju ........................................................................................... 100 Titu i Filimonu............................................................................................ 100 Jevrejima.................................................................................................... 100 Jakov ......................................................................................................... 100 1. i 2. Petrova............................................................................................. 101 1, 2. i 3. Jovanova ...................................................................................... 101 Juda ........................................................................................................... 101 Otkrivenje .................................................................................................. 101
TIT............................................................................................ ................................................................ 12. MA I TIT................................ ................................ ............................ 103

Ma Duha? ................................................................................................. 103 Borba prsa u prsa ....................................................................................... 104 Isus izvlai svoj ma ................................................................................... 104 Poliranje naeg maa.................................................................................. 105 VETINE S MAEM ...................................................................................... 106 Prouavanje Rei radi sticanja vetina rukovanja duhovnim maem .............. 106 Upotrebi nekadanja Boja uda ................................................................. 106 Osloni se na ono to je Bog ostvario ........................................................... 106 Molitvom uputiti Re natrag Bogu ............................................................... 107 On je rekao, pa zato i ja mogu da kaem .................................................... 107 Uzimanje tita vere..................................................................................... 108 Raspaljene strele ........................................................................................ 108 Kako vera titi ............................................................................................ 109 Isusova vera ............................................................................................... 109 I ma i tit.................................................................................................. 110
POKLI.................................................................................... ................................................................ 13. BORBENI POKLI ................................ ................................ .................... 113

Priprema za bitku ....................................................................................... 113 Oblaenje Boje ratne opreme .................................................................. 114 Korienje dostupnog oruja za ratovanje ................................................... 114 Otponi bitku ............................................................................................. 115 Pripadnik velike vojske ............................................................................... 115 Biblijsko-molitvene grupe ratnika molitve ................................................... 116 Dananje molitvene grupe ratnika molitve................................................... 116 Kad se ene mole ....................................................................................... 117 ORGANIZOVANJE I POKRETANJE VOJSKE MOLITVE U MESNOJ CRKVI ............... 117 ta ne treba initi ....................................................................................... 117 Poni lino da se moli ............................................................................... 118 Nai partnera za molitvu ............................................................................ 118 Razgovaraj sa svojim pastorom................................................................... 118 Pokreni jednu ili vie grupa ratnika molitve ................................................. 119 Odravaj raznovrsnost i ravnoteu.............................................................. 120

5
Primena knjige ratnika molitve .................................................................... 121 Borbeni pokli ............................................................................................ 122

RATNICI MOLITVE

1. RATNA ZONA
Ulice ubice
Kao dete, iveo sam u jednoj ratnoj zoni. Svaki kraj je bio teritorija obraunavanja neke od ulinih bandi: Mau Maus Sablje Adaje Stanovnici pakla Skitnice sa plae. Svako dete je ivelo u senci ulicaubica. Svaki kraj je iveo u strahu od smrti na ulicama. Rat je bio stvaran stvaran i samoj deci. Nesree su se nizale; nasilja je bilo svuda: narkoefovi voe bandi silovatelji ubice. UliceUlice-ubice. itaete o njima u dnevnoj tampi videete ih na televiziji. Televizijske reportae su, zbog nasilja koje prikazuju, doputene za decu mlau od 17 godina samo ako su u drutvu odraslih. UliceUlice-ubice. Dva tinejdera polivaju drugog tinejdera benzinom i prave od njega vatrenu buktinju. UliceUlice-ubice. Trista hiljada novoroenadi ima prenatalna oteenja zbog droga i alkohola. Neduno dete mue, a onda i ubijaju. UliceUlice-ubice. Bomba sa vie od jedne tone eksploziva eksplodira u javnoj zgradi u Oklahoma-Sitiju. Umire ili je ranjeno preko pet stotina ljudi, mnogi od njih su deca iz vrtia. Te injenice su deo nae svakodnevice. Ljudi vrte glavom i pitaju: ta se to dogaa s ovom naom zemljom? Na medijima o ovim problemima beskrajne razgovore vode politiari, istoriari, sociolozi i naunici. Svako od njih ima objanjenje i reenje, a ipak, kao da niko ne moe da dotakne koren krize i pronae konano reenje. Nakon to sam postao hrianin, pronaao sam stvarni uzrok i objanjenje za sve to se oko nas dogaa. Otkrio sam jednu drugu ratnu zonu, podjednako stvarnu kakve su one koje smo opisali. U naoj zemlji je rat. Nae ulice, krajevi u kojima stanujemo, naselja, gradovi, pokrajine, naa zemlja, na svet svi su u kategoriji zone ratovanja! Ne govorim o Bruklinu gde sam odrastao. Ne govorim ni o ikagu ili Los Anelesu ili Majamiju ili Oklahoma Sitiju Ta ratna zona je u i tvojoj porodici, tvojoj crkvi, tvom srcu, tvojoj dui. Rat se vodi iza zatvorenih vrata. Posledice toga rata ogledaju se u nasilju i zlostavljanju svih vrsta pijanstvu, besu, prevarama, mrnji, licemerju, razvratu, perverzijama, pokidanim odnosima, bezoseajnosti. Bitka je stvarna i u njoj uestvuju svi. Ma gde bacio pogled u fizikom svetu, svuda besni smrtonosni rat. Ma kako tragini, nasilje i nemiri u drutvu nisu pravi rat. Pravi rat je duhovne prirode vean i smrtonosan. Stvarni rat je rat iza svih drugih ratova. To je rat izmeu Hrista i Njegovog nepomirljivog

7 neprijatelja, sotone. Re je o sudbini ne samo ovog sveta nego i svemira. Ako ivi uz granice Bojeg carstva, rat e biti jo ei. Taj rat moe i da te smete. Ako takvu opaku bitku doivljava u sopstvenom ivotu, razmisli o sledeim reima iz Boje rei: Ne boj se, malo stado! jer bi volja vaega Oca da vam d carstvo (Luka 12,32), a onda: Od vremena Jovana Krstitelja dosad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledije dobijaju ga (Matej 11,12). emu paradoks u ta dva teksta? emu prividna protivrenost? Bog eli da ti d carstvo, ali carstvo treba uzeti na nasilan nain, zgrabiti ga. U isto vreme, postoji jo neko ko hoe da nas sprei da primimo i doivimo ono to nam Bog nudi. Taj neko je u velikom poslu podizanja barijera oko nas i u nama i trudi se da nam razliitim zidovima onemogui puno ukljuenje u Boje carstvo. Te zidove moramo napasti; moramo ih napasti snano, sa svom raspoloivom duhovnom silom sa svim monim izvorima koji su nam dostupni. Bitka za probijanje kroz prepreke

koje je sotona podigao oko nas nije nikakva igra. Ona je deo jednog rata bitka koja se vodi do kraja.
U oima nekih, bitka je gotovo izgubljena u oima drugih, gotovo dobijena. Lupe pokuava da nam otme nae s pravom steeno nasledstvo. Suparnik o kojem se govori u 1. Petrovoj 5,8, to je neprijatelj s kojim se sukobljavamo u bici. Ime mu je sotona suparnik, opada, prodira. Carstvo moramo uzeti na silu upravo zbog sotone i njegovih pomonika. Sotona je Boji zakleti neprijatelj. On mrzi i tebe, upravo zato to si Boje dete, zato to postaje sve sliniji Isusu i zato to ima pristupa Bojoj sili. Tom neprijatelju je ostalo jo samo malo vremena. I on, tako, sve vie raspaljuje svoj bes i mrnju i nasilje na ovoj Zemlji. Njegova zloinaka strategija je da nas porazi i uniti. To je razlog to su ratnici molitve potrebniji nego ikada ranije. Sotona ini sve da te uniti, zato to te mrzi. Imajui ovo na umu, Bog poziva svoj narod da se probudi. elimo li da budemo pobedonosna crkva, prethodno moramo postati borbena crkva. U ovom poznom asu istorije, s neprijateljem se moramo suoiti silom vere; moramo ga podsetiti na injenicu da je on ve pobeeni neprijatelj pobedio ga je Isus na Golgoti i prilikom vaskrsenja.

injenice o danu D
Veini od vas poznato je da su 6. juna 1944. godine, tokom drugog svetskog rata, saveznici izvrili invaziju na obale Normandije u Francuskoj. Ta invazija je poznata kao dan D. Tadanja bitka bila je poetak kraja rata. U praktinom smislu, rat je bio zavren. Saveznici su toga dana dobili drugi svetski rat, ali Nemakoj i Japanu trebalo je jo godinu dana da potpiu kapitulaciju. Tokom te godine vodila se veina najkrvavijih bitaka i u tom periodu je umrlo vie ljudi nego u bilo

RATNICI MOLITVE kojoj drugoj ratnoj godini. Neprijateljske snage znale su da im je preostalo samo malo vremena i da e morati, ukoliko hoe da izvuku bilo ta, delovati brzo i odluno. Crkva stoji danas izmeu svog dana D i pobede. U tvom i mom ivotu besni duhovna bitka. Ako ne misli da je crkva pod opsadom, poi za mnom na put oko sveta. Sluaj patnju, bol, tugu, alost. Crkva je u poslednjim trudovima velike borbe. To je rat koji nije zapoeo Bog, nego sotona. Ipak, Bog je odluan da ga okona i odlui njegov ishod ne samo za sada, nego i za venost.

Jednu injenicu mora imati pred oima: sotona nije samo neki suparnik nego tvoj suparnik. On nije samo neprijatelj nego tvoj neprijatelj. On nije samo laljivac i lupe nego neko ija la pogaa tebe i neko ko pokuava da uniti tebe. On ti neprekidno pria kako je
sve u najboljem redu, sve dok mu se niim ne suprotstavlja i dok ne ini nita to bi moglo da narui skladno odvijanje njegovih planova. Ali kada to uini, on postaje lupe, prikrada se i uvlai u podruja tvog ivota i otima te. Kada se pojavi, njegova konana namera je da te uniti, i to veno. Ako hoemo da preivimo u tom ratu, Isus Hristos mora da nas vodi i vlada naem ivotu. On mora da vodi i da vlada svakim segmentom naeg ivota naim poslovima, naim domovima, naim brakovima i naim porodicama. Da bi Hristos utvrdio pravdu, mir i radost u nama i oko nas, mi moramo razviti svest o ratu. Moramo negovati ratni oseaj. Ti i ja

moramo razviti mentalitet ratnika.

Tajna pobede
Merilo koje Isus Hristos stavlja pred nas ne kae samo da treba da proemo, nego da treba da pobedimo! U jednom od crtanih filmova Pinat, Snupi kae: Nebitno je da li dobija ili gubi, ako izgubi. U celom Svetom pismu Isus govori o pobeivanju. Ne znate li da oni to tre na trku, svi tre, a jedan dobije dar? Tako trite da dobijete (1. Korinanima 9,24). U ovoj trci i bici Bog je svakome od nas dao pravo i priliku da pobedimo. Jedino sotona treba da izgubi, zato to se nepomirljivo suprotstavio Bogu. Da bi pobedio, potrebno je pre svega da poznaje

neprijatelja: imaj na umu da je on veliki ali ne tako veliki kao tvoj Bog.
Biblija kae: Jer je vei koji je u vama negoli koji je na svetu (1. Jovanova 4,4). Od kada sam postao lan Isusovog tima, postao sam i pobednik. Sluaj paljivo, tvoj neprijatelj je sputan ogranienjima. Nije svemoan, nego je ograniene moi. On moe da deluje jedino na teritoriji na koju ga puta. Upravo zbog toga apostol nam je rekao: Ne dajte mesta avolu (Efescima 4,27). Drugim reima, ne daj avolu prostora za delovanje u

9 tvom ivotu. To svakako mora dobro razumeti: tvoje je pravo da sotoni uskrati dozvolu da deluje u tvom ivotu! Ako Isus Hristos vlada, upravlja i ivi u tvom ivotu, vei je koji je u tebi nego koji je na svetu. Evo nekoliko injenica koje sotona ne bi eleo da sazna: krvi. Prvo: avo ne moe da probije, savlada prepreku Isusove krvi Molitva avo primenjuje Isusovu krv na na ivot. Ta krv ima za nas isto dejstvo koje je krv rtvenog jagnjeta imala za Izrailj no uoi izlaska iz Egipta, prilikom prve Pashe.
Jer e zai Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proi e Gospod mimo ona vrata, i nee dati krvniku da ue u kue vae da ubija. 2. Mojsijeva 12,23.

Krv jagnjeta na dovratnicima drala je neprijatelja smrt na distanci od kue vernika. Krv Bojeg Jagnjeta ima danas isto dejstvo na sotonu. Drugo: avo ne moe da probije oruje Boje. Obucite se u sve avo oruje Boje1, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga (Efescima 6,10.11). Ne ostavljaj svoj dom bez oklopa. Ne izlazi napolje u

svet bez oklopa. Ne ukljuuj TV-prijemnik bez oklopa. Ne razgovaraj bez oklopa. Bez oklopa e tvoji postupci, rei i dela biti zli. Tvoje misli,
tvoje rei i dela moraju biti u vlasti Isusa Hrista. On suvereno vlada, ali pod uslovom da mu se moli. Sila molitve stavlja na nas Boje oruje, Boju ratnu opremu. Tree: avo ne moe da ita tvoje misli. Bog je ne samo sveprisutan, avo nego i svemoan. Meutim, On je ujedno i sveznajui Bog. avo je ogranien na ono to zna. On zna ta kae, ali ne zna ta ti je na umu. Zbog toga, nemoj prestajati da hvali Boga svojim ustima, pa e tvoje hvaljenje Boga biti kao okovi za sotonu. Smatram da je to znaenje teksta u Jevrejima 13,15, gde stoji: Da svagda prinosimo Bogu rtvu hvale, to jest, plod usana koje priznaju ime Njegovo. ratnici molitve ue da izgovaraju rei hvale Bogu za ono to je uinio, to ini i to obeava da e initi u naem ivotu. Kada hriani izriu hvalu, neprijatelj bei. Hvalu Bogu uputi najpre u molitvi, a onda i naglas. Jovan, stari prorok na Patmosu, bio je jednom prilikom uzdignut u velianstvenoj viziji u kojoj je sagledao zavrni sukob u svim njegovim avolskim fazama. Tada je ohrabrio borbenu crkvu da izvojuje pobedu: I oni ga [sotonu] pobedie krvlju Jagnjetovom i reju svedoanstva svojega, i ne marie za ivot svoj do same smrti (Otkrivenje 12,11). Pobeda nad sotonom se postie na tri naina: Krvlju Jagnjeta. Svedoanstvom koje imamo. Ne povlaei se ak ni pred smru.
1

Ratna oprema

RATNICI MOLITVE Mi smo opremljeni silom i svrhom; osigurana nam je pobeda nad zlim neprijateljem. Nae svedoanstvo je na borbeni pokli u borbi protiv neprijatelja naih dua. On ne moe da porekne niti da pobedi svedoanstvo vernika. Zakljuili smo da bi bilo korisno kad bi svaki vernik napisao i nauio napamet svoje svedoanstvo. To svedoanstvo je na borbeni pokli!

Prijatelju, ti si ratnik ne oklevaj da se ukljui u duhovni sukob. Ti si ratnik bori se dok se bitka ne zavri. Mora posedovati mentalitet
ratnika koji eli da okona borbu, uzdajui se da e mu Isus dati snagu za potpunu pobedu. Neka to bude tvoj cilj tvoj prvi prioritet. Napii to u svome srcu i u svome umu. Neka to postane elja tvoga srca.
I uh glas veliki na nebu koji govori: sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naega, i oblast Hrista Njegova; jer se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no. Zato veselite se nebesa i vi koji ivite na njima. Teko vama koji ivite na Zemlji i moru, jer avo sie k vama, i vrlo se rasrdio, znajui da vremena malo ima. Otkrivenje 12,10.12.

Kako sotonin gnev buja i kako se poplava nasilja, prevare i pokvarenosti sve vie izliva na svet, straljivi vernici u crkvi oseaju porast nespokojstva. ta moe da uini Boji narod protiv te plime duhovne tame koja preplavljuje svet? Odgovor: Bog nije zateen niti nespreman. Pre mnogo godina On je svoje sledbenike upozorio na krizu poslednjeg vremena. Boanski planovi su paljivo pripremljeni i kroz njih se upuuje

poziv vojsci ratnika molitve da ustanu u borbu protiv zla u samima sebi, u drugima i u svetu.
Jer e neprijatelj navaliti kao reka, a Duh e Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu (Isaija 59,19).

Zastava o kojoj govori Isaija odnosi se na ratnu zastavu koju su u starim vremenima koristile vojske. Ratna zastava je uvek bila uz vojskovou. Kad je trebalo izvriti napad na neprijatelja, zastava je polazila napred, a za njom vojska. U ratu koji je pred nama Sveti Duh dri zastavu i pokazuje nam kojim putem Vojvoda vojske Gospodnje jae u pobedu. Iza njega koraa vojska ratnika molitve vojnika koji su naueni vetinama rukovanja ratnom opremom i taktici duhovne bitke. Ti ratnici iz iskustva znaju kako se treba suprotstaviti neprijatelju i postii trajnu pobedu. Zagleda li se bolje, videe oiljke iz bitaka i moda poneki zavoj od sveih rana. Moda e osetiti umor meu

vojnicima ranjavanim u borbi, jer su neki od njih mnogo godina koraali i borili se protiv neprijatelja. Ipak, u svakom oku videe svetlost vere. Na
svakom licu uoie obrise Boje prestone dvorane u kojoj se oni, verom, mole i odravaju zajednicu s Bogom. Sotona i njegovi pomonici drhte, gledajui ta lica i sluajui pesme velianja i hvalospeva, u ritmu vojnikog koraka.

11 elim da i ti bude pripadnik te vojske. To je i razlog pisanja ove knjige. Poglavlja koja e ovde itati temelje se na bitkama u linoj molitvi. Saznanja i injenice o ratnoj opremi i taktikim potezima u duhovnom ratu oprobani su na mnogim seminarima. Gledao sam kako tokom tih seminara Boji narod ulazi u redove ratnika molitve. Njegovi pripadnici su nauili i primenili u ovoj knjizi izloene principe molitve. Uzbueni smo dok sluamo izvetaje o pobedama. I ti moe pristupiti njihovim redovima. Moda si ve uestvovao u pohodima vojske ratnika molitve i moe biti da ve dobro poznaje poprite borbe. Moda e ovo za tebe biti teaj osveenja ili moda, postdiplomski teaj. Bez obzira na kvalitet tvog dosadanjeg iskustva u molitvi, uvereni smo da e napredovati i stei veu silu molitve zahvaljujui principima koji e ovde biti izneti. Ova knjiga je zamiljena kao prirunik za prouavanje o pobedonosnoj molitvi, kako za pojedince, tako i za grupe. U njoj e nai trinaest poglavlja po jedno za svaku sedmicu u jednom tromeseju. U tim poglavljima e ti biti upuen lini poziv na borbu, kojim je obuhvaeno sledee: Pribavi informacije o neprijatelju i njegovoj taktici. Zblii se jo vie sa svojim Knezom i Vojskovoom. Naui kako se treba opremiti za bitku. Podvrgni se obuci savladavanja ratnih vetina. Upoznaj bojite na kojem e ratovati. Poseuj asove molitve koje dri Isus Uzor ratnika molitve. Istrai tajnu klet molitve. Proui zakone molitve i ratnu taktiku za njihovu primenu. Vebaj s maem i titom koje ti je Bog dao. Na kraju e uti bojni pokli i upoznae nain organizovanja i uea u grupi ratnika molitve u svojoj crkvi.

Iz iskustva znamo da su vojske hriana voljne i spremne da se ukljue u grupu ratnika molitve. Ozbiljno te pozivamo da se uvrsti meu njih. Ne znamo koliko e bitka trajati, ali Bogu neka je hvala, mi smo predodreeni za pobedu. Predodreeni smo za pobedu u Hristu Isusu. molitve Budi ratnik! Pozivam te, budi ratnik ratnik molitve za svog Gospoda!

Moj lini plan vojevanja

1. Sotona je Boji zakleti neprijatelj. Navedi tri primera iz naeg dananjeg sveta i drutva, koji e pokazati da sotona mrzi i svet: a.

RATNICI MOLITVE

b. c. 2. Objasni sopstvenim reima ta tebi kazuju sledee rei: U ratu izmeu

Boga i sotone nema neboraca."

3. Boji neprijatelj nije svemoan. ta ti svaki od sledeih tekstova govori o sotoninoj ogranienoj moi u velikoj borbi? a. Luka 10,19:Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku,i nista vam nece nauditi. b. 1. Korinanima 10,13: ali je vjeran Bog koji nas nece pustiti da se iskusate vecma nego sto mozete,nego ce uciniti s iskusenjem i kraj,da mozete podnijeti. c. 1. Jovanova 4,4:vi ste od Boga,djecice,i nadvladaste ih,jer je veci koji je u vama negoli na svijetu. d. 1. Korinanima 15,57:Abogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda nasega Isusa Hrista. 4. Objasni kako se, po tvom miljenju, svaki pojedini deo teksta u Otkrivenju 12,11 moe primeniti na tvoj lini ivot, iz dana u dan: a. Krv Jagnjetova: b. Re njihovog svedoanstva: c. Ne boje se smrti:

13

2. POZIV U BITKU
Dobrodoao, dobrodola u Gospodnju vojsku! Verovatno ti niko nikad nije rekao da si toj vojsci pristupio kad si prihvatio, prihvatila Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda, a ipak se to dogodilo! U velikoj borbi izmeu Boga i sotone nema neutralnih nema neboraca. Ti si ili na jednoj ili na drugoj strani. Koji nije sa mnom, protiv mene je (Matej 12,30). Prema tome, pitanje nije da li si ratnik u Bojoj vojsci. Prihvatanjem venog ivota ti pristupa redovima te vojske. Ostaje samo jedno pitanje: Koliko e biti uspean kao ratnik u borbi protiv Bojeg i svog neprijatelja? Kao Gospodnji ratnik nalazi se u dobrom drutvu. Prvo, pripada Bojoj zemaljskoj vojsci i ima podrku Njegove nebeske vojske Njegove vojske svetih anela. Tebi je neprekidno dostupna njihova pomo. Nisu li svi [oni] slubeni duhovi koji su poslani na slubu onima koji e naslediti spasenje? (Jevrejima 1,14). Ta vojska monih anela rado ti pomae u tvojim linim bitkama, poto oni sebe smatraju tvojim kolegama-Bojim slugama (Otkrivenje 19,10). Na Gospod je to dobro znao i bio siguran da e mu biti na raspolaganju ako bi mu trebala pomo: Ili misli ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svojega da mi polje vie od dvanaest legiona anela? (Matej 26,53). Mi, dakle, imamo na raspolaganju tu aneosku pomo, kao i sve druge Isusove izvore pomoi. Dalje, pristupio si vojsci sa slavnom istorijom. Seti se ratnika iz prolosti koji su pripadali Bojoj zemaljskoj vojsci. Meu njima su bili i Avram, Jakov, Josif, Mojsije, Isus Navin, Gedeon, Samuilo, David, Isaija, dvanaestorica apostola i Pavle, da pomenemo samo neke od njih. Pisac poslanice Jevrejima daje spisak palih Bojih ratnika, tvojih kolega-vojnika:
Koji verom pobedie carstva, uinie pravdu, dobie obeanja, zatvorie usta lavovima, ugasie silu ognjenu, utekoe od otrica maa, ojaae od nemoi, postae jaki u bitkama, rasterae vojske tue. Jevrejima 11,33.34.

Tom popisu moramo dodati one verne ratnike iz istorije hrianske crkve koji su se drali Boga u najstranijim progonstvima i iskuenjima: valdenani, Viklif, Hus, Jeronim, Luter, Vesli i mnogi drugi. ak bih i iz tradicije moje crkve dodao imena kao to su Vajt, Bejts, Lafboro, Endrus i Smit a i to je samo poetak. Kakvog li izazova! Kakve li tradicije dostojne potovanja! Nikada nemojmo misliti da je ak i dananja crkva bez velikih ratnika.

RATNICI MOLITVE Jer nebrojeno mnotvo iskrenih hriana pristupalo je tiho, bez fanfara, redovima Boje vojske, putujui prema Sionu i usput nanosei poraze sotoni i njegovim pomonicima. Tano je da vie ne ujemo da se toliko pevaju pesme kao Napred, Boje sluge, Kolporteri, junaci, vojsko Hristova. Pa ipak, Boja vojska je aktivna, ona i danas koraa po vostvom Gospoda Savaota. Mi se u ovoj knjizi bavimo posebnom vrstom ratnika ratnicima s posebnim vetinama i ratnom opremom. Prouavaemo o jurinim odredima Boje vojske ratnicima molitve. Mi, dodue, znamo da se svi hriani mole, ali ratnici molitve raspolau posebnim vetinama. Oni su savladali silu molitve, kojom sebe i svoje najblie tite od neprijateljevih napada. Oni su nauili kako da procene situaciju na frontu i brzo reaguju na pribliavanje neprijatelja. Nauili su kako se oblai sve oruje Boje, a onda ulaze na bojite molitve za Boji narod, kao i za sve one koji ne poznaju Hrista. Ti ratnici molitve, iako malo poznati, vode tajni rat sa zapanjujuim vidljivim rezultatima. Iako obino ne dobijaju mnogo pohvala i priznanje za svoje bitke, oni oseaju duboku radost i zadovoljstvo dok gledaju kako Bog mono ispoljava svoju silu, odgovarajui na njihove molitve, izraze zahvalnosti i velianja Boga. Ova knjiga je bila zamiljena da pouava i obuava tu posebnu, izuzetnu grupu. Dobro doli u ogranak specijalnih

trupa Boje zemaljske vojske meu ratnike molitve.

Tradicija ratnika molitve

Poite sa mnom kroz vojni muzej Bojih ratnika molitve i razgledajte eksponate iz nekadanjih bitaka. U tom obilasku poeemo da stiemo prve obrise znaenja naziva ratnik molitve. Ovde, u centralnoj sali videete bronzane statue velikih ratnika oba pola na kolenima. Neki od njih, zapaziete, obueni su u jednostavnu odeu starozavetnih vremena. Drugi su odenuti u bogatu odeu s naborima, iz Grke i Rima. Ovde imamo figuru oveka sa srednjevekovnom ratnom opremom, kacigom u ruci i licem podignutim ka nebu. Tamo je porodica u putnikoj odei koja se obraa Bogu. Ovde, naa kraju, vidite veliku grupu mukaraca, ena i dece u savremenoj odei, udruene u molitvi. Te skulpture povezuju period od gotovo est hiljada godina sile molitve. Iako pripadaju raznim rasama i vremenima, ti ljudi imaju neto zajedniko: njihove ivotne snage su usredsreene na Boga i oni u molitvi trae Njegovu silu za pobedu nad neprijateljem. Kakve bi duboke pouke o molitvi oni mogli da nam prenesu, kada bi mogli da oive i progovore o svojim iskustvima.

Patrijarsi
Ovde, s nae leve strane je soba patrijaraha. Ve na ulazu, vidimo grubi kameni oltar, jedan od mnogih kakve je podizao Avram gde god bi se zaustavio, putujui u zemlju koju mu je Bog obeao. Na tom oltaru taj

15 otac vere rtvovao je jagnje iz svoga stada, pokazujui veru u Otkupitelja koji e doi. A ovde vidimo ploicu za seanje na Avramovo posredovanje za bezbone gradove Sodom i Gomor. Iako je dobro znao za gadnu moralnu izopaenost stanovnika grada, Avramovo neno srce elelo je da im se da vie vremena u kojem bi Lotov uticaj doneo promenu. Patrijarh se zato ozbiljno molio Bogu da zadri svoju ruku od kanjavanja (vidi 18. glava 1. Mojsijeve). Ratnici molitve nose na srcu alost zbog svoje bezakonike ci generacije i iznose pred Boga problem svojih izgubljenih savremenika, traei za njih milost i spasenje. spasenje Ovde, takoe u sobi patrijaraha, vidimo up pun rai. To je deo Isakove etve. Moda ete se setiti izvetaja o tome kako su sua i glad pogodili Hanan. ito bez vode nije moglo da raste, pa su ljudi bili izloeni gladi i umiranju od gladi. Isak je traio reenje od Boga i onda mu je Bog rekao: Sedi tu gde je glad, a ja u te blagosloviti (1. Mojsijeva 26,1-5). Isak se oslonio na Boje obeanje i deo svog dragocenog ita upotrebio za sejanje. Bog je njegov in vere nagradio desetostruko obilnijom etvom, u sred perioda gladi (1. Mojsijeva 26,12). Ratnici molitve se ue poverenju u ci Boja obeanja i postupanju u skladu sa svojim poverenjem u Njegovu Re. Ovde, dalje, vidimo kutiju sa zemljom na kojoj je Jakov kleao, molei se kraj potoka Javoka i borei se s Gospodom cele one noi. Suoen s konanim posledicama svog dela, kada je podmuklo prevario svog brata, Jakov se molio samo za sigurnost svojih ena i dece. Mislei za Boga da je neprijatelj, borio se i hrvao s njime cele noi. Pred zoru, on otkriva da se nije borio s neprijateljem, nego s Bogom i tom prilikom je izvojevao konanu pobedu priznavanjem svoje nemoi i nepokolebljivo se drei svog Tvorca. Ratnici molitve shvataju da Bog koristi okolnosti kako bi ci formirao i oistio svoju decu da se Bog bori s nama protiv problema ivota i da, istrajnou i oslanjanjem na Njega, i mi moemo postati knezovi i pobednici (1. Mojsijeva, 32. glava). Na kraju, pogledajte ova dva kompleta odee: grube robovske dronjke koje je Josif nosio u zatvoru i bogatu odeu koju je dobio od faraona. Tu je i faraonov prsten, kao simbol vlasti, koji je Josif nosio dok je vladao Egiptom, kada je spasao svoju brau, onu koja su ga ranije prodala kao roba. Ratnici molitve su uvereni da Bog koristi ak i zlo u ljudima kako bi izbavio svoju decu. Oni zato prataju nepravde koje im se ine i zauzvrat sami slue na blagoslov.

Zavetno nasledstvo
Sledea prostorija puna je eksponata koji podseaju na pobede u molitvi, zapisane u delu Biblije od 2. Mojsijeve do Knjige o sudijama. Ovde je Mojsijev tap simbol sile molitve koju je Bog upotrebio da pokae svoju mo meu ljudima. Ovde su estice zlata od unitenog zlatnog

RATNICI MOLITVE teleta nainjenog pod Sinajem i fragmenti slomljenih ploa Bojeg zakona, koji nas podseaju na tamonje Mojsijevo posredovanje kod Boga, ime je Izrailj bio spasen od unitenja i obnovio svoj odnos s Bogom (2. Mojsijeva 32. 34. glave). Ratnici molitve shvataju da Bog deluje u uslovima posrednikog partnerstva s ljudskim posrednicima, da bi i pojedince i grupe ponovo doveo u blizak odnos sa sobom. U jednom uglu ove sobe vidimo kamenje iz korita reke Jordan kamenje koje su Izrailjci poneli sa sobom, prelazei preko suvog korita reke, nakon to je voda prestala da tee (Isus Navin, 3. glava). Evo i para velikih sandala od divova iju je zemlju verni Halev dobio kao naslestvo od Gospoda (Isus Navin, 14. glava). urei dalje, vidimo sanduk u kojem se nalaze lu (baklja), ban (vr) i truba orua pomou kojih su ovek molitve Gedeon i njegovi ratnici izvojevali pobedu nad agresivnim Madijanima (Sudije, 7. glava). Uoavamo, potom, komad lanca kojim je bio vezan slepi Samson dok se molio za obnavljanje snage, kako bi ruenjem stubova hrama mogao pobediti Boje neprijatelje (Sudije, 16. glava).

Ratnici molitve pouzdano znaju da je Bog onaj Bog koji je inio uda u svim vekovima i da Njegovoj sili nisu postavljene granice. Znaju da e On,
bez obzira koliko si loih odluka doneo bez obzira u koliko si grehova pao, uti tvoju molitvu, da e ti oprostiti i dati novu snagu za voenje bitaka u ivotu.

Soba careva i proroka

U sledeoj velikoj prostoriji vidimo mnogo eksponata koji nas podseaju na vojske Bojih ljudi molitve na delu u vreme izrailjskih careva. Vidimo mali, fino iveni opleak koji je Ana donela u svetinju za svog sina, deaka Samuila koji je jo u utrobi majke bio posveen Bogu silnog ratnika molitve (1. Samuilova 2,18.19; 12,23). Tu vidimo i eksponate koji nas podseaju na Davidov dugi ivot kao pastira i cara; meu njima i praku kojom je deak molitve ubio Golijata kao i krunu koju je poloio pred Boga u znak kajanja zbog preljube i ubistva (1. Samuilova 11. i 17. glava; Psalam 32 i 51). Odmah potom dolazimo do izlobe o Iliji: ognjem opreno kamenje sa oltara na gori Karmil (1. Carevima, 18. glava) i crno pero od gavrana, anak hrane i mala boica ulja podsetnici na situaciju u kojoj je Bog hranio Iliju u periodu gladi (1. Carevima, 17. i 18. glava). Ovde vidimo i komadi tkanine od Ilijinog plata, koji je uhvatio Jelisije, ovek molitve, prilikom Ilijinog odlaska na nebo, kada je otpoela Jelisijeva sluba uda (2. Carevima, 2. glava). U vitrini, na drugoj strani prostorije izloeni su svici sa psalmima koje su pevali svetenici kada su, bez ikakvih stvarnih izgleda na pobedu, predvodili Josafatovu vojsku u boj (2. Dnevnika, 20. glava). Sledee to

17 vidimo je oblog sa smokvama, slian onome kakav je bio upotrebljen za izleenje cara Jezekije posle njegove usrdne molitve (2. Carevima, 20. glava). Vidimo i ugljen s nebeskog oltara koji je oistio Isaiju koji se molio (Isaija, 6. glava), u zemlji istrunuo laneni pojac proroka Jeremije, koji je Bog upotrebio da ukae Izrailju na njihovu duhovnu bolest; slomljen up iz kue lonareve i ugljenisane ostatke Jeremijine poruke caru, koju je car isekao i spalio (Jeremija, 13, 18, 19 i 36. glava). Ovde vidimo i mnoge predmete iz pria koje je prorok Jezekilj koristio da bi pouavao Boji narod u Vavilonu: proroki svitak, lanac, ma za ubijanje, kiselo groe, suve kosti, planove za gradnju novog hrama (Jezekilj, 2, 3, 7, 9, 18, 37 i 40. glava). Tu nalazimo posudu s varivom i bocu s vodom koje su Danilo i njegovi drugovi koristili za hranu i pie, elei da dokau prisutvo Bojih blagoslova; malo trave koju je car Navuhodonosor morao da jede sedam godina da bi nauio da se moli, komadi zida na kojem je pisano vatrom, slike velikog lika i zveri, koje je Bog protumaio Danilu, posle njegove molitve i vlasi od grive lavova s kojima je Danilo zajedno proveo no (Danilo, 1, 4, 5, 7-9. glave). Boji ratnici molitve znaju da Bog, bez obzira koliko strana bila kriza ili koliko sloeni bili ivotni problemi, ima spremno reenje koje e biti aktivirano molitvom. Moramo imati na umu da Bog ne slua i ne usliava samo molitvu pravednika. On ne deluje samo u prilog dobrih. Seam se prve prilike u ivotu kada sam se molio Bogu stvarno se molio. O, da, uili su me kao dete

Sada, kada na spavanje idem ja, Da duu moju uva, ja molih Gospoda;. Pre buenja ako treba da umrem ja Da duu moju uzme, ja molih Gospoda.
Ipak, nikada nisam ni znao niti razumeo ta je zapravo molitva u sutini. Majka me je poslala u nedeljnu kolu; iao sam, s vremena na vreme, ali nikada nisam stvarno iskusio silu molitve. Molitva je, eto, bila neto to su te uili; ako ti se svia, zadri, ako ne, ostavi. Tek sam zahvaljujui jednom svom iskustvu koje sam doiveo u svojim tinejderskim godinama, otkrio silu molitve. Tada nisam poznavao Hrista nisam ga poznavao kao svog Spasitelja. Bio sam voa bande u

Njujorku. Moj brat i ja ukrali smo jedan amac, pa smo potom veslali prema zalivu Grejvs End, gde smo nameravali da lovimo ribu. Lovili smo
tamo ribu i zabavljali se, kad je sasvim neoekivano naila oluja. Konano, ree moj brat, bolje je da veslamo prema obali, poto su talasi postajali sve vei i vei. Tako smo poeli da veslamo, ali struja je promenila pravac. Odveslali bismo jedan metar prema obali, a onda bili vraeni tri metra natrag prema

RATNICI MOLITVE zalivu. Sve vie i vie udaljavali smo se od kopna. Talasi su se razbijali o bokove amca i ulazili unutra pa smo se jako uplaili. Moramo da izbacujemo vodu!, povikao je moj brat. Skinuo sam izmu trudio se da izbacujem vodu iz amca. Ipak, voda je amac punila bre nego to sam ja mogao da izbacujem. Oluja i struja nosili su nas sve dublje u zaliv, prema ulazu u Atlantski okean. Igledalo nam je da emo potonuti. Rekao bih da u amcima koji tonu nema ateista ili skeptika. Tom prilikom Bogu sam uputio svoju prvu pravu molitvu. Seam se kako sam se molio: Dragi Boe, vrati me natrag, i biu dobar. Amin. Ve tog trenutka, meu oblacima se pojavio jedan procep kroz koji je sunce, za nekoliko trenutaka, obasjalo na ukradeni amac taman dovoljno dugo da nas primeti jedan brzi amac. Doli su do nas, privezali nas konopcem i odvukli u sigurnost. Kad sam nogama ponovo stao na vrsto tlo, zaboravio sam svoju molitvu. Bila je to ona vrsta molitve koja se koristi za spasavanje od poara Boe, vrati me natrag i biu dobar. Jasno je da je Bog znao da uopte nisam ni planirao da budem dobar, a ipak je usliio tu moju molitvu uz pomo procepa u oblaku i sunca koje je osvetlilo amac.

Bog je uo molitvu lana bande u ukradenom amcu. To je, dakle, bio poetak novog ivota za Rona Halvorsena. Molitva ukradeni amac. Bog
zaista odgovara na molitvu molitvu i nepravednog i pravednog. Ovde, u muzeju ratnika molitve, mogli bismo navesti i mnogo drugih soba: sobe Jevanelja, sobu Dela apostolskih, plus novih devetnaest soba, od kojih je svaka predstavljala jedan vek, sa eksponatima i slikama koji prikazuju dostignua ratnika molitve kroz istoriju. U svakom delu izlobe upoznajemo se s novim principom molitve ili poukom. Saznajemo da prouavanjem i vebanjem u molitvi moemo zakoraiti na stazu beskrajnog istraivanja i osloboene sile.

Lina molba
Izazov koji stavljam pred vas ovom knjigom vie je od opteg ubeenja da Boji narod ima danas potrebu za vojevanjem s molitvom vie nego u bilo koje drugo vreme u istoriji. Principi i vetine koje vam predstavljam poeli su da nastaju u krizama i tekoama mog linog ivota. Realnost molitve postala mi je bliska kada sam osetio potpuno razoaranje i strano obeshrabrenje zbog svog duhovnog ivota. Od mene su oekivali

da druge ljude uim hrianskom nainu ivota i tome kako mogu dostii zrelo hriansko iskustvo, dok sam zapravo i sm bio u krizi, poto mi je bilo neverovatno teko da se izborim sa sopstvenim duhovnim problemima. Oseao sam se prazan, obeshrabren; obuzet razmiljanjem i
oseanjem kako je s mojom upotrebljivou u Hristovom delu praktino gotovo. U to vreme shvatio sam da sam zanemario molitvu, koja je bila upravo ono to mi je davalo snagu u duhovnom ivotu. Podsetio sam se svoje

19 potrebe za tihim vremenom molitve, u zajednici s Bogom. To sam primenjivao godinama, a onda sam otplutao, zbog svoje nemarnosti i prezauzetosti. Molio sam se sada Bogu da mi pomogne da ponovo provodim s Njime taj tihi period vremena, ispunjavajui Davidove rei: Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radoveemo se i veseliti u sve dane svoje (Psalam 90,14). Bog mi je odgovorio u svojoj ljubavi. Ponovo sam otkrio radost i sreu koja dolazi kroz zajednicu s Bogom. Tihi period vremena proveden s Bogom obnovio je oseanje da me Bog eli i da sam mu potreban. Ponovo sam se osetio ispunjenim u toj zajednici. I ja sam, kao i ti, imao periode kada mi je izgledalo da mi je ivot pao s visoke zgrade i razbio se u stotine komadia. Leao sam tako, razbijen kao kakav mali debeljko, nemoan da ponovo sastavim komadie. Ne bi se moglo rei da nisam pokuao da sakupim i ponovo sastavim komadie. Pronaao sam nekoliko komadia za koje sam mislio da se meusobno uklapaju; potroio velike pare na neki skup lepak i pokuao da zakrpim sopstveni ivot. No jedino to sam uspeo bilo je lepak na sve strane. Dva komadia premazana lepkom nisu se uklapala, dok su ostali bili zalepljeni za papir na kojem su leali. Pokuavao sam i opet pokuavao da svojom snagom spojim delove, ali oni se nikako nisu uklapali. Nijedan! Na kraju sam napravio samo jo gori haos. Na kraju sam ih, u molitvi, odneo pred Isusove noge. S puno ljubavi, On je razvrstao izlomljene delie mog ivota, ponovo ih sastavio i vrsto povezao svojom ljubavlju i milou. Tada sam se upitao: Zato si potroio onoliko vreme, pokuavajui da se sastavi sopstvenom snagom? Zato Isusu nisi doao ranije? Nisam nalazio nikakav odgovor na sopstvena pitanja. Ali, nauivi tajnu celovitosti ivota, mogu, kao ratnik molitve, da savladam svoje periode nemoi, da odbijem kobne udarce koje ka meni i drugima usmerava sotona. Tako mogu i sebe i druge da odvedem Isusu, da od Njega i Njegovog Oca u molitvi zatraim da nas oporavi, izlei i obnovi, da uini da ivot sree i radosti nastane tamo gde je sotona doneo izopaenje i ranjavanje. Ova knjiga polazi od ovakvih i mnogih drugih iskustava. elim da doivi radost molitve i snagu koju sam ja pronaao u zajednici s Bogom. elim da nae isceljenje i kvalitet duhovnog rasta, koje je Bog meni omoguio. Ali, jo vie od toga, elim da dobije deo radosti molitve za blinje koju sam otkrio uporedo s poboljanjem svojih vetina u molitvi.

Jedno je sluiti ljudima na socijalnom nivou, s propovedaonice ili u okviru savetovanja, a sasvim drugo metodom tajne molitve povesti ih podnoju Bojeg prestola, podupirati ih i traiti za njih izraze Boje
ljubavi, isceljenje i silu za njihov ivot. Boriti se s Bogom protiv bola, patnje i teskobe koje je Njegov neprijatelj uneo u ivot naih blinjih i gledati kako Njegova sila ulazi u njihov ivot, kako osvaja pobede i stvara novi ivot to je neto to donosi radost uzvieniju nego to mi uopte moemo shvatiti, pre nego to i sami to doivimo. Tu radost duboko i

RATNICI MOLITVE iskreno elim i tebi.

Poziv
Ratnici molitve, pozivam vas da obuete ratnu opremu molitve. Pozivam vas da prouavate molitvu u Bojoj Rei da postanete veti u molitvi. Pozivam vas da upoznate Isusa Hrista, vojskovou Boje velike vojske i da se ugledate na Njegov uzor sile u molitvi. Pozivam vas da imate na umu taktiku i strategiju sotone, naeg suparnika. Pozivam vas da nauite kako se stavlja Boji duhovni oklop; da koristite Boje duhovno oruje (ratnu opremu) i savladate vetine svih vrsta molitve. Pozivam vas da se angaujete u bitkama molitve, svojim i svojih blinjih, i da u borbi protiv neprijatelja vaa snaga bude na Gospodnjoj strani. Pozivam vas da upotrebite svoje sve izraenije vetine ratovanja s molitvom, kako biste oslobodili druge koji su jo uvek pod sotoninom vlau, a da onda tako steena saznanja i vetinu prenesete i na one koji vas okruuju. Pozivam vas da zbijete redove i da ujedinite svoju snagu molitve s drugima u svom okruenju i u crkvi, udruujui te snage pod vostvom Vojvode vojske Gospodnje i pristupajui velikoj vojsci koja koraa ka Sionu. Pozivam vas da savlaujete neprijatelja iz bitke u bitku, da dajete slavu Bogu, da predstavljate Njegov karakter i silu pred ljudima i postanete slini Njemu. Pozivam vas da rat privedete kraju i da uspostavite stanje za kakvo je Isus rekao da e biti uvod u Njegovo carstvo, kada e rat biti zavren i neprijatelj konano pobeen. Boja vojska e tada konano moi da zauvek prekuje svoje maeve i koplja u orua mira i odmora od vojevanja.

Moj lini plan vojevanja

1. Navedi koje su, po tvom miljenju, dve najvee duhovne bitke koje je Boji narod vodio u svakom od sledeih vremenskih perioda:

Stari zavet
a.

21 b.

Novi zavet
a. b.

Postbiblijska crkvena istorija:

a. b.

Istorija tvoje verske zajednice:

a. b. 2. Ispii dve pouke o duhovnom ratovanju iz ovog poglavlja, koje su za tebe bile najsadrajnije i objasni zato:

3. U nekoliko rei napii zato je u ovoj etapi tvog prouavanja molitva vana za dostizanje duhovnih pobeda.

RATNICI MOLITVE

3. POZNAVANJE NEPRIJATELJA
Jer ako i ivimo u telu, ne borimo se po telu. Jer oruje naega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie na poznanje Boje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu. [Jer iako ivimo u svetu, ne vodimo rat onako kako ga svet vodi. Oruje kojim se borimo nije oruje sveta. Naprotiv, u njemu je boanska sila za ruenje utvrenja. Mi ruimo dokaze i svako pretvaranje koje se podie protiv poznavanja Boga i zarobljavamo svaku misao, kako bismo je naveli na poslunost Hristu (prema NIV).] 2. Korinanima 10,3-5.

Zato upuujem poziv pripadnicima Bojeg naroda po celome svetu da postanu ratnici molitve? Zato se svakom verniku upuuje hitan snaan poziv za ukljuenje, preko molitve? Zato to za puninu Bojeg obeanja nikada neete biti spremni ako niste pripremljeni za aktivni sukob s Bojim zakletim neprijateljem. Sotona je stvaran i suprotstavlja se svakom obliku duhovnog ivota. Ali mi znamo ta on misli [nisu nam nepoznate njegove zamisli] (2. Korinanima 2,11). Bog nam je u svojoj Rei pruio sve potrebne informacije o sotoni i njegovim metodima ratovanja kako bismo se pripremili da odigramo svoju ulogu u Bojoj bici s njim.

Zato bi sotonu trebalo dobro upoznati?

Veini hriana je neprijatno dok razmiljaju i razgovaraju o sotoni, i u tome su u pravu. Nije prijatno provoditi mnogo vremena u razmiljanju o biu koje se u celosti odalo tami, okrutnosti, obmani, mrnji i unitavanju onoga to je dobro. Isus je sredite naih otkupljenih ivota. Ako svoje misli usredsredimo na svog Spasitelja i Gospoda, zato bismo troili vreme na Njegovog neprijatelja? Odgovor je u tome da mi, kada postanemo Boja deca, postajemo ujedno i aktivna orua u velikom sukobu izmeu naeg nebeskog Oca i sotone. Kada krene da ratuje, vano je neto znati o neprijatelju s kojim se suoava. To je svetovnim vojnim stareinama dobro poznato. Oni iz iskustva znaju da, to vie zna o namerama, taktici, jakim i slabim stranama svog neprijatelja, to e vea biti tvoja prednost na ratitu. U stvari, poznavanje neprijatelja je tako razumna i logina potreba, da ga vojna lica opisuju kao inteligenciju [znanje], u naem podneblju: obavetajna sluba. Bog to shvata i zato nam je u Bibliji dao mnotvo podataka o svom i naem neprijatelju. Razumno je ako izvesno vreme provedemo u upoznavanju neprijatelja dua i naina na koje on napada Boju decu.

23

Skriveni neprijatelj
Prva injenica o sotoni koju je potrebno znati jeste da on retko izlazi na istinu i retko se pojavljuje onakav kakav jeste. Od poetka svog delovanja na Zemlji pokazao je da najradije deluje u tami, kao skriveni neprijatelj. U Edemu je delovao preko lepe zmije, koristei to stvorenje kao svojevrsnu marionetu-trbuhozborca, kako bi iskuao Evu. To je obrazac za koji se on opredelio jo od onog vremena. U prii o Jovu, sotona je delovao preko stranog pustinjskog plemena Saveja i oteo Jovova velika krda magaraca i stoku. Delovao je preko vatre koja je padala odozgo (munja) i unitio Jovove ovce, uinivi da se stvori utisak kako ih je unitio Bog. Delovao je preko Haldeja da bi oteo Jovu njegova krda kamila. Upotrebio je orkanski vetar da bi pobio Jovovu decu. Na kraju, upotrebio je bolesti da bi napao Jovovo telo. Tu priu e nai u Knjizi o Jovu, 1. i 2. glava. Sotona najee radi preko ljudskih bia. Meu ljudima na Zemlji verovatno je veoma malo onih koji svesno poinju da slue sotoni. Ali, malo po malo, oni prihvataju navike, neguju elje i prohteve zahvaljujui kojima on postepeno stie vlast nad njima. Ipak, sem kada je re o otvorenim okultnim radnjama i sotonskom kultu neprijatelj ljudima uglavnom vlada preko oholosti, sebinosti, elje za vlau, pohlepe i drugih slinih ljudskih slabosti. Sotonu Isus naziva lupeom koji dolazi da ukrade, ubije i pogubi. Opisao ga je i kao onoga koji se tiho, nou, uvlai preko zida tora, da bi pokrao pastira (vidi Jovan 10,1.10). Sotonu i njegove pale anele Pavle naziva upraviteljima tame ovoga sveta (Efescima 6,12). Kao ratnik

molitve, potrebno je da bude uvek na oprezu, znajui da sotona napada iz zasede i da se krije iza okolnosti, prirodnih sila i iza drugih ljudskih
bia. Boja re neskriveno govori o sotoni koji koristi ljudska orua i esto nas informie o neprijatelju u tekstovima proroanstava izreenih protiv tih ljudskih orua obino velikih vladara. U 14. glavi Isaije, Bog nam govori o neprijatelju u proroanstvu o njegovom oruu nadmenom vavilonskom caru. U 28. glavi Jezekilja, u proroanstvu izreenom protiv oholog kneza Tirskog, dobijamo mnotvo informacija o Bojem neprijatelju. I Danilo nam iznosi vane napomene o sotoninom delovanju na visokim politikim nivoima, pod imenom kneza carstva Persijskoga (Danilo 10,13). Jednom jedinom prilikom sotona je izaao iz svog skrovita i napao neposredno, kao sotona u vreme Isusovog kuanja u pustinji. Isus ga je u toj borbi u potpunosti porazio, da bi se sotona potom vratio da deluje u tami. ta jo moemo iz Boje rei saznati o tom neprijatelju?

RATNICI MOLITVE

Pali predsednik vlade

Sotona je stvoreno bie. Bog ga je stvorio plemenitog i inteligentnog (Jezekilj 28,12). Dobio je poloaj heruvima zaklanjaa, zaduenog za svetlost koja okruuje Boji presto (Jezekilj 28,14). Drugim reima, radio je najneposrednije uz presto, visoko na administrativnoj lestvici neba, a moda i svemira. Njegovo ime na nebu bilo je Lucifer, ker zorina (Isaija 14,12). Konkretno, Lucifer je bio najvii od svih anela njihov voa a moda je imao i ulogu predsednika vlade neba. Jedino su Bog, Hristos i Sveti Duh, po rangu, na nebu bili vii od njega. Meutim, dogodilo se da su upravo njegova lepota, inteligencija i poloaj kumovali njegovom padu. Postao je egocentrian i ohol. Konano, taj divni aneo zakljuuje kako on zasluuje vladavinu svemirom. Odluuje da svrgne Boga s prestola svemira i da sm preuzme vlast (Isaija 14,13). Neobino, zaista, ali uspeo je da jednu treinu nebeskih anela ubedi da mu se pridrue u toj dvorskoj revoluciji i tom prilikom je uinio otvoren pokuaj uzurpacije neba. U Otkrivenju 12,3-9 opisuje se kulminacija tog njegovog pokuaja da zbaci Boga s prestola. Hristos, kao Veliki Knez, Arhanel Mihailo, predvodio je odane anele i na nebu se odigrala velika bitka. Sotona i njemu pridrueni aneli bili su zbaeni s neba na Zemlju, kao beskunici u svemiru. Adam i Eva, posle iskuenja u Edemu, prihvataju sotonu kao svog vou. Od tog trenutka, sotona i njegovi pali aneli imaju teritoriju s koje e nastaviti svoj rat protiv Boga. Od tog vremena nadalje, Zemlja postaje poprite velike borbe izmeu Boga i Njegovog neprijatelja, sotone velike crvene adahe i zmije (Otkrivenje 12,9). Sve ovo vreme utroili smo na opisivanje sotoninih poetaka, elei da te podsetimo da se suoava s monim i otroumnim neprijateljem velikih sposobnosti. Nikada nemoj potceniti sotoninu otroumnost i sposobnost da prevari. Nikada ne sumnjaj u to da te on mrzi kao Boje dete i da e upotrebiti svaki trik koji uopte moe da smisli, ne bi li te porazio. S druge strane, sotonu nikada nemoj preceniti. Isus je na Golgoti i prilikom vaskrsenja izvojevao nad njim potpunu pobedu. Po svom povratku na nebo, Isus je poslao Svetoga Duha, koji je Hristov Duh (Rimljanima 8,9), da ivi u nama. Moramo biti na oprezu pred sotoninim napadima, ali emo u bitku odlaziti svesni da je vei koji je u vama negoli koji je na svetu [sotona] (1. Jovanova 4,4).

Nazivajmo sotonu njegovim pravim imenom

Imena su, u Bibliji, veoma vana zato to opisuju karakter osobe ili mesta. Poto sotona vrlo esto radi iza kulisa, informisani ratnik molitve treba da poznaje razliita imena kojima Boja re oznaava neprijatelja. Evo tih imena:

25 Velika crvena adaha, stara zmija, avo, sotona (Otkrivenje 12,9) Suparnik (1. Petrova 5,8) Knez sveta ovoga (Jovan 12,31) Knez avolski (Marko 3,22) Knez koji vlada u vetru [atmosferi] (Efescima 2,2) Upravitelj tame ovoga sveta (Efescima 6,12) Bog sveta ovoga (2. Korinanima 4,4) Lupe (Jovan 10,10) Krvnik (1. Korinanima 10,10) Jaki (Matej 12,29) Otac lai (Jovan 8,44) Opada brae (Otkrivenje 12,10) Varalica, antihrist (2. Jovanova 7) Lav koji rie (1. Petrova 5,8) Neprijatelj (Matej 13,39).

Kao ratnik molitve, upamti ova imena, kako bi dobro poznavao vou sila s kojima se sukobljava u ratovanju za Boga. Osim toga, istovremeno imaj na umu da je taj neprijatelj bio poraen svakom prilikom kad je napao Isusa. Posle vaskrsenja sotona je dobio jo jedno ime ime po kojem e uvek biti znan poraeni neprijatelj.

Rikanje lava
Sva ta imena pokazuju nam da je sotona stvaran i da se suprotstavlja svakom Bojem detetu. Ne daj se prevariti, sotona nije tek neko dosadno

stvorenje, neki gremlin, neko koga ima svuda, o koga se saplie, i koji se bavi runim trikovima. Neprijatelj je hladan, otrouman, nepomirljiv
protivnik, neko ko radi dvadeset etiri sata dnevno, bez ik-pauze, 365 dana u godini. On je na elu ogromne vojske palih anela koji nisu nita manje od njega reeni da dobiju rat, kako bi zavladali svemirom. Sotonin plan podrazumeva vie od namere da te kua cilj mu je da te uniti. Ali mi znamo ta on misli (2. Korinanima 2,11).
Budite trezni i pazite, jer suparnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da prodere. Branite se od njega tvrom u veri, znajui da se takva stradanja dogaaju vaoj brai po svetu. 1. Petrova 5,8.9.

Nedavno sam, boravei u Junoj Africi, imao priliku da posetim Krugerov Nacionalni park. Tamo sam video lava u lovu. opor lavova se najpre priunja uz krda gnua, zebri, impala ili divljih bivola. Ona (poto je obino lavica ta koja ubija plen) hoda oko krda, kao da nije zainteresovana za ulov. Ali u trenutku kada naie na slabu ili ranjivu ivotinju, napada je zverski. Gledao sam kako lavica obara bivola za samo nekoliko sekundi. Sada mi je lake da razumem opaku, svirepu

RATNICI MOLITVE lavlju narav. Bog za sotonu kae da je lav koji rie. Kada rtva vie ne daje znake ivota, lavica die glavu i rie. U trenutku kada ona rikne, lov na plen je zavren. Istraivai prirode kau da lavovi koriste i drugi metod hvatanja i ubijanja plena, ime se takoe ilustruje sotonin metod. Takav lov se organizuje nou. opor lavova se razdvaja. Najvea grupa se tiho, neprimetno, prikrada krdu ivotinja koje hoe da napadne i pritajeno lei u travi. U jednom trenutku, lav mujak odlazi ispred krda, do mesta s kojeg ga mogu videti i stane strano da rie. Miroljubivo krdo travojeda u panici i izbezumljeno bei, jurei to dalje od lava koji rie, pravo u eljusti opora lavova skrivenih u zasedi. Oba metoda lova upozoravaju nas na duhovnog lava koji rie. Sotona moe da nas napadne iz zasede. Mi moramo biti na oprezu u svakom trenutku, osetljivi na prisutnost neprijatelja. S druge strane, kada ujemo lava da rie, bez obzira kako strana i pretea bila njegova rika, ne smemo se nai u panici, niti nekontrolisano beati, pravo u neprijatelja. Jer je vei koji je u vama negoli koji je na svetu. Mi nismo bespomoni plen, kao ivotinje koje pasu u zemlji lavova. Na Voa, Isus Hristos, ve je savladao lava koji rie i stavio nam na raspolaganje svu pomo neba, kojom emo moi da izbegnemo neprijateljeve zasede i ponovo ga porazimo.

Sotonska ratna taktika

Biblija nam otkriva podatak da sotona ima dva osnovna tipa napada: 1. Sotona koristi nasilje: Jedna od osnovnih taktika koje sotona koristi protiv posveenih hriana je nasilje. Sotona e na tebe udariti iznenadno, divljaki, kao lav o kojem smo govorili. Koliko je snano nasilje koje sotona moe da primeni? Vidi primer Jova. Kad je sotona napao Jova, digli su se orkanski

vetrovi, kradljivci su krenuli da otimaju, munja je pala s neba; Jova je snala teka bolest. Pokuaj da zamisli koliku snagu sotona mora imati
da bi sve to uinio. (Vidi O Jovu 1,13 do 2,7). Sotona moe da napadne spolja i da te dovede u beznadenu situaciju. On na poguban nain koristi ivotne okolnosti i situacije. On moe da poalje veliku nesreu bolest, udes, finansijske probleme, porodine sukobe i druge. Te nevolje imaju za cilj obeshrabrivanje i nanoenje poraza. Nasilje dolazi spolja. Ali postoji jo jedan nain na koji sotona napada vernika: 2. Sotona koristi aputanje i nagovor: Ta vrsta napada dolazi iznutra. On je usredsreen na um i oseanja, a ne na telo. On napada tvoj um. Tim metodom je u Edemskom vrtu kuao najpre Evu, a potom i Adama. Evo ta je rekao Evi: Je li istina da je Bog kazao [da ete umreti]? Neete vi umreti; nego zna Bog da e vam se

27 u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi (1. Mojsijeva 3,1-5). Neverovatno, koliko je rafinirano to iskuenje! Ko ne bi eleo da bude kao Bog? Sotona se udvarao Evi koristei njenu tenju da napreduje, da postaje bolja; njenu sklonost da dobro pojede, njenu mo zakljuivanja. Negirao je Boju re i usadio u njeno razmiljanje te neobine, suprotne ideje koje je ona prihvatila. Poto je sama jela od ploda, iskuala je i svog mua, ime je i on postao predmet napada, iz ljubavi prema Evi. Dobro je da paljivo proita tu priu o kuanju, u 3. glavi 1. Mojsijeve, i videe da je sotona svoj napad iznutra nastavio i nakon to je prvi par zgreio. U brzom smenjivanju dogaaja, on je koristio stid, krivicu i strah, navodei ih da i dalje gree (1. Mojsijeva 3,7-10). Budui da ih je tako uspeno primenio na Adamu i Evi, neprijatelj iste metode i taktike koristi i danas, s nesmanjenim uspehom. Kad te sotona napadne, moe biti da e rikati na tebe i napasti te frontalno. Meutim, on moe i da promeni taktiku i upotrebi prefinjenije metode. U takvim prilikama on apue, on se ruga, poziva te i nudi ti neto to odaje utisak boljeg. Tokom vekova, pa i danas, ljudska bia su postupala brzopleto, govorila nepromiljeno, razmiljala pogreno, sumnjala nepotrebno, gajila razvratne elje, posezala pohlepno i neprestano za tuim i to sve zahvaljujui rafiniranim, podmuklim doaptavanjima kneza zla. uj neke od njegovih sugestija. Neke od njih su neverovatno otroumne:

Samo ovaj jedan put. Nee ti nita biti ako to uradi samo jednom. U redu je to; svako to radi. Trai svoja prava. Hajde, hajde, uradi to niko nee znati.
Ako i kada pristane na te sugestije, klopka se zatvara.

Suprotstavljanje, protivljenje neprijatelju

Samo je jedan jedini nain borbe protiv sotonskog nasilja i doaptavanja MOLITVA! Neprijatelj je stvaran i moan. Jedino se
molitvom moemo pripremiti za odupiranje neprijateljevom uznemiravanju i progonjenju. Evo, kako se vri priprema za ratovanje molitvom:

Upoznaj metode delovanja neprijatelja:

Moramo poznavati metode neprijatelja. Moramo dobro upoznati iskuenja koja on najee primenjuje i kanale koje koristi. Moramo poznavati situacije kojima se koristi za postavljanje zaseda. Evo nekih kljunih injenica kojih moramo biti svesni:

RATNICI MOLITVE

Shvati da je njegov rat duhovne prirode:

Apostol Pavle nas upuuje kako moemo savladati svog neprijatelja. U poslanici Efescima opisuje nam metode neprijatelja i daje uputstva kako protiv njega treba ratovati.
Jer na rat nije s krvlju u s telom, nego s poglavarima i vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. [Jer na rat nije s krvlju i telom, nego s vladarima, vlastima i silama ovog mranog sveta i s duhovnim silama zla u atmosferskim prostorima. (Prema NIV).] Efescima 6,12.

Naui da on moe biti poraen jedino snagom veom od sopstvene:

Sotonu je Isus opisao kao jakoga i rekao da se njegova kua moe napasti tek poto se on svee (Matej 12,29): Ne moete opleniti sotonino carstvo ako prethodno ne sveete sotonu. Tek tada njegovi demoni mogu biti izbaeni napolje. Ti i ja u sebi nemamo tu snagu, ali se i ne uputamo sami u takvu vrstu borbe. Dade mi se svaka vlast na nebu i na Zemlji. Idite dakle. Evaneoski nalog s kojim ratujemo protiv sotonine sile daje nam pristup svakoj vlasti na nebu i na Zemlji. Ne treba nikada da se oseamo da smo u defanzivi ili da smo slabi, kada idemo sa Isusom. Kao deak, bio sam mali rastom pa su me drugi uvek maltretirali, kako se ve maltretiraju deaci, dok nisam dovoljno porastao da sam mogao da sm maltretiram drugu decu. U mom kraju uvek je bilo siledija. Zona tue bila je izmeu velike stare stambene zgrade u kojoj sam iveo i dravne kole u koju sam odlazio u kolu. Svakog dana, budei se, prvo

to sam uradio, bilo je da isplaniram put do kole tako da nekako izbegnem siledije. unjao sam se kroz uliice i prolaze i iao sporednim
ulicama, ali to je trajalo samo kratko. Siledije bi me na kraju pronale i tada bih ipak popio batine. U zgradi do nas iveo je Tenk. Tenk je bio krupan sav u miiima. Svako ga je znao i s Tenkom se niko nije kaio. Ja sam bio smotan deak, ali sam ovako razmiljao: ako se sprijateljim s Tenkom, ako idem s njim, ako se igram s njim i saraujem s njim, moda se ni sa mnom niko nee kaiti. Jednoga dana pre kole primetio sam Tenka kako gleda kroz prozor svog stana. Hej, Tenk, doviknuo sam mu, ide u kolu? Da, odgovorio je. Mogu li ja s tobom?, upitah. Razume se, odgovorio je. Toga dana nisam iao sporednim ulicama. Iao sam u kolu tik uz Tenka, glavnom ulicom. Videli smo siledije, ali se nisam brinuo. Ba me

29 je bilo briga za bilo koga, jer sam se sprijateljio s Tenkom. Igrali smo u istom ragbi timu. Provodili smo sate zajedno i postali dobri drugari. Niko me nije ugroavao dok sam bio s njim. Shvatate? Jer je vei koji je u vama negoli koji je na svetu (1. Jovanova 4,4). Bez obzira koliko je sotona moan, Isus je moniji. Kada hodamo s Isusom, razgovaramo s Isusom, provodimo vreme s Isusom i postanemo Njegovi prijatelji, sotona vie ne moe da nas savlada. On mora prvo da napadne Isusa.

Znaj da on mora da bei kada mu se suprotstavimo:

Protivite se avolu i pobei e od vas (Jakov 4,7). Kada zauzmemo vrst, odluan stav prema sotonskoj sili, u Isusovo ime, on mora da bei od nas onako kako bi beao od samog Isusa. Ratnici molitve moraju biti stalni u molitvi uvek spremni da se suoe s nasiljem i doaptavanjem neprijatelja, uvek spremni na ratovanje. Izraz ratnik molitve opisuje hrianina koji sasvim ozbiljno namerava da dobije veliku bitku protiv neprijatelja. Razume se, u tvojoj glavi nema nikakve sumnje da se duhovna bitka bije svuda i na sve strane. Duhovna bitka moe se dobiti jedino duhovnim orujem i taktikom. Silina borbe ne poputa s proticanjem vremena, nego se, naprotiv, pojaava. Bitka je to za nae umove, naa srca, nae due. Tragedija je u tome to je veina hriana skeptina, neobavetena, plaljiva i moda samo ovla svesna postojanja tog rata. U tom sukobu nema civila, nema neutralnosti. U njemu nema situacije u kojoj bi mobilisani vojnik ipak ostao u sigurnosti svoje kue, dok rat besni. Ratite je ljudsko srce svako ljudsko srce. Uee se ne moe izbei. Meutim, nikako se ne bi smelo dogoditi da budemo toliko zaokupljeni neprijateljevom snagom i lukavstvom da se razoaramo u borbi. O tome Biblija vrlo jasno govori. Sotona e na kraju izgubiti i biti uniten, zajedno sa svim svojim sledbenicima. U bitku mi ne idemo sami. Isus kae: Evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka (Matej 28,20). Sveti Duh stanuje u tvome srcu i obezbeuje ti vostvo, mudrost i snagu. Otac kae: Neu odstupiti od tebe niti u te ostaviti (Isus Navin 1,5; Jevrejima 13,5). Boji aneli su neprekidno uz nas, kako bi nas titili i kako bi se borili uz nas (Psalam 34,7). Imaj na umu: pobeda je sigurna! ratnici molitve moraju ui u svaku bitku sa sigurnou da e u njoj biti pobednici.

Moj lini plan vojevanja

1. ta, po tvom miljenju, znai to to se sotona naziva skrivenim neprijateljem:

RATNICI MOLITVE

2. Navedi po dve sotonine osobine na osnovu svakog od sledeih tekstova: Jezekilj 28,1-19: a. b. Isija 14,22-20: a. b. Otkrivenje 12: a. b. 3. Izdvoj dva imena koja Biblija daje sotoni i kai zbog ega su ona za tebe znaajna: a. b. 4. Na osnovu ega zakljuuje da je sotona kao lav?

5. Po tvome miljenju, na koji nain molitva pomae u suprotstavljanju, protivljenju sotoni? (Jakov 4,7)

31

4. POZNAVANJE SVOG KNEZA I VOE

Gospodnja zemaljska vojska je jedinstvena. Njoj mogu da pristupe samo dobrovoljci, ali kada jednom uu u tu vojsku, oni su ratnici do kraja ivota. Osim toga, Bog doputa da Njegovoj zemaljskoj vojsci pristupe samo lanovi Njegove ue porodice; status ratnika omoguen je podjednako i mukarcima i enama i deci. Ali za pristup mogu konkurisati jedino Boji sinovi i keri. Bez obzira to je svaki pripadnik redova te vojske posebno obuavan i poseduje jedinstvene sposobnosti, svima su dostupni sila, vostvo i ratna oprema, potrebni za savladavanje neprijatelja. Sigurno bi oekivao da u toj neobinoj vojsci Knez i Voa bude jedinstven i neobian, i u tome bi bio u pravu. Tvoj Vrhovni Zapovednik, Gospod Isus Hristos, jeste jedinstven. U celom svemiru nema nikoga kao to je On. U vojskama pod ljudskom komandom veoma je malo peadinaca koji e ikada sresti svog operativnog generala. Oni nareenja dobijaju preko oficira, u lancu prosleivanja. Ali u Bojoj vojsci Knez i Voa poznaje svakog ratnika, i koraa uz njega i lino upravlja njegovim ili njenim udelom u borbi. To se prosto ne moe izbei: za postizanje pobeda u molitvi neophodno je da lino, prisno poznaje svog Vou. I zato, upoznajmo se s naim Vojskovoom.

Zapovednik dve vojske

Gospod Isus Hristos je pobedonosni Zapovednik dve vojske aneoske vojske na nebu i ljudske vojske na Zemlji. Obe vojske u Njemu vide svog Vou i svi ratnici aneli i ljudi jesu sluga kao i ti, pod Njegovom upravom (Otkrivenje 22,8.9). Isus je, kao Mihailo, veliki Knez, predvodio vojsku svetih anela protiv sotone i palih anela, kada su pokuali da svrgnu Boga s Njegovog prestola. Hristos je pobedio u toj bici, dok su sotona i njegova vojska aneoskih sledbenika zbaeni na Zemlju (Otkrivenje 1-12). Od tog trenutka nadalje, Zemlja i srca ljudi i ena postali su ratite na kojem se vodi ta velika borba, do njenog konanog zavretka. Padom u greh Adam i Eva dali su sotoni zakonsko uporite na Zemlji i on smatra da na ovoj planeti ima sva vladarska prava (O Jovu 1,6.7; 2,1.2). Budui da je ovek sotoni omoguio vizu za ovaj svet, ljudi i ene takoe moraju igrati aktivnu ulogu u savladavanju sotone na Zemlji. Tako je Bog organizovao zemaljsku vojsku od svih ljudi i ena koji veruju Gospoda Isusa Hrista i koji se uzdaju u Njegovu Re. U trenutku

kada ti i ja postanemo Boja deca i graani Njegovog carstva, mi postajemo i pripadnici te vojske vojske koja se bori na kolenima u

RATNICI MOLITVE

svojoj molitvenoj kleti. Uz tu vojsku stoje nevidljivi Boji aneli

donosei poruke od Boga, otvarajui put Bojoj deci, titei ih, iako nevidljivi, u nebrojenim prilikama, zauzimajui se za njihove pobede. Istorija crkve, kako u vreme Starog tako i Novog zaveta, otkriva nain na koji te dve vojske zajedniki rade na savlaivanju neprijatelja. Tekst u 1. Carevima, 6. glavi, povlai zavesu na pozornici, popritu toga rata. Sirska vojska opkoljava Samariju iz jednog odreenog razloga: da uhvate proroka Jelisija koji je izrailjskom caru dojavljivao kako da izbegne sve zasede koje je Izrailjcima postavljala Sirija. Sirija nije mogla da dobije rat sve dok je Jelisije bio na slobodi. Zbog toga je sirska vojska opsela Samariju, pa su se hrana i voda veoma teko mogli nai. Jelisije je u toj kritinoj situaciji bio savreno smiren i spokojan. Videi da se njegov sluga uplaio, Jelisije trai od Boga da tom uplaenom oveku otvori oi. Odjednom, taj mladi dobija mo da gleda nebeskim oima. Posmatra brda oko grada Samarije, prekrivena ognjenim konjima i kolima i Boje anele koji tite Bojeg oveka. Ta ista nebeska vojska boravila je u atmosferi iznad judejskih brda u blizini Vitlejema u noi kada je roen Isus. Pevali su himne hvalospeva Bogu za neprocenjivi dar u liku Njegovog Sina, javljajui radosnu vest pastirima, koji su tada mogli da pou i vide dete Isusa u jaslama (Luka 2,8-14). Aneli igraju veoma vanu ulogu u Novom zavetu, naroito u periodu postojanja rane crkve. Gledamo ih kako uvek podupiru Boje ratnike i pomau im u njihovoj borbi protiv verskih neprijatelja. Aneli su eni kraj groba preneli radosnu vest o Isusovom vaskrsenju (Luka 24,1-9), a uenicima, prilikom vaznesenja, uputili obeanje o Isusovom ponovnom dolasku (Dela 1,10.11). Aneo je izbavio Petra iz tamnice u Jerusalimu (Dela, 12. glava). Aneo je poslat da obavesti Pavla o uslienju njegove posrednike molitve za celu posadu, putnike i rimske vojnike na brodu pod udarcima bure, kojim je Pavle putovao u Rim (Dela 27,21-26). Aneoska vojska u Otkrivenju igra glavnu ulogu i oglaava trube opomene (Otkrivenje, 8. i 9. glava), donosi najvanije poruke Bojem narodu (Otkrivenje, 14. glava), izliva velika poslednja zla (Otkrivenje, 16. glava) i prenosi odgovore na molitve Bojeg naroda (Otkrivenje 8,1-5). Meutim, kad je Jovan pokuao da se pokloni anelu kao nebeskom biu, ovaj mu je to zabranio reima: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti (Otkrivenje 22,8.9). Nebeska i zemaljska vojska u svemu sarauju, pod rukom istog Zapovednika. Ako bismo zanemarili veliku silu kojom raspolau sveti aneli, jedina razlika meu dvema vojskama bila bi u ovome: zemaljski ratnici su istinski naslednici spasenja i njima da slui sva nebeska vojska (Jevrejima 1,13.14). Aneli s puno ljubavi pomau zemaljskim ratnicima da zadobiju svoje veno nasledstvo, u kojem aneli ne mogu imati udela.

33

Voa nebeske vojske

Prilino udno, ali Isusa kao vou Bojih vojski vidimo tek u poslednjoj knjizi Biblije. Sveti Duh, u 12. glavi Otkrivenja, uklanja zavesu s pozornice dogaaja na nebu, iz vremena pre nego to je greh doao na svet. Mi ovde u ivim slikama vidimo sotonu kao veliku crvenu adahu koja odvlai za sobom treinu nebeskih anela (zvezde simboliu anele Otkrivenje 1,20) i organizuje ih u pokuaju svrgavanja Boga s Njegovog prestola, kako bi ga on zauzeo. Hristovo ime kao Zapovednika nebeske vojske je Mihailo (Koji je kao Bog). Predvodei dve treine svetih anela, On protiv sotone vodi veliku bitku koja je usledila. Gospod Isus je pobedio, pa su sotona i njegovi pali aneli zbaeni s neba na Zemlju (Otkrivenje 12,9). Od tog vremena nadalje Zemlja je postala ina taka te velike borbe, a zemaljska vojska preuzela glavnu ulogu u ratu. Znaaj tog teksta je kljuan. Ti i ja moramo znati, van svake sumnje,

da je Gospod koji nas je spasao, Gospod koji nam je dao nalog za objavljivanje jevanelja celome svetu, Zapovednik svih aneoskih sila na nebu. Kada se ti i ja suprotstavimo neprijatelju, i sami dolazimo pod
rukovodstvo istog Gospoda Isusa. Dok se mi, ratnici molitve, borimo protiv neprijatelja u molitvi, na Voa upuuje nebesku vojsku nama u pomo. Ti i ja, kada se uputstimo u bitku, nismo nikada sami. Oko nas se

nevidljiva, opremljena nebeskom silom, i danas na naoj strani bori Mihailova vojska. Tako, kao i na Gospod, i mi imamo preimustvo da
dozovemo anele da nam priteknu u pomo u vreme borbe (Matej 26,53).

Zapovednik Gospodnje vojske

Izrailjski narod je lutao pustinjom punih etrdeset godina, a onda je doao dan kada su bili spremni za preuzimanje Hananske zemlje kao svog obeanog zavetnog nasledstva. Njihov stari voa, Mojsije, bio je mrtav. Vode reke Jordana su se razdvojile i mnotvo je suvim, peice prelo na drugu stranu. Odmah zatim suoili su se sa svojim prvim ratnim izazovom kako osvojiti moni, zidom opasani grad, Jerihon. Novi voa Isus Navin shvatljivo je oseao je potrebu da se mnogo moli dok je ogromno mnotvo naroda vodio u Obeanu zemlju; od njegovog vostva zavisilo je preko tri miliona ljudi. Isus Navin je bio veoma vian pustinjskom ratovanju. Veto je rukovodio jevrejskom vojskom kada su se na njih stutila pustinjska plemena i pokuala da ih unite (2. Mojsijeva 17,9-16). Meutim, ovom prilikom se njegova vojska suoila s posve novim tipom ratovanja. Pred sobom je gledala jake, zidovima utvrene gradove i divove-ratnike u zemlji surovih, planinskih predela, vrlo bliskih njihovim neprijateljima, ali ne i Izrailju. Sve je to bilo veliko breme za tog Bojeg oveka. On je naao tiho mesto molitve, s kojeg se mogao videti Jerihon, i tu zatraio pomo, mudrost i snagu. Izvetaj o tome moe nai u Knjizi

RATNICI MOLITVE Isusa Navina 5,13 do 6,1-5. Vojskovoa Isus Navin ubrzo osea nepoznato prisustvo u svojoj blizini. Podigavi glavu, vidi visokog ratnika s isukanim maem kako stoji izmeu njega i Jerihona. U istom trenutku, hvatajui se za svoj ma, Isus Navin staje oi u oi s tim ovekom. Jesi li na, ili naih neprijatelja? Nisam, odgovara autoritativna figura, nego sam Vojvoda vojske Gospodnje, sada dooh. Isus Navin istog trenutka shvata da se nalazi u Bojoj prisutnosti; pada na svoje lice i poinje da se moli. ta zapoveda gospodar moj sluzi svojemu?, glasilo je pitanje. Izuj obuu s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveto. Ovo nek nam je jasno: ta osoba je bila Isus, iz vremena pre svog utelovljenja. Pojavio se kao ratnik pred svojim potinjenim oficirom. Isus Navin nije bio nikakav lak plen i njega niko nije mogao tek tako prevariti. S Mojsijem je bio na gori Sinaju. Znao je ta je Boja prisutnost. Jedina druga prilika u Izrailjevoj istoriji kada je izgovorena zapovest o izuvanju obue, bila je kad se Bog obratio Mojsiju iz zapaljenog grma. U tom presudnom vremenu, kada je Izrailj trebalo da otpone novi oblik ratovanja, kada je zavetno obeanje o nasleivanju Hanana ve trebalo da postane stvarnost, Vojvoda vojske Gospodnje je siao da lino preuzme zapovednitvo i izda nareenja za prvu odsudnu bitku. Nije sluajno to je Isusu, kada je etrnaest vekova kasnije doao na Zemlju u ljudskom obliku, Bog svesno dao ime Jozua, u znaenju Jahve spasava. (Isus je grki oblik imena Jozua). Kakvog li dramatinog trenutka: Isus Navin, izrailjski vojni zapovednik doivljava susret s Isusom, Vojvodom vojske Gospodnje i na nebu i na Zemlji. Ti i ja smo ratnici molitve na graninoj liniji ulaska u nae veno nasledstvo. I mi se, kao nekada Isus Navin, susreemo sa sotonskim utvrenjima u svom ivotu, u ivotu svojih blinjih i u drutvu u svetu. Ba kao Isus Navin, i mi moramo savladati potrebne ratnike vetine i taktiku za nanoenje poraza neprijatelju. Po ugledu na Isusa Navina, i mi moramo traiti pomo, mudrost i snagu, redovno i esto. Kao nekada u sluaju Isusa Navina, tiina ranog jutra je vreme kada treba da se obraamo Bogu, traei pomo od Njega. Kao nekada Isus Navin, i mi emo kraj sebe

osetiti prisutnost Vojvode vojske Gospodnje, koji e nam davati precizna uputstva i upuivati rei ohrabrenja u trenucima suoavanja s prividno nemoguim bitkama.
Ti i ja moramo danas poznavati Isusa Hrista kao Vojvodu vojske Gospodnje. I ne samo to moramo imati informacije o Njemu, nego ga moramo i poznavati lino, prisno. Moramo razgovarati s Njim, hodati s Njim, sluati Njegov glas i oseati kako Njegova snaga deluje u naem ivotu. To lino poznavanje naeg Glavnog Zapovednika predstavlja drugu

35 veliku bitku molitve koju moramo biti protiv neprijatelja. Prva bitka je nae predavanje Isusu pozivanje na Njegovu rtvu i njeno prihvatanje, naa spremnost da promenimo carstvo i porodicu. Posle toga nastaje produbljavanje odnosa s naim Voom. U prvoj bici protiv nas bori se sotona, Boji i na neprijatelj. Ako ga tu savladamo, tamo, on nastavlja da se bori svim svojim lukavstvima, ne bi li onemoguio nau pobedu u drugoj bici. Primenjivae tehnike odvraanja i obeshrabrivanja; napadae uvek iznova i iznova. Svestan je da e njegova avolska mo nad nama postajati sve slabija ukoliko uspemo da se drimo Gospodnje ruke, spokojni i sigurni da Isus svakoga dana stoji uz nas. On mora da uini sve to je u njegovoj moi da sprei da Isus Hristos postane stvarnost u naem svakodnevnom ivotu. Prvi zadatak ratnika

molitve, poto je postao Boje dete, jeste da se lino upozna s Vojvodom vojske Gospodnje.
Pre nego to saznamo neto vie o svom Vojskovoi, da ovo istaknemo: u zemaljskim vojskama peadinac retko ima priliku da vidi svog generala, izuzev kada ovaj svojim vozilom obilazi trupe. Boja vojska je u potpunosti drugaija. Iz razloga koje emo razumeti u sledeem poglavlju, tvoja svakodnevna potreba je primanje linih uputstava od svog Zapovednika. Upravo zato, zahvaljujui ulozi Svetoga Duha Duha Hristovog (Rimljanima 8,9) Isus Hristos ne samo to stoji uz nas do svretka veka (Matej 28,20) nego i ivi u nama (Koloanima 1,27). Molitvom mi stiemo i odravamo prisni kontakt s Vojvodom vojske Gospodnje, koji ivi u nama. To je nain na koji dobijamo neophodno potrebnu snagu i vostvo dok bijemo Njegove bitke. Zato je i razumljivo neprijateljevo nastojanje da omete izgraivanje i razvijanje tog odnosa.

Boja ratna oprema

Kao Ratnik, Bog je glavna tema u psalmima i prorocima. Moda i najdramatiniji primer za to nalazimo u Isaiji 59,16-21. Boga u tom tekstu vidimo kao nekoga ko je zauen to nema nikoga da pomogne oveku koji je u grehu. Obukao je svoju ratnu opremu i otiao da se bije sa svojim neprijateljima. Pavle je nesumnjivo u tom izvetaju naao nadahnue za svoj uveni tekst o oruju Bojem iz 6. glave Poslanice Efescima. O tom oruju (ratnoj opremi) i njegovom znaaju govoriemo u narednim poglavljima, ali je za nas kao ratnike molitve vano da usvojimo znaajnu istinu iz 59. glave Isaije. Proitaj ceo tekst i videe da kada Bog izae u

boj,On izlazi da pobedi.

Na Bog je estok u boju. Kada su ugroeni mir i sigurnost Njegovog

naroda, kada izgleda da pobeuju sile zla, Bog ustaje kao veliki Ratnik i odlazi u boj da pobedi! Meutim, zapazimo kako On pobeuje. Jer e
neprijatelj navaliti kao reka, a Duh e Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu (Isaija 59,19). Ovde se pominje ratna zastava koju su, u drevnim bitkama, nosili ljudi

RATNICI MOLITVE najblii caru. Car, koji nije imao ni radio-vezu ni telefon, koristio je zastavu, koju su zastavonoe visoko dizale iznad glava ratnika, kao ratni znak. Zastavonoa je jahao odmah uz cara. Vojska je svuda sledila ratnu zastavu. Car je vodio napad. Znalo se: gde je bitka najea, tu se bori car. U dananjim zavrnim bitkama u borbi izmeu Boga i Njegovog neprijatelja, Hristos je Car. On i danas ide ispred svojih trupa. Najblii do njega u bici je zastavonoa, sa ratnom zastavom. Ali u Gospodnjoj vojsci zapaamo jasnu razliku: ti i ja smo istovremeno i ratnici i ratne zastave. Mi jaemo neposredno uz Cara, zato to ostajemo blizu Njega u molitvi i u Njegovoj Rei. Zastava mu je ljubav k meni (Pesma nad pesmama 2,4). Po tom e svi poznati da ste moji uenici ako uzimate ljubav meu sobom (Jovan 13,35). Molitva unosi dimenziju prisnosti u na odnos s Bogom, dok prisnost u odnosu donosi slinost Njemu. Budui da je On ljubav, mi svoju slinost Njemu pokazujemo uei da volimo druge kao to je to On uvek inio, a ini i danas. Uzdiui Njegovu ljubav, mi uzdiemo Njega: I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi (Jovan 12,32). Ceo taj proces poinje i tee zahvaljujui molitvi.

Isus, na Voa
Od trenutka kada se pojavio na Zemlji, Isus je postao sredite bitke. Sotona je preko Iroda pokuao da ga ubije, zajedno s ostalom malom decom u Vitlejemu. Tek to je bio krten i poto ga je Sveti Duh odveo u pustinju radi razmiljanja i pripreme za slubu, sotona ga je ve podlo napao, u trenutku njegove najvee slabosti zbog posta. U toj uvodnoj bici svoje slube, Isus je sotonu porazio maem Duha Bojom Reju. Pisano je, postalo je probod maa kojim je sotona poraen prilikom prvog otvorenog pokuaja napada. Od tog trenutka sotona je Isusa napadao jedino preko ljudi ratnika obino knjievnika, fariseja i sadukeja. Bilo bi lako kad bismo celu Isusovu slubu opisali kao seriju bitaka s neprijateljem. Isusovo pouavanje i uputstva data uenicima odnosili su se na uvoenje u ratne vetine i taktiku: kako stei duhovnu mudrost i snagu, kako se boriti protiv duhovnih napada spolja i iznutra, kako prepoznati sotonine podmukle zasede i napade ak i onda kad su prerueni u ruho verskih dokaza ili verskih zahteva. Svojim pouavanjem i primerom Isus je uenike strpljivo uio vetini duhovnog ratovanja. Vojvoda vojske Gospodnje je posebno demonstrirao ulogu molitve u ostvarivanju pobede. Kako se pribliavao krstu, Gospod Isus je bio otvoreniji na temu bitaka koje su oekivale Njegove sledbenike: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i nita vam nee nauditi. Luka 10,19.

37 Ne mislite da sam ja doao da donesem mir na Zemlju; nisam doao da donesem mir nego ma. Matej 10,34. Tada e vas predati na muke, i pobie vas, i svi e narodi omrznuti na vas imena mojega radi. Matej 24,9. Dosta je ueniku da bude kao uitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaina nazvali Veelzevulom, a kamoli domae njegove? Matej 10,25. Istina, veina od nas ne oekuje ba progonstvo i nevolje. Izgledi za hapenje ili suenja pred visokim dravnim slubenicima i sudovima nisu nam bliski. Opiranje tome je prirodno i ljudski. Pa ipak, Isus je te rei upotrebio da nas upozori da smo u ratu i da je jedini nain na koji moemo postii punu pobedu postati ve ratnik koji ume da ratuje na Boji nain, u Njegovom oklopu i upotrebom Njegovih metoda pobeivanja. Neto od onoga to moemo imati na umu u toku naih linih bitaka je sledee: Ne bojte se, jer ja nadvladah svet (Jovan 16,33). Na veliki

Vojvoda, na Zapovednik, na Vojskovoa, ve je upoznao svaku stopu bojita na kojem se borimo.

Jer nemamo Poglavara svetenikoga koji ne moe postradati s naim slabostima, nego koji je u svaemu iskuan kao i mi, osim greha. [Jer nemamo takvog Poglavara svetenikog koji ne moe biti dirnut oseanjem naih slabosti; nego koji je bio iskuan u svemu, kao i mi, ali bez greha prema NIV] (Jevrejima 4,15).

Na Vojskovoa nikada ne trai od tebe i mene da bijemo bitku koju On nije ve bio i dobio! On poznaje svaki sotonin trik i zasedu. On zna kakvom snagom mi danas raspolaemo i da li je ona dovoljna za suprotstavljanje sadanjem napadu neprijatelja. On nee dopustiti da budemo napadnuti u meri koja prevazilazi nae sadanje snage i On e nam za svaki napad obezbediti odbranu i snagu za protivnapad (1. Korinanima 10,13). I vie od toga, ako sledimo Isusov primer u vojevanju molitvom, na Vojskovoa e nam garantovati pobedu, kako u sadanjim bitkama tako i u sveoptem ratu:
A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista. Zato, brao moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjemu znajui da trud va nije uzalud pred Gospodom. 1. Korinanima 15,57.58.

Prema tome, ratnici molitve, takav je va Vojskovoa i Zapovednik. On vam je dao ratnu opremu proverenu u bitkama. On je pobedniki bio iste bitke s kakvima se vi suoavate, na istim bojnim poljima. On je izvojevao pobedu i te pobede daruje vama kao poklon ljubavi, ako ih svesrdno primite. On vam stavlja na raspolganje sve mogunosti neba, ukljuujui i

RATNICI MOLITVE aneosku vojsku. On koraa pored vas i uvek prebiva u vama. Tvoja

pobeda nad neprijateljem kao ratnika molitve sigurna je i pouzdana. Ne boj se. Poto je On pobedio, i vi ete postii punu pobedu.

Moj lini plan vojevanja

1. Navedi vojsku ili vojske koje odgovaraju sledeim Isusovim imenima: a. Mihailo: b. Hristos (Pomazanik): c. Gospod Savaot: 2. Navedi dva primera pojavljivanja ili delovanja anela u svakom od sledeih odseka Biblije: Stari zavet: a. b. Novi zavet: a. b. 3. ta je po tvom shvatanju vano u opisu Boje ratne opreme u Isaiji 59,16-21?

4. ta predstavlja Boja ratna zastava?

5. Navedi dva biblijska obeanja u vezi sa bitkama i reci zbog ega su ona vana tebi lino:

39 a. b.

RATNICI MOLITVE

5. OPREMANJE ZA BITKU
Kao svaki dobar komandant, Vojvoda vojske Gospodnje vodi rauna da Njegovi ratnici molitve budu snabdeveni sigurnom ratnom opremom i obueni vetinama ratovanja. Boja re, na Prirunik za ratovanje, daje jasna uputstva za razvijanje delotvorne molitve. Osim toga, Biblija jasno iznosi odreene uslove koji moraju biti zadovoljeni da bi molitva bila delotvorna. Da bi bila delotvorna, molitva mora biti upuena u skladu s boanskim redom. Mnoge molitve ostaju neusliene iz prostog razloga to ratnik molitve ne potuje jasno utvrene uslove. Ispitajmo te zakonitosti prave molitve i upotrebimo ih vebajui se u svojim molitvenim aktivnostima u velikoj borbi izmeu Boga i sotone, Njegovog neprijatelja.

Iskrenost
Fariseji, u Novom zavetu, nisu se molili od srca. Oni su molitvu pretvorili u izrugivanje (Matej 6,5.15). Njihov ivot bio je protivrenost jeziku molitve koji su koristili (Matej 15,8). Iskrenost, rekli bismo, prvi je preduslov za uspenu molitvu. Bogu moramo pristupati duhom i istinom (Jovan 4,24). Psalmi otkrivaju neodlonost i ozbiljnost u pristupanju Bogu. Njihove due eznule su za Njim kao to kouta ezne za potocima, trai potoke (Psalam 42,1). Pretpostavka za takvu iskrenost je svest due o sopstvenoj potrebi ili neodlonoj potrebi blinjih da bi potom molbu koju upuuje potkrepila svom snagom svoga bia. Sem toga, u prii o dosadno nametljivom, bezobraznom prijatelju (Luka 11,5-13), kao i u molbi ene Sirofinianke (Marko 7,24-30), daje nam se uzor unutranje elje i neodlonosti, to treba da obeleava i nae molitve.

Poniznost
Molitva je preimustvo, pa stav ratnika molitve mora uvek biti stav podanika koji dolazi pred vladara. Bog nas ui dubokoj poniznosti i oekuje je od nas (2. Dnevnika 7,14; 34,27). Toj pouci nas ui pria o fariseju i cariniku (Luka 18,9-14).

Na molitvu dvojica odoe, gle; Oh, bolje reci ovako:. Jedan, tek ode da se hvali, A drugi stvarno da se moli! Jedan prie blie, na visinu kroi, Drugi, sav skruen, ne sme ni da digne oi; Jedan, blie oltaru Bojem pristupi svojom nogom

41

Dok drugi ponizno stoji pred oltarovim Bogom!

Na Gospod je uvek bio protivnik slavoljublja; gnuao se nad oholou (Matej 26,20-23). Sm budui krotak i smeran, neprekidno je ukoravao ohole, nametljive fariseje. Poniznost je vrlina sestra bliznakinja pokajanju.

Pa ipak, skruenoj dui, Sm sebe dade On, I siromane i srcu Izabra za svoj stan i tron.

Pokajanje
Drugi od preduslova delotvorne molitve. Izgubljeni sin, iako krajnje nedostojan, doiveo je prednost da ga otac prihvati kada se istinski pokajao (Luka 15,18.21). Greh dovodi do odvajanja od Boga. Kajanje zbog greha je vraanje Bogu korak presudno vaan za obnavljanje zajednice s Njime (2. Carevima 8,33.34; Jeremija 36,7; Dela 8,22). Priznanje greha Bogu nerazdvojno je povezano s pokajanjem (Nemija 1,4-7; Danilo 9,4-11; Luka 18,33). elimo li uslienje molitve, tada mora biti prisutno i priznavanje jedan drugome, pod uslovom da je pravo (Jakov 5,16). Javno priznavanje greha iz prolosti, koje je Bog ve oprostio i koji se ne tiu javnosti, nije neophodno. Takvo priznanje, ponekad, moe u stvari biti tetno. Priznanje greha nikako ne bi trebalo da bude ire

poznato nego to je bio poznat uinjen greh.

Poslunost
Naa cela linost mora da se kree u pravcu kojim se kreu nae molitve. Jer

Ne to ti kae u molitvi svojoj Ve ono to jesi i to eli biti; Bog nameru svaku srca tvoga zna I osea uvek ta je tvoja molba.
Poslunost zahtevima boanske volje mora dolaziti iz srca (5. Mojsijeva 11,13; Rimljanima 6,17). Taj stalno prisutni uslov za uslienje molitve ujedno je i provera nae odanosti Isusu, naem Gospodu (Rimljanima 6,16). Ako to zaitete zapovesti moje drite (Jovan 14,14.15). U svome odnosu s Ocem, Isus nam je dao jasan primer poslunosti (Jovan 8,29).

Vera
Boja Re je nedvosmislena: bez vere ne samo to nije mogue ugoditi Bogu, nego je nemogue i bilo ta dobiti od Njega. Mi moramo imati

RATNICI MOLITVE nepoljuljanu veru u Njegovu ljubav, mudrost i snagu (Marko 11,22-24; Jevrejima 11,6; Jakov 1,6.7). U svojoj knjizi Odgovor je molitva [The Answer is Prayer], Moris Venden to ovako kae:
Zapazimo postojanje dva dela tog verovanja, ili vere. Prvo, moramo verovati da On jeste i drugo, moramo verovati da On nagrauje one koji ga trae nagrada je On sm. Ako je to tako, onda je istinska vera vie zainteresovana da trai Davaoca nego to je zainterovana za darove. Onog trenutka kada postanem vie zainteresovan za darove nego za Davaoca, postavljam sebi prepreku za sticanje iskustva dobijanja Njegovih darova Vera nije neto to su nam ponekad drugi sugerisali. Ona nije verovanje da emo dobiti ono to traimo od Boga. Vera je poverenje da On uje i usliava, bez obzira da li emo dobiti ono to traimo. Vera je uzdanje da On zna ta je najbolje i da e nam svakako dati to to je najbolje.

Naa potreba za ovakvom verom dalje je ilustrovana nainom na koji je Hristos postupao s onima koji su od Njega traili pomo (Matej 8,13; 9,28; Marko 5,36; 9,23; Luka 8,48). Bojim ratnicima molitve izgraivanje i uvebavanje vere neophodni su koliko i disanje. Vera vernikova mora toliko da napreduje da on ili ona prihvata ne samo mogue nego i nemogue. Fascinirao me je jedan lanak koji sam itao. Naslov je glasio: Kako trenirati buve. Razumeo sam da se buve mogu trenirati stavljanjem u istu staklenu teglu. Poto stavi poklopac, posmatraj buve kako skau. One skau sve do poklopca i stalno u njega udaraju. Nastavljaju da skau, ali posle izvesnog vremena ne vie tako visoko. Na kraju se naviknu na skakanje do takve visine da ne udaraju u poklopac to znai da su postavile gornju granicu, plafon za svoje skokove. Posle izvesnog vremena s tegle moe skinuti poklopac, ali buve nee iskoiti. Skakae samo do te visine. Prilagodile su se granici svojih skokova. Smatram da smo i mi na odreeni nain prilagoeni prilagoeni na udarce i probleme ivota. Osim toga, prilagoeni smo na okolnost da molitve koje upuujemo Bogu prividno ostaju neusliene i na kraju, u svojim molitvama skaemo samo do tog plafona. Mi ne seemo ka nemoguem! Ne odlazimo izvan mogueg, iako bi trebalo posezati za nemoguim. Jer je sve mogue Bogu (Marko 10,27). I zato, kada se moli, seti se buva. Ne prilagoavaj se sferi mogueg. Vebaj se u verovanju u nemogue, pa e tvoja vera rasti i napredovati i izvan okvira tvog ivota.

Pratanje
Na Gospod je bio vrlo kategorian u zahtevu da stanje naih srca u naoj zajednici s Bogom bude ispravno. Upozoravao je protiv oekivanja

43 pratanja od Boga, ako prema drugima gajimo duh nepratanja (Matej 6,14.15). Ako ne pratamo, kako moemo oekivati da se nama prata? Isus je bio nita manje kategorian u pogledu uloge pratanja u molitvi. U Marku 11,22-26 Bog vrlo snano povezuje pratanje drugima s uslienjem molitve. Princip glasi: Ako ne prata, nema uslienja molitve. Pratanje drugima esto je presudna provera naeg duhovnog iskustva. Takva provera razotkriva slabost ljudske prirode. esto ujemo ljude kako citiraju izreku: Greiti je ljudski; pratati boanski. Takvo pratanje ujedno je i osobina onih koji postaju sve sliniji Gospodu. Dunost da

oprostimo i svojim neprijateljima moda je i konani dokaz nae duhovnosti. Pratajui, mi pokazujemo da smo deca svog nebeskog Oca
(Matej 5,22-26.44.45; 6,14; 18,21.35; Marko 11,35). Bez takve ljubavi pratanja, bezvredne su sve druge vrline (1. Korinanima, 13. glava). Ratnici molitve prataju po navici.

Post
Obino prikladan za periode velike zabrinutosti i tuge, post je s vremenom poeo da se dovodi i u vezu s molitvom (Psalam 35,13; Nemija 1,4; Danilo 9,23). Na Gospod je kombinaciju molitve i posta istakao kao put dobijanja duhovne snage (Matej 9,15; 17,21; Marko 9,29). Iako nije mnogo naglaavao post, Isus od njega nije odvraao. Naprotiv, smatrao ga je opravdanim ukoliko je bio spontani i nerazmetljivi izraz verskog raspoloenja. Verne Boje sluge su pokazale vrednost uzdravanja od hrane u vreme noenja tekih bremena u molitvi (Luka 2,37; Dela 10,30; 13,3; 14,23; 1. Korinanima 7,5). Period uzdravanja, ne samo od hrane, nego i od svakog telesnog zadovoljstva koje bi nam moglo biti klopka, koristan je reim. I ponovo nam Moris Venden, u knjizi Odgovor je molitva upuuje mudre rei:
Kakva god da je korist od posta, ona je namenjena nama, a ne Njemu. Mi smo ti koji e se promeniti. Nai postovi i nae molitve nemaju za svrhu menjanje Boga. Post je neto za periode izuzetnih potreba i nije predvien da slui kao nain ivota. Post je pre stav nego ritual. Neko ko posti iz pravih pobuda, kae: moja zavisnost od Boga od vee mi je vanosti nego jelo i pie.

Istrajnost
Isus je uio da Bog usliava dosadno upornu molitvu molitvu koja istrajava sve do odgovora. Cela poenta prie o prijatelju koji je doao u
pono, traei hleba, jeste isticanje istrajnosti, upornosti (Luka 11,5-10). Gospod nije time izrazio da je Bog prijatelj nesklon da pomogne, koji okleva da nam da hlebove koji su nam potrebni. Zar nije On uio svoje

RATNICI MOLITVE uenike da se mole Bogu za svoj svakodnevni hleb (Mtej 6,11)? Bog je spremniji da blagoslovi nas nego to smo mi spremni da budemo blagosloveni. Ista tema o istrajnosti dominira u prii o nepravednom sudiji (Luka 18,1-8). Dok sam pre nekoliko godina radio u Bruklinu, u Njujorku su mi, radi odlaska u posetu, dali ime jedne bolesne adventistkinje, koja nije mogla da izlazi iz kue i dolazi u crkvu. Odluio sam da svratim u posetu i da se molim s njom. Bio je to jedan od onih deprimirajuih krajeva podruje centra grada, sa ulicama u kojima vidite nizove teko oronulih apartmanskih kua u raspadu, koje stoje kao kakvi iznemogli starci, savijeni od decenija tekog ivota. Prizor je bio poraavajui. Uao sam u tu sirotinju s Biblijom u ruci i zakucao na vrata bolesnice. Zauo sam glas koji je pitao: Ko je? Ja sam pastor Ron Halvorsen iz tvoje crkve, odgovorih. O, pastor saekaj za trenutak, odgovori ena. Otkljuala je brave na vratima bilo ih je prilino. Uao sam u stanite, seo i tada smo zapoeli prilino dug razgovor. Od tog druenja sam verovatno ja imao vie radosti nego ona. Neposredno, pre nego to sam otiao, rekoh: Hajde, da se zajedno molimo Bogu. Uhvatio sam je za ruku i poeo da se molim. Na pola moje molitve, ona ree, Pastore, da li bi se molio za mog sina? Sloio sam se, pitao za njegovo ime i nastavio molitvu. Po zavretku molitve, ustali smo. Traio sam da mi kae neto vie o svom sinu. Gde ivi tvoj sin?, upitah. Ne znam, ree. Otiao je od kue pre dvadeset godina i od tada ga nisam ni videla, niti za njega neto ula. Molila se za svog sina dvadeset godina? Da, pastore, molila sam se svakoga jutra i svake veeri, punih dvadeset godina, traei da ujem za svog sina. Kakve li upornosti u molitvi! Da li bi se i ti stalno molio za njega?, pitala me je. Odgovorio sam da bi mi bilo drago da se molim za njega. Na putu kui, mislio sam samo na tog mladia i njegovu majku, koja se za njega neumorno molila dvadeset godina, istrajna u molitvi. Zakljuio sam da bih i sm trebalo da se molim za njega i da to ozbiljno shvatim.

Otiao sam u svoju kancelariju i rekao eni da u se moliti i da me niko ne uznemirava. Postio sam i molio se tri dana i noi za tog mladia i za
majku koja o svome sinu nije ula dvadeset godina, a molila se za njega svakog jutra i svake veeri. Posle ta tri dana, krenuo sam automobilom da je ponovo posetim. Potrao sam uz stepenice, a onda niz hodnik i pokucao na vrata. Ko je? Pastor Ron Halvorsen.

45 O, pastore Halvorsen, rekla je radosno, dok je otkljuavala katance i iroko otvorila vrata. Bio je dovoljan jedan pogled na njeno lice, i znao sam da je Bog usliio njene molitve, i moje. Moj sin!, kliktala je. Moj sin mi je napisao pismo. Rekavi to, potrala je i donela mi pismo. Seli smo na kau u dnevnoj sobi i tada sam ja itao pismo od njenog sina. Napustio je kuu, a onda padao iz problema u problem. Posle izvesnog vremena doiveo je nervni slom i bio smeten u jednu ustanovu u kojoj je proveo dvadeset godina. Jednoga dana, s njim je razgovarala jedna medicinska sestra, hrianka, i rekla: Ti mora da ima majku. Tano je, imam majku, odgovorio je. Da li bi eleo da ja piem tvojoj majci?, upita medicinska sestra. Svakako, eleo bih to, odgovorio je. Pronala je adresu majke, sela i napisala pismo za mladia. I posle dvadeset godina, majka je konano ula za svog sina! Molitva mora biti istrajna. Nikada, nikada i nipoto nemoj odustati od molitve.

Molitva koja pobeuje je molitva koja prodire molitva koja odraava Jakovljev stav, molitva koja nee pustiti Boga dok On na nju ne odgovori. Re koju je Isus upotrebio za istrajnost u molitvi (bezobrazno iskanje, u Karadievom prevodu), ima osnovno znaenje: bestidnost.
Drugim reima, ta re predstavlja upornu reenost u molitvi, stav osobe koja se nee zastideti ni zbog kakvog prividnog Bojeg odbijanja ili odlaganja da uini ono dobro za koje se moli. Kako je On srean zbog te svete hrabrosti, koja se moli sve dok odgovor ne doe! (Matej 15,21-28). Koliko puta smo se molili, a onda kazali u sebi: Kakva je svrha od mog moljenja? Nema nikakvog znaka promene u mome zabludelom ivotu nema vidljivog izbavljenja iz mog neuspeha ili tekoa. Ipak, moramo se i dalje moliti i rvati se kao nekada Jakov, eznuti s duhovnom enjom kao David, istrajavati dok odgovor ne doe, kao Ilija, uporno traiti kao slepi Vartimej i ena Sirofenianka i, najvie kao sm na dragi Gospod uporno upuivati svoje molbe ka prestolu, s velikim plaem i suzama. Stvarnu snagu molitve moemo dokazati jedino kada je re o molitvi prave vrste poniznoj, s verom, s iekivanjem i istrajnoj. S razlogom bismo mogli da traimo: Gospode, naui nas moliti se! Pa ipak, ne treba da se molimo kao da uspeh u nebeskim dvorovima zavisi od nae reenosti da svoju volju i izbor nametnemo Bogu. Uslienje molitve, kao i sve drugo od Boga, dolazi zbog bezobrazne istrajnosti, koju je Isus preporuio.

Tajnost
Kada se Boji narod okupi radi duhovnog zajednitva i sluenja Bogu, molitva postaje prirodan i delotvoran deo takvih bogosluenja. Meutim, najvie bitaka molitve vodi se nasamo, u kleti. Ratovanje molitvom je

RATNICI MOLITVE privatno, tajno i sveto ratovanje. Junaci toga ratovanja dobro su poznati u krugu kraj Bojeg prestola, iako obino malo poznati ovde na Zemlji. Kada je Hristos propovedao o molitvi u okviru svoje Propovedi na gori, istakao je prostor za linu molitvu, ili klet kao mesto delotvorne molitve, obeavajui da e nas Bog koji nas je uo u tajnosti nagraditi uslienjem molitava javno (Matej 6,6). Samo, On nikako nije rekao da e svako ko vidi ta javna uslienja ujedno i shvatiti da je zapravo re o uslienjima molitava. Tajna molitva se esto odraava u tajnoj radosti zbog uslienja koja ne prepoznaje niko do onoga koji se molio i Boga. Isus je odbacio razmetljivo moljenje na raskrima ili negde drugde (Matej 6,5). Osim toga, snano je osudio i mehanike molitve, kakve upranjavaju neznaboci u svojim rutinskim molitvama, vraanja ili ceremonijalna pretvaranja (Marko 12,40). Na Gospod nam je ostavio snaan primer samoe u molitvi: odlazio je sm i odlazio je u goru. Luka 6,12. Ponekad je sa sobom vodio dvojicu ili trojicu uenika, ali se najee molio nasamo sa svojim Ocem. Iako se mole i javno ili u okviru malih grupa, savremeni ratnici molitve su se specijalizovali za tajnu molitvu.

Sklad s Bojom voljom

Sve delotvorne molitve upuuju se u skladu s Bojom voljom. Sveti Duh nam, preko apostola Jovana, poruuje da moemo biti sigurni da e nas Bog, ako neto molimo po Njegovoj volji, uti i udovoljiti naoj molbi (1. Jovanova 5,14.15). Kada Njegova volja postane naa najgorljivija elja

kada Njegova volja postane naa volja moemo traiti ta god hoemo.
elimo li da imamo Njegovu volju, moramo nastaviti da rastemo u ivoj zajednici s Njime, sve dok ne iezne svaki sukob izmeu nae i Njegove volje (Jovan 15,7).

U Gospodnje ime
U periodu Staroga zaveta ljudi i ene molili su se Bogu u Njegovo ime ili u okviru zaveta izmeu Boga i Avrama. Tokom Isusove slube ljudi i ene su imali tenju da pristupe direktno Spasitelju i od Njega zatrae pomo koja im je bila potrebna. Tokom Poslednje veere dolo je do krupnog pomeranja teita u molitvi. Isus je rekao: Do sada ste se molili Ocu i od Oca niste nita traili u moje ime. Ali od sada pa nadalje, kada se molite, morate se moliti u moje ime. Ako koristite moje ime, Otac e vam dati ono to traite. Jovan 16,23-27. Prema tome, propisan nain molitve je moliti se Ocu u Duhu, preko Sina. To nije nikakav ritual. Molitva u Isusovo ime dodaje naim molitvama novu dimenziju sile za koju nisu znali ni junaci molitve u Starome zavetu. Po svojoj smrti, vaskrsenju iz mrtvih i vaznesenju na nebo, Isus je seo s desne strane Bogu. Tom svojom pobednikom rtvom Gospod je dobio ime iznad svakog drugoga imena ime natopljeno duhovnom silom i

47 pravima prestola (Filibljanima 2,9-11). Kada pristupimo Ocu u Isusovo ime, to Ime naim molitvama daje posebna ovlaenja. Molitva u ime Gospoda Isusa Hrista znai pozivanje na zasluge, silu, dovreno i nastavljeno delo i vlast, jer Hristovo ime znai sve to. Meutim, ta tano znai moliti se u to preuzvieno ime? To svakako nije esto ponavljanje Njegovog imena kao u nekom bajanju, kao stavljanje nalepnica na neki paket. U Njegovo ime, izgovoreno na kraju molitve, nije neto to e nesvetu elju ili sebinu molitvu pretvoriti u neto dostojno. Taj izraz nije nikakva jeftina, magina formula: Sezame, otvori se, pred vratima neba za one koji je koriste. Kada kaemo Hrista radi ili u Njegovo ime, to ukazuje na klju istinske pobude u molitvi. To su izrazi koji znae da je Hristos Gospodar naeg ivota molitve, ili naih potreba i svega onoga za ta se molimo (1. Korinanima 12,3). Oni pokazuju da nae molitve moraju imati odobrenje i blagoslov, pre nego to bi ih On izneo radi odgovora, pred Oca. Upotreba Njegovog imena podrazumeva da se molimo onako kako bi se molio On na naem mestu. U Njegovo ime znai prema Njegovoj prirodi odnosno, u skladu sa svim onim to On sm jeste i to je ostvario.

U Duhu
Kad se vratio na nebo i pridruio Ocu na prestolu, prvo to je Isus uinio bilo je da svojim sledbenicima poalje Svetog Duha Uteitelja, koga im je obeao (Jovan 14. 17. glave). Isus je obeao da e Sveti Duh biti drugi Uteitelj neko ko e sluiti umesto Njegove line, utene prisutnosti i podrke svakom verniku. Njegova re kae da e Sveti Duh biti s nama i u nama (Jovan 14,17), da e izlivati Boju ljubav u naa srca (Rimljanima 5,5), da e nas u naim mislima podseati na Njegove rei (Jovan 14,26) i da e Njegove rei stavljati u naa usta kada su nam potrebne (Matej 10,19.20). Biblija kae da je Uteitelj nadahnuo pisanu Boju re i da nam je tumai (2. Petrova 1,21). I vie od toga, Sveti Duh se moli zajedno s nama uzdisanjem

neiskazanim, oblikuje nae molitve tako da budu u skladu s Bojom voljom (Rimljanima 8,26.27). Ti i mnogi drugi biblijski tekstovi pokazuju
nam da je Sveti Duh na najvei partner u molitvi. Kada se molimo svesni zajednitva sa Svetim Duhom, priznajui i radosno prihvatajui Njegovo vostvo i podrku i doputajui da On mudro preoblikuje nae molitve, mi se istinski molimo u Duhu. Pouka iz Boje rei o molitvi u Duhu presudno je vana za uspeh u molitvi (Efescima 6, 18; Juda 20). Sveti Duh mora biti dobrodoao uesnik u naim molitvenim bitkama, da bi se molio u nama i kroz nas. On nam pomae da savladamo slabosti u molitvi i On posreduje, u nama i za nas, u skladu s Bojom voljom (Rimljanim 8, 9.26.27). Bog Sveti Duh je taj koji iz naih srca izmamljuje istinsku molitvu i daruje joj pomazanje u

RATNICI MOLITVE trenutku njenog prinoenja Bogu. Mi se, u ime Hristovih zasluga, molimo Bogu u Duhu. Molei se u Duhu, mi se svesno stavljamo pod uticaj Svetoga Duha. On ini da naa savest postane osetljiva na greh i nadahnjuje molitve koje Bog rado uje i usliava.

Tajna sile ratnika molitve

Svi ozbiljni hriani koji se mole, duboko u svojim srcima oseaju nedovoljnost sile molitve. Toga je bilo svesno i Sveto Trojstvo kada je pripremalo plan spasenja i zato je uinilo sve to je potrebno da se zaoibie, savlada i nadopuni naa slabost u grehu. Setimo se svega to smo do sada nauili! Bog shvata i spremno doekuje nau nesposobnost da se molimo kao to bi trebalo (Rimljanima 8,26). Meutim, On je naim molitvama dodelio presudnu ulogu u ostvarenju uspeha Njegovog plana, kao i u postizanju naih pobeda iz dana u dan i konanoj pobedi nad sotonom i Njegovom silom. Svestan naih problema u molitvi, On je obezbedio udesno reenje, i naem moljenju, traenju i kucanju dodao dimenziju neverovatne snage. Dao nam je punomo da koristimo Isusovo ime i dozvolu da, kada svoje molitve prinosimo pred Njegov presto, uzmemo u obzir svu vlast i prava sadrane u tom imenu. Tome On dodaje prisutnost Svetoga Duha u nama i sa nama, daje nam podrku, uzima od nas iste molitve, moli se s nama i formulie nae molitve u skladu s Bojom voljom. Divno, zar ne? Kada ratnici molitve pou u bitku molitve, oni nastupaju i bore se s ovlaenjem Isusovog imena Ocu u Svetome Duhu. To podrazumeva da se nikada ne moli sm. Uvek kada svoje srce prinosi Bogu u molitvi, celo Sveto Trojstvo uzima uea u oblikovanju, sluanju i usliavanju tvoje molitve! Kada to zna i kada se moli s takvom pomoi, tvoje molitve ne mogu biti neuspene!

Moj lini plan vojevanja

U ovom poglavlju izneto je dvanaest kljunih principa delotvorne molitve. Izdvoj est od tih principa i objasni zbog ega ti je svaki od njih vaan u tvom linom ivotu molitve: 1.

2.

3.

49

4.

5.

6.

6. VETINE RATOVANJA MOLITVOM

U prihvatanju poziva, izazova upuenog svakom ratniku molitve, najvea prepreka s kojom se susreu savremeni hriani je poimanje, shvatanje realnosti postojanja sukoba izmeu Boga i sotone. Iako je lako prihvatiti nekadanje bitke koje su se vodile u istoriji Bojeg naroda, retko emo naii na stvarno ubeenje da se te bitke i danas vode u ivotu svakog oveka, pa ak i u ivotu ozbiljnih vernika. Veoma je veliki broj hriana koji propadaju zato to su neinformisani nespremni neukljueni, po strani. U svim svojim poslanicama apostol Pavle govori o stvarnosti postojanja tih duhovnih bitaka. On koristi ive prikaze: rvanje, boks, lini rat, sveoptu bitku koju posmatraju nebeski svedoci. Koristei te ive prikaze, Pavle nas poziva Bori se u dobroj borbi. 1. Timotiju 6,12. Budi dobar vojnik Isusa Hrista. 2. Timotiju 2,3. Obucite se u sve oruje. Efescima 6,11.13. Pobeda u toj realnoj bici postie se na kolenima, u duhovnim rovovima i zaklonima naih kleti. Mi u molitvi optimo s Izvorom nae pobede Gospodom Isusom. Upravo stoga mi ratnike molitve pozivamo da osvajaju sadanje i budue pobede. Moramo imati na umu ovu presudno vanu injenicu: Na Vojskovoa nikada od nas nee traiti da u bitku

poemo bez ratne opreme ili neobueni ratnim vetinama.

Prva ratna vetina oblaenje Boje ratne opreme

Sveti Duh nas, u Efescima 6,11-18, savetuje u pogledu oklopa za ratnike molitve. Ta zadivljujua ratna oprema nije ljudska, nego oruje Boje, ratna oprema koju nam daje sm Bog. Bogu su toliko dragoceni duhovna sigurnost i obuenost za bitku Njegovih ratnika da svakome od

RATNICI MOLITVE njih daje kompletan oklop i zapoveda mu da ga obue. Mudri ratnici molitve stavljaju na sebe taj oklop svakoga jutra kako bi se zatitili za taj dan. Kada prouimo tekst, vidimo da on tu ratnu opremu navodi pojedinano, deo po deo ratnu opremu koja je bila poznata novozavetnim hrianima. Oni su je svakodnevno viali na rimskim vojnicima. Pavle tu opremu, potom, uporeuje s njenim duhovnim pandanima: 1. 2. 3. 4. 5. 6. lem spasenje Naprsnik (oklop) pravda Opasa (od pupka do kolena) istina Obua jevanelje mira Ma Duha Boja Re tit vera

Ratnicima molitve koji ozbiljno shvataju svoj zadatak nai e se za korisno da detaljno proue tu ratnu opremu. Potrebno je naroito imati na umu da se svaki deo te ratne opreme nalazi u Isusu Hristu lino. Oblaenje te ratne opreme nije samo preporuljivo, nego je zapovest! Tu opremu nosimo na dva naina: defanzivno i ofanzivno. Oprema nam je neophodna da nas titi od raspaljenih strela koje sotona odapinje u svojim napadima na nas. Ipak, nae ratovanje je vie od same pasivnosti

i defanzive. Bitku treba da prenesemo na neprijateljev teren i da mu se aktivno suprotstavimo (Jakov 4,7).
Mi ofanzivno nosimo oruje naeg vojevanja ma Duha, koji je Re Boja: I kacigu spasenja uzmite, i ma duhovni koji je re Boja. Umesto maa, upotrebite ono to vam Duh daje rei koje dolaze od Boga (Efescima 6,17). Svakom prilikom kada se uzdamo u Njegovu re ili verom izgovaramo Njegova obeanja, mi sotoni zadajemo udarac maem (vidi 12. glava: Ma i tit). Svakog jutra, kad se oblaim, uviam koliko je korisno da kao ratnik molitve zamiljam oblaenje Boje ratne opreme. Ja je oblaim uz pomo molitve razgovarajui s Bogom o svojim potrebama za taj dan. Kada si suoen s ratom, oblai se za rat. A onda, pod punom opremom, dolazi nareenje Spreman za borbu. I, kako se borimo? I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu Duhom bez prestanka, i uz to straite sa svakim trpljenjem i molitvom za sve svete [Molite se u Duhu u svim prilikama, svim vrstama molitve i traenja. Imajui to na umu, budite potpuno spremni, ne prestajui da se molite za sve svete prema NIV] (Efescima 6,18). Duhovni rat se vodi na ratitu molitve. Upravo tu se i postiu pobede. Sotona razjareno napada. Sotona dri vlast nad celim porodicama, kvartovima, gradovima, pokrajinama i dravama. Stoga je hitno potrebno

da se ratnici molitve bore molitvom, traei od Boga da im povrati teritorije da im ponovo vrati porodice, crkve, gradove i narode. Kao to

51 vidite, hrianin nije samo pozvan da se suprotstavi zlu nego i da se bori za dobro. To je razlog to je esti deo opreme ma jedini deo predvien za napad i jedino je taj deo i potreban. Drugih pet elemenata opreme predvieni su za odbranu, ali mi bitke ne dobijamo defanzivom. Mi moramo uzeti ma i poi u ofanzivu. Sotonu moramo napasti upravo na njegovim uporitima. Posrednika molitva nikada nije bila potrebna kao to je to danas. Zauzmite vrst poloaj s maem u rukama. Sotona ve dobija preveliki broj bitaka. Pobeda za Boju stvar je mogua i zato vas [kao bojnim pokliem] pozivam da stavite ratnu opremu i postanete ratnici molitve.

Druga ratna vetina biranje vremena i mesta

Vreme i mesto za molitvu od presudnog je znaaja. Svakako, ti i ja se moemo moliti bilo gde i bilo kada; meutim, takve molitve u hodu su vapaji za naroitu pomo, zatitu i voenje. Vreme za molitvu, s dubokim predavanjem Bogu, u kleti, sami s Bogom, smatra se stvarnim izvorom sile za ceo dan. Koje e vreme i koje mesto izabrati, zavisi od tvog celokupnog programa i linog energetskog ciklusa. Zajedno s mnogim drugim hrianima, lino smatram da su rani jutarnji sati najbolje vreme za molitvu. Telo je odmorno, a um izbistren. Umanjena je mogunost da me ometaju lanovi najue porodice, pa mogu da provedem u zajednici s Bogom ono vreme koje mi je potrebno i da se napajam na izvoru snage i vostva za taj dan. Meutim, ako si noni ovek, to kod tebe moda nee funkcionisati. Ako tvoja energija raste tokom dana i dostie vrhunac uvee, onda je tvoje vreme molitve kasno veerom, pre spavanja. Izbor mesta je podjednako vaan: 1. Ono treba da bude izdvojeno, gde moe biti potpuno sm. Duboka zajednica s Bogom je teko izvodiva ako su oko tebe prisutni ostali, koji su obuzeti svojim aktivnostima. 2. Mesto mora biti poteeno elemenata odvraanja: To je esto teko, ali neophodno. Drugi moraju znati da tebe niko ne sme da uznemirava. Neka drugi odgovaraju na telefonske pozive ili neka ih ignoriu. Vodi rauna o kasetofonu, radiju ili TV-prijemniku. Ne sme se dozvoliti da se oni umeaju. Osim nedostatka koncentracije, neutivo je prema Bogu, ako se period ugovorenog sastanka s Njime redovno neim prekida. Jedna majka u malom stanu sa nekoliko dece nije mogla da nae ak ni pajzi u kojem bi se molila Bogu. Problem je reila na kreativan nain. Prebacila je kecelju preko glave i to je postala njena soba za molitvu. Svoju decu je nauila da u tom periodu budu vrlo tiha, zato to mama pria sa Bogom. 3. To mora biti obuhvaeno rasporedom i redovno: Na neprijatelj ima naina da nae vreme molitve prekida neodlonim situacijama i drugim zahtevima ivota. Ako ne nainimo precizan plan u koji e biti upisano tano vreme i ako sami sebe ne ukrotimo, da bismo se svakoga dana

RATNICI MOLITVE sastajali s Bogom ba u to vreme, tada e biti lako zanemariti ivotno vano vreme molitve i bie lako nai se u situaciji bez ratne opreme, bez snage, bez vostva. Ne znam kako je to s vama, ali ja ne uspevam nita sm, bez okruenosti stalnom Bojom prisutnou. U svakom sluaju, vano je da ima na umu i ovo: ako bi se dogodilo neto neodlono to bi ti oduzelo deo vremena za molitvu, nemoj se zbog toga predavati oseaju stida i krivice. To je jedna od sotoninih omiljenih zaseda: on izaziva vanrednu situaciju, a onda ti tovari oseaj osude nakon to propusti svoje vreme za molitvu. Reenje je u tome to e, jednostavno, ugovoriti drugi termin s Bogom toga dana, ili rano ujutru sledeeg dana, da bi tada uao u zajednicu molitve i obnavljanje svoje duhovne snage.

Trea ratna vetina priprema za molitvu

Boja vojska nije kao ljudske vojske, u kojima si ili dobrovoljac ili regrutovan, pa nema drugog izbora nego da se povinuje obuci i da slua nareenja. Boja vojska je neto drugo. U njoj treba da bude dobrovoljac. Ali kad si to jednom uinio, potrebno je da svakog novog dana obnavlja svoju posveenost slubi za svog Vojskovou. Poto su molitva i svakodnevni ivot tvoja ratita, za ratovanje se mora briljivo pripremiti. Mnogi hriani urno, navrat-nanos srljaju u svakodnevne bitke, zbrze neku lakonsko kratku molitvu u optem pravcu prema nebu, a onda juri na posao. Jedna nacionalna anketa, sa uzorcima

odgovora uzetih iz svih hrianskih denominacija, belei podatak da se proseni hrianin moli jedan minut dnevno, dok se proseni propovednik moli pet minuta. Tako i nije udo to je savremeno hrianstvo
optereeno s toliko mnogo problema tako mnogo duhovne hladnoe. Oigledno, prvi korak u pripremi za molitvene bitke je uklanjanje svih prepreka nastalih posle tvog poslednjeg perioda molitve, na osnovu stresova ivota ili spoticanja i pada u greh. Jedno bi ve ovog trenutka trebalo da raistimo: nije potrebno da eka do svog privatnog, tihog vremena za molitvu da bi se pomirio s Bogom. Dovoljan je i trenutak da ispusti strelu molitve prema nebu da se suoi sa svojim grehom, da zatrai i primi oprotenje. Ono to iznosi Bogu neka uvek bude kratko i

aktuelno. Bie zapanjen dobijanjem dodatne snage na takav nain.

Ustanovio sam da je priprema za molitvu, koju redovno primenjujem, za mene najdelotvornija. Sebi obino postavljam pet pitanja: 1. Ima li neki greh koji treba da priznam? Ako ima, suoi se s njim direktno. Iznesi ga pred Boga, priznaj ga i primi od Njega oprotenje. pozovem? 2. Ima li obeanja na koje mogu da se pozovem? Neka te Bog povede ka takvom obeanju. Uhvati se za njega i stavi ga u svoje srce. Radosno ga primi za sebe lino, upisujui svoje ime u tekst obeanja. Ispii ga na maloj kartici koju e nositi sa sobom tokom dana. Ponavljaj ga uvek iznova. Svakom prilikom kada ga ponovi, oslobaa se njegova snaga.

53 Kada te napadnu misli straha, sumnje, razoaranja i stresa, odbaci ih ponavljanjem obeanja. 3. Postoji li stav koji bi trebalo da menjam? Postoji li neka negativna emocija ili oseanje o sebi, svojim blinjima ili Bogu, koje se stalno postavlja na put tvog duhovnog rastenja? Smesta utvrdi ta je to i hrabro se suoi s tim. Ako moe, pronai odakle je to dolo a onda sve prinesi Bogu, preputajui to Njemu. Odlui pred Njim da hoe da ga On ukloni iz tvog ivota. Utvrdi koja je pozitivna crta suprotnost tom oseanju. Trai od Boga da ti tu pozitivnu crtu, stav ili emociju podari kao dar milosti. Potom uini sve to moe, kako bi primenio tu pozitivnu crtu. Budi posebno svestan takvih negativnih stavova, kao to su strah, sumnja, nepratanje, mrnja, gorina, oholost i samopravednost. 4. Postoji li zapovest koju treba da ispotujem? Sluamo li vrlo paljivo, Boji Duh e nas podseati na Isusove zapovesti ne samo na Deset zapovesti, nego i na one pozitivne zapovesti koje je Isus izloio u Jevaneljima (Jovan 14,26). Odlui da ih potuje u svom ivotu. Lino saopti Bogu taj svoj izbor i u zajednici s Njim nastoj da potuje te zapovesti. Nemoj dozvoliti da bude sputan svojim neuspesima, propustima. Priznaj ih Bogu i primi od Njega oprotenje i oienje. Sa zahvalnou i veliajui Boga razmiljaj o svojim uspesima i pobedama. 5. Postoji li primer koji treba da sledim? Provedi odreeno vreme s Biblijom, bilo da iz nje ita ili da duboko razmilja o njenim reima tokom dana. Podesi mehanizam svog uma da tei Bogu i Njegovoj Rei u svakom trenutku kada nisi zauzet. Posebno provodi vreme u izvetajima Jevanelja i dozvoli da te oni natope Isusovim ivotom. U svom privatnom vremenu molitve obnovi ono to si prouavao i tada otvori srce Bojem voenju. Kada ti na um dou snani primeri biblijskih dogaaja, rezimiraj stav ili postupanje koji ti nedostaju u ivotu i iznesi ih pred Boga. Zahvali mu za pomo to e ih On ugraditi u tvoj duhovni ivot.

etvrta ratna vetina planiranje i evidentiranje molitava

Iza uspenih poslova uvek stoje okvirni, opti plan i voenje preciznih zapisa o poslovnim transakcijama. Zar molitva nije posao tvog Oca? Neki od najuspenijih ratnika molitve za koje znam vode pedantne zapisnike ili dnevnike molitve. Prvo sainjavaju spiskove ljudi za koje se mole, pored sopstvenih potreba, a potom prave trostubani molitveni izvetaj: 1. stubac dan u koji su poeli da se mole ili ponovili molitvu za odreenu osobu ili potrebu. 2. stubac problem ili osoba/osobe za koje su se molili. 3. stubac kada i kako je odgovoreno na molitvu. Nekim ljudima taj metod moda nee biti privlaan. Svesrdno bih ti preporuio da ga isproba u periodu od tri meseca. Potom se vrati i

RATNICI MOLITVE pregledaj svoj molitveni raspored i izvetaje. Bie zadivljen, gledajui ta je sve Bog uinio.

Peta ratna vetina uverenost u svoje pravo i ovlaenje

Jedan od najvanijih metoda kojima se sotona koristi da paralie molitvu jeste ispunjavanje ratnika molitve sveproimajuim oseanjem sopstvene nedostojnosti. U borbi da jo vie uzrastemo prema obliju Gospoda Isusa, mi pronalazimo slaba mesta u svom karakteru, stare obrasce koji se neprekidno ponavljaju, podruja s kojima se uvek iznova borimo. Sotona ih koristi i u periodima iscrpljenosti i bolesti preplavljuje nas oseanjem samoosude. Neprijatelj apue: Kako se usuuje da zamilja da e ti Bog usliiti molitvu, kada neprekidno [radi] ? Niko ko ima ovakve slabosti i propuste kao ti nije dostojan da se moli. Kako moe bilo ko ovako slab kao ti da se nada da e savladati sotoninu silu? Ta i druge sotonske poruke mogu da obore tvoj duh molitve i iscede tvoju duhovnu snagu. U ovim vremenima razoaranja, moramo imati na umu da nae pravo i ovlaenje da se molimo ne zavise od nas. Pravo na molitvu je dar milosti

dar koji dobijamo zbog onoga ko je Isus, a ne zbog onoga to smo mi.
Tvoje pravo da deluje kao ratnik molitve dobio si kada si Isusa prihvatio kao svog Spasitelja i Gospoda: Ako veruje u Njega i uzda se u Njegovu smrt na krstu, u Njegovo vaskrsenje, u Njegovo delo kao tvog posrednika Prvosvetenika na nebu, na tvoj raun se upisuju sva Njegova istota i sila (2. Korinanima 5,21). Postao si graanin Bojeg carstva (Jovan 17,14-16), lan Boje porodice (Rimljanima 8,14-16; 1. Jovanova 3,1-13), svetenik (1. Petrova 2,5.9), opunomoeni predstavnik Isusa Hrista (Matej 28,18-20). Postao si deo Njegovog Tela, crkve (Efescima 1,16-23). Sveti Duh je postao tvoj lini Partner u molitvi (Rimljanima 8,26.27). Isus ti je dao lino pravo da koristi Njegovo ime kao ovlaenje za iznoenje svojih molbi pred Boji presto (Jovan 16,23). Nijedno od tih prava i izvora punomoi ne zavise od tvoje pravde i zasluga, nezavisno od Hrista. Tvoji gresi i slabosti mogu da prekinu tvoju zajednicu i druenje s Bogom. Oni mogu da podignu prepreke koje umanjuju tvoju delotvornost u ulozi kanala za doticanje, izlivanje Boje ljubavi. Ali, i ako ko sagrei, imamo zastupnika kod Oca (1. Jovanova 2,2). Bog je u potpunosti obezbedio da ti bude oproteno i da bude oien. Prema tome, ako nastavi da trai Njegovo oprotenje, tvoje greke ne mogu ukloniti tvoja prava i punomo u pogledu molitvi poto je to u potpunosti izvedeno iz Isusovih darova. U takvim periodima malodunosti zbog oseanja sopstvene slabosti i

55 nedostojnosti, otvori upravo pomenute tekstove i uveri se u svoja prava pred Bogom. Priznaj svoje grehe i primi za njih oprotenje, ali overi svoju punomo i pravo molitve na temelju Golgote i vaskrsenja. vrsto se dri injenice da si deo, ud Hristovog tela, onog kojem je On Glava. Pristupi Bogu okruen Isusom, uronjen u Njemu, natopljen, proet Njim i budi spokojan da onda kada se moli za sebe ili svoje blinje, govori s punim pravom i punomoi, zato to je Hristos u vama, nada slave (Koloanima 1,27). Primenjuj ovo u trenucima razoaranja, pa posmatraj ta se dogaa.

esta ratna vetina molitvom upuivati Boje rei natrag Bogu

I oni najiskusniji ratnici molitve dolaze u situacije u kojima molitva kao da nema nikakvog efekta ili rei za molitvu jednostavno nikako ne dolaze. U takvim prilikama vebaj vetinu upuivanja Bojih rei natrag Bogu u molitvi. Otvori 23. psalam i poni ve s prvim delom 1. stiha. Zahvali Bogu to je On tvoj Pastir. Priznaj mu da si ponekad tvrdoglav kao ovca i da ti je potrebna pastirska pomo. Zahvalnim reima potvrdi svoje uverenje da ti, kada On zadovoljava potrebe, nita nee nedostajati. Moli se, onako kako te vodi Sveti Duh, da u tom stihu moe videti sopstveno iskustvo. Primeni zatim sledee stihove, deo po deo i ukljui ih u molitvu, jedan po jedan i svakom prilikom rei primeni na sebe lino, na nekog iz svoje najue porodice ili na neto za ta se u poslednje vreme intenzivno moli. Videe tada kako se odazivaju tvoje srce i duhovna priroda i kako tvoja vera raste. Kada se moli na takav nain, ima pred sobom celu Boju Re. Pokuaj s 1. psalmom; tekstovima u Jovanu 14,1-3; Jovanu, 3, 10. ili 17. glavom; Otkrivenjem, 22. glavom. Izdvoj posebne stihove iz Isaije, Jevanelja ili Pavlovih spisa. Kada si ostao bez sopstvene sile molitve,

osloni se na silu Boje Rei. On je obeao da mu se Njegova Re nee vratiti prazna, nego da e izvriti posao na koji ju je poslao (Isaija 55,811). Dri Boga za re i naui vetinu upuivanja Bojih Rei natrag Bogu u molitvi.

Sedma ratna vetina upuivati molitve vieg stepena

Veina ratnika molitve poznaju molitvu iskanja, traenja vrstu molitve u kojoj se pred Boga iznosi odreeni problem i trai od Boga zadovoljenje neke potrebe ili reavanje nekog problema. Bog nas zaista poziva da mu iznosimo svoje potrebe (Filibljanima 4,6). Meutim, mnogi hriani su pomalo zbunjeni kada u molitvi trae reenje nekog problema ili odgovor na nedoumicu, koji ne dolaze odmah, pa moraju za to neprestano da se mole Bogu. Neki taj problem pokuavaju da ree tako to se samo jednom mole Bogu za ono to im je potrebno, a onda to ostavljaju po strani, uzdajui se da je Bog uo i da e na molitvu odgovoriti u svoje vreme i na svoj nain.

RATNICI MOLITVE Meutim, postoji i drugi nain vetina u upuivanju molitve koja prvobitnu molbu podie na jedan radosniji i vii nivo zajednice nivo zahvaljivanja i velianja. U jednom periodu zajednice s Bogom u molitvi iznesi pred Njega svoju potrebu rei koje izraavaju problem ili potrebu. Slobodno mu iznesi kakvo reenje bi po tvom miljenju bilo idealno, a onda prepusti ceo problem ili potrebu Njegovoj mudrosti i utvrivanju pravog vremena, smireno uveren da On moe jo izobilnije sve initi to itemo ili mislimo (Efescima 3,20). Potom, u svim periodima zajednice s Bogom u molitvi, zahvaljuj mu za odgovor koji je naao i koji je u postupku ostvarivanja. Zahvaljuj mu za sve to je za tebe uinio u prolosti kao i za tvoje blinje i za ljude iz biblijskih vremena. U molitvi Bogu iznesi sve, i najsitnije pojedinosti o tome, a onda otponi velianje Boga zato to je problem unapred uoio i obezbedio reenje, bez obzira da li ga razume ili da li ga vidi. Ukratko pomeni podruje svoje potrebe i poni da velia Boga za uslienje molitve. Tako e primiti neverovatne nagrade. Sotona mrzi velianje i zahvaljivanje i jednostavno ne moe da ostane u prisutnosti osobe koja je uronila u velianje Boga. Velianje je jezik neba. To moe proveriti na sledei nain: svakom prilikom kada u Otkrivenju naie na prestonu dvoranu na nebu videe da su tamo prisutni aneli i ljudi koji veliaju Boga. Zar ne bi bilo uputno ve sada vebati jezik neba? to je situacija

mranija i kriza nepodnoljivija, ima veu prednost, razlog da izraava zahvalnost i velianje Boga, jer e svojim prijateljima i onima koji su ti
bliski ubrzo moi da govori o silnim iskustvima koja si stekao. Ovo su bile neke od vetina molitve koje moe da savlada ratnik molitve. Kako bude izgraivao sposobnost primene tih vetina, bie u prilici da otkrije i neke druge. Otvori belenicu za upisivanje vetina molitve i zapisuj u nju svaku novootkrivenu vetinu i izvebaj se u njenoj primeni u borbi. Nikada nemoj prestajati da izotrava i proiruje svoje ratne vetine. Bog eka ratnike molitve koji e proiriti svoju sposobnost izvravanja jo jaih uloga u Njegovoj zemaljskoj vojsci. I ti moe biti jedan od takvih ratnika molitve.

Moj lini plan vojevanja

1. Uporedi svaki deo Boje ratne opreme s njenim duhovnim znaenjem (Efescima 6,11-18): a. lem: b. naprsnik: c. opasa:

57

d. obua: e. ma Duha f. tit: 2. Naini pregled svojih linih perioda molitve u zajednici s Bogom, kao i mesta molitve, koristei sledei kontrolni spisak (zaokrui svoj izbor): a. Moje vreme molitve je posebno i izdvojeno od drugih: DA NE b. Moje vreme molitve nije izloeno elementima odvraanja: DA NE c. Moje vreme molitve dogaa se u unapred predvieno vreme: DA NE d. Redovno koristim svoje vreme molitve: DA NE 3. U sluaju svakog negativnog odgovora iz 2. pitanja, reci ta bi mogao uiniti da tvoje vreme molitve bude delotvornije.

4. Reci koji je od pet koraka pripreme za molitvu za tebe lino najznaajniji i zato je on za tebe znaajan.

RATNICI MOLITVE

7. BOJITE
Svaki rat ima svoja jedinstvena bojita. U drugom svetskom ratu vojnici su se borili na tropskim pacifikim ostrvima, u pustinjama Severne Afrike, u planinama Italije i u poljima i meu ivicama u Francuskoj i Nemakoj. U Koreji su bojita bila bregovita; u Vijetnamu tropske dungle, a u Iraku peane pustinje. Pa ipak, svim bojitima je zajedniko to to se ratnici izdiu do velikih visina hrabrosti i odvanosti, suoavajui se sa smru radi nekog cilja. I sukob oko vladavine svemirom ima svoja bojita. Kao i u svakom drugom ratu, poznavanje bojita tog kosmikog rata znaajno je za svakog ratnika molitve. Jedino se s takvim znanjem moe kompletno pripremiti za bitke koje sada bije kao i za one koje tek predstoje. Ali gde su se bile one odlune bitke u velikom sukobu izmeu Hrista i sotone? Gde moemo dobiti informacije o tim bitkama, koje bismo mogli upotrebiti za svoje line duhovne pobede?

Prva bitka
Rat izmeu Boga i Njegovog neprijatelja izbio je na nebu; velianstveni prestoni Boji grad bio je prvo otvoreno bojite. Tu bitku smo ve jednom pomenuli govorei o Hristu kao Mihailu, Velikom Knezu, koji je predvodio svete anele protiv agresivne pobune sotone i njegovih palih anela, i njihovog pokuaja da preuzmu presto. Meutim, znaajno je da se podsetimo da ak ni otvoreni sukob koji je tada izbio na nebu nije bio prvo bojite. Naime, bitka protiv Hrista je pre toga otpoela u srcu Lucifera i aneoske vojske, koju je Lucifer, odnosno, sotona nastojao da angauje u svojoj pobuni protiv Boga. Iako se vidljive bitke u tom velikom sukobu moda biju pred oima sveta, najee se borbe uvek odigravaju u mislima i srcima razumnih bia, koja se bore s alternativama poslunosti ili pobune protiv Boga.

Bitka je na nebu bila estoka. To je bio svojevrstan graanski rat.

Prijatelj se borio protiv prijatelja. Kako je to tragino! Kako je to moralo biti bolno za Boga, koji ne samo to je stvorio svakog pobunjenog anela nego i svakoga od njih poznavao i pojedinano voleo. To isto se odnosi na bitke koje se odigravaju danas. Dananji ratnici molitve moraju imati na umu da, bez obzira koliko ogorene bile njihove bitke, ma koliko estoki napadi ljudskih orua sotone na njih, Bog poznaje, voli i i dalje ezne za svakim ljudskim biem. On ih sve naziva imenom i eli da zauvek postanu lanovi Njegove porodice. Bitke koje danas ti i ja bijemo uvek su porodina stvar, poto je Bog uinio da od jedne krvi sav rod oveji ivi (Dela 17,26). Teko je u aru bitke setiti se da je duhovna borba uvek porodina

59 stvar. Bez obzira koliko su opaki napadi naih blinjih protiv nas, ljudi

nikada nisu nai pravi neprijatelji. Stvarni neprijatelj je mrana figura sotone, koji smilja i vodi napade preko prevarenih umova i srca. Na
Vojskovoa ne samo to poznaje svakog od svojih ratnika molitve, nego i lino poznaje svakog ljudskog pomonika sotone. On ezne za njima i eli da prihvate veni ivot koji je On za njih kupio na Golgoti, po veoma visokoj ceni. Ratnici molitve se trude da to imaju na umu i oni se, u svojim molitvenim bitkama, mole i za svoje najokrutnije neprijatelje meu ljudima. Sotona i njegovi aneli beznadeno su okoreli u svojoj pobuni, dok se njihovi ljudski robovi i dalje mogu osloboditi od neprijatelja i postati pripadnici kruga Bojih ratnika.

Zemlja kao bojite

U 12. glavi Otkrivenja stoji zapisano da u nebeskom ratu, zbaena bi adaha velika, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zbaena bi na Zemlju, i aneli njezini zbaeni bie s njom (Otkrivenje 12,9). Na taj nain se na nau planetu premestilo arite sukoba izmeu Boga i sotone, verovatno ubrzo posle stvaranja Zemlje. Na Zemlji je sotona pristupio Adamu i Evi, koji su postali gospodari nad Zemljom i stvorenjima na njoj, i na podmukao nain ih ubedio da se pridrue njegovoj pobuni protiv Boga. Nai prvi roditelji su odluili da vie ne budu lojalni Bogu, nego sotoni, pa je tako poela istorija greha, patnje, bola i tuge, koju danas nazivamo ljudskim ivotom. Na ovom mestu je znaajno da se setimo da je sotona neprijateljski duh na ovom svetu. Zemlja nije prirodno stanite ni sotone, ni njegovih palih anela. Zemljom vladaju ljudi, nainjeni od zemaljskog materijala. Ta vladavina je u poetku bila neto to se dogaalo u skladu s Bojim slavnim planom i namerom, podreeno Njegovim naelima i sili. Posle greha ovek vlada pod uputstvima i upravom sotone, u saglasnosti s njegovim principima i namerama. Sotona se, ak i danas, retko pojavljuje onakav kakav je u stvari. Neprijatelj na ostvarenju svojih zlih planova uvek deluje preko ljudskih stvorenja. Razlog je jednostavan: Nebo je nebo Gospodnje, a Zemlju je dao sinovima oveijim (Psalam 115,16). Zemljom, dakle, vladaju ljudska bia. Bog ne eli da radi bez nae saradnje, a ni sotoni ne doputa da tako radi. Od vremena kad je ovek prihvatio sotonu kao upravitelja ove Zemlje, neprijatelj ubrzano unosi teke promene. Svaki Boji trag u prirodi bio je izoblien i iskrivljen. Od mirnog suivota ivotinje su prele na meusobno hvatanje i ubijanje. Strah i nasilje su, umesto ljubavi, postali zakon prirode. Orkanske oluje zauzele su mesto stabilnog, umerenog vremena. Trnje, iak i otrovne biljke poeli su se pojavljivati meu zdravim biljkama za hranu. Cela priroda je poela da odraava prisustvo zla koje vlada, dajui samo slabane odraze Stvoritelja punog ljubavi. Zemlja i nebo jo uvek kazuju slavu Boju, ali ta slava je esto pokrivena

RATNICI MOLITVE sotonskom izopaenou. U stvari, to sotonsko iskrivljavanje najdrastinije se ispoljava u ovekovoj prirodi i u njegovom odnosu prema drugim ljudskim biima.

Umesto ljubavi i uzajamnog uvaavanja, ljudi i ene poeli su da se gledaju s podozrenjem, gnevom i mrnjom. Pohlepa, pouda, licemerje i
glad za vlau pokazali su svoja jeziva lica. Zanemarujui potovanje ene kao druga koga su dobili od Boga i suvladara sveta, mukarac je poeo da je poniava, posmatrajui je samo kao objekat svoje poude. Umesto da druge ljude potuju kao ravne sebi pred Bogom, ljudi su poeli da ih posmatraju kao potencijalne robove, koje e muiti i prisiljavati na rad pod uslovima koji ubijaju sve to ini oveka, radi prestia i bogatstva malobrojnih. Zemlja je bojite i bila je bojite hiljadama godina. Civilizacije i nacije nastaju i padaju u zaborav. Vojska jedne zemlje gazi preko teritorije drugih zemalja u izopaenoj elji za vlau i prestiom. Gradovi se stavljaju pod opsadu, a onda u njima nastaje pokolj nevinih, bespomonih ena, dece i starih. Bolest i patnje odnose itava stanovnitva. Nezamislivo teke patnje nameu se desetinama hiljada ljudi koji u uslovima prirodnih katastrofa ili ratova ostaju bez krova nad glavom. ak i u naoj naprednoj haj-tek civilizaciji, istoriari i sociolozi kau da se broj perioda bez rata na Zemlji u naem sadanjem veku moe brojati u danima, a ne u nedeljama ili mesecima. Ipak, Bog svoju zemaljsku decu nije ostavio bez nade ili pomoi. Njegov plan otkupljenja i dalje je aktivan. Svaka generacija ima svoju vojsku ratnika molitve, koju saziva i pokree Vojvoda vojske Gospodnje. Ti ratnici postaju sveti kvasac, so za ouvanje, kojima Bog odbija talase greha i propasti. U istom trenutku kada sotona pokrene neku veliku ofanzivu radi uklanjanja svakog traga prava i dobrote, Bog ve pokree svoje ratnike molitve na posredovanje u korist svojih blinjih. Sotona biva potisnut polako, ponekad do bola sporo, i njegovi planovi bivaju osujeeni. Bojite Zemlja je niija zemlja, na kojoj su jo uvek blokirane u sukobu velike, nevidljive sile. Posao ratnika molitve samo je ljudska strana tog rata. Boja re povlai zavesu i doputa nam pogled na realnost drugih aktivnih sila:
I potom videh etiri anela gde stoje na etiri ugla Zemlje, i dre etiri vetra zemaljska, da ne due vetar na Zemlju, ni na more, niti na i kakvo drvo. I videh drugoga anela gde se penje od istoka sunanoga, koji imae peat Boga ivoga; i povika glasom velikim na etiri anela kojima bee dano da kvare zemlju i more, govorei: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drvet, dokle zapeatim sluge Boga naega na elima njihovima. Otkrivenje 7,13.

Pogledajte paljivo te rei: sile unitavanja i razaranja zadravaju se

61 kako bi se moglo u potpunosti ostvariti delo otkupljenja u ivotu Bojih ratnika molitve i ivotu drugih ljudi. Ti i ja imamo znaajnu ulogu u tom procesu, jer moemo uticati na brzinu ostvarivanja tog dela. Otvaranjem svojih ivota Bojem Duhu i delu, marljivim posredovanjem u molitvi za druge ljude, mi vojskama Bojih anela omoguavamo pristup ljudima i njihovim ivotnim situacijama, i aneli tada mogu da obave svoj posao.

Zamislite samo! Ti i ja svojim molitvama moemo da pokrenemo nebeske vojske. Moemo da ubrzamo Boju veliku pobedu i zavretak tog uasnog rata.

Bojite due
Bez obzira na celokupnu dramu u nebeskim bitkama i ratom opustoenoj niijoj zemlji, koju nazivamo Zemljom, osnovno bojite nalazi se u srcu, umu i dui svakog oveka i ene. Upravo tu se odluuje o venoj sudbini ljudi. Mi smo moda pod uticajem onoga to se dogaa oko nas, ali se odluujue bitke, u kojima sotona svakodnevno doivljava poraze, biju i dobijaju na nevidljivim unutranjim bojitima. Ratnici molitve moraju postati duboko svesni te injenice i moraju je neprekidno koristiti za svoje dobro. Meutim, teko je uvek imati na umu realnost postojanja line bitke, naroito u toku bitke. Korak ivota je do te mere ubrzan da nas neprekidni stres odvraa od svesti o postojanju bitke. Strunjaci procenjuju da su ljudi koji danas ive na Zemlji izloeni veoj koliini prizora, zvukova, informacija i stresova zbog donoenja odluka nego to su za svoj ceo ivot uspeli da sakupe ljudi koji su iveli pre 150 godina. Brza sredstva prevoza, haj-tek komunikacije i novi medijski kanali usmeravaju ka nama neprekidnu bujicu podsticaja, od kojih svaki zahteva odgovor. Mi smo ve do te mere drogirani tom navalom buke da viamo ljude koji navodno izlaze u tihu etnju, silom uvuene u portabl-buku, zahvaljujui svojim slualicama na uima. Ali neto to bi znatno vie trebalo da nas zaokupi jeste sukob sistema vrednosti kojima smo okrueni. Pre stotinu godina Sjedinjene Drave bile su suoene s dva osnovna sistema vrednosti: tradicionalna religija i narastajua nauna kola miljenja, koja je izraavala sumnju u Boga. Hriani su u to vreme bili prisiljeni na donoenje sudbonosnih, temeljnih odluka u pogledu dva sistema. Naa realnost danas su ta ista dva sistema, uz desetine drugih, kojima nas bombarduju nametljivi mediji. Suoavamo se s upornim svetovnim humanizmom, religio-filozofijama Dalekog istoka, s alternativnim stvarnostima predstavljenim posredstvom pokreta Njuejd, s moralnim stavovima koji se meusobno znatno razlikuju i s konfuznim preporukama za brak, podizanje dece i etikom rada. Zaista i nije udo to ak i Boji posveeni ratnici molitve postaju zbunjeni, bivaju odvraeni, a ponekad i klonu.

RATNICI MOLITVE

Shvatanje unutranjeg bojita

Tvoj ivot je teritorija koju prieljkuju i Bog i sotona. Bog je snimio tvoje potencijale i On te privlai ka svemu onome to u Njemu moe biti. Osim toga, nema granica onome to moe postati u Njegovom planu. Njegovi aneli su dobili posebna uputstva o nainu na koji treba da ti pomognu u napredovanju i kretanju u pravcu velikih mogunosti koje se nalaze u tebi. S druge strane, tu je sotona koji te mrzi i koji mrzi odraz Bojeg oblija u tebi. Neprijatelj ti zavidi na pravu vladanja Zemljom na vlasti koju bi ba on hteo da upotrebi za svoje buntovnike planove. Bog u tebi nee obavljati svoje delo ako mu svakoga dana za to ne uputi poseban poziv. Njegovi aneli su nemoni kada treba raditi za tebe i u tebi, ako nisu pozvani. Bog je uinio da i sotonina mo u tvome ivotu bude podreena tvome izboru. Neprijatelj nema stvarne vlasti u tvom ivotu ako mu je ti nisi dao svojim izborom. Ti i ja smo roeni u grenom svetu u kojem sotona vlada svojom izopaujuom silom. Roenjem, mi postajemo pripadnici njegovogo carstva i dok smo deca, on ima pristupa u nae srce zato to jo nismo uli u Boje carstvo. Ve veoma rano u naem ivotu neprijatelj poinje da nas programira i ugrauje u nas obrasce reagovanja, koji e uticati na nas u preostalom delu naih ivota. Uz pomo primera nae porodice, traumatskih iskustava, neprimetnih [subtle] pouka kojima smo tokom detinjstva bili neprekidno izlagani, Boji neprijatelj umrtvljuje nau osetljivost na duhovne pojmove i nastoji da naa srca zatvori za Boga. Strunjaci su izraunali da se 66 odsto naih obrazaca odgovaranja [response patterns] u odraslom dobu ve ugraeno do nae este godine. Zar od tog izopaujueg uticaja nema nikakve zatite? Svakako da ima! Na Bog svoju decu ne ostavlja bez nade i sposobnosti da izbegnu sotonu. Odgovor se nalazi u roditeljima i baki i deki koji se mole. Bog nama koji

ga poznajemo i koji smo savladali vetine dobijanja zatite molitvom, omoguava da to zatitno posredovanje proiri i na nau decu. Poto se
ona ne mogu samostalno odupreti sotoni, to za njih moemo uiniti mi u molitvi. Nae molitve za decu nau ili drugih ljudi imaju dva osnovna oblika delovanja: 1. Molitva ometa sotoninu silu i ograniava sotoni pristup detetu. 2. Molitva daje zeleno svetlo Bojim anelima i pristup deci, kako bi njihov ivot oblikovali za Njegovo carstvo. Dobro upueni ratnici molitve obezbeuju deci redovnu posredniku zatitu. Odrastajui, naroito u periodu od devete ili desete godine pa nadalje, mi poinjemo da preuzimamo odgovornost za sopstvene ivotne odluke. Praktino smo savladali vetinu donoenja odluka o pojedinostima svog ivota. Odluujemo o tome ta emo obui, kako elimo da izgledamo, kako hoemo da se ponaamo. To je vrlo osetljiv period ivota, poto

63 decu danas tako veliki broj glasova poziva na donoenje pogrenih odluka. Tokom presudnih predtinejderskih i adolescentskih godina, mlade osobe koje polako postaju ljudi nalaze se pod velikim pritiskom i u velikoj duhovnoj opasnosti. Nisu uvek dovoljno zreli da bi se molili za sebe. Konfuzna potraga za identitetom esto navodi na pobunu protiv vrlo religioznih obiaja, koji su njihova zatita od neprijatelja. Meutim, ratnici molitve u tom periodu tranzicije mogu sauvati zidove duhovne zatite nad tim skoro odraslim osobama. Mi moemo da odbijamo sile zlog neprijatelja, a Bojim anelima omoguavamo pristup njihovom tek poniklom ivotu. Tano je da roditelji i bake i deke imaju najjaa prava za pristupanje Bogu u molitvi za svoju decu. Meutim, svaki

ozbiljni ratnik molitve ima puno pravo da uzme tinejdere u zatitu pred Bogom i da odbija sile tame. Neu se izvinjavati za otvorenost kada
kaem: Kada bi, umesto da odmahujemo glavom i komentariemo kako mladi ljudi propadaju, crkva krenula u molitvenu bitku za te mlade, mi bismo doiveli udesne promene u ivotu mladih kojima smo okrueni. Ne kritikujte, nego se zauzimajte!

Bojita odraslih
Mi koji savetujemo druge ljude koji se bore u svojim bitkama ivota, esto smo zbunjeni silinom ratnih operacija koje se, nevidljivo, odvijaju u tim ljudima. Isto tako, zapanjeni smo gledajui bitke koje biju hriani, kojih sami moda uopte nisu svesni. Toliko se navikavamo na borbu protiv stresa i pritisaka ivota, da smo u svemu tome kao riba u vodi kao u svojoj prirodnoj sredini. Krize, teki periodi ivota izgledaju nam tako obino da ak i ne oseamo da se nalazimo u borbi. Biolozi kau da abu moete staviti u sud s vodom na tednjak, gde ete postepeno poveavati temperaturu. aba e ostati u vodi i doslovno e se skuvati i uginuti, a nee ni primetiti opasnost u kojoj se nala. Sotona pokuava da nas na isti nain privikne na svoje napade. Malo-pomalo, iz dana u dan, on postepeno poveava temperaturu. Mi nastavljamo borbu u sopstvenoj snazi, gubei oslonac korak po korak, preputajui neprijatelju bojite, a da toga i nismo svesni. Ratnici molitve moraju postati svesni stvarnosti ratovanja! Ovde imamo poetak spiska stvari koje sotona najee koristi da napadne i savlada i nas i nae blinje: strah, krivica, stid, samoosuivanje, potitenost i oseanje beznadenosti, bespomonosti i bezvrednosti. On koristi finansije i u blagostanju i u siromatvu seksualnu elju, potrebu da budemo prihvaeni, zavisnost od imovine radi sigurnosti, zaokupljenost zadovoljstvima, rekreacijom, zabavama, kao i karijerom i poslovnim uspehom. Neki od tih elemenata nisu zlo sami po sebi, ali svaki moe da se pretvori u sotonsku zamku, koja ugroava ivot na taj nain to istiskuje ono to je duhovno i odnos koji imamo s Bogom. Kakva je sotonina namera s naem ivotu? Da iskrivi i uniti Boje

RATNICI MOLITVE oblije u nama. Ako ve ne moe da nas sprei da postanemo hriani, neprijatelj ulae svu svoju izopaujuu mo kako bi stvorio takve okolnosti da ne moemo sluiti Bogu. On se trudi da oblikuje nae ivotne okolnosti tako da nas one ometaju u sluenju naem Gospodu i Uitelju. Kakvo bi se reenje moglo nai? Svest o ratu koji je u toku i uspene pobede postiemo zahvaljujui molitvi i vremenu koje provodimo u Bojoj prisutnosti i u druenju s Njegovom Reju. Iskusni ratnici molitve dobro

znaju da se glavno bojite u borbi izmeu dobra i zla nalazi u njihovom srcu i ivotu.

Crkva kao bojite

Na kraju, crkva je primarno bojite u ratu izmeu Boga i Njegovog neprijatelja. Ona ne moe a da ne bude glavno podruje sukoba. Kao to vidite, kada se hriani meusobno udrue, oni umnoavaju sposobnost suprotstavljanja sotoni. Jedinstvo i usklaenost meu Bojom decom stvaraju kanal dotoka sile, pred kojim ne moe opstati nijedan problem: Ako se dva od vas sloe na Zemlji u emu mu drago, za to se uzmole, dae im Otac moj koji je na nebesima (Matej 18,19). Poto je to tako, moe oekivati veliki sotonski napad na jedinstvo meu vernicima. Kritikovanje, iznalaenje tuih greaka, zlobno ogovaranje i ogoreni sukobi oko pojmova kao to su poloaj u crkvi, boja crkvenog tepiha ili nijanse tumaenja neke doktrine taj ili bilo koji od stotina drugih problema mogu da izazovu poraz pri sotoninom napadu. Isus je jasnim reima izrazio da razdor donosi pad. To nigde nije tako uoljivo kao u crkvi. Nije nikakva sluajnost to je prva faza svake vojne obuke obuavanje novih vojnika da mariraju strojevim korakom i da se jedinstveno kreu prema komandama svojih stareina. Meutim, ta se moe uiniti kada u crkvi nastane sukob? Odgovor nalazimo u Isaiji 62,6.7:
Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih straare, koji nee umuknuti nigda, ni danju ni nou. Koji pominjete Gospoda, nemojte muati. I ne dajte da se umukne o Njemu dokle ne utvrdi i uini Jerusalim slavom na Zemlji.

Uporno posredovanje je isceljujue reenje za crkvene razdore.

Saglasnost u molitvi Bogu donosi izleenje sukoba u crkvi. Ratnici molitve na bojitima na Zemlji, u srcu, umu, svakodnevnom ivotu, u crkvi to je Boji klju pobede. Na svim mestima gde sotona napada ustaju Boji ratnici duboko osetljivi na sve to se dogaa na bojitu i obueni u Boju ratnu opremu, bijui bitku molitve. Kada oni to ine, slede pobede.

65

Moj lini plan vojevanja

1. Objasni ta, po tvom miljenju, znae sledee rei: U duhovnoj bici ljudi nikada nisu stvarni neprijatelji.

2. Navedi etiri znaka koje vidi u svetu koji te okruuje i koji ti poruuju da je Zemlja i dalje poprite rata izmeu dobra i zla: a. b. c. d. 3. Navedi etiri iskustva ili oseaje koji ti pokazuju da je tvoj ivot duhovno bojite: a. b. c. d. 4. Navedi najmanje dva pokazatelja koji kau da su crkve istovremeno i duhovna bojita: a. b. 5. Objasni zbog ega tekst u Filibljanima 1,6 daje nadu u pobedu:

RATNICI MOLITVE

8. ISUS UZOR RATNIKA MOLITVE

Nalazio je utehu i radost u zajednici sa svojim Ocem. Ako je Spasitelj oveanstva oseao potrebu za molitvom, koliko bi tek slabi, greni smrtnici trebalo da oseaju potrebu za usrdnom, stalnom molitvom. SC 63.64.

Jedno od Bojih tajanstvenih biblijskih imena je Gospod Savaot, a znai Glavni zapovednik vojski. Gospod Savaot je Boja titula vojskovoe vojski neba i Zemlje u ratu protiv sotone. Na Gospod Isus nosio je to ime pre nego to je doao na Zemlju, zajedno s drugim imenom predvodnika svetih anela Mihailo, Veliki Knez. Pre nego to je doao na Zemlju kao malo dete u Vitlejemu, Isus Hristos je bio Zapovednik vojski svemira. Kako to? Zato bi Vrhovni zapovednik pobedonosne nebeske vojske

napustio svoje dunosti, uzeo drugi identitet i postao peadinac u sopstvenoj zemaljskoj vojsci? Zato bi se uopte podvrgavao osnovnoj
obuci u trajanju od trideset godina, da bi tek potom ponovo zauzeo mesto Voe? Mnogo je razloga zbog kojih je Isus postao Emanuilo, S nama Bog. Meutim, neto to najvie zaokuplja nas ratnike molitve jeste: Isus je ostavio svoj poloaj i ulogu u nebeskoj vojsci i postao pripadnik sopstvene zemaljske vojske, kao peadinac, zato to je Njegova zemaljska vojska zaboravila vetine ratovanja. Njegovi sledbenici su izgubili znanje o molitvi i vetinu molitve, kao i pouzdanje u molitvi. Zaboravili su kako se ponaa i kako ivi ratnik molitve! Isus je hodao i sluio meu nama kako bi nam na oiglednom primeru pokazao snagu i umee, neophodne za ostvarenje pobeda u molitvi. Ako ti i ja elimo da postanemo ratnici molitve dostojni svog Gospoda, moramo upoznati unutranje tajne Njegovog ivota molitve i slediti Njegov primer.

Hristov ivot molitve

Iako nikada nije napisao nastavni plan i program na temu molitve, niti odrao seminar o molitvi, Isus je svoje uenike ipak uio dinamici molitve. Uio ih je primerom. Bio im je ivi uzor ratnika molitve. Uenici su ga, iz dana u dan, sedmicu za sedmicom, posmatrali u sluenju i molitvi. Viali su ga iscrpljenog posle dana provedenog u pouavanju i leenju ljudi videli su ga kako odvaja samo nekoliko sati za san, a onda ostatak noi provodi u molitvi. Povremeno su ga posmatrali kako se po celu no moli Bogu ne spavajui, i zatim izlazi odmoran i napunjen energijom za sledei dan uda i slube. Gledali su koliko je molitva bila deo Njegovog ivota i eljno ekali da u svom iskustsvu molitvu doive na isti nain. Ti ljudi su bili tako impresionirani ivotom molitve svog Uitelja da su se molili: Gospode, naui nas moliti se. Odgovarajui na tu molbu, On im je kao uzor dao molitvu Oena. To nije bio potpun odgovor, nego silan

67 poetak. Sve u svemu, Isus je proveo vrlo malo vremena u poduavanju

svojih uenika molitvi. Znao je, kao to i mi moramo shvatiti, da je tajna molitve zapravo moliti se mnogo i esto. Uenici su postepeno
poinjali da shvataju Njegovu nauku i nauili lekciju: Treba se svagda moliti Bogu, i ne dati da dotui (Luka 18,1). Iz Isusovog ivota i uenja izdvaja se jedna injenica: Molitva se shvata; ona nije neto to se ui u koli. Tako je On uenicima svojim primerom dao uzor ivota molitve. Istrauj sm u Jevaneljima, i tamo e, osim molitve Oena, nai samo dve kompletne Isusove molitve jednu kratku i jednu dugu. Kratku molitvu je Isus uputio u vrtu gde je bio sahranjen Lazar, neposredno pre nego to ga je podigao iz mrtvih (Jovan 11,41.42). Dugu molitvu nai e u 17. glavi Jovanovog Jevanelja: Ovo govori Isus, pa podie oi svoje na nebo i ree: Oe! doe as, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe (Jovan 17,1). Ovako poinje jedina puna Isusova molitva zapisana u Novom zavetu najznaajnija posrednika molitva u celom Svetome pismu. Mi ratnici molitve moemo od Isusa mnogo nauiti o molitvi. Evo nekih od tih pouka:

Vreme molitve
Isus se veoma rado molio Bogu. Shvatio je vanost molitve kao zajednice sa svojim nebeskim Ocem. Obezbeivanje spasenja ljudima zahtevalo je od Isusa da ivi u neprekinutom odnosu sa svojim Ocem. Ni iskustvo spasenja ne zahteva manje od toga. Ljubav prema Ocu punom ljubavi nagonila je Isusa da je izrazi putem molitve. Odreeni delovi Biblije govore o periodima koje je Isus smatrao najboljima za svoj ivot molitve. 1. Jutro: A ujutru vrlo rano ustavi izie, i otide nasamo, i onde se moljae Bogu (Marko 1,35). 2. Vee: I otpustivi narod pope se na goru sm da se moli Bogu. I uvee bejae onde sm (Matej 14,23). 3. Cele noi: Tih pak dana izie na goru da se pomoli Bogu; i provede svu no na molitvi Boijoj (Luka 6,12). 4. Neprestano: Straite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili utei od svega ovoga to e se zbiti, i stati pred Sinom ovejim (Luka 21,36). Tih nekoliko stihova pokazuje da je molitva, iako je Isus Hristos iveo u neprekinutoj zajednici sa svojim Ocem, odigrala presudnu ulogu u odravanju te ivotno vane zajednice. asovi dana postali su njegovo najuobiajenije vreme molitve za vostvo i milost. Pored ve utvrenog vremena molitve, Hristos je traio prilike za tajnu molitvu, kad bi za to iskrsle posebne potrebe.

RATNICI MOLITVE

Nain upuivanja molitve

Poznato nam je da je Isus provodio mnogo vremena u molitvi nasamo. Meutim, zapanjeni smo kada pratimo koliko se retko molio javno.

Vanost zajednice s Bogom u tajnoj molitvi ima centralno mesto u Isusovom davanju primera u molitvi i pouavanju o molitvi: A ti kad se
moli, ui u klet svoju, i zatvorivi vrata svoja, pomoli se Ocu svojemu koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi javno (Matej 6,6). Ovu vrstu molitve Isus naziva molitvom u kleti. Dobro znamo da on nije imao gde glave zakloniti nije imao trajnog doma. Prema tome, nije imao nikakav odvojen prostor, klet, niti vrata koja bi zatvorio. Meutim, u uputstvu koje ovde daje, stoji da njegovi ratnici molitve treba da nau mesto gde e biti izdvojeni od sveta i gde e moi da uspostave zajednicu sa svojim nebeskim Ocem. Ta molitva u kleti postaje prijatno, lino iskustvo kada su iskljueni od sveta i nasamo sa Bogom. I za nas i za naeg Gospoda, zatvorena vrata su duhovne, a ne doslovne prirode.

Mesto za molitvu
Mesto molitve je Isusu bilo veoma vano: Gora vrt brod tajna klet. Svako od nas, ratnika molitve, trebalo bi da potrai posebno, naroito mesto za molitvu. Seam se, da je mome sinu bilo tek etiri godine kada je u mojoj propovedi uo da hrianin mora da ima posebno mesto za molitvu. Jednoga dana uao je u kuu, trei, i rekao mi da je naao mesto za molitvu. Tata, rekao je uzbueno, ovo e biti nae mesto za molitvu!

Poao sam za njim u dvorite iza kue, a onda kroz umu do mesta gde se nalazila velika stena. Oi su mu blistale naao je mesto. I zaista, to je
postalo nae mesto molitve dokle god smo iveli u toj kui. elim da oduevim ratnike molitve da svako od njih pronae svoje posebno mesto. Kada je re o tome mestu, potrebno je da imamo na umu tri stvari: 1. Mesto treba da bude udobno 2. Mesto treba da bude usamljeno 3. Mesto treba da bude dostupno U svakom sluaju, potrebno je da shvatimo da e nas Bog uti, bez obzira da li imamo idealno mesto. Bog je uo Mojsija u pustinji, Jonu u dubini mora, Agaru u pustinji, Svog Sina u vrtu,

69 Petra na brodu, razbojnika na krstu.

Duh molitve
Isusu je bio vaan duh molitvenog iskustva. On je negovao duhovni stav koji ga je naveo da se utopi u atmosferu neprekidne molitve. On je jednom prilikom rekao: Sin ne moe nita initi sm od sebe nego to vidi da Otac ini jer otac sve mu pokazuje to sam ini (Jovan 5,19.20). Da bi to zaista bilo tako, Isus ne samo to se molio u ranim jutarnjim asovima nego je iveo u atmosferi neprekidne molitve; zato je i mogao da vidi ta Bog ini oko njega u svakom trenutku, kroz celu Njegovu slubu. Tako je Isus inio samo ono to je video da ini Njegov Otac. Ba kao to je bila neprekidna Njegova borba sa sotonom, tako je neprekidna i njegova potreba za molitvom. On je u svakom trenutku morao biti spreman za napad neprijatelja. Isus je neprestano bio u Duhu molitve. Koliko bi vie neprekidno ti i ja, kao ratnici molitve, trebalo da budemo u Duhu molitve! Isus Hristos je odravao neprekinut odnos molitve i zajednitva sa svojim nebeskim Ocem i iveo u stalnom Duhu molitve. To je bio Njegov ivot, Njegova redovna navika i zaklon u svakoj nevolji. Odatle je crpio neizmernu snagu. Mi, kao savremeni ratnici molitve, moemo doiveti tu istu silu, moemo negovati isti odnos sa svojim nebeskim Ocem. Moemo dobiti istu snagu, na isti nain na koji ju je dobio Isus molitvom. To nee uvek biti lako, poto nae svetovno drutvo ne priznaje vreme za molitvu. Uz pomo predanog, posveenog

vebanja moramo savladati umee ivota u neprekidnoj atmosferi molitve.

I zaista, bilo da je re o naem Gospodu Savaotu ili o nama, peadincima svi imamo priliku za sticanje pobeda u molitvi. U Isusovom i u naem sluaju Duh molitve je Duh pobede. Taj duh molitve izraava Hristovu ljubav prema Bogu na tri naina: 1. Molitva je bila odgovor ljubavi: Molitva je bila Hristov odgovor Bogu za nain na koji je On delovao u Njegovom ivotu. Svoju ljubav Hristos je apatom upuivao svom nebeskom Ocu za nasuni hleb, za svakodnevnu zatitu, za svakodnevne potrebe. 2. Molitva je bila odnos ljubavi: Isus je negovao zajednicu s Bogom u svome umu, srcu i u nameri. Ljubav je bila konstantno druenje s Bogom. On je, zbog te svoje prisne zajednice iao kroz ivot pevajui. 3. Molitva je bila vebanje ljubavi: Molitva je bila neto na emu je Isus neprekidno radio. Svakoga dana, svakog sata, uvek je vebao svoju snagu molitve. Isus Hristos je svakoga dana sebi nametao strogu disciplinu. Odravao je ljubav prema svom nebeskom Ocu svakodnevnim vebanjem u molitvi. U okviru te svakodnevne veze On je svoje potrebe iznosio pred svog nebeskog Oca.

RATNICI MOLITVE

Izraavanje potreba u molitvi

Isus je koristio etiri naina za izraavanje svojih ivotnih potreba u molitvi: 1. Izraavao ih je na nivou Duha: Zajednica s Bogom ispunjava u dui potrebu koja ni na koji drugi nain ne moe biti zadovoljena. Isus je govorio o svojim duhovnim potrebama. Otvarao je duu svome Ocu. Mi moramo iznositi svoje duhovne potrebe Bogu kako bismo duhovno rasli, kako bismo utolili duhovnu glad koja narasta u nama, kako bismo stekli duhovnu snagu koja nam je neophodna kao ratnicima molitve. 2. Izraavao ih je na nivou emocija: Kada nam popusti snaga, zajednica s Bogom moe da smiri naa srca. Veina dananjih ratnika molitve povremeno doputa da negativne emocije uhvate korena u njihovom ivotu. Ipak, i jake emocije imaju svoje mesto, poto Boja re jasno pokazuje da su Isusove molitve tokom Njegove slube bile obeleene s vikom velikom i sa suzama (Jevrejima 5,7). Isus je uvaio mesto jakih emocija i potovao ih u molitvi. Ti i ja imamo duboke emocionalne potrebe. Borimo se s negativnim emocijama kao to su strah, ljutnja, ogorenost ili pouda a imamo premalo iskustva s podjednako snanim pozitivnim emocijama ljubavi, radosti i mira.

Molitva je leilite za emocije ratnika molitve, kao to je bila i za Isusa.

Tei se Gospodom, i uinie ti to ti srce eli (Psalam 37,4). 3. Izraavao ih je na nivou uma: Zajednica s Bogom podrazumeva da mu poveravamo svoje misli i ona u reavanje naih problema unosi dimenziju boanskog voenja. Bog nas poziva da rasuujemo zajedno s Njim (Isaija 1,18). Zapoveda nam da iznesemo parbu svoju i da pokaemo razloge svoje (Isaija 41,21). Tvorac ljudskog uma eli da taj um upotrebimo maksimalno, kako bismo dobro promiljali o svojim pitanjima, nalazili opcije i iznosili te opcije pred Njega, da nas On uputi, to e On i uiniti: I ui e tvoje sluati re iza tebe gde govori: to je put, idite njim, ako biste svrnuli nadesno ili nalevo (Isaija 30,21). 4. Izraavao ih je na fizikom nivou: Zajednica s Bogom je najjai put ka fizikom zdravlju i dobrobiti. Itite najpre carstva Bojega i ovo e vam se sve dodati (Matej 6,33).

Pogledi na Isusov ivot molitve

Iako su nam neki delovi Isusovog ivota molitve prikazani u jasnim crtama, ostale delove moemo tek nazreti. U izvetajima Jevanelja

iznenadno e se pojaviti neki blesak saznanja o molitvi, kao letimian pogled na pticu jarkih boja koja samo proleti umom. Pogledajmo tih
nekoliko snimaka koji nam pokazuju kako se Isus molio. Jedan od najteih Isusovih zadataka bio je aktivna briga o duhovnom rastu svog temperamentnog uenika Petra. Negde pred kraj svoje slube, znatno posle perioda kada su uenici krenuli da ue i isceljuju, Isus se

71 jednoga dana iznenada obraa Petru i kae: Simone! evo vas ite sotona da bi vas inio kao penicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kadgod obrativi se utvrdi brau svoju (Luka 22,31.32). Isus je govorio oveku koji je ve jednom bio kanal kroz koji je Sveti Duh inio uda izleenja i izbavljenja od vlasti demona. Ali Petar uvek iznova ini duhovne greke i dovodi i sebe i svog Uitelja u tekoe. Njegov problem je bio nepotpuno obraenje, dok mu je sotona bio na tragu, elei da ga uniti. Isus je s Petrom radio strpljivo, svakoga dana, ukoravao ga i hrabrio. Ali, inio je i vie od toga, molio se za njega ne jednom, nego stalno. Kako zamilja, kako se Isus molio za Petra? Za ta se molio? Nesporno je da se molio za Petrovo obraenje za promenu ivota koja e ga udaljiti od grube, nagle naravi galilejskog ribara, a pribliiti ulozi vodeeg apostola nove crkve. Jesu li Isusove molitve bile usliene? U vreme kada je Isus stajao na sudu, dva uenika su dospela u kriznu taku svog ivota Juda i Petar. Uveren sam da se Isus molio za obojicu, ali je samo Petar pokazao da uzvraa na te molitve. Juda je izdao Gospoda i kraj mu je bio u samoubistvu. Petar ga se odrekao, ali je njegov kraj bio potpuno obraenje i preobraaj ivota. Petar to ne bi mogao ostvariti bez Isusovih molitava. Druga brza slika iz Isusovog ivota molitve vodi nas u vrt gde je, sahranjen, leao Lazar. Neposredno pre nego to je uz zapovest pozvao mrtvog Lazara da izae, Isus se molio, da ga je mogao uti svako ko se tamo naao: Oe! hvala Ti to si me usliio. A ja znadoh da me svagda slua; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao (Jovan 11,41.42). Zadivljujue li molitve! Kako bi se molio u trenutku pre nego to bi pokuao da nekoga dozove iz mrtvih? Isusova molitva je bila jednostavna: Oe, hvala Ti to si me usliio. Isus je ve pre toga proveo odreeno vreme s Bogom, molei se u vezi s Lazarom. Dogovor meu njima ve je bio zavren i ve je bilo odlueno da Lazar ustane iz mrtvih. Zato se u tom kritinom trenutku Isusova molitva sastojala od jednostavnih, javnih rei zahvalnosti za neto to je ve bilo utvreno. Ti i ja, kao ratnici molitve, treba da nauimo tajnu zahvaljivanja Bogu za neto to je ve gotova stvar. Kada je uinio divne stvari u naem i ivotu drugih ljudi, treba da budemo osetljivi na te Boje intervencije i da mu zahvalimo. Kada Njegova Re kae neto to je On ve uinio, tada treba da mu izrazimo zahvalnost. Ljubazni! sad smo deca Boja (1. Jovanova 3,2). Da li si mu ovih dana zahvalio to te je uinio lanom svoje carske porodice? Kada obea da e za tebe neto uiniti, treba da mu zahvali. Uzdajui se u ovo isto da e Onaj koji je poeo dobro delo u vama dovriti ga tja do dana Isusa Hrista (Filibljanima 1,6). Jesi li mu u poslednje vreme zahvaljivao to je u tebi zavrio ono to je zapoeo u

RATNICI MOLITVE tvom ivotu? ratnici molitve umeju da budu zahvalni. Na kraju, uhvatili smo jo jedan pogled na Isusov ivot molitve, u molitvi Oena. I ta uzor-molitva, koju je dao kao obrazac svojim uenicima, skree nam panju na tajne Njegovog ivota molitve. Evo samo jedne od njih: Ovako dakle molite se vi: Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da doe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na Zemlji kao na nebu (Matej 6,9.10). Prva ia u Isusovim i naim molitvama, mora biti velianje Boga velianje Njegovog imena, dolaska Njegovog carstva i izvravanje Njegove volje. Tek posle toga se u svojoj molitvi Isus pozabavio ljudskim potrebama i problemima. Bog na prvom mestu! Tako glasi i prioritet ratnika molitve u molitvi. Nai problemi e nas moda dovesti u stanje preoptereenosti. Ipak, kada se molimo, prvo na ta treba

da mislimo jeste velianje Boga, Njegovog imena, Njegovog carstva i Njegove volje. Tek posle toga moemo se baviti sopstvenim problemima.

Izazov Isusovog ivota molitve

Cela svrha spasenja je obnavljanje Bojeg oblija u nama. Mi znamo, kada se Isus pojavi, da emo biti kao to je On (1. Jovanova 3,3). Znamo i to da se, gledajui u Njega, menjamo u Njegovo oblije (2. Korinanima 3,18). Nigde to nije vanije nego u ugledanju na Isusa kao Onoga koji je na Uzor molitve. Nama, kao ratnicima molitve, navike i obrasci molitve koje je Isus uio i pokazivao svojim uenicima moraju postati druga priroda. Gledajui ta je Isus ostvario u svakodnevnom sluenju zahvaljujui svojim metodima u molitvi, kako moemo a da ga ne oponaamo? To se posebno potvruje u svetlu Njegovog obeanja: Koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od ovih tvoriti: jer ja idem k Ocu svojemu (Jovan 14,12). Ako je Njegova sila pouavanja, propovedanja i isceljivanja izvirala iz Njegovog ivota molitve, da bismo pokazali tu snagu i svom svakodnevnom ivotu i linoj slubi, i mi moramo posegnuti za istim izvorom za obiajem neprekidne, usrdne tajne molitvene zajednice s Ocem. Ratnie molitve, pridrui mi se. Idimo esto u goru molitve i izgraujmo svoje ivote po uzoru koji nam je tamo ostavio Gospod Isus!

Moj lini plan vojevanja

1. Ovo poglavlje prikazuje Isusa Hrista kao Uzor u molitvi. U daljem tekstu, gde je to predvieno, navedi pet kljunih pouka o molitvi koje eli da ugradi u svoj ivot molitve a potom objasni zato je svaka od njih za tebe vana:

73 a. b. c. d. e. 2. Navedi tri pobede u bitkama iz Isusovog ivota za koje smatra da su dobijene zahvaljujui molitvi: a. b. c.

RATNICI MOLITVE

9. TAJNO MESTO MOLITVE

Kako bi glasila precizna definicija molitve? Od kako je sveta i veka, ljudi su pokuavali da odgovore na to pitanje.
Molitva je iskrena elja due, neizgovorena, ili izraena. Molitva je klju u rukama vere koji otvara nebeske riznice. Molitva je kada dua isprua ruke ka Bogu i kada Bog isprua ruke ka dui.

Svaki od ovih opisa, kao i svi drugi opisi, dotiu samo mali deo sutine molitve. Neki od nas e uti ovakve definicije i rei: Da, tano je to, ali molitva je vie od toga. Molitva je, zapravo neto to treba iskusiti, a ne samo definisati. Meutim, ako si praktina osoba, s ispunjenim dnevnim planom aktivnosti i obaveza, traie radnu, odmah upotrebljivu definiciju molitve. Jedna od njih iza koje izgleda stoji veina ljudi glasi: Molitva je proces kojim od Boga dobijam pomo za reavanje svojih problema. Pored toga to je pomalo sebina, ova definicija je i nepotpuna. Meutim, zbog poruke ove knjige ja preporuujem sledeu definiciju: Molitva je

dvosmerna zajednica izmeu oveka i Boga, iji je rezultat zadovoljavanje ovekovih potreba i poraz Bojeg neprijatelja. Prvi cilj molitve je ostvarenje sastanka izmeu tebe i Boga. Kao nekada
u sluaju Adama i Eve u Edemu, tvoje vreme molitve je trenutak kada ostavi sve drugo po strani i neguje zajednicu druenja s Bogom. Drugi cilj molitve je da ti razgovara s Bogom i da Bog razgovara s tobom. Vrlo esto molitva se svodi na obavetavanje Boga o odreenim injenicama, uz brzu molbu za pomo, posle ega urno odlazimo, ne dajui Bogu priliku za odgovor. To je razlog zbog kojeg govorimo da molitva i prouavanje Biblije idu zajedno. Boji udeo u razgovoru u okviru molitve ve je izgovoren u Njegovoj Rei. Odvojimo li vreme za sluanje, On e nam iz Biblije jasno izloiti odgovore koje traimo. S naim napredovanjem u osetljivosti na duhovne stvari, Sveti Duh e uiniti da odgovori i razumevanje nastanu duboko u srcu. Ipak, osnovni nain na koji nam se Bog obraa u molitvi je kroz svoju Re.

Dovedimo Boga na scenu

Trei cilj molitve je obezbediti mesto za konfrontaciju izmeu Boga i Njegovog neprijatelja, sotone. Sadanji neprijateljevi napadi u tvome i
ivotu tvojih blinjih u molitvi se otvoreno iznose pred Boga. Sotona je optuen pred Bojim prestolom, a Boja sila i mogunosti angaovani su u poslu nanoenja poraza neprijatelju i uklanjanja posledica greha. Ovo je za ratnika molitve bitan deo molitve.

75 Za nae probleme ili potrebe Bog ne saznaje tek kada mu ih mi iznesemo u molitvi. On je bio uz nas ve onda kad su nastali problem ili kritina situacija. I ne samo to; On je taj na problem video mnogo pre njegovog iskrsavanja. Kada, naime, Bog uoi problem, to je trenutak kada On obezbeuje i reenje. Boje reenje za svaku potrebu i kriznu situaciju bilo je spremno ve onda kad je problem nastao, ili ak i ranije. I pre nego poviu, ja u se odazvati; jo e govoriti, a ja u usliiti (Isaija 65,24). Meutim, Bog je ustanovio jedno pravilo delovanja: On uvaava nae pravo izbora i u veini sluajeva nee primeniti svoje reenje za nae potrebe ako za to nije pozvan. Molitva poziva Boga i daje mu pristup problemu kako bi On mogao da primeni svoje reenje. Sastavni deo Bojeg plana je da nam, u znak odgovora na molitvu vere, podari ono to nam ne bi pruio da nismo na taj nain traili (GC 525). Tako je molitva vreme druenja s Bogom, koje On eli i u kojem uiva isto koliko i mi. U tom vremenu On hrani nau duu, lei nae rane; pouava nas i upuuje. Molitva je vreme kada se suoavamo s neprijateljem i kada pred Boga iznosimo optube protiv njega, traei Njegovu pomo i sredstva za pobedu nad sotonom. Molitva poziva Boga da svoje reenje primeni na nae probleme.

Tvoja elja da se moli

Molitva moe da bude besmislena forma, kao u sluaju sujeverne osobe koja molitvu ispisuje na toak, koji zatim vrti, smatrajui da svaki obrtaj toka alje njegovu molitvu na nebo. Meutim, prava molitva je neto to nie na tlu elje. Da bi se molio istinski, mora eleti da se moli. Dalje, bi izgradio veliku elju za molitvom, neophodno je da vidi fenomenalne prednosti molitve. U Bibliji sreemo itavu vojsku silnih ratnika molitve: Mojsije se molio zla su pala na Egipat. Molio se Isus Navin i moni gradovi su pali pred neobuenom, smuenom izrailjskom vojskom. Molio se Ilija i osramotio Valove proroke. Isus Hristos je iveo meu ljudima i postao najvei Ratnik molitve svih vremena. Isus u Mateju 11,12 otkriva stav koji je neophodan za razvijanje duhovne sile: A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledije dobijaju ga. Snano, silno predanje molitvi je neophodno, da bismo u svoj ivot uneli doveli Boju silu. Ta sila u molitvi proistie prvenstveno od dubokog i ozbiljnog stava u molitvi a onda i od istinske vere. Vera je tvrdo ekanje onoga emu se nadamo (Jevrejima 11,1). Molitva koja se intenzivno usredsreuje na ono emu se nadamo, uinie da sanjamo sne o onome to moemo ostvariti za Boga, da u viziji sagledamo ljude i ene izleene i obnovljene slamanje sile greha i spasavanje dua. Takvi snovi i vizije u molitvi postaju pokretaka sila unutra u nama. S naim dubljim prodiranjem u Boju Re i u zajednicu sa Svetim Duhom, naa sposobnost vienja se menja i izotrava:

RATNICI MOLITVE
to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono ugotovi Bog onima, koji ga ljube. A nama je Bog [to] otkrio Duhom svojim. 1. Korinanima 2,9.10.

Bog je svakom ratniku molitve dao mogunost visokih dometa u Njegovo ime. Sve je mogue, kae Bog. Ako verujemo u Boga, moramo rairiti svoja krila molitve kao orlovi i vinuti se visoko ka duhovnim dostignuima.

Delo molitve
Molitva ne samo to donosi snagu u na ivot, nego u njega unosi i dimenziju slamanja. Krst mora da slomi svako nae miljenje, nae tvrdoglave postupke, nau pamet, nae samoljublje nae sve. Kad se to dogodi, kroz nas se, silom Svetoga Duha, oslobaa miris Hristovog ivota i ljubavi. Problem mnogih meu nama kao pripadnika Bojeg naroda je u tome to smo razmiljali o molitvi, itali o molitvi, pa i bili pouavani na temu molitve ali se nismo molili. Sada je trenutak da shvatimo da je molitva izvor sile. Sada je trenutak da dozvolimo da nas Sveti Duh dovede do novog slamanja i novog predanja. Sada je trenutak da budui ratnici molitve ponu da provode odreeni period vremena u zajednici sa Svetim Duhom; sada je vreme za molitvu! I tako, mi prihvatamo poziv. elimo da budemo ratnici molitve koji snuju snove i imaju vizije, spremni da se vinu visoko na krilima molitve. Ipak, kako se to radi i koje su glavne vrste molitve kojima nas Bog poziva da mu se molimo?

Velianje i proslavljanje Boga

Velianje i proslavljanje Boga oznaavaju najuzvieniji oblik zemaljske molitve. U velianju, mi pripisujemo Bogu jedinom ivom i pravom Bogu svu ast i slavu. Velianje je izraz naeg pouzdanja i zadovoljstva Bogom. Velianje nas postavlja u stav blagodarnosti. Velianje izlazi iz radosnog srca srca ispunjenog zahvalnou i divljenjem. Gospod je za nas uinio toliko da ga moramo slaviti. Ne uinimo li to, oseaemo kao da je u nama zatvorena vatra koja spaljuje. Kroz Njega dakle da svagda prinosimo Bogu rtvu hvale, to jest, plod usana koje priznaju ime Njegovo (Jevrejima 13,15). Hvala, velianje, nazvana je rtvom zato to je veoma sveta. Da bi neko prineo rtvu hvale Bogu, bie neophodno duboko i arko divljenje Gospodu Bogu. Divi se Ocu mnogo razmiljaj o Njegovoj ljubavi, upoznaj Njegovo savrenstvo. Divi se Bojem Sinu, koji je sav ljubak postani u potpunosti neko ko je oaran Njime. Divi se strpljenju i milosti Svetoga Duha, to te poseuje, to prebiva u tebi i podnosi sa tobom. Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se (Filibljanima 4,4).

Neka se reka tvoje radosti podigne ka nebu u potocima oduevljenja, i

77

neka se potom vrati na Zemlju kao kie dobroinstava. Neka te kie

napune rezervoar tvog svakodnevnog ivota i neka se preliju u ivot drugih ljudi. Neka im se izlivaju u slapovima svetlucave radosti a onda nastave dalje. Proslavljaj Boga bez prestanka, jer e ti takvo proslavljanje biti od pomoi u svemu ostalom. Osoba koja je puna slavljenja Boga, spremna je i za sve druge svete postupke. Velianje Boga stavlja krila na putnikova stopala, tako da ona ne samo to tre, nego i lete. Velianje Boga titi nas od mnogih zala. Kad je srce ispunjeno slavljenjem Boga, u njemu nema mesta iznalaenju bilo ijih pogreaka, uznoenju u oholosti ili gomilanju gneva protiv drugih ljudi. Ni bojati se ne moemo, ako istrajemo u slavljenju Boga. Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalu Njegovu od kraja Zemlje (Isaija 42,10). Slavljenje Boga se u Bibliji esto iskazuje muzikom i pevanjem. Ono esto moe biti vrlo izraajno kao u na primeru sledeih stihova: Svi narodi, zapljetite rukama, pokliknite Bogu glasom radosnim (Psalam 47,1). Tako bih Te blagosiljao za ivota svoga, u ime Tvoje podigao bih ruke svoje (Psalam 63,4). Neka hvale ime Njegovo poklikujui, u bubanj i gusle neka mu udaraju (Psalam 149,3). Oigledno je da su, povremeno, ljudi i ene u Starom zavetu bili prosto fascinirani Gospodnjom slavom. Njihov odgovor Njegovoj veliini, dobroti i velianstvu otvara snane izvore emocija. Mi se radujemo Bogu i divimo mu se. Ne traimo nita vie nego da budemo blizu Njega. Nije nam potrebno nita drugo, nego da mu damo sve to imamo i to jesmo. Uzvik Svet! svet! svet! izvire iz takve vrste molitve. Srce ispunjeno velianjem Boga reito se izraava pred Bogom. Slavi Boga ako eli da mu bude blizu, jer Bog ivi u pohvalama Izrailjevim. Psalam 22,3. Ratnici molitve, imajte na umu da e vas molitva puna hvale uiniti

spremnima za nebo i da e vam dati snage za borbu vie od bilo koje druge vrste molitve. Sotona ne moe da opstane pred ratnikom molitve koji hvali i velia Boga.

Posredovanje
Posrednike molitve u Starom zavetu obino su se upuivale Bogu za one koji se nalaze u velikoj opasnosti. U Novom zavetu posrednike molitve esto su se bavile duhovnim dobrom drugih ljudi. To se odnosilo na Hristovu molitvu za zatitu nad Petrom, dok se nalazio pod udarom sotoninih napada:
Ree pak Gospod: Simone! Simone! evo vas ite sotona da bi vas inio kao

RATNICI MOLITVE
penicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kadgod obrativi se utvrdi brau svoju. Luka 22,31.32.

Potrebno je da posredujemo za sve ljude ukljuujui i nae neprijatelje a svakako i za one kojima je potrebno izleenje. Za koje kategorije ljudi treba da se molimo? Nai neprijatelji (Luka 6,28) Nai prijatelji (Jakov 5,16) Nae porodice (2. Samuilova 7,17) Mi sami (Psalam 50,1) Nai blinji (1. Timotiju 2,1) Nai saradnici u Hristu (2. Solunjanima 3,1) Nai savernici u crkvi (Efescima 6,18) Vanost posrednike molitve prvi put sam stvarno razumeo dok sam radio kao mlad jevanelista u gradu Njujorku. Jedno od podruja za koja sam bio zaduen bio je Grini Vilid, prilino teko podruje za rad. Tokom 60-ih godina u istonom delu grada iveli su hipici, jipici, Isusov narod, zavisnici od heroina i homoseksualci. Prve veeri te evangelizacije nije bilo mnogo ljudi. U trenutku kad sam ustao da propovedam, na

zadnja vrata su ula etiri mladia starih sedamnaest ili osamnaest godina i sredinjim prolazom, obueni u boje bande Sol sevens iz junog Bronksa, doli do prvog reda i zauzeli mesta. Sva etvorica bila su
haj od heroina, sedeli i gledali me staklastim oima, dok sam poinjao propoved. Tokom cele propovedi molio sam se: Boe, molim Te, dotakni nekako ivot ovih mladia. Na kraju propovedi, kad je crkva ustala da peva, etiri mladia su krenula sredinjim prolazom prema zadnjim vratima. Gospod me je pokrenuo da ih ne pustim da odu. Zbog toga sam se iskrao kroz bona vrata crkve i, trei to sam bre mogao, stigao kod glavnih stepenica na ulazu, u trenutku kad su mladii tamo stigli. Iznenadili su se, videi me. Jedan od njih me upita: ovee, pa zar ti nisi propovednik? Jesam, odgovorih. Ali ti treba da si u crkvi, odgovorio je, oito zbunjen. Ne, rekoh. Ovde sam, napolju. Zbog ega si sada ovde napolju?, upita me. Zato to ste vi ovde napolju, a ja sam eleo da vam lino objasnim koliko vas Bog voli. Dok sam to govorio, molio sam se Bogu da dotakne srca te etvorice mladia. Nakon to sam im priao o Isusu Hristu, molio sam se s njima, a onda su oni otili u no.

79 Te noi nisam mogao da spavam, pa sam se cele noi molio za te mladie iz bande Sol sevens. I tokom celog sledeeg dana nisam ih mogao izbiti sebi iz glave, pa sam ostao kod kue i posredovao u molitvi za njih tokom celoga dana. U molitvi sam traio da se sila s neba otvori nad njima da nebeski aneli okrue njihove due i dovedu ponovo na evangelizaciju. Na sledeoj veeri evangelizacije, posle dva dana, etvorica mladia ponovo su prola kroz sredinji prolaz i zauzela mesta u prvom redu. Tokom cele propovedi molio sam se za njih. Ni u toj noi nisam mogao spavati, pa sam se molio za mladie a tako i narednog dana. Dolazili su svake veeri, pa sam nakon nekoliko nedelja otiao da ih posetim u prostoriji gde zavisnici od heroina ubrizgavaju sebi heroin.

Seam se koliko su eleli da svoj ivot predaju Hristu ali su bili pod vlau droge. Tom prilikom sam nad njima izvrio pomazanje uljem i
molio se Bogu da ih spase i izlei. Bog je uinio udo, tako da su jedne veeri sva etvorica izala napred na poziv i predali Isusu Hristu svoj ivot! Trojica od tih mladia danas su propovednici jevanelja Isusa Hrista. Bog zaista usliava molitvu!

ta znai posredovanje
Posredovati znai zauzimati se ili zalagati za nekoga ko ima problema ili je u nevolji, upuivanjem molbi Bogu. Mojsije je bio silan posrednik za grene Izrailjce, zauzimajui se pred Bogom da ne uniti narod koji je on vodio kroz pustinju (2. Mojsijeva 32,11-18). Gospod Isus Hristos je, razume se, najvei posrednik svih vremena: Kad svagda ivi da se moe moliti za njih (Jevrejima 7,25). Isus se molio za nas (Jovan, 17. glava), a to ini i danas, pred Bojim prestolom. Budui stalni posrednik za nas ljude, On je presrean kada mi posredujemo za druge ljude koji su u tekoama i potrebama. esto, kada se molimo samo za sebe, nae molitve postaju sebine, to se nee dogoditi ako na srcu imamo dobro svojih blinjih, drugih ljudi. Kada prinosimo sluajeve svojih blinjih pred Boga, kada ih izlaemo delovanju Boje ljubavi, kada se molimo za njihovo osloboenje od duhovne sanjivosti, za okrepljenje njihovog unutranjeg zdravlja, za snagu da odbace neku pogubnu naviku, za obnavljanje nesputanog i ivotvornog odnosa s ljudima koji ih okruuju, za snagu da se suprotstave iskuenju, za hrabrost da nastave da se bore protiv ljutog protivljenja , tek tada oseamo ta znai uzimati uee u Bojem delu i brizi. Tek tada se rue zidovi koji nas razdvajaju od naih blinjih i mi tada uviamo da smo svi satkani u tkivo jedne velike i meusobno bliske porodice. Nema

vee bliskosti s drugim ljudima od one koju vidimo kada ih prinosimo

RATNICI MOLITVE

pred Boga u molitvi.

Posredovanje zaista donosi promene. Ono je naa potpisana pozivnica Bogu da intervenie u ivotu drugih ljudi da ih titi od neprijatelja i da lei rane koje im je neprijatelj naneo. Ono donosi promenu u ivotu same osobe koja se moli i oslobaa energije neba koje potom okruavaju duu osobe za koju se ona moli. Ratnici molitve moraju postati veti u vojevanju protiv neprijatelja i angaovanju oko isceljenja drugih ljudi metodom posrednike molitve.

Molba, traenje
Ova vrsta molitve odnosi se na traenje sasvim odreenih stvari u molitvi. Ona znai iznoenje naih linih molbi Bogu. Ako ostanete u meni i rei moje u vama ostanu, ta god hoete itite, i bie vam (Jovan 15,7). Izneti pred Boga poseban zahtev znai dublje ulaenje, zadiranje u duhovnu bitku. Ono to traim od Boga je elja, tenja, aspiracija, kao deo mene samog bilo dobra ili zla, bilo za zadovoljenje duhovnih, umnih, emocionalnih ili fizikih potreba. Kad takvu molbu ne bih prineo Bogu u molitvi, ona bi ostala deo mene. Ako je to za ta se zauzimam pred Bogom manje od onoga to ja najbolje mogu i elim, ono moe nastaviti da raste unutra, sve dok me potpuno ne obuzme. Ako ono pak predstavlja ono najbolje u meni, ali nikada nije izneto Bogu u molitvi, ono moda nikada nee biti ostvareno niti od neba potvreno kao ispravno. I ovo je sloboda koju imamo k Njemu da ako to molimo po volji Njegovoj poslua nas (1. Jovanova 5,14). Ako svoj ivot treba da ivim kao Boji prijatelj da ga ivim kao jedan veliki odgovor na prepoznatu Boju ljubav mogu li initi ita bolje do da svoje elje i tenje poloim pred Njega da ih On ispita, i da se zatim svim svojim biem zaloim za njih?
I ja vama kaem: itite i dae vam se: traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. Luka 11,9.10.

Ako nameravam da preduzmem odreeni poduhvat iji bi mi uspeh veoma mnogo znaio, zar je igde bolje izloiti svoju potrebu, nego Bogu u molitvi? To je prilika kada mogu da razgovaram s Bogom o tome i da primim od Njega savet. U Njegovim je rukama ta e On uiniti. Svom svojom snagom mogao bih se zauzimati za odreeni ishod a da onda, posle vremena provedenog na molitvi, ustanem uveren da tako ne moe biti, ili da mora biti u nekom drugom obliku ili da moram da ekam, ili pak da moram da uinim odreene uvodne korake kako bi se to moglo ostvariti. U stvari, nije toliko vano ime emo otpoeti molitvu. Ono to

je zbilja vano jeste ime je zavravamo kuda nas tokom molitve vodi Bog.
Prema tome, nema apsolutne granice koja bi se mogla staviti naem

81 traenju u molitvi. Iskusni ratnici molitve iznose oputeno i s pouzdanjem svaku svoju potrebu.

Pokajanje i oprotenje
Molitva za pokajanje i oprotenje predstavlja posebnu vrstu molitve traenja. Kako svest o grehu u nama postaje sve prisutnija dok nam Sveti Duh ukazuje na zablude u naem ivotu i postupcima istovremeno se u nama poveava i alost zato to svojim grehom nanosimo bol Bogu, i duboka elja za promenom. Raste enja za oprotenjem i mi pristupamo Bogu traei promenu, oprotenje i oienje. Pratanje ide u dva pravca: prvi je pratanje koje primamo od Boga za nae grehe i drugi, pratanje ljudima koji su se ogreili o nas: I kad stojite na molitvi, pratajte ako to imate na koga: da i Otac va koji je na nebesima oprosti vama pogreke vae (Marko 11,25). Ovim reima nas Isus podsea na princip koji je sm esto izgovarao: boansko pratanje u direktnoj je vezi s naim pratanjem drugim ljudima. Jedna od najpoznatijih molitava za oprotenje je Davidov vapaj za oprotenje za njegovu poudu, preljubu i ubistvo:
Smiluj se na me, Boe, po milosti svojoj, i po velikoj dobroti svojoj oisti bezakonje moje. Operi me dobro od bezakonja mojega, i od greha mojega oisti me. Jer ja znam prestupe svoje, i greh je moj jednako preda mnom. Samome Tebi zgreih, i na Tvoje oi zlo uinih. Psalam 51,1-4.

Greh je Davida veoma udaljio od Boga. Kad je konano uvideo kakav je veliki bol naneo Bojem srcu, uputio je Bogu tu molitvu. Pretpostavka za istinsko pratanje je uinjena nepravda ili povreda naneta nekome, a sada elimo da to ispravimo. David ne priznaje samo svoje greno stanje nego svoj konkretni greh. On ne samo to se ali na zle sklonosti izopaene ljudske prirode, nego ukazuje i na konkretni greni postupak. Nae molitve u kojima traimo oprotenje ne smeju sadravati samo Ja sam grenik, nego i rei Zgreio sam ne samo Ja sam grean, nego i Uinio sam taj greh. Molitva za oprotenje mora biti potpuno otvorena i iskrena. Za greh se ne mogu navoditi niti nuditi nikakvi izgovori. Takva vrsta molitve sadri: 1. Osvedoenje o krivici. 2. alost zbog uinjenog greha. 3. Priznanje. 4. Unutranja namera da se uini promena.

Odgovor koji nam daje na nebeski Otac na istinsku molitvu za oprotenje je ist, neposredan i potpun. On prata od srca i, kao to
oprata, tako i zaboravlja. Boje pratanje upueno nama je pravilo i mera naeg pratanja drugim ljudima. Nama e biti izuzetno teko da pratamo drugima, ako nismo istinski doiveli milostivo Boje pratanje za nae

RATNICI MOLITVE grehe. Budite jedan drugome blagi, milostivi, pratajui jedan drugome, kao to je i Bog u Hristu oprostio vama (Efescima 4,32). Snosei jedan drugoga, i opratajui jedan drugome ako ima ko tubu na koga: kao to je i Hristos vama oprostio tako i vi (Koloanima 3,13). Ba kao to je pratanje koje primamo dar od Boga, tako i pratanje koje pokazujemo prema drugim ljudima takoe dolazi od Boga. Ljudski gledano, mnoga okrutna dela koja smo uinili jedni drugima kao da je nemogue oprostiti. Meutim, ako smo voljni da budemo preobraeni u ljude koji prataju, On e nam dati taj dar pratanja dar koji e dinamiki izmeniti nae razmiljanje, nae emocije i na duhovni stav prema osobi koja nas je povredila. U pratanju se nalazi predivna sloboda. Kada ga primimo, osloboeni smo krivice i osude. Kada ga damo drugome, sami se oslobaamo gneva i gorine. Prekorevanje, zlovolja, gorina i osuda jesu orua koja sotona koristi, ne bi li unitio na ivot. Negovanjem pratanja drugim ljudima i primanjem oprotenja i oienja za sopstvene grehe ratnici molitve postiu velike pobede za Boga.

Moj lini plan vojevanja

1. Objasni ta tebi lino znai sledea definicija molitve: Molitva je dvosmerna zajednica izmeu oveka i Boga.

2.

Smatra li da je hvaljenje Boga stvarno i molitva? Reci zato jeste ili zato nije.

3.

Veruje li iskreno da posrednika molitva zaista donosi rezultate? Reci zato misli da ih donosi ili ne donosi.

4.

U Luki 11,9.10. izloene su tri faze molitve traenja. Objasni ta tebi lino znai svaka od tih faza. U emu se one razlikuju? U emu su sline? a. Itite:

83 b. Traite: c. Kucajte: 5. Zato su, po tvome miljenju, pokajanje i oprotenje izuzetno vani za uspenu molitvu?

RATNICI MOLITVE

10. TAKTIKE RATOVANJA

Uspeno ratovanje znai neuporedivo vie od ratne opreme i oruja. Svaki veliki vojskovoa instinktivno zna da e bitka biti izgubljena iako su ratnici moda dobro obueni u rukovanju orujem, ali nisu teorijski i praktino savladali pravila ratovanja i nauili da svoje napore koordiniraju s aktivnostima drugih vojnika. Kao ratnik molitve, ti se mora obuiti da savlada strategije i taktiku boanskog ratovanja. Istovremeno, u ovome se mora tako disciplinovati da po tome automatski postupa i u aru bitke. Ovo poglavlje ima praktinu namenu, budui da se bavi nekim osnovnim postupcima i taktikom u molitvi. Nekim hrianima duhovna disciplina i ratne vebe brzo prelaze u dosadu, radije doputajui da im duhovni problem dostigne kritiku taku, a onda ih emocije nagone na molitvu. Najee su to emocije straha, krivice, sumnje, panike i razoaranja. S druge strane, to je ratnik iskusniji i zreliji, to e u svoje molitveno iskustvo unositi vie smirenosti, pouzdanja, nade i radosti. Zato emo sada govoriti o osnovnoj taktici molitve.

Vreme za bitku
Jedna anketa iz Sjedinjenih Drava pokazuje da proseni hrianin dnevno provodi proseno jedan minut na molitvi. Znai, ako verujemo da

je molitva disanje due, zakljuiemo da nas okruuju ljudi koji gotovo da uopte ne diu. Zamislite da ste otili u crkvu, a akoni iznose na
podijum govornika koji je tokom prethodne sedmice disao samo sedam minuta. Koliko e snane duhovne pomoi, po vaem miljenju, on moi da vam prui? Molitvene bitke iziskuju vreme vreme za unoenje reda u svoje molitve, za pronalaenje biblijskih tekstova koji e posluiti kao podrka naim traenjima u molitvi, da iznesemo svoje molbe pred Boga i sluamo kako nam odgovara, upuujui nas i savetujui. Pitanje glasi: Koliko vremena? Jedan minut dnevno zasigurno nije dovoljan. Na drugoj strani, znam hriane koji provode i po est sati dnevno na molitvi, zanemarujui svoje porodine obaveze, samo da zavre svoje molitvene aktivnosti. Negde izmeu te dve krajnosti nalazimo optimalnu koliinu vremena. Ako nisi proveo mnogo vremena u molitvi, a eli da pone sada, predlaem ti kao cilj petnaest minuta dnevno, za poetak.

Petnaest minuta koji menjaju ivot

Petnaest minuta provedenih u linoj molitvi svakoga dana, moe da izmeni tvoj ivot! Nae iskustvo u pruanju pomoi ljudima da uspostave dinamian ivot molitve, pomoglo nam je da napravimo jedan nacrt za

85 organizovanje vremena za molitvu. Shvatimo sledee: ovo je samo koncept za poetak, a ne program za paradni strojevi korak. S rastenjem u molitvi, vreme predvieno za molitvu prilagoavae u skladu s premetanjem naglaska u tvom ivotu molitve. U svakom sluaju, moda e ti biti od koristi da se dri ovog koncepta, sve dok ne stekne vie znanja i oputenosti u okviru sistematskog ivota molitve. Bog nas upuuje i kae: Utolite i poznajte da sam ja Bog (Psalam 46,10). Tako je na prvi korak u molitvi da utolimo, zautimo, da

postanemo tihi i da saekamo da se utia buka onoga to nas u ivotu odvraa od molitve, kako bismo mogli da ujemo Boji glas.
1. Otponi svoje tiho vreme molitve (30 sekundi). To je kratka molitva za razumevanje, u pripremi za itanje Boje Rei. 2. Naini pauzu za tiho pripremno razmiljanje (30 sekundi). Tiho razmiljaj o stihu koji si odabrao za svoj zlatni stih za tu sedmicu. Ponovi ga naglas nekoliko puta, naglaavaj kljune rei, ime on postaje razumljiviji. Biraj stihove koji se uklapaju s tvojim specifinim potrebama stihove koji e ti pomoi na polju duhovnog rastenja. 3. itaj Bibliju (5 minuta). Izbor biblijskog teksta za itanje izvrie presudan uticaj da tvoje prouavanje bude korisno i smisleno. Tu nam se daju sledee mogunosti: a. Tematsko prouavanje: Poi u dubinsko izuavanje teme za koju si zainteresovan. To se obino radi uz pomo konkordancije ili tematskog indeksa Biblije. To prouavanje moe se rasporediti na dui period vremena tako to e svakoga dana uzimati po jedan stih. Evo nekih tema koje bi se mogle preporuiti: Drugi Hristov dolazak Znaci vremena Vera Opravdanje Posveenje Moda e na svaki od pomenutih predmeta potroiti po jednu sedmicu ili vie. Ako eli da istrauje po temama, bie ti potreban neki prirunik, za nalaenje razliitih tekstova na datu temu. b. Prouavanje iz knjige: Izaberi neku od biblijskih knjiga i prouavaj je kao celinu. Svaka knjiga razrauje mnotvo razliitih tema. Vano je imati pri ruci komplet komentara i, moda, bibiljski renik, kako bi lake doao do znaenja rei i saznao vie o mestima koja se pominju u knjizi. Ti prirunici e ti ujedno pomoi i da uoi pozadinu knjige i da se informie o vremenu u kojem je bila pisana.

RATNICI MOLITVE c. Metod stih po stih: Izaberi jednu glavu i prouavaj je metodom stih po stih. Pokuaj da razume gramatiku konstrukciju stihova. (Strongova konkordancija u zadnjem delu sadri jevrejske i grke leksikone, ije se odrednice vezuju za broj koji je odtampan uz svaku re.) Bez obzira za koji se pristup opredeli, imaj na umu da su

doslednost i atmosfera oekivanja dva znaajna elementa vebanja u tvojim prouavanjima. Ne dozvoli da ti pritisak drugih aktivnosti otima delove vremena koje si predvideo za prouavanje.
Otvori um i srce, u iekivanju da ti Sveti Duh utisne i protumai znaenja. Belei zapaanja i primeni na svoj lini ivot (3 minuta). Zaponi novi dnevnik ili knjigu prouavanja, u koje e upisivati ono to ita, ukljuujui u te svoje beleke ta tebi lino znai ono to prouava, kao i ono to si saznao. Razmiljaj o onome to ita i analiziraj u mislima njegovo znaenje. Upotrebi simbole ili ifre, da bi njima oznaio stihove ili ideje. Na primer: * = tekst za tiho razmiljanje toga dana N = za uenje napamet V = velianje Boga P = priznavanje uinjenog greha Z = izraavanje zahvalnosti T = za traenje od Boga u molitvi D = za dalje prouavanje U svom prouavanju i produbljivanju, postavi sebi pet pitanja: a. Ima li ovde neki greh koji treba da priznam? b. Ima li ovde neko obeanje na koje treba da se pozovem? c. Ima li ovde neki stav koji treba da menjam? d. Ima li ovde neka zapovest koju treba da ispotujem? e. Ima li ovde neki primer koji treba da sledim? Stavi na papir svoja razmiljanja i potrudi se da tvoje primene budu line, konkretne i merljive. Provedi vreme u molitvi (2 minuta). Trai Boje vostvo za taj dan. Uputi Bogu svoje posebne molbe i iznesi mu svoje potrebe. Obnovi svoj zlatni stih i razmiljaj o njemu (4 minuta). Obnovi zlatne stihove iz prethodnih sedmica, uz pomo indeks-kartica. ali Zavri svoje tiho vreme, ali nastavi svoj dan u molitvi s Bogom. Stavi ovaj koncept na ozbiljnu proveru tokom najmanje jednog ili dva meseca.

4.

5.

6.

7. 8.

87

Uenje biblijskih stihova napamet

Isus nam je rekao da je jedan od zadataka Svetoga Duha napominjanje Bojih rei (Jovan 14,26). Kae psalmista: U srce svoje zatvorio sam Re Tvoju, da ti ne greim (Psalam 119,11). Slaganje

biblijskih tekstova u tvome umu i srcu za tebe kao ratnika molitve od ivotne je vanosti. Konano, ne moemo oekivati da nam Sveti Duh
napominje neto to u svoj um nikada nismo ni stavili. U veini sluajeva, citati se lake zaboravljaju nego same rei stihova. Dobar sistem obnavljanja stihova moe nam olakati reavanje tog problema. Jedan od naina da se citati zapamte je ispisivanje teksta zajedno sa citatom. Upii to, ili otkucaj mainom na indeks karticu, a samu karticu stavi na veliku alku (perforirane kartice ve postoje i u takvom obliku da se mogu tampati na veini dananjih kompjuterskih tampaa). Na taj nain te svoje tekstove moe nositi svuda sa sobom. Imaj na umu da se jedan stih ne moe smatrati istinski nauenim napamet, ako se dogaa da ga zaboravi. Uenje stihova napamet, samo po sebi, nije tvoj prvenstveni cilj. ivi sa datim stihom svakoga dana, sve dok on ne prome tvoj um i dok ne pone da utie na nain kako razmilja i postupa. Dobar metod obnavljanja stihova osnov je dobrog uenja napamet. Pamenje biblijskih stihova zahteva doslednost. Nametni sm sebi odgovornost tako to e voditi urednu evidenciju svojih stihova i to e ih obnavljati jednom nedeljno. Jedan stih nedeljno = trinaest stihova tromeseno = pedeset dva stiha svake godine. Kako se poboljava tvoja sposobnost pamenja, moi e da ui napamet po dva stiha nedeljno, a onda i vie, kako postaje vetiji i spretniji u uenju napamet. Imaj na umu Pavlove rei iz Poslanice Filibljanima: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mo daje (Filibljanima 4,13). To podrazumeva uenje napamet biblijskih stihova i zatvaranje Bojih rei u svoje srce!

Sluati kako Bog govori

Dok je moja kerka Dijana bila jo mala beba, imao sam obiaj da rano jutrom, pre odlaska u kancelariju, ulazim u njenu sobu. Ako je bila budna, odlazio bih do kolevke, naginjao se prema Dijani i pevao joj. Prepoznavala je moj glas, gukala je, smejala se. Zato? Zato to je sluala poznat glas. Na neki udesan i divan nain znala je da sam joj ja tata. Bio sam neko ko je voli. Molitva je osnovni nain komuniciranja izmeu Boga i tebe. Ako nikada

do sada nisi uo kako ti Bog govori, onda te, s tvojim napredovanjem u molitvi, oekuje jedno divno iskustvo. Bog od svega najvie eli da
komunicira s tobom. On ima mnogo toga da ti ispria i objasni, ukljuujui i svoju volju za tebe ba toga dana. On je za tebe pripremio rei ljubavi, ohrabrenja i vostva.

RATNICI MOLITVE Da li si se nekad pitao kako je Isus tano znao kuda treba da ide i ta da radi odreenog dana? Iz sata u sat bio je u kontaktu sa svojim nebeskim Ocem i tokom celoga dana primao od Njega uputstva (Jovan 8,26.27). Uio je uenike i narod, leio, propovedao i odravao line kontakte a sve je to bilo rezultat Njegove bliske zajednice s Ocem. Ako je tako bilo s Isusom, koliko je vie nama potreban taj lini dodir s naim nebeskim Ocem, da bismo primali ista uputstva u svojim svakodnevnim aktivnostima. Velika potreba svakog hrianina su duhovne ui. Dar sluanja je u podjednakoj meri dar Duha kao i dar govorenja.

Razvijanje duhovnog sluha

Ima tri naina na koje moemo uspostaviti dodir s Bogom i s Njime komunicirati: 1. Idi tamo gde se Bog nalazi: Rei e: Bog je svuda. To je tano On je sveprisutan, On jeste svuda. Biblija kae: Bog je Duh; i koji mu se mole, Duhom i istinom treba da se mole (Jovan 4,24). Bog ivi u carstvu [realm of] Duha i ako eli susrete i razgovore s Njim, mora nauiti da ivi u carstvu Duha. Mora nauiti da se usredsreuje na ono to je duhovno. Trai od Boga da te naui da ivi sve doslednije u duhovnom svetu u kojem se On nalazi i gde e ga uvek nai. 2. Napii mu pismo: Svaki vernik treba da vodi dnevnik predanja Bogu.

U svoj dnevnik upisuj svoja duhovna opaanja i oseanja i svoje izraze ljubavi prema Bogu. Kada alje pismo, obino eka odgovor
povratnom potom. Kada Bogu napie pismo u svom dnevniku, sedi tiho, bez ikakvog odvraanja i oslukuj Njegov odgovor. 3. Telefoniraj mu besplatno: Molitva te spaja s Bogom, kao to te telefon spaja s prijateljem. Molitva je besplatna telefonska veza sa slavom neba. Na telefonu molitve izraava Bogu svoje elje i potrebe, a onda paljivo oslukuje Njegov odgovor. Kada si na vezi s Bogom u molitvi, sluae i rei koje On tebi upuuje.

Boji sveti koncept molitve

Da bi molitva bila delotvorna, mi je moramo upuivati po boanskom konceptu. Mnoge molitve ostaju neusliene zato to ne ispunjavaju uslove koji omoguavaju Bogu da ih uslii. Prema tome, pokuajmo da analiziramo ono emu nas je Hristos uio o zakonima molitve: Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se (Matej 7,7). Ovde imamo uzlaznu skalu i u njoj nalazimo: 1. Jednostavne rei moljenja (itite). 2. Smiren stav traenja. 3. Snano, neprekidno kucanje. Pozabavimo se neposrednije ovim koracima:

89

MOLJENJE
Jednu od najlepih pria koju sam ikada proitao o molitvi izneo je pastor o iz Seula u Koreji, koji je osnovao najveu crkvu na svetu, sa enskim molitvenim grupama. U ranom periodu svoje slube dr o je verovao da e Bog usliiti njegove molitve. Dve stvari su mu bile stvarno potrebne: bicikl (nije bilo drugog naina da obilazi svoje vernike), i pisai sto, za koji moe da sedne i pie svoje propovedi. Zato se molio za bicikl i za sto. Molio se usredsreeno prvo sedmicama, a onda mesecima sve dok mu srce nije bilo ispunjeno sigurnou da Bog odgovara na njegovu molitvu. Jednoga dana kad je ustao da propoveda, rekao je: Bog mi je dao bicikl, a dao mi je i pisai sto! Posle propovedi pozvao je tri studenta seminara da pou s njime njegovoj kui. Prvo to su studenti hteli da vide, bili su bicikl i pisai sto ali nisu videli nita od toga. ini mi se da si rekao da ti je Bog dao novi bicikl i pisai sto, ree mu jedan od njih. Jeste, dao mi je, dao mi je!, odgovori pastor. Pa, gde su onda?, upitae ga studenti. Evo ba ovde, odgovori dr o, tapkajui se po trbuhu. Ti predmeti rastu ba ovde, a kada bude bilo Boje vreme, oni e se pojaviti. Hoe li da kae, rekoe studenti, da si u drugom stanju sa stolom i biciklom? Tano. Kada ena oekuje bebu, ona je nosi u sebi devet meseci a onda je raa. Ono to sam traio u molitvi raste ovde, unutra.

Studenti pomislie kako je sve to samo proizvod pastorovog vedrog raspoloenja pastor u drugom stanju, oekuje bicikl i pisai sto! Priu
su proneli dalje, pa su ljudi poeli da zbijaju ale i da se smeju, pokazujui na trbuh dr oa i pitajui: Kada e se roditi tvoj bicikl i pisai sto? Ali dr o je nastavio da se moli za bicikl i za pisai sto. Jedne veeri, dok se molio, Bog ga je pokrenuo da se moli za sasvim odreeni bicikl i sasvim odreeni pisai sto, ba kakve je eleo. I tako se pastor o molio: elim ameriki bicikl s deset brzina i filipinski pisai sto od mahagonija. Pre isteka te sedmice, dr o je dobio ameriki bicikl s deset brzina i filipinski pisai sto od mahagonija. Sada su ljudi koji mu se do tada smejali mogli da vide konkretne rezultate njegove precizne molitve. Mi svoje molbe moramo uvek podrediti Njegovoj volji. Ali ako smo u molitvi pokrenuti da se molimo za sasvim odreene stvari koje se nalaze u okviru Njegove volje, izraene u Njegovoj Rei, i utisnute u nae misli dejstvom Duha, mi moemo biti uvereni da e On i usliiti nae molitve tano u skladu s tim kako smo se molili.

RATNICI MOLITVE Biblija kae da je Bogu vie stalo da nam daje dobre darove, nego nama da dajemo darove svojoj deci. to su odreeniji zahtevi nae dece, to e biti odreeniji darovi koje dobijaju. Kada od Boga neto trai, budi spreman za Njegov odgovor. Kada se moli, otvori svoje srce i um i odloi sve druge poslove. Otvori Bibliju i preseli svoj um u podruje duhovnog. Stav oputen i pun pouzdanja omoguie da kanal prijema ostane ist. Iznesi Bogu potrebe koje su ti na srcu i oekuj odgovor. Budi uvek spreman za odgovor. Bog nam odgovara na tri naina: 1. Da 2. Ne 3. ekaj Mi moramo biti spremni za svaki odgovor koji nam Bog daje, znajui da se on uvek temelji na onome to je najbolje za nas. Moda u poetku i neemo misliti da je takav odgovor najbolji, ali se na kraju uvek pokae da je Boja volja bila najbolja za nas.

Seti se, takoe, kada ti Bog uputi negativan odgovor, da on tada obino ima spreman drugi, bolji odgovor. Paljivo oekuj Njegov bolji
odgovor (Efescima 3,20). Evo nekih moguih razloga za davanje negativnog odgovora: 1. Molba nije u skladu s Bojom voljom (Matej 6,10). 2. Neposlunost (5. Mojsijeva 1,42-45). 3. Da bi Bog mogao da pokae milost (Prie 21,3). 4. Ljudsko nestrpljenje s Bojim odreivanjem vremena (Jevrejima 11,6/II). 5. ovekova tvrdoglavost (Zaharija 7,11-13) 6. Nepriznati greh (Psalam 66,18). 7. Neverstvo (Jevrejima 11,6/I). Bog ponekad kae, ekaj! ekanje spada u red onoga to nam je najtee da prihvatimo. Mi smo vrlo nestrpljivi i ivimo u eri brzih reenja. elimo da se sve ostvari jue. Nama koji ivimo u ovoj stresnoj, instantgeneraciji, koja sve hoe odmah, ekanje biva utoliko tee. Odlaganje moe biti pitanje dan, nedelja, meseci ili godina. Mi, u tom vremenu, odlaganje moramo prihvatiti kao Boji odgovor. Znao sam oveka koji je patio od tekog oblika artritisa trideset osam godina. Molio se on, molila se crkva, molio se i svaki propovednik koga je bolesnik poznavao, ali je izgledalo kao da od odgovora nema nita. Na kraju je rekao: To ne moe da traje u beskonanost. To je bio njegov odgovor. Bog mu je dao sposobnost da trpi odlaganje. Bog uvek, zaista

uvek lei. Sluajte Jakovljeve rei: I molitva vere pomoi e bolesniku [spasie bolesnika], i podignue ga Gospod; i ako je grehe uinio,
oprostie mu se (Jakov 5,15). Ovo je trostruko obeanje, a Bog svoje

91 obeanje nikada nije prekrio. 1. Bolesnik dobija spasenje 2. Bog ga podie (izleenje) 3. Gresi su mu oproteni. Izleenje podizanje moe doi u vreme molitve, kasnije, ili prilikom vaskrsenja. Bog e ih uvek, neizostavno, podii i izleiti. Imaj na umu da molitva sadri: 1. Moju molbu 2. Njegov odgovor 3. Moju poslunost Kada Bog kae ekaj!, On moda ima na umu da ti nisi spreman za odgovor. Moda smatra da to ne odgovara ivotnim okolnostima drugih osoba na koje se to jo odnosi. Ili moda taj Njegov odgovor znai da iz drugih, nama nepoznatih razloga, On nije voljan da to sada uini da taj as u Njegovom planu jo nije nastupio. Bez obzira za ta se opredeli, Njegova mudrost to sve vodi. Ratnici molitve, ovo je samo mali deo osnovnih stratekih postupaka koje ete nauiti u ratovanju molitvom. Boji Duh e vam pokazivati jo vie, ukoliko budete napredovali u vebanju i iskustvu molitve. Kasnije emo razmotriti pitanje o tome kako moe sopstvene sposobnosti da udrui, kombinuje sa sposobnostima drugih ljudi i da na taj nain umnoi snagu svoje molitve. Za sada je potrebno samo da pone. Imaj na umu da uiva saradnju Svetog Trojstva Oca, Sina i Svetoga Duha u molitvi i u razvijanju tih sposobnosti. Jedini nain za poetak jeste krenuti.

Moj lini plan vojevanja

(Sledei spisak treba da ti pomogne u razmiljanju o nainima za poboljavanje kvaliteta, sadraja tvog vremena za molitvu. Spisak nema za cilj izazivanje oseaja krivice niti da natera svakoga da se moli na isti nain. Hriani odreuju i primenjuju period za linu molitvu na nain koji najbolje odgovara njihovoj posebnosti i njihovom nainu ivota. Zaokrui svoj odgovor na svako postavljeno pitanje.)

Pregled elemenata za linu molitvu

1. Svoj period zajednice s Bogom u molitvi zapoinjem kratkom molitvom. DA NE

2. Intenzivno, u tiini, razmiljam o odreenom biblijskom stihu u svom periodu molitve.

RATNICI MOLITVE DA NE

3. U svom periodu molitve provodim odreeno vreme u itanju Boje Rei. DA NE

4. U svom periodu zajednice s Bogom u molitvi trudim se da steknem duhovna opaanja, da izvrim odreene line primene i da to sve zapiem. DA NE

5. Prouavajui Boju Re, postavljam sebi sledea pitanja: Postoji li greh koji treba da priznam? DA NE

Ima li ovde neko obeanje na koje treba da se pozovem? DA NE

Ima li ovde neki stav koji treba da menjam? DA NE

Ima li ovde neka zapovest koju treba da ispotujem? DA NE

Ima li ovde neki primer koji treba da sledim? DA NE

6. U svoj dnevnik upisujem svoje odgovore na navedenih pet pitanja. DA NE

7. Svakoga dana provodim proseno __________ minuta u molitvi. 8. Obnavljam biblijske zlatne stihove od prethodnih sedmica u vreme svog vremena za molitvu. DA NE

9. Tokom dana odravam atmosferu molitve. DA NE

10. Gledajui ovaj spisak, zakljuujem da svoj ivot molitve mogu da unapredim na sledee naine:

93

11. ARSENAL MOLITVE

Kroz celu istoriju su i vojskovoe i njihovi ratnici uili i ratovali na osnovu vojnih prirunika. Taj prirunik opisuje nain upotrebe oruja. Bavi se strategijama i taktikim zamislima voenja ratova i daje pojedinosti osnovnih postupaka kojih treba da se pridrava jedna uspena vojska.

Boja Re je vojni prirunik ratnika molitve. U njoj nalazimo kako se razvija vetina rukovanja orujem i kako se postie potpuna pobeda u svakoj bici.
Uputivi nas da obuemo sve oruje Boje i da se pripremimo za borbu, Sveti Duh je opisao molitvu kao nain na koji treba da bijemo Boje bitke: I svakom molitvom i moljenjem molite se bogu Duhom bez prestanka, i uz to straite sa svakim trpljenjem i molitvom za sve svete [Molite se u Duhu u svim prilikama, svim vrstama molitve i traenja. Imajui to na umu, budite potpuno spremni, ne prestajui da se molite za sve svete prema NIV] (Efescima 6,18). emu nas stvarno ui na vojni prirunik, kada je re o molitvi? Biblija je knjiga molitve. U svojoj knjizi Sve molitve u Bibliji [All the Prayers in the Bible], autor Herbert Lokir [Lockyer] naao je 351 molitvu, uz mnogo drugih tekstova u kojima se izlau principi molitve. To su molitve koje se kreu od kratkih vapaja Bogu za pomo, do onih koje pokrivaju vie biblijskih glava. Utvrdio je da jedino knjige 3. Mojsijeva i Knjiga o Jestiri ne sadre molitve. Mogli bismo prodiskutovati taj podatak. U stvari, svaka rtva opisana u 3. Mojsijevoj predstavlja jednu praktino izvedenu molitvu za oprotenje, molitvu zahvalnosti ili slavljenja Boga. Iako u Knjizi o Jestiri nije pronaena nijedna molitva, Mardohej i Jestira su ilustrovali snane principe molitve. Ako je Bog smatrao da je toliko vano da Njegov Sveti Duh utie na biblijske pisce da zapiu sve sadrane molitve i principe molitve, onda je Boja Re najvaniji ikada napisani prirunik o molitvi. Osim toga, mi u Bibliji nalazimo nebrojene izvetaje o silnim delima koje je Bog uinio za svoj narod, koja imaju udela u izgraivanju nae vere u molitvi. Ovome moramo dodati preko tri hiljade obeanja koja pokazuju ta je Bog voljan da uini odgovarajui na molitvu. Ratnik molitve ne moe da preivi ako ne poznaje Boju Re i ne rukuje njome.

Molitva je neophodnost
Molitva za vernika nije opcija, nego neophodnost. Molitva Bogu je verniku vana koliko i disanje telu. Jedan nadahnuti pisac za molitvu kae
da je disanje due. Ona kae i ovo: Molitva je otvaranje srca Bogu kao svome prijatelju. SC 63.

RATNICI MOLITVE Isti autor istie koliko je molitva vana za odnos s Bogom. U celom Svetome pismu nalazimo Boje verne ljude koji su izgraivali taj odnos u molitvi. Na primer, nekadanji patrijarsi, carevi i proroci u Starome zavetu izlivali su svoja srca Bogu u molitvi. Uvek iznova, od pripadnika Bojeg naroda traili su da i sami to ine. Boja sila i prisutnost bili su vidljivi u nainu na koji je On odgovarao na molitve i doticao ivot ljudi pojedinano. Ljudi i ene u oba zaveta esto su se obraali Bogu u molitvi. To e postati oiglednije kada upozna sledei kratak pregled molitve u Bibliji. Molitva je u biblijskom vremenu bila tako vana da imenicu molitva nalazimo pomenutu 114 puta u 107 razliitih stihova, dok se glagol moliti se pominje 313 puta u 306 stihova. Bacimo sada kratak pogled na molitvu u Bibliji.

MOLITVE U STAROM ZAVETU 1. Mojsijeva:

Na poetku ove knjige vidimo direktno optenje, zajednicu s Bogom. On je u smiraj dana etao zajedno s Adamom i Evom. Zamiljam ih kako sede i razgovaraju. Budui da je zajednica, druenje s Bogom, jedna vrsta molitve, Adam i Eva su razgovarali s Bogom prirodno kao to su disali. To je u tolikoj meri bilo deo njihovog ivota, da o tome verovatno nikada nisu razmiljali kao o molitvi. Greh je Adama i Evu odvojio od Boga. Kako im je morala nedostajati ta svakodnevna zajednica i kako su samo eleli da pronau neki nain da obnove te svakodnevne razgovore s Bogom! I Bogu je to nesumnjivo nedostajalo, pa je oveku dao dar molitve. Taj nain razgovaranja sa svojim nevidljivim nebeskim Ocem postao je ivotno vana, bitna karika izmeu Adama i Eve i njihovog Stvoritelja. Preko te spone mogli su da se obrate Bogu u periodima potrebe i da uivaju u svakodnevnoj zajednici s Njime. Prvo stvarno pominjanje molitve u Bibliji nalazimo u 1. Mojsijevoj 4,26: Tada se poe prizivati ime Gospodnje. Sinovi i keri Boje toga vremena podrazumevali su molitvu kao prizivanje svog Boga, a ne kao religiozni obred. U starozavetno doba molitva nije bila samo jednosmerna komunikacija. Avram je to redovno doivljavao. Svakom prilikom kada bi taj otac vere podizao ator, gradio bi i oltar za rtvu i molitvu. Bog je odgovarao na njegove molitve: Ali aneo Gospodnji viknu ga s neba, i ree: Avrame! Avrame! A on ree: evo me (1. Mojsijeva 22,11). Na taj nain se za Boji starozavetni narod molitva razvila u mogunost i za

obraanje Bogu i sluanje Njegovog odgovora.

2. Mojsijeva:
U 2. Mojsijevoj nalazimo neke od najveih molitava u istoriji. Bog je

95 poslao Mojsija da povede Njegov narod iz Egipta nakon to su mu njegovi predstavnici zavapili u molitvi (2. Mojsijeva 2,23-25; 3,7.8). Kad je Izrailj pogazio zavet nainjen s Bogom i klanjao se zlatnome teletu, Mojsije je posredovao u razgovoru s Bogom u interesu svog naroda, ak i sebe nudei umesto njih:
I vrati se Mojsije ka Gospodu, i ree: molim ti se; narod ovaj ljuto sagrei nainivi sebi bogove od zlata. Ali oprosti im greh; ako li nee, izbrii me iz knjige svoje, koju si napisao. 2. Mojsijeva 32,31.32.

Ovom molitvom Bog nam predstavlja Mojsijevu posredniku molitvu za svoj narod. U toj knjizi dat nam je obrazac voenja u molitvi primer voe koji izliva svoju duu za dobro drugih ljudi.

3. Mojsijeva:
Kao to smo rekli, u 3. Mojsijevoj je svaka rtva opisana u knjizi znaila molitvu za oprotenje, molitvu zahvalnosti ili slavljenja Boga.

4. Mojsijeva:
Zatim, u 4. Mojsijevoj nalazimo jednu od najlepih molitava posveenja u Bibliji i grupnu molitvu pokajanja. Molitva posveenja otkriva ljubav voe prema svom narodu i njegovu elju da se na njih izlije bogatstvo Bojeg blagoslova. Da te blagoslovi Gospod i da te uva! Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv! Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir! (4. Mojsijeva 6,24-26). Sluajmo, zatim, kako se izrailjski narod kaje za svoj greh: Tada doe narod k Mojsiju i rekoe: zgreismo to vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod (4. Mojsijeva 21,7).

5. Mojsijeva:
Ova knjiga je knjiga vere i poslunosti. I molih se Gospodu onda govorei: Gospode Boe! Ti si poeo pokazivati sluzi svojemu veliinu svoju (5. Mojsijeva 3,23.24). Jer koji je veliki narod kojemu je Bog blizu kao to je Gospod Bog na kad ga god zazovemo? (5. Mojsijeva 4,7). U 5. Mojsijevoj otkrivamo da postoje prilike kada Bog na nae molbe daje odrean odgovor. To se jasno vidi u Mojsijevoj molbi da mu se omogui da ue s Izrailjem u Obeanu zemlju. Boji odgovor je otvoreno negativan. Molitva nas esto priprema za negativne odgovore. Meutim, Mojsije je posle smrti vaskrsnut i uzet na nebo da ivi u drutvu Boga i svetih anela. To nam pokazuje da posle Bojeg negativnog odgovora esto

dolazi Njegov neuporedivo slavniji i bolji odgovor.

RATNICI MOLITVE

Isus Navin:
Knjiga Isusa Navina pie o ivotu molitve posveenog voe ratnika molitve. U tom periodu su svi Izrailjci postali ratnici, borei se pod Bojom rukom, radi preuzimanja Hananske zemlje koju im je On dao. U toj knjizi ratovanja uvek iznova vidimo i vou i sm narod kako se mole. (Vidi Isus Navin 1; 2; 5,13-15; 10,11-13).

Sudije:
Knjiga o Sudijama belei svojevrstan mrani period u Izrailju. Narod je u vie navrata naputao Boga i trpeo tiraniju i tlaenje od okolnih naroda. Periodi nevolje palili su iskru probuenja s molitvom. Knjiga o Sudijama pokazuje da je Boje uho uvek otvoreno za iskrenu i ozbiljnu molitvu. (Vidi: Sudije 1, 4, 5, 6, 10, 11, 13, 20, 21.)

Ruta:
Iako u Ruti ne nalazimo zapisanu nijednu izriitu molitvu, ipak itamo blagoslove i rei posveenja koje su izgovarali Nojemina, Ruta i Voz u meusobnom optenju. U tim reima oni su Boga pominjali na divan nain, koji nesumnjivo upuuje na njihovu blisku vezu s Njim.

1. i 2. Samuilova:
Ove knjige, s nekoliko slavnih stranica, daju svoj doprinos biblijskoj istoriji molitve. Moete osetiti snagu patnje i videti Anine suze, dok

upuuje svoju molbu Bogu. Poujte i upoznajte tajne bolne, oajnike molitve.
U ovim knjigama uoavamo vanost molitava za posveenje, zatitu i vostvo. Ovde imamo izvetaj o jednom velikom proroku i dvojici careva. Sm prorok Samuilo bio je odgovor na molitvu svoje majke i u potpunosti predan zajednici s Bogom u molitvi. To svakako ilustruje snagu i uticaj roditeljskih molitava. I Samilov ivot ukazuje i na snagu voenja u molitvi u Bojem narodu. Prvi izrailjski car, Saul, primer je traginih posledica nesreenog duhovnog ivota i pogrene primene molitve. U sluaju cara Davida, velikog kompozitora psalama, za razliku od Saula, vidimo izuzetan primer voe koji koristi molitvu za sebe i za narod koji vodi. (Vidi: 1. Samuilova 1, 2, 3, 7, 8, 12, 14, 15, 16, 17, 28 i 30 i 2. Samuilova 2, 5, 7, 12, 21, 22 i 24.)

1. i 2. o Carevima:
Molitva je igrala krupnu ulogu u periodu izrailjskih careva. Prie iz tog vremena pokazuju nam ujedno kako je molitva pozitivno primenjivana i kako je bila zanemarivana. (Vidi: 1. Carevima 3, 13, 17, 18 i 19 i 2. Carevima 4, 6, 19 i 20.)

97

1. i 2. Dnevnika:
Kao to je bilo u 1. i 2. Carevima, i ovi izvetaji esto upuuju na vanost molitve i otkrivaju mnoge ivotno vane principe molitve. (Proui tekst u 1. Dnevnika 4, 5, 13, 17, 21, 23 i 29 i u 2. Dnevnika 14, 15, 20 i 33.)

Jezdra:
U Jezdri imamo izvetaje kako o linoj molitvi, tako i o molitvi na javnim bogosluenjima, kao i o vanosti molitve u Bojoj Rei. (Vidi: Jezdra 7, 8 i 9. glava.)

Nemija:
Nemija, peharnik cara Artakserksa i organizator i voa obnove Jerusalima, bio je ovek koji se mnogo molio. Molitva je igrala glavnu ulogu u njegovom radu i ivotu, kako se to jasno moe videti u knjizi.

Jestira:
Kao to smo ve napomenuli, u Knjizi o Jestiri nema izriitog pomena ijedne molitve, ali Mardohej i Jestira su van sumnje bili osobe koje su se molile Bogu. Njihovo iskustvo prikaz je kljunih principa molitve.

Jov:
Prvi susret s Jovom je situacija kada se on moli za svoju decu. Kroz celo njegovo ivotno iskustvo vidimo kakvu je snanu ulogu odigrala molitva u njgovom ivotu i moemo nauiti dragocene pouke o ulozi molitve u donoenju utehe i snage onima koji su na udaru prob i iskuenja. (Vidi: O Jovu 1, 6, 7, 9, 10, 14, 21, 23, 38, 40 i 42.)

Psalmi:
Gde uopte da ponemo u ovim nadahnutim pesmama molitve Bogu? Nemogue je ak i poeti sa obuhvatanjem veliine i snage molitava koje je psalmista upuivao Bogu. David i drugi psalmisti podiu molitvu na najvie i najistaknutije mesto u ivotu vernika. Davidove molitve izraavaju zahvalnost, slavljenje Boga, savetovanje, poniznost i pratanje. (Preporuujemo prouavanje sledeih psalama: 4, 5, 8, 22, 23, 27, 35, 36, 42, 44, 51, 73, 96, 107, 119 i 139).

Prie, Propovednik i Pesma nad Pesmama:

Knjiga Pria Solomunovih predstavlja molitvu kao kanal zahvaljujui kojem Boja mudrost postaje naa mudrost. U Knjizi Propovednika molitva se prikazuje kao duhovna istorija cara Solomuna, dok Pesma nad Pesmama ilustruje ulogu molitve u divnoj prii o ljubavi.

RATNICI MOLITVE

Isaija:
Isaija je prorok-jevanelista, a njegova knjiga dostie moda najvii duhovni nivo meu svim starozavetnim knjigama. Isaija zapisuje sopstvene molitve i dve molitve cara Jezekije. Prilikom traenja i otkrivanja molitava u Isaiji treba paljivo gledati, poto su one esto sastavni deo proroanstava. (Potrai u Isaiji 1, 6, 7, 12, 25, 26, 41, 55, 59, 62, 63. i 64. glavi.)

Jeremija:
U Jeremiji nalazimo proroka nenog srca koji svojom alou i suzama pokazuje brigu za Boji narod. On se u molitvi neprestano zauzima pred Bogom za svoj narod. Jeremija je predslika Hrista koji je, prema Poslanici Jevrejima, svoje molitve natapao suzama. (itaj u Jeremiji: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 10, 12, 14-18, 20, 32 i 42).

Pla Jeremijin:
Ova knjiga, koju je takoe pisao Jeremija, sadri pet tekstova plaa. To su pet velikih molitvenih vapaja iz srca autora za dobro svog naroda Izrailja. Cela knjiga je jedan veliki niz molitava ispunjenih alou.

Jezekilj:
Jezekilj je bio Boji glas celom domu Izrailjevom a naroito judejskim izgnanicima u Vavilonu. istota njegovih molitava dopire do neba, upravo kada plae za svoj narod koji se ne moli dovoljno. (Proui: Jezekilj 4, 9. i 11. glava.)

Danilo:
Mi ne moemo da dopremo do dna molitava ovog velikog proroka. One ine itav seminar na temu dinamike silnih molitava. Svoje proroke iskaze Danilo stavlja u zavisnost od Bojeg vostva, to se odnosi i na njegovu linu sigurnost i zatitu. Danilo je bio ovek molitve, za koga je

ona bila tako vana da nije prestajao da se moli, ak i ako bi ga to kotalo ivota. (Paljivo proui Danilove molitve u poglavljima 2, 6, 9, 10 i 12,813).

Mali proroci:
U veini malih proroka nalazimo molitve koje e bogato nagraditi ratnike molitve za prouavanje u atmosferi poniznog razmiljanja. Obrati veliku panju na sledee tekstove: Osija (mnogo vrednih saznanja o molitvi); Joilo, 1. i 2. glava; Amos, 7. glava; Avdija (nema konkretnih molitava); Jona, 1, 2, 3. i 4. glava; Mihej (molitva shvaena kao gledanje i ekanje); Naum (nema konkretnih molitava); Avakum, 1. i 3. glava; Sofonija (postoji molitva); Agej (postoji molitva); Zaharija (principi

99 molitve); Malahija 1,2.6.7.13; 2,17; 3,8.17.

NOVOZAVETNE MOLITVE
Novozavetne molitve se na odreeni nain razlikuju od molitava u Starom zavetu. Starozavetne molitve se esto bave ovozemaljskim potrebama. Govore o svetovnim blagoslovima, naroito namenjenima Izrailju. Novozavetne molitve su izraenije usmerene ka duhovnim blagoslovima i linom iskustvu (Jovan, 17. glava, Efescima 1,9).

Jevanelja (Matej, Marko, Luka i Jovan):

Pisci Jevanelja otkrivaju molitveni ivot Mesije Isusa i izlau naela delotvorne molitve. Za prouavanje: Matej, 6, 7, 8, 9, 11, 14, 15, 17, 18, 20, 21, 23, 25. i 26. glava; Marko, 1, 2, 7. i 10. glava; Luka, 1, 2, 3, 5, 6, 9, 11, 15, 16, 17, 18, 22. i 24. glava; Jovan, 4, 6, 7, 11, 12, 13-16. i 17. glava.)

Dela:
Peta knjiga Novog zaveta bavi se misionarskim pokretom rane crkve. Silu tom pokretu darovao je Sveti Duh, a bio je oznaen snagom i usrdnou molitve. Rana crkva bila je crkva molitve. Svi apostoli su bili voe molitvenih grupa, a njihovi sledbenici su bili ratnici molitve. (Vidi: Dela, 1, 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 13, 16, 20, 27. i 28. glava).

Rimljanima:
U Poslanici Rimljanima naziremo obrise tereta odgovornosti koje je Pavle iznosio pred Boga u molitvi. Pavle je bio ovek misionarskog srca i

briga koju je oseao za izgubljene poinjala je molitvom i bila potpomognuta molitvom. (Vidi: Rimljanima, 1,8-15.23.26.27; 10,1;
11,26; 12,12; 15,5.6.30-33; 16,20.24-27.)

1. i 2. Korinanima:
Crkva u Korintu bila je ophrvana mnogim problemima. Nije iznenaenje to u poslanicama ovoj crkvi Pavle obrauje odreena naela molitve. U obe njegove poslanice Korinanima pominju se naela molitve i daje uzor ivota molitve. (Proui sledee tekstove: 1. Korinanima 1,2-9; 4,17; 7,5; 10,12-14; 11,4.5.13; 12,3; 14,14-17; 14,40; 15,28.57 i 16,2124, kao i 2. Korinanima 1,2-4; 12,7-10.)

Galatima:
Iako u Galatima nema konkretnih molitava, obraeni su mnogi principi koji se odnose na delotvornu molitvu. (Proui te principe u Galatima 1,11.12.17; 4,4-7; 6,18.)

RATNICI MOLITVE

Efescima:
Cela poslanica Efescima odie bogatstvom snanih molitava. (itaj u Efescima 1,1-11.15-20; 2,18; 3,13-21; 5,19.20; 6,18.19.)

Filibljanima:
Poslanica Filibljanima je knjiga radosti, karakteristina po molitvama i slavljenju Boga. (Vidi: Filibljanima 1,2-7; 4,6.7.19-23.)

Koloanima:
Crkva u Kolosi vodila je teke bitke sa skrivenim, podmuklim zabludama, iji cilj je bio ruenje crkve. Pavle je jasno video vanost molitve u tom ratu, to se ogleda u molitvama koje nalazimo u knjizi.
(Vidi: Koloanima 1,1-8.14-19; 4,2-4.12.17).

1. i 2. Solunjanima:
Ove knjige se bave Drugim Isusovim dolaskom. Molitva igra snanu ulogu u obema knjigama. (Proui: 1. Solunjanima 1,1-3; 3,9-13; 5,17.18.23.24.28 i 2. Solunjanima 1,3.11.12; 2,13.16.17; 3,1-5.)

1. i 2. Timotiju:
Obe ove nadahnute poslanice Pavle je uputio Timotiju mladom propovedniku i svom duhovnom sinu. Prva Timotiju bavi se razliitim crkvenim problemima i sadri dve molitve posveenja i pet pominjanja molitve ili principa molitve (Vidi: 1. Timotiju 1,12-16; 2,1-4; 2,8; 4,4.5; 5,5). Druga Timotiju sadri tri molitve (vidi: 2. Timotiju 1,2-7; 1,6-18; 4,14-18).

Titu i Filimonu:
Jo jedna poruka mlaem propovedniku je Pavlova poslanica Titu, koja ne pominje nijednu konkretnu molitvu. U Filimonu, s druge strane, Pavle belei svoju molitvu za Filimona (stihovi 4-6). Tu kratku poslanicu on takoe zavrava molitvom posveenja (25. stih).

Jevrejima:
Jevrejima poslanica puna je pominjanja molitve i naela molitve. Moda najlepi su opisi Isusovog posrednikog dela kao nebeskog Poglavara Svetenikog (5,7.8; 7,24.25; 9,24). To je naroito vano, ako imamo na umu da mi u tom delu uestvujemo sa svojim posrednikim molitvama na Zemlji. (Vidi takoe: Jevrejima 1,10-12; 4,16; 5,7.8; 7,24.25; 9,24; 12,9.12; 13,6.18.20 i 21.)

Jakov
Ovo je poslanica koja sadri mnoga vana naela molitve. (Proui:

101 Jakov 1,5-8.17; 4,2.3; 5,13-18.)

1. i 2. Petrova:
U prvoj od ove dve poslanice Petar se bavi molitvom kao pomoi u pripremi za nevolje i progonstva. (Vidi: 1. Petrova 1,1.3.4; 3,7-12; 4,7; 5,10.11.) Druga Petrova govori o uticaju otpada koji deluje unutar crkve. (Vidi: 2. Petrova 1,4.13.14; 3,17.18.)

1, 2. i 3. Jovanova:
Jovan, uenik kojega Isus ljubljae, posebno duboko je shvatao temu Hristove ljubavi. U 1. Jovanovoj pisao je o zajednici s Hristom, nasuprot duhovnom bezakonju. (Vidi: 1. Jovanova 1,3.6.9.8-10; 2,1; 3,20-24; 5,14.15.) Druga Jovanova je divno pismo jednoj eni hrianki i njenoj porodici. Jedini deo koji bi se mogao nazvati molitvom nalazi se u 3. stihu. Trea Jovanova je upuena prijatelju-hrianinu i saradniku, Gaju. U toj poslanici ne pominje se nijedna konkretna molitva.

Juda:
Izuzev divne molitve posveenja u 24. i 25. stihu, jedine rei koje se odnose na molitvu nalazimo u 3. stihu i stihovima od 20-23.

Otkrivenje:
Prirodno je oekivati da poslednja knjiga Biblije bude puna molitava i tekstova koji upuuju na molitvu. Posebno su vane molitve hvaljenja Boga u tom poslednjem spisu apostola Jovana. (Proui: Otkrivenje 1,3.4-8; 4,8; 5,8.9.11.12; 6,10; 7,9-12; 8,3; 11,15-19; 15,3.4; 19,1-10; 22,17.20.) Prouavanje Boje Rei je beskonana prednost za ratnike molitve. Bog je Isusu Navinu rekao da o Njegovom zakonu (celoj Njegovoj Rei) razmilja danju i nou i da o njoj stalno govori (Isus Navin 1,8). Ni dananji ratnici molitve ne mogu raditi manje od toga. eli li da

dotakne, dosegne vrhunce u molitvi ako treba da pobeuje Boje neprijatelje kada napadaju tebe ili one koje ti voli mora dobro poznavati nain na koji su se molili junaci biblijske molitve. U njihovim
molitvama nai e sakriveno blago naela molitve koji e udahnuti snagu tvom ivotu molitve i uiniti da on donese stostruki rod. Osim toga, mora prouavati naela biblijske molitve sve dok se tvoj ivot ne natopi njima i dok ona ne postanu tvoja druga priroda. Ratnici molitve, pozivam vas, prouavajte Boju Re!

RATNICI MOLITVE

Moj lini plan vojevanja

1. Objasni ta po tvom shvatanju znae sledee rei: Molitva za vernika nije opcija, nego neophodnost.

2. Navedi etiri misli u vezi sa starozavetnim molitvama koje su na tebe ostavile najvei utisak: a. b. c. d. 3. Navedi etiri misli u vezi s novozavetnim molitvama koje su na tebe ostavile najvei utisak: a. b. c. d. izdvoji 4. Ako bi se od tebe trailo da izdvoji najvaniju starozavetnu molitvu, koju bi izabrao? Zato?

5. Ako bi se od tebe trailo da izdvoji najvaniju novozavetnu molitvu, koju bi izabrao? Zato?

6.

Kakvu bi korist, po sopstvenom miljenju, lino stekao na osnovu paljivog prouavanja biblijskih molitava?

103

12. MA I TIT
Opisujui sve oruje Boje, ratnu opremu, koje mora da nosi svaki ratnik molitve, apostol Pavle je pomenuo samo jednu vrstu ofanzivnog oruja ma Duha, a taj ma odmah zatim i predstavio kao Boju Re. To nije bila nikakva sluajnost. Iako Pavle pominje i druge delove ratne opreme, svaki od njih svoju snagu i efikasnost dobija od Boje rei. Ublaiu to ovako: ratnik molitve koji zanemari prouavanje ili igrnorie

njegovu silu u svakodnevnom ivljenju stajae pred neprijateljem nenaoruan i bespomoan. Ili, recimo to u pozitivnom smislu jedino e
ratnik molitve koji neprekidno koristi i unapreuje svoje vetine u Bojoj Rei, moi da pobedi sotonu.

Ma Duha?
Ako je Boja Re nae glavno oruje, zato se onda naziva duhovnim maem? Odgovor je uzbudljiv. Boji Duh je nadahnuo svaki deo Biblije, budui da je ona najpre nastala u izgovorenom, a onda i u pisanom obliku: Nikad prorotvo ne bi od oveije volje, nego naueni od Svetoga Duha govorie sveti Boji ljudi (2. Petrova 1,21). Prema tome, Biblija nosi silu Svetoga Duha, udahnutu u svaki tekst i svako obeanje. Tekst u Jevrejima 1,3 govori o Rei sile Njegove; drugim reima, Boja Re je izraz Njegove sile. I kako je Isus rekao, jedan od zadataka Svetoga Duha kao Uteitelja jeste da nam napomene rei koje je Isus izgovorio (Jovan 14,26). Kada ove i druge tekstove povee, dobija jasnu sliku. Boja Re je u isto vreme i nadahnuta i primenjena od Svetoga Duha. Oslonimo li se samo na sopstvene rei, nai emo se u problemima. Moda emo se umoriti, govoriti u stanju iscrpljenosti, ili ak zamuckivati dok govorimo. Moe se dogoditi da mislimo jedno, a govorimo drugo. Moemo biti neim iritirani i dopustiti da se nae negativne emocije uvuku u ton naeg glasa. Meutim, kada ti i ja Boju Re upotrebimo kao ratnici molitve, ona demonstrira silu samoga Boga. Bog doputa svojim ratnicima molitve da upotrebe to mono oruje, ali kada je upotrebljeno, Boja Re postaje ma duhovni i deluje u Njegovoj sili. Jer je iva Re Boja, i jaka, i otrija od svakoga maa otra [otrog] s obe strane (Jevrejima 4,12). Budui da je tako mona, mi moramo nauiti vetinu kojom emo je koristiti mudro i efikasno, a poto je Biblija nae primarno ofanzivno oruje, za nas je bolje da se informiemo o nainu kako je koristiti delotvorno ili emo se u naim bitkama sa sotonom suoiti s porazom.

RATNICI MOLITVE

Borba prsa u prsa

Vojnici u modernom ratovanju koriste dalekometno oruje. Lansiraju projektile prema ciljevima koje otkrivaju pomou radara, pa tako moda nikada i nee videti cilj koji pokuavaju da unite. U Pavlovo vreme sve bitke su se vodile u bliskom kontaktu, u borbi prsa u prsa. Kada je Sveti Duh zapovedio da koristimo sve oruje Boje, On je imao na umu njegovu upotrebu u linim sukobima s neprijateljem, oi u oi. To je nain na koji danas ratuju ratnici molitve. Bitke u molitvi biju se direktno sa sotonom ili njegovim slugama. Duhovno ratovanje ne poznaje ofanzive koje se preduzimaju pritiskanjem dugmadi. Ma Duha je u Pavlovo vreme verovatno bio uporeivan s kratkim rimskim maem. Taj ma nije bio dui od 75 cm. U takvoj borbi trebalo se suoiti s neprijateljem, prii blizu i upotrebiti snagu za udarac maem na neprijatelja. Maem ste mogli initi samo dve stvari, u nastojanju da povredite neprijatelja sei ivicom maa, ili neprijatelja probosti vrhom maa. U odbrani od neprijatelja uz pomo maa takoe ste mogli uiniti samo dve stvari blokirati neprijateljev ma kada on pokua da vas posee ili mu izbiti ma ustranu, kada pokua da vas probode njegovim vrhom. Dananji ratnici molitve koriste Boju Re u svojim duhovnim bitkama. Svojim maem duhovnim moete mahati, da poseete ili probodete neprijatelja, ili da blokirate njegove pokuajte da vas posee ili probode. To znai, Boja Re uspeno deluje i prilikom zatite kada sotona napada ili u cilju preduzimanja napada protiv njega. U oba sluaja, rei Biblije koristite u borbi prsa u prsa s Bojim neprijateljem.

Isus izvlai svoj ma

Isus je Vojvoda vojske Gospodnje. U svom iskuenju u pustinji On nam je pokazao kako se koristi ma duhovni za nanoenje poraza neprijatelju. Kada je Isus krten u reci Jordan, Sveti Duh ga je odveo u pustinju radi pripreme za Njegovu slubu. Bitka u pustinji poela je tek kada je Isus dospeo u stanje slabosti zbog etrdeset dana posta. Sotona i danas eka da napadne dananje ratnike molitve u periodima kada su iscrpljeni i slabi. Kua je Isusu pristupio dok je bio gladan, izazivajui ga da svoju vezu s Bogom dokae pretvaranjem kamenja u hlebove. Hristovo poznavanje Boje rei i posveenost toj Rei ak su i u Njegovoj krajnjoj slabosti bili tako jaki da su Njegovi duhovni refleksi odneli prevagu. U istom trenutku On je svojim napadom odbio i ranio neprijatelja, citiranjem Pisma: Pisano je. Sotona ponovo kua Isusa podiui ga na vrh visoke kule. Ovom prilikom sotona citira tekst iz 91. psalma, izvlaei rei iz konteksta i izazivajui Isusa da svoj identitet Bojeg Sina dokae tako to e prisiliti Boga da ga zatiti. Bez imalo oklevanja, Isus odgovara: Pisano je. Reju, kao orujem, On uzvraa

105 sotoni i ponovo ga ranjava. Na kraju, kua nudi Isusu ceo svet, ako bi zauzvrat pao i poklonio se neprijatelju. I ovom prilikom Isus nanosi poraz neprijatelju reima Pisano je. Poraen, sotona je prisiljen na povlaenje s bojita, na Isusovu zapovest. Isus nam pokazuje kako se Boja Re koristi u svim situacijama. Boja Re sadri mnogo hiljada zapovesti, zapisa Bojih dela, pravila za ponaanje u svim tekim situacijama i obeanja o onome ta je Bog voljan da uini za nas. Neprijatelj ne moe da izmisli problem za koji Bog ve nije predvideo tekst ili rei, koji bi bili upotrebljeni za blokiranje njegovog napada ili za aktivan udarac neprijatelju, kojim bi on bio prisiljen da se povue s bojita. Jednom prilikom, na seminaru, objanjavao sam ovo grupi hriana, kad je jedan od njih uzvratio kao iz puke: Ali da bi upotrebio Bibliju za doekivanje i odbijanje sotoninih napada, mora da zna mnogo tekstova! Tano je! Ma ne moe upotrebiti ako ga ne poseduje. Ne moe ga upotrebiti ako ga ne izvue iz korica i ne veba njime. Isus je potpuno porazio sotonu svakom prilikom kad je bio napadnut. Rei koje je On koristio u vreme svog kuanja i na krstu uglavnom su bile citirane iz 22. psalma. Da li to znai da treba da poznajemo Bibliju u istoj meri u kojoj ju je Isus poznavao? Verujem da takvo dostignue treba da bude na cilj.

Poliranje naeg maa

Kakvo bi bilo tvoje miljenje o eskadronu ratnika koji su uli poziv na bitku, stavili ratnu opremu i izali u borbu bez svog ofanzivnog oruja?
Bezumno? Glupo? Nemarno? I svim sluajevima bio bi u pravu. Jo gore, kakvi bi to bili ratnici koji bi poli u bitku i tamo ustanovili da su im maevi tako zarali i zaglavljeni u koricama, da ne mogu ak ni da ih izvuku? Svako od nas zna ta tu nije u redu. Vojnici uvek dre svoje oruje isto i uglancano. Uspeni ratnici iz starina znali su da bi ak i jedna taka previene re na njihovim maevima mogla da oslabi metal. U aru bitke ma bi mogao da pukne i da ih ostavi bez mogunosti odbrane. Tako je i s Bojom Reju. Kao to su drevni ratnici provodili mnoge sate glaajui i podmazujui maeve da bi bili u punoj funkciji za bitku, i ratnici molitve moraju da provedu sate sa svojom Biblijom. Za uspenu primenu maa Duha potrebno je vie od samo prouavanja biblijske pouke za Subotnu kolu. Potrebno je vie nego samo poznavanje redosleda dokaznih tekstova doktrine, bez obzira koliko je vano poznavanje doktrine. Ratnici molitve ulaze u bitku zbog svih vrsta ivotnih problema. Najvee bitke koje biju su bitke molitve kada oni, ili neko drugi, trpe line napade u nekom podruju ivota. To moe biti bolest, nesrea, finansije, crkveni problemi, tekoe u braku ili problemi meu roditeljima i decom.

RATNICI MOLITVE Bez obzira ta je u pitanju, to su mesta na kojima se dobijaju bitke molitve i pobede molitve. Da bi mogli da pobede, oni moraju veto da barataju svojim maem Duha i da odgovarajue delove Boje Rei koriste za blokiranje sotone, a onda i za prelaenje u protivnapad. Da bi u tome bio uspean, ratnik molitve mora biti natopljen Bojom Reju. To se ne odnosi samo na dosadanja prouavanja nego i na svakodnevno svee prouavanje, kako bi ratnik bio siguran da je njegov ma svee oien i otar. Isusu Navinu je bilo reeno da razmilja o Bojoj Rei dan i no. U tome se sastojala tajna njegovog uspeha kao voe ratnika molitve. Ti ja ne smemo ni pomisliti da inimo manje od toga.

VETINE S MAEM
Poznavanje Biblije je samo prvi korak, posle ega je neophodno razvijanje vetine efikasne upotrebe duhovnog maa protiv svih vrsta napada. Obrada svih tih umea nije namera ove knjige, ali zato moemo
da pomenemo neke od najvanijih vetina koje e ti biti potrebne kao ratniku molitve:

Prouavanje Rei radi sticanja vetina rukovanja duhovnim maem:

Pavle je Timotiju rekao da je Boja Re, korisna za uenje, za karanje, za popravljanje, za pouavanje u pravdi (2. Timotiju 3,16). Jesi li nekada u ivotu prouavao Bibliju s takvim ciljem? Kada se suoi s problemom koji treba da iznese pred Boga u molitvi, pre molitve provedi izvesno vreme u druenju s konkordancijom. Potrai sve mogue tekstove koji se bave ba tim problemom. Dozvoli da ti Sveti Duh skrene panju na tekstove za tvoju molitvu, a onda, kad se moli, iznesi ih pred Boga i izgovori ih u molitvi.

Upotrebi nekadanja Boja uda:

Potrai biblijske dogaaje u kojima su bili sadrani problemi slini onima za koje ti treba da se moli. Proitaj i stavi na papir kako je Bog intervenisao u stara vremena. Upotrebi te izvetaje da ojaa sopstvenu veru. Bog se ne menja i mi moemo raunati na Njega da e postupiti na isti nain u slinim okolnostima. Mi moemo oekivati da On deluje nama u prilog, upravo zato to reenje preputamo Njegovoj volji i mudrosti. Iznesi pred Njega u molitvi te biblijske primere. Ukai na

slinost svojih problema i problema koje si otkrio u Njegovoj Rei, i izrazi veru da e On upotrebiti svoju silu i mudrost za reenje i tvojih problema.

Osloni se na ono to je Bog ostvario:

Obrati panju na rei u biblijskim tekstovima koji upuuju na akciju. Uoi razliku izmeu onoga to Bog obeava i onoga to je On ve uinio. Obeanja mogu doi s prateim uslovima, koji moraju biti zadovoljeni da bi obeanje moglo biti ispunjeno. Meutim, nama je danas na

107 raspolaganju ono to je Bog ve uinio i mi se na to vrsto oslanjamo. Proitaj, primera radi, tekst u Efescima 1,3: Otac koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista [Otac .. koji nas je blagoslovio na nebesima svakim duhovnim blagoslovom u Hristu prema NIV]. Ovo nije obeanje nego svrena injenica; to su blagoslovi koji su nam ve dati i oni nam pripadaju. Sve to je potrebno jeste da traimo od Boga da ih primeni na na sadanji problem. Osim ovoga, tekst u Koloanima 1,13 govori o Bogu koji nas izbavi od vlasti tamne [jer nas je On izbavio od vlasti tame prema NIV]. To nije obeanje, nego svrena injenica, koja se ve dogodila. Kada izgleda da je sotona pred postizanjem pobede, mi taj stih moemo upotrebiti i suoiti se s problemom. Ako smo ve izbavljeni od sila tame, one nad nama ne mogu imati stvarnu mo. U Bibliji moemo nai na stotine takvih svrenih transakcija i moemo ih upotrebiti kao probode maem u sluaju problema i kriznih okolnosti.

Molitvom uputiti Re natrag Bogu:

Uzmi stih koji odgovara tvojoj konkretnoj bici u molitvi. O tom stihu duboko i ozbiljno razmiljaj. Trudi se da doe do znaenja svake rei i izraza. Potom ga u molitvi uputi natrag Bogu, izraz po izraz, govorei Bogu ta taj stih za tebe znai i na koji nain se, po tvome miljenju, on primenjuje na tvoj problem u molitvi. Evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka, stoji u Mateju 28,20. Gospode, rei e, ja verujem da ti jesi sa mnom u sve dane. Problem za koji se molim u ovom trenutku je teak. Perspektiva je, kako izgleda, mrana. U stvari, postoje periodi u kojima ak i ne oseam da si mi blizu. Ali Ti si rekao da si Ti sa mnom. Ja to verujem, i zahvaljujem Ti za to, bez obzira da li oseam ili ne oseam da je to tako. Ja problem predajem Tebi i sada polazim na suoenje s tim problemom, siguran u Tvoju prisutnost i vostvo. Hvala ti za to u Isusovo ime. Primenjuj to redovno. Molitva takvog tipa je jedan od najmonijih udaraca maem koje moe upotrebiti u bici.

On je rekao, pa zato i ja mogu da kaem:

Ovaj udarac maem dolazi iz Jevrejima 13,5.6: On ree: neu te ostaviti, niti u od tebe odstupiti; tako da smemo govoriti: Gospod je moj pomonik, i neu se bojati; ta e mi uiniti ovek? [Bog ree: nikada te neu ostaviti, i nikada te neu napustiti. I zato mi moemo s pouzdanjem rei: Gospod je moj pomonik; neu se bojati. ta moe ovek meni da uini? prema NIV]. Sila za ovu ratnu vetinu dolazi zahvaljujui neposrednoj primeni neega to je Bog obeao ili uinio. Zapazi da poinje s neim to kae Boja Re. Zatim, poto je to tako, kako to utie na nain na koji e postupati ili oseati? Potom izraava Bogu svoje poverenje i potvruje kako namerava da postupi. Isprobaj tu vetinu u

RATNICI MOLITVE molitvi i gledaj kako sila tee. Upoznae i druge vetine s maem, kad pone aktivno da primenjuje Boju Re na svoje ivotne tekoe i na probleme drugih ljudi, koje iznosi pred Boga u molitvi. I dok savlauje te vetine, upotreba

Boje Rei postaje uzbudljiva prilika za odbranu ak i od najsnanijih napada neprijatelja na tvoj i ivot drugih ljudi. Imaj stalno na umu da je
Isus istovremeno i iva Boja Re. I On je Ma duhovni. Budui da je On uvek s tobom, u voenju bitke nikada nee biti sm. Bez obzira kako je bitka teka, ti ga uvek moe pozvati da upotrebi svoju vetinu Najveeg ratnika, tebi u prilog.

Uzimanje tita vere

Mi s Bojom ratnom opremom titimo svoje telo i svoj um. Ma duha uzimamo u desnu ruku. Meutim, Sveti Duh nam u levu ruku daje tit vere tit koji treba da nas brani od raspaljenih strela neprijatelja. U Pavlovo vreme ljudi su tu zapovest veoma dobro razumeli. Znali su da su strelci u rimsko doba svoje strele umakali u ulje, palili ih, a onda u borbi tim zapaljenim strelama gaali svoje neprijatelje. Duh nam poruuje da se mi i u svom duhovnom ratovanju suoavamo s raspaljenim strelama i zato nam daje tit da se od njih odbranimo. Rimski vojnici su koristili dve vrste tita: mali obli tit, prenika oko 75 cm i dui tit koji je pokrivao celo telo. Govorei o titu vere, Pavle je upotrebio re za tit za celo telo. Kada nam Bog daje zatitu, On to ini temeljno i titi nas u celosti. Potrebno je da dobro poznajemo tu zatitu, bijui svoje bitke kao ratnici molitve.

Raspaljene strele
Neprijatelj protiv koga se borimo koristi mnogo vrsta zapaljenih strela. Koristi strah, krivicu, stid i osudu. Koristi oseanja bezvrednosti, bespomonosti i beznadenosti. Na oklop on pokuava da probije sumnjom i razoaranjem. Svaka od tih strela gori svojom posebnom vatrom i, ako pogodi, moe da nas povredi i da nam oduzme snagu u presudnim trenucima duhovne bitke. Svaku strelu jaki precizni sotonini

strelci usmeravaju prema nekom otkrivenom mestu na naem oklopu.

Ipak, Sveti Duh nas hrabri veu da se od tih negativnih misli i oseanja moemo zatititi drei vrsto tit vere izmeu sebe i neprijatelja koji napada. Ali najefikasnije strele one koje izazivaju najvei bol jesu one o kojima nam govori apostol Jakov: I jezik je vatra, svet pun nepravde. Tako i jezik ivi meu naim udima, poganei sve telo, i palei vreme ivota naega, i zapaljujui se od pakla [I jezik je vatra, svet zla meu delovima tela. On izopauje celog oveka, pali ceo tok njegovog ivota, a sm je zapaljen od pakla] (Jakov 3,6). Svi mi iz iskustva znamo kako rei mogu biti raspaljene i bolno gnevne, nesmotrene ili gorke. Najbolnije od svih

109 raspaljenih strela su one koje na nas odapinju nai najblii ili prijatelji u koje imamo poverenja. Rei ogovaranja, optube, ljubomore, zavisti ili gneva odapete na nas kad smo umorni, bolesni ili ranjivi mogu ostaviti opekotine i oiljke koje samo Bog moe da izlei. Ratnici molitve su svesni da raspolau titom koji uva od okrutnih, nekorektnih rei, ali pazite se. U periodima estoke borbe ti i ja moramo biti budni i oprezni. U aru bitke, u trenucima velikog optereenja i stresa, ti i ja moemo nekontrolisano odapeti sopstvene zapaljene strele i njima pogoditi svoje kolege, ratnike molitve ili ak one koje pokuavamo da zatitimo svojim molitvama. Takve nepromiljene rei su posebno tragine zato to mogu da pogode nae kolege ratnike, koji svoj tit vere dre okrenut prema neprijatelju i koji ne oekuju napad s lea.

Kako vera titi

Neki hriani razmiljaju o tome zato je ba vera izabrana da slui kao duhovni tit. Do odgovora dolazimo intenzivnim prouavanjem. Sve strele o kojima smo govorili ranjavaju nas pogaanjem u ranjiva mesta. Nakon to su nam probile oklop, njihova vatra pali u nama vatre snanih emocija. One nam oduzimaju snagu, navodei nas da se bavimo povredom koja nam je naneta. One iscrpljuju nau borbenu snagu na taj nain to nas odvraaju od Gospoda za koga se borimo i usredsreuju nae snage na bol koji nam je nanet. Malo po malo, menjaju se nai prioriteti, tako da poinjemo vie da se bavimo nepravdom i izdajom nego saradnjom sa svojim Gospodom u poslu nanoenja poraza sotoni. Vera se meri snagom naeg pouzdanja u Boga i u planove koje On ima za nas. Kada svim srcem poverujemo da je Bog ljubav i da sve ide na dobro onima koji mu uzvraaju ljubav, tada nas nikakvo bolno iskustvo ivota ne moe navesti da posumnjamo u Njegovu stalnu brigu. Kad nas drugi izdaju i kada smo u iskuenju da pomislimo kako smo naputeni i sami, naa vera u Njegovo obeanje da e biti s nama titi nas od razoaranja. Kad smo u iskuenju da se oseamo ophrvani krivicom i stidom, naa vera u Boje pratanje i obeanje da e zaviti posao koji je zapoeo u nama, titi nas od osude koja iscrpljuje nae ivotne snage.

Nema te uvredljive rei ili iskustva s kojim se moemo suoiti u naim duhovnim bitkama koji bi mogli da probiju tit snane vere u Boga i u
Njegovu brigu i staranje za na ivot. Ratnici molitve mogu da ive zatieni od sotoninih raspaljenih strela, svesno i neprekidno drei tit svoje vere u Boga ispred sebe, prema neprijatelju.

Isusova vera
Meutim, ako je tvoje iskustvo kao moje, onda vrlo dobro zna da e i najjaa ljudska vera ponekad klonuti. Raspaljene sotonine strele mogu da pogode slabo mesto u titu i da nas pogode u srce. Ipak, ima i za to

RATNICI MOLITVE radosna vest! Ne moramo se uzdati u sopstvenu veru! U Otkrivenju 14,12 stoji da naroiti Boji narod ratnici molitve koji se bore u poslednjoj velikoj bici imaju veru Isusovu. Zamisli! Mi

moemo imati isti tit vere kakav je Isusa proveo kroz Getsimaniju, suenje, Golgotu i grob i dalje, celim putem do slave vaskrsenja. Ako
se taj tit moe dobiti, a ja ga elim elim da znam i kako se on koristi.
Podsetiemo se dva primera Isusove vere naina na koji je On verovao koji su ga zatitili od najotrovnijih zapaljenih sotoninih strela. U velikom kuanju u pustinji, kad je Isus bio iscrpljen od posta, sotona je na Isusa odapeo strelu sumnje. Neprijatelj je osporavao Isusu identitet kao Bojeg Sina, izazivajui ga da taj svoj status dokae injenjem uda. Isus se podsetio svog krtenja, prilike u kojoj je sm Bog za Njega rekao ovo je Sin moj ljubazni. Tada je kao tit vere uvis podigao svoje poverenje u tu Boju re. Doekao je zapaljenu strelu sumnje direktno na tit i odbio iskuenje sumnje, a onda je napao sotonu udarcem maa, Pisano je.

Jednom prilikom sotona je upotrebio veliku buru na Galilejskom jezeru da bi ispunio uenike strahom veoma snanom zapaljenom strelom. Uenici su spustili titove i borili se s burom, oslabljeni svojim oajnikim strahom. Isus je spavao u barci, iscrpljen od svojih aktivnosti. Na povike uenika probudio se usred bure. A sada, pazi! Naglo probuen iz dubokog sna i videi da brod samo to nije potonuo, Isus nije klonuo ni za trajanje jedne mikro-sekunde. Znao je da obavlja posao svoga Oca i bio je siguran da mu se nikakvo zlo ne moe dogoditi sve dok ne zavri posao koji mu je Bog poverio. I tako, verujui u svoj poziv i svoju vlast, ustaje i umiruje buru svojom zapoveu. Pozivam te kao ratnika molitve da pomno proui kako je Isus gasio sotonine raspaljene strele tokom svog ivota. Upotrebi ono to si nauio u sopstvenom ivotu. Njegov Duh e ti pomoi da podigne taj isti tit, branei te od strela koje lete prema tebi, na mestu u borbi koje ti je odredio. Naui da podie tit Njegove vere u molitvi presretanje i gaenje zapaljenih strela koje sotona odapinje prema tebi.

I ma i tit
Jo nekoliko rei o upotrebi maa i tita istovremeno. Duhovno ratovanje nije samo defanzivnog karaktera. Ono podrazumeva vie nego samo odbijanje neprijateljevih zapaljenih strela i udaraca maem. Bitke se dobijaju hrabrim napredovanjem s maem, sve dok neprijatelj ne bude prvo ranjen, a potom i konano poraen. Zbog toga ratnici molitve ue koordinaciju upotrebe tita vere i maa Duha. Oni savlauju vetinu upotrebe tita vere i rukovanja maem Duha. Postaju veti u podizanju svoje vere u molitvi, odbijanju neprijateljevih zapaljenih strela i udaraca maem. Potom, po ugledu na svog Vojskovou

111 Isusa, oni odmah uzvraaju reima Pisano je. Velika Boja dela brige i staranja u prolosti, Njegove ostvarene pobede i blago Njegovih obeanja, sve to zajedno postaje ubod maem u tvojim bitkama molitve. Neprijatelj je odbijen, potisnut, a mi se sve vie pribliavamo danu velike konane pobede.

Moj lini plan vojevanja

1. Zato je, po tvom miljenju, Pavle odluio da opie Boju Re kao ma duhovni?

2.

Objasni kako bi upotrebio ma Duha da uzvrati na svaki od sledeih sotoninih napada: a. Nailazi teko olujno nevreme, a ti se boji.

b. Zemljotres ljulja tvoju kuu i osea kako te obuzima panika.

c. Novane tekoe dovode te do finansijske krize, s rauni se gomilaju, a ti si bez novca za plaanje.

d. Blizak lan porodice se razboljeva ili biva povreen u saobraajnoj nesrei, a ti juri da ga odvede u bolnicu.

e. Osea kako izmeu tebe i tvog branog druga raste otuenje, a napetost u domu dostie kritinu taku.

f. Tvoje dete, tinejder, postaje buntovno i prkosnog ponaanja i ti sumnja da moda uzima droge.

g. Posmatra svetske dogaaje i zakljuuje da upuuju na naglo pribliavanje vremena nevolje.

RATNICI MOLITVE h. Pritisci na poslu, u domu i u odnosima tovare ti sve vei i vei stres, a ti osea da postaje preoptereen.

3.

Koji je jedan od naina na koje moe upotrebiti svoju veru kao zatitu u nekoj kriznoj situaciji ili periodu?

113

13. BORBENI POKLI

Dobro, pastore Halvorsen, shvatam verujem odluujem da postanem jedan od Bojih ratnika molitve. Meutim, odgovori mi na dva pitanja: prvo, na koji nain sm mogu postati ratnik molitve? Drugo, na koji nain mogu pokrenuti vernike svoje crkve da se ukljue u line i grupne molitvene aktivnosti ratnika molitve? Ovo su kljuna pitanja i na njih moramo odgovoriti. Ti i ja moramo otpoeti borbu u molitvi tamo gde se nalazimo. Ako sami nismo aktivni, mi ne moemo efikasno pokrenuti druge na uee. Ako ratovanje ne ponemo na linom planu, biemo kao mladi koji je dotrao do cara Davida, nosei vesti s bojita. Iako je pretrao zvaninog vesnika i prvi stigao do Davida, sve to je mogao da kae bilo je: Video sam veliku vrevu ali ne znam ta bee. Tako imamo odgovor na prvo pitanje: Pripremi se za bitku na biblijski nain i poni aktivni posao molitve u privatnosti sopstvene kleti.

Priprema za bitku
Prvo, moramo biti sigurni da smo u potpunosti posveeni Bojoj vojsci. Biblija jasno istie pet stvari koje mogu pokidati vezu izmeu neba i Zemlje. Ponoviemo ih ukratko: 1. Omiljeni greh (Psalam 66,18). To nije greh protiv kojeg se bori, nego greh kojega se dri greh koji ne predaje Bogu. 4,2). 2. Ne traimo (Jakov 4,2). Bog je uspostavio pravilo molitve koje kae,

da bismo primili, mi moramo da traimo konkretno i u detaljima.

3. Traimo pogreno (Jakov 4,3). Bog kae da kada traimo iz sebinih pobuda, da u slastima svojim troimo, On ne moe da uslii nau molitvu. 4. Nepratanje ((Marko 11,25.26). Isus je jasno rekao: ako u srcu uvamo nepratanje prema drugima, ono podie prepreku u molitvi izmeu nas i Boga. 5. Dvoumljenje (Jakov 1,7.8). Hrianin koji se koleba i neodluan je, koji se moli na jedan nain, a onda se ponaa na drugi; sumnja u Boju spremnost da odgovori takav hrianin je kolebljiv i prekida vezu s Bogom. Prema tome, prvo to inimo u pripremi za bitku jeste provera veze s

nebom. Traimo od Boga da nam skrene panju na na omiljeni greh, ma koji to bio, kojega se nismo odrekli. Potom otvaramo tekst u 1. Jovanovoj
1,9, priznajemo greh i dobijamo oprotenje. Sledee to inimo je jasno artikulisanje onoga to traimo, sigurni da iznosimo pred Boga svoje stvarne potrebe traenje Njegove slave i pobede Njegovog carstva, ak i

RATNICI MOLITVE kada traimo ono to nam je potrebno. Potom proveravamo svoje odnose s drugim ljudima. Ako gajimo gorinu ili ozlojeenost prema drugima, moramo doi pred Boga i ozvaniiti svoju odluku da im pratamo svaku uvredu ili tetu koje su nam naneli. Ako je potrebno razreavanje nekog problema s drugima, mi to inimo. To je ono to uklanja blokadu izmeu nas i Boga. Konano, mi se ponovo u potpunosti predajemo Bogu, Njegovoj volji i Njegovom planu. Ne samo to odluujemo da se molimo, nego i oekujemo Njegove odgovore, a onda, posle ponovnog posveenja svojih ivota, spremni smo za sve oruje Boje i bitku u molitvi. Kako esto treba tako da radimo? Za ovo nema utvrene formule. Oslukuj glas Bojeg Duha koji govori iznutra, koji e ti to rei. Evo jednog dobrog pristupa: najmanje jednom sedmino ukloni sve prepreke za molitvu, u okviru jednog pripremnog perioda molitve. Potom, na poetku svakog perioda molitve, ukratko obnovi svoje predanje Bogu: Oe, obnavljam svoje posveenje Tebi ovoga asa. Molim Te, ukloni sve prepreke izmeu nas. Svakom prilikom kada kree u veliku bitku molitve za izleenje ili posredovanje, ili se uputa u duhovnu borbu, zauzima duhovni gard, protiv neprijatelja, utroi nekoliko minuta na uklanjanje svih prepreka za molitvu i za korak punog ponovnog posveenja Bogu.

Oblaenje Boje ratne opreme

Sledei korak u pripremi je oblaenje Boje ratne opreme. Mi tu ratnu opremu, sve oruje Boje, zapravo nikada ne skidamo; meutim, ovaj korak znai obnavljanje nae reenosti da nosimo to oruje Boje. I tako mi, svakoga dana (ili na poetku neke naroito otre bitke u molitvi) opasujemo svoja bedra istinom, obuvamo noge u pripravu jevanelja mira; privrujemo oklop Isusove pravde na grudi; stavljamo na glavu kacigu spasenja; uzimamo u levu ruku tit vere; izvlaimo iz korica Boju Re kao ma i stajemo pred Boga spremni za poetak bitke molitve. Koliko esto? Boju ratnu opremu obino stavljam svakoga jutra, u vreme svog prouavanja i predavanja Bogu za taj dan. Meutim, kada sam pred nekom posebnom bitkom molitve, tada obino kaem: Oe, ovog trenutka obnavljam noenje tvog oklopa u potpunosti, kako bih mogao uivati punu zatitu od neprijatelja. Poinjui bitku molitve, ja potvrujem i ovo: Gospod Isus je ostvario potpunu pobedu nad neprijateljem i zato i ja polaem pravo na istu pobedu u ovoj bici.

Korienje dostupnog oruja za ratovanje

Pavle govori o duhovnom oruju s kojim kreemo u bitku molitve protiv neprijatelja (2. Korinanima 10,3-5). Bog nam je dao mnoga od tih oruja. Evo nekih: 1. Krv Jagnjeta (Otkrivenje 12,11). 2. Re naeg svedoanstva (Otkrivenje 12,11).

115 3. Vera (Jevrejima 11,6). 4. Isusovo ime (Jovan 16,23; Filibljanima 2,9.10). Meu preostalim vrstama oruja takvog karaktera su razliite vrste molitve traenje, posredovanje, zahvaljivanje i proslavljanje Boga. Ovo je predmet dovoljno veliki za celu novu knjigu. Pozivam te da istrai te, i druge vrste oruja, i da savlada vetinu njihove upotrebe u ivotu molitve. Poput Bojeg oruja i ovo oruje je stvarno i zato ga moemo koristiti u ratovanju u molitvi. Pre svega, nemoj zanemariti glavno oruje Boju Re. Ne samo to treba da prouava Boju Re, nego treba i da je neprekidno koristi u svakoj molitvi i u svakoj ivotnoj situaciji. Upotrebi je na nain kako ju je upotrebio Isus u pustinji kuanja (Matej, 4. glava). Prouavaj Bibliju i izgovaraj njene rei u svakoj kriznoj situaciji u kojoj se nae. Uputi Boje rei natrag Bogu u molitvi. Napii na hartiji Njegove rei i dri ih ispred sebe u domu, u automobilu i na poslu. ini tako sve dok korienje Rei ne postane automatska radnja. To je klju pobede.

Otponi bitku
A onda, ovako pripremljen, jednostavno zaponi linu bitku. Kako? Moli se, moli se moli se. Moli se redovno, moli se u dubokoj ozbiljnosti. Ne samo to e se ti obraati Bogu, nego u svom periodu molitve oslukuj i Njegov glas koji ti se obraa kako iz Njegove pisane Rei, tako i onaj tih i tanak glas koji ti govori iznutra. Prave bitke molitve ne mogu se u potpunosti opisati reima one se moraju iskusiti, a iskusiti se mogu jedino tako to e se lino u njih upustiti. Svoj ivot molitve ne pokuavaj da meri prema molitvama bilo koje druge osobe. Tvoje molitveno iskustvo bie jedinstveno, drugaije od iskustva bilo koga drugog. Dopusti da Bog postie svoje pobede jedinstvenou tvog odnosa s Njime.

Pripadnik velike vojske

Lina molitva ima kljunu ulogu u Bojem planu, ali u velikoj borbi izmeu Boga i sotone Boji ratnici molitve moraju se boriti kao vojska. Boje ime, Gospod Savaot, znai Gospod nad vojskama nad udruenim vojskama neba i Zemlje. Bitno je da ratnici molitve budu svesni svog pripadnitva ukupnom vojnom pokretu pod Bojom upravom. Njihove zdruene bitke molitve pokreu se na dva naina: prvo, kada se svi ratnici molitve mole nasamo, pod vostvom Bojeg Duha, oni se mole saglasno, u jednom Duhu. Ukupan zbir njihovih pojedinanih molitava deluje kao vojska koja nastupa protiv neprijatelja. Drugo, kada se ratnici

molitve okupe u grupama, uklone sva meusobna neslaganja i mole se kao celina, njihove molitve dostiu snagu koja se ne moe dostii ni na koji drugi nain. Tada nastaje pitanje: Kako moemo formirati i pokrenuti
grupe ratnika molitve u naoj crkvi?

RATNICI MOLITVE

Biblijsko-molitvene grupe ratnika molitve

Biblija na mnogo mesta govori o snazi molitvenih grupa koje zajedniki deluju pred Gospodom. Mojsije se mnogo godina molio da Izrailjci budu izbavljeni od egipatskog ropstva. Ali tek kada su se molili zajedniki kao narod, vika sinova Izrailjevih doe preda me Sada hajde da te poljem [Mojsija] da izvede narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira. Tokom dugog, mranog perioda Sudija Izrailj je esto zaboravljao na Boga i trpeo tlaenje od strane neznaboaca. Ali vapie sinovi Izrailjevi ka Gospodu, i podie Gospod izbavitelja (Sudije 3,9). Paljivo prati i druge primere iz Staroga zaveta. Sveti Duh je, u Novom zavetu, bio izliven tek kada su se Isusovi sledbenici okupili u Gornjoj sobi, na molitvi: Ovi svi jednoduno bejahu jednako na molitvi i u moljenju (Dela 1,14). Tada se i dogodilo izlivanje Svetoga Duha. I poto se oni pomolie Bogu zatrese se mesto gde bejahu sabrani, i napunite se svi Duha Svetoga, i govorahu Re Boju sa slobodom (Dela 4,31). A u sluaju molitvene grupe u Antiohiji, tada postivi i pomolivi se Bogu metnue ruke na njih [Pavla i Varnavu], i otpustie ih [otposlae ih] Dela 13,3). Tako je zapoela Pavlova sluba koja je promenila svet. Paljivo istrauj, i nai e i druge primere.

Dananje molitvene grupe ratnika molitve

Bog ne menja svoje planove, principe ili metode delovanja. Mogu se menjati drutva i ljudski zakoni, ali ne i Boji putevi. Bog i danas upuuje

svoj narod da se okuplja u naroitim molitvenim grupama i da odlazi u rat za sasvim odreena podruja, sluajeve i potrebe.
Znam za jednu grupu ljudi koji su osetili brigu za svoje pastore i svoje savernike. Odluili su se da ne treba samo da sede po strani, da tuno klimaju glavom i da kritikuju. Grupa od osam ljudi formirala je tajnu grupu koja se okupljala jednom u dve sedmice i poela da se moli za svoje pastore i vernike crkve. Neki od tih ljudi okupili bi se u sporednoj prostoriji za vreme bogosluenja i molili se za pastora dok je propovedao, dok su drugi ostajali meu vernicima, i molili se u isto vreme. Ta molitvena grupa okupljala se pune tri godine. Ko su pripadnici grupe, znali su samo njeni lanovi. Pastor o tome nije znao a ni ostali vernici. Meutim, i oba pastora i vernici zapazili su razliku u propovedima i meu samim vernicima. Sada pastor informie tu grupu kada se on i crkva suoe s posebnim potrebama za molitvu. Znam i za drugu grupu u jednoj crkvi koji su osetili brigu za problem crkvenih finansija. Nekoliko naleta nevremena i oluje naneli su teka oteenja crkvi i njenoj hrianskoj koli, to je izazvalo velike i neoekivane trokove. Crkva je morala da isplati 125.000 dolara preko limita svog budeta i ula u veoma teak dug. Ti ljudi su se okupljali dva puta meseno i usredsreivali svoje molitve na problem crkvene blagajne.

117 Blagajnik crkve bio je lan te grupe i, posle osamnaest meseci podneo izvetaj da je dug u celosti plaen. Paljivo sam razmatrao dokumentaciju, svedoio je blagajnik, ali jednostavno ne znam odakle je doao novac. Na crkveni budet bio je uvek zadovoljen, dok je dodatni novac za isplaivanje duga jednostavno pristizao. Bog je usliio nae molitve. Znam i za drugu crkvu u kojoj je grupa od gotovo dvadeset ljudi odluila da se okuplja jednom sedmino i da prouava na temu ta znai biti svetenik u domu. lanovi grupe nisu propustili nijedan sastanak grupe tokom cele jedne godine, dok su njihove molitve promenile crkvu. Jedna ena iz te crkve kae pastoru: Ne znam o emu vi mukarci razgovarate i za ta se molite na tim sedminim sastancima, ali s time nemojte prestati. Moj mu je lan grupe i on se promenio. On postaje duhovni voa naeg doma, neto za im sam oduvek eznula.

Kad se ene mole

Do sada sam se koncentrisao na zajednike molitve mukaraca, zato to ene esto preuzimaju duhovno vostvo u domovima i crkvama. Presrean sam, gledajui nastajanje velikog molitvenog pokreta meu mukarcima. Ali to ni na koji nain ne umanjuje ogromnu duhovnu snagu koja nastaje kada ene ponu da se mole. enske molitvene grupe postaju elektrine centrale duhovnog rastenja. U domovima se dogaaju krupne promene; deca se vraaju Bogu, muevi ostavljaju alkohol, droge i nedozvoljene veze i obraaju se Bogu. U crkvi nastaju probuenja. Pastori se pokreu ka viim stepenima duhovne sile. I sve to zato to se ene mole u grupama. Dananjoj crkvi je neophodno probuenje molitvenih grupa koje u molitvi trae od Boga pobede potrebne da najave Hristov drugi dolazak.

ORGANIZOVANJE I POKRETANJE VOJSKE MOLITVE U MESNOJ CRKVI ta ne treba initi:

Kako se organizuju i pokreu grupe ratnika molitve na nivou mesne crkve? Moramo, najpre, naglasiti ta ne treba initi: 1. Ne oekuj da svi vernici crkve postanu ratnici molitve u isto vreme. I ti si sm morao da raste da bi dospeo dotle gde se sada nalazi zainteresovan za ratovanje u molitvi. Daj i drugima pravo da rastenjem napreduju do tog istog mesta. 2. Nemoj koristiti elemente krivice, straha ili pritiska da bi motivisao ljude za pristupanje molitvenim grupama. Lako je pokuati da se u ljudima izazove oseanje stida, kako bi na taj nain pristupili

RATNICI MOLITVE molitvenoj grupi. U svakom sluaju, grupe koje poinju da rade samo na temelju oseanja dunosti retko traju dugo, odnosno, retko rade efikasno. Molitva je prednost i nastaje na tlu zdravog odnosa s Bogom. 3. Ne oekuj da se svako moli na isti nain ili za iste stvari. Bog polae razliita bremena odgovornosti u molitvi na razliite ljude. On daruje svakog hrianina razliitim darovima za silu molitve. Neki imaju dar molitve za obraenja, drugi dar molitve za izleenje, za finansije, za duhovno probuenje, ili za misije. Dopusti neka svaki pojedinac utvrdi svoje breme i svoj dar i dopusti da ljudi sa slinim darovima budu voeni jedni ka drugima, kao partneri u molitvi, odnosno, kao molitvene grupe.

Poni lino da se moli:

Poni lino da se moli, pre pokuaja da pokrene molitvene grupe u crkvi. Duh molitve je pre neto to se mora dokuiti, nego neto emu se treba nauiti. U tim svojim tajnim molitvama poni da trai, da moli i da kuca (Luka 11,9.10) pred Bojim prestolom, da u tvojoj crkvi i tvome kraju izbije oseanje gladi molitve. Tada oekuj da to pone i trai znake koji pokazuju da poinje.

Nai partnera za molitvu:

Zatrai od Boga da te odvede do neke posebne osobe koja moe postati tvoj partner u linoj molitvi do kolege, ratnika molitve. To treba
da bude neko ije se duhovno iskustvo nalazi otprilike tamo gde i tvoje. (Ponekad je manje zreo hrianin sklon prevelikom oslanjanju na zrelije Boje dete.) Tada odredite vreme kada ete se moliti zajedno i razmenjivati ta svakome od vas Bog otkriva u svojoj Rei i tokom vaih perioda zajednice s Bogom u molitvi. Ako moete da se molite na istom mestu, odlino, ali i molitva uz pomo telefona sadri element snage i utehe. Zovite jedni druge kada su prisutne posebne potrebe za molitvu. Sloite se meusobno o onome ta ete traiti od Boga, za ta ete ga slaviti i oekujte da vidite kako se to ostvaruje. Molite se zajedno, a molite se i odvojeno. U svakom sluaju, uvek se drite rei u Mateju 18,18.19. Setite se da je, kada se dvoje mole u saglasnosti s Bojom voljom i u Isusovo ime, obeano da e njihova sloga zapaliti eksplozije duhovne sile pred Bojim prestolom.

Razgovaraj sa svojim pastorom:

Budi oprezan! Ne svaljuj breme organizovanja i pokretanja partnerstva u molitvi i molitvenih grupa na lea pastora. Njegove odgovornosti su velike. Prema tome, zatrai njegovo odobravanje i savet u prilikama kada ti i drugi pokreete molitvene grupe. Imajte na umu da je pastor zapravo pastir stada. Ne podii se kao zamenik pastira. Vodi rauna da se voe tvoje molitvene grupe kreu istim pravcem kojim Bog upuuje i pastora.

119 Kada se pastor sloi i kada te posavetuje, zatrai od njega sugestije koje treba preneti vernicima koji su izrazili da imaju potrebu za boljim i dubljim molitvenim iskustvom. Isto tako, moli se Bogu da te povede ka takvim ljudima. Nemoj se optereivati brigom za sve vernike u crkvi. Snani pokreti molitvenih grupa poinju s malim brojem ljudi, a onda rastu, dok u srcima i na licima lanova molitvene grupe postaje sve vidljiviji ar te sile. Molitva kao proces napreduje i raste po sistemu zaraze, a ne prema nekom utvrenom programu.

Pokreni jednu ili vie grupa ratnika molitve:

Razvij potpuno jasnu zamisao o tome ta hoe da ostvari. Za molitvenu grupu koju planira postavi jasne ciljeve i smernice, a posle toga pozovi druge da pristupe takvoj grupi. Moe to initi privatno, nasamo s nekim, sve dotle dok izbegava stvaranje ekskluzivnog kluba molitvene grupe, koji iskljuuje druge, umesto da ih ukljuuje. Takoe, moe staviti i obavetenje u crkveni bilten, ili na oglasnu tablu, kojim e naznaiti vreme okupljanja za one koji su zainteresovani za izgraivanje svog ivota molitve. Uprilii s takvima sastanak i izloi im jednostavnim reima ta je Gospod uinio za tebe a to arko eli da doive i iskuse i drugi vernici. Privuci ih molitvi, svojom radou i oduevljenjem. Preporui im da se upiu na spisak, ako su zainteresovani, i da tamo unesu svoje ime i prezime, adresu, telefonski broj i predlog termina kada bi im bilo najlake da se okupe kao molitvena grupa. Osim toga, trai od njih da navedu podruja potreba za molitvu koja oseaju i za koja postoji najvea potreba u tom smislu. Sortiraj dobijena imena prema oblasti interesovanja u pogledu molitve i prema moguim terminima za okupljanje. A potom, u molitvi Bogu i u dogovoru s pastorom, pronai po jednu osobu u svakoj grupi koja bi bila u mogunosti da tiho predvodi aktivnosti u grupi. Uspostavi kontakte s tim ljudima i pokuaj da ugovori poseban sastanak s njima, radi davanja smernice za aktivnosti molitvenih grupa. Preporui im ovu knjigu, kao i druge knjige o molitvi. Za pokretanje molitvene grupe njima nije neophodno savlaivanje svega ovoga. Sve to je neophodno jeste voljnost da ohrabruju druge na molitvu. Oni mogu da ue zajedno sa svojom grupom, jednostavno, molei se. Meutim, svakoj grupi je potreban odreen nain voenja, kojeg e se drati na svojim okupljanjima. Pokuajte prema sledeem programu, kao predlogu: 1. Otponite sastanak grupe kratkom molitvom (1 minut). 2. Prouavajte neki od odseka iz ove knjige, razgovarajte o njemu i njegovoj primeni ili izaberite posebno obeanje za molitvu ili stih i prouavajte ga, doputajui da svaki pojedinac objasni znaenje stiha, na nain kako ga on ili ona vidi (15-20 minuta). 3. Formuliite cilj molitava grupe i sakupite zahteve za molitvu koje donose lanovi grupe pojedinano. Uvek imaj pri ruci glavni spisak,

RATNICI MOLITVE za sluaj da drugi ne mogu da smisle nita posebno. Ispii te zahteve, zajedno sa datumom kada ste poeli da se molite za njih (5 minuta). Odredi zapisniara koji e voditi zapisnik o molitvama grupe. Tim zapisnikom treba da budu obuhvaeni datum i sutina svakog zahteva za molitvu. Kad je molitva usliena ili ako vie nije potrebna, i to treba da bude zapisano. Takav spisak treba redovno pregledati, budui da je on izvor znanja o odgovorima na molitve i veri. Uvek zahvaljuj Bogu i proslavljaj ga za odgovore koje daje. Odluite ta ete traiti od Boga u vreme svog molitvenog okupljanja, i odredite biblijski osnov za svaki od zahteva, koji e biti to je mogue odreeniji (5-8 minuta). Svaka grupa bi trebalo da ima posebnu iu za svoje molitve, kako se ne bi izgubili u meavi optih potreba. Usredsredi se na molitvu za reenja, umesto na same potrebe i probleme. Iznesite pred Boga reenja ije biste ostvarenje rado voleli da vidite, a onda te zahteve prepustite Njemu za reavanje, onako kako ste traili ili da On donese neto to bi bilo jo bolje od toga. Odrite svoj molitveni sastanak. Zatraite od svake osobe da se moli, ali ne insistirajte na tome da svaki pojedinac treba da se moli, budui da neki to moda nee eleti. Potujte pravo svakog pojedinca da se ne moli ako ne eli. Meutim, ako neki lan grupe nikada ne eli da se moli, razgovaraj s njime nasamo o razlogu za to. Neki se nikada nisu molili naglas pred drugima i prosto ne znaju kako to treba uiniti. Oduevite ih da se mole naglas kad su sami kod kue, a onda i da se mole naglas u grupi, makar pritom izgovorili i samo jednu reenicu. Voa treba da se moli poslednji, kako bi rezimirao potrebe za molitvom (20-39 minuta). Neka svake sedmice jedan lan grupe ponese sa sobom kui primerak spiska za molitvu i neka ga se posebno sea svakoga dana tokom sedmice, ili do dana kad se molitvena grupa ponovo okuplja. Pruite tu prednost naizmenino svim lanovima grupe. Zadiviete se kada vidite kakav napredak to sobom donosi. To istovremeno ohrabruje druge lanove grupe u saznanju da se za njihove zahteve posebno moli osoba koja za tu sedmicu ima pomenutu prednost.

4.

5.

6.

7.

Odravaj raznovrsnost i ravnoteu:

Ako biste se molili sve vreme na isti nain, to bi moglo dovesti do stagnacije procesa molitve i ona bi postala dosadna, kako za pojedince, tako i za samu grupu. Unosi raznovrsnost u metode molitve; ui lanove grupe razliitim pristupima molitvi. Pre svega, razume se, vebaj te metode sm, u svojim linim molitvama. Evo nekih naina za unoenje raznovrsnosti u vae periode molitve: 1. Odrite molitveni sastanak zahvalnosti Bogu, za protekle i sadanje

121 blagoslove i usliene molitve, kao i za sadanje nezadovoljene potrebe. Neka svaki vernik zahvali Bogu za ono to je On uinio i to namerava da uini. Odrite sastanak slavljenja Boga, usredsreujui se na sve ono to je Bog uinio u prolosti i na Njegovu silu da ini sve to ini za nas. Pokuajte s molitvama od po jedne reenice, kakve e uputiti svaki od lanova. Ponovite to u vie krugova molitve. Upuujte biblijske stihove natrag Bogu u molitvi. Neka svaki vernik uzme odreeno molitveno obeanje ili neki drugi omiljeni stih i neka ga uputi natrag Bogu u molitvi. Ili uzmite jedan biblijski tekst, kao to je 23. psalam, i neka se svaki lan grupe, svojim reima, moli u smislu jednog od stihova. Za to je potrebno malo vebanja, ali zapravo predstavlja jedan od potencijalno najmonijih i najkorisnijih oblika molitve. Postavite na papiru ispisane zahteve za molitvu u sredinu vaeg molitvenog kruga. Poite od toga da Bog zna za sve vae potrebe i ne dopustite da tokom svoje molitve iko pomene neku potrebu. Od svakoga se trai da se moli samo za reenje koje e zadovoljiti potrebu. Za kraj takvog tipa molitvenog asa proitajte tekst iz Efescima 3,20. Ima jo mnogo drugih metoda; potraite ih i primenite ih.

2. 3. 4.

5.

Izbegavajte preterivanje u naglaavanju ivotnih problema naroito onih koji se usredsreuju na ljudske slabosti. Mnoge molitvene grupe su
izazvale oseanje teke alosti, zbog degeneracije svojih sastanaka u sastanke za kritikovanje. Imajte na umu da je svrha molitve omoguiti Bogu pristup situaciji ili potrebi, kako bi On mogao da primeni sopstveno reenje. Usredsredite se na takvo reenje i na Njegovu snagu, umesto na slabosti, krizne situacije i probleme kod ljudi.

Primena knjige ratnika molitve

Kada pokrenete grupe ratnika molitve u svojoj crkvi ili svom kraju, pozivamo vas da ovu knjigu prouavate zajedno, kao grupa. Upravo zato je ona i pisana da se koristi kao prirunik za prouavanje. Odredite za to jedno poglavlje knjige, ili deo nekog poglavlja. Proitajte to i neka tada lanovi grupe kau ostalima ono to oseaju s time u vezi. Oduevljavajte ih da razmenjuju primere iz sopstvenih duhovnih iskustava ili ilustracije iz duhovnih iskustava ljudi koje poznaju. Potrudite se da, na nivou lanova grupe, formuliete praktino uputstvo za svoje aktivnosti u grupi, primenjujui u svakodnevnom ivotu principe o kojima je bilo rei u knjizi. Kad je poglavlje zavreno, obradite pitanja za razmiljanje na zavretku poglavlja i upotrebite ih za razgovor. Oduevite lanove grupe da itaju knjigu unapred, brzinom koja samo njima odgovara. Na taj nain e biti sposobniji za uee u razgovorima grupe. Pazite: vodite rauna i nemojte dopustiti da prouavanje knjige

RATNICI MOLITVE pojede vreme potrebno za molitvu. Ratovanje u molitvi je bitno, a ne knjiga. Nikada ne skraujte vreme za molitvu. Konano, obavetavajte nas o onome to se dogaa. Piite izdavau ove knjige na adresu u poetku knjige o svojoj grupi i o manifestacijama Boje sile koje ste zapazili. Piite nam kako vam je Bog pokazao kako se treba moliti i kako treba koristiti knjigu o ratnicima molitve. Izdava e se pobrinuti da ja dobijem ta pisma. Ta iskustva emo razmeniti s hiljadama drugih na seminarima za molitvu.

Borbeni pokli
Ratnici molitve, ovim smo vam uputili izazov. Sada je sve na vama! Prihvatite izazov i krenite u bitku. Mi treba da sluimo velikom Gospodu Savaotu. Treba da savladamo monog neprijatelja. Isus je postigao pobedu na Golgoti i prilikom vaskrsenja. Ovo je za tebe prilika da tu pobedu primeni na sopstveni ivot i na ivot drugih ljudi. Mora naneti poraz sotoni i njegovim slugama. U pitanju su ivot i vena sudbina, tvoji, tvoje dece, tvojih prijatelja, drutvene zajednice u kojoj ivi i nebrojenog mnotva po celome svetu. Tvoje molitve su potrebne zakonodavcima, kako bi Bog dobio pun i slobodan pristup odlukama vlasti. Podrka tvojih molitava neophodna je predsednicima drava i drugim voama u svetu. Ali iznad svega, tvoj Gospod i Spasitelj se moli kraj Bojeg prestola i od tebe trai da mu se pridrui svojim molitvama na Zemlji u dogovoru s Njim.

Najvei neiskorieni izvor sile na Zemlji je sila molitve Bojih ratnika molitve. Tvoja dananja molitva i molitve tvoje molitvene grupe mogu
danas da dotaknu tas koji e prei na Boju stranu. Moli se uz pripremu, moli se u svem oruju Bojem, moli se istrajno, moli se arko, moli se s ozbiljnou, moli se bez prestanka. Tvoje molitve e preokrenuti tok zavrne bitke i ubrzati dolazak naeg Gospoda i Spasitelja na nebeskim oblacima. A tada e se zauti na pokli pobede; razgovaraemo s Njime licem k licu i ui u nasledstvo koje je On za nas pripremio. Molite se, ratnici molitve, molite se!

Moj lini plan vojevanja

1. Evo kratkog pregleda prepreka za molitvu (zaokrui svoje odgovore): a. Da li sam svestan ijednog omiljenog/tajnog greha u svom ivotu? DA NE

b. Da li sam propustio da traim od Boga neto to mi je stvarno

123 potrebno? DA NE

c. Da li sam traio od Boga neto iz sebinih pobuda? DA NE

d. Da li sam dvoumio, bio kolebljiv, izraavajui sumnju ili ispoljavajui suprotnost izmeu onoga to ispovedam i naina na koji ivim? DA NE

2. Kako moe upotrebiti sledee kao ratnu opremu? a. Krv Jagnjetova (Otkrivenje 12,11). b. Re svoga svedoanstva (Otkrivenje 12,11). c. Tvoja vera (Jevrejima 11,6). d. Isusovo ime.

3. Da li su tvojoj crkvi potrebne grupe ratnika molitve? Ako jesu, objasni zbog ega?

4. Nabroj korake koje moe lino preduzeti u organizovanju i pokretanju grupa ratnika molitve u svojoj crkvi: a. b. c. d. e.

RATNICI MOLITVE