Tehnika Visokog Napona Uvod

Osnovni pojmovi
Nazivni napon mree - napon kojim se definie neka mrea. Uvek je sloena efektivna vrednost napona (standardizovana) - Un. Najvii napon mree (najvii radni napon) napon koji moe trajno da postoji u mrei Um. Najvii napon opreme po pravilu jednak je najviem naponu mree. Naznaeni napon opreme napon koji pie na tablici opreme.

Lista napona radni Nazivni Najvii

6 kV 10 kV 20 kV 35 kV 7,2 kV 12 kV 24 kV 38 kV

Nazivni Najvii radni 110 kV 123 kV 220 kV 245 kV 400 kV 420 kV

35 kV

38 kV

Podela izolacije
Neobnovljiva dolazi do razornog pranjenja, ne vraa svoje osobine (staklo, papir). Samoobnovljiva kada doe do razaranja izolacije, vraa svoje osobine (ulje,gas SF6). Razorno pranjenje - Preskok na samoobnovljivoj izolaciji - Proboj na neobnovljivoj izolaciji Izolaciju delimo i na : Spoljanju izloena uticaju atmosferskih prilika: kia, zagaenje, rosa, inje. Kombinacija vrste izolacije i vazduha. Unutranja zatiena od spoljanjih uticaja atmosferskih prilika. Predmet na je koordinacija izolacije. Sa jedne strane izolacija ima ima dialektrinu vrstou (sposobnost podnoenja prenapona). Meri se podnosivim naponom. To je napon koji izolacija izdrava. Utvruje se probanjem. Podnosivi napon delimo na: - Konvencionalni koji mora da izdri izolacia (neobnovljiva). - Statistiki u 99% podnosi neki napon izolacije (obnovljiva). 1

Prenaponi
Napon koji je vei od najvieg napona opreme naziva se PRENAPONOM Podela: Spoljanji (atmosferski) - usled atmosferskog pranjenja (udar groma). Imaju najviu amplitudu (uestanost 1-5 MHz). Unutranji Sklopni (komutacioni) - nastaju radom ureaja koji ukljuuji i iskljuuju struju (rasklopna oprema). Amplituda reda KHz Privremeni - usled zemljospojeva, rezonanse, ferorezonanse, naglog rastereenja. Od nekoliko sekundi do nekoliko sati. - Najnii

Amplituda i trajanje prenapona

Podnosivi naponi
Najvii napon pri kome je verovatnoa preskoka (proboja) jednaka nuli.
Nazivni napon 10 kV 20 kV 35 kV 110 kV 220 kV 400 kV Podnosivi napon 50 Hz 28 kV 50 kV 70 kV 230 kV 360 kV 950 Kv Podnosivi udarni atmosf. 75 kV 125 kV 170 kV 550 kV 850 kV 1425 kV

Atmosferski Prenaponi
Nastanak grmljavinske aktivnosti
Jedan od uslova za nastanak grmljavinskih oblaka je uzlazno strujanje toplog vazduha koji je zasien vodenom parom (sudar tople i hladne vazdune mase). Mora biti i vetra i padavina.

Vrste oblaka: Oblaci se prema svom osnovnom obliku mogu podeliti u tri osnovne grupe: Stratusi su ravnomerno raspodeljeni oblaci u obliku ravnih slojeva na velikoj porini iznad zemlje. Kumulusi su odvojene manje mase oblaka koje se razvijaju vertikalno uz veoma izraenu turbulenciju. Za njih su karakteristina jaka uzlazna strujanja vazduha. Cirusi su oblaci formirani od ledenih kristala na velikim visinama. Imaju vlaknast ili paperjast oblik. Pored tri osnovne grupe postoje i podgrupe kada oblak ima zajednike osobine za dve grupe.

Nastanak naelektrisanja u oblacima

Postoji vie teorija o nastajanju naelektrisanja u oblacima, ali tri najpoznatije su: Wilson-ova, Simpson-ova, Workman-ova. Zajedniko za sve teorije o nastajanju naelektrisanja u oblacima je: U gornjem delu oblaka, na temperaturama ispod take mrnjenja (od -10 oC do -30 oC) sakupljaju se pozitivna optereenja. U niim slojevima oblaka sakupljaju se negativna optereenja Proces razdvajanja naelektrisanja je vezan za padavine. Ukoliko se padavine javljaju iz stratuse takav oblak se naziva nimbo-stratusom. Ukoliko se padavine javljaju iz kumulusa takav oblak se naziva kumulo-nimbusom.

Wilson-ova teorija: Oblak i zemlja ine kondenzator. Zemlja je pozitivno nalektrisana, a oblak negativno. Imamo elektrino polje koje nazivamo polje lepog vremena orijentisano od jonosfere ka zemlji. Kad nastane grmljavinski oblak orijentacija se menja.

Simpson-ova teorija: Postoji granica gde je temperatura -10 'C. Razliiti su mehanizmi naelektrisanja oblaka iznad i ispod te granice. Ispod dolazi do vodopadnog efekta. Iznad dolazi do sudaranja ledenog kristala i vlane pahulje.

Workman-ova teorija: Grmljavinski oblak se sastoji od vie nezavisnih celina koje se svaka za sebe naelektriu.

Atmosfersko pranjenje
4 faze:
1. Takasto pranjenje nastaje na zailjenim predmetima. Moe nastati i unutar oblaka na zailjenim predmetima. Dolazi do lokalne jonizacije u okolini iljka (formiraju se strimeri). Strimeri tanki svetlucavi kanali koji se prostiru sve dok je polje jae od kritinog 2. Skokoviti lider (traser) strimeri se izduuju i emituju veliku struju (~100A). Struja zagreva kanal i dolazi do skokova (ravanja). Struja se kapacitivno zatvara ka zemlji.

Krajnji skok ide do zemlje.

3. Glavno pranjenje kada skokoviti lider dodirne zemlju nastaje veoma velika struja koja neutralie negativno naelektrisanje. 121 kA P(I>IR)~20% - mehaniki unitava 30 kA P(I>IR)~50% - probija zvuni zid 4. Uzastopno pranjenje streloviti lider (po istom kanalu)

Poslednji skok Od okolnih objekata dolazi do uzlaznih lidera kada se spoje sa skokovitim liderom. Udarno rastojanje duina poslednjeg skoka skokovitog lidera.

Podela atmosferskog pranjenja

1. Prema polaritetu: -Pozitivna (10%) nastaju iz pozitivnih oblaka. Jednostruka su, imaju veu amplitudu i sporije se uspostavljaju. -Negativna (90%) nastaju iz negativnih oblaka. Viestruka

2. Prema nainu pranjenja (kvalitetu):

Parametri atmosferskog pranjenja

1.Elektrini parametri 2.Metereoloki parametri

1.Elektini parametri
Amplituda struje groma Polaritet Oblik struje groma Strmina ela strujnog talasa (strmina struje) Udarna koliina elektriciteta pranjenje u udarnom periodu:

Koliina elekticiteta prvog udara:

Ukupna koliina elektriciteta kompletnog pranjenja:

Toplotni impuls kompletnog pranjenja:

Broj pojedinanih udara u jednom kompletnom pranjenju

Amplituda struje Eksponencijalni zakon raspodele amplitude struje groma dat je u sledeem obliku:

a=26.1 za ravniarske predele sa malim otporom zemlje a=13.0 za planinske predele P(Im) verovatnoa da se pojavi struja groma amplitude I vee od Im Im amplituda struje groma komplement kumulativnog zakona raspodele

Talasni oblik

10

I10 struja od 10% od prvog maksimuma Imax1 I30 - struja od 30% od prvog maksimuma Imax1 I90 struja od 90% od prvog maksimuma struje Imax1 T10 vremenski interval izmeu trenutaka kada nastupa I10 i I90 T30 vremenski interval izmeu trenutaka kada nastupa I30 i I90 Smax maksimalna strmina talasa S10 srednja strmina talasa u intervalu T10:

S30 - srednja strmina talasa u intervalu T30:

Strmina struje Zakon raspodele strmine struje groma: s=15,65 za ravniarske predele s=7,8 za planinkse predele Srednja vrednost Srednje kvadratno odstupanje odstupanje od srednje vrednosti (2%-3%) 50% veliina veliina ije je odstupanje do 50% Brojne vrednosti srednjih amplituda i strmina struja

11

2. Meteorolki parametri
1. Kerauniki nivo broj dana sa grmljavinom (Beograd 31, planine 50-60). Grmljavinski dan je ako se u toku dana pojavi grmljavina. Td 2. Gustina pranjenja dnevna Nd (1/Km^2, dan) godinja Ng (1/Km^2, god.)

3. Broj udara u nadzemene vodove

12

Prostiranje talasa po monofaznom vodu

Elementarna deonica

1.Idealan vod (R1=0, G1=0)

13

-Prostiranje talasa po idealnom vodu:

Kod idealnog voda oblik i amplituda su konstantni.

Struja idealnog voda je pozitivna ako je ista orijentacija voda, a negativna ako je suprotna orijentacija voda.

14

2. Vod sa ispunjenim Hevisajdovim uslovom (L1/C1=R1/G1)

Priguenje talasa oblik ostaje isti, ali se amplituda smanjuje.

3. Realan Vod

15

Postoje 3 pojave (uslova) zbog ega dolazi do izoblienja talasa ( menja se i oblik i amplituda): 1. R1/L1 =/= G1/C1 R1>G1 uglavnom (G1 se menja u irokim oblastima) 2. Korona utie na promenu brzine prostiranja talasa

1. Frekvencijska zasvisnost parametara usled povratnog puta kroz zemlju.

4. Putujui Talasi

16

5. Nehomogeni vod
- Koeficijenti prelamanja i odbijanja

U1 = Ud1/Ui1 U2 = Ud2 I1 = Ud1/Z1 Ui1/Z1 I2 = Ud2/Z2

UA = Ud1 + Ui1 UA = Ud2 IA = Ud1/Z1 Ui1/Z1 IA = Ud2/Z2

17

-Posebni sluajevi prelamanja i odbijanja Otvoren vod:

Kratko spojeni vod:

Z2 => 0

18

Definicija direktnog talasa - talas koji se kree u pravcu pozitivne orijentacije voda.

Definicija inverznog talasa - talas koji se kree u pravcu negativne orijentacije voda.

Upadni talas i odbijeni talas

Zekv =

1
n

j j=1

Ekvivalentna impedansa svih vodova u taki A (1/Z

UupEk = Zekv

j=1

Uup jA
Zj Ekvivalntni naponski upadni talas

UA + Zekv IA=2 UupEk

19

20

Ekvivalentno kolo sa skoncentrisanim parametrima

6. Petersenovo pravilo
ema sa rasporeenim parametrima ema sa koncentrisanim parametrima

UA=

2 Zekv Zekv + Z1

Uup1A

Redno vezani elementi

Redno vezani vodovi

Kondenzator na kraju voda

21

Reenje jednaine kola - Laplasov domen

Reenje jednaine kola - Vremenski domen

Uc(p)=

2 Um p(Z1Cp+1)

uc(t)= 2 Um(1-e

-t T

)h(t)

T=Z1C

uod1A (t)= uc(t)-uup1A (t)

7. Mreni dijagram

22

Primer: Pretpostavimo da je talas pravougaonog oblika. h(t)= 1 za t >= 0 0 za t < 0

Grafiki oblik reenja:

23

8. Bereronova metoda
U odnosu na mreni dijagram ima prednosti. Moe da se primeni na nelinearne elemente.

Homogen vod

24

Prava (1) UA + Z1IA = 2Ud je direktna karakteristika voda. Prava (2) UA - Z1IA = 0 je inverzna karakteristika voda. U-ZI=0 jer iz suprotnog pravca ne nailazi nikakav napon ( Ui=0 ). Napon na vodu dobija se presekom direktne i inverzne karakteristike. Napon u taki A je Ud, struja Ud/Z1. Ugao je definisan karakteristinom impedansom.

Nehomogen vod

Odreivanje napona u taki A: Taka A je zajednika za oba voda. Napon i struja u taki A odreuju se u preseku direktne karakteristike prvog voda i inverzne karakteristike drugog voda.

Prava UA + Z1IA = 2Ud je direktna karakteristika voda. Prava UA Z2IA = 0 je inverzna karakteristika voda. U-ZI=0 jer iz suprotnog pravca ne nailazi nikakav napon ( Ui=0 ).

25

Viestruke refleksije talasa

T = d/v vreme prostiranja voda Posle refleksije napon tei taki E. To je presek (1) i (4) prave. Prava (1) UA + Z1IA = 2Ud1 je direktna karakteristika za 1. vod. Prava (2) UA Z2IA = 0 je inverzna karakteristika za 2. vod. Prava (3) UA + Z2IA = 2Ud2 je direktna karakteristika za 2. vod. Prava (4) UA Z3IA = 0 je inverzna karakteristika za 3. vod. Prvi nailazak direktnog talasa po vodu 1, Inverzni talas po vodu 2 i reim u taki A, Prostiranje direktnog talasa po vodu 2, Nailazak direktnog talasa na vor B, Odbijanje inverznog talasa od vora B, Odbijanje direktnog talasa od vora A, Odbijanje inverznog talasa od vora B.

26

Modelovanje elemenata sistema

Kanal atmosverskog pranjenja
Zatitno gromobransko ue se postavlja na vrh stuba, i slui da na sebe prihvati atmosverska pranjenja. Zg = 200 3000 ( 200 za velike struje, 3000 za male struje). Uticaj odbijenog talasa se ne osea.

Talasni oblici napona (struje) pranjenja

1. Pravougaoni oblik

2. Talas linearnog ela i linearnog zaelja T vreme ela talasa je vreme do maksimuma. Tz vreme zaelja je vreme trajanja polovine talasa.

3. Talas linearnog ela i konstantnog zaelja S = Im / T strmina talasa

27

4. Dvostruko eksponencijalni talas

I(t)= Im (e-at - e -bt ) U(t)= Um (e-at - e -b

t

Model stuba

Model zatitnog ueta

Zatitno ue se modeluje kao provodnik karakteristine impedanse Zu i duine d izmeu dva susedna stuba. Hef efektivna visina zatitnog ueta iznad zemlje Ru poluprenik ueta Kritini napon korone

Model provodnika Fazni provodnik

28

Model faznog provodnika je identian modelu zatitnog ueta, osim za vodove u snopu. Vodovi u snopu koriste se za visoke napone (male struje) da ne bi dolazilo do pojave korone. Kod ovakvih vodova se proraun karakteristine impedanse vri korienjem izraza za ekvivalentni prenik provodnika u snopu Rekv: n broj provodnika u snopu Rs poluprenik kruga opisan iz centra snopa koji prolazi kroz centar svakog od provodnika rasporeenih u temenima pravilnog mnogougla. Rs = D / 2 Rp poluprenik pojedinih provodnika unutar snopa.

Kod nas se koriste po dva provodnika u snopu od 400kV.

- Vie provodnika - Jedan provodnik

Model uzemljivaa
Uzemljiva je vaan deo gromobranske instalacije.

Model izolatora
Modelovanje preskoka na izolaciji

29

Provodnici se prekrivaju tankim slojem izolacije ija je uloga da kratkotrajno podnesu fazni napon. Ne moe da podnese prenapone.

Modeli kompletnih stubova

1. Model jednostavnog metalnog stuba (stub bez zatitnog ueta)

2. Model kompleksnog metalnog stuba (stub sa zatitnim uetom)

30

Model energetskog transformatora

Atmosfersko pranjeje u nadzemne vodove

Atmosfersko pranjeje u nadzemne vodove je jedan od najeih kvarova koji su inae prolazni( 10% se pretvore u trajni kvar). Kada nestane prenapon, usled delovanja industrijskog napona nastavie da ide struja i to struja kratkog spoja. Kvar nije trajan ako imamo luk izmeu elektroda. Proboji kroz izolaciju su trajni kvarovi. Kod porculanskih izolator kvar se nevidi, a kod staklenih puca staklo u izolatoru. Kanal groma se modeluje neogranieno dugakim vodom karakteristine impedanse Zg po kome nailazi upadni naponski talas trenutne vrednosti napona: Iup (t) Ukupna struja groma u dobro uzemljeni objekat, iji se oblik modeluje nekim od ranije opisanih modela, Uup (t) Upadna komponenta napona po kanalu groma.
Ig 2

U up = Z g I up

I up =

U up ( t ) =

Z g I g (t ) 2

31

Zg = 300 pri analizi udara groma u uzemljene delove vodova i postrojenja, pri velikim strujama pranjenja. Zg = 3000 pri analizi udara groma u fazni provodnik mimo zatitnog ueta, kada su oekivane struje pranjenja manje od 20 kA.

Udar groma u dobro uzemljeni objekat

Ig = Iup + Iod Iod = Iup za dobro uzemljen objekat zbog totalne refleksije struje od uzemljivaa. Ig=2 Iup Ukupna struja groma. Iup = Ig / 2 Ig struja koja se dobija merenjem (struja groma u dobro uzemljeni objekat). Predpostavka: karakteristina impedanasa kanala groma i stuba su jednake-Zg=Zs, nema refleksije od vrha stuba.

Udar groma u fazni provodnik

Uvek nastaje kada je vod bez zatitnog ueta. Retko nastaje ako vod ima zatitno ue. Zg = Zf / 2 usvajamo Zf = 400 Zg = 200 Pojavljuje se manja struja pranjenja nego stuja uzemljenja. Uup = Iup/2 * Zf = Ig/4 *Zf Granina struja koja izaziva preskok: Igm = Uup/4Zf

32

Nadzemni vodovi se dele u tri grupe: Vodovi sa elino-reetkastim ili armirano-betonskim stubovima bez zatitnog ueta stub je od provodnog materijala. Vodovi sa elino-reetkastim ili armirano-betonskim stubovima sa zatitnim uetom. Vodovi sa drvenim stubovima bez zatitnog ueta.

Vodovi bez zatitnog ueta

U = Uup = Iup/2 * Zf = Ig/4 * Zf Un = 10 kV Upod = 75 kV Zf = 400 dolo do preskoka Svako atmosfersko pranjenje izaziva preskok. Bez zatitnog ueta otpor uzemljivaa nema uticaj. Ig/4 * Zf > Upod g >= > 4Upod / Zf Ig > 0.75 kA da bi

Vodovi sa zatitnim uetom

hk h kontrole lst = 0.5 0.6 H/m Lst = hk * lst Uk napon na konzoli

Uk=RuzIs+Lst(dis/dt)

UL= Lst(dis/dt) UR=RuzIs

33

Oblik struje pranjenja

Ist = 0.08 Ig Sst = 0.08 Ig / T ist = Ist * t/T za t < T ist = Ist za t >= T

Analitiki oblik napona:

u k (t ) = Ruz i (t ) + Lst di dt

Za sluaj kosog ela:

uk (t ) = Ruz Im I t + Lst m T T
za t T

za t < T

u k (t ) = Ruz I m

Um=RuzIst+Lstk(Ist/T) Uind= Lstk(Ist/T) Uk = Ruz Im za t >= T ( Ist = Im )

Uk napon izmeu konzole i beskonano daleke zemlje. Primer: Hk = 10 m Ruz = 10 = 10*10+10*0.5*10/1 = 150 kV Upod 0 75 kV T = 1 s Ist = 10 kA

Uk

Povratni preskok preskok sa stuba ka faznom provodniku. Ako je Uiz < UR dolazi do povratnog preskoka kada napon na konzoli postane vei od napona izolacije. Preskok se odvija sa stuba na fazni provodnik.

34

Kada imamo direktna pranjenja: Da li verovatnoa da e doi do preskoka zavisi od otpora uzemljenja? Odgovor je NE! Prenaponski talas ne vidi otpor uzemljenja ( blizu tc. Treba otpor da bude mali).

Udar u ue na sredinu raspona

10% kroz zatitno ue 90% kroz stub Kriterijumi udara u raspon: Ako je udar na rastojanju 30% levo i desno od vrha stuba onda imamo pranjenje u vrh stuba, a ako je udar na rastojanju veem od 30% levo i desno onda imamo pranjenje na sredini raspona. Povratni preskok

ur = um cos

za un =400 kV

Un = 400 kV Upod =1425kV

35

Drveni stubovi

Skica voda
Ako je konzola uzemljena onda stub posmaramo kao metalni, a ako nije ond je to klasian drveni stub. U ovom sluaju, kada konzola nije uzemljena, zbog povrinske vlage na stubu mogue je da atmosfersko pranjenje doe do zemlje preko povrine gde se u porama nalazi vlaga. U nekim sluajevima (povratni preskok) i dalje tee struja kratkog spoja, tj. javlja se elektrini luk, zbog jonizovanog prostora, koji treba iskljuiti. Iskljuuje se prekidaem, a na srednjim naponima moe i osiguraem. Moe se koristiti i iskljuenje sa brzim automatskim ponovnim ukljuenjem (APU). t = 0.5 1 s Kod drvenih stubova dolazi do samogaenja el. lukova, dok je loa stvar ako drvo nije dobro impregnisano, pa struja ne tee po povrini, ve kroz jezgro gde postoji vlaga i gde proputanju struje drvo puca. Kod nas, drveni stubovi se ne koriste za visoke napone i retko se koriste za niske napone. Razlog tome je to drvo mora da bude dobrog kvaliteta.

36

Pojava indukovanih napona - Indukovani prenaponi

k = 30 60 najee k = 30 Umax < 500 kV

Pranjenje mimo zatitnog ueta

Zatitni ugao to je vee to je fazni provodnik ugroeniji, tako da se smatra da je = 30. Ako je > 30 Funkcija provodnika je ugroena.

37

Elaktrogeometrijski model Njime se tumai nastanak pranjenja gde ima zatitnog ueta. , k,aempirijske konstante Rud udarno rastojanje koje zavisi od potencijala. - oekivana struja pranjenja Rud (m), I (kA) K=6-10 a=0,65-0.8

Elektrogeometrijski model se moe primeniti na sledei nain:

38

Po ovom modelu za I1 odreujemo Rud1 i crtamo krug poluprenika Rud1. Zatim krug sa poluprenikom Rud1 i centrom u F. I2 > I1 , Rud2 > Rud1 Male struje mogu da pogode fazni provodnik atraktivna povrina faze. Neke velike struje ne mogu da pogode fazni provodnik ( izloena povrina se smanjuje). Napon na fazi usled struje groma Ig: Granina struja atmosferskog pranjenja: Podnosivi napon izolacije Uiz: Uiz>Uf uslov da ne dodje do preskoka

Primer: Un = 400 kV Uiz =1425kV Zc

Ig = (4*1425) / 400 = 14.25 kA svaka struja koja je vea od granine struje nee proi = 400

gromobransku zatitu.

39

Verovatnoa pranjenja mimo zatite je:

Take A se nalaze uvek na jednom pravcu koji je simetrian dui ZF.

Gromobranska zatita se poboljava: 1. Podizanjem zatitnog ueta. 2. Pribliavanjem faze tj. pomeranjem da bude ispod zatitnog ueta. 3. Smanjivanjem visine stuba.

40