JANKO MATKO / SLUAVKA

POPULARNI ROMANI
UREDNIK ZLATKO CRNKOVIC

JANKO MATKO

< O )lu aa v k
DRUGO IZDANJE

ZNANJE ZAGREB 1975

CL
UJ CC

a. O

LJLJ

cc

Kata Frani uurbano je slagala u koaru jaja, nadajui se da e ih dobro prodati jer je bio Veliki etvrtak. Najstarija djevojica Evica dodavala joj je jaja, a druga djeca vrzla su se oko nje i govorila joj: Meni, mama, kupite emlju! Meni perec! A djeak vie iz kreveta: Meni, mama, makar pol emlje i malo bombona. Kupila bum, tefek, cijelu emlju i bombona, samo ne krii da ne probudi manju brau. Motala je svitak te govorila jedanaestogodisnjoj Evici: Za frutuk skuhaj ganjcev, vrzi malo ocvirkov, a za objed baulja, ja u se, ako bog da, povrnuti do veera iz Zagreba, onda bum ja skuhala veeru. Die koaru punu jaja na glavu i sagne se da bi mogla izai kroz niska vrata. Opomene Evicu: Pazi na sestre i brau, prigledaj je li pura i kvoka sede na jajima, na sve prigledaj, dok se aa ne vrne iz trsja. Jo se nije sasma razdanilo. Kata se urila da stigne na prvi vlak za Zagreb.

Njihova je kuica bila na kraju Zlatara, dosta udaljena od eljeznike stanice. Putem je Kata mislila i raunala to e sve moi nabaviti od prodanih jaja: Nahodila sam se po naim zaselcima, dok sam skupila toliko jaja, ne alim truda, lijepo bum zasluila, jer je cijena jajima poskoila pred Vuzam. Za Jureka, Joeka, Ivicu kupila bum platna za duge rubae, tefeku bi se ve ikale gae, jer je zakoraio u peto leto, a za moje curice beloga platna i plavoga matveca, da im izvezem rubae. Bu ostalo, bu, ako bog da, i za emlje i perece, ak bum tak dobro prodala kak mi je povedala suseda Mara, koja veli da je dobra cena jajcima... Jo nije do kraja svrila misao kad se spotakne u hrpu odera, te na sav glas tuno zajaue: Joj meni, joj, nesretnoj, zakaj sam se tak jako veselila kak bum deici dare donesla ... Kata je leala potrbuke na hrpi odera, ali je spretno zadrala koaru tako da se nije izvrnula, ve je samo udarila u oder. Kata ustane, ne marei za bolove u koljenima i laktovima. Stade jadikovati kako iz koare cure razbita jaja: Da bar to imam vu kaj vri, to bi za slatki med pojelo mojih osmero deice. Otkrije koaru te se obraduje, jer su gornja jaja bila itava. Naglas se utjei: Fala ti, Boe, koji si mi dao toliko snage da sam mogla zadrati koaru, te se nije prevrnula na oder, si gurno bi se sva jajca razbila. Stade vaditi itava jaja, te ona natuena, a ako je u kojoj ljusci ostalo umanjka ili bjelanjka, to je popila s tunim rijeima: 8

Joj meni, joj, to bu skupi frutuk, obe i veera za mene sirotu! Oprala je koaru u grabi, te sloila preostala itava jaja, natuena stavila po vrhu, a suznim oima gledala razlupana jaja. Preskoi grabu, prstima iskopa jamicu, otkine jedan komad od krpe i stavi ga u jamicu, a onda na to poloi razlupana jaja, natrga draa i iblja i to pokrije. Digne koaru na glavu, te krene prema stanici. Ali stane i okrene se prema mjestu gdje je zakopala polupana jaja, tuno uzdahne i ree: Ak bum nala jajca dok se povrnem, to vam bude, deico, ispekla mjesto emlje, pereca i bombona. Na prvi je vlak zakasnila, pa je dola u Zagreb neto prije podneva. Pouri na trg. Sreom je brzo prodala itava jaja. Za natuena jaja nudili su joj kupci u bescjenje, pa im je odgovarala: Ne dam ih po toj ceni, odnesla bum ih nazad, spekla bum ih za Vuzam svojoj deci, koja su eljna pe enih jaja! Dok se Kata pogaala i premiljala da je ipak bolje nekaj dobiti za jajca nego nikaj, doli su ljudi koji slau klupe, te istjerali Katu s trga, jer je prolo vrijeme kupovanja i trgovanja. Kata pokupi stuena jaja te pode Ilicom od radnje do radnje nudei jaja. Zae u Mesniku ulicu u kojoj je bilo na lijevoj strani nekoliko obrtnikih radnji, prijee cestu na desnu stranu u elji da proda jaja, te stane pred kuom s brojem 6. Ugleda dugu i usku prostoriju. Uza zid su sjedile mnoge ene i djevojke. Ue u nadi da e prodati jaja tolikim enama i djevojkama, te veli: ene i cure, ispod cene bum vam dala natuena sveza jaja.

1
3 i

Trgne se, jer opazi kako u dnu sobe, na povienom mjestu, sjedi ugojena ena, te mae lepezom iako jo nije bilo vrue. Kaj ti to nudi i prodaje, kumice? Nesrea mi se pripetila, nudim natuena jaja! Dojdi sim do mene! veli otro ena. Kata plaljivo doe do nje, pogleda je i, ne skidajui oiju s nje, poloi koaru s jajima na pod. Kaj me tak gledi, kak da sam neko strailo! Ni, ni, gospica, jako mi se dopadate, zakaj vi tak na visokom sedite, gospica? -Jer sam gospodarica ovoga posla. Zakaj onda sediju tolike ene i cure tu bez posla? ekaju dok netko doe da izabere onu koja bi mu odgovarala za sluavku. Kroz vrata ue jedna gospoa te povie; Gospoo Vajs, rabi mi dobra dekla! Kaj niste zadovoljni, milostiva Grahor, s Anicom? Bila sam jako zadovoljna, ali ju je od mene premamila gospoa Miler, dala joj je dvostruko vie. Gospoa Grahor stade mjeriti djevojke, govorei: Ta mi je previe mlada ... ova je drempasta ... ti si prestara ... Gospoo Grahor, uzmite ovu Anicu, bit ete za dovoljni kao i s prvom. Uzet u je, gospoo Vajs, kad mi je vi preporu ujete! Djevojka se digne, pokupi svoj zaveljaj, a gospoa Grahor poloi novac pred gospou Vajs. Kata je zbunjeno to promatrala. Konano veli: Za pet rana bojih, zakaj sam toliko stara i ro dila osmoro dece, nigdar nis ula niti videla da ima sa jam ena i cura, to je kak i blago na sajmu; izabere

plati i vodi je sa sobom domov. Tak je i ova gospa otpeljala ovu curicu. Ti, guska bedasta, zalupana muaa! Ovo nije sa jam, ovo je poslovnica za namjetavanje sluavki. Oprostite, gospica, ja za to nisam znala! ene, puce, kupite jaja, zdravije vam je to popiti s kruhom nego stari ocvirki ili kobasice! Prodavi jaja, Kata poe do sjedala vlasnice Vajs, te joj veli: Fala vam, gospica, kaj ste mi pomogli da sam prodala jajca, smem li vas jo nekaj prosit? Gospoa Vajs podigne glavu i okrene se jer nije eljela da se sasma vidi njezino ugojeno lice. Kata nastavi jednako: Mila, dobra i lijepa gospica, bi li vi teli najti mesto za moju curicu, morti bi joj bilo bolje nek je meni! Gospoa Vajs je bila tasta na svoj izgled, pa su je veoma obradovale Katine rijei lijepa gospica. Koliko ti je stara curica? Jedanaest iet, lepa gospica! Previe je mlada. Mora imati bar dvanaest godina. Jaka je i zdrava, izgleda starija, ja bi je opeljala. Ak ju ne bu nigdo htel zeti za deklicu, bum ju nazad domov otpeljala. Dobro, dopeljaj ju! Ak zna koju curicu od e trnaest ili petnaest godina, takve se cure najvie trae! Bum se propitala, dobra i lepa gospica. Ostanite zbogom i Bog nek vam podeli zdravlje. Zbogom, ene i cure, budite delavne i potene, u ijoj god budete hii. Kata izae i zaputi se prema stanici. Putem je sama sa sobom govorila: Prav veliju stari da se i najvee zlo more okre nuti na dobro. Da se meni nisu razbila jajca, ja nigdar

10

11

ne bi saznala za tu gospu koja pronalazi mesta za slubu... Moja Evica je zdrava i vrsta curica, lepa je, samo me je strah kaj je muea, teko se iz nje izvlee xei. Bu, bu, ona dobila takvu-takvu slubicu ... Sjetila se da je djeci obeala emlje i pereca. Ve je htjela ui u pekarnu, kad se sjeti razbitih jaja koja je ostavila u jamici. Poe dalje prema stanici, te naglas preplaeno ree sama sebi: Ak jih je gdo pronael, s em bum onda dola pred svoju deicu? Ne, ne bu Bog dal da ba negdor nabasa, a s puta se ne more raspoznati. Zaustavi se pred trgovinom, stane promatrati lonce i odlui da umjesto pereca i emlja kupi jedan lonac. Ree sama sebi: Tak i tak mi rabi, a kam bi vrgla razbita jajca, preko krpe sve bi mi iscurelo do doma... Kada se pribliavala svome domu, u prozorima mnogih kua vie nije svijetlilo. Doe pred svoju kuicu, opazi svjetlo, ue u sobu, a mu joj prijekorno ree: Kate, Kate, kuliko smo se straha nauili, to ni tvoja navada da se tak kasno vraa. Sve ti bum, Jure mili, rekla. Zadralo me je zlo, koje bu morti izilo na dobro! Djeca su zaokruila Katu, pa stala govoriti: Mama, jeste li nam donesli emlje i pereca? Evica nam je skuhala malo skute, onda nam je aa dal akom nitu kruha. Majka vam je donesla nekaj boljega, samo malo priekajte, dok vam to pripravim. Pozove Evicu i Baricu u kuhinju da joj pomognu vaditi ljuske. Stavi suharke na ognjite, poloi veliku tavu, oisti nekoliko krumpira, naree tanke krike te ih baci

u vruu mast. Pomogla je djevojicama izvaditi ljuske, a onda sve istrese u tavu. Brzo se po kuhinjici poeo iriti miris. Kata ugrije na ognjitu veliku zemljanu zdjelu, a onda u nju istrese peena jaja, pa ue u sobu. Sva djeca iskoe iz kreveta, pograbe lice te stanu, strugajui po zdjeli, pohlepno jesti. Poto su se najela, djeca se smjeste u postelju. Onda Kata ree Juri svoju nevolju kako je pala s jajima na hrpu odera. Ispriala je kako je, prodajui razbita jaja, naila na gospou Vajs, koja dri sluinski zavod to uposluje djevojke. Znam, mila kerko, da bu nam teko bez tebe, ali sam obeala da te bum posle Vuzma dopeljala do nje, da ti najde slubu, morti ti bu, dete milo i drago, lake i bolje, neg bi ti bilo doma. Dobro majko, ja vas bum posluhnula, samo ak bu me gdaj htel zeti u slubu. Ak te ne bu nigdor htel zeti, onda te bum nazad domov dopeljala. Teko je pristala da tebe samo od jeda naest let zeme, neg me je prosila ak znam za koju cu ricu od etrnaest ili petnaest let, nek ju s tobom dopeljam.

II Ve treeg dana Uskrsa doe Tereza Zrni, izvadi iz njedara etiri jaja, stavi ih na krevet te ree: Suseda draga, dajte otpeljajte moju Ivku, zdrava je i lepa, jaka je kak da saki dan jede peenke, a ne zelje i baulj i kukuruznu skutu.

12

13

 Nisi mi morala, Treze, donesti jajca, tvoja bi ih deca pojela za slatki med. Bum rado otpeljala Ivku. Ta kve, vu tim letima, rabi ona gospica. Tek to je otila Tereza Zrni, ue Jana Rubini sa svojom grbavom kerkom Veronikom te izvadi iz njedara est jaja. Kata joj veli: Ne bum zela ta jajca, Jane, tebi su vie potrebna neg meni, tvojih devetoro dece bi je pojelo s lupinkama! Raje bi ih polupala po putu neg nosila nazad, kokoi su mi poele dobro nositi, druga jajca bus mi ot kupila kad bus ila vu Zagreb. Bum, Jane, pripravi kuliko god ima. U ponedeljak idem u Zagreb, yodim svoju Evicu sa Trezinom Ivkom jednoj gospi koja bu im nala slubu. ula sam to, zato sam te dola prositi kak se dra goga Boga moli i prosi, daj popeljaj onu moju siroticu Veroniku. Jana draga, kak to more od mene iskati, gda bi nju spazila ona gospica, oterala bi mene, Evicu i Ivku, ne morem, Jane, ne morem. Smiluj se, Kate mila i draga, zemi ju sobom, nema dana da ne proplaem nad njezinom nesreom. Ona moja nesrea od Joe, gde mu je potenje i sram kad mi veli da to ni njegova ker. Gde bi se, veli, od Joe Rubinia tak nekaj nagrdnoga rodilo. Ovih osmoro dece, veli jo, priznam da su moji, ona ne, bogzna s kim si se ti vucarala. ula sam to, Jane, ve uda puta, al ja ti ne mo rem pomoi, bum ti po istini rekla, sram me je

da ju takvu pukljavu vodim vu Zagreb. Kate, kaj ti nema jednako rada svu svoju decu? Kaj me to pita, Jane, sva su mi mila i draga, za sakim mi srce drhe od miline, Bog im da zdravlja.

I ja svojih svih devetoro rada imam, ali nju naj vie poradi njenega izgleda. Koliko sam se Bogu namolila i dodijala Majki Boji Bistrikoj, da ju pobere s ovoga sveta, ali me nisu usliali, o siroto moje nesretno dete! ula sam tvoje jadikovke, Jane, kad god sam se sastala s tobom, sve znam i vidim, al ju ne bum vodila onak nakaznu, pukljavu vu Zagreb, takvoga bedaka ni Bog stvoril ki bi ju zel vu slubu! Moda se bu nala koja dobra dua, pak ju bu zela vu slubu. Ne bu se na nju poalila, ona ima.jake ruke i noge, uda puta si ju videla kak nosi na glavi kabal vode. Popeljaj ju, Kate, ak bude, kleknula bum pred tobom. 14

Veronika padne pred Katu na koljena. Ne vi, majko, evo ja kleim pred strinom Katom i sklopljenim rukama ju bum prosila naj i mene popelja vu Zagreb. Ne morem, Veronika, nikak ne morem, ustani,, dete! Ne bum ustala, strina Kato, dok mi se ne smilujete. Braa i sestre me se srame, nee z menom nikam iti, aa me ne prizna za svoju. Da nemam ove mile i dobre majke, morala bi si ivot undrati, ve sad pla em nad svojim ivotom, ak preivim majku, ja bum potrkalo pri hii od brae i nevesta... al mi te je, Veronika mila, al ti ne morem po moi, neu te peljati vu Zagreb. Veronika stane plakati te kroz pla govoriti: Joj meni, tunoj i nesretnoj, zakaj vam je srce tak tvrdo i nesmiljeno, a Boga sam celim putem prosila da vam da srce da se smilujete na mene sirotu! 15

 Majko ree Evica Kati nek Veronika pdjde z nami, ak se nigdor ne najde ki bi ju htel zeti vu slubu, pak se bu povrnula domov. Jana zagrli Evicu, stane je milovati i ljubiti, govorei: Dete milo i drago, sam te je Bog nadahnul da tak divani! Kam bu drugam neg domov! Ak nigdor drugi, ali majino srce bu ju opet prigrlilo kak i dosad. uje li, Kate, kak je pametno reklo tvoje dete? Ustani, Veronika, nemoj vie plakati, vu ime boje, bum te popeljala z nami, kak bu da bu, nekak bu! Strinka mila i draga ree Veronika da vas .morem dosei, kuevala bi vas eli dart od sree da ste mi se smilovali.

III I tako je, 1911. godine, pola Kata na stanicu, nosei veliku koaru jaja, a za njom su ile tri djevojice. Vodila ih je u Zagreb, u sluinski zavod Sidonije Vajs u Mesnikoj ulici broj 6. Sa strahom ue Kata u prostoriju, te se zaputi do postolja na kojem je sjedila vlasnica poslovnice. Skine koaru i veli: Gospia milostivna, izaberite si jajac kuliko vam treba, debela i frika vrgla sem navrh koare. Vlasnica Vajs uzme nekoliko jaja te veli: Onda, gde su te curice? Kata je ve putem smislila kako e postupiti. Najprije predstavi lijepu, zdravu i dobro razvijenu Ivku. Gospoa Vajs utine Ivku za lice i veli: Za tebe ve imam mesto! 16

Za Evicu ree: Ti bus jo morala priekati! Kad ugleda Veroniku, naglo ustane te strogo ree: Kaj si mi tu nagrdu dopeljala, vodi ju odmah nazad! Ne jadite se, gospica milostivna, ima Iepo lie kak andjelak, ni ,ona kriva kaj je pukljava, ona zna i more sve delati. Pogledajte joj ruke! Dobro ju vidim, neu da mi kvari ugled, vodi ju odmah kam zna! Veronika udari u pla te stane kroz pla govoriti: Nemojte me isterati, gospa milostivna, imajte ma kar malo srca, smilujte se na moju nesreu, morti se naj de koja dobra dua koja bu me zela vu slubu. Premda je gospoa Vajs imala strogi izgled", a njezina visina i sto trideset kilograma teine jo su pridonosili tom strogom izgledu, ipak je imala mekano srce. Zadri pogled na Veroniki te zapovjednim glasom ree: Prestani plakati, sedni tam iza vrata, ali se ne dii bez moga odobrenja. Ne bum, ne bum, gospa milostivna! Poe prema odreenom mjestu te sva sretna zadri pogled na gospoi Vajs. Sad vidim da si istinu rekla da ima Iepo lie. Samo da nije ta grba na ledjima via od njezine glave! Hodi sada, kumice, prodaj jaja, pak se navrni prei neg pojde kui, ja bum jo promislila. Kata poe na trg. Brzo je prodala jaja. Ali nije otila do zavoda Sidonije Vajs, ve je pola po trgovinama traiti platno. Zapravo, malo je kupila, ali se dugo zadravala u toplim trgovinama da joj proe vrijeme. Ve je davno prolo podne kada sa strahom ue u prostoriju Sidonije Vajs.
2 Sluavka

17

: SSS

Evica je sjedila pred Veronikom koja se od straha stisnula u kutu, tako da je izgledala jo sitnija i manja, gotovo nevidljiva. Kata prui Evici i Veroniki emlju, perec i naranu, te pogledom potrai Ivku. Nema nje vie ovde, kumice, dobru sam joj slubu nala kod gospoe Marte Kenig, u trgovini alkoholnih pia u Ilici broj 13. Uzmi, kumice, adresu i predaj Ivkinim roditeljima, da znaju gde im devojica slui. Fala, fala, gospa milostivna, bome budu veseli da je tak brzo dobru slubu nala. Za tvoju su pitali, al im je premlada. Joj meni, joj! Kaj si se preplaila, kumica, ne mora ju voditi doma. A i ona sirotica Veronika mi se smilila, nek ostane tam u kutu, da ni nikom na putu, morti se dogodi udo da ju neka obitelj primi vu slubu. Fala vam, gospa milostivna, ja se elo vreme molim Bogu i Majki Bojoj Bistrikoj da moje molbe usliaju. Zabranila sam ti plakati, prestani odmah! Ne plaem ja, dobra gospica milostivna, to su suze sree. Kata se nekoliko puta pokloni Sidoniji Vajs te poe natrake do vrata, pozdravi se s Evicom i Veronikom, pa brzo poe niz Mesniku ulicu. Nekoliko se puta od straha okretala, bojei se da se moda gospoa Vajs ne predomisli. U srijedu, im je prodala jaja, Kata se zaputi do za-' voda Sidonije Vajs. Nje nije bilo. Veronika stupi pred katu i veli:

Evicu su eli vu slubu daleko u Slavoniju, sve vam bu rekla, strina Kata, milostiva. Znate, tak se nju mora nazivati, a ne gospica milostivna, to su mi rekle starije cure. Dobro, dobro, Veronika, a kaj je s tobom? Dodijala sam, strina Kata, Bogu i Majki Bojoj Bistrikoj, toliko ih molim kod milostive, kad dou pi tati za dekle, ja se ponudim, prosim i molim, makar i bez plae, ali ne morem svojom pronjom ganuti srce tih gospica da me uzme vu slubu... Jedna veli: Imam malu decu, rugali bi ti se, delali bi pot iz tebe. Badava kaj ja velim da bi ja trpela i muala da me deca i tuku.'.. Druge veliju: Previe te nagruje grba, ne bi te mogla gledati .u svojoj kui tak nakaznu... Kata joj prui etiri emlje, dvije narane i komadi slanine. Fala vam, strina Kata, nije mi do jela, znate da ja imam tri forinta,, ali jelo ne more vu mene od straha da ne bum morala iti omov, joj meni, joj, evo milostive, samo da me ve danas ne poalje domov. Gospoa Vajs ue u prostoriju, poe do svoga postolja, otvori knjigu te stane pisati: Evicu Frani uzeli su u svoj dom Rua i Dragutin Kovai, bavar i posjednik u Okuanima ... Delala bu kaj bu mogla, ali ne bu gladna ni edna, pogaati se nisam mogla, jer je Evica maloletna, evo vam adrese. Kada puno -na jajcima zasluite, onda moete pohoditi vau Evicu. Fala vam, milostiva gospo, moja Evica je navena na posai, ona je najstarije od moje osmoro dece, pak je .uda puta mene zamenjivala, kada sam morala sabirati po selima jajca. * ..

18

19

 To mi je drago, kumica, da Evica znade i hoe raditi, danas ste brzo prodali jajca, hoemo li poslati Ve roniku doma? Jo nije gospoa Vajs dovrila reenicu kad Veronika dotri iz svog kuta, klekne pred enu, digne ruke na molitvu te druim glasom stade govoriti: > Nemojte me, milostiva, jo isterati, sva mi nutrina osea i divani da bum dobila slubu. Ah, da vi znate, milostiva draga, dobra i lepa, da me nije Boga strah i al moje dobre sirote majke, koja z menom trpi, raje bi ila u vodu neg svome domu. Ustani, Veronika, kaj ti nisam zabranila plakati! Kad mi suze od straha same curiju. Ti meni, dete, nisi na putu, tu vu kutu, ali se bojim da se ne razboli, slabo jede, a ne znam kak probavi no na toj tvrdoj klupi, zna, mogla bih ja imati odgovornostil Ni se vi nemojte bojati, milostiva, ja sam druga zdrava, ja bum sve pretrpela, samo da doekam kakvu slubicu! Hodite vi, kumica, doma. Kad me tak milo prosila, nek ostane do petka, najkasnije do subote, jer u nedelju se zatvara poslovnica.

IV U etvrtak rano ujutro, im se umila, Veronika obue istu rubau. Dolazile su mnoge gospoe i odvodile djevojke u slubu. Veronika se dizala na prste, samo da bude to 20

via, sakrivala svoju grbu, ali se nitko nije osvrtao na ovu nesretnu djevojicu. Dola je veer, Veronika skine sa sebe rubau, pojede emlju te stane opet moliti, tako usrdno da su joj suze tekle iz oiju. U petak ujutru opet se obue. Pogleda na klupe. Bilo je tu samo nekoliko starijih ena i dvije-tri djevojke koje su traile petnaest i dvadeset forinti mjeseno plae. Nekakva nada ue Veroniki TI srce. Dolazile su gospoe, te govorile djevojkama: To mi ne moemo platiti! Badava je Veronika govorila: Uzmite mene, ja vas bum verno sluila, dajte mi kaj hoete. Tebe ne bi, dijete drago, uzela da mi badava hoe sluiti ree joj jedna. Druga joj veli: Da mi ti plae, ja te ne bih tako nagrenu uzela u svoju kuu! Veronika, Veronika, rekla sam ti da se ne mie iz kuta! ree gospoa Vajs. Pustite mi, milostiva, slobodu, danas je zadnji dan, u njemu je sva moja nada i ufanje. Vrata se otvore i ue gospoa s djeakom. Djeak je nosio koaricu u kojoj je bilo voa i povra. Gospoa premjeri oima po klupama te veli: Danas je slab izbor djevojaka! To su prvorazredne djevojke, gospoa Sui! Znadu sve poslove, naroito dobru kuhaju, spretne su za slubu oko stola, ako imate gostiju, ova trai petnaest fo rinti, ona nee uzeti mjesto ispod dvedeset forinti! To nije za mene! Moj je suprug vii inovnik, ali .tako skupe djevojke ipak ne moemo drati! 21.

Veronika nije mogla izdrati potri iz svog kuta pred gospou te veli: Zemite mene, milostiva, dajte mi, ak hoete, ikaj ili nikaj, ne glejte tak na moju nesreu, milostiva, zdrava sam, navena sam na delo, zemite me, ne budete poalili! Ne mogu te uzeti, smili mi se tvoj jadni izgled... Ak vam se mili moja nesrea, onda me zemite vu slubu. Sigurna sam da u vama bije dobro i mekano srce! Ne mogu, ne mogu, tvoj bijedni izgled me smeta, ne mogu te uzeti u na dom. Veronika je gubila posljednju nadu. Poela je drhtati od uzbuenja. Spusti se na koljena, plac i jecaj provalie iz nje te stane jecajui govoriti: Zemite me, milostiva, prosim vas kak se Boga i Majku Boju prosi, ak ne budete z menom zadovoljni, potjerajte me na cestu! Umjesto majke javi se djeak: Majko, uzmite siroticu u na dom, nije ona kriva to se nesretna rodila, rei u tati da sam vas ja nagovorio! Tihomile, Tihomile, dovodi me u iskuenje. Ti e tatu umiriti. Gospoa pogleda Veroniku na koljenima te ree: Ustani, djevojice! Na elju moga sina, poi s nama! Da je tko iglom ubo Veroniku, ne bi tako brzo ustala, pokupi svoje rubae, prieka dok gospoa Sui plati pristojbu, uzme Tihomilu koaricu te poe s njima prema njihovom domu. Kada su malo zatim ulazili u njihov stan, Veronika je stala hodati na prstima. Bila je sva uzbuena. Jo nije bila sigurna je li uistinu dobila slubu. Sad tek vidim da si jako blijeda. Moda ti je zlo? upita je gospoa Sui.
22

Zdrava sam, milostiva, ali etiri noi nisam pravo spavala, sedila sam naslonjena na tvrdoj klupi. > Moda si gladna? Danas nisam htela ni kaplje vode popiti, htela sem biti na tae, samo da mi se Bog i Majka Boja smiluje, da dobijem slubu. Sad je ima, Veronika, smiri se i popij malo tople kave. Da prvo operem kuhinju i sue, milostiva? Ne, ne, najprije okrijepi tijelo, a onda na posao! Kak god vi velite, milostiva! Zovi me gospoa, kod nas u Primorju nije u obiaju rije milostiva. Veronika u slast pojede kavu s kruhom, a onda opere posue i poisti kuhinju. Upita kako se iste cipele. Spretno je oljutila krumpir. Upravo ga je prala kad se na vratima zauje zvonce. Pojdi, Veronika, u svoju sobu, dok ja pripremim svoga mua na tvoj izgled. Joj meni, joj, milostiva, morti me ne bu gospoa isteral od vas? Nita se ne plai, Veronika, samo se za sada skloni u svoju sobicu. Sui se pozdravi sa enom, ue u kuhinju te veli: Zato si prala sue, Valerijo, zna da ti ja rado pomaem kod brisanja! Oho, i kuhinju si oprala! Zato se nepotrebno mui, Valerijo? Dobili smo sluavku, doi, Andro, u sobu, da ti ispriam! Tihomil, zauvi kako je majka rekla ocu da e mu ispriati, ustane od glasovira, poe prema ocu, pozdravi ga i veli:

23

< Tata, ja sam nagovorio majku da je uzme. Gorko je plakala, pa mi se saalio njezin jadni izgled... Posto su Andri Suiu opisali kako Veronika izgleda, on veli: Ti se, enice mila, brine za na dom. Ako ti dje vojka bude od koristi, ne smijemo gledati na njezin izgled. Veli, Tihomile, da je mala i jako grbava? Da, dragi tata, kada je bude vidio onako grbavu, osjetit e i ti prema njoj samilost! uj, Tihomile, jo tebe nije bilo na svijetu kada smo ja i tvoja majka bili u Firenci. Toga dana davala se u kazalitu Verdijeva opera Traviata. Nabavili smo karte prije nego to je poela predstava. Upravitelj je rekao da se razbolio tenor, ali da e ga zamijeniti drugi pjeva s odlinim glasom. U prvoj je slici neka gozba, pjeva njih vie, domaica Traviata nazdravi, digne se tenor sa asom u ruci kadli se zauju glasni povici: Za takvu mizeriju platili smo skupe karte! Priznajem, i ja sam se pridruio bunim Talijanima. Tenor se naas zbuni, pogleda po kazalitu te nastavi pjevati. Bio je nizak i dosta grbav, ali kada je otpjevao glavnu ljubavnu ariju, cijelo je kazalite oduevljeno pljeskalo sa mnom, jer je njegovo pjevanje bilo predivno! U toku cijele predstave pjeva nije izlazio pred zastor, a na koncu predstave ljudi nisu htjeli napustiti kazalite ve su pljeskali i dozivali pjevaa po imenu. Sigurno ga je uprava prisilila da izae. Zastor se digne, on izae, ali se nije naklonio. Bio je namrten. Digne ruku i svi se umire. Veli: Mnogi od vas glasno ste povrijedili izgled moje osobe. Verujem da rado gledate na bini otmjene osobe, ali glazbeni i kulturni ljudi vie cijene glasove pjevaa! Po vaem oduevljenju sudei, vjerujem da sam vas oduevio svojim glasom, ali va nekulturni postupak me je razoarao. Nije se naklonio, ve je 24

napustio binu, a posjetioci su ostali nijemi, kao i ja meu njima. Taj je dogaaj toliko delovao na mene da ga nikada nisam zaboravio. esto mi je koristio. Zato, Tihomile, vie cijenim vrline ljudi nego njihov izgled. To sam ti ispriao zato da bi znao da me nije trebalo pripremati na jadni izgled nae sluavke. Svi uu u kuhinju, a gospoa Sui povie: Veronika, doi da mi pomogne prostrti stol! Veronika se pojavi na vratima. Vidjela je kako se Andro Sui iznenadio, te preplaeno ree: Bum li smela, gospon, ostati pri vami? Bu ostala, bu Veronika! ree gospoa Sui, dobroudno i sa smijekom oponaajui Veronikino kajkavsko narjeje.

Bio je petak. Kata Frani brzo je prodala jaja koja je donijela, a onda nastavila obilaziti trgovine, samo da to kasnije poe k gospoi Vajs. Sa strahom je ulazila u poslovnicu. Prvo pogleda u kut prostorije, ali gospoa Vajs povie: Dobila je ona slubu! Toj curici, makar je nakazana, grbava, pukljava, glas zvui tako umiljato da mora dirnuti svako srce! I mene, Sidoniju Vajs, pridobila je tako da sam je ostavila u svojoj poslovnici, iako je njezin jadni izgled kvario ugled mojeg poznatog zavoda. Evo ti, snaice, adrese gdje su je uzeli u slubu. Kata, sva sretna, poloi pred gospou Vajs deset velikih i biranih jaja, te veli: 25

 To je, milostiva, za vau erkicu Paulu, u znak potovanja! Sva vesela, napusti poslovnicu. Stigla je na prvi vlak, ali se ve sputao sumrak kada je ula u svoj dom. Petoro djece okupilo se oko oca te vikalo: aa, Marici ste dali veliku nitu kruha, dajte i meni, tefeku isto takvu, Jureku ne, on je manji... Kata ue u sobu, a djeca ostave oca, okrenu se i polete k majci. Manja djeca uhvatie se njenih skuta, te stadoe veselo govoriti: Mamek, mila mamek, mamek draga, jeste li nam donesli emlje i pereca? Marica je skuhala trence, pak su bili sirovi, onda je aa nazad vrgel kuhati, pak je nasipal vode, onda nisu bili mahni, nismo ih pojeli, pa smo spominjali nau Evicu koja je bolj kuhala od Ma rice ... Kata podijeli emlje i perece, Marici, najstarijoj, preda bombone da ih pravedno podijeli. A svome Juri prui paketi duhana te veli: Bre bum se vrnula, moram rei strini Rubiniki da je Veronika danes dobila slubu! im joj je Kata rekla da je Veronika dobila slubu, Jana se rasplae, stade se kriati i zahvaljivati se te govoriti: Kate, mila Kate, da ti zna koliko sam se ja molila, ali sam se ipak uda straha natrpela da bu Veroniku danes dopeljala domov! V nedelju bum ila peke Majki Bojoj Bistrikoj, triput bum obila oltar da joj se zahvalim kaj nam je pomogla! Sirocko, sirocko moje milo i drago dete, morti bu ti bolje pri tujim ljudima, a sigurno lepe neg ti je bilo vu roenom domu...

Fala Bogu da je dobila slubu ree jedno od Janine djece ne bu nam svojim mrskim izgledom sra motila dom. Muki buju se bolje oenili, a cure bolje udale, ne buju se bojale neveste, a ni muzi, da buju do bili ovakvo pukljavo dete. Joj meni, joj deca mila i draga zaplae Jana sve odreda imam vas rada, zakaj mi pikate srce, ja sam i nju pod mojim srcem nosila. Ona nije ki Joe Rubinia ree Rubini kak bi se od mene zdravoga mogla roditi onakova na grda. Jana, Jana, da ti nisi bogzna s kim zgreila? Samo da mi je znati s kim, ja bi mu kolcem tri pukle navrgel na plea, da mu se osvetim kaj sem toliko let bil jadan i alostan, da med svojo osmoro zdrave dece gledim nju devetu kak nakazno izgleda. Joa, Joa, bog daj da vam se jezik iskljui, po alji, boe, strelu boju da ga na sve veke vekova ovdi na mesto vubije, kad kalja potenje svoje zakonite ene koja mu je rodila devetoro zdrave i lepe djece. Ali Veroniku nii imela z menom! Boe moj, ti sve zna i vidi sve kaj gdo misli i dela, a zna da sam pravedna, daj ga katigaj da zanemi taj njegov pogani jezik!

Jana je u nedjelju pola pjeke do Majke Boje Bistrike. Strpljivo je na koljenima obilazila oltar te glasno zahvaljivala: Fala ti i slava, Majko Boja Bistrika, kaj si se 26

smilovala i pomogla mojoj sirotici, nesretnoj Veroniki, prati ju i nadalje u ivotu, nemoj ju pozabiti, dobra Majko Boja Bistrika!
27

Putem prema Zlataru, Kata je navratila u selo Poljanicu, da posjeti mladu enu Jelicu Habazin. esto ju je prije posjeivala dok je Veroniku vodila u crkvu. Jelica je esto obilazila oltar Majke Boje Bistricke da joj blagoslovi utrobu, jer je ve dvije godine udata, a nema znakova da bi postala majkom. Kada joj je Jana rekla da je ona rodila devetoro djece, Jelica ju je pogledala zavidno. Jana joj je tada rekla: S ovom mojom puklavom siroticom dolazim prositi Majku Boju Bistriku da joj bude zagovornica pri Bogu, da ju pobere s ovoga sveta, da umre prvo mene. A kada su se rastajale, Jana joj je jo znala rei: Jelice, ti si se molila Majki Bojoj Bistrikoj da blagoslovi tvoju utrobu? Jelica bi odvraala: Jesam, jesam, kuma draga, sa celim srcem i duom svojom. Jana joj je onda tiho rekla: Jelice, probaj malo i sa coprijom, pogladi ovoj mojoj sirotici Veroniki njenu puklicu, pak si zaeli dete, morti ti pomore i ta coprija! Svega toga sjeala se sada Jana Rubini dok se pribliavala selu Poljanici. Kada je Jelica opazila Janu da ide prema njenoj kuici, sva razdragana potri joj u susret, govorei: Kuma mila i draga, ne pitam kaj mi je pomoglo, Majka Boja ili coprija, postala bum majka, oseam se najsretniji stvor na svetu! Jelica je poastila Janu kada je ula da je Veronika dobila slubu. Dala je Jani oraha da ih poalje Veroniki. Drugo nimam, kuma draga. Makar je jo dete, recite joj da sam jako, jako vesela kaj bum postala majka.

VI
Nekoliko dana zatim Jana je pola s Katom Frani u Zagreb da posjeti Veroniku. Bio je opet petak. S njima je bila i Tereza Zrni. Kad su dole na stanicu u Zagreb, Jana veli: Joj meni, joj, Kate, sve me neka zima prehaja, kaj bum, sirota, stvorila ak mi oni ljudi povrneju Vero niku, da ju vodim domov? Ne plai, Jane, bila sam vu sredu pri milostivi Vajs. Ak Veroniku ne bi zadrali, povrnuli bi ju ve do srede. Jana se zaputi u Preradovievu ulicu, a Tereza u Ilicu broj 13 da se propita za svoju kerku Ivku. Gospoa Sui primila je Janu lijepo i srdano. Veronika je grlila i ljubila majku te od sree i uzbuenja plakala i govorila: - Majko mila i draga, kak mi je dobro i lepo, kak da sem u diki nebeskoj! Jana je predala gospoi Sui jaja i oraha, ogleda se okolo te upitala: Rada bi videla toga miloga i dobrega deeca koji se je smiloval ovi moji sirotici i vas je, gospica, naprosil da ste ju eli vu slubu. Njega ne moete vidjeti, on je u koli. Lepo ga pozdravite, naj se samo dobro ui, sigurno mu bude bolje i lepe neg nam koji smo slepi pri zdravih oiju... Jana je sjedila kao na iglama. Bila je u strahu, bojala se pogledati gospou Sui da joj ne rekne: Vodite Veroniku kui! Onda se digne te veli: 29 U

28

 Moram jo kupiti platna, da mojoj deci saijem rubae. Uurbano i preplaeno napusti dom obitelji Sui. Uputi se na trg do Kate. Sva sretna i vesela, poe joj govoriti: Bus mi ve sve povedala, moram paziti na jajca, ima svakojakih kupev, danas sem jadna, uda prebiraju, prigovaraju, a malo kupuju. Zemi, Jane, vu svoju koaricu jedno dvajset jajac, pak prejdi malo dalje od mene, od tebe buju gospe raje kupile neg od mene. Jajarice buju verovale da su tvoja, a ne prekupljivana. Kata je dobro uputila Janu, jer je ova po nekoliko puta prodala po dvasedet jaja. Kada je dola Tereza Zrni, bila su jaja rasprodana. Kata raspoloeno veli: Da mi ti nisi pomogla prodavati, Jane, ne bi sti gle na prvi vlak. Pourimo se, kupimo deci emlic, onda mi bute putem povedale kak ste nale svoju decu. Jana ree: Bila sam samo u kuhinji. Fina, mirna gospa. Vero nika je sretna i presretna. Plakala je od veselja i ez pla divanila da misli da je vu diki nebeskoj. Verujem joj, si rotici mojoj. uda se uhkih slin nadrukala od braa i estar, a najvie od onoga gizdavca ae, koji ju ni htel priznati za svoje dete. Onda Tereza ree: Ona gospa Vajs vrgla je moju Ivku vu bogatu kuu. Otprla mi je starija dekla. Zrcala od poda do stropa. Sama sebe sam se preplaila kad sam se videla ela vu zrcalu. Onda joj velim da sam ja majka od Ivke. To sam odmah znala, veli mi onak izvisoka, jo mi veli: Jeste li dobro oistili cipele? Ja sam bre svlekla ove moje cokulje. Onda me je vodila ez hodnik, ez
30

otprta vrata, videla sam nekoliko hiic, velike slike, svilene zastore, a lampe visiju, vee i lepe nego vu cirkvi Majke Boje Bistrike. Kata i Jana gledale su Terezu. Poznavale su je kao hvalisavku. Ako je kuhala zelje, uvijek je pridodavala komadi suhog mesa ili slanine. gance su jeli prelivene krumpirovom juhom, ali je ona uvijek dodavala prigrijane varke. No, nisu je prekidale, zato Tereza nastavi: Dekla koja me je vodila do kuhinje veli: Dolazi milostiva! Ja sam se zagledala. Kaput i kapa bleili su se kak da su od svile. Lepa, visoka ena srednjih let. Ja joj velim: Falen Isus! Nis razumela kaj mi je rekla. Ja ju upitam: Kak ste zadovoljni z mojom Ivkom? Tak, tak, ne najbolje, nek vam veliju Ema i kuharica Lizika. Zbogom, kumica, ja moram iti krojaki! Mam me je' nekaj preseklo vu trbuhu, prestraila sem se da bum Ivku morala peljati domov! Dopeljala me je vu kuhinju, mislila sam da sem vu apoteki! Ivka je pri drugom oknu gulila krumpire. Kada sam pozdravila kuharicu sa Falen Isus! lepo mi je odzdravila: Na sve veke! Ivka potri do mene, kusevala me je i milovala te veselo divanila: Mamek, mila i draga mamek, tak mi je drago da vas vidim, a jo me vie veseli da vidite u kak bogatu hiu me je dala u slubu ona visoka i debela milostiva, pozabila sam joj ime. Ja sam se malo napeto -drala, pak joj velim kak sem srela milostivu i kak mi je rekla da s njom nije najzadovoljnija. Iva, Iva, zakaj se nisi drala mojih naukov, da svakomu bude posluna? Ja sem milostivi posluna, za njenu volju ila bi vu oganj i vodu, ali sem se ve prvi dan zamerila gospi Liziki, a za par dan i Emi. Reci frajlici Emi... Kakva frajlica? Dekle je kak i ja, samo starija i vuenija. Sad mi reci sve po istini, ak si kaj napravila 31

kaj se ne pristoji, ja te bum tak natukla da bu crna kak nai lonci na ognjitu. Obadve su se nasmijale, a gospa Lizika veli: Gtio bi si mislil, kumica, da ste tak strogi? A- evo to je Ivka ispriala svojoj majci Terezi Zrni, a Tereza svojim susjedama Jani i Kati. Onoga dana kada je Ivka dola u slubu, milostiva ju je odvela u kuhinju. Lijepo je ondje pozdravila gospou Liziku, a ova joj je pokazala postelju i rekla joj da opere ruke, pak je upitala je li gladna. Ivka joj je rekla da od ranoga jutra nije nita jela. I jo joj je rekla: Mene zovi gospa Lizika, jer bih ti mogla biti majka, a nju zovi Ema, jer je mlada. Ema joj nije ni odzdravila, nego ju je samo s visoka pogledala, odnosila je na stol jelo i donosila prazne tanjure i zdjele. Gospa Lizika je slagala tanjure u veliku zdjelu, izlila lonac vrue vode i upitala Ivku: Zna prati sue? Kak ne bi znala, gospa Lizika! Sreom, Ivka nije ruku zamoila, ali veli: Ovo nije vrua voda, ve kropac, ja bi si ruke ofurila. Sue se mora prati vu vruoj vodi, da masnoa zie dolje. Ivka veli: Znam ja kak mora biti vrua voda. Kaj mislite, ak smo siromaki, nismo svinje, ak nemamo tak fine tanjure, peremo svoje zdjele i lice! Peri kada ti velim. Perite vi, gospa Lizika, ja si neu ofuriti ruke! Gospa Lizika baci pred Ivku loni kave i kuglofa te veli: Imala je Ivka pravo, ja sam nasipala kipuu vodu, bila bi si uistinu ofurila ruke. Da si je ofurila ruke, milostiva bi ju otpravila domov! Uope, Lizika je bila dobra, pa ju je Ivka odmah zavoljela. Nauila ju je mnoge stvari. Emica nije bila takva. U subotu su imali goste. Gospoa je rekla Ivki da e dobiti haljinu, bijele rukavice i linganu pasicu za glavu, da e pri stolu paziti i toiti pie u ae. Jo je rekla: Emica, poui Ivku! Emica je bila ljuta to je gospoa odabrala Ivku.

Uzela je plosnat tanjur, poslagala ae i srdito rekla: Ovak mora drati, pazi da ti se ae ne izvrneju! Znam, Ema, znam sve, i mi nudimo na tanjuru ak imamo strane ljude! ta si umilja da zna, ti, muaca jedna! Do juer si pure pasla, a ve si umilja da zna kao i ja! Ivka je odbrusila: I ti si, morti, svinje, krave i pure pasla prvo neg si vu slubu dola, kaj misli da sem iz loze dola, a ne iz Zagorja? Emica ostavi Ivku i poe ljutito vikati: Milostiva, ova bezobrazna muaa ne da si dopovedati, da joj neu vie nita pokazivati! Gospoa e; Mora, Ema, mora ju uputiti! Malo poslije ula je gospoa u kuhinju, pak je vidjela kak dobra Lizika poduava Ivku. Ivka je sve dobro obavila, gospoa i gospodin bili su zadovoljni, a druga gospoda i gospoe samo su je pogledavali, bili su vrlo zadovoljni pa su joj dali na dar pet kruna. Ivka ih je dala majci da kupi za manju brau to hoe. Da, zbog toga je Ema bila srdita na Ivku, jer zna da ona koja pazi na goste kod stola dobije novaca ... To mi je, eto, drage moje susede, ispripovedala moja Ivka ree Tereza Zrnii. Kad sam odlazila, rekla sam onoj dobroj Liziki: Fala vam, gospa, na kafi, lepo vas prosim, poduite i pazite na moju Ivku! Ona mi je rekla: Poduila bum ju vrlo rado, al paziti mora ona sama na sebe. Zato sem tak dugo ostala, draga Kate. Da sam prei dola, bila bi ti i ja pomagala proda vati jajca, kak ti je i Jana! Sluala sam ja vas ree tuno Kata a tebe, Treze, uda puta napol uha, jer moje su misli bile kod moga deteta koje je jako daleko, pa bi morala za put potroiti punu koaru jajac, a ja to ne morem! Moram verovati gospi Kovai, koja pie da je moja Evica zdrava, da je delavna preko mere, na vrtu, pri blagu i i-

32

3 Sluavka

33

vadi, a i pri kuhanju. Milo i drago moje dete, tak mlada mora zasluevati kruh, znam da te nigdo ne bu pomilil kak bi te roena majka, ali verujem da pri tim bogatim ljudima niesa ne strada ... Nemoj se prepadati i alostiti, Kate, zato smo je dale u slubu da im bude bolje i lake neg je nam bilo. Samo da mi ju je makar izdalekoga viditi, kak ona taj posal obavlja, a jo bi raje da joj morem kaj pomoi! Kada su, kasno po podne, siavi s vlaka, krenule iz sredita Zlatara u svoj zaselak te pole prema svojim kuicama, opazile su ve izdaleka kako pred kuom stoje bosa djeca, u kouljicama. ekala su majke, jer je bilo vrijeme povratka prvim vlakom iz Zagreba. im su opazili majke, djeca su im potrala u susret. Hvatala se za skute svojih majka, hodala uz njih uzdignute glave. Nisu skidala pogleda s koara koje su majke nosile na glavi, te nestrpljivo ponavljala, govorei majkama: Mamek, jeste li nam kaj donesli, mamek, recite nam kaj ste nam donesli iz Zagreba? Terezina je kua bila prva. Tereza skine koaru s glave, drei je visoko, te stane davati djeci emlje i perece. Onda im je dala i Jana. A kako je Katina kuica bila najzadnja, nije mogla odoljeti molbama nestrpljive djece, poela im je dijeliti emlje jo na pola puta. U domu je Katu ekao sav posao, jer je mu Jure radio u vinogradu posjednika Pisaia, a devetogodinja Marica nije bila tako brina i okretna kako je bila Evica. Kata je bila jaka i zdrava ena. Premda je navrila tek trideset godina, izgledala je starija. Radila je u kui, u polju i vinogradu, trala po zaselcima skupljajui jaja,

nosila teke koare u Zagreb, ali se nikada nije potuila na umor. Kad god je Kata ila u Zagreb, Jana bi je redovito vrebala, drei u njedrima tri-etiri jaja, te joj govorila: Navrni se, Kata, onoj debeloj gospi, pitaj ju da li je ula za onu moju siroticu, zna da jo navek drhem od straha da mi ju ne povrneju domov! Tereza je vrlo esto molila Katu da se propita za Ivku, te s mnogo pouzdanja govorila: Ak bi ju dali pro, to bi ju mogla izgristi. Ona starija dekla joj je zavidna. Ali ja se ni ne bojim da joj ona debela gospa ne bu mara nala drugu slubu, ne zato kaj je moje dete, ali ta moja Iva je od svih mojih curic najizglednija, lepa je kak da je namalana, samo da joj ni jeziac tak pikav...

VII

Vrijeme je tako prolazilo. U jesen, kada je lie poutjelo, ljive pomodrile, a zacrvenjele se jabuke i groe po vinogradima, dogovorile su se Jana i Tereza da e posjetiti svoje keri u Zagrebu. S njima je pola i Kata. Uz jaja ponijeli su voa i groa, da mogu darovati kerine poslodavce. Gospodja Sui toplo je zahvaljivala Jani, uz primjedbe: Niste trebali toliko donijeti, kumice, to je bio velik teret za vas!
34
3*

35 JA

Navena sem ja nositi na glavi jo vei teret, a kak bi dola k vama praznih uku, sad vu jesen, a da vam po istini velim, zaelila sem se da vidim ovu moju dragu i milu nesretnu siroticu. Ne divanite, mila mamek, da sam nesretna ree Veronika ja sem sretna i presretna pri ovoj dobroj gospi! Mi smo jako zadovoljni s Veronikom ree go spoa Sui ona je vrlo marljiva, svima nam eli ugo diti. Njoj trebam samo jedanput pokazati, ona to odmah zapamti, pa joj ja velim da je kao bugaica koja upija tintu! Fala Bogu i Majki Bojoj da su ju obdarili dobrom pameti kad su ju prikratili izgledom. Jana se nije dugo zadravala, jer je jo nije naputao strah da bi joj gospoa Sui mogla rei neka odvede Veroniku kui. Marriek ree Veronika ja saki mesec dobim nekaj penez, ja bi vam dala, ali... Jana joj nije dala svriti reenicu, ve uvstvenim, druim glasom veli: Kerkica mila i draga, ja bi raje drala na golim rukama ivu eravku neg od tebe prijela peneze, oni bi me vie pekli na ruku neg eravka. Spravi si peneze, milo moje dete, nemoj mi ih ni spominjati. Kumice, ne branite se toliko, ree gospoa Su i Veronika vam nee dati novaca, mi smo se dogo vorile da se ona obue po gradski. Ja sam ve razmislila kakve e odjee nositi Veronika, tako da e joj malo

pri kriti njezin jadni izgled. Fala vam, gospica, fala, bog vam daj zdravlje i dugi ivot!

Jana je pomagala Kati prodavati jaja. Premda su ve dugo prodavale, morale su jo dugo ekati na Terezu. Tereza je dola do njih s punom koarom raznih stvari koje joj je dala gospoa Kenig, te znaajno veli: Skoro nisem prepoznala roeno dete, tak je obleena, kak prava frajlica. Morala sem zeti njene rubae, a ja niti sama ne znam kaj mi je njena milostiva svega i svaega dala! Blago tebi, Treze. Moju siroticu bu njena gospa presvlekla, ali s penezima kaj je ve zasluila... Ona ni vu bogatu hiu trefila, al veli da je presretna. Kata uzdahne te veli: Vi ste vau decu videle i budu se presvlekle, a bogzna da li je ono moje milo dete razdrlo svoje rubaice? Ak mi Bog da zdravlje, do Boia bum joj saila 36

i namerkala rubau, naj novu oblee za Boi.

Nekoliko dana poslije toga Kata je uredila dom, nahranila djecu, manje spremila na spavanje, a onda ree svome muu: Jure dragi, daj bre ispleti srednju koaricu narukau, ja bum izabrala najlepe groe, pak burno poslali naoj Evici, nek se nazoble groa iz naih goric ... Za nekoliko dana dobili su natrag istu koaru, a u njoj Eviine rubae. Gospoa pie: Dragi Eviini roditelji! Evica je od veselja plakala kada je nosila koaru s pote, ali kada smo otparali platno, grodje je bilo skoro vse zdrepano. Onda je opet plakala od tuge, prebirala je jagode groa, pohlepno ih je jela i govorila: ,Vae groe je lepe i slaje, ali ovo je za mene nabrala moja mama
37

i aa, oni su svaki grozd u ruku imeli.' Nemojte vie voa slati potom, koda trokova, mi svega toga imamo da ne znamo kuda emo spremiti. Evica moe jesti i birati to eli. Mi smo ju presvukli, jer su joj rubae preuske i prekratke, ona se je odebljala i narasla. alje vam pet forinti da kupite platna za rubae i da tefeku saijete gae, jer je on prevelik deec da nosi samo dugu robau. Evica vas sve od reda pozdravlja, zdrava je i dobra da ve bolja ne moe biti. Pozdravljaju vas Rua i Dragutin Kovai. Kata je bila vesela, a Jura ree: Fala bogu da se je na dobre ljude namerila, a si gurno su i poteni, kad tak lepo pieju! Kata izvadi rubae, pregleda ih i ree: Tak je samo naa Evica znala uvati. Marice, ti sad ima lepu manu rubau, a ti, Barice, dve za svaki dan. Veselju nije bilo kraja kada je Kata izvadila velik omot slatkia kakve nije nikada vidjela, a kamoli jela. Djeca su vriskala od radosti, Kata je jela, ak je i Jure pojeo kola, te smijeei se ree: To je za decu i veliku gospodu, meni je to preslatko, meni su, Kate, drai tvoji trukli od sira, pa ma kar i od krumpira ili barilov. Jesen je najradosnije doba godine, osobito u Hrvatskom zagorju. Onda ima voa, kruh se jede po volji, a zagorsko vino rado piju stari i mladi, a i veina ena. Tada se vide vesela lica i uje poznata pjesma: Jo nijeden Zagorec nije prodal vina, ve mu ga je popila njegova druina.. . Slino su provele jesen i zimu i obitelji Frani, Rubini i Zrni u svome zaseoku, nedaleko od Zlatara.

Kata nije po velikoj zimi i snijegu skupljala jaja zbog oskudne obue i odjee, ali im je nestalo snijega i popustila zima, prisilile su je potrebe doma da zarauje preprodajom jaja. Nekoliko dana pred Uskrs, 1912. godine, dobili su estitku od Evice koja je pisala: Dragi mamek i aa, brati i sestrice! elim vam sretan Uskrs, to vam piem ja sa svojom rukom, moja dobra gospodarica nauila me je ove zime pisati i itati, jo ne znam dobro, ali ona veli da moram nastaviti uiti. Sve vas voli vaa kerka i sestra Evica! Vea djeca odmah su istrala na put te stala vikati: Naa Evica navila je itati i pisati! Jura odloi poli, obrie rukom usta te ree: Kad meni ni dobro, onda vie ni za piti! E, moj Jura, najdubli bunar se izgrabi, ak ne iz vire, a u lajtiku ni izviralo, bumo makar imeli dobrega octa! Kak je da je, vode ne bu falilo. A ova kartica od Evice tak me je razveselila kak da sem ispil poli najboljega vina. Jesi li razmela, Kate, kad nam je potar ital, da Evica pie sve po njihovu, ni po nae zagorsko. Tak se vui vu koli, takve su i knjige. Fala bogu, ne bu lepa pri zdravih oiju, kak smo nas dvoje. Zna, Kate, kad sam videl te nae deece kak veselo kriiju: Naa Evica zna itati i pisati! tvrdo sam nakanil da bum uval i stiskal, da im, kad dojde vreme za kolu, morem kupiti obuu, opravu i knjige. Onda si, moj Jure, moral ve ove zime na to mi sliti, pak prodati ovo vince koje smo nabrali, a ne svaki dan popiti dva, a vieput i tri polica ...

Prav veli, Kate, kaj druge jeseni naberemo mam

38

bumo unovili! 39

Samo ak se ti, Jura, ne bu premislil kad bu vince poelo iz lajtika disati. Ne bum, Kate, ne bum; bum pred sobom gledel nese deke. Ak ne buju ili vu kolu, ne moreju ni u i votu postignuti neg biti teaki kak sam i ja!

a sad mi pomozi prodavati jajca dok Tereza dojde. Rada bi stigla na prvi vlak. Tereza je opet donijela punu koaru iznoene odjee, te odmah ree:

VIII

Pred Uskrs pole su Jana i Tereza s Katom u Zagreb da posjete svoje keri. Izabrale su velika svjea jaja i orahe, koje su bile sakrile duboko u ladicu da ih ne pronau brojna djeca. Jana se brzo vratila do Kate na trg! Donijela je u koari rubae od Veronike te tuno izusti: Ni ni sirota narasla. Ja se, Kate, navek nadam da se bu ispruila, pa da joj se puklica bu vie na kria pomaknula, ali jo joj smerom onak visoko stri. Presvlekla se je gradski, a njezina gospodarica saila joj je kak neki rubac prek ple, nad ramenom je nabrala tak da joj malo prekriva tu nesretnu puklicu, lie joj se lepo po punilo. Za mene kak majku je lepa, a ona je, fala bogu, sretna i zadovoljna pri ti ljudi. Vidim, Kate, da to nisu bogatai kak Ivkini, ive od plae od meseca do meseca, kak uda takvih ljudi vu gradu, ali su jako fini i dobri. Bu mi, Jane, po putu sve podrobno pripovedala,

 Rekla je Iva nek si od tega izabere strina Kata, jer da ju ona nije dopeljala vu Zagreb, ne bi u tak bo gatoj hii slubu nala. Kata i Jana prodale su jaja, te krenule na Juni kolodvor da stignu na prvi vlak. U vlaku su jo potanje priale Kati. Jana ree: Kad sam rekla Veroniki da je Evica nauila itati i pisati, gospoa mi veli: Nita lake, kumice, moe i Veronika, samo ako hoe; ja u joj pokazati, a naroito na sin Tihomil bit e joj uitelj, jer on je ak gimna zije. Veronika je rekla: Kaj bum vam nabrajala za hvale, dobra gospoo, ali bila bi presretna da znam i tati. itanjem knjig zaboravljala bi na moj tuni i alo sni izgled! Gospoa Sui joj je odgovorila: Dobro, Veronika, uit e itati i pisati, ali sada namei
40

drva u tednjak, jer neemo skuhati objed bez vatre. Tak sam vam ja, moje drage susede, ostavila veselu moju Veroniku. Kada sam videla moju Ivu odmah nadovee Tereza upravo nis htela verovati da je to ona. Nara sla je za ovo leto dan, telo joj se ispunilo spreda i straga, kak pravi curi, da ju je milina videti, a obleena nije kak dekla neg kak prava pravcata frajlica! Kad je njezina mi lostiva donesla kikle i kapute, pak je hitala u kuhinju na kup, ja sem ustala, pak joj se zafalila i rekla: Milostiva, bi li se moja Ivka smela vuiti itati i pisati? Rekla mi je: Zakaj se ne bi smela, samo ja joj ne bi mogla ni nauiti, ja sam u akovcu ila u maarske kole, hrvatski govorim kaj sam nauila od posluge, radnika mog oca i na trgu i ulici od Meimurki i Meimuraca, ali moj Ervin je tu roen, ide u trgovaku kolu, a neka Ivka prosi i nau Liziku, ona zna itati i pisati! Iva ree: Hou, milostiva, ali zna i Ema, ona je mlaa od mene ... No Ema, kad to uje, pobuni se: Ja neu ni41

koga uiti, osobito ne nju, kad naui itati, onda e jo vie dignuti nos! Ja sem, drage susede, brzo pobrala kaj sem dobila. Ona me Ema tak poprek gledala kak da njezino zimljem, a ne od milostive. Moja je tri let mlaa ree Kata ponosno pak ve zna itati i pisati! Ne gizdaj se, Kate, moja Iva bu jo prestigla tvoju Evicu, koja mora delati sve posle, kak da je na selu! Ne bum joj jalna ree Kata nek navi, ali moje dete ve, fala bogu, zna kaj mene i moga Juru veseli! To je Kata rekla malo otresito Terezi koja se rado hvalisala. Osobito je sada naglaavala kako njezina Ivka slui u bogatoj kui. Moja sirotica bu se vuila kak bu mogla ree Jana na njenu sreu, pamet ima bistru i kaj god je oima videla to je znala napraviti, sve, znate i same da je starijim curama pokazivala naive na rubae.

Kata se obradovala branu. Zastala je na putu, pa sva ponosna veli, tako da je to Tereza mogla uti: Milo moje, dobro dete, prva si navila itati i pi sati i prva alje tak velike dare koji su nam sad, za Vu zam, najlepe doli. Bome jesu, mamek, dost veliki aklii, tak da smo ja i tefek komaj jednoga zdigli. Janina i Terezina djeca ostala su na putu, grizla su emlje, onda grickali perece, da oslade emlju perecima, a Katina djeca nisu htjela ostati na putu, ve su vodila majku u kuu da joj pokau vree bijelog brana.

Po obiaju, djeca su ih doekala na putu i pred kuama. Katina djeca, meutim, stala veselo govoriti jedno preko drugoga: Mamek, mamek, za Vuzam bumo imeli gibanicu, kuglov i pogau od bele mele! Bumo, deca mila. Kuglov i gibanicu od bele mele, a pogaa bu od enine mele. Ne bu, mamek, ne bu, sve bu od bele mele, aa je malo prvo donesel dva aklia iz pote, kaj nam aljeju Eviini gospodari!
42

Proao Uskrs, dolo ljeto, onda jesen. Opet su Jana i Tereza pole s Katom da ponesu groa i jabuka svojim kerima. Jana se, kao i obino, prva vratila na trg do Kate, te joj ree: Sirotica moja Veronika, tak mi je veselo napisala svoje ime i prezime. Njene oi su se tak veselo i sretno svetlile, kak da je eli svet njen. Gospe ni bilo doma, a Veronika mi veli: Mamek, hote z menom, da vidite dobroga Tihomila, koji me vui itati i pisati. Kate mila i draga, mam se je stal im nas je videl, doal pred me i pita me: Vi ste majka od nae Veronike? Jesam, jesam, sinak lepi i dobri, ja sam ta nesretna majka. Ima, kumice, jo vee nesree neg je vaa. Veronika e brzo nauiti itati i pisati, sve brzo pamti! Fala Bogu i Majci Bojoj Bistrikoj, makar na tom daru. Veronika onda veli meni: Mamek, ostavimo Tihomila, on mora vuiti i pisati zadae za kolu! Rekla sam deku: Zbogom sinak dobri i lepi, jo te nisem niti jen-

43

put videla, pak ti nisem mogla zafaliti kaj si svoju majku naprosil da je zela moju sirotu Veroniku u slubu. Tihomil mi veli na to: Veronika je od velike pomoi mojoj majci i majka je s njom jako zadovoljna. Kate draga, ja si nisem mogla oi otrgati od toga deeca, nekaj milijega i lepega nigdar nisem videla, a njegov mili govor tak me je zanesel da bi najraje iskuevala njegovo Iepo lice, koje mu je belo i rumeno kak u najlepe cure, ali me je Veronika osvestila kad mi je rekla: Hote, mamek, z menom. Ve su jaja bila prodana kada se pojavila Tereza s punom koarom i dva vea zamotka, te ree: Morala sem jesti, onda sem ekala na milostivu dok je sabrala ovo kaj nosim doma. Bus nam putem sve rekla, sad se paimo da sti gnemo na prvi vlak. Dobro, Kate ree Tereza ja bi rada im prvo da sem pri svome domu. Razjadila sam tu svoju lepu, ali ve prokenu ker. Gospa Lizika mi je rekla da slabo vui kaj joj ona pokazuje, a Ema mi veli da s mladim gosponom ni ne vui, samo se namiguje i ce reka. On joj je, veliju, rekel: to tebi treba da zna i tati i pisati, ti si tako lijepa da e dobro prolaziti u i votu i bez pisanja i itanja. Dok to naui, mnogo e se morati namuiti! A znate kaj mu je Ivka rekla: Prav velite, mladi gospon! Da mi je bila pri ruki, tak bi ju nafliskala, po zubima i obrazu, da bi to dobro zapamtila. Al je dola milostiva i rekla da Ivka mora iti s njom na trg, a ja sam pobrala kaj su mi dali i dola do vas.

Kao i svaki put, majke su doekala njihova djeca, ali ih je bio manji broj, jer su vea djeca morala ii na pau, brati trave i koprive, i u umi nabrati suharaka. Ali majke su spremile i sakrile emlje i perece i za stariju djecu, koja ih nisu mogla doekati.

IX Vrijeme je prolazilo. Djeca su rasla, pa i potrebe, naroito elje otaca da barem djeaci podu u kolu. Kata je i dalje trgovala jajima, a Jana i Tereza u jesen su posjeivale svoje keri koje su bile u slubi u Zagrebu. U proljee 1914. godine dola je Ivka u posjet svojima u pratnji Ervina Keniga, sina svoje poslodavke. Svoj je brai donijela odjeu i obuu, ocu odijelo i izme, majci rubac i izmice. Pa jo puno cigareta i duhana, a slatkia i bombona preko mjere, tako da su se mlaa braa prejela. Cijeli je zaselak priao samo o tome kako je Ivka nala sreu kod bogate obitelji u Zagrebu, koji su je tako zavoljeli da za njezinu volju daruju sve njezine. Jure i Kata Frani dobili su list od obitelji Kovai:
44

u pismu im piu: Evica je navrila etrnaest godina, zdrava je, jaka i lijepo izrasla djevojica. Mi je volimo kao da je naa roena, a sigurni smo da je i ona nas zavoljela. Kako znate, dragi nai prijatelji, da mi nemamo svoje roene djece, odluili smo da naoj dragoj i dobroj Evici osiguramo dobru budunost. Vjerujemo da e joj biti dobro, a moi e i vama biti od koristi, jer je mi nikuda ne tuimo od vas, njezinih roditelja i njezine brae. Jo vam javljamo veselu novost: ako bog dade zdravlja, na jesen u ja doi s Evicom. Da je samo vidite kako je narasla! A i ja elim da upoznam vas, njezine roditelje i brau, koju svu redom po imenu Evica spominje! Kata i Jure svuda su priali o srei svoje Evice, kako je eka dobra budunost kod bogatih ljudi koji nemaju svoje djece. A Kata je jo dodavala hvalisavoj Terezi, 45

koja se svuda hvalila kako ih je njezina Ivka sve bogato nadarila, od oca do najmanjega djeteta. Jana je samo slijegala ramenima i govorila: Moja sirotica ne slui pri bogatim ljudima, ne more davati darove. Kak sem rekla, tega se i drim: ja bi si raje prste odsekla neg od nje kaj primila. Kad mi je mara prvo leto nudila forint, ja sam joj lepo, milo, ali strogo rekla: Veronika, kerko mila, da to vie nigdar ne pokua, ja te imam rada, ja te bum nosila vu srcu, milo moje nesretno dete, i brez darova, a na oca i brau bog te sauvaj i da pomisli, makar imela penez punu vreu, oni su tebi i meni uda uhkih slin dali podrukati, spravljaj si, kerko mila, zasluene krajcare, ne daj boe betega ili kakve druge nevolje, da ih ima pri ruki. Veronika me je posluhnula, pak ima, fala bogu, ve lepi kupec penez ... Tako je govorila Jana Kati. A hvalisavoj Terezi je govorila: Veronika ima uda penez uteenih, ona si uva, ne tera gizdu kak tvoja Ivka! Ali Tereza nije mogla preutjeti te ree: E, moja Jana, bolje da si premuala kak moja Iva tera gizdu. Ona ima na sebi kaj kinati, a kaj bu ona tvoja sirota terala gizdu, mogla bi kinati svoju puklicu, da joj se tak jako ne vidi... Bog dal da ti usahne taj tvoj pogani jezik, kad tak brez srca spominje nesreu moje mile i drage Veronike.

X Pod konac srpnja 1914. godine buknuo je prvi svjetski rat. Morali su poi u rat svi koji su bili sposobni. Jani Rubini pola su dva najstarija sina, Imbrek i Jurek, u vojsku, a za nekoliko su dana krenuli na ratite. Ve na Veliku Gospu, polovicom kolovoza, obilazila je Jana oko oltara Majke Boje Bistrike i skrueno je molila da bdi nad ivotima njezinih sinova Imbreka i Jureka. Kod oltara je opazila mladu enu, Jelicu Habazin, kako skrueno moli, die sklopljene ruke prema liku Majke Boje, iz oiju joj cure suze, a usta apuu: uvaj ga, draga i mila Majko Boja Bistrika, bdij nad njegovim ivotom da mu se kakvo zlo ne pripeti, kaj bi ja sirota stvorila s ono dvoje nae mile decice i ovo koje pod srcem nosim! Ustani, Jelice, ve te dugo gledim kak klei, pro si Majku Boju, a suza ti suzu goni iz oiju. Kak ne bum plakala, kuma draga, kad me je mo ral ostaviti moj dobri Pero sa dvoje dobre dece, a tree nosim pod srcem. Ne plai, Jelice, ljudi veliju da bu rat bre gotov, bog bu dal pak bu bre natrag doma doal. Ah, Boe dobri, primi ove reci od kume Jane u svoje ui, i ti Majko Boja Bistrika, kojoj sam zagovorila moga miloga mua i dobroga oca nae decice! Ne plai i ne tuguj previe, Jelice, moglo bi ko diti onom detetu koje pod srcem nosi. Bum se trsila i suzdravala od tuge i plaa, ali kaj morem kad su moje misli pri njemu danju i nou... 47

46

Uzdaj se, Jelke, u milost boju, da bu ti se vrnul mu iv i zdrav. Jelice, nekak si mi tak pri srcu prira sla kak da sam te rodila, ne daj ti boe sile i potrebe, kaj god bum mogla, ja ti bum pomogla kak svome detetu. Fala vam, kuma draga, ne daj boe da bi vas kaj rabila, daleko je moja Poljanica od vaega Zlatara. Ni se ti ne boj, Jelice, ja te bum vie puta obila.

Rat, na alost, nije brzo prestao, kako su mnogi govorili, pogotovu ne za dva mjeseca, najvie tri. Jana je odrala obeanje, pa je vie puta dolazila Jelici, i nikada praznih ruku, jer u njezinom domu nije bilo vie oskudice, budui da je Joa sa sinovima rigolao puste gorice i nasaivao svuda dobre vrste vinove loze. Na dan sv. Josipa pola je Jana Majki Bojoj Bistrikoj da moli za muzevljevo zdravlje, jer se u veljai, reui trsje, jako prehladio. Podijeli mu zdravlje, Majko Boja molila je kakav je da je, moj je zakoniti mu i otac nae deice, oprosti mu grehe kaj ni trpel one nae sirotice, i kaj me je uda puta za srce pikal kad je divanil da ona bogica ni njegovo dete ... Kada se vraala kui, svratila je Jelici. Ova joj pokae kartu to ju je Pero poslao s ratita, te tuno ree: Joj meni, joj, kuma draga, kak sem se sigurno nadala da bude vuz mene kad bum nae tree dete rodila, ne bu njega, ne, on je vu ratu, bogzna gde je pod tim brojem, ne znam kaj bum i kak bum. Maeha mi je ve poroila da me ona ne bu dvorila, a nema nigde nikoga
48

svoga, tu je delal vu rudniku, a ja sem ga zela protiv volje mojih. Kaj zdihuje, Jelice, kaj ti nisem rekla da te ja ne bum napustila. Strah me je rei, kuma draga, da to moje dete, kaj pod srcem nosim, ve nabija, htelo bi bre videti ovaj tuni svet.. . Ja bum, Jelice, ve pojutri dola k tebi, ja mojima vie nisem tak potrebna. Dve snahe, a i moje curice ve su za posel. Kada je Jana* rekla svome Joi da je obeala poi eni koja je pred porodom, pa kada je jo dodala da ta ena nema majke, nego maehu koja je ne trpi, Joa pogladi brkove i ree: Meni je, fala bogu, uda bolje, podaj mi, Jane, onaj poli iz komina, vrgel sem tam da se malo vino prigreje, bojim se hladnega piti! Bogme se, Joa, uvaj za sebe i za sve nas. Delo dohaja, a znate da nam dobra dva teaka faliju. Ni ti ne vodi brigu za delo, kad ve ide do te, kak veli, sirote. Zemi, Jane, iz hie tablicu slanine i enine melje. Ba sam ti htela rei, Joa, da ne bi tak prazna dola. Fala ti kaj si se sam domislil, verujem vu Boga da bu sasvim ozdravil, dok se ja povrnem.

Pod konac ouljka 1915. godine Jelica rodi muko dijete. Jana i primalja su govorile: To je, bome, deko i pol! A Jelica ree:
4 Sluavka

49

Moj Pero je divanil: Kaj bu da bu, samo naj bu zdravo, ali, ak po dui velim, raje bi da bude curica. Samo nek se on zdrav povrne, bude tu jo curic i dekov, kaj ne, Jelice! Boe daj, dobra kuma! Skoro dva leta nisem dece imela, a sad imam troje, jedno za drugim! Drugog dana ree Jelica: Kuma Jana, tam vu krinji su vanjkuek i plahtica vu kojima su se krstili Jurek i Joek. Znate da pri nam ni navada da se nekrteno dete dugo dri pri hii. Eh, da je tu moj Pero, on bi med svojim pajdaima rudarima naal kuma, a ja sve razbijam glavu koga bi zaprosila za kuma. Jelice, ja bi ti nekaj rekla, samo te najprvo prosim, nemoj mi zameriti. Kak bi ja vama smela kaj zameriti, samo mi re cite, dobra kuma, kaj bi hteli? Jelice, bi li ti htela za kumu ono moje dobro sirocko dete kaj slui vu Zagrebu? Bogzna bi li ona htela biti kuma? Bi, Jelice, sigurno bi, ona bi bila sretna i presretna da ju makar crna ciganica zove za kumu, zna da ljudi veliju: ak ensko stvorenje nikomu ne kumuje, pusto joj je i tuno i vu diki nebeskoj. Ak je tak, kuma, kak vi velite, onda nek bu kuma! Jelice, ja te opominjem, ona je sirota onakva mala, s onom svojom nesreom na hrptu, ak bu tebe sram zbog njenog izgleda, otprto mi reci, Jelice! Ne greite, kuma, kaj nije ona stvor boji kak sem i ja? Verujte mi, kuma, da mi je ona na misel dola kad sem zaela moje prvo dete. Sigurno se seate kak ste

mi rekli: Daj joj pogladi puklicu da bi vuz pomo Majke Boje pomogla i coprija ...

Drugu nedjelju pola je Jana ranim vlakom po Veroniku. Istog dana do podne dopremila se Veronika s majkom kolima u Poljanicu i obavila krtenje djeteta, kome su, po elji Jelice, dali ime Perica, po ocu. Kada je odlazila na popodnevni vlak, Veronika izvadi iz njedara novac te ree: Dajem tebi, kumice, i mome piljunu etrdeset fo rinti. Zna, kumo Jelice, da ja ne bum mogla dojti 50

na babinje, kak je kumi dunost, tri puta. Ali, kuma Veronika, to je preve, da ne bi tebi falilo? Ne bu, kuma, ne bu, to veselje i sreu kaj si mene zela za kumu, to ti ja niim ne morem vrnuti. Kada se vratila s krstitki u Zagreb, bila je ve mrkla no. Ve odavno nije bila tako sretna. 51

Za ovaj roman sakupljam grau ve mnogo godina. Prve podatke dala mi je Evica, koju je majka s Ivkom i Veronikom dovela u sluinski zavod Sidonije Vajs u Mesnikoj ulici br. 6. Dolazile su mi ene srednjih godina, starice. Mnoge su priale o svojim jadima i nevoljama, i govorile su: Bilo je runo i teko, a bilo je i dobrih obitelji; kako bilo da bilo, sada smo sretne, jer imamo svoju mirovinu. Prije nekoliko godina dola je neka srdana starica, profinjena lica, nadasve uljudnoga ponaanja. Teko je disala, te jedva doakala da je ponudim da sjedne. Onda ree: Ja sam Anica Grigi, ali sam ula da vas zanimamo mi, nekadanje sluavke. Ostarjela sam u Zagrebu, ali sam roena u selu Lipovcima, kotaru akovo, u srcu Slavonije. U svome domu imala sam tuno djetinjstvo, jer mi je majka umrla kada sam poela ii u kolu. Otac se oenio, a maeha je dovela svoju kerku u na dom, stariju od mene. Premda sam veoma tugovala za majkom, javila se u meni neka nada i utjeha, ak radost, kada mi 55

je otac rekao da u dobiti novu majku i jo stariju sestricu. Ali sam se u nadi jako i gorko razoarala, jer mi je maeha od prvog dana dala osjetiti da mi nee biti druga majka, ve zloesta maeha, iju je pakost i mrnju teko opisati. A ja sam kao djevojica to na sebi osjetila i uz nju gorke dane provela. Sada razumijem da je moj otac bio prema njoj slab. esto sam pred njim plakala i jadala se kako me maeha zlostavlja, tjera me da radim to nije za djevojicu, a njezinoj keri moram svaku elju ispuniti. Govorila mi je: Donesi mi, Anice, vode! Hodi u talu namusti mlijeka, da njime operem lice! Operi mi noge! Lijepo mi oisti cipele! Govorila sam to ocu, kako maeha svoju ker dotjeruje, a za mene ne mari, a on mi je odgovarao: Trpi, Anice, vidi da nam je puno svega donijela u kuu, radina je, promijenit e se ona prema tebi. Tu starica uzdahne, prekine priu pa onda nastavi: Ali, na alost, bilo mi je sve tee i tee podnositi prezir maehe. esto me je za bilo kakav prekraj natu-kla, a mnogo puta morala sam gladna poi spavati. Premda smo imali svega u kui, nisam smjela uzeti ni komadia kruha, sira ili slanine. Glad me je silio da sam poela krasti jelo u roenoj kui... Jednom me zatekla kako reem slaninu. Tako me je natukla da sam bila sva plava po tijelu, a imala sam tragove i po licu. Od toga vremena radije sam podnosila glad nego da neto uzmem, jer mi je utjerala strah u kosti tako da sam drhtala pred njom... Sjeam se da mi je majka bila visoka, jaka ena, a ja sam ostala sitna, mala, krljava djevojica, sigurno od toga to sam esto gladovala, a tome je pridonio i pretjerani posao, ponizivanje pred oholom plu-sestrom i strah od maehe. Ali mislim da su najvie na mene i na moj razvitak djelovali tuga i est pla za prerano umrlom mojom majicom. 56

Starica opet uuti, skupi snagu te nastavi svoju tunu priu: Makar sam esto morala izostajati iz kole, zavrila sam etiri razreda s vrlo dobrim uspjehom. Moja polusestra bila mi je zavidna, jer je sabirala slovo po slovo ako je to itala, a maeha bi srdito rekla: Ne dosauj s tvojim vrlo dobrim u koli, sigurno si krala jaja i nosila uiteljici, zato ti je i dala vrlo dobar. Mama, kako smijete rei da sam krala jaja i mitila uiteljicu? Sve je to tebi slino! Koliko puta sam te ulovila kako krade slaninu i sir, te potajno jede da mi drugi ne vidimo. Poela sam plakati i govoriti: Nisam krala u roenoj kui da drugome dajem, ve zato to sam bila gladna. Maeha povie na mene: Ne cmizdri, nego si preperi tih nekoliko svojih prnja, ja sam ti nala slubu kod nae birtaice u Trnavi. Viknula sam: Ja neu ii u slubu, nama nije potrebno, naa kua je dobro stojea, nama Slavonkama je sramota da budemo sluavke! Ali, nije mi koristio pla ni otpor. Drugog tjedna odvela me u slubu u Trnavu. Vlasnik gostione i sitniarije imao je vrt, kravu, guske, kokoi. Pogledao me i rekao:. Previe sam obeao, snao, pet forinti na mjesec, sitna je, slaba, mrava, nee moi raditi, jo u je morati badava hraniti. Ne vodite vi brige, gospodine emika, ja sam nju nauila raditi, bit ete vi s njome zadovoljni. Tako su poeli moji novi jadi: krava, guske, kokoi i vrt kakotako, ali pranje birtakog suda, aavih lonaca, to mi je zadavalo mnogo muke. Kada sam iznemogla, poela sam plakati nad svojom sudbinom. Dan za danom je prolazio, pa sam se i ja pomirila s time da budem sluavka gospodina amike i gospoe Ade. Primicao se kraj mjeseca pa sam raunala to u si moi kupiti za plau. Ali nije bilo tako. 57

Starica obrie suzu iz oka, jo vie se snudi pod teretom prolosti, pa produi: ekala sam prvi mjesec, Raunala sam to u ku piti za plau za koju se maeha pogodila. Pozvali su me pred sebe pak mi rekli; Anice, mi smo se pogodili za pet forinti na mjesec. Znam, tako mi je rekla moja maeha. Ali,, ti si nama napravila mnogo tete, raz bila si pet aa, osam tanjura, nedostaju etiri lice, sa tri lonca odbila si emajl pa nisu za upotrebu. Kada.sve to izraunamo, ne bi ti dostigla plaa, ali ti dajemo forint i pol! Badava sam se bunila, tako je bilo svakog mje seca. Prvog mjeseca maeha me udarila po licu i strogo mi rekla da bolje pazim. Uzela mi je novac i otila. Vie me nije tukla jer je i sama uvidjela da su moji poslodavci nepoteni i nezasitni ljudi... Jednom, dok sam prala rublje na potoku, upoznala sam se s jednom gospoom koja je dola u Lipice. Ukratko sam joj ispriala svoje jade. Ganuo ju je moj jadan ivot. Pla i suze dolazile su mi iskreno iz srca. Dugo me gledala, pa upitala bih li htjela poi s njom u Zagreb. Rekla sam: Ako me i u pa kao odvedete, gore mi ne moe biti nego ovdje. Rekla je: Spremi se, curice, kako moe, ja u te povesti, premda to ne bih smjela, uvuci se u kola i vozimo se do akova, a onda vlakom u Zagreb. Tako je i bilo. Od vela me k visokoj, debeloj gospoi Vajs, koja je godinu dana prije mene namjestila Veroniku, Evicu i Ivku. Go spoa Vajs me namjestila kod estite obitelji gdje sam ostala vie godina. Drugo mi je mjesto bilo kod obitelji Franz, na Prilazu broj 21. Starici se od prianja osuilo grlo, pa me zamoli da joj dam au vode. Popivi malo, nastavi: Provela sam s njima.lijepe i sretne dane, ali i ve like tuge i alosti, kada je umrla, jo dosta mlada, draga

moja milostiva. To drago, milo i aneosko bie tako sam zavoljela da to ne mogu opisati. Ja nisam rodila djece, pa mi je ona bila tako omilila i za srce prirasla; bila sam presretna to sam mogla za nekoga osjetiti tako veliku ljubav kako majke osjeaju za roenu djecu. Drhtala sam nad njezinim krhkim zdravljem, molila sam Boga da je odri na ivotu, radi njezine djece te dobroga, upravo predobroga mua, a zdvajala sam od tuge i bola to mora tako mlada poi s ovoga svijeta. Vjerujte mi, ne elim prikazati sebe osjeajnijom nego to jesam, ali je njezina smrt tako potresla moju duu, a i moje osjeajno srce, da od dana njezine smrti sve vie slabi i slabi, sigurno se nee nikada ojaati. Svi su dobri i paljivi prema meni, ali to mogu kada ne mogu njezin dragi, mili, dobri i lijepi lik izbrisati ispred svojih oiju. Staricu obliju suze. Nisam se mogao suzdrati da joj ne reknem: Gospoo Anica, prestanite plakati, to teti vaem krhkom zdravlju! Znam ja to veoma dobro, ali se ne mogu suzdrati kada govorim o tom dragom stvoru koje mi je obealo da e mi zapaliti svijeu u asu smrti. A ja sam, eto, njoj zapalila svijeu. Ali, ostala sam i dalje kod njih. Ni kada se ne mogu poaliti da su loe postupali sa mnom. Radila sam mnogo, ali sa srcem i duom jer sam ih sve zavoljela, jer su mi oni jedini koje imam na ovom svi jetu . .. Ve dugo imam mirovinu, ostarjela sam, iznemo gla, ali su me oni prigrlili kao lana obitelji. Radije u kod njih doekati smrt nego u starakom domu. Starica uuti. U sobi je vladala nekoliko asaka tiina. Osjetio sam da moram starici postaviti pitanje.

 Odakle vi, gospoo Anice, poznajete Evicu, Ivku 58

i Veroniku? 59

 Kako ih ne bih poznavala? S Veronikom sam skoro ezdeset godina prijateljica. Poziva me k sebi, uvijek mi spominje kako nikada nee zaboraviti kako sam ja jedina htjela ii s njom, onako neuglednom, dok su je druge cure izbjegavale i prosto govorile: Neu ii s tom puklavicom, sram me je kad se svaki za njom okree. Ja sam ila s njom svuda, vodila sam je i u Maksimir. Ali ona sama nije imala volje izlaziti jer je esto ula primjedbe prostih ljudi, koji nemaju srca ni due, a kamoli obzira: to se ta nagrda od stvora pojavljuje meu ljudima, kada ne moe tu grbu ostaviti kod kue? Moram, na alost, rei da ju je najbezobraznije i najdrskije vrijeao mladi svijet. Ja sam je tjeila i govorila joj: Primi to, Veronika, kroz ovo uho unutra, a kroz drugo baci te prostote u smee! Rekla mi je uz uzdahe: Lako je to rei, Anice, ali takve rijei mene proganjaju otkada sam se rodila, jadni i tuni moj ivot!. Znate, Veronika je najbolje nauila pisati i itati, ona toliko toga zna kao da je zavrila.ne znam kakve visoke kole, s njom je milina razgovarati. Njezin ivot opiite! To e svatko rado itati!

II Tako sam, dakle, poeo pisati o Veroniki kako je nisu podnosili otac ni braa, kako je, sirotica, pet dana ekala kod gospoe Vajs, sve dok joj se nije smilovala gospoa Sui te je uzela u slubu, na molbu svoga sina. Onda sam, jednoga dana, zamolio Anicu Grigi: Bio bih vam vrlo zahvalan kad biste je nagovorili da doe k meni.

Starica je obeala da e to uiniti. Prolazilo je vrijeme, a ja sam ekao na obeanje Anice Grigi. Malo sam imao nade da e Veronika htjeti doi. Jednoga dana otvori moja vrata i ue niska, mala starica. Ree: Dobro jutro ili dan, kak vam je drae! Ja je pogledam, odzdravim. Bila je obuena u haljinu od crne skupocjene tkanine. Pelerina joj je sezala do ispod koljena, na glavi je imala crn ipkast al, a oko vrata skupocjeno krzno. Znate li tko sam ja? Vjerujem, gospoo, da bih mogao pogoditi. Da, ja sam Veronika Rubini. Moja najbolja pri jateljica Anica Grigi priala mi je da ste poeli pisati o nama trima sluavkama koje je pokojna strina Kata 1911. godine dovela u Mesniku ulicu, u Sluinski zavod go spoe Sidonije Vajs. Istinu vam je rekla gospoa Anica. Jednom velikom tovatelju Eviinom elim opisati njezin ivot, ali me je zbunila pametna gospoa Anica rekavi da su slini ivoti mnogih starih sluavki, pak ljudi nerado to sluaju, a moda nee rado ni itati. Jo mi je gospoa Anica rekla: Veronikin ivot opiite, to e svatko rado itati jer tako neto rijetko se dogaa. Ja sam joj proitao kako sam opisao grub postupak oca i brae prema Veroniki i njen dolazak u Zagreb k gospoi Vajs, zatim kako ju je odmah htjela otjerati iz svoje poslovnice, ali ju je onda, na njen pla i molbu, ostavila i odredila joj mjesto u kutu. Opisao sam onda njezino zdvajanje to je nitko nije htio primiti u slubu, te veliku bojazan i strah da e se opet morati vratiti kui i podnositi ponienje, pogrde od roenoga oca i brae. 61

60

 Tono ste opisali, kao da ste bili svjedok svemu tome ree starica. Izvadi rupi iz skupocjene torbice i stade brisati suze. Zao mi je, gospoo Veronika, to ste se rasplakali, to je davna prolost. Znam da je prolost, meni nju ne treba spominjati rijeima, ali mislima ne moete gospodariti. Kada se sje tim svoje nevolje, makar je i prola, uvijek zaplaem. Niste doli, gospoo Veronika, da preda mnom plaete. Kako sam vam proitao, sretni ste se vratili iz Poljanice kada ste bili krsna kuma sinu Jelice Habazin, Perici, u proljee 1915. godine. Tu sreu to me je netko uzeo za kumu mogu za hvaliti svojoj predobroj patnici majci, koja je mnogo gorkih prigovora ula od mojega nepravednog oca. Kada sam se vratila sa krstitka, svi su bili u strahu zbog mene, jer je ve bila tamna no kada sam dola kui. Priala sam im o djetetu kako je lijepo, te o majci koja ivi u strahu za svoga mua koji je na ratitu. ispriajte mi kako je sve teklo po redu. Starica je dugo razmiljala, a onda zapoela svoju priu.

pozvati i godita naega Tihomila, im maturira. Ne zdvajaj, Valerija, uo sam da e se velesile na goditi, uskoro e biti konac rata.

III Moja dobra gospoa Sui sve je ee govorila: Uas me hvata ako se rat brzo ne zavri, mogli bi

Sutradan, nakon mog dolaska sa krstitka, dan je poeo kao obino. Tihomil je doao iz kole. Rekao je veselo ocu i majci da je osloboen od mature, jer ima iz svih predmeta odlinu ocjenu. Tihomil vie nije morao ii u kolu, itao je, veoma lijepo je svirao glasovir, a pjevao je tako lijepo da je srce treperilo od miline. Bio je lijep, nije bio previsok, a lice mu bijelo i rumeno kao u najljepe djevojke. Majku je oboavao, a ona ga je tako pridobila da nije nikamo iao bez njezine pratnje. ula sam kako mu je vie puta otac govorio: Tihomile, ti si mladi, navrio si osamnaest godina, trai sebi drutvo svojih drugova i drugarica, poi na ma turalno putovanje, makar u okolicu Zagreba. Mene vole moje kolege i kolegice, mnogima tu maim zadae. to ja mogu, tata, kada me koja kolegica upita za upute, ja se zbunim i pocrvenim. 62

Treba toga da se oslobodi, Tihomile, ti si lijep mladi i, hvala bogu, zdrav. Prestani ga upuivati, Andro rekla bi tada go spoa Sui na sve e i sam stii, kada doe njegovo vrijeme! Pribliavao se dan kada su mnogi morali polagati maturu. Tihomil je doao veseo kui te ree: Tako sam sretan to sam mnogima pomogao da su poloili. Jedna kolegica dosta slobodnog ponaanja na slonila se na mene dok sam joj ispravljao zadau, pa mi veli: Tihomile, neu ti rei hvala nego bih te rado po ljubila da smo sami. Onda, to si joj odgovorio, Tihomile? Nita, tata, zbunilo me je to se naslonila na mene, a kada je rekla da bi me poljubila, zacrvenio sam se i oznojio te napustio razred. 63

Tihomile, ti si mi slian likom, ali malo ima moje naravi. Neka radije ima narav moje rijeko patricijske obi telji ree Valerija Sui koja je profinjena, nego tvoja obine, bodulske! Samo kada si ti, Valerija, zadovoljna! On potjee od nas oboje, mili i dragi i jedini sin, samo neka mu bog da sreu i zdravlje! Gospodin Sui otiao je u ured, gospoa je otila krojaici, Tihomil je svirao i pjevao, a ja sam spremala kuhinju. Kada sam spremala kuhinju, ula sam tiho u sobu i sluala kako svira i pjeva. Nisam oiju mogla odvrnuti od njega, kao da ga prvi put vidim. Prestao je svirati, traio je neto po knjizi, pogledao me, te ree: Nisam te uo, Veronika, kada si ula u sobu. Tiho ulazim da ne smetam. A nema me se vidjeti ta. Zna da se uvam da ne budem zapaena i bilo kome na smetnju! Dosta je bilo sviranja ree Tihomil. Nego, donesi ti, moj uenice, svoje zadae, da ja provjerim da moj trud nije bio uzaludan! Sjedili smo za stolom, jedno drugome preko puta. Ispitao me je zadau te ree: Pamenje ima, Veronika, da je milina. Mnogi bi ti zavidjeli, samo zna kako je ... Znam, znam to si htio rei: Samo da nisi tako nakazna... To ti ja, Veronika, nikada nisam i ne bih rekao. Lie ima lijepo, a na tvojim lijepim zubima mnoga bi ti ljepotica bila zavidna! Prestani o meni, Tihomile, ja sam sretna i presretna to ste me primili u va dom, po stoti put ti velim da samo

tebi to imam da zahvalim, vjeruj mi da te potivam.

Gledao me je te zbunjeno ree: Veronika, neto me zanima da te pitam, ako e mi rei? Pitaj, Tihomile, pitaj, ako znam, kako ti ne bih rekla, kome drugome radije nego tebi! Mi smo,. Veronika, jednakih godina, ti si u devet naestoj, pak me zanima jesu li tebi sisice narasle kao i drugim djevojkama? ' Zaboga, Tihomile, kakve ti bedaste misli dolaze na pamet! On se zacrveni, onda se sabere te nekim udnim glasom ree: Danas me je zbunila ona kolegica kada se naslo nila na mene, pak sam osjetio njezine sisice na svome tijelu kako me pritiu! Nju ti pitaj, Tihomile, ona je tvoj par, a ne mene, 64

nevoljnicu, bijednicu. Ti si mi obeala da e mi rei, onda i dri rije! Sram me je, Tihomile, ali, kad sam ti obeala, onda ti velim, da su i meni sise narasle, samo se to ne vidi na meni tako kao na drugima curama, zbog mojega niskoga tijela i nesretnog izgleda! Bila sam presretna kada sam ula da gospoa otvara vrata. Ja sam se povukla u kuhinju, Tihomil je poeo neto udarati po glasoviru. Poslije sam ula kako pita gospou: Majko, mogu li otii do Velimira da vidim kako je proao na maturi? Moe, Tihomile, poi do njega, ali se ne zadravaj dugo, da nisam u brizi zbog tebe! Doi u na vrijeme, majko. Pa, nije Zagreb ratite, da biste bili u strahu za mene! Doao je na vrijeme, kako je i obeao majci. Vrlo je malo veerao, pa ga gospoa sva u strahu upita:
5 Sluavka

65

Da te moda to ne boli, sine na dragi? Ne boli me, majko, nita. Ne mogu se sabrati kako bih elio, da mislim na ono to elim! . Da, da, Tihomile ree otac ima i zato biti uzbuen. Od sutra si slobodan graanin, a ne vie uenik, tako da od sada smije proi i kraj svoga biveg profesora puei cigaretu! Ti znade, tata, da ja ne puim! On je svjestan, Andro ree gospoa td znai maturant. Obrati se sinu: Sada poslije veere popit e alicu aja od kamilice, pa e odmah zaspati, a sutra e opet biti tvojim plemenitim mislima gospodar! Sutradan nije doao na objed ve dosta kasno poslije podne. Go.spoa je oajavala, a gospodin ju je umirivao: Shvati, Valerija, da je on mladi, maturant, mora biti svjesna toga da on nee vie raditi sve ono to ti eli, kako je do sada bilo. Iskreno ti velim da mi nije drago to se jo i sada dri tvojih savjeta! Sigurno si uvjeren, Andro, da mu ja od svega srca elim samo dobro! To sam uvjeren, ali ta tvoja panja i pretjerana ljubav nije potrebna, dapae je tetna za odrasla mladia! S time se ja ne mogu i neu s tobom sloiti, moj Andro! Doao je Tihomil kui vrlo raspoloen, te jo s vrata, veselo se smijui, ree: Nae maturalno putovanje je bilo do Sljemena i natrag. Kada smo se vraali, zadrali smo se u estinama. Gospoa, sva preplaena, veli: Ti si pio, Tihomile, smrdi od cigarete! Pio sam, majko, likera, manje od drugih, ali sam pio, i puio, da ne ispadnem pred kolegama smijean! Samo da ti ne nakodi, sine na dragi!

Nee, majko, ne plai se! Da si samo druge vidjela koliko su pili! Kreo Smokvina dobro se nalokao, pa. nam priao sve mogue i nemogue dogodovtine! Taj mi se mladi ne svia! Mnogo toga mi je 0 njemu priala njegova majka, zna da su oni iz Trsata! Ali je zabavan i duhovit! Sve nas je zabavljao 1 nije bilo ni jedne kolegice koja se nije dala poljubiti od njega. Nije Kreo drutvo za tebe, Tihomile! Ah, majko, nisam ensko da me odgovara druiti se s njime, ali ti iskreno velim da sam mu zavidan, ako je samo desetina istina od onoga to je priao da je proivio. On je Jivalisavac i laljivac. Tebe je, srne, malo oamutio liker, mora puno jesti, pa e te proi! Onda Tihomil zagrli oca i majku te, smijeei se, ree: Tata i majko, ovo je prvi put u ivotu da me je oamutilo pie. Kako taj alkohol pobuuje u ovjeku sramne misli i ugodne elje! Kako sam rekla, dodji da jede, jelo e oslabiti u tebi to to te je oamutio liker. Je li, Andro, da se od likera moe mnogo jae opiti nego od vina? Svakako, Valerija, jer ima pet puta vie alkohola u sebi nego vino. Dodji, sine, sve je pripravljeno da jede! Jeo je s tekom, kako jedu gladni, zdravi mladii. Gospoa ga je nudila i uivala koliko je mnogo pojeo. Tihomile, zasladi si ovim... Vrlo rado, majko, zna da za nas nema draega jela od ribe! Tata, sada mi donesi au vina, onog tvog sa Krka, zna kako pametni ljudi kau: Riba pliva u vodi, pa mora plivati i u vinu!

Da mu ne bi kodilo, Andro, vino na liker? 66 67

 Ne pretjeraj, Valerija, vino na ribu, i to jo moje domae! Popit u i ja, daj i ti za njegovo zdravlje! Raspoloenje je jo uvijek dralo Tihomila. Takav je otiao i spavati, vrlo rano. Ja sam sve oprala i stavila na mjesto, a onda sam se povukla u svoju sobicu koja je bila do kuhinje. Prola je davno pono kada me probudilo svjetlo u mojoj sobici. Preplaila sam se, jer je kraj moga kreveta stajao Tihomil, u dugoj bijeloj koulji u kakvoj su u ono doba spavali mukarci. Ja sam mu tiho, ali preplaeno rekla: Tihomile, Tihomile, da ti nije slabo, zvat u oca i majku! Nije mi slabo, Veronika. Ne mogu spavati. Prevrem se po krevetu, proganjaju me svakojake misli, a najjae me mui elja da vidim enske sisice. Bjei, Tihomile, u svoju sobu, smiri se! Ako se probudi tata ili majka, zlo po tebe, a za mene propast. Istjerat e me na ulicu, a onda je meni, bijednici, jedini put u Savu da se utopim. Ne plai se, Veronika, bio sam kraj njihove sobe, oboje hru i slatko spavaju! Hvala bogu to spavaju, jer da su te uli ili vidjeli da si uao u moju sobicu, bilo bi zla i nevolje. Molim te, predobri Tihomile, otii odmah iz moje sobice! ... Hou, Veronika, odmah u otii, samo mi pokai svoje sisice... Tihomile, tebi se pamet mijea, kakve e koristi imati ako vidi moje sisice? Onda u se umiriti, zadovoljit u svoje elje i odmah u se povui. Daj, Veronika, pokai mi sisice! Stid me je, Tihomile, ne mogu i neu, jer to je za djevojku velika sramota da joj se vide sisice...

> Onda tvoja zahvalnost nije iskrena prema meni, kada nee da mi udovolji elji, a pomogla bi mi da se umirim! Daj, Veronika, sada ja tebe lijepo molim, pokai
mi sisice!

Ja sam jo leala u svojem krevetu koji je bio udubljen od moga tijela. Gledala sam Tihomila kako je uzbuen. Skrio je moj otpor njegov umiljat, drhtav glas... Odvrnem pokriva, on mi pomogne povui moju kouljicu. Ugleda moje sise te ih stane gladiti. Neko je vrijeme gladio moje sise, a onda mi jako uzbueno ree: Onda ti, Veronika, ima sve to imaju i druge djevojke. Nisam mu dospjela odgovoriti. Jednom je rakom stiskao moju sisu, a drugom odgrnuo pokriva s mene ... Nisam vie bila gospodar svoje volje, a jo manje svojih misli. Ono malo moje krvi to je bilo u mojem krhkom tijelu usplamtjelo je kao iva baklja, gorjela je svom snagom... Pustila sam Tihomila da radi sa mnom to eli. Zatajile su moje misli i strah od posljedica, jer sam prepustila svoje bezvrijedno tijelo tom dragom mladiu do koga sam drala tako mnogo, jer sam ga ve dugo gledala kao uzor. Kada me je napustio, nisam ni asak pomiljala na san. Zahvatilo me ugodno ustvo to sam ja, bijedna, nevoljna i prezrena od oca i roda doivljela sreu, osjetila ari za koje nikada nisam ni u snu pomiljala; da se nalo bie koje se htjelo pribliiti mojem nakaznom, grbavom tijelu... Ostala sam leati i razmiljala, te smireno odluila: ako to doznaju njegovi roditelji, sigurno e me' potjerati, te mi zapovjediti da to ne smije nikada nitko doznati! Prisilit e me da to ponesem sa sobom u grob, jer ga

68

69

neizmjerno vole i ponosni su na njega, za njih je on najljepi, najbolji, najuzorniji sin. Te noi vrsto sam odluila da u, radi njegove sree i budunosti, skonati svoj bezvrijedni ivot te presretna umrijeti, jer vee sree neu i ne mogu nikada vie doivjeti. Ali, sve je poteklo drukije.

IV Kako se rat, pod konac svibnja 1915. godine, jo vie razbuktavao te traio nove rtve, vojna je vlast pozvala sve sposobne maturante. Tako je i Tihomil sutradan otiao u vojarnu. Otac je poduzimao sve da ga oslobodi vojske, ali uzalud. Ja sam bila vrsto uvjerena da je Tihomil bio sretan to je otiao od kue. Znala sam: kada se, nakon zadovoljenja strasti, osvijesti, postidjet e se sam pred sobom to je svoju nevinost izgubio s nagrdnim stvorenjem kakvo sam ja. Dan za danom je prolazio. Radovala sam se u nadi da za taj dogaaj nee nikad nitko doznati; ja u to ponijeti u grob iz velikog potovanja i zahvalnosti prema njemu, a on od stida i dostojanstva ... Iz Osijeka se redovito javljao do konca kolovoza 1915, a onda je, na alost i zaprepatenje svojih roditelja, javio da mora polovicom rujna poi na ratite. Roditelji su poli u Osijek. Njegov ujak, Bakari iz Rijeke, dao je veliku svotu novaca njegovu ocu, ali se nije namjerio na onoga tko bi htio i mogao urediti da Tihomil ne mora na ratite.
70

Ja sam alila i strepila za njegov ivot, kao i roditelji, a s njegovom sam majkom plakala i molila da se zdrav i iv vrati iz rata... Nisam nikada legla a da se prije nisam pomolila za njegov ivot. Od onoga dana leala sam budna do kasno u- no, proivljavala sam stalno onaj dogaaj, a njegovo drago, milo i lijepo lice lebdjelo mi je pred oima tako da ga nisam mogla odagnati ni u snu. esto sam se budila i zvala njegovo ime, a onda od straha dugo nisam mogla zaspati, bojei se da, govorei u snu, ne bih kojom nesreom odala tajnu koju sam odluila ponijeti u grob. Tihomil ie javljao s bojita da je iv i zdrav. Za svoj ivot nisam mnogo marila. Zato nisam ni pomiljala na to to nemam svojeg mjesenog pranja, jer to kod mene nije bilo nikada redovito. Pod konac rujna osjetila sam tako jak udarac u svojoj utrobi da mi je pozlilo. Brzo mi se vratila snaga jer sam shvatila da nosim u svojoj utrobi Tihomilovo dijete. Velik strah, onda strava i uas sve to zavladalo je cijelim mojim biem. Sreom, gospoi sam govorila da u vrlo malo jesti jer sam se poela debljati. Jedi, Veronika, jedi, dok jo imamo to. Ako rat dulje potraje, svi emo gladovati! Vidi kako gospodin ku puje kukuruz u vercu i alje svojim roditeljima i brai na otok. Polovicom listopada dola je na pregled k lijeniku njezina nevjesta Bakari. Odmah prvoga dana poela me napadno promatrati. Sutradan doe u kuhinju s mojom gospoom, koja me prezirno pogleda te poe govoriti: Palandro, droljo puklava, nagrdna, zar mi je to zahvala to sam te uzela u slubu? Ti si se u naoj po tenoj kui vucarala. Sigurno si ulovila nekoga slijepca. 71

Toliko se uzrujala ta mirna ena da me stala udarati po licu. Ja sam joj podmetala ta svoja jadna lea, nisam se branila, jedino sam uvala utrobu. Kuda si se vucarala, nagrdo jedna? Govori, inae u te zatui! Nisam se ja nikuda vucarala, to se dogodilo u mojoj sobici. Gospoa problijedi. Kako je bila bolesno ljubomorna, nije mogla razmiljati ve poleti prema vratima na koja je ulazio njezin mu, te stade srdito govoriti: Nesreo jedna, iskopat u ti oi, kraj mene zdrave i lijepe ene, ti si se spetljao s ovom nagrdom! Srami se, bijednice, bijednice jedan, jo veeras odlazim k svome bratu, a ti ostani s tom nagrdom koja e ti roditi dijete! Ja sam kroz pla oajno.povikala: Gospoo, nemojte tako govoriti! Premda ga je vukla za kosu, grebla po licu, on joj je nekoliko puta rekao: Valerija, saberi se, umiri se, draga eno! Kako se usuuje mene zvati enom? Gadi mi se! Ja te ne mogu ni gledati. Ovaj as pisat u Tihomilu neka te se odrekne, neka te prezre, jer nisi vrijedan da po zemlji hoda. Opet me je stala tui i vikati: Odgovori, nagrdo, je li bio pijan ili je oslijepio? Onda se opet obrati muu, uhvati ga za ovratnik, potrga mu koulju i stade pljuvati po njemu. Gospoo, nije on kriv, kunem vam se ovim koji ivi u mojoj utrobi, gospodin je nevin! Onda govori, nagrdo jedna, koga si putala u na dom. Sigurno je bio lud, nenormalan. Mogao nas je opljakati i ubiti u naem domu. Govori tko je i gdje je, da gospodin ode na redarstvo da ga odmah zatvore!

Kosa joj je visila niz.ramena, bila je sva znojna, izobliena. Okrene se muu i ree: Oprosti, Andro, dobro je to sam ostala pri zdravoj pameti. Zgrabi kuhau, stade me tui po glavi, ledjima. Ruke su mi postale crvene i nabrekle jer me je tukla po njima. Nisam marila za boli, ali sam se bojala da mi ne povrijedi utrobu, pa viknuh: Neu rei ni pred kim ve samo vama u etiri oka... Otili su u. sobu. Ja sam oprala lice i ruke hladnom vodom, malo sam ublaila boli, ali su me poela ariti jadna plea, pa glava na kojoj sam napipala puno kvrga, jer me je gospoa udarala.kuhaom kud god je dospjela i mogla. Ja nisam marila za lice i glavu, ve sam rukama zatiivala svoju utrobu u kojoj se micalo ivo bie. Onda sam stala razmiljati, kriati se i naglas govoriti: Veronika, Veronika, jo kao mala djevojica, mo rala si shvatiti da si se nagrdna rodila. Onda je doao prezir oca i brae, pa ismijavanje i ruganje susjedne djece koja su ti govorila: Pukljavicej grbaa, mrska aba, bei od nas, inae ti bum kamenom tu tvoju puklicu naravnal! Tjerali su me od sebe, makar bih se veoma rado igrala s njima. Bjeala sam plaui svojoj majci, pak sam joj kroz suze planim glasom govorila: Oterali su me od sebe! Nacek je za menom krial da mi bude z kamenom moju puklicu poravnal. Mamek mila, draga i predobra moja mamek, zemite vi kamen pak mi moju puklicu izravnajte! Ak me bu ne znam kak bolelo, ne bum ni pisnula. Majka me je zagrlila, njezine suze kapale su mi po licu, a ona je druim glasom govorila: Milo moje, nesretno dete, kad bi to gdo mogal izrav-

72

73

nati, ja bi si naivo dala izrezati od svojih ple. Ne plai, kerko, pojti emo prositi i moliti Majku Boju Bistriku, samo na njezin nagovor more svemogui Bog izravnati tvoje telo. Rekla sam: Bumo ile, bumb ile, mamek, mamek mila, prosila ju budem i ja, i molila se bum. Joj, mamek, ak me ni Majka Boja Bistrika ne zagovori pri svemoguem Bogu, kaj onda? Kerica mila moja, onda ga bumo prosili na golim kolenima da te pozove iz ovoga svijeta, pak bu postala anel u raju nebeskom. Jo mnogo toga dolazilo mi je na pamet iz mladih dana. Bolovi nisu prestali, a kvrge na glavi postajale su sve vee. Ruke su mi na pojedinim mjestima poplavile. Najednom osjetim u utrobi takve boli da sam mislila da mi je doao kraj. Jedva sam se dovukla do svoje sobice. Svalim se od bola i muke na krevet. im sam se svalila, osjetila sam udaranje i koprcanje u sebi. Odmah su mi prestale boli. Tihim, sretnim glasom progovorila sam: Znam, edo moje, da ti je tijesno u mojoj utrobi, vrti se, udaraj, pruaj se, nema tako jakih bolova koje neu podnijeti samo da doe zdravo na ovaj svijet. Kada sam pod konac rujna shvatila da nosim dijete u svojoj utrobi, prestala sam moliti Boga da umrem. Poela sam ga svim arom srca i due moliti da mi udijeli snage i zdravlja-da ivim. Poela sam razmiljati da sama napustim taj dragi dom, jer sam vjerovala da e me istjerati. A ako odem neopaeno, zadrat u tajnu tko je otac djeteta. Svoju uteevinu stavila sam u njedra, smotala malo odjee, pola prema vratima i stala samu sebe uvjeravati: Samo njoj, toj dragoj Anici Grigi, njoj u se po vjeriti. Ona e me skloniti u svoju sobicu, poruit e mo-

joj majci. Znam da e se majka preplaiti, jadikovati, sigurno i zaplakati. Ah, draga majko, koliko ste suza istoili nad mojom nesreom! Ali se ne plaim, ona e me prigrliti i ovakvu kakva sam sada, pa se ne bojim. Stanem pred vratima i ujem glasove iz druge sobe: Vjeruj, Andro, da bih ja rado ostala uz Valeriju, ali moram otputovati. Neka samo mirno lei, smirit e joj se ivci. ujem kako su se vrata zatvorila, a odmah nakon toga otvore se vrata kuhinje. Meni od straha ispadne zamotak. Ostala sam stajati, a Sui me upita: Kamo si naumila, nesreo jedna? Skoro si ubila gospou. Lei bez svijesti! Jao meni, jao, jadna, draga i predobra moja go spoa, koja mi je bila bolja nego roena majka... Lijepu si joj zahvalu pokazala to te je uzela u na dom. Koga si osramotila, ti, ti, nesretni stvore! Hvala vam, gospodine, to niste izrekli ono to ste namjeravali. Kunem vam se ovim stvorom to ve ivi u mojoj utrobi: ako preivim, nikada neu zaboraviti do brotu i zahvalnost drage i mile gospoe... Nee ona vie ni uti o. tebi, a jo manje o tvojoj zahvalnosti. Samo da ozdravi... Zato sam odluila da ovim asom napustim va dom, samo da je ne uzbuujem. Ne smije sada, nesretnice! Skuhaj jaki aj od ka milice! Mora ostati uz nju. Skuhala sam aj. On ga je odnio u sobu, onda se vrati i ree: Ona, sirotica, jo nije sasma pri svijesti. Sada reci gdje je taj nitkov, lopov, vucibatina, koji se zadovoljio tobom? 75

74

Jo nije dorekao, a ja sam svom snagom viknula: Prestanite ga nazivati tim pogrdnim imenima, jer on to nije, ujete, on to nije, kunem se da nije lopov! to toliko vie, moe te uti i gospoa! Vidi ti, nesretnice, jo mi se i prijeti! Govori brzo! Time u umi riti gospou. Reci mi brzo gdje u ga pronai! Njoj sam obeala odati oca, ali samo u etiri oka. Ali sada je ne mogu, ne mogu i neu uzbuivati, jer bi se mogla jo jae razboljeti! Onda reci meni! Ako moram rei, jo mi je drae da vama odam tajnu, ali se morate prije zakleti da neete rei gospoi, jer bi to nju ubilo! Dobro, dobro, kunem se da neu rei. Ovome djetetu, koje ve ivi u toj bijednoj mojoj utrobi, jest otac va Tihomil! Problijedi i srui se na stolac. Znoj ga oblije. Stane se brisati i teko disati. Onda spusti ruku na stol. te promrsi: Dabogda onijemila na sve vijeke! Smogla sam snage te vrsto rekla: Sada me morate mirno sasluati, a onda sudite! Sve sam u tanine ispriala, a Andro Sui je samo uzdisao, te na asove blijedio, pa crvenio. Kada sam zavrila, on ustane i bolno progovori: Jadni, jadni na sine! Sigurno e se kajati do kraja ivota kakvom si to stvoru poklonio svoju nevinost! To sada znamo samo vi i ja. Zbog Tihomilove sree i budunosti, s tom u tajnom poi u grob. Sutra u otii u bolnicu, govorit u s lijenicima, oni e zbog tvoga izgleda pristati da te oslobode djeteta. Preplaeno me pogledao jer sam povikala:

Ne dam ga iva ubiti u mojoj utrobi, ujete, ni kada! Ako bi to htjeli silom, prije bih pred njihovim oima sebi oduzela ivot! To bi bilo za tvoje dobro! ujte moju molbu! Kada bih mogla, kleala bih pred vama na golim koljenima, dok mi god ne obeate. Strahujem da u u porodu umrijeti. Zapovijedam vam, ako se rodi nakazno dijete, da ga odmah uguite. Ali, ako se rodi lijepo dijete, kakav je Tihomil, onda bdijte nad njime, zaklinjem vas Bogom! Previe je danas bilo! Prestani govoriti, jer u se sruiti uz gospou. Jao nama, jao, to. smo doivjeli! Popijte i vi aj za umirenje! Posluao me je, popio, ali je sav satrven poao u sobu. Brzo se vratio te rekao: Prigrij onu juhu od podne, gospoi je malo bolje, moda e htjeti posrkati nekoliko lica. Osjetila sam slabou. Kvrge na glavi prestale su me boljeti, ali moja jadna grba arila me; Prestraila sam se zbog omaglice. Onda sam se sjetila da od jutra nisam nita jela. im sam pojela juhu, prestala je omaglica. Glasno sam ukorila samu sebe: Veronika, ne smije zaboraviti da mora jesti za dvoje. Zar si to zaboravila, Veronika, Veronika?

U cijelom mojem biu, ne znam otkuda je dolo, poela je titrati radost i veselje. Ali nije dugo trajalo jer se u mojoj utrobi stalo svom snagom koprcati, ritati, uda-

76

77

rati. Ne samo to me je boljelo nego me je uhvatio i strah. Povukla sam se na leaj. Dugo me je to uznemirivalo. Skrhana strahom, bolima i umorom, zaspala sam tvrdim snom. Ujutro sam opet skuhala jak aj od kamilice, jer se u to vrijeme teko dobivalo mlijeko. Uao je gospodin Sui, pohvalio me to sam skuhala aj i rekao: Ja danas ostajem uz gospodu. Njoj je neto bolje, ali jo nije sposobna da ustane. Ti se nje kloni, mogla bi se opet uzrujati. Danas poslije podne opet dolazi moja sestra s Krka da bude uz gospou. Predam mu aj te velim: Ovaj je aj za umirenje, a ne za jelo! Ja u sku hati neto jae, to me je gospoa nauila. Donesite va ega vina, jaja, eera i vode. To e ojaati i gospou, i vas, a bome i mene ... Ja sam to pripremila, ali kako on nije doao po to, stavila sam jelo u dva lonia, te odnijela u prvu sobu. On me je opazio, te jelo odnio u njihovu sobu. Nisam se povukla u kuhinju, ve se sklonila iza ormara. ula sam kako je gospoa rekla: . Malo je previe vina, ali je izvanredno napravila. Zlatne su joj ruke. Da je kakva budala, ne bih se udila, niti je prezirala. Ali ona je pametna, pa je postala flundra, drolja. Sigurno je to bio nitkov i najgora vucibatina, koji se s njom, takvom, upustio u odnoaj. Fuj, sram ga bilo dok ivi! Umiri se, Valerija ree joj mu ja sam ve juer sve provjerio. Bila je silovana u Maksimiru, s nje zinom prijateljicom. Neki pijani mladii, studenti ili mlai pomonici. Nitko nije dolazio u na dom.

Zato mi je rekla da se to dogodilo u njezinoj so bici? Oprosti, dragi Andro, moja nesretna prevelika lju bomora uzmutila mi je pamet, pa sam posumnjala u tebe. Prestani govoriti o tome, draga moja Valerija, glavno da ti je bolje. Veli, pijani mladii? Moda su bili i maturanti. Nitarije, gadovi, gori od lupea i razbojnika. Ona mora, Andro, napustiti na dom! Htjela je ve juer otii, ali ja sam je zadrao, dok ne doe moja sestra Mara, koju sam opet pozvao. Zavoljela sam je. Nije me smetao njen izgled. Zlat ne ruke ima, vjerna je i potena. Zato mi to nije povje rila? Prestani govoriti, popij ostatak napitka! ak i na mene djeluje dobro taj francuski sato. Jo sam ula kako gospoa veli: Mene je malo oamutio taj ato! To e te ojaati, Valerija. Samo ne misli ni na to, pa e brzo ozdraviti! Vidi, Andro, da sam bila u pravu to sam tako strogo bdjela nad Tihomilom, to sam ga opominjala da se ne drui sa svojim raskalaenim mladiima... Ja sam se protivio tome, ali ti si nadjaala mene i zavladala si njegovim ja. A sada budi mirna, ne go vori vie. Ja sam se tiho povukla u kuhinju. Onda sam jo popila sve to je ostalo od slatkog napitka. To je bilo previe za moje krhko tijelo, pa sam se naslonila na krevet. Ne znam kako sam dugo spavala. Trgnuo me je oajan i bolan glas gospodina Suia: Jao, nesreo, jao, nesreo! Ne znam hou li moi ostati u ivotu, ali nju e ubiti njegova smrt! Ja sam se prevrnula na krevet te stala vikati:

78

79

 Vi ste ludi! Vi ste poludjeli! On je iv! On je iv! Gospodin Sui otvori vrata te strogo povie: Prestani vikati, nesretnice! Ako te uje njegova majka, to bi za nju bila sigurna smrt. Jao meni, sine mili, zato si nas ostavio? Tu bol, taj oaj, taj jecaj i pla nesretnoga oca nikada neu zaboraviti. Plakala sam i ja s njime. Ali mi je njegovo dijete u mojoj utrobi dalo snage da ne oajavam. Gospodin Sui je plakao tunije nego to plau i jauu majke nad odrom svoga jedinca. Ljubio je njegove rupie, noi, sliku na kojoj je bio s njime. Uzdahne, uhvati se za srce te ree: Daj mi vode! Popio je pola vra, pa opet uzdahne i ree: Kako u doi pred nju? Onda se zagleda te pokajniki doda: udo ne trai, ali tko e mi pomoi da njoj, majci, sakrijem njegovu smrt? Zamota njegove stvari to su poslali s ratita, pa ustane. Morala sam ga pridravati da ne padne. Pomogla sam mu ui u sobu. Zauje se glas gospoe: Zvala sam te, Andro, nisi me uo. Bio sam u kuhinji. Dogovorio sam se s Veroni kom da neto pripravi za veeru kada doe Mare. Evo me zaas, Valerijo draga, odmah u doi do tebe. Poao je u njezinu sobu, a ja sam se povukla i pala na krevet. Tek tada sam poela gorko plakati. Kad mi je laknulo, pola sam u kuhinju. Sputao se suton. Zaula sam kako netko kuca na vrata. Poela sam brisati ruke. Netko je iao prema vratima. Ue sestra gospodina Suia te preplaeno upita:
80

Andro, brate moj, kakva se nevolja dogodila da si mene pozvao? Sui zagrli sestru te stade oajno zapomagati: Mare, sestro moja, zlo, nesrea, da ne moe biti vea. Na Tihomil je poginuo na ratitu! Iz sobe se uje vrisak i vapaji gospoe. Ubijte mene, ubijte mene! Ne treba da ivim ako je on mrtav! Gospodin Sui se trgne na pla i oajne rijei gospoe. On je iv, Valerija ree ja sam samo rekao da bi mogao poginuti na ratitu. No, bilo je prekasno. Gospoa je stala upati kosu i vikati: Ja ga hou vidjeti ivoga ili mrtvoga, uje li me, Andro, ivoga ili mrtvoga! Andro moj, mrtvoga ili ivoga hou vidjeti sina naega! Svi smo juakali i plakali, a najvie jadna gospoa za koju smo se bojali da e pomjeriti umom, jer nije prestala govoriti kako jo jednom eli vidjeti svoga jedinca Tihomila, pa makar i mrtvoga. Ja u poi tamo na bojite, nije mene strah topova, rapnela ni bombi. Kad mi pokau gdje su ga zakopali, prstima i noktima u ga otkopati, dignut u ga na ruke. privit u ga na svoje srce, upotrijebit u svu svoju snagu da njegovo mrtvo tijelo prenesem i pokopam u domovini, gdje elim da i mene pokopate uz njega.

6 Sluavka

81

VI Tuga je zavladala u kui. Iz Rijeke je doao brat gospoe Valerije. Njemu su vojne vlasti saopile gdje je preminuo Tihomil. To je bilo na tromei Poljske, Cehoslovake i Rusije, blizu grada Przemvsla. Andro je sa urjakom Bakariem obilazio najvie vojne ustanove te dobio dozvolu da prenese mrtvoga sina u domovinu. Odmah je otputovao, te za kratko vrijeme javio da je naao vojnika koji je pokopao Tihomila. Ve je pripravio lijes, ali mora ekati jer se nedaleko od toga.mjesta vode borbe. Oko polovice prosinca javio je da su se Rusi povukli. Dodao je; Ve je odreena pratnja koja e mi biti na pomoi da otkopamo Tihomilov grob. Gospoa se malo smirila. Ja sam je hranila najvie jajima, vinom, eerom, takozvanim atoom. Postala je prema meni srdana, esto bi mi pomilovala glavu, a najvie moja grbava plea, te mi rekla: Veronika, ti si ira nego via. Nee izdrati do kraja. Sigurno e umrijeti u porodu, ali ne ali za svo jim bijednim ivotom, Veronika, tebe e rijeiti smrt sra mote koju si doivjela. Ja u do kraja ivota zavidjeti svakome koji ivi, kad je taj prokleti rat ubio moga je dinca, zjenicu oka moga. Umirite se, gospoo, ne mislite na nesreu. Kako mi smije govoriti da se umirim? Ti ivi, a on je mrtav! Umirit u e nad njegovim mrtvim tijelom, vjerujem, za sve vijeke vjekova. Drugog jutra je rekla:

Sad bi Andro mogao biti s njegovim tijelom u Pe ti, a naveer bi mogao stii u Zagreb. Veronika, Mare, im stignu, nemojte me tedjeti. Makar to bilo u koje god doba. noi, ja u pohrliti da izgrlim i izljubim njegovo mrtvo tijelo. Ona vie nije sliila na lijepu etrdesetogodinju enu. Postala je kost i koa, blijeda. Ja sam joj nastojala zagladiti kosu, ali kada bi je napao oaj, plakala bi i upala kosu. Drugog dana rano se probudi te stade zvati: Mare, Veronika, zar jo nisu stigli? Nisu, Valerija! ree Mara. Mi bismo vas odmah probudili, gospoo, da su doli rekoh i ja. Mare, poi na kolodvor, ja slutim da su stigli. Ako jesu, Mare, uzmi koiju i doi brzo po mene, ja vie ne mogu izdrati, eznem da ga vidim, a jo vie udim da se namirujem njegova mrtvoga tijela. uli smo kucanje na vratima. Mara otvori. Potar joj preda list s ratita, iz Przemvsla. Slao ga je vojni sveenik Milan Ivi. Pisao je: Dana 12. prosinca 1915. godine blagoslovio sam mrtvo tijelo Andre Suia. Poloili smo ga u lijes koji je on pripremio da prenese svoga.mrtvog sina u domovinu. Ubila ga je krhotina granate, kao i njegova sina. Mara jaukne i zavapi: Andre, brate mili, ti si poao dobrovoljno u smrt, jao nama nesretnima, naa e majka umrijeti od tuge. Gospoa nije ni jaukala ni plakala, ve je samo mrmljala: Andru su poloili u njegov lijes... ja neu tako.... ja elim biti uz njega u hladnoj zemlji... grijat u ga svojim tijelom ... pjevati mu pjesme ...

82

83

Prui ruke kao da nosi dijete na njima, te pode u svoju sobu, njiui rukama kao da tetoi dijete. Gospoi Sui se pomraio um. Doao je lijenik, a ona mu smijeeim glasom ree: ekajte samo dok on zaspi, onda u doi. Lijenik joj je dao injekciju, pa je brzo zaspala. Lijenik ukori Maru i mene zato smo dopustile da ona sazna za smrt mua. Sutradan je doao gospoin brat Bakari, te odlui da sestru smjesti u rijeku bolnicu. Poslala sam Maru do svoje drage prijateljice Anice Grigi. Anici sam se povjerila i sve joj u tanine ispriala, ona se nekoliko puta prekriila, ne mogavi odvrnuti oiju od mojega jo nakaznijeg tijela nego to je prije bilo. Obeala je da e sama otii po moju majku. Ja sam joj davala novac za put, ali ona nije htjela primiti, ve me stade alosno promatrati. Oi su joj zasuzile te tuno progovori: Govore ti, Veronika, da e u porodu umrijeti. Govore, Anice. I ja vjerujem da neu ostati iva. To mi je govorio pokojni gospodin. Lijenici su mu, kae, tvrdili to sa sigurnou kada su pristali da me zbog mojega izgleda rijee djeteta, ali ja nisam pristala, ve sam im zaprijetila smru. I tebi velim, draga Anice, da bih to uinila, prije nego to bih pristala da ubiju to bie u mojoj utrobi. Onda si ti Veronika, ve obraunala sa ivotom? Jesam, Anice, i ve se pripravljam za taj put, samo u teko umrijeti, jer vie nema onoga koga sam molila da bdi nad tim mojim edom ako ostane ivo. On mi se zakleo da je to njegova sveta dunost, jer e se

time oduiti svome mrtvome sinu, ali ta nada mi je propala, pa ve sada strepim i plaem nad sudbinom ovoga eda to ga pod srcem nosim. Anica obrie suze, priblii mi se koliko je mogla, stade me milovati i ljubiti, a onda ree: Veronika, kunem se grobom moje mrtve majke, ako ti umre u porodu, da u biti majka tvoga djeteta. I bit e kako si rekla: ako bude muko, zvat e se Tihomil, ako bude ensko, dat u joj ime Tihomila. Moja draga i vjerna Anica unijela je u mene veliku radost. Njezine velike i lijepe modre oi, koje su jo bile vlane od suza, odavale su sigurnost da e odrati obeanje. Mene je njezino obeanje toliko potreslo da sam poela jecati. Prestani, Veronika, moe ti tetiti. Ti me dobro poznaje. Ono to velim i obeam, to e i biti. A sada se umiri, zbog svojega djeteta koje je jo u tvojoj utrobi. Makar morala trpjeti bijedu i glad, za njega u se bri nuti i nikada ga neu pustiti ni zanemariti. Je li ti dosta to ti to drugi put velim. Anice, dobra Anice, za mene najmilije i najdrae stvorenje, ja plaem, jo u vie puta proplakati od pre velike sree, jer u tebe vjerujem, znam da e ljubiti ovo stvorenje koje je u mojoj utrobi, kao da si ga sama ro dila. eljela bih da bude Tihomil slian njemu. Anice predobra, sada sam smirena, takva u i umrijeti, jer znam da e to moje jo neroeno edo primiti u naru aj pomajka koja e bdjeti na njegovim ivotom.

Zapovijedam ti da prestane jadikovati, jer za to ti nisam potrebna. Nego, to e i kako e sada, kada
84

mora napustiti ovaj stan? Sutra ujutro idem po tvoju majku, ali ve unaprijed zriam da e slabe koristi imati 85

od nje. Ona, sirota, nee moi, a i ne zna to bi ti savjetovala. Anice, nisi nikad osjetila majinu ljubav, ali meni je u mojoj nesrei to drago majino srce bilo jedino uto ite u koje i sada polaem veliku nadu. Samo te molim, Anice, ne govori joj o mojem stanju, ve joj reci o ne srei i tuzi koja se sruila u ovaj dom. Ve je pao suton kada su u stan obitelji Sui dole Anica i Veronikina majka. Jana Rubini stala je ve s vrata jadikovati: Nesreo, nesreo, prokleta budi! Zakaj si pohodila ovaj dobri i poteni dom? Ule su u kuhinju. Ja sam sjedila za stolom i prebirala jemenu kau. Anica stane kraj mene i ree: Dovela sam ti mamu, Veronika. Cijelim putem jadikuje, ali za mladim anelom, a onda za ocem. Go vorila je: Kad bi bar ta dobra gospoa ostala zdrava, sigurno bi uz sebe zadrala tu moju siroticu! Majka me je poela ljubiti i milovati, ali nije prestala govoriti: Milo moje, sirocko dete, ne morem prealiti te do bre ljude. Bude se nala kakva dobra dua koja bu te prijela vu slubu kak je bila ova dobra gospa? Dobra moja mamek, ja sem tak tuna i alosna da niti ne mislim kaj bu i kak bu z menom. Kerko mila, donesla sam nekaj jajac i dve-tri ake kukuruzne melje, zna kak je pri nam, niega ni preve, a tri snahe streljaju oima da ne bi ega preve zela. Fala, mamek, i na tome kaj ste donesli, ali je jo tu vu domu toliko hrane da bu bilo dost dok bum ja mogla ostati vu njemu. A sad bum ja nama za veeru ispekla jajac, skuhala gance.

86

Ja se dignem, poem, primaknem se tednjaku, a majka prijekorno ree Anici: Anice draga i dobra, svu tugu si mi povedala, a zakaj si premuala da se bude ova moja sirotica jako brzo resila svih muka ovoga sveta? Onda se majka okrene meni te e samilosno i tuno: Veronika mila, ti ima vodeni beteg, im ti voda dojde do. srca, mam bu vmrla, fala Bogu i Majki Bo joj Bistrikoj koji su me usliali da te bum ja prezivela, i svecu ti zapalila, i oice zaklopila, i u grobek te polo ila, jer bi druga teko umirala da ti iza mene ostane na ovome tunome svetu. Zbunjeno sam pogledala Anicu, koja ree: ' Svi emo mi umrijeti, kuma Jana, ne znamo dana a ni sata. Mene bi, dobra Anica, jako razveselila da si mi rekla da Veronika ne bu dugo ivela, jer ja sem ve svima dodijala molitvami i pronjami da pobereju Vero niku z ovoga sveta, od onoga dana im se je narodila. Fala Bogu, ipak me je usliao u pravi as, kada je ne stalo njezinih dobrih gospodara, daj mi uslii, Boe, jo zadnju molbu, poberi ju im prvo, iva ne more doma. Ve sad drhem od straha pred tvojim aom ije se je srce skamenilo za tebe, a duu e mu avoli pei na dru gom svetu kaj te ne priznaje za svoje dete. Joj meni, joj, ak te bum morala ivu dopeljati domov, kaj bum stvorila ak te ne pustiju vu roeni dom? Mamek mila i predobra, nemojte se alostiti, jer ja bum jo prvo smrti uda i uda rabila vae pomoi. Pristupi do mene, ta moja plaljiva i svakom pokorna majka, te odluno veli: Veronika, tu si pod mojim srcem rasla, ako ti Bog dosudi da jo poivi, otpeljala bum te vu na dom.
87

Ak bi se gdo usudil da te tera iz roenoga doma, ne boj se, milo dete, majka, tvoja obranila te bude svojim telom, samo preko mene mrtve mogu te isterati iz doma. Kuma Jana ree Anica meni ste suze naterali na oi, jer ja, sirotica, nikada nisam osjetila ljubavi majine, majka mi je rano umrla, ostavila me na milost maehi bez srca. Anice draga, ne iznaaj ti svoje tuge i alosti, sad burno veerale, daj iz sobe donesi onu flau z vinom kaj je ostala od pokojnog gospona. Ba je dobro to vino, tak me lepo greje. ~ Jo popijte, kuma Jana, kupicu vina, bit ete jai kada vam svu istinu reemo. Na sve sam pripravna, deca mila, samo mi recite. Kuma Jana, Veronika nema vodenu bolest nego ona oekuje dete za dva meseca! Anice, tebi se je pomeala pamet! Nije, kuma, nije, Veronika je u drugom stanju. Istina je, mamek povikala sam ali svi mi veliju da bum vu porodu vumrla, a i ja sam pripravna da ne bum to preivela. Joj meni, joj, morti vi obadve pred menom pri krivate tvoj vodeni beteg! Ne, kuma, ne, ovak je kak kaemo. Zato me je Veronika i poslala po vas. Rekla mi je: Hodi, Anice, dopeljaj moju majku, njezino majino srce ne bu me pre zrelo, a niti napustilo. Ne bu, kerica mila, ali mozak mi je prestal mi sliti. Prvo bi se smrti nadala neg da bi ti, sirotice moja, mogla vu taj greh zapasti. Zna li gdo je detetu aa? Ja sam odvela Veroniku pod konac svibnja

u umu Maksimir, pak su nas silovali pijani mladii. Ja

sam dobro prola, ali su siroti Veroniki ostale posljedice i rodit e dete. Majka se poe kriati i govoriti: Gore visoko, dole tvrdo, sigurna je voda, ona bu prekrila sramotu, jer tvoj bedasti aa mogel bi vubiti mene i tebe. Takvu te, dete milo i drago, ne morem vo diti domov. Ja to ne bi ni htela, mamek, ne morem vam rei kak sam vam zahvalna kad ste mi divanili da uvam za 88

sluene novce. Ja imam blizu petsto forint, poiskale bumo vu drugom selu kakvu sirotu gde bi se ja stisnula i tam rodila. Ja bi joj sve platila, ona bi meni pomogla a ja njoj. Veronika, ne bumo mi nikud iskale ili koga pitals, neg bumo bez pitanja otile tvojoj kumi Jelici. Sirota je da ne more biti vea. Njezin mu izgubil je ivot vu tom nesretnom ratu. Ona bu nas primila. 89

Tako je, dakle, zavrio ivot u kui Valerije i Anre Suia. Odmah poslije Boia doli su Bakari i Mara te spremili u sanduke stvari. Veinu su poslali na Krk, a samo su osobne stvari gospoine poslane na Rijeku. Pokustvo su prQdali novom stanaru tako da je Veronika s majkom mogla ostati u kui jo nekoliko dana poslije Nove godine. Mnoge su stvari darovali Veroniki. Anica je po nekoliko :puta na dan dolazila i odnosila stvari i spremala ih u svoju sobicu. Pri odlasku Bakari je utisnuo Veroniki neto novaca te napustio stan svoje sestre. Veronika se rasplakala kada joj je rekao da je zdravstveno stanje gospode Sui jednako, a lijenici nemaju mnogo nade da e se popraviti." Okretna Anica dola je ranom zorom. Nala je fijakerista koji e Veroniku i majku odvesti u Poljanicu, pred kuu Jelice Habazin. Bilo je to poetkom sijenja 1916. godine. 93

Uz pomo majke i Anice sila je Veronika stepenicama, pred kuu, a koija joj pomogao popeti se u kola. Dugo je trajalo dok su Anica i majka iznosile stvari. Koija je digao krov, slagao predmete, te pourivao: Zar ne osjeate da bridi bura? Ako pone padati snijeg, kako u doi kolima do Poljanice? Sreom, snijeg nije padao, pa su poli preko uerja i Laza. Pred kuu Jelice Habazin doli su oko etiri sata poslije podne. Jo iz fijakera Veronika ree zbunjenoj Jelici: Kuma Jelice, ja sam bez pitanja dola do tvoga doma, sigurna da me ne bus iz njega isterala. Zaboga, to se nekaj velikoga moralo pripetiti kad si ti, kuma, k meni siroti dola. Zlo, kuma, zlo! Moj gospodar i njegov sin ubijeni su vu ratu. Ni ne drhi i ne plai, sve ti bum poteno platila. Koija je pomogao izvaditi iz kola stvari, a onda pomogne Veroniki te je uvede u sobu. Dvoje vee djece preplaeno ju je gledalo. Jelica, nosei stvari, sva preplaena ree: Joj meni, kuma Jana, kaj je ta moja kuma ba k meni siroti dola mreti! Ima vodeni beteg, dani su joj odbrojani. Nosi, Jelice, stvari, sve ti bum posle rekla, kad bumo same. Iz sobe su se ule prepirke djeaka: To nije tvoja niti moja kuma. Ona je od Perice krsna kuma odgovori im Je lica pa uzdahne. Kuma, to ne bumo mogli danas po jesti! Tolike emlje i pereci! I tak uda bombona ste nam donesli! Kada su ule Anica i majka, Veronika ree:

Anice, Anice, predobra moja, ak bum ostala iva, nigdar ti ne bum, a i ne smem pozabiti tvoje dobrote. Poglejte, mama, koliko je cukora, bele melje donesla. Otkud je smogla toliko griza? Sve je to vrgla vu kuiju da mi nismo znale. Bog je tu Anicu dal na svet, lepu, dobru i pa metnu, zna ona da bu to sve rabilo, ak bu ono ivo ostalo. Onda je majka povela Jelicu u kuhinju te joj rekla kako je Veronika ostala u drugom stanju. Kaj se more kad nesrea nigdar ne spi. Njena pri jateljica je lepa i zdrava, ona ni zanesla, neg ova moja sirota koja bu to morti platila svojim ivotom. Joj meni, joj, kuma, da onda jo ne bi mene zakaj pokrivili? Ne plai se, Jelice, ja njezina roena majka sve bum pokrila, kaj i kak bude da bude, ak ona vu porodu vumre, ak se bu za kaj pitalo. Ja bum svu krivicu na se zela. Jesi li me sad razmela, Jelice? Jesam, kuma, jesam, kak su se ba na nju sirotu ti pijanci namerili? Sve mi je tono rekla njena najbolja prijateljica, ona ju je nagovorila da je pod konac svibnja otpelja da joj pokae tu lepu umu Maksimir. U kui Jelice Habazin bila je prava gozba dolaskom Veronike. Dva vea djeaka pobjegla su bosa u susjedstvo, ponosno nosei u rukama emlje i perece, te su govorila: Tega i svega donesla nam je kuma od Perice, koja je dola do nas da se leci i vrai, jer je jako betena.

94

95

II
Sutradan je umijesila Jana pogau, ali Jelica ree: Kuma draga, ne bum rekla da nismo zaeleli tak finoga jela, ja i moja deca. AH tak dalje ne ide. To kaj si ti donesla, to bu sve bre splasnulo, ti i sama najbolje zna da moramo misliti i na dalje, a tome prokletom ratu ne vidi se jo kraja. Jelica je spremila eer, brano, griz, riu, te umjereno poboljavala hranu radi Veronike. Ako je koja susjeda svratila k Jelici, odlazila je klimajui glavom te na izlazu govorila Jelici: Ne bu ti dugo dodijavala ak joj voda ne zalije srce, ali trbuh ne bu dugo izdral, on joj more iznenada puknuti, a onda je gotovo. Tak bu kak bog da i ga joj je sueno a joj sveca dogori. Jana se je dogovorila s Jelicom neka nikome ne kae da je Veronika u drugom stanju. Nakon nekoliko dana zapao je snijeg te je Jana morala gaziti po dubokom snijegu od Poljanice do svog zaselka kraj Zlatara. Tih osam kilometara produilo joj se ovoga puta kao nikada prije. Dola je umorna i prozebla kui, te odmah ree: Veronika je jako betena. Mi smo ve mislili da je vumrla kad te tak dugo ni bilo domov. - Jo ni, a morti ve ne bu dugo ivela. Samo da vumre im. prvo. Otiel bum navlas do Bistrice i zapali! svecu Majci Bojoj Bistrikoj kaj je ne stalo stvorenje koje i nije moje, a nosi moje ime.

O, Boe, poalji strelu ravno u njegov pogani je zik! Vidi da te Bog ne slua jer ja morti istinu di vanim. Srami se, Joa, ve ti se vidiju sedine po glavi pak s tem poganim jezikom blebee tu pred decom. Betena je al ju nisem htela sim dopeljati. Sam Bog te je naputil. Morti bi mene neka huja spopala pak bi ju iz doma isteral. Jana ustane, stane pred mua, podigne obje ruke te druim ali prijeteim glasom progovori: Ti i Bog znate da je ona tvoje dete. ujte ti i svi moji! Da sem ju htela dopeljati vu dom u kome se je rodila, ak bi se gdo god od vas usudil da ju tera ispod toga krova, ja bi ga bila u stanju zadaviti, vubiti, samo prek mene mrtve morala bi prejti van, tak bi napravila, ku nem se Bogom, Majkom Bojom Bistrikom. Umiri se, Jane, izgleda kak da ti se je pamet poemerila. Ja sam to tak rekel, zna da ju nigdor nima rad. Ali ja ju imam, kakva je da je, pod mojim je srcem rasla, to je moje milo, sirocko dete, ja ju ne bum nigdar napustila. Gdo ti to brani, Jana, sedi, smiri se! Barice, daj mami poli da se napije, sva je bleda i zelena. Jana nagne poli te poudno popije dosta vina. Obrie rukom usta te ree: Sad vam bum mirno rekla. U ovaj dom gde se je sirotica rodila ne bu morti nigdar dola, a niti mrtvu ja je sim dopeljala ne bum. No, ona je moja kak ste i vi svi, ja ju napustila ne bum dok je iva. Joj si ga njemu koji

bi mi se usudil prigovoriti ak joj bum kaj odnesla ono

kaj pri nai hii ima.

7 Sluavka

96

97

 Jana, Jana, preve divani, komaj die, daj sedi, smiri se, bu te lag vudril, pak ti si moja zakonita ena, ti najbolje zna kaj i kuliko more iz doma zeti. Kad si mi tak lepo rekel, daj mi onda sam poli, sva mi nutrina gori. Na, Jana, pij kuliko hoe! Odnesi joj kaj hoe i more. Raje dam ne znam kaj nek da bi ju moral gledati i trpeti pri nai hii. To zadnje mogel si premuati, Joa! Jana je nakon osam dana pola po jo dubljem snijegu u Poljanicu, u pohode Veroniki. Nije nikome od svojih, a ni u selu, rekla gdje je Veronika. Kako je ostala u domu Jelice tri dana, njezini su bili uvjereni da je Veronika u Zagrebu. Pod konac veljae dola je poiljka od Anice Grigi. Djeca su se veselila emljama i bombonima, a Veronika je*stenjala od bolova. Jelica i Veronikina majka veselile su se branu i eeru. Veronika uzdahne, obrie se te ree: Kak je dobra i kak misli na me! Ali, sestrice mila i draga, ja toga ne bum rabila jer mislim da mi se blii kraj. Boe, Boe, ti zna da bi od svega srca rada videla kakvo bu dete dolo na svet, lake bi vumrla. Zajaukne od bolova, onda polako udahne te veli: Mamek mila, ostanite jo ovo nekoliko dan uz mene. Ak vidite da vumirem, zapalite svecu, onda naglas molite kak ste nekad, dok sam dete bila, lake bum vu mrla. Onda mi zaklopite oi da to ne mora dobra kuma Jelica. Poslednjeg dana boravka Jane Rubini u Jeliinoj kui Veronika stade zapomagati na sav glas. Jelica odvede djecu k susjedi. Sutradan veli iznemogla Veronika: 98

Kuma Jelice, sve pripravi i poteci po babicu. Joj meni, joj, bogzna bu li ona htela dojti kad sem joj dvaput rekla da ima vodeni beteg? Mora, mora dojti! izgovori Veronika te glasno zajaue od bolova. Jelica se prestrai te poe do babice Anele, koja je veini ena u selu pomogla pri porodu. Ree joj: Hote, kuma Anela, z menom. Komu? Kam? Ne pitajte ni, ve bre hote! Kada je ula u sobu, Anela ugleda Veroniku na krevetu. Majka joj je upravo stavljala vrue jastuke. Anela upita J#licu: Kaj si me k njoj zvala? Kaj bu ona rodila? Da, kuma, njoj pomozite kak znate i morete. Ne bum ja z njom imela posla. Ona bu vumrla. Onda bum ja sa andarima imela posla. Pode prema vratima, ali Jana skoi pred nju te veli: Ja bi vas prvo zadavila neg bi vas pustila od nje. Ja se isto nekaj razmem. Pomozite! Ak vumre, ja bum krivnju zela na se. Ja sem ju rodila. Babica Anela zatrai da donesu u koritu vrue vode, te stade kraj Veronike. Veronika bolno zajaukne, a babica joj veli: Napinjaj se, stenji, krii kaj bolje more, glavica se ve vidi. Veronika opet zajaukne od bola, a babica veli: Moram drapati da pomorem detetu da mu glavica izajde. Drapljite, parajte, reite noem i kosirom, ne a lite mene, samo da ono ivo izie na svet. Babica je bila nemilostrdna spram Veronike, koja zajaukne silnom snagom, a babica veselo povie: 99

 Kak je tak veliki deko mogal sazreti vu tvojem malem trbuku! Babica ga udari, dijete zaplae, a Veronika smogne snage i ree: iv je, a je li zdrav? Zdrav je kak riba, sad mui i miruj! Majko, mila majko, kleknite uz mene, molite Boga da ne vumrem, rada bi ivela za njega. Mui kak da si nema, ak bu uda divanila, onda ne bu iz tebe postelica izila, onda bu vumrla. Babica je prala dijete te raspoloeno ree: Kaj se dri, Jelice, zmrnjeno? Strah me je, kuma Anela, jako je bleda. Dobro da je iva, bre kuhaj koko pak joj daj krepke juhe! Koko bu bre kuhana ree Jana vrgla sam ju odmah, im je Jelica otila po vas. Jana zamota dijete, poloi ga na drugi krevet, pogleda na Veroniku te ree: Ima li, Jelice, vina? Ak nema, teci bre do Martina, reci da sem te ja poslala. Jelica donese vina. Prigrije loni vina, a Jelica stavi grudicu eera i pridigne Veroniku koja to pohlepno popije. Babica je otkrije te veselo ree: Postelica je izila, sada vam ja velim kak babica da bu ostala iva. Dajte mi rakije da je uredim. Daj i meni, Jelice, loniak vina. Zavredila sem kad sem iz tega malega stvora izvlekla ovakvoga velikoga deka. Kaj si rekla, kuma Jana, da je silovana? Da, kuma Anela, vu umi Maksimir. Pijani deki. Bome, to mora da je bil deko i pol kad mu je seme zaelo ivot vu tako malom enskom stvoru.

Javi se Veronika i upita: Kuma, bi li ga smela pogledati? Daj joj ga pokai, Jelice! A vi, kuma, bre done site za nju kokoju juhu, a za mene kokoji prak da se i ja okrepim. Dost sem se straha navila dok smo se oko nje baklale. Dijeto je poelo plakati, a Veronika tiho ree: Sigurno je gladno? Babica poe do nje, pogleda joj prsa te ree: Ti ne bi mogla svojim mlekom zasititi ni jednu maku, kam pak ovakvoga deka. Jelice, sad najprvo nek pocucla malo aja, a onda bu ga ti dojila. Svoga Pericu hrani grizom, lepo se je pridignul. To mora zahvaliti svojoj kumi koja je sa sobom svega i svaega donesla ... Onda ti svojim mlekom hrani njezino dete, kad to ona ni u stanju. Bum, bum, kuma Anela. Babica je, sve onako bez zuba, teno jela kuhanu koko te svaki as ulijevala u loni vino. Onda ustane, obrie rukom usta i ree: Ja sad idem domov. Dola bum jo da prigledam i sve zredim oko rodilje. Prije bi se smrti nadala neg da bum pri njoj pridrala dete. elo selo divani da se pri pravlja na smrt od vodenoga betega. Jana spremi zamotke eera, bijeloga brana i rie, te ree: To vam je, kuma Anela, zasad iz fale i poto vanja kaj ste tomu, meni dragom i milom detetu pomo gli da je sretno rodilo, samo vas prosim, nemojte jo ni komu ni rei da je Veronika rodila, znate, moji pri domu vu Zlataru ni ne znaju! 100 101

 Fala, kuma Jana, na daru, dola bum jo pred veer da svoje posle dovrim. Ne bum ja nikomu ni re kla. A ti, Jelice, pripravi dobru veeru, prejdi do Martina, naj ti da jo dve flae vina, rabilo bu za rodilju, a i meni je dobro bilo. Pola je prema svome domu, svratila krsnoj kumi svoje keri i rekla: Kuma, mila i draga, straha sam se navila kak nigdar vu ivotu. Ona puklava cura, kuma Jeliina, ni betena od vodenog betega, bila je nosea, pred dve vure rodila je dete da ga je milina gledati. Bila je silovana vu umi Maksimir vu Zagrebu. Kuma Anela, dobre si volje, da ti se ni morti sanjalo da je ona pukljavica bila nosea, a ne betena? Na, daj deci cukora, zna da budu veseli, to je ona sa sobom dopeljala iz Zagreba. Samo te prosim, kuma, ne povedaj nikomu, tak me je prosila njena mama, koja je od Zlatara.

IV
Sutradan je znala cijela Poljanica da je ona pukljava cura rodila takvoga sina da ga je milina vidjeti, a ne, kako se je pronijela vijest, da je bolesna od vodene bolesti. Blie su susjede dolazile u kuu Jelice. Neke su donijele jaje ili dva, sira ili oraha. Nisu sasma vjerovale babici Aneli, pa su se htjele osvjedoiti je li ona cura uistinu rodila tako veliko i lijepo dijete.

Kako je u selu obiaj da se u domu ne dri nekrteno dijete, ve se krsti odmah drugoga dana, Veronika ree: Prosim vas, kuma Anela, blagoslovite vi moje dete svetom vodom, dajte mu znamen kria, dajte mu ime Tihomil, ja ekam iz Zagreba najdraega i najmilijega stvora na svetu, moju vernu prijateljicu, koja bu upisana za kumu uz moju dobru kumu Jelicu. Druge nedjelje dola je Anica Grigi iz Zlatar Bistrice koijom u Poljanicu, te su se tom istom koijom odvezle ona i Jelica s djetetom u Mariju Bistricu, pod iju upu spada selo Poljanica. upnik Marije Bistrice, haba- Matija Peni, uzme pero i stade govoriti upisujui u knjigu krtenih: Tihomil Rubini, nezakoniti sin Veronike Rubini, rodom iz Zlatara. Krsni kumovi Jelica Habazin iz Poljanice i kum ... Ne kum, presvetli, nego kuma ree Anica Grigi. Po crkvenim odredbama mora biti i kum, tj. mu karac koji e se brinuti o djetetu u sluaju smrti roditelja. Tu sam ja dunost preuzela na sebe, presvijetli gospodine ree Anica Grigi te poloi dvije velike svi jee i pet forinti u novcu. Haba Matija Peni bio je veoma astohlepan, pa mu je ta druga kuma ugodila oslovivi ga sa presvijetli, a tu su bile i dvije velike svijee, pa zelenkasta novanica od deset kruna sve je to djelovalo da je upisao Anicu Grigi kao drugu kuma Tihomila Rubinia. Bilo je to u Mariji Bistrici, 16. oujka 1916. godine. Veronika se vrlo sporo oporavljala, ali bogati darovi kiime Anice mnogo su pomogli, pa su Jelica i majka Jana mogle kuhati krepku hranu.

102

103

Babica je gotovo svakog dana dolazila do rodilje, ali uvijek u ono vrijeme kada je bio objed ili veera. Govorila je Veroniki: Mora im vie jesti, ali svakak piti vino, da im prei ojaa... Onda je govorila i Jelici: Ti, Jelice, ne pij vino, neg puno jedi rezance i mlene stvari, da ima im vie i due mleka. Sigurno osea kak taj tvoj piljun vlee iz tebe mleko, kak naj vei lakomec. Naj vlee, kuma Anela, kuliko hoe i more, fala bogu, imam ga dost, tak da bi mogla dati i mome Pe rici, ali on raje jede slatki griz neg da cica moje mleko. Majka Jana otila je kui u svoj zaselak kod Zlatara, te je rekla da Veronika nee umrijeti, ve da je na putu ozdravljenja. Kak je taj Bog nepravedan te ju ne pozove k sebi, neg ju i dalje dri na tom "svetu zaguna mu Joa. To je njegova volja da ona ostane na ivotu, a ja bum ju i nadalje pohaala. Gdo ti to brani, Jane? Samo ti hodi gda hoe do nje. Fala bogu, kaj ti je prosvetlil pamet da ju nisi dopeljala vu nau hiu. Nisem i neu! Morti je nigdar vie ne bu pod ovim krovom gde se rodila. Fala bogu, tvojoj, a sigurno i njenoj pameti. Jana je svakih deset dana dolazila k" Veroniki. Ali u proljee malo koji dom obiluje hranom u Zagorju, pa je Jana mogla donijeti samo koje jaje i aku brana. No, Veronika se uvijek veselila posjetu majke. Onda ju je i sa strahom stala pitati:

Mamek, da li su kaj nauli da imam nezakonito dete? Jo nisu, kerko mila, ali se bojim da budu vu leto, kad pojdeju na protenje k Mariji Bojoj Bistrikoj, to saznali. Mamek mila, meni ste vi najglavneja. Vi ste me prigrlili ovakvu kakva jesam, a za njih me nije briga, nek divaniju kaj hoeju. Kuma Anica Grigi jedina je dolazila svaka tri tjedna rodilji i kumetu na babinje, donosila svega u izobilju, tako da se Veronika dobro oporavila a Jelica i njezini sinovi upravo su se napadno udebljali.

Vrijeme je prolazilo, Veronika je ozdravila. Opet je postala mala, suha, grbava i sitna, kakva je bila prije zaea. Njegovala je svoga Tihomila. Promatrala ga kako pohlepno prazni grudi kume Jelice, te veselo govorila: Cuclaj, cuclaj, sinak mili, mleko te zdrave i lepe kume! Morti bi se od moga mleka, da sam ga imela, nacuclal moje nevolje. Rasti, rasti, sinak mili, ja ne bum prestala moliti se da ostanem na ivotu. Veronika se sporazumjela s kumom Jelicom da e Tihomil ostati kod nje. Nek ivi i raste s moje troje siroadi bez aa. Bus mi pomagala, kuma draga, kaj vie mogla. Zna kak je, sirota sem. Ova kravica, koju si nam ti pomogla ku-

104

105

piti, sve je nae ufanje pri hii. Rat ne prestaje, a ovo malo pomoi kaj dobivam nije dost niti za jedna usta moga deteta. Bum, bum, kuma mila, samo da mi Bog da sreu da dobim vu Zagrebu slubu.

Bio je ve konac svibnja 1916. godine. Anica Grigi je pisala Veroniki da gospoa Vajs jo nema za nju slube. Novac se primicao kraju i Veronika je bila zamiljena. to e biti od nje i od njezinoga sina ako ne dobije slubu? Tu svoju tugu i brigu povjerila je svojoj majci. Kerka mila, kerko draga, ja bih ti svoje srca izvadila ak bi ti ono moglo kaj pomoi. Vidi sama da ti od doma ne donesem bogzna kaj. Vie tu pri vam po jedem neg vam donesem. Kaj to divanite, kuma Jana ree Jelica fala, bogu, imamo svega dost zahvaljujui kumi Anici, tom anelu od cure. Znam ja i vidim to, Jelice, ali ni ona ne bu mo gla dugo Veroniku pomagati. Ne plaite, kuma! Ve mi je vieput rekla da bu raje sama gladovala, ali Veroniku i svoga piljuna Tihomila ne bu napustila. Pod konac lipnja dola je majka Jana k Veroniki te joj rekla: Divanila sam s kumom Katom. Zna da ona skoro svaki dan nosi jajca vu Zagreb. Kae da se Ivka od Te reze Zrni spela s mladim gospodom gde je sluila, sad su ju vrgli kak neku nametenicu vu svoju trgovinu, ima svoj stani za sebe, ni vie sluavka. Zna strinu Trezu,

ona to ne vidi ili nee da vidi, fali se da je njezina Ivka tak dobro postignula da ni vie sluavka neg nametenica vu trgovini. Mamek draga, kaj ja imam od tega da li je Ivka sluavka ili nametenica? Veronika, dete milo, ali meni je sevnulo vu glavu, pak sem si promislila da pojdem vu Zagreb, lepo bum prosila Ivku naj prejde do svoje gospodarice, nek ju na govori da bi tebe zela vu slubu. Mamek dobra i pametna, prejdite do Ivke vu Za greb. Prositi i moliti nije greh, ali gde bi mene sirotu eli vu slubu onak bogati i gizdavi ljudi? Jana je ipak otila u Zagreb do Ivke, a ova je povede do gospoe Kenig. Jana ju je uvjerila kako je njezina kerka nauila sve poslove od obitelji Sui, te je opisala i njihovu nesreu, mudro dodavi kako se Veronika od tuge i alosti razboljela, ali da je sada potpuno zdrava. Ne bum vam ni prvo rekla, kumica, da ju bum zela, moram pitati kuharicu Liziku ak hoe da ju zememo njoj za pomo. Ivka je pola u kuhinju i rekla Liziki da samo o njoj ovisi budunost sirote Veronike. Gospoa Kenig ue u kuhinju s Janom te ree: Lizika,- nude nam u slubu malu pukljavu curu, bila je etiri leta vu slubi. Ja bi ju zela vama za pomo, ali bez vaeg pristanka neu. Milostiva, zemite ju, bumo videli ak bu za nas, a ako ne, onda bumo jo poslali s milim bogom tam ot kud je i dola. Jana ode gotovo trkom do kume Anice Grigi. Obje su od sree plakale to je Veronika dobila slubu u tako bogatoj kui.

106

107

VI Na poetku u kolovoza 1916. nastupila je Veronika slubu kod obitelji Kenig. Kuharica Lizika nije se mogla nahvaliti njezine marljivosti i znanja, a osobito spretnosti u peenju slatkia. Gospoa Kenig bila je povrne naravi, ali nije bila loega srca, te je esto, smijeei se, govorila svojim meimursko-maarskim naglaskom: Gdo bi si mislil da ta mala grbavica, puklavica, znade pei tak fine kolae da se sve tope u ustima? Veronika je gorko progutala ono: grbavica, puklavica, samo je rekla: To me je navuila moja dobra gospoa kod koje sem sluila. Samo ti budi i dalje tak dobra, pri nam ti ne bu gore neg ti je bilo pri tvojoj gospoi. Veronika je ostavila novaca kumi Jelici za rujan i listopad, a za studeni je poslala novac potom. Veronika je tajila u obitelji Kenig da ima nezakonito dijete, pa su sve poruke ile preko kume Anice. Polovicom studenoga doe Anica sva zabrinuta te ree da joj je pisala kuma Jelica da se Tihomil razbolio. Veronika je, zajedno s Anicom, plakala, uzdisala i govorila: Joj meni, joj, ne daj boe da vumre to moje milo i drago dete! U tuzi i alosti nisu ni opazile da je Lizika u svojoj sobici kraj kuhinje. Veronika je plaui rekla: Kak bum se izgovorila zakaj idem vu Poljanicu, zna, ja se sramim rei da imam nezakonito dete. Znam,

dobra Anice, da bus ti pola z menom, ali ak oni doznaju da ja imam dete, mogli bi me hititi iz slube. Odjednom se zauje Lizikin glas: Ti, bedak jedan, kaj se plae i jave! ije si dete zela pod svoje? Veronika i Anica se preplae uvidjevi da je Lizika ula njihov razgovor. Veronika skoi pred nju, sklopi ruke i ree: Predobra gospa Lizika, nemojte to rei milostivi. To je moje pravo dete, ve osam meseci staro. Nisem se potepala. Moja najbolja prijateljica zna da su me neki pijani deki silovali, i tak je doal na svet moj mili i dragi Tihomil. Za slubu se, Veronika, ni ne plai, ja bum rekla milostivi, ona se bu udila, morti i smijala, ali budi si gurna da te bude pustila da pohodi svoje dete, jo ti bude dala svega i svaega da ponese svome sinu. Lizika je imala pravo, jer je gospoa Kenig, zauvi to, nekoliko puta ponovila: Kad te gledim, ne mogu verovati da si ti, mala pukljavica, mogla donesti na svet dete, a jo se hvali da je veliko i lepo. Lepo je, milostiva, da ga ne bi niti jedan slikar mogal lepega naslikati. Samo, sad sem vu strahu, ne mo rem jesti niti spati kak sem ula da je beteen. Sutra pojdi da vidi kako mu je. Lizika, dajte za dete eera, brana, rie i masti. Rat je, sve je skupo, pa sirotinja teko do toga dojde. Lizika je toliko toga nametala da su Anica i Veronika to jedva ponijele. U kui gospoe Kenig sa uenjem se prepriavalo

da grbava Veronika ima nezakonito dijete. To je doprlo 108

do uha i Ernestu koji je radio u Karlovcu kao asnik za 109

opskrbu vojske. esto je dolazio kui u Zagreb te nije ni' kada propustio priliku da se sastane s Ivkom. Jednom je zgodom spomenuo da njihova grbava djevojka ima nezakonito dijete. Veronika se vratila u Zagreb sva sretna to je Tihomil imao samo proljev od kravljega mlijeka, koje je kuma Jelica dodavala svome jer ga vie nije imala toliko da bi bilo dosta Tihomilu. Dola je Ivka te uvrijeeno rekla: Preko mene si dobila ovu dobru slubu, a meni nisi htela rei da ima dete? Bojala sam se rei, Ivka draga, to nigdo vu naem selu ne zna neg samo moja majka. Kaj te je briga za selo! Mene raznaaju po jezikama, jalni su mi kaj imam bolju slubu neg dok sam bila sluavka. Drugo si ti, Ivka, ti si poskoila a ja sem pala, zna da je sramota za curu da ima nezakonito dete, zato te prosim, Ivka, ne povedaj to nikom od naih. Ivka nije to obeala. Kada se prvi pust susrela na trgu sa strinom Katom, rekla joj je tu novost. Za pet ran bojih, a gde i s kim? Gdo je htel posla imeti s tom sirotom pukljavom i grbavom? Kada joj je Ivka rekla da je silovana u umi, Kata se uhvati za glavu te ree: Joj meni, joj, to bi se lahko pripetilo i onoj mo joj siroti koja je sama, daleko, kod tuih ljudi. Jaka je i velika, iako tek u esnaestom letu, lahko bi se nesrea mogla pripetiti. Kato, ne javite i ne bojte se! Kaj odmah mislite na najgore. To kaj se Veroniki pripetilo, to se jako, jako retko pripeti zdravoj curi koja ima jake noge i ruke.

Kata je iskreno alila nesretnu Veroniku, ali se nije mogla oteti mislima i strahu za svoju Evicu, te sama sebi plaljivo ree: uvaj je, Boe i Majko Boja, od takvega zla! Po letima je jako mlada, ali po izgledu je prava cura, lepoga je i zdravoga izgleda, na njoj se vidi da u onom kraja nema oskudice vu hrani, kak je pri nama. Druga se ja ne bojim da moja Evica ne bu pazila svoje pote nje, koje je curi najvee blago. Kata je sve o Veroniki rekla svome Juri, ali kao ispovijednu tajnu, s puno suuti prema Veroniki. Onda je jo dodala: Ne divani nikomu, Jure, zna ti Jou, nigdar ju ni trpel, siroticu, sirota Jana to skriva kak kaca noge. Sada su nam se oi otprle zakaj je Jana ove zime uda puta ila po putu, po snegu i ledu, ni marila da li pue bura ili pada sneg, vuklo ju je majino srce da po hodi i utjei svoju sirotu kerku. Mora da se je tu negde sklonila vu nekom za selku, pak me udi da se to pri nama jo nije razglasilo. Od nas se ne bu dalje ulo, ali ak se Ivka sa svojom mamom sastane, zna ti Terezu, ona bu Jou podbola. Seti se kak je on njoj rekel: Sad ti je ki vu Zagrebu skoila iz sluavke vu frajlu, samo ak si nije vu tom skoku koji zub izbila. A jeziava Tereza mu je odgo vorila: Bome, ne bu tvoja puklavica skoila vu frajlu, koja nemre niti prav hoditi, a kam pak skakati. Mam je zamual, poesal se po glavi i bre dalje otiel. No, nije Joa doznao ni od koga u selu nego u

Zlatar Bistrici, kamo je nosio nekoliko litara rakije nakupcu Jakopcu. 110

Dok je ekao da mu Jakopac isplati, s njim su ekale i neke ene koje su meu sobom prepriavale: 111

 Nadaleko i nairoko se verovalo da ima vodeni beteg, ona mala i pukljava, ira neg dua. Oni koji su je videli divanili su da su joj dani odbrojani. Kad, jednoga dana pukne glas de je ta pukljavica rodila fauka, tak je zapisan na krtenju, kak nezakonito dete. Kaj je to bilo ove dane, ene? Ona cura je rodila, moja suseda ila ga je na vlas pogledati, pak se nije mogla nauditi da je tak puklavo stvorenje moglo roditi onak lepoga, zdravoga deka. Morti znate kak se zove ta pukljavica? ule smo da joj je ime Veronika, drugo ne znamo gdo je i otkud je. Joa nije prebrojio novac koji mu je dao Jakopac, ve poe urnim koracima prema svome domu, putem razmiljajui: Kak je to ta moja Jana mudro prikrivala! I kak se je ono okuraila da bi mogla vubiti onoga koji bi njezino dete pokual oterati iz doma gde se je rodilo. Prvi put sem se preplail te moje tihe, mirne, muee ene. Veroval sem da bi ona to i napravila ... U tim mislima brzo je preao tih sedam kilometara do svoga doma. Janu je zatekao na dvoritu te ljutito povie: Hodi bre u kuhinju, svih ti svetaca tvojih! Jana se bojala, kada je Joa poao u Zlatar Bistricu, da bi mogao neto doznati. Zato mu, hodei do njega, tiho ree: Ne krii, Joa, i ne kuni, svoju sramotu skrivaj dok more, to joj se siroti pripetilo, kakva je da je, naa je. Moja nije, ve sem ti sto puta rekel. Ali je moje dete. Ja sam ju devet meseci pod srcem nosila, kak i svih drugih osam, ja sam ju i u toj

nesrei prigrlila i pomogla kuliko sam mogla, osjeala sam to kak svoju majinsku dunost. Kak se sve to pripetilo? vikne Joa. Jana ispria svome muu kako je Veronika zanijela. Joa pomakne eir napol glave te srdito ree: Sramotila me je dugo let svojim nakaznim izgle dom, a sada je, na jo veu sramotu, ta mrska pukljavica rodila fauka! Joa, ne krii i ne jadi se, ne bu te doel taj fauk kruha prositi. Ne bum niti dal, a ona, ak mi se pokae, mogel bi ju od jada vubiti pred vratima. Sram te bilo na te rei! Ne boj se, ne bu do tebe morti nigdar dola, bog ju ouvaj od toga! To ti ja ve lim, tvoja zakonita ena, koja ti je rodila osmoro zdrave dece s kojima se dii kak su lepi i zdravi. Kaj se bum, morti, s tom puklavicom diil? Bog zna da je ona tvoja kak i sva ostala. Ali kak ti velim, tak bi i napravila. Ne daj bog da ona zapadne u bilo koju nevolju, ja joj bum skoila vu pomo, sve vas bum ostavila i prela do nje. Ak joj druga nikak ne bum mogla pomoi, ila bum pekljati po svetu, a ne bi se sramotila ni stajati pred vratima Majke Boje Bistrike s drugim bokcima, da prosim od ljudi milostinju za moje nesretno dete. Jana, Jana, ja te upravo ne prepoznajem, gde si smogla tu kurau da to tak pred menom divani? Srce majino je veliko i mono, jer ono ne pozna razlike, ljubi svu svoju decu koju je rodila, a nad ne sretnim detetom srce joj navek krvari. Dok ivi, tuna

majka to nesretno dete jo vie k srcu i telu privija, neg drugu zdravu decu. Tak sem ja privijala nesretnu Vero 112

niku, a sad ju privijam obadvema rukama, prvo bi si

8 Sluavka

113

dala obadve odsei neg bi ju samu pustila vu toj nesrei koja ju je snala. Jesi me ul i razmel, Joa? Jesam, jesam, pak si mislim otkud si smogla tak uda reci tak da me je upravo strah za tvoju pamet! Pravim majkama ni treba uda pameti neg ljubavi za roenu decu, onda nam majino srce pomae divaniti to kaj utimo. Od toga vremena nikada vie nije Joa govorio o Veroniki, niti je prigovarao eni kada je odlazila da posjeti Tihomila u Poljanici.

vn
Rat je i dalje bjesnio. Prola je 1917. i zapoela 1918. godina. Ponestalo je u zemlji hrane, u mnogim mjestima ljudi su bili eljni i kukuruznog kruha, a u Primorju, naroito po otocima, narod je gladovao. Pojavilo se vercanje hranom, koju su nesavjesni pretrci skupo prodavali, tako da je narod prodavao posljednje uspomene za malo hrane. U Zagorju je takoer vladala oskudica. Veronika je imala sreu to je sluila kod imunih ljudi, kojima nije bila vana cijena pri nabavi hrane. Veronika je uvijek pred Boi i Uskrs posjeivala svoga Tihomila, a gospoa Kenig nije nadgledala kuharicu Liziku, to i koliko daje Veroniki da ponese sobom. Kuma Anica sluila je u to vrijeme kod trgovca Grina, koji je imao prilike nabaviti hrane, a ona nije alila novaca te je esto slala poiljke na adresu Jelice Habazin u selo Poljanice. 114

Za Uskrs 1918. nala je Veronika Tihomila kako tri po dvoritu bos, gologlav, u dugoj rubaici. Stariji Jeliini djeaci, opazivi Veroniku, potrali su pred nju viui: Evo ide kuma Veronika, nosi nam bombona i beloga kruha ... Tihomile, eno ide tvoja mamek ... Veronika je stala milovati i ljubiti Tihomila. Istovremeno je vadila poslastice za djecu. Sva su veselo govorila: Kak je to dobro i slatko, draga kuma! Tihomil je navrio dvije godine, bio je jak i visok kao Perica, koji je navrio tri godine. Gledao je u Veroniku koja ga je milovala po glavi, te rekao: Oni su kriali: Ide tvoja mamek. Da, milo moje, ja sam tvoja mamek, a ono je nji hova mamek, a tvoja kuma. Onda ste vi moja mamek! Jesam, srce moje, jesam, tvoja prava mamek. Dajte mi, mamek, jo gibanice! Hou, srce moje, hou. Veronika dade kolaa Tihomilu i svoj trojici Jeliine djece. Opet pomiluje Tihomila, malo se sagne da ga digne u naruaj, ali s tugom na licu odustane jer joj je to bilo nemogue. Poe vaditi darove: kape, kaputie, kouljice, cipele, razne kape koje joj je sabrala gospoa Kenig. Dobra gospoa Kenig, kada je bila kod svojih znanica koje su imale djecu ili unuad, smijeei se, govorila je: Poberite sve kaj vam ne rabi ili kaj su djeca prerasla, dajte meni, moja pukljava slukinja ima sina, njemu bu sve dobro dolo. Djeaci su navlaili arape, cipele, te svom snagom gurali noge u male cipele. Kuma Anica, uz sve drugo, kupila je i mornarsko odijelo, kapu i cipele.
S

115

Veronika obue Tihomila, a mali Perica tuno ree: I ja bi rad takvu opravu, kuma Veronika! Drugi put bu kuma i tebi donesla, a sad bu ovu opravu nosil jedan dan Tihomil, a drugi dan ti, Perice. Jesi li tak zadovoljan? Jesam, jesam, dobra kumice. Za Boi 1918. rat je ve bio zavren tako da je nastalo olakanje, moglo se ve svega za novac nabaviti. Zato su Veronika i kuma Anica donijele mnogo darova. Veroniki se srce irilo jer je Tihomil pokazivao na njih i govorio: Ovo je moja mamek, a ovo je moja kuma. I ovo je moja kuma ree pokazujui na Jelicu ja imam dve kume, a vi nemate. Djeaci nisu mnogo marili za to ve su obuvali cipele i jeli slatkie. Kada je Veronika opet dola za Uskrs, djeca su trala daleko pred nju. Tihomil joj doe blizu i ree: Opet ste doli, mamek! Djeca su promatrala kako Veronika miluje Tihomila. No, kako djeca obinu nemaju obzira te kau to vide, stala su govoriti: Ti ima mrsku, malu, pukljavu mamu, a nae su mame uda lepe neg je tvoja. Tihomil se, uvi to, uhvatio za Veronikin ogrta te plaui ree: Ovo je moja mamek, moja dobra mamek... Veronika nije nita rekla, ve se pouri do kue kume Jelice, ali su joj parale ui rijei, djece: Ti ima mrsku, pukljavu mamu.

Vratila se u Zagreb prvim vlakom, tuna i zamiljena. Nije pola u svoj stan, ve se svrati do kume Anice. Veronika, nekak si tuna, da moda nije Tihomil bolestan? Zdrav je, zdrav, bogu fala, i lepo izgleda. Onda budi sretna i vesela! Ja sem sada sretna jer mi je on rekel po nekoliko puta: To je moja dobra mamek. No, dola sem najprvo tebi da ti se potuim kakav me strah zahvatil, i jo me dri, kad su selska deca divanila Tihomilu: Ti ima mrsku, grbavu mamu, nae su mame lepe. to se obazire, Veronika, na deje reci, budi sretna da je Tihomil zdrav, daj se malo nasmij i priaj kak si putovala. Ne tak lepo kak onda kad ti ide z menom Anice, jedina sestrice moja, ne bum se mogla umiriti od straha kad pomiljam kaj bu kad on poraste, pak vidi i razme da sam ja pukljava, grbava, nakazna. Ne bu htel k meni, neg se bu sramil kaj sem ja njegova majka. Ne plai ve unapred, mila prijateljice, ak bi se dogodilo da se on tebe stidi, da bei od tebe, pouzdaj se u mene, njegovu krsnu kumu, da si bum dala truda i na la reci da mu usadim u srce ljubav za majku koja ga je u tekim mukama rodila. Dragi, predobri stvore, sam te je Bog nameril na mene. Kad si vuz mene stajala vu crkvi sv. Marije, si gurno si me poalila kad su se odmikali od mene, sirote

puki jave? Jesi mi se onda smilila, Veronika, ali sam te iskreno zavoljela i ne bum te prestala voleti dok bum 116

iva. Kaj mogu ja, sirota, drugo neg ti rei fala, a dragi Bog nek naplati tvoju dobrotu na ovom i drugom svetu. 117

Sad bum lake i smirenije ekala onaj as, ak bum morala doiveti tu alost da me se srami moje dete. Veronika, pojdi ! doma, to se ne bu dogodilo, a meni se uri, jo imam puno posla obaviti. Samo da ti jo to velim, Anice, kaj je pojaalo moj strah. Zna, Anice, taj je strah uel vu mene kad sem videla i na svoja uha ula kak Ivka divani svojoj mami, kad ju je prosila da ide s njom da neto kupi u trgovini. Rekla je majci svojoj: Novce vam dam, ali z vama ne bum ila po ulici, a kam pak vu trgovinu, vi prava muaa, a ja fino obleena, kak najfinija gospo a u Zagrebu. Mama joj je rekla: Iva, pak ja sem roena mama, ti se ne more mene odrei? Ivka pak veli: im bi ja z vama ila po cesti, mam bi svi ljudi znali da sam ja muaa, vaa ki, ja to neu, mene je sram da komu velim da ste vi moja mama... Mama joj zakuka: Iva, Iva, Bog bu te katigal kaj se roene mame srami? Neu da se zna i vidi da ste vi moja mama, onda me ne bi poznati zvali ,gospodina' neg ,presleena muaa'. Tak su razgovarale Tereza i Ivka, a ja sem treperila od straha da bum i ja to doivela od mojega Tihomila, da me se bu sramil. Zna, moram

sama sebi priznati da je moj izgled tuan i alostan, da nisam slina majki koja se more rado imeti. Mene je jako ra stuilo kaj sem ula, ali joj se nisem usudila ni rei, njoj moram biti zahvalna da sem dobila slubu pri gospoi Kenig. Ali joj je otro rekla kuharica Lizika: Sram te bilo, im zine, mam se zna da si presleena muaa, ti, ti, jedna prostaa!

VIII Pred Boi 1919. godine bila je jaka zima i velik snijeg, pa gospoa Kenig nije pustila Veroniku na put, ve joj ree: Lizika, spremite kaj imate, pak burno poslali po tom! Kam bi ti ila po toj jakoj buri, tebe bi lahko bura odnesla vu grabu, gdo bi te onda mogel najti, tak malu, nale bi te na prolee vrane i gavrani, ali mrtvu. Za Uskrs 1920. godine pola je Veronika na put. Obeala je i Anica da e poi s njom, ali je morala uvati dom jer su gospodari otputovali roacima u posjet. Veronika je u strahu hodala prema kui kume Jelice. Tek blizu kue dou joj u susret sva etiri djeaka. Tihomil je bio u petoj godini, ali je bio vii od Pe118

rice, koji je imao est godina. Djeaci su ekali na slatkie. Tihomil je priao majci, ali je okretao lice od nje. Veronika ga pomiluje po glavi te ga poljubi, a on joj ree: Mamek, samo na ovaj obraz, tu sem podrapan. Ona se preplai te uzbueno upita: Zakaj ste se potukli, deca mila? Nismo mi, nismo mi, kuma draga, Tihomil je zgrabil Mika strine Bare. Kak ga ne bum zgrabil, mamek draga, kad je o vama mrsko divanil, potal se. Rekavi to, zaplae i nasloni se na majku. Najstariji, Ivek, ree: Znate, kuma, nadali smo se da bute danas doli, pak smo ili malo dalje pred vas. Deca su nas videla 119

pak su vas poela potati i divaniti: Gladui Habazini, idete pred njegovu mrsku pukljavu mamu samo zato da vam dade gibanice. Onda sam ja, mamek, rekla nadoda Tihomil da ja ne idem pred vas poradi gibanice, neg zato kaj vas imam rad. Onda je Miko stal kriati: Ja bi se sramil da imam tak mrsku, malu, puklavu mamu. Ali ona je moja mamek! rekel sem mu, a on onda veli meni: Nek ti je, al je mrska, mala puklavica! Mamek, vu meni je nekaj zakipelo, ja sem se zaletel na njega, sruil sem ga na zemlju, drapal sem ga po licu gde sem stigel, kleknul sem mu na trbuh, vlekel sem ga za kosu, on je krial kak da ga noem koljem, a ja sem mu divanil: Bu li se jo usudil potati mojoj mami? Dola je strina Bara, pak nas je rastavila.. On me je malo dosegal noktom po licu, ni me ne boli, mamek, a on si bu zapamtil koji se je dan vama potal! Veronika se nije mogla suzdrati, ve je stala jecati i plakati te govoriti: Boe, fala ti, fala ti na tomu! Mamek, draga i dobra, nemojte plakati, ni me ne boli, samo me je malo peklo kad me je kuma namazala rakijom. Grlio je i ljubio Veroniku te nije prestao govoriti: Ne plaite, mamek, ni se ne bojte, to mi bude bre prelo. Kaj ne, kuma Jelice? Bude, Tihomile, bude, ali nemoj se vie tui. Ja sem bila vu strahu da te ne bi po oku odrapil. Nek bi me, kuma, i po oku odrapil, ja se ne pla im, ja ne dam potati moju mamu, ona je moja draga mamek. Veronika jo jae zaplae, a Jelica ree:

Ne plai, kuma, deca se potuku i budu se tukla dok ne dojdu k pameti, pak nije to ni, ogrebotina bu brzo prela s lica. Bude, mamek, bude, kad vam velim da me ne boli, nemojte vie plakati. Sinak mili i dragi, sad verujem da bu ti ostal moje ufanje i nada, ja ne plaem kaj te je Miko odra pil, ja plaem, sinak mili, od sree i veselja kaj si se ti tak mali potukel s onim koji se meni potal, a ja sem drhtala od straha da se bu ti mene sramil, kaj sem tak mala i kaj nisem ni tak lepa kak su druge majke! Mamek, mamek, ne plaite vie! Kak ste to smeli pomisliti da bi se ja vas sramil, draga moja mamek! Stao je rukama brisati suze s lica, grliti Veroniku i govoriti joj: Mamek moja, nigdar, nigdar ja vas ne bum sramotil, mila moja mamek.

Ovoga puta Veronika je jedva ekala da stigne u Zagreb. Sa stanice pouri u stan gdje je sluila Anica Grigi. Cijelim putem od Zlatar Bistrice do Zagreba radovala se kako mora njoj otkriti svoju sreu, njoj prvoj, jer ona to zasluuje. Anica joj otvori vrata. Radovala se kako e zagrliti Anicu, rei joj to je doivjela, ali je nije mogla zagrliti jer je Anica bila visoka, ve je samo uhvati oko pasa, zaplae te stade govoriti: Anice, sestrice mila i draga, tebi sem opet prva dola da ti sve povedam, tebi, tebi, mili stvore ... Drago mi je, Veronika, ali govori, a ne plai i ne javi, kaj ti se dogodilo?

120

121

 Anice mila i draga, prvi put u ivotu doivela sem pravu sreu. On se mene ne srami. Pomiloval me je i divanil: Mamek, moja draga mamek, nigdar, nigdar ja se vas ne bum sramil... Gospoa Kenig, uvi to, ree: Onda budi vesela, Veronika, a ne plai i ne uzdii tak da si i mene preplaila. To su suze i pla od prevelike sree koju sam do. ivela, a drhtala sam od straha, pak sem se bojala bu li to moje tuno srce moglo izdrati, da ne pukne od bola ak se dogodi ono od ega ve due strepim? Poto je Anici sve u tanine ispriala, opet sva ushiena zavapi: Fala ti, Boe, sad bum ivela u nadi i srei da budu reci i obeanja moga nevinoga deteta ostale trajne kroz eli ivot.

bil opravu, a oni ne bi. To sem ja uda put doivela i gorko plakala, kada je moja maeha svojoj keri oblaila nove oprave, a mene ostavila u starim haljinama, ispranima i pokrpanima.

IX
Poela je kola u rujnu 1923. godine. Za Boi te godine dola je Veronika opet u posjete. Nitko je nije doekao jer su svi djeaci bili u koli. Veselili su se kada su vidjeli kumu Veroniku, jer su znali da e biti gibanice i drugih slatkia. Priali su joj o koli te pokazivali zadae. Perica ree: Tihomila je vuiteljica pred svima pofalila. Samo je bil tuan, kuma Veronika, potaju mu se vu koli da je fauk, pak jo divaniju: Kaj ti vredi da najbolje zna kad si fauk i nima ae, ti jedan fauk gizdavi! Veronika problijedi te preplaeno ree: Joj meni, joj! Tihomil skoi do nje te je upita: Mamek, zakaj ste tak tuno zajavkali? Kaj vam je, mamek draga? Sinak mili, sinak dragi, nekaj me je stegnulo oko srca, da ti ja to povedati ne morem. Najte, mamek, najte biti alosni, ak nimam ae, imam vas. Prve dane bilo mi je al kad su mi divanili da sem fauk, ali se nisam jadil, pak su sad zamuali. Sad su mi svi jalni kaj znam bolje od svih njih, pak me jo vuiteljica pred svima fali. Ja sem zadovoljan, mamek. Sinak mili i dobri, ti si doel na ovaj svet brez moje volje.

Vrijeme je prolazilo. Veronika, a esto i kuma Anica, posjeivale su Tihomila. Tako je dolo vrijeme da se upie u kolu. Sve je to na vrijeme obavila kuma Jelica. Premda je Tihomil tek u oujku navrio est godina, bio je vii i jai od Perice koji je ve odavno proao sedam godina. Kuma Anica, iroka dua, nabavila je odijelo za Tihomila i sva tri djeaka kume Jelice. Veronika joj je govorila: Nemoj, dobra kuma Anice, za sve, ak ve za njega kak tvoga piljuna. Bu se zatrla. Mam najemput e tiri odelca kupuje! Pusti mi to veselje, Veronika, znam ja kak bi tuno gledali deaci kume Jelice kad bi samo Tihomil do-

122

123

Znam, mamek, znam, stara mama mi je rekla da su vas i kumu Anicu silovali vu umi. Primi to tak, sinak mili, kak ti je rekla stara mama Jana, ali kad naraste pak bu mogel sve razmeti, majka tvoja rekla ti bu sve kak na svetoj ispovedi, gde se mora sve po istini rei. Dobro, mamek, dobro, samo se vie ne alostite. Ak bi se vi razbeteali, pak, ne daj boe, vumrli, onda bi ja ostal sam na tom svetu, kaj bi onda od mene bilo? Dragi Bog bu dal da ja ivim makar dotle dok ti, sinak, ne bu mogel i znal svoj kruh zasluevati. Zato se vuci vu koli, a im zavri kolu, onda bu iel vu bilo kakav zanat pak bus bre do kruha doel, onda ti majka ne bu vie rabila.

zdrav, razvijen, neobino lijep djeak, ljubimac uiteljice i uitelja. ak ga je pohvalio oholi haba Matija Peni.

Godine 1923. poao je Tihomil u prvi razred. Na svretku kole 1924. godine dobio je od kole nagradu za prekrasne crtee cvijea, leptira, ptica. Na veliko udo uitelja, upravo je umjetniki nacrtao prosjake kako neki stoje, drugi sjede, a trei pruaju ruke drei eir. Bilo je zavidne djece te su glasno govorila: Komu bi drugome dali vuitelji nagradu neg fauku! Tihomil je progutao rije fauk, pa jo jae stisnuo dvjesta dinara nagrade, otrao u Poljanicu i radosno govorio: Kak se bu moja mamek veselila kad joj dam no vac da ne mora ovaj mjesec slati za mene kumi Jelici. U jesen 1926. godine Tihomil je zavrio etiri razreda kole. Uao je u jedanaestu godinu. Bio je visok,

Uitelj je upitao upnika Penia bi li on mogao to pridonijeti da se djeak dalje koluje, a ne da pode u zanat za kovaa. Ovaj odgovori: Ja imam dosta briga i izdataka za djecu moje brae i sestara, pa ne mogu jo preuzeti brigu za to dijete ije se porijeklo ne zna. Kada je Veronika dola do svjedodbe, uitelj joj ree: Velika je teta, Veronika, to e taj daroviti dje ak gaziti kovaki mijeh i nabijati batom po eljezu. Gospon vuitelj, ja se moram skrbeti da on im prvo dojde do svoga kruha, velike kole su duge, a bog zna dokle bum ja ivela. Da li se ti, Tihomile, veseli to e uiti kovaki zanat? Tihomil pogleda majku, onda uitelja, na kome zadri pogled, te ree: Ak po istini velim, ja bum vuil za kovaa ak to moja dobra mamek tak veli i eli, za njenu volju ni 124

mi ne bu teko, makar bum i kova. Vidite, Veronika, ove lijepe slike to ih je nacrtao, pak ove kipove to ih je iz ilovae izmijesio? A pjeva tako lijepo da ni aneli na nebu ne pjevaju ljepe. Fala Bogu, koji ga je svim tim nadaril, a jo mu vie zafaljujem kaj sem ja ovakva kakva jesam rodila na svet ne samo pametno neg dobro i predobro dete. Promislite, Veronika, moda bi se nala kakva mo gunost da se Tihomil dalje koluje, a ne da bude kova ree uitelj, pa upita Tihomila: Bi li ti, Tihomile, dalje rado iao u kolu? Gospon vuitelj, raje bi iel vu kolu neg ne znam kaj na svetu. Ja uda put sanjam kak bum kolovan ovek, ali ne bum nigdar prigovoril mojoj dragoj mami kaj 125

me ni mogla kolovati. A nekaj moram navuiti, kad nemamo nae zemlje. Jeste li uli, Veronika, kako va Tihomil pametno govori? ujem, ujem, gospon vuitelj, ali tu samo Bog more pomoi, a ja sam ve obeala da ga bum na prolee, kad navri jedanajst let, dopeljala kovau. Onda ti, Tihomile, dolazi u opetovnicu. Hou, hou, jako rad, gospon vuitelj. Veronika se vratila u Zagreb, a uitelj joj je dao nekoliko slika i mali kip od ilovae koji je prikazivao prosjaka kako klei i moli milostinju. Dala je Anici sliku cvijea, ali joj nije spominjala kako Tihomil ima veliku elju da ide u vie kole, ve je sama sa sobom govorila: To predobro stvorenje, sa svojom velikom duom, jo veim srcem, sigurno bi se ponudila da mi pomogne, a ja na to ne smem pristati, previe mi je pomagala dosad. Lepa je, jo je mlada, morti joj se prui prilika da najde ivotnoga druga, a mogel bi moj Tihomil biti tomu kakva zapreka, a to predobro stvorenje zasluuje da najde sreu.

Na poetku studenoga Veronika dobije list od kovaa koji joj pisae neka dovede sina do njega, jer mu se naunik razbolio. Jo je dodao u pismu: Ugovor bumo napravili kad navri jedanaest godina. Tak mi ga je al, teta Lizika ree Veronika da ga sad, po najveoj zimi, vodim kovau, a on se je tak veselil da bi do prolea iel u opetovnicu.

Ak ga ali, Veronika, onda ga ne vodi kovau. Nek eka do prolea. Ak ga pak na prolee ne bu htel zeti, kaj bum onda? Za kovakoga egrta navek bu mu lahko nala mesto. On samo meni za volju ide za kovaa, a druga po noi sanja kak bu postal vuen ovek. Ah, samo dragi Bog zna kak bi mu ja rada elju ispunila, ali to mi nije mogue. Budi sretna, Veronika, da ti je dobro kolu zavril. Teta Lizika, on je najbolji ak u celoj koli. Bum vam pokazala kaj je naslikal. Veronika donese crtee i kip od ilovae, te glasno i uzbueno stade govoriti, slaui sliice po stolu: Glejte, gospa Lizika, kak je lepo naslikal ove ro ice, kak da su prave, a ova tiica kak da je iva. Fali ga vuiteljica i vuitelj. Ne samo da je najboljsi ak neg i lepo popeva vu koli i crkvi, kak slavujek. Izaberite si, teta Lizika, sliicu koja vam se dopada. Uto se u sobi javi gospoa Kenig: Kaj meni ne bi ponudila koju sliku? Bi, milostiva, sve bi vam sliice od srca dala, samo kad bi vi hteli? A meni se ne bi pohvalila da je najboljsi ak i da lepo crta i jo lepe popeva? Da milostiva, tak divani gospon vuitelj, pak jo veli da je veliki greh kaj ne bu iel dalje vu kolu. Razgovarale smo, milostiva, o njenom detetu ree Lizika. Dobila je list od kovaa, neka dopelja maloga jer ga nuno treba! 126 127

Gospoda Kenig je zadivljeno gledala slike. Najvie joj se svidio kip. I to je sve napravil taj tvoj fauk? upita. Veronika se zbuni, ali odluno ree: Da, milostiva, sve je to napravil moj Tihomil. I ti tako darovito dete hoe dati za kovakoga egrta? Kaj morem drugo, milostiva, ja ga kolovati ne morem. Kaj ti misli da mi drugi nemamo osjeaja? im prije dopeljaj tvoga fauka k nam, da ga upiemo vu gi mnaziju! Milostiva, milostiva, takvu sreu bu imelo moje dete... Kome e drugome potrati da kae o svojoj srei to ju je doivjela nego dobroj Anici Grigi.

Bilo je malo potekoa kod upisa, jer je nastava ve bila poela, ali ravnatelj klasine gimnazije profesor Stipe Pavii primio je Tihomila u prvi razred. Prva dva mjeseca Tihomil se nije odmah snaao, ali ve trei mjesec stizao je mnoge uenike. Ulazio je u prostorije obitelji Kenig samo ako su ga zvali. Jednom su imali goste, pa su se pred njima htjeli pohvaliti kako koluju sina svoje sluavke. Pozvali su Tihomila. Svi ga pogledae i zaueno stadoe ispitivati: Ma, reci nam, Marta, iskreno je li mogue da je to dijete one tvoje male sluavke? Divan djeak, upravo prekrasan djeak! Gospoa Kenig kimne i pozove djeaka: Doi blie, Tihomile. Kako je u koli? 128

Milostiva gospa, bilo je iz poetka teko, al sad sem ve neke stigal, a profesor pevanja pred svima me hvali. Bi li nam htio neto zapjevati? upita jedan gost. Bi, milostivi gospon! Mene zovi samo gospon. Onda, kaj nam bu popeval? Najraje onu moju staru Ave Maria koju sem uda put popeval u crkvi. Svi su bili oduevljeni. Tihomil je tu lijepu pjesmu Charlesa Gounoda prekrasno otpjevao. Jedna goa zasvira na glasoviru valcer, a gospoa Kenig upita djeaka: Bi li ti, Tihomile, htel vuiti ovak svirati? Nemojte ni pitati, milostiva, samo kad bi mogel! Erneste obrati se gospoa Kenig sinu su tra ga vodi profesoru Staniu, u Glazbenu kolu! Fala, milostiva, fala i laku no! Bi li nam htel jo nekaj otpevati? Hou, milostiva, al mi ne zamerite ak ne bum dobro otpeval, al ta bu pesma vama i gosponu na ast. Njegov lijepi glas uvstveno, kao da eli od srca zahvaliti, zapjeva pjesmu Za svaku dobru re, koju je na rijei Dragutina Domjania uglazbio Vlaho Paljetak. Dojdi, Tihomile, da te kunem vu elo, tak si lepo popeval ushieno a gospoa Kenig. Gosti su davali Tihomilu novac u ruke, a drugi su mu ga gurali u depove. Tihomil ree: Fala vam, ja nisem za novac popeval, to je iz za hvale milostivi i gosponu, koji su dobri prema meni i mojoj majki! Veu radost nije mogao uiniti obitelji Kenig nego ih pohvaliti pred gostima.
9 Sluavka

129

XI Ve druge godine profesor Stani govorio je o Tihomilu kao o udu od djeaka. Kad je Tihomil stupio u etrnaestu godinu, profesor Beci primio ga je u Umjetniku akademiju. Svojim crtanjem Tihomil je oduevio profesora Babica i Miea. Kada je Tihomil u petnaestoj godini promijenio glas, stao ga je poduavati u pjevanju profesor Rajzer, a dalje se usavrio kod profesorice Kostreni. Jo nije ni maturirao, ni zavrio glazbu i slikarstvo, a ve mu je profesor Stani dopustio da preko ljeta svira glasovir u zabavnom orkestru u Crikvenici. Ponio je sve svoje slike sa sobom. Na poetku rujna 1934. vratio se iz Crikvenice, te sav sretan ree majci: Mamek mila i dobra, jo se samo malo strpite. Ne bute se vie morali muiti. Prodal sem svoje slike i uda penez sem dobil. Spravite ih, mamek! im maturi ram, onda se burno zahvalili tim dobrim .ljudima, pak burno preli sami za sebe iveti. Sinak mili, sinak dragi, kaj bum ja i tu sreu doivela? Bute, mamek, bute, jako brzo, samo nam Bog daj zdravlje! U proljee 1935. Tihomil se odselio s majkom u njihov stan u Gundulievoj ulici. Zahvalio je obitelji Kenig za sve dobro to su uinili za njega. Pust nam bude dom bez tebe, Tihomile rekla je gospoa Kenig. Sa sinom nije ilo kak smo eleli. Rastao se od bogate ene i oenil je Ivku. Pomirila sem se s tim jer oboavam njihovu curicu. Ti si, Tihomile, 130

nekaj sasma drugo, verujemo da bu uspel vu ivotu, samo se nemoj uzoholiti pa nas zaboraviti. Nikada dok ivim, milostiva gospoo! Vi ste mi omoguili da budem presretan u zvanju koje oboavam. Da nije bilo vae dobrote, bio bih nezadovoljan kovaki kalfa. Ve u jesen 1935. Tihomil je odrao svoj prvi koncert u Varadinu s dobrim uspjehom. Sa sobom je ponio i dosta svojih slika te ih sve prodao. U zimi je pozvan u Split, gdje je takoer doivio velik uspjeh, a onda je otiao u Sarajevo. Godine 1936. nastupio je na poetku oujka na kon-. certu u Glazbenom zavodu u Zagrebu. U prvom dijelu koncerta svirao je djela klasine glazbe. Profesor Stani mu je estitao i glasno rekao: Tihomile, svirao si izvanredno, na moje veliko za dovoljstvo. Proricao sam ti da e postii uspjeh dobrim sviranjem, a i svojom tjelesnom ljepotom. uje li odu evljeni pljesak svih sluatelja? A naroito je buran od tvojih oboavateljica. U drugom dijelu koncerta svjetla su se ugasila. Uz glasovir je sjeo profesor Boidar Kune. Tihomil je pjevao ariju grofa Lune iz opere Trubadur. Sluaoci su. zbunjeno naas zastali, a onda stali pljeskati. Druga pjesma bila je iz Rigoletta. Pljesak se orio dvoranom. Trea pjesma bila je iz opere Zrinski od Zajca. Pljesak se orio uz povike: Bravo, Tihomile! Bravo, Rubini! Nebrojeno je puta morao na binu, a sluaoci su vikali: Jo, jo, jo ... Bio je razdragan te se sa smijekom klanjao sluaocima, ali nije prestala vika:

131

 Jo, jo, jo ... Dodat u vam pjesmu ree tada Tihomil koju sam jo kao djeak pjevao. To ne spada uz operne arije, zato u je pjevati bez pratnje. Tako je zavrio s pjesmom Ave Maria. Na jesen, na poetku kazaline sezone, nastupio je u operi Rigoletto kao otac sopranista, s velikim uspjehom. Odmah je bio pozvan u Ljubljanu, Split i Beograd. Profesorica Kostreni se veselila velikom uspjehu svoga uenika, ali je rekla: Tihomile, ja nisam s vama zadovoljna! Gospoo profesorice, svuda se dive mojem pjeva nju, pa kada im kaem da sam poeo kod profesora Rajzera, a da sam se kod vas usavrio i nauio mnoge operne uloge, samo vas hvale. Ja neu vie s vama raditi ako ne prestanete pjevati. Gospoo profesorice, vi to ne mislite ozbiljno? Vi, Tihomile, posjedujete neprocjenjiv dragulj u svome glasu, ali ga ne cijenite ve se njime razbacu jete. Jo ste previe mladi. Oh, gospoo profesorice, ja pjevam s lakoom. Vjerujem, ali neete dugo ako me ne posluate. to da radim? Pjevajte jednom, najvie dvaput mjeseno. Sli kajte, svirajte glasovir, Tihomile! Dolazite i dalje do mene na usavravanje, ja u vam rei kada ete smjeti pjevati koliko elite. Tihomil je nastupao u Zagrebakom kazalitu, kako mu je savjetovala profesorica Kostreni. Slikao je i godine 1936. i 1937. priredio izlobe. Prodavao je slike. Jedva je dospjevao izraditi portrete velikog broja svojih oboavateljica.

XII Jednog dana na poetku 1938. godine ue u majinu sobu te joj, smijeei se, sav razdragan ree: Mamek moja, ja sem jako zavohT jednu devojku, zove se Zlata, verujem da je i ona mene, pak smo se sporazumeli da se venamo. Dal vam bog sreu. Volite se, ljubite do kraja ivota! Mamek, ja verujem da se vae elje budu ispunile. Sinak mili i predobri, da vaa srea ne bu niim nepomuena, ja vam se bum maknula iz spake. Kak to mislite, mamek, kome ste vi na spaki? Sinak dragi, devojka i mladi naputaju oca i majku kada postaju mu i ena. Da vam ne bum ja na spaki, najdi mi mesto u staraom domu. Nigdar, nigdar, mamek, ne smete vi nikam otiti od mene! Hou, hou, sinak dobri, rad tvoje sree, mira i zadovoljstva s tvojom buduom enom. Rekel sam vam, mamek, da ljubim Zlatu da vam to opisati ne morem. uda lepih devojaka nametalo mi se, ali ja sem samo nju zavolil i presretan se utim kad ju vidim, a presretno uvstvo projde mi celim telom kad je se dotaknem. Fala bogu, ja drhem od veselja, najraje bi za plakala od sree. To sam vam rekel, mamek, da me razmete kak mi je mila i draga ta moja budua ena. Ali, mamek, ja sem nju upital: Ti, Zlata, pozna moju majku? Ona mi je rekla: Vidjela sam je na tvojim koncertima i u kaza litu. Zato me to pita, Tihomile? Onda joj velim:

132

133

Vidjela si njezin bijedni izgled, ali me uj, i dobro razumi, Zlata! Ja svoju majku oboavam vie nego ikoga na svijetu, moe li to shvatiti? Na te rijei ona me upita: Tihomile, zato to tako uzbueno naglaava? Onda joj ja velim ovak: Volim te, Zlata, neizmjerno te volim. Vjerujem da te nikada neu prestati ljubiti. elim svim srcem da bude moja ena, a eznem da bude majka nae djece. Ali, Zlata, ako samo jednom uvrijedi ili ponizi moju majku, zapamti, Zlata, znam da e mi srce pucati od tuge i bola za tobom, ali ja u te napustiti zauvijek i nikada ti neu moi zaboraviti, niti u ti oprostiti, uvredu nanesenu mojoj majci. Veronika je zaplakala od velike sree. Mamek, zakaj plaete? Ne plaite, draga mamek! Plaem, sinak, od sree i straha za tvoju sreu. Umirite se, mamek, Zlata mi se je zaklela na sreu i nau ljubav da vas bu potivala dok bute ivi. Ja ju bum zavolela, ve radi toga kaj ona ima tebe rada. Ugibala bum se, deco mila, pazila bum da ne bum nigdar na putu vaoj srei i miru. Tako se 1938. godine Tihomil oenio svojom odabranicom. Unajmio je velik stan, a za majku je uredio posebnu sobu i rekao joj: Mamek, to je vae prestole, otkud vas nitko ne moe maknuti. Snaha Zlata odrala je obeanje zadano Tihomilu. Nikad se nije zamjerila Veroniki, a tako je poslije upuivala i svoje etvoro djece. esto je Veronika ula kako govori djeci: Pazite da se ne zaboravite prema bakici pa da budete nepaljivi! Tati bi se jako zamjerili, on bi vam to teko oprostio. 134

Izbio je rat 1941. godine. Nijemci i Talijani uli su u nau zemlju. Zapoeo je velik progon idova. Tihomil je odrao obeanje: u poslednji as upravo je prisilio idovsku obitelj Kenig da ode iz zemlje, zapravo, uz opasnost po vlastiti ivot, svojim ih je automobilom prevezao na Rijeku. Vratili su se iz Italije pod konac 1945. godine, a onda su otili u Izrael i ondje su umrli.

Odmah poslije rata, 1945. godine, poela je rasti Tihomilova slava. Slike su mu bile na velikoj cijeni, sviranje i pjevanje takoer. Pozivan je u gostovanja po cijelom svijetu: u Ameriku, Englesku, Francusku, Italiju, Zapadnu Njemaku. K njemu su dolazili znaajni ljudi. Veronika je sluala te razgovore, ali nije mnogo razumjela. Na njenom prijestolju bilo joj je lijepo. Ipak, esto je prigovarala sinu: Sinak mili, zakaj svojim prijateljima pokazuje mene, koja sem tak nevoljna stvorena? Ali Tihomil je nije htio sluati, ve bi otvorio vrata majine sobe, pokazao gostima na nju i rekao: Ovo je moja majka! Dolazili su do Veronike, pozdravljali je, vidjelo se da je zaueno gledaju, rukovali su se s njom. Morala se braniti jer su joj silom htijeli ljubiti ruku. A Tihomil je to gledao i veselo se smijeio. Kad bi otili, Veronika bi se zamislila, sjeala se kakve je tuge i alosti i ponienja doivjela, najvie od oca i roene brae. Pa bi sama sebi rekla-

135

 Veronika, Veronika, da si htjela i eljela, to ne bi ni sanjati mogla. Kakvu sreu, ljubav i potovanje si doivjela od svoga sina! I nekak me je sram da mene, bivu sluavku, dvori i pazi naa kuna pomonica. Kad kola idu, kotai se okreu. Tako je i u ivotu. Zato je dobra poslovica: Kolo sree se okree :..

etvrti dio

136

Ovaj sam. roman poeo', pisati na poticaj bia koje jeeljelo da opiem ivot sluavke Evice, kerke Kate i Jure Frania. Kako sam ve u poetku romana naveo, njezina majka Kata dovela ju je, zajedno s Ivkom i Veronikom, u Sluinski zavod Sidonije Vajs u Zagrebu. To je bilo 1911. godine. Evicu je uzela u slubu obitelj Kovai iz Okuana, a kako je bila marljiva i posluna te mirne i blage naravi, neobino su je zavoljeli i odluili da joj osiguraju budunost. Eviin ivot vrlo je zanimljiv, ali mene kao pisca nije ba zadovoljio, pa sam napisano ostavio na stranu.' No, jednog dana, ne tako davno, posjeti me starica od preko sedamdeset i vie godina. Bila je to Veronika Rubini. Sjela je i ovako mi poela govoriti: O meni ste dosta napisali a trebalo bi pisati i o drugima. Na primjer, za Ivku Zrni znamo da se udala za Ervina Keniga. Postala je umiljena. Utvara si da bogastvo moe prekriti sve nedostatke, pa govori: Nek budu moji sretni kaj im dam novaca, neu da mi. dolaze u dom, da ljudi saznaju da sam roena seljanka! Svaki poten 139

ovjek je osuuje to se stidi svoga porijekla i svojih roaka. Evica je izbjegava i osuuje. Ja je uvijek korim, nastojim je uvjeriti kako je velik grijeh sramiti se svoga roda i poroda. Moj sin Tihomil, iako je stekao velik ugled, mene potuje i ni pred kim me se ne srami. Ivka me poziva da doem i vidim kako ima sve lijepo u kui, kao gospoa Kenig. Makar smo ve obadvije starice, ja joj nikada ne mogu zaboraviti, a i neu oprostiti, kako se sramila svoje roene majke, brae i sestara, govorei: Neu da mi dolaze, jer ako bi me s njima vidjeli, onda bi odmah znali da sam seljanka, a ja sam sada gospoa Kenig. Vjerujte, ja joj ne zamjeram to nikad nije htjela da se pokae sa mnom zbog moga izgleda, ali prezirem nju i svakoga koji se srami svoga roda i poroda. Tako mi je ogorena govorila starica Veronika Rubini i jo dodala: Nemojte misliti da sam postala gizdava, ne, nisam i ne mogu, niti u biti, makar nisam nikad ni u snu pomiljala da u ja, uvijek prezirana sluavka, doivjeti takvu sreu. Moj sin Tihomil mi veli: Mamek draga, kolo sree se okree, kako vi kaete. Vas su prezirali kao posljednju sluavku, ali sada ste vi za svojega sina kao kraljica na prijestolju, i tako ete ostati do kraja ivota! Starica nakon tih rijei, uuti, a onda me pogleda i zamoli: Sad pak jo i ja vas neto molim. Dajte napiite kako je ivjela sluavka Evica. Ja sam je uvijek voljela i veoma potivala. Nikad neu zaboraviti kako sam se iza nje skrivala, kad nas je njena mama sve tri dovela u Mesniku ulicu, u Sluinski zavod gospoe Vajs. Ve sam o njoj napisao kako je dobila dobro mjesto kod obitelji Kovai rekoh starici. Opiite sve podrobno, gospodine, lijepo vas molim. 140

O Evici sam i poeo pisati ovaj roman, po elji jednog meni dragog bia. Ali va ivot kao sluavke, gospoo Veronika, pa sve ono to ste proivjeli i kako ste veliku sreu doivjeli, to je velika rijetkost. Piite, molim vas, i o Evici. Obeavam da hou rekoh, a starici Veroniki zasja lice od radosti i sree.

II
Obitelj Kovai u Okuanima nije ni u emu osjeala strahote rata od 1914. do 1918. godine. Kovai i njegovi pomonici izraivali su burad za vojsku, pa nisu morah ii na ratite. Kovai je astio asnike koji su preuzimali gotovu robu i davali daske, tako da je imao veliku dobit od svoga rada. Evicu su veoma zavoljeli jo kao djevojicu, a i kada se razvila u djevojku, ostala je umiljata i marljiva, nadasve obazriva prema gospodarima i njihovu domu. Vie su puta slali penice i kukuruza Eviinim roditeljima u Zagorje, osobito za vrijeme rata. Pod konac 1917. godine, kada je Evica stupila u osamnaestu godinu, proslavili su sveano njezin roendan, te joj rekli: Evice, ti zna i vidi da imamo svega u obilju, ali nemamo djece, premda smo to od svega srca eljeli. Ti si nam, Evice, tako mila i draga, pak te pitamo bi li htjeli ostati uz nas kao naa roena ki? Evica se od sree rasplakala te je zagrlila i stala ljubiti gospou Ruu, a onda ree Kovai: 141

 A sada poljubi mene, Evice, a ja ti obeavam da emo se brinuti o tvojoj budunosti. Ono to je nae bit e poslije nae smrti sve tvoje. Gospoa Rua poela je spremati opremu za Evicu. Govorila je kako ele Evicu udati za dobroga majstora. U tebe, draga naa Evice, vjerujemo i znamo da e nas u starosti paziti i njegovati kao roena kerka. Rat je trajao. Bavar Kovai skupljao je novac prodajui veliku burad, tako da se to proulo po cijelom kraju. Na poetku kolovoza 1918. godine nastalo je u vojsci komeanje. Mnogi su- vojnici naputali svoje jedinice i skrivali se po velikim slavonskim umama. Prozvali su se zeleni kadar. Nou su ulazili u sela te traili hranu, a nisu se acali ni sile. Od mnogih su traili i novac. Jedne noi doe skupina vojnika pod maskama u kuu Dragutina Kovaia. Traili su hranu i veliku svotu novaca. Preplaeni Kovai povie eni: Daj, Ruo, onaj novac koji sam ti dao spremiti, a onda pripremi vojnicima dobroga jela i pia. Vojnici su neko vrijeme jeli i pili, a onda mnogi od njih, ugrijani od vina, skinue obrazine. Meu vojnicima je Kovai prepoznao dvojicu iz oblinjih sela. Sutradan je prijavio prepad vojnika andarima i vojnom zapovjednitvu, te naveo dvojicu koje je prepoznao. Za nekoliko dana doao je do Kovaia zapovjednik andara i vojni stareina da mu se zahvale na podacima, te se pohvale kako su kod jednog seljaka pohvatali na tali nekoliko vojnika bjegunaca. Kovai ih je dobro poastio, te im zahvaljivao to su ih pohvatali. Jo ree:

 Sada e mene pustiti na miru. Pokazao sam im da sa mnom nema ale! Polovicom rujna 1918. veselio se Kovai obilnoj berbi groa. Mot je vrio u podrumu. Kovai je htio kasno nou pregledati kako mot vri. Otvori vrata od sobe, ali ih brzo zatvori jer je opazio u mraku skupinu ljudi. Zauo je kako je jedan povikao: Priekaj, Kovaiu, da naplatimo za nae drugove koje si izdao andarima. Provale u kuu i najprije zatrae novac, a kada se Kovai poeo izgovarati da vie nema novaca, poeli su ga tui. ena povie: Prestanite ga tui, ja u vam dati sav novac. Sada s nama jedi i pij, izdajico, ali nee do kraja, da nas ne bi opet izdao. Nekoliko njih upere revolvere u Kovaia i njegovu enu te ih ubiju. Evica istri na dvorite i stane vikati: U pomo! Potri prema prostoriji u kojoj su spavali pomonici. Bila je mrka no. Nitko nije slijedio Evicu. Za kratko vrijeme planule su kua i sve gospodarske zgrade Kovaievih. Svinje su cviljele, goveda mukala, konji rzali, guske gakale, kokoi kokodakale. Ali graja preplaenih ivotinja nije dugo trajala, jer su se uguili od dima i vatre. Sve je bilo preljeveno petrolejom. Dim je bio gust i smrdljiv. Preplaeni pomonici utekli su s Evicom u polje. Ostali su leati u jarku sve dok se nije razdanilo. Od velikog gospodarstva ostalo je samo zgradite i ruevine. Ispod pepela pronali su izgorjela tijela Dragutina i Rue Kovai. 142 143

Pojavili su se daljnji roaci obitelji Kovai. Poslije sprovoda pozvali su pomonike te se obvezali da e ih isplatiti kada prodaju zemlju. Za Evicu su znali da je poslije smrti trebalo sve da naslijedi, ali kako nije bilo nita pismeno naeno, nabavili su joj neto hrane i robe, dali joj neto novaca te je otpratili na vlak za Zagreb. Na zaprepatenje svih svojih, Evica je dola kui, tuna za svojim dobrotvorima, zbunjena od strahota koje je proivjela. Budila se nou, a kada bi zaspala, vikala bi u snu: U pomo! Oganj! Vatra! Vatra! Evica se nije mogla smiriti od strahote, straha i nevolje. Jo ju je uhvatila tuga i zbog toga to je vidjela siromatvo i oskudicu u domu svojih roditelja i brae. Zato im ree: Vjerujte mi, majko draga, da sam bila sretna i vesela kada su mi dragi i dobri Kovaii rekli da e me primiti kao roeno dijete i sve svoje ostaviti meni. Bila sam uzbuena, sretna i jako vesela, zato da tajim, kada sam pomislila da e taj veliki imetak biti jednom moj i niiji vie, a radost i srea jo su se vie poveale kada ste mi vi, moji mili i dragi, doli na pamet. Kuda sam god hodila ili to sam god radila, svi ste mi redom dolazili na pamet, a najvie vi, majko. Sva moja nutrina kliktala je od sree kako u vas sve usreiti, najprije vas, majko, da ne nosite teke koare jaja na prodaju, zatim au od teaenja, pa kako u sestrama darovati lijepu opremu, bracu poslati u zanat, a ovu nau malu rodnu hiicu preraditi, poveati, da vam bude u njoj u starosti ljepe ivjeti. Ali majko, majko, kratkotrajna je bila moja srea i moja nada da u i ja biti sretna i da u svojom

sreom sve vas, moje mile i drage, usreiti. Oganj je po-gao svu moju i vau sreu. Keri mila, ne tuguj za onim kaj se ne more popraviti. Od alosti i tunih misli mogla bi se razbeteati. Kak smo iveli dosad, iveli bumo i odsad, kad bolje ne znamo i nismo naveni. Ja se, majko, ne mogu kod kue smiriti, a neu ovo malo to imate da vam pomognem potroiti. Preksutra idem s vama u Zagreb, da potraim slubu. Znam da se srea samo jednaput nasmije.

III

Evica je nala mjesto kod vrlo imune trgovake obitelji Jeger, jo istog dana kada je dola u Sluinski zavod gospoe Vajs. Nije bila ljepotica, ali je bila zdrava, jedra, lijepo razvijena djevojka, nauena na sav posao. Bila je tihe i mirne naravi, bistra i pametna, odmah se moglo opaziti na njoj da je dobro odgojena, premda nije bila rjeita. Kako je znala kuhati, pei najfinije kolae, gospoda Jager ponudila joj je na poetku listopada 1918. godine 60 kruna plae. Evica je obavljala svoj posao.na zadovoljstvo gospoe Jeger i bila je vesela zbog velike plae, te se radovala to e moi od te plae pomagati svoje u Zagorju. Prvih petnaest dana sve je bilo u redu, ali sin obitelji Jeger doao je iz vojske na dopust i oko mu je zapelo za zdravu, jedru Evicu. 144
10 Sluavka

145

Pozivao je Evicu da pode s njim u kino, onda joj je nudio novaca, ali Evica ga je grubo odbijala. Jedne noi prodro je u njezinu sobu i pokuao na silu postii ono to nije uspio ulagivanjem i novcem. Ali se prevario, Evica mu je iupala puno kose, ogrebla ga po cijelom licu. Otiao je jauui, jer ga je Evica gotovo upropastila za cijeli ivot. Gospoa Jeger znala je slabosti svoga sina, ali nije marila za njegove mane. Sutradan je isplatila Evici dvostruku plau. I samo je rekla: Nemojte, Evice, to nikome rei, jer on je zaruen s bogatom djevojkom. Kad bi ona to saznala, mogla bi razvri zaruke. Drugo mjesto Evica je dobila kod bolesno krtih ljudi. Sve su drali zakljuano. Gospoa je podgrijavala staru hranu, esto je ulazila u Eviinu sobicu te joj sve pretresala, sve od straha da im nije to uzela. Izdrala je est mjeseci, a onda joj se pruila prilika da dobije posao kod dvoje starih ljudi. Nije imala ba veliku plau jer su bili u mirovini, a stari gospodin se tuio da ga je nova drava prikratila u mirovini, s obzirom na nekadanji njegov poloaj. Evica je ostala kod njih est godina. Prvo je umrla gospoa, a nekoliko dana za njom i gospodin. Evica je opet ostala bez mjesta, ali je ula za jednu obitelj da trai pomo u kui. Tako je stupila kod njih u slubu u svibnju 1931. godine. Posla je bilo puno, pa je gospoa esto morala muu pomagati. Kuhanje, pranje i spremanje te briga o djeci bili su na Eviinoj brizi. Djecu je zavoljela kao da ih je sama rodila, a jo se vie njena ljubav zagrijala za njih zato to su oni nju voljeli. Smatrali su je u toj kui kao pravoga lana obitelji. 146

IV Vrijeme je prolazilo, a Evica je ve prela tridesetu godinu. Jednoga dana njen poslodavac joj ree: Evice, sramota je da vi, tako lijepa i zdrava djevojka, ostanete stara cura. Ogledajte se malo, namignite lijevo i desno, pa e se nai enik. Evica se smijuljila, ali je to i sama prieljkivala. No, kako je bila tiha, srameljive naravi, nikome nije namigivala. Nedugo nakon toga doe stara kuharica s kojom je Evica radila kod gospoe Jeger, te joj ree da ima za nju prosca. Evica je odmah pristala. Njen odabranik bio je radnik, a Eviini poslodavci dali su im sobu i kuhinju u prizemlju njihove kue. Evica je ostala i dalje u slubi kod iste obitelji. Ali, kada su njeni saznali da ima svoj stan, nije bilo dana da- nije doao netko od brae ili sestara, a slino je bilo i s rodbinom njenog mua. Eviin mu pomagao je svoje u Lici, Evica svoje u Zagorju, tri sestre zaposlila je u Zagrebu, brai nala namjetenja. Pomagali su u odjei i novcu tako da na prvoga nisu mogli za sebe nita nabaviti. Obitelj kod koje je Evica i dalje ostala esto ih je korila, upravo grdila da su budale, ali je Evica jo uvijek eljela da pomae svojima. Rodila se kerkica. Bila je sva njihova radost i nada. im je prohodala, uzeli su je Eviini te je odrasla s njihovom djecom. Evica je i nadalje ostala kao lan obitelji, pa nisu imali izdataka. Njena je majka oslabila, vie nije mogla 147

nositi teke koare jaja na prodaju. Otac se prehladio i pobolijevao. Evica im je od srca davala to je vie mogla, ali su braa i sestre tu dobrotu izrabljivali. Vrijeme je opet prolazilo. Keka je rasla, poela ii u kolu. Starija djeca Eviinih poslodavaca poduavala su je, jer je ona stanovala s njima. Evica je voljela svoga mua, kao i on nju. Ali je uskoro s tugom i bolom zamijetila da joj je mu poeo vie piti nego to je to njegova narav podnosila. Kako je bio dareljive naravi, esto je mnogo nedostajalo od njegove plae tako da je Evica pred njim morala sakrivati da ima neto novaca, te je tajno pomagala majku i oca. Poslije drugog svetskog rata stvorena je nova drava. Po novom zakonu, Eviini poslodavci morali su predati svoju imovinu dravi. Odmah su se Evica i njen mu ponudili da e poslodavcima, ako zapadnu u nevolju, pomoi. Ali su se poslodavci brzo snali, pa su i dalje svi ostali u zajednikom domainstvu. Evica je doivjela sreu i priredila svadbu sinu svojih poslodavaca, koga je veoma voljela, kao i on nju. Eviina kerka je izuila za uiteljicu. Kada je slavila primitak diplome, upoznala se s jednim mladiem. Badava se tom poznanstvu opirala njezina kuma, Eviina poslodavka. Kada nije uspjela, pomagala je da se kupi oprema. Svadba je bila u njihovu domu. Evica je zavoljela mua svoje keri, a i on nju. Ugaala mu je moda i previe, kao to joj je govorila i prigovarala njena poslodavka. Eviina kerka dobila je mjesto u Zagrebu, a zet je elio uiti za inenjera. Kada je Eviina kerka bila u drugom stanju, njenom muu sunulo je neto u glavu te ree Evici: 148

Majko, sada ste vi u mirovini. Mene je stid da vi budete i dalje sluavka. Ja elim da mijenjamo stan gdje nas nee nitko poznati, jer ovdje cijela ulica zna da sam se oenio kerkom sluavke, ja budui inenjer, a to e tetiti mojoj budunosti. Kako je u meuvremenu Evici umro mu, pristala je da ostavi svoje poslodavce te je, za volju zeta, promijenila stan. Kerka je rodila dijete, a njen mu nije zavrio studije. Onda se i kerka upisala na fakultet. Mu nije poloio ni jedan ispit. Eviina kerka je iskreno voljela svog mua. I Evica, budala, voljela ga je, jer je prema njoj bio srdaan i paljiv. Kako je kerka stekla mnoga poznanstva, uspjela je namjestiti mua u jednom dobrom produzeu. Opomenula gaje: Pazi, tamo ja imam znanaca. Nee me moi varati i lagati, kao to si me varao da polae ispite! U tom poduzeu Eviin je mu imao dobru plau. Bio je sretan. Kerka je lijepo zaraivala, pa kad se jo doda i mirovina, dobro su ivjeli. Eviin zet se poeo dotjerivati. Kerka, irokogrudna kao i njezini roditelji, kupovala mu je skupe koulje i kravate. Evica joj je prigovarala, a ona je odgovarala: Majko, mora biti lijepo dotjeran, jer ga poduzee alje kao predstavnika naokolo. Eviin unui je lijepo rastao. Srce joj se irilo od milja kada su kerka i zet odlazili u etnju ili kamo u posjete sa svojim djetetom. Eviina kerka nije bila ljepotica, ali je imala sve drai pristale ene, lijepa usta, prekrasne zube, ispravan nos, te lijep, vitak i visok stas. Za Evicu kao majku bila je prava ljepotica. Bila je pametna, pa su je njezini 149

pretpostavljeni hvalili da ima fino, upravo otmjeno vladanje. Potenje i poslunost usaivala je Evica u njezino srce i duu. Ali je za svoju uglaenost bila zahvalna Eviinoj poslodavki, svojoj kumi, koja ju je u sve upuivala jer je rasla s njezinom djecom, te ju je smatrala kao svoje roeno dijete. Eviin zet bio je ovjek posebne vrste ljepote. Tamne puti, lijepe kose. Samo je uvijek alio to nije visok, ali je svojom umiljatou sve to nadoknaivao.

Nastala je hladna jesen. Evica je bila s unukom u kuhinji. Dijete se igralo, a Evica je plela haljinicu. Ue neka mlada djevojka, pozdravi Evicu i upita je: Vi ste punica gospodina koji radi sa mnom u istom poduzeu? Znam da moj zet radi u tom poduzeu ree Evica ali vas ne poznajem, pa ne znam da zajedno radite. Dola sam vam rei da va zet ne samo to nije zahvalan vaoj keri koja ga je tamo namjestila, nego je i nedostojan jer je vara s jednom namjetenicom. Evici se zamaglilo. Osjetila je bol u glavi, kao da ju je tko udario tvrdim predmetom, ali skupi svu snagu i upita: Moj zet da vara moje dobro, drago dijete? On da se njoj iznevjerio? Jeste li vi svjesni s kakvim ste stranim

rijeima ocrnili moga. zeta i ponizili moju ker? Vidite, ovo je njihovo dijete! alim vas, gospoo, vidim da ste se jako uzru jali, ali, na alost, sve je istina to sam vam rekla. Jao meni, jao, to e strano djelovati na moju dragu kerku zavapi Evica. Toliko je zavoljela toga nezahvalnika da mu je oprostila to nas je nekoliko godina varao da polazi fakultet. Jadno, jadno moje dijete! Kome si darovala svoju ljubav i svoju mladost! A kako sam se veselila i vjerovala u to zlo od zeta da e biti s njime sretna do kraja ivota! U tom trenutku bane u kuhinju Eviin zet te s vrata ree djevojci: Ljubomora te je natjerala da me oda. Ja sam ti, uostalom, zahvalan, jer bi se ionako sve doznalo, pa bolje danas nego sutra. Sinko, sinko zavapi Evica je li mogue da si tu sramotu napravio svojoj zakonitoj eni? Istina je! Prilika ini ovjeka tatom. Tako je i mene s tom djevojkom. Ja se moram rastati od svoje ene, jer ta je djevojka u drugom stanju. Jao meni, zato sam morala doivjeti tu nesreu moga djeteta? Evici jo jace pozli. Zet ode u sobu i stade bacati svoje stvari u koveg. Kada je odlazio, ree djevojci: Pozovi brzo moju enu! ao mi je to je njenoj majci pozlilo. Bila mi je bolja nego roena majka, ali joj ne mogu pomoi to se tako dogodilo. Onda brzo napusti kuu, sigurno se bojei da se ne sretne sa enom. Evica pozove susjede. Ubrzo je dola i kerka. Potri

k majci te je stane ljubiti i plaui joj govoriti: 150 151

 Majko, draga majko, to vam se dogodilo? Ja sam vas zdravu i veselu ostavila. Evica doe malo k sebi te tiho ree: Najvee zlo, milo moje dijete, koje se tebi moglo dogoditi! Umirite se, majko, zdrava sam i sretna, a jo u biti sretnija uz vas zdravu. Susjedi su donijeli lijek za jaanje, ali se Evica nije oporavila. Dola su kola hitne pomoi i odvezla je u bolnicu. Evica se sve loije osjeala. Kad bi u rijetkim trenucima dolazila k svijesti, nije oka skidala sa svoje keri, te joj tuno govorila: Kako e ti, sirotice moja, ivjeti sada sama, ako se ta nesrea od tvoga mua rastane od tebe? Sada, kada bih ti najvie trebala, ja moram poi s ovoga svijeta. Umirite se, majko, vi ete ozdraviti, neete, ne smijete umrijeti, majko draga, nemojte nas ostaviti same, ujete li me, majice mila ... Dubok uzdah vinuo se iz Eviinih grudi te jedva tiho progovori: ijem, ujem, dijete drago! Rado bih ivjela, ali smrt mi se blii, ona nema smilovanja za moje elje da ivim i ne mari za tvoj pla i jauk. Pogledala je kerku svojim lijepim i velikim, njoj najdraim dobrim oima. Badava ju je kerka nazivala najmilijim rijeima, plakala i jaukala. Smrt je bila neumoljiva. Vidjevi da je majka na izdisaju, kerka je uinila ono to je jo jedino mogla uiniti: zapalila je svijeu i zauvijek zatvorila drage, dobre i lijepe plave oi svoje majice.

VI U velikom i raskonom salonu kerke Mire, vlasnika tvornice pivovare i uljare Aleksandra, bio je pozvan velik broj gospoa, sve supruga utjecajnih inovnika, tvorniara, odvjetnika, lijenika, inenjera, arhitekata, profesora i bogatijih trgovaca. Jedne su gospoe kudile i prigovarale svojoj posluzi, a druge su je hvalile i veliale, tvrdei kako bez nje ne bi mogle ivjeti. Meu njima je bila i gospoa Kata, supruga uvaenog profesora i arhitekta, koja je ve po svom obiaju uvijek stizala u poslednji as, ali na vrijeme. Gospoa Kata bila je poznata kao vrlo bune naravi i vrlo rjeita. Sjela je na ponueno mjesto meu sabrane gospoe, te stala pozorno sluati razgovor tih otmjenih gospoa kako prigovaraju svojoj sluinadi. Jedna ree kako mora karati kuharicu to joj je pre-gorjelo jelo, druga ustvrdi kako sobarica loe glaa parkete, trea da mora dati rublje po dva puta prati jer joj nije dosta bijelo. Gospoa Kata ustane i ree: Moji su ivci vrlo osetljivi, pa mi je dodijalo sluati vas, bogato obuene i ukraene gospoe, kako ogovarate svoju sluinad. Sve bi to izostalo da se ugledate na mene. Pogledajte moje ruke! Prije nego to sam se ovamo zaputila, objesila sam na konopac veliku koliinu rublja,, koje sam sama oprala. Bijeli se kao snijeg. Sve su uutjele, a Kata ne bi bila Kata da nije dodala: Znam da su mnoge od vas u mladosti same kuhale i prale. Nastavite i dalje tako, pa neete imati vremena, a ni potrebe ogovarati svoju poslugu! i52 153

Da nije dola domaica te ih pozvala na uinu, sigurno bi Kata ula svakakve primjedbe. No, kako je brza na rijeima, a za pravednost zna od djetinjstva, pale bi otre primjedbe na osobe koje su se ondje nalazile.

VII Poznato je da se veina imunijih obitelji natjecala da dobije za sluavku djevojku iz susjedne Slovenije, jer su te djevojke, prije nego to su polazile u slubu, dobivale poduku o kuhanju, spremanju i vladanju, a mnoge su znale nekoliko rijeci njemaki, to se u ono doba, prije prvog svjetskog rata i poslije njega, vrlo cijenilo, osobito u idovskih obitelji. Te djevojke imale su trostruko veu plau nego djevojke koje su bile prisiljene ii u slubu iz naih pokrajina i sela, jer su dolazile u slubu kao pastirice stada ili poslije teaenja motikom, a nisu imale nikakve poduke, to su graanke zahtijevale od posluge. Veinom su te nae djevojke u poetku bile zaposlene kao sudoperke, pralje rublja i stubita. Mnoge su se podigle, popravile svoj poloaj, ali veinom do starosti ostale pralje i sudoperke, osobito ako su taj posao poele raditi u gostionici ili veoj restauraciji. S vremenom su nastali prigovori i ljubomora na djevojke iz Slovenije, osobito to se ticalo zarade. A poslodavke bi odgovarale: Djevojke iz Slovenije razumiju se u sav posao, znaju kuhati, spremati, dvoriti goste. Marljive su i uredne. Zbog toga im mi rado plaamo vie nego drugima. 154

Kako su imale velike plae, lijepo su se oblaile, pa su bile zapaene od mnogih manjih slubenika, redara i podvornika, ali i od srednje imunih obrtnika, tako da su se mnoge udale i nale svoju sreu. A naroito je bilo zapaeno i pohvalno to su mjeseno slale vee svote novaca svojima u Sloveniju. Neki su rodoljubi stali prigovarati pojedinim obiteljima to ne uzimaju na posao nae djevojke iz Like i Zagorja, a oni su im odgovarali: Vrlo rado emo je uzeti, samo ih dovedite, ako se razumiju u posao kao djevojke iz Slovenije. Poeli su i razgovori u tome da bi trebalo neto poduzeti da seoske djevojke koje ele ii u slubu dobiju poduku: Polovicom 1930. godine ljekarnik Andraevi napustio je Krai te se preselio u Karlovac. Prekrasna velika zgrada u Kraiu ostala je prazna. Mnogi su govorili da je Krai kao stvoren za kolu kunih pomonica, jer jo ondje ne vlada bijela kuga pa ima velik broj djevojaka. Nalo se sredstava, a ljekarnik Andraevi traio je umjerenu svotu za kuu. Tako je jo iste zime otvorena kola za domainstvo i kune pomonice. Ostale su vrlo korisne posljedice te kole. Mnoge djevojke i mlade ene zavrile su poduku u toj koli. Prireivale su izvanredna jela, znale pei sve vrste slatkia. Izvjebale se u prostiranju stola i posluivanju oko njega. Za kune pomonice koje su zavrile teajeve te kole bila je tolika potranja da su se mnoge obitelji u poetku teaja predbiljeile za djevojke i strpljivo ekale dok zavre nauk. Dobile su slubu kod imunih obitelji, znale su sav posao, primale pristojne plae, lijepo se oblaile. 155

A kako je veina bila lijepoga izgleda, mnoge su se i udale te sretno ivjele s muevima i djecom. Od toga vremena nestalo je zavidnosti i prigovora na djevojke iz Slovenije, jer su djevojke, koje su prole po-duku u koli za domainstvo i kune pomonice u Kra-iu, bile izjednaene u prihodima s djevojkama iz Slovenije. Kada bi se susretale, kao stare i iznemogle sluavke, u razgovoru bi jedna drugoj govorile: Imala sam jake ruke, lijepo sam prala sue, moje rublje bilo je bijelo kao snijeg, ali kada sam vidjela kakva jela i slatkie prireuje Heda, udila sam se kako je to mogla nauiti. Ti si, Mande, na svojim jakim likim leima s la koom nosila koare drva I ugljena na visoke katove, ali si sa strahom ulazila u sobe u kojima su se sjajili podovi. Priznajem ti, Kate, da govori istinu. Bila sam za dovoljna to sam dobila i taj posao, kada me je nevolja prisilila da napustim posao pastirice i doem u grad da se prehranim. Bila sam kod moje Barice. Gospoa ne moe da je se nahvali. Veli: Zna sve ljepe napraviti od mene, a okree se sigurno po sobama, kao da je tu od djetinj stva, a ne sa sela... kola za domainstvo i kune pomonice djelovala je uspjeno sve do 1945. godine, kada je nova socijalistika drava preuzela brigu o namjestavanju kunih pomonica. U prostorije kole uselila se u prizemlju ljekarna, a u druge prostorije vie stanara.

VIII Ve nekoliko godina, kako rekoh, prikupljam "zanimljivosti i podatke iz ivota nekadanjih sluavki. Dolazile su mi starice u visokim godinama te mi priale o svom ivotu. Priale su uz pla i suze. Evo, na primjer, prie Jele Trtanj: Kad sam ostarila i onemoala, vratila sam se iz grada na selo. Svi. su bili sa.mnom dragi i dobri dok je bilo novaca od moje pritednje. Ali, kada je ona potroena, osjetila sam velike jade. Premda sam bila iznemogla, moje nevjeste nisu me alile, ve mi govorile: Otjeraj, Jele, ovce na pau. Naberi, Jele; koprive za guske. Donesi, Jele, suharka iz ume. Moje su snage bile pri kraju, ali sam morala sve to raditi. Ne jednom sam pomiljala kako bi bilo bolje da umrem. Na mirovinu nisam imala pravo, jer nisam radila u novoj socijalistikoj.dravi. Pomiljala sam ve na najgore, ali nisam mogla dii ruku na sebe. Odluila sam napustiti rodni dom i poi u prosjaenje. Nisam marila, makar umrla na putu ili za ijim plotom. Jedva sam dola do Gospia. Tu me je opina smjestila u staraki dom. Tu i danas ivim. Blii mi se devedeseta godina. Slinih doivljaja, stradanja i nevolja nosi u sebi veina tih starica. Ali sada su zadovoljne jer su smjetene po raznim starakim domovima ili dobivaju mirovinu.

Jednoga dana posjeti me ena s rupcem na glavi, pozdravi me i ree mi: - Ja sam Manda Serti, roena sam 1906. u Lici, u selu Kripolju. Sluavka sam, ili kako se sada veli: kuna 156 157

pomonica u mirovini. Dola sam u Zagreb i ula da vas zanimaju ivoti starih sluavki. Opisujem njihove doivljaje, kako su mnoge od njih stradale i bile poniavane. Ja nisam u ivotu nikada stradala. Ako me je tko povrijedio, to sam preutjela, ali ako me je pokuao poniziti, izrabiti moju mladost i ljepotu, taj je osjetio moju aku. Mnoge poslodavce oamarila sam po licu. A raznim gospodiiima dala sam pljuske, esto i po nosu, pa su me, psujui, naputali, a nasilniji su dobili nogom gdje sam stigla. Starica nastavi svoju priu. On, Mile Jurkovi, roen je 1904, takoer u Kriopolju. Ni u emu nismo oskudijevali, ni u ratu. Pure, krumpira, zelja i mlijeka nije nam nikada uzmanjkalo. Kada je rat zavrio, bilo mi je dvanaest godina, a Mili etrnaest. Ili smo s drugim pastirima s ovcama na pau. Milina kua bila je siromanija od nae, jer je imao jo. tri manja brata i tri sestre. Ja sam imala samo dva mlaa brata. Svaki pastir trai svojim ovcama bolju pau, pa je tako i Mile pronalazio bolje panjake i zvao mene. On je imao manje ovaca od mene, pa mi je pomogao goniti moje ovce. Ja sam plela arape, a on je bacao kamena s ramena, esto tako velike da sam povikala: Nemoj, Mile, satrt e se! Hou, Mande, da se jaam, da pokaem Juri da sam jai od njega! Neu da vam razvlaim. Kada je Mili bilo osamnaest godina, a meni esnaest, stane uz mene u kolu i veli: Mande, draga si mi, bit e moja ena. Nisam mu nita rekla ve ga pogledala, a nutrina mi je govorila: Bila bi luda, Mande, kad bi odbila njegovu ljubav. Poeo je sve ee uz mene plesati u kolu. Onda smo plesali udvoje, tako se dugo vrtjeli da su od kamenja frcale iskre pod

naim nogama. Moji su mi branili, kada su vidjeli da mi je Mile drag. Majka je govorila: Mande moja, ima i drugih dobrih mladia, iz boljih kua, trebala si birati, a ne vezati se za Milu koji je iz siromane i brojne obitelji. Rekla sam majci: Postao mi je drag, majko, ne bih ga napustila ni za koga na svijetu. Ja ti ne branim, Mande, ali da li ti, keri, pomilja kamo e te Mile dovesti kada se vjenate? U slamu, na talu, majko, kako je i vas doveo na aa! Nesreo jedna, ne sramoti se, to je bilo u ono doba, danas su druga vremena. Starica malo uuti, sva u prolosti, pa produi svoju priu: Vrijeme je prolazilo. Mile poao u drvosjee, lijepo je zaraivao, ali brojna braa rasla, potrebe sve vee, tako da zapoetu komoru nije mogao dovriti, a moji me nisu dali da se udam dok me nema kamo uvesti. Zavoljeli smo se da se jae ne moe. Gorjeli smo od ljubavi i elje, ali sve u potenju. On najjai i najljepi mladi u selu. Ljudi su govorili: Ovo dvoje su tako lijepi i snani kao da su jedno za drugoga roeni. Godine 1922. doao je daljnji roak Miline majke iz Amerike i obrlatio Milu da ga povede sa sobom. Meni je Mile povjerio da to mora biti tajna, jer polazi s krivotvorenim pasoem. Mnogo sam suza istoila, ali Mile me tjeio da e mi brzo poslati putni troak, da ja doem za njim. Prola godina. Pa druga. Mile mi pie da se strpim jer je slaba zarada. A mene moji nagovarali da ostavim Milu. Prosci navalili. I ja uteem u Zagreb. Tu me upute u Sluinski zavod gospoe Vajs. im sam ula, pozove me gospoa Vajs blie k sebi i veli mi: Za tebe ve imam slubu. I jo doda: Gdje si tako lijepa i stasita narasla, ime si se hranila da ti je lice tako rumeno? U Lici, na istom zraku

158

159

sam odrasla, od pure, krumpira i zelja crveno mi je i zdravo lice. Jo isti an dobila sam slubu. Drugoga dana oprala sam rublje, nanijela iz podruma drva i ugljena, onda nakupila sagove te ih u dvoritu ispraila. Radila sam sve to su mi nalagali. Postupak prema meni bio je pristojan, a hrane je bilo u izobilju. Ja nisam razumjela ni polagala vanosti na to to me je moj poslodavac napadno motrio, te smo se esto sudarali u hodniku. Ostala sam ondje neto vie- od mjesec dana. Jednoga dana pola sam u podrum. Slagala sam drva u koaru, kad osjetim kako me netko nepristojno straga zgrabio. Ja se okrenem. Bio je to moj poslodavac. Ja mu velim: Jeste li poludjeli, gospodine? Nisam poludio, ve mi se veoma dopada. Dirne me za prsa, ja se odmaknem i velim: Prste k sebi! On e: Budalo lika, dobit e mnogo novaca od mene! Priblii mi se. Nisam dalje mogla zbog drva. Stane me drpati. Ja sam ga udarila po nosu i krv ga oblije. Jo ga svom snagom gurnem nogom tako da je pao. Digne se i stane vikati: Divljakinja lika! Htio sam joj rei koja drva da prije troimo, a ona me skoro upropastila... Gospoa mi je platila za dva mjeseca te sam opet dola gospoi Vajs. Starica prijee rukom preko ela, kao da eli odagnati mune slike iz prolosti. Na moju molbu nastavi: Bila sam esto kod gospoe Vajs, jer sam zbog slinih prizora naputala slubu poslije mjesec dana, najvie dva. Mladii raznih poslodavaca obeavali su mi enidbu, lijepe haljine, novaca, ali ja nisam ni o emu htjela uti, a niti sam im vjerovala. Pred oima mi je lebdio moj dragi Mile, kome sam vjeru dala. Mile mi je pisao kako je poeo raditi u jednom ugljenokopu. Teak i opasan posao je to bio, ali je zarada bila dobra. Brzo u ti poslati if-kartu, pisao mi je, pa emo postati

svoji, mila i draga, ljubljena Mando, do konca ivota. Ali, na poetku 1925. godine dobijem od kue potresnu vijest da je Mile s jo nekim ljudima stradao u rudniku. udo je da sam ostala iva. Tugovala sam. Dolazili Jure, Mate i Ive iz moga sela, te me molili da se udam za njih, ali sam ih odbila jer sam se zaklela da u ostati vjerna svom mrtvome Mili. eljela sam da umrem, da obolim. Jedino sam uspjela da omravim. Nisam se htjela vratiti kui. Ostala sam u slubi. Zbog moga pristalog izgleda, esto su me napastovali, ali moje obeanje davalo mi je snage da sam sauvala potenje za mrtvoga Milu... Ipak, trebalo mi je mnogo snage i jake volje da ohladim uzavrelu krv koju mi je ugrijao gospodin Branko. Mislim da sam pristala na njegovo udvaranje zbog toga to je bio slian mojem pokojnom Mili. ujte, znate, ljubav i data rije jako su bile velike i trajne izmeu nas Liana koji nismo znali itati ni pisati, izmeu mene i moga dragoga, nezaboravnoga Mile iji su mladi ivot satrli ameriki rudnici. Kako sam ve rekla, branila sam svoju djevojaku ast na koju su nasrtali silom ili mitom, s pomou novca. Priroda me je obdarila tjelesnom ljepotom kojoj su se mnogi divili. Ali sam, na svoju alost, esto morala napustiti dobru slubu i sluati rijei poslodavke: Moram ti otkazati jer ona moja stara budala samo zuri u tebe, a i moje sinove privlai, kao da je ona stvar u tebi jedina na svijetu lijepa. Kakvu to u sebi ima mo da te tako poeljno gledaju? Poto je opet otrla rukom elo, starica nastavi svoju priu: Jednom sam dobila mjesto kod starijih ljudi. Bilo mi je veoma lijepo i dobro. Nakon tri mjeseca kako sam bila kod njih, doe njihov sin koji je zavrio neke kole u ekoj. Trgla sam se kad sam ga vidjela. Uzbudio me 160
11 Sluavka

161

jer je bio slian mojem Mili. Ako je to trebao od mene, lijepo je govorio: Mande, molim vas, donesite mi vode. Mande, oetkajte mi odijelo. Od prvoga dana promatrao me je. Kad sam to primijetila, poniknuo bi pogledom. To je trajalo mjesec dana. Jednom mi veli: Vi ste, Mande, vrlo lijepa i zdrava djevojka, kako to da se niste udali? Opisala sam mu svoju ljubav za Milu i njegovu tunu smrt u rudniku ugljena. Ree mi tada: Vi, Mande, grijeite to ste dali rije mrtvom zaruniku. Vi ste neobino lijepa djevojka, iz vas struji zdravlje. Nemojte, Mande, dopustiti da vam mladost uvene. Neete zgrijeiti, Mande, ako ne odrite rije mrtvome Mili. Otila sam od njega zbunjena, ne samo zato to mi se veoma svidio ve i zbog toga to mi jo nikada nitko nije tako lijepo i uvstveno govorio, ve su me samo napadali ili mi nudili novac. Drugi dan, kada sam mu neto donijela, stao me promatrati i ree mi: Mande, vi se meni veoma sviate. Ja se ve dugo borim da vam velim da sam se u vas zaljubio ... Ja sam se sva zaarila, jer su mi godile njegove rijei, ali mu velim: Izbijte to sebi, gospodine, iz glave. Kako biste se vi mogli zaljubiti u jednu prostu Lianku, sluavku svojih roditelja? Mande, prava ljubav ne poznaje zapreka. Meni ste dragi, ja o vama mislim danju, a jo vie nou. Vi ste, gospodine, uen ovjek, izbriite iz sebe elje i misli koje su vas napale. Te noi nisam mogla spavati, uzbudio me je taj lijepi ovjek, krv mi je poela vreti i nou me budila elja za milovanjem. Drugog dana me upita: Mande, vjerujete li vi meni da sam vas zavolio? Vjerujem, mladi gospodine, vaa finoa dirnula me je, postali ste mi dragi jer veoma sliite na moga Milu, ali, gospodine, pamet u glavu, to bi rekli vai roditelji da saznaju da ste me zavoljeli? Mene bi protjerali, a vas bi se odrekli. On na162

stavi, meutim, jo vatrenije: Mande draga, budite moja, postat ete moja ena! Ne budalite, mladi gospodine, ne govorite bedastoe! Ja bih mogla postati vaom, ali nikada i vaom enom. Promislite to bi rekli vai roditelji na tu sramotu da se njihov ueni i bogati sin upustio u vezu s njihovom sluavkom! Istinu govorite, Mande, to oni ne bi odobravali, ali moemo ih prisiliti, Mande, postanite moja, pa kada budete nosili pod srcem moje dijete, skrit emo otpor mojih roditelja. Ja sam se uzbudila i neka nada prostrujila mi glavom. On stupi prema meni, zagrli me i strastveno me poljubi. Brzo sam dola k sebi, ali ga nisam grubo odgurnula od sebe ve sam se uzbuena istrgla iz njegova zagrljaja, otrala sam u svoju sobicu, poela sam plakati. Ni danas, kao stara ena, ne znam kakve su to bile suze, da li sree ili strasti, a moda i straha da ne padnem u napast. Kada sam se smirila, na veliko zaprepatenje njegovih roditelja, napustila sam njihov dom, te tuna i zamiljena otila opet u zavod gospode Vajs, u Mesniku ulicu broj 6 ... A sad u vam opisati svoju odrjeitost, kada se radilo o uvredi potenja bilo koje naravi. Godine 1935. opet sam bila bez mjesta. Premda sam ve imala trideset godina, jo uvijek sam, na svoju nevolju, bila lijepa u licu i stasita tijela. Bila je srijeda ujutro. U prostorije ue naa poslodavka te uzdignute glave i namrtena lica urno promarira do svoga postolja. Ovoga puta nisu joj smetale njezinih 140 kila. Nije sjela u svoj naslonja, ve ostane stajati. Ree: Cure, sino sam opazila da mi se otkopala moja biserna ogrlica. U kui je nema, sigurno mi je pala tu, u prostoriji. Nije skupocjena, ali je meni uspomena. Vjerujem da ju je jedna od vas pronala. im mi je vrati, darovat u joj petsto dinara. Nastala je tiina u prostoriji. Bilo nas je preko dvadeset. Samo smo se pogledavale. Gou* 163

spoda srdito povie: Tko neto nae, pa ne vrati, isto je kao da je ukrao. to utite? To ja neu tako pustiti. Sve u vas pregledati, proglasiti kradljivkama. Katice, zakljuajte vrata, a onda emo ih sve pretraiti. Pustila sam da i ja posljednja budem pregledana. Bila sam uvrijeena i srdita to mi svojim prljavim rukama dodiruju tijelo. Gospoa je bila sva uzbuena. Znoj joj je tekao niz lice, sigurno i niz tijelo. Razoarana to nije nala bisere, povie: Sada u pozvati policiju. Sigurno ste negdje sakrili bisere. Ja stupim pred nju te joj velim: Mi smo pustile da nas pretraujete i tamo gdje nije pristojno. A sada emo mi vas skinuti dogola, da vam se osvetimo za uvredu to ste nas nazvali kradljivkama. Gospoa e zaprepateno: Ti bi se to usudila, Sertika? Ti kojoj sam najvie mjesta pronala? Bih, i hou! Ako neete milom, vidite moju aku. Ane, Jele, doite! Ja povuem njezinu bluzu, koja se podere, a Ana stane trgati donje rublje. Zaas joj je bio gol gornji dio tijela. Debeo, mastan, znojan. Upravo mi se zgadio. Ali uvrijeena Jela i dalje je trgala odjeu. Onda zajaue. Ispod debele sise padnu biseri. Zgrabi ih brebolje, te povie: Oprostite, cure, to sam vas okrivila. Svaka od vas dobit e petdeset dinara, samo ne priajte ovu sramotu. Ja sam je pustila, za mnom Jele i Ana. Pokrila se nekim rupcem te uurbano stala slagati novanice od pedeset dinara. Govorila je: Ne alim te novce to vam ih dajem. Glavno da imam svoje bisere, za koje sam platila dvadeset pet tisua dinara. Tako smo se, eto, osvetile za nanesenu nepravdu, kaznile i osramotile svemonu milostivu Vajs. Vidio sam, Mande, suze u vaim oima. Premda ste ve navrili ezdeset etiri godine, jo su vam oi bistre, plave kao more. 164

Sve je prolo, samo ti nesretni osjeaji ostaju, a oni bude tugu i alost. Zbogom, gospodine, poslat u vam sliku iz svojih mladih dana ...

IX A to je"bilo s Veronikom? I s njezinim sinom Tihomilom? Prije nekoliko dana pred mojom radnjom stao je veliki auto citroen. ofer pomogne izai iz auta starici. Bila je to Veronika Rubini. Dobro jutro, ili dobar dan! ree starica ulazei. Dola sam vam estitati. Moj mi je sin rekao: Mamek, taj pisac, kojemu si ti ispriala svoj ivot, priznat je kao knjievnik. estitam vam... Jeste li opisali Eviin ivot? Ispriao Sam joj kako sam opisao ivot nesretne Evice. Veronika je bila zadovoljna. Sada u ostati dugo kod vas ree Veronika. Rekla sam oferu Tomi da doe po mene za jedan sat. Poto je sg'ela, ree: Pitala sam svoga sina da li bih vam smjela ispriati ono to je on doivio kad je davao koncert u Opatiji i u kazalitu u Rijeci 195(X godine. Rekao mi je: Mamek, slobodno recite, ali to nije tako zanimljivo, pa moda pisac nee ni zabiljeiti. Tada, 1950. godine, Tihomil je imao trideset etiri godine, ali je izgledao kao da ima dvadeset pet Za mene, majku, bio je najljepi mladi, kraljevi iz bajke, kako se to kae. Tihomil mi je ispriao kako je na koncertu u Opatiji opazio da se dvoje starih .165

ljudi nekako udno vladaju. uo je gpspou kako uzbueno govori: Dio benedetto! Dio benedetto! Koja slinost! Poimo, Danijele, da mu estitamo na krasnom koncertu. Mukarac joj je, po rijeima Tihomilovim, odgovorio: Ti si opsjednuta, Kristina! to fantazira? Ima mnogo ljudi koji na nekoga slie.-. No, ena e opet: Ovo je neto jedinstveno. Poimo do njega, molim te, Danijele. Neu, Kristina! Poimo kui. Neu da ga uznemirujemo tvojim fantazijom. Za dan ili dva Tihomil je nastupio kao grof u operi Trubadur. Ve se oprao te stane oblaiti kaput kad zauje pred svojom garderobom razgovor i opiranje. ena je govorila: Neka me istjera, ali ti mi ne smije braniti, elim ga vidjeti izbliza. Ne brani mi, Danijele, on mi je.pred oima danju i nou: Poi sa. mnom, lijepo te molim! Mukarac, e: Oh, Kristina, Kristina, sad uistinu vidim da si sasma ostarjela. Ostavi umjetnika na miru. Zar ti nije dosta to nam je tako lijepo donio lik. grofa Lune? Ja ga hou vidjeti ree odluno ena. Tihomil je otvorio vrata te, smijeei se, rekao: Doite, gospoo, pogledajte me! Zadovoljite svoju znatielju. im je stupila u garderobu, ena opet ponovi: Dio benedetto! Govori, Danijele! Ima neto i Androvoga, ali je kao izrezan onaj mili i dragi, aneoski lijepi Tihomil. Obrati se Tihomilu: Ah, da vas smijem pomilovati, gospodine, osjeala bih se sretnim i prenijela se u mislima na nesretnike koji su izgubili ivote 1915. godine. Tihomil je rekao: Smijete, gospoo. Priutite sebi tu sreu. ena je obim rukama podragala Tihomilu lice, onda je zaplakala, a stari joj gospodin ree: Ti nisi normalna, Kristina, poimo, ostavimo na.miru umjetnika, on je umoran. ena se nije obazifala na te rijei, ve upita Tihomila: Gdje ste vi roeni, lijepi umjetnice? Previe pitate, gospoo. itali ste na rasporedu: Ti166

homil Rubini. Boe moj! I njemu je bilo ime Tihomil, onome na koga vi liite kao jaje jajetu! Poela su se gasiti svjetla, a stari gospodin ree: Moramo napustiti kazalite. Ali, dragi umjetnice, sada kad vas izbliza gledam, vidim da moja supruga nije opsjednuta. Vi uistinu sliite na moga strica Andru, a izrezani ste moj pokojni neak Tihomil, sin moje nesretne sestre! Napustili su garderobu, a gospoa sklopi ruke te plaui zamoli Tihomila da poe s njima u njihov dom. Ve je svitalo kada je napustio njihov dom u kojem je saznao tko mu je otac. Starica Veronika utihne. Dugo je utjela, pa nastavi tihim glasom: Sutradan se Tihomil odvezao na rijeko groblje te poloio cvijee na grob majke svoga oca, svoje bake, koja je od tuge i bola mlada umrla. Mene Tihomilovo otkrie nije uzbunilo, samo sam mu rekla: Sinek mili i najbolje dijete na svijetu! Ti si znao da si nezakonit, zato me nisi pitao tko ti je otac? Nisam, mamek, i ne bih nikada, iz prevelike ljubavi, potovanja i zahvalnosti to ste me donijeli na ovaj svijet. Poli biste s tom tajnom u grob. Rekoh mu: Sinek mili i predobri, kada sam ja, jadnica, osjetila da si poeo ivjeti u mojoj bijednoj utrobi, eljela sam samo jedno: da se rodi zdrav i slian njemu. I sada nemam druge elje nego da bude zdrav i sretan do kraja ivota! Na to mi Tihomil ree: Mamek, ja vjerujem da su bile velike vae patnje i ponienja, a onda i elja da me rodite zdravoga, a kako mi velite, i lijepoga kao to je bio moj otac. Hvala vam mamek, to ste me donijeli na svijet, koji oboavam. Uivam u slikanju, sviranju, pjevanju. Ponosan sam i presretan, jer mi moje umijee priznaje cijeli svijet. Neizmjerno ljubim svoju enu, presretan sam sa svojom djecom. Da me niste rodili ba vi, mamek, ne bih bio Tihomil Rubini! Zbog toga vas, 167

mamek mila, volim i potujem, ba zbog vaega jadnoga izgleda pokazujem vas ponosno znancima i umjetnicima, uz rijei: Ovo je moja draga mamek! Starica poe brisati suze s lica. Gospoo Veronika, pa to nije nita alosno. Plaem od sree ree pa se veselo nasmijei. Vidim da je na vama odjea veoma skupa rekoh. To vam va sin donosi iz svijeta? Da, da. Onda mi recite je li vam iz svijeta donio i tako lijepe zube? Nevoljna sam dola na svijet. Ula sam u sedam deset i devetu godina, ali me jo nikada nije zaboHo zub... U sobi je vladala veoma duga tiina.

NAKLADNI ZAVOD ZNANJE, ZAGREB ZA IZDAVAA: ING. BRUNO PEKOTA LEKTOR: IVAN BRAJDIC KOREKTOR: STEFICA KONJEVOD TEHNIKI UREDNIK: SREKO JOLIC TISAK: CGP DELO, LJUBLJANA, 1974

U smislu 61. 25. stav 1., toka 7 Zakona o oporezivanju proizvoda I usluga, i na osnovi miljenja Sekretarijata za prosvjetu i kulturu SRH broj 1885/1-1974, osloboeno od plaanja poreza na promet.