Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
8Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Putovanje Sv.Save u Palestinu

Putovanje Sv.Save u Palestinu

Ratings: (0)|Views: 855 |Likes:
Published by sarcel

More info:

Categories:Types, Research
Published by: sarcel on Dec 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/10/2013

pdf

text

original

 
У раду су исцрпно ко мента рисани описи првог  ходочашћа светог Саве – До менти јанов и Теодоси јев.  Посеб на пажња посвећена је хроно логи ји ходочашћа, а истраживање је об  у хвати ло и Савино повратно путова- ње из Свете зе мље, то јест његове посете ца ру Јовану  III Ватацу, светогорским манасти ри ма и Со луну.
Темељи за проучавање ходочасничких путовања светог Саве у Палестину постављени су још шездесетих година XIX века, када је Ђу ра Даничић об јавио Доменти-  јаново и Теодоси јево жити је првог српског архиеписко- па.
1
Већ након неколико година по јавио се први научни  рад у коме се гово рило о Савиним ходочашћима. Руски архимандрит Леонид (Кавељин), писац тог рада, ограни- чио се, међутим, на препричавање Доменти јанових и Те- одоси јевих навода, не упушта јући се у критичку оцену изво ра и комента ре њихових међусобних разлика.
2
Нажа-лост, такав приступ следили су и скоро сви ауто ри ко ји су касни је писали о ходочашћима светог Саве. У сво јим освртима на архиепископова поклоничка путовања они су обично па рафрази рали Доменти јана и Теодоси ја, уз понеко узгредно или сумарно запажање везано за хро- нолошка питања и околности у ко јима су се ходочашћа догодила.
3
Посто ји, ипак, неколико радова ко ји су допринели томе да познавање Савиних путовања у Свету земљу буде
Прво пу товање светог Саве у Палестину*
Миодраг Марковић
* Овај текст је био приложен као
ap pendix
уз магистарски рад
Значајпрвог путовања светог Саве у Па лестину за ар хитекту ру и живопис средишта Српске ар хиепископи је
, одбрањен новембра 1998. године на Филозофском факултету у Београду пред комиси јом ко ју су сачињава- ли проф. др Иван Ђорђевић, проф. др Љубомир Максимовић, проф. др Ма рица Шупут и др Гојко Суботић, дописни члан САНУ. Овде се публику је у делимично измењеном виду.
1
 
 Живот Светога Си ме уна и Светога Саве, напи сао До менти јан
, ed.Ђ. Даничић, Биоград 1865;
 Живот светога Саве, написао До менти-  јан
, ed. Ђ. Даничић, Биоград 1860 (=
Теодоси је Хи ланда рац, Живот Светога Саве, издање Ђ. Даничића
, ed. Ђ. Трифуновић, Београд 1973; даље:
Теодоси је
). О времену настанка два жити ја v. н. 33. О њиховим нови јим издањима и преводу на савремени српски језик v. н. 18.
2
Архимандрит Леонид,
Серб ская иноческая община в Па лестине
, Чтения в Импе раторском обществе исто рии и древнoстей российских при Московском университете 3 (1867), часть III, 42–44. Учени руски архимандрит заслужан је и за упознавање ши ре читалачке публике са Савиним ходочашћима. Наиме, он је издво јио делове архиепископових жити ја у ко јима су описана његова ходочашћа и издао их као засебну свеску угледног
 Православног па лестинског зборника
, v. Архимандрит Леонид,
 Путешествия святого Саввы ар хиепископа серб ского
, С. Пе-тербург 1884 (Православный палестинский сборник, выпуск 5). Домен- ти јанов опис ходочашћа (стр. 27–75) ту је издат према Даничићевом издању из 1865. године, а Тео доси јев (стр. 1–26) према једном руском  рукопису с кра ја XV века.
3
Cf. нпр. Н. Дучић,
 Исто ри ја Српске православне цркве од први јех десетина VII в. до наших дана
, Биоград 1894, 107–109, 111–115; Н.Ружичић,
 Исто ри ја Српске цркве
2, Београд 1895, 176–183, 191–198;A. Гaвриловић,
Свети Сaвa. Преглед животa и рaдa
, Беогрaд 1900,161–166, 189–197; T. R. Georgevich,
Serbia and the Holy Land 
, The Jour-nal of Theological Studies 19 (1918), 99, 102–103; В. Ћо ровић,
СветиСава
, Браство 16 (1921), 26–28; A. Гaвриловић,
 Исто ри ја Српске православне цркве
, Београд 1927, 63–65, 66–69; С. М. Димитријевић,
 Поклоничка (хаџијска) путовања
, Београд 1933, 42–43; А. Јелачић,
 Црквено-политичка путовања св. Саве у св. земљу
, in:
 Глас право-
Сл. 1. Свети Сава, фреска из Милешеве настала неколикогодина пре првог Савиног ходочашћа,између 1220. и 1227, снимак Душан Тасић(пре конзерваторско-рестаураторских радова)
UDK 929.731 Sveti Sava : 94(497.11:495.02)(093.32)“12”
 
48
знатно боље него што је било када су об јављени основни изво ри. На првом месту треба поменути студи ју Дими- три ја Витковића из 1926. године ко јом су раз јашњене многе по јединости другог ходочашћа, на рочито његов итине рар.
4
Хронологи ју ходочашћа утврдио је десет година касни је Драгутин Анастаси јевић, убедљиво пока- завши, на основу Доменти јановог сведочења, да је Сава кренуо на пут 1234, да је ускршњи пост 1235. године (од 25. фебруа ра до 7. априла) провео на Сина ју и да је, при повратку у отаџбину, умро у бугарској престоници Трнову  јануа ра 1236.
5
 Прво ходочашће ни је било предмет монографске студи је, али су по једина питања у вези с њим претресана у више наврата. При томе је још од кра ја XIX века нај- већа пажња посвећивана Савином повратку из Свете зе- мље, посебно разлозима због ко јих је Сава посетио ца ра Јована III Ватаца. Већ је Андра Гавриловић 1900. године претпоставио како је Сава управо приликом посете ни- кејском влада ру добио пристанак патри јарха Германа да српски епископи могу сами би рати и хи ротонисати свог архиепископа.
6
Та претпоставка понављана је током пр- вих децени ја прошлог века, а даље ју је развио и највише на њој инсисти рао Стано је Стано јевић.
7
Оспо рио ју је,међутим, Никола Радојчић,
8
да би у нови јој лите рату ри била ско ро потпуно одбачена.
9
Исто рича ри данас обич- но об јашњава ју посету Ватацу политичким мотивима, а слично се тумачи и архиепископова посета солунском ца ру Теодо ру I Анђелу, о ко јој је, такође, више пута пи- сано.
10
И Савина посета Светој Го ри, учињена након су- срета с Ватацем, а пре одласка у Солун, била је предмет истраживања. Од радова посвећених тој теми посебно су значајни текстови Мир јане Живо јиновић ко ји баца ју више светла на Савин бо равак у Ка ре ји и истовремено доприносе прецизни јем утврђивању хронологи је првог ходочашћа.
11
 Мир јана Живо јиновић се бавила и једном темом ко ја је у непосредној вези са самим ходочашћем. Реч  је о ктиторским подухватима свeтог Саве предузетим током његовог првог бо равка у Палестини.
12
О томе супретходно писали Владимир Розов
13
и Душан Глумац,
14
 а недавно се на Савину ктиторску делатност у Акру осврнуо и Дaвид Jaкоби, врстан познавалац исто ри је тог града.
15
 За боље познавање ходочашћа светог Саве заслу- жан је и Драгутин Костић ко ји је проучавао питање Доменти јановог учешћа у тим ходочашћима. На основу „тачног обележавања Савине маршрyте“, „тачног бележе- ња где се Сава само поклањао, где је и службу служио, где је веће прилоге давао, где себе, родитеље и брата Стевана уписивао за помен, где је починуо на путу“, „че- стог давања топографских података“ и „именовања лица с ко јима је Сава долазио у везу“, Костић је закључио како  је Доменти јан био Савин сапутник на првом путовању у Свету земљу.
16
 
 Чупића 47 (1938), 272–274, 275–278; M. S. Aranicki,
 Rast ko Nemanjić
 –
Der Heili ge Sava
, Wien 1940, 33–37, 40–43;

 

 (Μηλιαρ

)
 
Οδοιπορικó
 
 
του αγíoυ Σ 
 
 ββα, αρχιεπισκóπου Σερβíα
 
, ΝέαΣιών 35 (1940), 91–112; Епископ Николај,
 Живот св. Саве
, Шабац 1986(= N. Velimirović,
The Li fe of St. Sava
, Li bertyville 1951), 86–92, 100–114;М. Станић,
Сава Не мањић
, Београд 1955, 30–32; Архимандрит Јустин Поповић,
 Живот Светога Саве и Светога Си меона
, München 1962,132–135, 140–151; Ђ. Сли јепчевић,
 Исто ри ја Српске православне цр- кве
I, Београд 1991
2
(прво издање: Минхен 1962), 99, 101–106, 108–118; Д. Кашић,
Свети Сава
, in:
Српска православна црква
,
1219–1269.
 
Спо- меница о 750-годишњици аутокефалности
, Београд 1969, 28–31; M.Mate jić,
 Bio graphy of Saint Sava
, Colum bus 1976, 67–73, 77–80; Д. Обо-ленски,
 Шест ви зантијских портрета
, Београд 1991 (= D. Obolensky,
Six Byzantine por traits
, Oxford 1988), 164–167, 168–170; Д. Калезић,
Свети Сава за живота и по смрти
, in:
Свети Сава
, red. К. Милова-новић – Д. Калезић, Никшић–Београд 1995, 45–48; G. Podskalsky,
 Die Jerusalemwallfahrt in der bulgarischen und serbischen Literatur des Mit-telalters
, Byzantinoslavica 56 (1995), 681–683.
4
Д. Витковић,
 Друго путовање св. Саве по источним светим мести ма.  Критичко посматрање података До менти јана и Теодоси ја
, Браство20 (1926), 1–16.
5
Д. Анастаси јевић,
Свети Сaвa је умро 1236. године
, Богословље 11/3 (1936), 237 sq.
6
Гaвриловић,
Свети Сaвa
, 165, 187–188, н. 42.
7
С. Стано јевић,
Свети Сава и не зависност српске цркве
, Глас СКА161 (1934), 241–250; idem,
Свети Сава
, 68–70. Cf. и Радонић,
Све-ти Сава
, 45; Ф. Гранић,
С. Стано јевић, Свети Сава и не зависност српске цркве
, ГСНД 14 (1935), 256–257; Г. Острогорски,
 Писмо Ди ми-три ја Хо мати јана Св. Сави и од ло мак Хо мати јановог писма патри-  јар ху Гер ману о Савином посвећењу
, in:
Светосавски зборни
к, књ. 2,Београд 1938, 95.
8
Н. Радојчић,
Свети Сава и автокефалност Српске и Бугарске цркве
,Глас СКА 179 (1939), 218 sq, 232 sq.
9
Cf. нпр. Сли јепчевић,
 Исто ри ја
, 103–105, 112 sq; С. Ћирковић,
 Пра-вославна црква у српској средњовековној држави
, in:
Српска право-славна црква, 1219–1969
, 38 sq; Б. Фер јанчић,
 Автокефалност Српске цркве и Охридска ар хиепископи ја
, in:
Сава Не мањић – свети Сава
.
 Историја и предање
, red. В. Ј. Ђурић, Београд 1979, 65–72; Ј. Тарна-нидис,
 Ко лико је св. Сава као личност могао да утиче на оства рење автокефа ли је Српске цркве
,
ibid 
., 57–62;
 Исто ри ја српског на рода
 (даље:
 ИСН 
) I, Београд 1981, 317 (Д. Богдановић); Оболенски,
 Шестпортрета
, 157–158; М. Благо јевић,
Срби ја у доба Не мањића
, Београд1989, 69–70; С. Ћирковић,
Срби у средњем веку
, Београд 1995, 58. Задругачи је мишљење cf. В. Мошин,
Уговор св. Саве са светогорским протатом о зе мљи за виноград
, Glasnik Državnog muze ja u Sara jevu. Društvene nauke, sv. I (1946), 104; Mate jić,
 Bio graphy
, 70–72; П. И.Жаво ронков,
 Никейско-болгарские отношения при Иване II Асене (1218–1241)
, in:
Ви зантийские очерки
, Москва 1977, 201 н. 27.
10
Cf. нпр. М. Живо јиновић,
О бо равци ма светог Саве у Со луну
, Исто- ријски часопис 24 (1977), 71; Б. Ферјaнчић,
Срби ја и ви зантијски свет  у првој по ловини XI  II века (1204–1261)
, ЗРВИ 27–28 (1989), 137–139; Б.Фер јанчић – Љ. Максимовић,
Свети Сава и Срби ја из међу Епи ра и Ни- ке је
, in:
Свети Сава у српској исто ри ји и традици ји
, red. С. Ћирковић,Београд 1998, 23–24. У вези са Савином посетом Ватацу v. и Б. Миљ- ковић,
 Хи ландарски Часни крст и ста ра манастирска ставротека
,ЗРВИ 38 (1999/2000), 287–297.
11
М. Живо јиновић,
 Исто ри ја Хи ланда ра I. Од оснивања манасти ра 1198. до 1335. године
, Београд 1998, 92–94; eadem, in:
 Actes de Chilan-dar, I: Des ori gines à 1319
, ed. M. Živo jinović, V. Kravari, Ch. Giros, Paris 1998, 32. Cf. и eadem,
 Les rap ports entre Vatopédi et les moines Ser bes à l’époque de la fondation du monastère Ser be de Chilandar 
, in:
 Ιερά µονή Βατοπεδίου. Ιστορία και τέχνη
, Αθήνα 1999, 41.
12
М. Живо јиновић,
 Ктиторска де латност светога Саве
, in:
Сава Не- мањић – свети Сава
, 15–24.
13
В. Розов,
Свети Сава и Срби у Светој зе мљи и на Сина ју
, Мисао 28(1928), 334–336; idem,
Сербы в Па лестине и на Синае
, in:
Труды IV-госъезда русских акаде мических органи заций за границей, в Белграде 16–23. сентября 1928 года
, ч. I, Белград 1929, 195–196; idem,
Страни-ца из живота светога Саве (Свети Сава и Света зе мља)
, СпоменикСКА 69 (1929), 95–104.
14
Д. Глумац,
Српске задужбине у Па лестини
, Гласник, службени лист Српске православне цркве XXVII/10–12 (1. XII 1946), 239–244.
15
D. Jacoby,
Three Notes on Cru sader Acre
, Zeitschrift des DeutschenPalästina-Vereins 109/1 (1993), 83–88.
16
Д. Костић,
 Је ли До менти јан био ученик Савин и сапутник му по све- тим мести ма?
, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva 13 (1933), 936–937, 942.
славља
, Скопље 1933, 20–22;
 
M. Crnjanski,
Sveti Sava
, Beograd 1934,105–106, 112–113; С. Стано јевић,
Свети Сава
, Београд 1935, 62–72,86–92; Ј. Радонић,
Свети Сава и његово доба
, Ср. Карловци 1935,42–45, 47–50; Н. Радојчић,
Свети Сава
, Годишњица Николе Чупића 44 (1935), 42–43, 44–47; П. Поповић,
Свети Сава
, Годишњица Николе
 
49
И немачки историчар Јоханес Пахлич бавио се јед- ним питањем ко је се тиче оба Савина ходочашћа. Он је у својим радовима о јерусалимском патријарху АтанасијуII писао о патријарховим сусретима с првим српскимархиепископом.
17
Итине рар првог ходочашћа детаљни је је анализи-  ран само у окви ру комента ра ко ји прате нова издања Савиних жити ја, најпре Доменти јановог (Радмила Ма-  ринковић), затим Теодоси јевог (Димитри је Богдано- вић) и, недавно, опет Доменти јановог (Љиљана Јухас- Георгиевска).
18
Ради лакшег праћења текста жити ја, ту су изнети основни подаци о светим ме стима и светили- штима ко је је посетио први српски архиепископ. Исто- времено је већина тих места прецизно идентификована и понегде су, истина сасвим рет ко, наводи Доменти јана и Теодоси ја упо ређени са оним што је, на основу дру- гих изво ра, познато о изгледу палестинских светиња у првим децени јама XIII века.
19
Тумачења разлика у опи- сима Савиног итине ра ра и овде су, ипак, изостала, а ни-  је учињен ни покушај да се оцени ко ји је од два описа ве родостојни ји.
 Хроно логи ја
У расположивим изво рима ни је из ричито наведе- но када је свети Сава кренуо на сво је прво ходочашће у Палестину, али је на основу казивања Доменти јана и Те- одоси ја извесно да се то догодило после смрти Стефана Првовенчаног и Радослављевог крунисања за краља.
20
 О дану и месецу смрти краља Стефана обично се гово ри на основу податка из тзв. Данилчевог типика насталог 1416. године (НБС,
бр. 649
). Ту је забележено да је краљ умро 24. септембра.
21
Година краљеве смрти у нови јој лите рату ри од ређу је се на основу уводног пасуса из
 Жити ја кра ља Уроша
архиепископа Данила II, где је наведено да је Стефанов наследник на српском престолу  – Радослав – „био краљ у свом отачаству“ шест година.
22
 Како је на основу једне Радослављеве повеље Дубровни- ку познато да је он свргнут с власти у првој половини 6742. године од ство рења света, то јест између 1. IX 1233. и 4. II 1234,
23
по јавила су се два раз личита датовања смр- ти Стефана Првовенчаног – у 1227. или 1228. годину.
24
  Чини се, ипак, да je 1227. година ве роватни ја, јер она више одгова ра податку о шестогодишњој Радо слављевој владавини: ако је Стефан умро 24. септембра 1227, његов најста ри ји син заиста је владао око шест година (најмање пет година и једанаест месеци, а највише шест година и чети ри месеца); ако је пак Првовенчани умро 24. септем- бра 1228, Радослав је владао око пет година (најмање че- ти ри године и једанаест месеци, а највише пет година и чети ри месеца).
25
Данилов податак о тра јању владавине краља Ра- дослава ни је једини аргумент за тврдњу да је Сте фан Немањић умро 1227. На исти закључак упућу је и Домен- ти јаново сведочење да су Стефанове мошти пренете из Студенице у Жичу пре Савиног првог путовања у Свету земљу. Одмах након описа последњих тренутака, смрти и погреба Стефановог, ста ри ји животописац светог Саве на- води како је архиепископ после неког времена („
po
 
vrh-meni
“) пренео тело свог брата у „Спасов дом“.
26
Додуше,тај исказ је у хронолошком погледу прилично неод ређен, али се на основу потоњег Доменти јановог казивања за- кључу је да је до преноса Стефановог тела дошло пре Савиног одласка на прво ходочашће. Архиепископ је, на- име, одмах по повратку с пута обавио у Жичи „упоко јену молитву“ над Стефановим гробом.
27
Судећи по средњове- ковним хагиографским изво рима, по јава да се покојнико- во тело најпре сахрани у привремени, а касни је пренесе у трајни гроб ни је била ретка. При томе је пренос најчешће вршен на прву годишњицу смрти, понекад уз утврђивање знакова Божи је милости на покојнику.
28
Истини за вољу, разлози за пренос Стефановог тела из Студенице у Жичу
17
J. Pahlitzsch,
 At hana sios II, a Greek Ort hodox Patriarch of Jeru salem (c. 1231–1244)
, in:
 Autour de la première croi sade
, ed. M. Balard, Paris 1996,469–471; idem,
Graeci und Suriani im Palästina der Kreuz fahrer  zeit. Be- iträge und Quel len zur Geschichte des griechisch-ort hodo xen Par triar chats von Jeru salem
, Berlin 2001, 264–269.
18
 
 До менти јан, Живот светога Саве
, превод Л. Мирковић, red. Р. Ма ринковић, in:
Ста ра српска књижевност
I, red. Д. Павловић,Нови Сад – Београд 1970, 241–255, 381–434 (=
 До менти јан, Живот Светога Саве и Живот светога Си меона
, превод Л. Мирковић, red. Р. Ма ринковић, Београд 1988, 169–183, 356–363);
Теодоси је, Жити је светог Саве
, превод Л. Мирковић, red. Д. Богдановић, Београд 1984, 159–165, 268–272 (=
Теодоси је, Жити ја
, превод Л. Мирковић – Д. Богдановић, red.
 Д. Богдановић
, Београд 1988, 223–229, 352–356);Љ. Јухас-Георгиевска, in:
 До менти јан, Жити је Светога Саве
, red. Љ.Јухас-Георгиевска и Т. Јовановић (даље:
 До менти јан
), Београд 2001,279–311, 479–490.
19
Ту се првенствено мисли на комента ре Љ. Јухас-Георгиевске (in:
  До менти јан
, 479–490) ко ји су засновани на књигама: D. Nastić,
 Jeru- salim. Istori ja i vodič 
, Beograd 1977, и В. В. Поповић,
О Светој зе мљи
,Београд 1979.
20
 
 До менти јан
, 273–281;
Теодоси је
, 165–166.
21
Љ. Сто јановић,
Ста ри српски записи и натписи
I, Београд 1902, бр.5014.
22
 
 Животи кра љева и ар хиепископа српских, написао ар хиепископ Дани-  ло и други
, ed. Ђ. Даничић, Загреб 1866, 5.
23
А. Соловјев,
Одабрани спо меници српског права (од XII до кра ја XV  века)
, Београд 1926, 26 sq (бр. 18).
24
Тaко, нa пример, 1228. кaо годину крaљеве смрти прихвaтaју: К. Ји речек,
 Историјa Србa
I, Беогрaд 1952
2
, 172; Б. Ферјaнчић, in:
 ИСН 
I, 308; Оболенски,
 Шест портрета
, 148, 163. Гледиште дa је први Немaњин нaследник нa престолу умро 1227. зaступaли су: Љ. Ковaчевић,
 Неко лико хроно лошких испрaвaкa у српској исто-  ри ји
, Годишњицa Николе Чупићa 3 (1879), 362–366; Гaвриловић,
Свети Сaвa
, 160–161; Ћо ровић,
Свети Сaвa
, 26; С. Ћирко вић,
Зетa у држaви Немaњићa
, in:
 Историјa Црне Го ре
2/1, Титогрaд1970, 11; J. V. A. Fine,
The Late Medieval Bal kans. A Critical Sur vey  from the Late Twelfth Century to the Ot toman Conquest 
, Ann Ar bor1987, 49, 135; A. Kazhdan – A.-M. Tal bot,
Ste fan the First-Crowned 
,in:
The Ox ford Dictionary of Byzantium
(даље:
ODB
), 3, New York – Oxford 1991, col. 1948; Ј. Калић,
Стефан Првовенчани
, in:
100нај зна менити јих Срба
, red. З. Костић, Београд 1993, 6. Занимљиво  је да се у српским летописима млађе редакци је, за ко је се сматра да су настали у XV веку (
Стaри српски родослови и летописи
,red. Љ. Стојaновић, Београд – Ср. Кaрловци 1927, XLVII, LVI,170, 174, 178, 182, 188, 195), наводи како је Стефaн Првовенчaни умро 1223/1224. године, aли тaј подaтaк у нови је време немa пристaлицa због другaчијег вредновaњa поменутог сведочењa Дaнилa II. Рaније су гa прихвaтaли, по ред остaлих: И. Пaвловић,
Смрт Стефaнa Првовенчaног и синa му Рaдослaвa у хроно лошком погледу
, Отaџбинa II/5 (1880), 575–581; Љ. Ковaчевић,
 Жене идецa Стефaнa Првовенчaногa. При лог критици изворa зa српску исто ри ју XI  II векa
, Глaс СКA 60 (1901), 31; С. Стaнојевић,
МоштиСтевaнa Првовенчaног у Војводини
, Глaсник Исто риског друштвa у Новом Сaду III/1 (1930), 50; idem,
Свети Сaвa
, 61.
25
Cf. Мошин,
Уговор св. Саве
, 101.
26
 До менти јан
, 274.
27
 
 До менти јан
, 274, 314.
28
V. нпр. D. Abrahamse,
 Rituals of death in the mid dle Byzantine period 
,The Greek Orthodox Theological Review 29/2 (1984), 132–133.

Activity (8)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
skutorka59 liked this
Pobesnelimrmot liked this
u_stevic liked this
PilipendaRistov liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->