Justejn Gorder

DEVOJKA S POMORANDAMA
Roman Prevela s norvekog Olga orilovi

Moj otac je umro pre jedanaest godina. Imao sam tada samo etiri godine. Nisam verovao da e mi se vie javljati, ali eto, sada zajedno piemo knjigu. Ovo su prvi redovi te knjige, i njih piem ja, a na mog oca e red doi kasnije. On ima vie da ispria. Nisam siguran koliko ga se dobro seam. Verovatno mi se samo ini da ga se seam, jer sam toliko puta gledao sve njegove fotografije. Potpuno sam ubeen da se seam samo neega to se dogodilo jednom dok smo sedeli zajedno na terasi i gledali zvezde. Na jednoj od fotografija otac i ja sedimo na utoj konoj sofi u dnevnoj sobi. Izgleda kao da mi pria neto zabavno. Sofu jo uvek imamo, ali on vie ne sedi na njoj. Na drugoj slici, smestili smo se u zelene stolice za ljuljanje na zastakljenoj verandi. Ta slika visi ovde napolju jo otkako je umro. Sada, dok piem, sedim u toj zelenoj stolici za ljuljanje. Pokuavam da se ne ljuljam, jer piem u veliku belenicu. Kasnije u sve zajedno da unesem u stari kompjuter moga oca. Ima poneto da se ispria i o tom kompjuteru, ali na to u se vratiti kasnije. Uvek mi je bilo udno to imam sve te stare fotografije. One pripadaju vremenu drugaijem od sadanjeg. (J sobi imam itav album s njegovim fotografijama. Skoro da mi je neprijatno to imam toliko fotografija oveka koji vie nije iv. Imamo i video-kasetu na kojoj je otac. Mislim da je pomalo zastraujue uti njegov glas. Imao je pravi gromki glas. Moda bi trebalo zabraniti gledanje video-snimaka nekoga ko vie ne postoji, ili nekoga ko vie nije meu nama, kao to kae moja baka po ocu. Oseam da nije u redu pijunirati mrtve.

Na nekim snimcima mogu da ujem i svoj glas. Tanak je i piskav. Podsea me na glas ptia. Tako je bilo onda: On je bio bas, a ja diskant. Na jednom od snimaka sedim na oevim ramenima i pokuavam da dohvatim zvezdu s novogodinje jelke. Nemam vie od godinu dana, ali mi samo malo fali da je skinem. Kad mama gleda snimke moga oca i mene, deava se da se zavali u stolicu i zaceni se od smeha, iako je ona svojevremeno bila iza kamere i snimala. Smatram da ona ne bi trebalo da se smeje dok gleda snimak moga oca. Mislim da mu se ne bi svide- lo da o tome razmilja. Moda bi rekao da je to krenje pravila. Najednom drugom snimku, nas dvojica sedimo na uskrnjem suncu ispred vikendice na Fjelselenu, svako sa svojom polovinom pomorande. Nisam oljutio svoju polovinu i pokuavam da iz nje isisam sok. On razmilja o nekim sasvim drugim po- morandama, u to sam sada potpuno siguran. Odmah nakon tog Uskrsa, otac se razboleo. Bio je bolestan vie od pola godine i plaio se da e umreti. Mislim da je znao da e umreti. Mama mi je esto govorila da mu je naroito teko padalo to e moda umreti pre nego to uspe da me zaista upozna. Baka po ocu mi je rekla neto slino, samo na malo mistiniji nain. Baka uvek ima udan glas kad sa mnom pria o njemu. Moda to i nije tako neobino. Baka i deka su izgubili odraslog sina. Kakav je to oseaj, ne znam. Na sreu, imaju i jednog sina koji je iv. Ali baka se ne smeje dok gleda stare fotografije moga oca, ve je tada ispunjena pobonou. To su njene rei. Moj otac je nekako zakljuio da se ne moe ozbiljno razgovarati s deakom od tri i po godine. Danas razumem zbog ega, a to e i ti, itaoe, uskoro shvatiti. Imam jednu fotografiju oca kako lei na krevetu u bolnici. Ma toj fotografiji je ispijenog lica. Sedim na njegovim koleni- ma dok me pridrava za ruke da ne padnem preko njega. Pokuava da mi se nasmei. To je bilo zbilo samo nekoliko nede- Ija pre nego to je umro. Vie bih voleo da nemam tu sliku, ali kad je ve imam, ne mogu je baciti. Ne mogu ak ni da prestanem da je gledam.

Sada imam petnaest godina, ili petnaest godina i tri nedelje, da budem sasvim precizan. Zovem se Georg Red i s mamom, Jergenom i Mirjam ivim u ulici Humlevejen u Oslu. Jergen je moj novi tata, ali ja ga zovem samo Jergen. Mirjam je moja mlaa sestra. Ima samo godinu i po dana i suvie je mala da bi se s njom moglo ozbiljno razgovarati. Naravno, ne postoje stare fotografije ili snimci Mirjam i moga oca. Ja sam oevo jedino dete. Na samom kraju ove knjige obznanie se neke iznenaujue informacije o Jergenu. Njih ne mogu da otkrijem sada, ali ko ita, saznae. Nakon to je moj otac umro, baka i deka po ocu doli su kod nas kui da pomognu mami da raisti njegove stvari. Ali, postojalo je neto veoma vano to niko od njih nije pronaao. Bila je to jedna duga pripovetka koju je napisao pre nego to su ga od- vezli u bolnicu. Niko nije ni znao da je napisao pripovetku. Pria o Devojci s pomorandama" pojavila se tek prolog ponedeljka. Kad je moja baka otila do upe za alat, nala je celu pripovetku uguranu u postavu crvenih kolica u kojima sam sedeo kad sam bio mali. Zato je pria ba tamo zavrila, mala je misterija. Nemogue je da je to bilo potpuno sluajno, jer je pripovetka koju je moj otac napisao kad sam imao tri i po godine imala veze s deijim kolicima. To ne znai da je sama pripovetka tipina pria o deijim kolicima, jer ona to nije, ali je otac napisao celu tu dugaku pripovetku za mene. Napisao je priu o Devojci s pomorandama da je proitam kad budem dovoljno odrastao da mogu da je raz- umem. Napisao je pismo za budunost. Ako je zaista moj otac jednom nagurao sve papire na kojima je napisana ova dugaka pripovetka u postavu starih kolica, mora da je iskreno verovao da pota uvek stie do primaoca. Palo mi je na pamet da bi bilo mudro detaljno pregledati sve stare stvari pre nego to se iznesu na buvlju pijacu ili jednostavno bace u kontejner, za svaki sluaj. Ne usuujem se ni da pomislim koliko se starih pisama i tome slinog moe iskopati na nekom ubritu.

O tome sam poprilino razmiljao poslednjih dana. Smatram da bi trebalo da postoji mnogo jednostavniji nain slanja pisama za budunost od guranje pisma u postavu deijih kolica. CI nekim izuzetnim sluajevima, poelimo da neko proita ono to piemo tek za etiri sata, etrnaest dana ili etrdeset godina. Pripovetka o Devojci s pomorandama je takvo jedno pismo. Ona je napisana za deaka Georga koji ima dvanaest, ili etrnaest godina, dakle za deaka Georga koga moj otac jo nije bio upo znao, i koga moda nikad ne bi ni doiveo da upozna. Ali sada ova pria mora da dobije valjani poetak. Kad sam se pre neto manje od nedelju dana vratio kui iz muzike kole, moji baka i deka po ocu nenajavljeno su doli kod nas u posetu. Iznenada su se dovezli iz Tensberga i trebalo je da ostanu do sledeeg jutra. I mama i Jergen su bili tu, sve etvoro su delovali puni oekivanja kad sam uao u predsoblje i sazuo cipele. Bile su i prljave i mokre, ali za to niko nije mario. Osetio sam da neto lebdi u vazduhu. Razmiljali su o neem sasvim drugom. Mama je rekla da je Mirjam otila na spavanje, i kao da je to bilo naroito pogodno poto su tu bili baka i deka. Oni, naravno, njoj nisu baka i deka. Mirjam ima svoju baku i deku po ocu. I oni su fini ljudi, ponekad i oni navrate, ali postoji izreka da krv nije voda. Uao sam u dnevnu sobu i seo na tepih, i tada su svi dobili tako ozbiljan izraz lica da sam pomislio da se neto desilo. Nisam mogao da se setim da li sam u koli prethodnih dana uradio neto to ne treba; vratio sam se s asa klavira u uobiajeno vreme, a prolo je mnogo meseci otkako sam poslednji put zdipio deset kruna s kuhinjskog pulta. Zato sam upitao da li se neto desilo. Tada je baka nadugako i nairoko poela priu o tome kako su pronali pismo koje mi je otac napisao pred smrt Osetio sam gr u stomaku. Prolo je jedanaest godina kako je umro. Vie nisam bio siguran ni da li ga se seam. Pismo od moga oca! To je zvualo strano ozbiljno, skoro kao testament. Primetio sam da moja baka dri veliki koverat na krilu, i tada mi ga je pruila. Koverat je bio zalepljen, a na njemu je samo pisalo: Za Georga." To nije bio bakin rukopis, ni

rukopis moje mame, ili Jergena. Pocepao sam koverat i izvukao krutu gomilu papira. Tada sam se zaista prestravio, jer je u vrhu prvog lista stajalo: Sedi li udobno, George? Bitno je da u svakom sluaju ima dobar oslonac, jer u ti sada ispriati jednu strano zanimljivu priu... Osetio sam nesvesticu. Sta je ovo? Pismo od moga oca. Ali da li je bilo pravo? Sedi li udobno, George?" Uinilo mi se da mogu da ujem njegov gromki glas, ovoga puta ne na videu, sada sam uo glas svoga oca kao da je odjednom oiveo i kao da je tu, s nama, u ovoj sobi. lako je koverat bio zalepljen pre nego to sam ga otvorio, morao sam da pitam da li su odrasli ve proitali dugako pismo, ali svi su odmahnuli glavom i rekli da nisu proitali ni reenicu. Ma, ni zarez", rekao je Jergen, glas mu je bio stidljiv, a to ba i nije tipino za ovog momka. Ali moda e smeti da proitaju to pismo od moga oca kad ga ja proitam, upitao je. Mislim da ga je ba zanimalo ta pie u pismu. Imao sam oseaj da ga zbog neega grize savest. Baka je ispriala zato su tog popodneva seli u kola i dovezli se do Osla. Bilo je to zato to je ona smatrala da je moda resila staru zagonetku, rekla je. Ovo je zvualo prilino mistino, a mistino je i bilo. Dok je moj otac bio bolestan, ispriao je mami da mi pie dugo pismo, koje je trebalo da proitam tek kad porastem. Ali takvo se pismo nikada nije pojavilo, a ve sam napunio petnaest godina. Novost je bila to se moja baka setila i neeg sasvim drugog o emu je otac priao. Zahtevao je da nikome ne padne na pamet da baci stara crvena deija kolica. Baka je verovala da se sea ta je rekao dok je leao u bolnici, skoro doslovce. Nikad neete baciti kolica, zar ne?" rekao je. Nemojte to da radite, molim vas. Ona su toliko znaila meni i Georgu ovih poslednjih meseci. elim da Georg zadri ta kolica. Ispriajte mu to jednom. Recite mu kad bude dovoljno odrastao da to razume, da sam iz sveg srca eleo da ih sauvam za njega." Zbog toga stara kolica nikad nisu baena niti odnesena na buvlju pijacu. ak je i Jergen dobio uputstva za to. Jo otkako se doselio u ulicu Humlevejen znao je da postoji

jedna stvar koju ne sme da dira, a to su bila ta crvena deija kolica. Gajio je tako veliko potovanje prema njima da je insistirao da se za Mirjam kupe sasvim nova kolica. Moda mu se nije svidela pomisao da svoju erku vozi u istim kolicima u kojima je mene pre mnogo godina vozio moj otac. Ali, moe se takoe pretpostaviti da je samo eleo nova i modernija kolica. On pomno prati modu, da ne kaem da je minker. Dakle, pismo i deija kolica. Ali baki je trebalo jedanaest godina da rei ovaj rebus. Tek joj je sada palo na pamet da bi neko moda trebalo da se odvai da ode do upe za alat i malo paljivije pretrai stara deija kolica. A bakine pretpostavke su bile potpuno tane. Kolica nisu bila samo kolica. Ona su bila potansko sandue. Nisam ba bio siguran da mogu da poverujem u tu priu. Nikad ne moete biti sasvim sigurni da li roditelji ili bake i deke govore istinu ili ne, u svakom sluaju ne kad se radi o osetljivim pitanjima", kako to baka naziva. Danas smatram da je u stvari najvea zagonetka kako to da niko nije imao dovoljno mozga da oivi stari kompjuter moga oca, onda, pre jedanaest godina. Pa na njemu je napisao pismo! Naravno da su pokuali da ga pokrenu, ali nisu imali dovoljno mate da pogode njegovu ifru. Imala je maksimalno deset slova, takvi su tada bili kompjuteri. Ali ak ni mama nije uspela da provali ifru. To je potpuno neverovatno. I tako su kompjuter samo smestili na tavan! Ali na kompjuter moga oca u se dakle, vratiti kasnije. Krajnje je vreme da moj otac dobije re. A ja u u priu, usput, uplesti nekoliko komentara. Pored toga, napisau i pogovor. Ma to sam primoran, jer mi u pismu otac postavlja ozbiljno pitanje. Mnogo mu je vano ta u odgovoriti na to pitanje. Cizeo sam flau koka-kole i s gomilom papira otiao u sobu. Kad sam se jedan jedini put zakljuao u svoju sobu, mama je protestovala, ali je shvatila da nema svrhe. itanje pisma od nekoga ko vie nije iv bilo je tako ozbiljan poduhvat da nisam mogao da podnesem pomisao da se cela familija muva oko mene. Pismo je, na kraju krajeva, bilo od mog oca, a kad je stiglo on je bio mrtav itavih jedanaest godina. Zbog toga mi je bio potreban mir. Bilo je udno stajati s dugim tampanim tekstom u rukama, oseao sam se otprilike kao da sam otkrio potpuno nov foto- album s upravo razvijenim fotografijama moga oca i

mene. Napolju je vejao sneg. Poeo je da pada jo dok sam se vraao kui iz muzike kole. Nisam verovao da e se sneg zadrati. Bio je poetak novembra. Seo sam na krevet i poeo da itam. Sedi li udobno, George? Bitno je da u svakom sluaju ima dobar oslonac, jer u ti sada ispriati jednu strano zanimljivu priu. Ali, moda si se ve udobno smestio na utoj konoj sofi. Ako je niste zamenili novom sofom... otkud znam! Uostalom, jednako mi je lako da zamislim da si seo u staru stolicu za ljuljanje u stakleniku - nju si oduvek voleo. Hi si moda na terasi? Naravno, ne znam koje je doba godine. Mogue je, dodue da vi vie ne ivite u ulici Humlevejen. Otkud znam. Ja ne znam nita. Ko je norveki premijer? Kako se zove generalni sekretar Ujedinjenih nacija? Hej, kako stoje stvari s teleskopom Habl? Zna li? Da li su astronomi saznali neto vie o tome kako je sklopljen ovaj kosmos? Vie puta sam pokuao da zamislim kako e sve izgledati za nekoliko godina, ali ni izbliza nisam mogao da stvorim sliku o tebi, tamo gde sada ivi. Samo znam ko si bio. ak ne znam ni koliko godina ima sada, dok ovo ita. Moda ima dvanaest, ili etrnaest, a ja, tvoj otac, odavno sam postao prolost. Istini za volju, ve se oseam kao utvara, i ponestaje mi vazduha svaki put kad na to pomislim. Postalo mi je jasnije zato utvare esto stenju i huu kao nevreme. Nije to da bi preplaili svoje naslednike. To je zato to im je uasno teko da diu u vremenu razliitom od njihovog. Ne samo da je odreeno nae mesto postojanja! I vreme nam je, takoe, odbrojano. Tako je to, a meni ne preostaje nita drugo nego da poem od onoga to je sada oko mene. Piem avgusta 1990. Sada - dakle dok ovo ita - verovatno si zaboravio skoro sve to smo zajedno doiveli onih toplih letnjih meseci kad si imao tri i po godine. Ali, pred nama je jo mnogo dana i mnogo lepih zajednikih trenutaka. Poveriu ti o emu mnogo razmiljam u poslednje vreme. Svaki pojedini dan koji proe i svaka sitnica koju smislimo, poveava mogunost da e me se seati. Sada brojim nedeIje i dane. G utorak smo stajali na tornju Trivan, i mogli smo da vidimo celu

Kraljevinu - videlo se sve do vedske. I mama je bila s nama, zajedno smo tamo bili sve troje. Ali, da li se sea toga? Moe li barem da pokua da se seti, George? Uini to. Pokuaj, jer to sve lei negde u tebi. Sea li se velikog BRIO-voza? Svakog bogovetnog dana igra se s njim po nekoliko sati. Sada sam bacio pogled na njega. Dok ovo piem, ine, vozovi i feriboti lee rasuti po podu ovde u predsoblju, ba kako si ih malopre ostavio. Na kraju sam morao da te qdvuem od svega da bismo stigli u obdani- te. Ali ini mi se da tvoje ruice jo uvek slau kockice. Nisam se usudio da premestim ni jednu jedinu inu. Da li moe da se seti kompjutera na kome smo ti i ja vikendom igrali igrice? Kad je bio potpuno nov, stajao je gore, u mojoj radnoj sobi, ali prethodne nedelje sam ga preneo u predsoblje. Sada bih najradije provodio vreme ovde, gde su sve tvoje stvari. Popodne ste, naravno, i ti i mama ovde. Osim toga, baka i deka nas poseuju ee nego ranije. To je lepo. Sea li se onog zelenog tricikla? Stoji napolju na poljuna- noj stazi i skoro je potpuno nov. Ako ga nisi zaboravio, to je moda samo zato to se jo uvek nalazi u garai, ili u upi za alat, star i istroen, pretpostavljam. Ili je zavrio na buvljoj pijaci? Atajes crvenim deijim kolicima, George? Da, tajes njima? Mora da se u svakom sluaju sea neke od scena iz svih naih etnji oko jezera Sogn? Ili iz naih poseta vikendici. Bili smo na Fjelstelenu tri vikenda zaredom. Ali sada se ne usuujem vie nita da pitam, stvarno se ne usuujem, jer moda uopte ne moe da se seti bilo ega iz Georg-vremena koje je bilo i moje vreme. Tako je kako je. Ispriau ti priu, rekao sam, ali ne moe se tek tako otpr- ve pogoditi ton koji odgovara ovom pismu. Ve sam napravio glupost to sam se obratio vri za koga smatram da ga dobro poznajem. Ali ti vie nisi mali, sada kad ita ove redove. Vie nisi onaj malia s plavim uvojcima. ujem sebe kako se benavim, otprilike kao stare tetke kad priaju gluposti maloj deci, a to je tupavo, jer pokuavam da doprem do odraslog Georga - onog koga nisam doekao da vidim, onog s kojim nisam stigao ozbiljno da porazgova- ram.

Gledam na sat. Prolo je samo sat vremena otkako sam se vratio kui poto sam te odveo u obdanite. Kad prelazimo potok, ti uvek eli da izae iz kolica i baci tapi ili kamen u vodu. Jednoga dana si pronaao praznu flau od soka pa si i nju bacio. Nisam uinio nita da te u tome spreim. Ovih dana ti je doputeno da vie nego obino radi po svojoj volji. Kad stignemo u obdanite, obino pojuri u odeljenje pa i ne stignemo da se pozdravimo. Kao da ti ima strano malo vremena, a ne ja. udna je ta pomisao. Stari ljudi esto misle da imaju vie vremena nego mala deca koja pred sobom imaju itav ivot. Nisam toliko star da bih time mogao da se hvalim, i dalje mislim da sam mlad ovek, u svakom sluaju sam mlad tata. Ipak bih najradije zaustavio vreme. Ne bih imao nita protiv da jedan od ovih dana traje itavu venost. Veeri i noi bi naravno dolazile, jer obdanica ima svoj sopstveni hod, sopstveni kotrljajui ritam, ali naredni dan bi mogao da pone tano tamo gde je prethodni zaet. Nije mi potrebno da vidim i doivim nita vie od onoga to sam ve iskusio. Samo bih tako arko eleo da zadrim ono to imam. Ali lopov je na delu, George. Nezvani gosti su poeli da iz mene crpu ivotnu energiju. Trebalo bi da se stide. Ovih dana mi je naroito prijatno, ali mi istovremeno naroito teko pada da te vodim u obdanite. Premda jo uvek ne oseam tegobe dok se kreem, ak ni dok te guram u kolicima, znam daje moje telo ozbiljno bolesno. Pristojne bolesti prikuju pacijenta istog asa za krevet. Opakoj bolesti po pravilu treba dugo dok se na kraju ne stropota preko tebe i zauvek te ne obori. Moda se ne sea da sam bio lekar, iako ti je mama neto ispriala o meni - siguran sam da jeste. Sada sam na dozvoljenom odsustvu s posla u zdravstvenom centru, ali znam o emu priam. Nisam pacijent koga je lako prevariti. Dakle, postoje dva vremena u ovom naem raunu, ili u ovom naem poslednjem susretu. Oseam se kao da smo svaki na svojoj strani planinskog vrha, utonutog u izmaglicu, i pokuavamo pogledom da dopremo do onog drugog. Izmeu nas lei obeana dolina koju si ti upravo ostavio iza sebe na svom ivotnom putu, a u kojoj nikad neu doiveti da te vidim. Ipak, moram da pokuam da uzmem u obzir i vreme pisanja,

10

ove prepodnevne asove dok si ti u obdanitu, i vreme itanja, koje je samo tvoje, kad jednoga dana bude ovo itao. Treba da zna da me kao udar ibe pee to piem pismo sinu koga sam ostavio za sobom, a verovatno je i tebi pomalo bolno ovo da ita. Ali ti si sada mladi ovek. Kad sam ja smogao snage da ove redove stavim na papir, mora se i ti potruditi da ih proita. Kao to vidi, suoio sam se s injenicom da sam moda na putu da sve napustim, i sunce i mesec i sve to postoji, naravno, ponajvie tebe i mamu. To je istina, i ona boli. Moram ozbiljno neto da te upitam, George, zbog toga piem. Ali, da bih mogao da ti postavim pitanje, prvo moram, kako sam i obeao, da ti ispriam tu uzbudljivu priu. Otkako si doao na svet radovao sam se to u ti jednom priati o Devojci s pomorandama. Danas - dakle u trenutku dok piem - suvie si mali da bi tu priu razumeo. Zato e to ipak biti moja mala ostavtina. Ona e negde leati i ekati neki drugi dan u tvom ivotu. Taj dan je doao. Kad sam dovde proitao, morao sam da podignem pogled. Cesto sam pokuavao da se setim svoga oca, a sad sam pokuao ponovo. Zamolio me je to. Ali svega ega sam mislio da se seam, u stvari sam se seao sa snimaka i iz foto-albuma. Seao sam se da sam imao ogroman BRIO-voz kad sam bio mali, ali to mi nije pomoglo da se setim svoga oca. Onaj zeleni tricikl je i dalje stajao u garai pa sam se i njega seao iz vremena kad sam bio mali, u to sam bio potpuno siguran. A crvena deija kolica su oduvek stajala u upi za alat. Ali nisam uspeo da se setim etnji oko jezera Sogn. Nisam mogao da se setim ni da sam ikad bio na tornju Trivan sa svojim ocem. Na tornju Trivan sam bio mnogo puta, ali s mamom i Jergenom. Jednom sam tamo bio sam s Jergenom. To je bilo jednog od onih dana kad je mama leala u bolnici nakon to se rodila Mirjam. Naravno, imam mnogo uspomena iz vikendice na Fjelstelenu. Ali ni u jednoj od uspomena nije bilo mesta za mog oca. Ci njima nema nikog drugog osim mame, Jergena i bebe Mirjam. Tamo gore, u vikendici, imamo jedan stari dnevnik i ja sam mnogo puta itao ono to je moj otac u njega upisao pre nego to je umro. Problem je bio

11

samo u tome to nisam znao da li mogu da se setim bilo ega od onoga o emu je pisao. To je otprilike bio isti sluaj kao s fotografijama i snimcima. Na Veliki petak Georg i ja snio izgradili rekordno veliku kuu od snega sa svulj- kama ..." Naravno, proitao sam sve ove prie, a neke od njih sam znao i napamet. Ali nikad nisam uspeo da se setim da sam uestvovao u neemu od onoga to se pominje u priama. Nisam imao vie od dve i po godine kad smo otac i ja izgradili rekordno veliku kuu od snega sa svim tim svetiljkama. Imamo i fotografiju te kue ali je tako tamna da se vide samo svetiljke. Moj otac me je pitao i o neem sasvim drugom u dugakom pismu koje sam upravo poeo da itam: Hej, kako stoje stvari s teleskopom Habl? Zna li? Da li su astronomi saznali neto vie o tome kako je ovaj kosmos sklopljen? Najeio sam se kad sam proitao ove redove, jer sam upravo bio zavrio ogroman seminarski rad o svemirskom teleskopu ili o Hubble Space Telescopu, kako se on zove na engleskom. Ostali iz mog odeljenja su onako usput napisali neto o engleskom fudbalu, o pice Girls ili Roaldu Dalu. Ali ja sam bio u biblioteci i uzeo sve to sam uspeo da pronaem o teleskopu Habl i napisao seminarski rad o tome. Rad sam predao profesoru pre samo nekoliko nedelja i on je u fascikli koju sam napravio napisao da je zadivljen zrelim, promiljenim i znalakim prilazom tekoj materiji". Moda nikad nisam bio tako ponosan kao kad sam proitao tu reenicu. Natpis iznad profesorovog komentara glasio je Cvee za astronoma amatera". A nacrtao je i lep buket cvea. Da li je moj otac bio vidovit? Ili je ista sluajnost to to me pita kako stoje stvari s teleskopom Habl, samo nekoliko nedelja nakon to sam zavrio seminarski rad? Moda pismo od moga oca i nije pravo? Ili je on moda jo iv? Opet sam se najeio. Sedeo sam na krevetu i dobro promislio. Teleskop Habl je postavljen u Zemljinu orbitu sa spejs-atla Diskaveri 25. aprila 1990. To je bilo upravo u vreme kad se moj otac razboleo, jer on se razboleo odmah nakon uskrnjeg raspusta 1990. To sam znao oduvek. Jedino to nikad nisam pomislio da je to bilo ba u isto vreme kad je teleskop Habl postavljen u Zemljinu orbitu. Moda je moj otac saznao da je bolestan istoga dana

12

kad je Diskaveri lansiran s Kejp Kanaverala zajedno s ukrcanim teleskopom Habl, moda istoga sata, moda istoga minuta. Onda mi je bilo razumljivo zato je jedva ekao da sazna ta se desilo sa svemirskim teleskopom. Naime, brzo je otkriveno da postoji ozbiljna greka u uglaanosti glavnog ogledala teleskopa. Moj otac nije mogao da zna da su tu greku uklonili astronauti sa spejs-atla Endever decembra 1993, jer to je bilo skoro tano tri godine nakon to je umro. Naravno nije nita znao ni o fantastinoj dodatnoj opremi koja je montirana februara 1997. Moj otac je umro pre nego to je uspeo da sazna da je teleskop Habl napravio najotrije i najbolje ikad snimljene fotografije svemira. Mnoge od njih sam pronaao na internetu i odtampao itavu hrpu za seminarski rad. Pored toga, neke od omiljenih fotografija sam okaio u svoju sobu, na primer, izuzetno otru sliku zvezde dina Eta Karina, udaljene preko 8.000 svetlosnih godina od naeg Sunevog sistema. Eta Karina je jedna od najmasivni- jih zvezda u Mlenom putu i uskoro e eksplodirati kao supernova i onda e se na kraju skupiti u neutronsku zvezdu ili crnu rupu. Drugi favorit mi je fotografija ogromnih stubova gasa i praine u Orlovoj maglini (zvanoj i Ml6). Tu se raa nova zvezda! Danas znamo mnogo vie o kosmosu nego to smo znali 1990, uglavnom zahvaljujui teleskopu Habl. Snimio je na hiljade fotografija galaksija i zvezdanih maglina mnogo miliona svetlosnih godina udaljenih od Mlenog puta. Osim toga, snimio je i neke potpuno neverovatne fotografije prolosti kosmosa. Moda zvui pomalo mistino da je mogue slikati prolost kosmosa, ali gledati u kosmos je isto to i gledati u prolost. Naime, svetlost se kree brzinom od 300.000 kilometara u sekundi, a ipak joj treba vie milijardi godina da od udaljenih galaksija stigne do nas, jer je kosmos uasno veliki. Teleskop Habl je pravio snimke galaksija koje su od nas udaljene vie od dvanaest milijardi sve- tlosnih godina, ali to takoe znai da je on video istoriju kosmosa od pre vie od dvanaest milijardi godina. Ta pomisao je potpuno luda, jer kosmos je tada imao manje od milijardu godina. Teleskop Habl je uspeo da baci pogled unazad skoro sve do Velikog praska kad su nastali vreme i prostor. Znam poneto o tome, zato sada ovo i

13

piem. Moram samo da vodim rauna da ne napiem sve to znam. Fascikla koju sam predao profesoru imala je 47 stranica! Mislim da je ba zastraujue to mi otac pie o svemirskom teleskopu. Oduvek me je interesovalo istraivanje svemira i moda je sposobnost da se pogled podigne s onoga to se deava na povrini ove planete manje ili vie nasledna. Ali isto sam tako mogao da izaberem da piem seminarski rad o programu Apolo i o prvim ljudima na Mesecu. Mogao sam da piem o galaksijama i crnim rupama. Mogao sam da piem o Sunevom sistemu s devet planeta i s velikim pojasom asteroida izmeu Jupitera i Marsa. Ili sam mogao da piem o ogromnim teleskopima na Havajima. Ali ja sam, dakle, odabrao da piem o teleskopu Habl. Kako je moj otac mogao to da pogodi? Bilo je neto lake razumeti zato je pomenuo generalnog sekretara N. To je sigurno bilo samo zato to sam roen 24. oktobra, dakle na Dan Ujedinjenih nacija. Ci svakom sluaju, ime generalnog sekretara CIN je Kofi Anan. A premijer Norveke se zove Cei Magne Bundevik. Skoro je zamenio Jensa Stoltemberga. Dok sam sedeo i razmiljao, mama je pokucala na vrata i pitala kako sam. Ne ometaj", samo sam rekao. Nisam proitao vie od etiri strane. Pomislio sam: Priaj, oe. Priaj o Devojci s pomorandama. Ja sam tu. Doao je taj dan. Vreme je itanja. Pria o Devojci s pomorandama poinje jednog popodneva kad sam stajao ispred Narodnog pozorita i ekao tramvaj. Bilo je to jednom, krajem sedamdesetih, i bila je kasna jesen. Seam se da sam stajao i mislio o studijama medicine koje sam upravo zapoeo. Bilo je udno zamiljati da u jednog dana postati diplomirani lekar i primati prave pacijente koji su doli kod mene i stavili svoju sudbinu u moje ruke. Sedeu u belom mantilu za velikim pisaim stolim i govoriti: Po svoj prilici bi trebalo da uradimo neke analize krvi, gospoo Johan- sen." Ili: Da li to oseate ve dugo?" Onda je konano naiao tramvaj, mogao sam da ga vidim u daljini, prvo je kliznuo pored Parlamenta a zatim se polako uspeo uz ulicu Stortingsgaten. (Jvek me je od tada pomalo muilo to nikad kasnije nisam mogao da se setim kuda sam tada krenuo. Ali sam u svakom sluaju ubrzo uao u jarko plavi tramvaj ka Frogneru, prepun ljudi. Prvo na ta mi je pogled pao bila je vesela devojka koja je stajala u prolazu s ogromnom papirnom kesom prepunom sonih pomorandi. Na sebi je imala staru

14

narandastu vetrovku i seam se da sam pomislio da je kesa koju je privijala uz sebe toliko velika i teka da joj u svakom trenutku moe ispasti iz ruku. Ali vie od kese s pomorandama panju mi je privlaila sama mlada dama. Odmah sam shvatio da kod nje ima neeg posebnog, neeg nepojmljivo maginog i oaravajueg. Pored toga, primetio sam kako me posmatra i kao da je izmeu svih tih ljudi koji su nagrnuli u tramvaj izabrala ba mene. To je trajalo tek jednu sekundu, a skoro da smo ve bili u nekoj vrsti tajnog saveza. im sam uao, zarobila me je svojim upornim pogledom, i, moda sam ja prvi skrenuo pogled, mogue je, jer sam u to vreme bio neuobiajeno stidljiv. A ipak, seam se da mi se u toku te kratke vonje tramvajem javila sasvim jasna misao da tu devojku nikad u svom ivotu neu zaboraviti. Nisam znao ko je ona, ni kako se zove, ali je od prvog trenutka imala gotovo neprijatnu mo nada mnom. Bila je za pola glave nia od mene, imala je dugu tamnu kosu i smee oi i imala je oko devetnaest godina, kao i ja. Gledala me je i kao da mi je klimnula glavom, a da pri tom nije napravila ni najmanji pokret. Smeila se, i izazovno i nestano u isto vreme, kao da smo se nekad ranije poznavali, ili - ne oklevam da to kaem - kao da smo nekad davno proiveli itav ivot zajedno, samo ona i ja. Kao da sam proitao poruku o tome u tom smeem pogledu. Njen osmeh je izmamio par rupica na obrazima - podsetila me je na vevericu, bila je u svakom sluaju jednako slatka. Ako smo zaista nekad iveli zajedno, onda smo bili dve veverice na drvetu, pomislio sam, a pomisao na to, odnosno na razigrani veveriji ivot s mistinom devojkom s pomorandama, bila je vrlo prijatna. Ali zato se smeila tako lukavo i izazivajue? Da li se zaista meni osmehivala? Ili ju je zabavljala neka njena pomisao, moda se smeila neemu to joj je iznenada palo na pamet i to sa mnom nije imalo nikakve veze? Ili sam joj ja bio sme- an? I to je bila jedna od mogunosti koju sam morao da razmotrim. Ali mene i nije bilo naroito zabavno gledati; mislio sam da izgledam prilino obino, i ona je, a ne ja, nepobitno izgledala pomalo komino sa ogromnom kesom pomorandi oslonjenom na stomak. Moda se zbog toga smejala, dakle samoj sebi. Moda se smeila na svoj raun. Nemaju svi ljudi tu osobinu. Nisam se usuivao da je opet pogledam u oi. Samo sam zurio u veliku kesu s pomorandama. Ispae joj, pomislio sam. Ne sme da joj ispadne. Ali, ipak e joj ispasti.

15

0 toj kesi je moralo biti barem pet kilograma pomorandi, moda ak osam ili deset. Tramvaj se penje uz ulicu Dramensvejen. Mora da pokua to da zamisli. Tramvaj potee i mui se, staje kod amerike ambasade, staje na trgu Suli, i tada, kad je trebalo da skrene u ulicu Frognervejen, desilo se upravo ono ega sam se sve vreme pribojavao. Iznenada se tramvaj za Frogner opasno nagnuo, u svakom sluaju sam imao takav oseaj, devoj- ka s pomorandama se malo zanela, i shvatio sam u jednom deliu sekunde da moram da spasem ogromnu kesu s pomorandama od propasti. Sada... ne, sada! Ovde sam moda uinio fatalnu greku u proceni. G svakom sluaju, izvodim sudbonosni manevar. Sluaj sada: Odluno sam ispruio obe ruke u ubrzo mi se jedna ruka nala ispod smee papirne kese a druga vrsto oko struka mlade dame. ta misli, ta se zatim dogodilo? Devojka u naranda- stoj vetrovci je, naravno, ispustila kesu s pomorandama, ili sam joj je ja iupao iz vrstog stiska, kao da sam bio ljubomoran na nju i eleo da je uklonim s puta, ali tuan rezultat bilo je trideset ili etrdeset pomorandi koje su popadale ljudima u krilo, kotrljale se po podu, pa potom kroz ceo tramvaj. Ja sam zaista napravio mnogo gluposti u svom ivotu, ali ovo je prevazilo sve, to je bio najneprijatniji trenutak koji sam ikad doiveo. Toliko o pomorandama ovoga puta, neka se one samo kotrljaju jo nekoliko sekundi po tramvaju, jer ova pria iz tramvaja i nije prevashodno o njima. Ubrzo se devojka okrenula prema meni i vie se nije osmehivala. Isprva je bila samo tuna, u svakom sluaju, preko lica joj kliznu tamna senka. Nisam mogao da znam ta ona misli, naravno, ali kao da je u svakom trenutku mogla briznuti u pla. Kao da joj je svaka od pomorandi znaila - da George, kao da je ba svaka od njih bila u potpunosti nezamenljiva. To nije trajalo dugo, veslede- eg trenutka uvreeno me je pogledala, i na taj mi nain jasno dala do znanja da me smatra odgovornim za ono to se desilo. Oseao sam se kao da sam joj upropastio ivot, o svom da i ne govorim. Oseao sam se kao da sam unitio sopstve- nu budunost. Trebalo je da onda bude tamo i da me spase - sigurno bi rekao neto zabavno i spasonosno. Ali tada nisam imao malu ruku koju bih drao, to je bilo mnogo godina pre nego to si se ti rodio.

16

Duboko postien, spustio sam se na sve etiri i poeo da skupljam pomorande izmeu mnotva prljavih izama i dubokih cipela, ali uspeo sam da spasem samo deo. Kesa u kojoj su bile pocepala se, uskoro sam to otkrio, tako da vie nije bila od koristi. Palo mi je na pamet, kao gorka ala, da sam pao na ko- lena pred ovom mladom damom, dakle i doslovno. Nekoliko putnika, ali samo onih najdobroudnijih, veselo se nasmeja- lo, naime, nije nedostajalo ni nestrpljivih grimasa - tramvaj je bio dupke pun, a guva skoro neizdrljiva. Primetio sam da su me putnici, svi koji su videli ta se dogodilo, smatrali odgovornim za ono to je zapravo trebalo da bude galantan spasilaki podvig. Poslednje ega se seam iz te nesrene vonje tramvajem jeste sledea slika: Stojim pravo, ruku punih pomorandi - dve sam strpao i u depove pantalona - pred devojkom u na- randastoj vetrovci, ona me gleda u oi i kae otro: Seprtljo!" Bila je to grdnja, u to nema sumnje, ali zatim joj se raspoloenje vratilo'i napola pomirljivo a napola zadirkujui rekla je: Mogu li da ponesem jednu pomorandu?" Izvini", samo kaem, izvini!" Kad se tramvaj zaustavio kod Melhausenove poslastiarni- ce na Frogneru, vrata su se otvarila, smeteno sam klimnuo glavom tom, u mojim oima skoro nadzemaljskom biu, devojci s pomorandama, narednog trenutka ona je izvukla jednu pomorandu iz mog prepunog naruja i nestala u ulici leprava i laka kao vila iz bajke. Tramvaj je ponovo povukao i nastavio da se kree dalje prema parku Frogner. Mogu li da ponesem jednu pomorandu?" George! Pa ja sam stajao i drao njene pomorande u rukama, dve su mi bile u depu, a ostatak se kotrljao po podu tramvaja. Odjednom mi je naruje bilo puno pomorandi, a one ak i nisu bile moje. Osetio sam se kao najobiniji kradljivac pomorandi, neki putnici su, takoe, dobacivali poneki zabavni komentar u tom smislu, i ne seam se ta sam pomislio, ali sam se iunjao iz tramvaja na sledeoj stanici. To je bio trg Frogner. Kad sam izaao iz tramvaja, bila mi je u glavi samo jedna misao: morao sam da pronaem neko mesto na kome bih se oslobodio pomorandi. Bio sam primoran da balansiram poput igraa na uetu kako mi ne bi ispale, a ipak mi je jedna pala na kaldrmu i naravno, nisam smeo ni da pokuam da se sagnem i dohvatim je.

17

Uskoro sam ugledao jednu damu koja je gurajui deija kolica stigla do stare ribarnice, zna, one na trgu Frogner. (Pa sad, ne znam da li ona jo uvek postoji?) Sasvim sam-se polako pribliio dami s deijim kolicima i dok sam prolazio pored kolica ugrabio sam priliku i spustio sve pomorande na ruiasti prekriva za bebe, ak i dve koje su mi bile u depu, a sve se odigralo u par sekundi. Trebalo je da vidi izraz lica te dame, George. Osetio sam da moram neto da kaem, i zato sam je zamolio da primi moj mali poklon za detence, jer je u ovo doba, u kasnu jesen, vano da sva deca unesu dovoljno vitamina C, a to znam, dodao sam, jer studiram medicinu. Mislila je da sam drzak, u to nema sumnje, moda je mislila da sam pijan, u svakom sluaju nije mislila da sam student medicine, ali ja sam ve bio u punom trku niz ulicu Frognervejen. Ponovo je u mojoj glavi bilo mesta samo za misao da moram opet da pronaem devojku s pomorandama. Morao sam da joj, to je mogue bre, uem u trag i objasnim svoje ponaanje. Ne znam koliko dobro poznaje taj deo grada, ali uskoro sam zadihan stigao do ukrtanja ulica Frognervejen, Fredri- ka Stanga, Elisenbergvejen i Levenoldsgate, gde je tajanstvena devojka izala iz tramvaja s jednom jedinom bednom pomorandom u ruci. Kao da sam stajao na trgu s Trijumfalnom kapijom u francuskoj prestonici, bilo je previe puteva izmeu kojih je trebalo izabrati, a devojke s pomorandama nije bilo. Tog popodneva sam sate i sate proveo hodajui tamo-amo po Frogneru, popeo sam se do vatrogasne stanice na Briske- biju, otiao sam skroz dole do stare klinike Crvenog krsta, i svaki put kad bih video neto to je makar podsealo na na- randastu vetrovku, osetio bih kako mi srce skae u grudima, ali ona koju sam traio kao da je u zemlju propala. Nekoliko sati kasnije palo mi je na pamet da je mlada dama koju sam tako runo uvredio moda sedela bezbedna iza nekog prozora u ulici Elisenbergvejen i iz potaje pratila kako mladi student, oajan, tri tamo-amo, otprilike kao zbunjeni junak nekog akcionog filma. Nije mogao da pronae princezu za kojom je tragao. Zalaganje mu nije manjkalo^ ali mu je bilo nemogue da joj ue u trag. Kao da se ceo film vezao u vor.

18

U jednom trenutku sam ugledao sveu koru pomorande u kanti za otpatke. Podigao sam koru i pomirisao je, a ako je zaista poticala od devojke s pomorandama, onda je to ujedno bio i poslednji njen trag. Ostatak veeri proveo sam mislei na devojku u naranda- stoj vetrovci. Ceo svoj ivot iveo sam u Oslu, ali je nikad ranije nisam video, u to sam bio siguran. Utoliko sam bio odluniji da uinim sve to je bilo u mojoj moi kako bih je ponovo sreo. Kao dodirom arobnog tapia ve je uspela da se postavi izmeu mene i ostatka sveta. Misli su mi se stalno vraale na pomorande. ta je htela s njima? Da li je jednostavno htela da ih oljuti jednu za drugom, po redu, i pojede ih, dakle kriku po kriku, na primer za doruak ili uinu? Od te pomisli sam ustreptao. Moda je bila bolesna i drala specijalnu dijetu, i ta mi je misao pala na pamet, i ona me je uznemirila. Ali bilo je vie mogunosti Moda je htela da napravi fro- ma od pomorandi za drutvo od preko stotinu gostiju. Pri toj pomisli sam odmah postao ljubomoran, zato to ja nisam pozvan na tu zabavu. Osim toga, uvrteo sam sebi u glavu da bi u tom drutvu broj mukaraca i ena mogao da bude vrlo neravnopravan. Pozvano je preko devedeset mladih mukaraca i samo osam devojaka. Mislio sam da znam zato. Naime, froma od pomorandi je trebalo da bude serviran na velikoj zabavi povodom zavretka semestra na Institutu za ekonomiju preduzea, a kako je struno polje ekonomija preduzea, tamo skoro da nije bilo studentkinja. Pokuao sam da odagnam ovu misao, bila je neizdrljiva, ali sam uspeo da to doivim kao mali skandal po ravnopravnost, Institut za ekonomiju preduzea jo nije bio uveo kvote za polove. Pa sad, nisam mogao da se oslonim na sopstvenu matu. Moda je devojka s pomorandama jednostavno krenula kui, u skuenu studentsku sobu, kako bi iscedila mnogo litara soka od pomorande samo da ga ima u friideru jer je, ili mrzela, fabriki sok napravljen od jeftinog koncentrata iz Ka- lifornije ili je bila alergina na njega. Nita od ovoga nije mi se uinilo izvesnim, ni sok ni fro- ma. Ali, ubrzo sam dobio ubedljiviju ideju: Devojka s pomorandama je na sebi imala staru zimsku vetrovku poput one koju je Roald Amundsen koristio na svojim uvenim polarnim putovanjima. CJvek sam umeo dobro da tumaim znakove - u medicini se to naziva dijagnostika - a niko se ne eta ulicama Osla u staroj zimskoj vetrovci, osim ako to nema neko znaenje, u

19

svakom sluaju ne ako istovremeno vue ogromnu papirnu kesu punu sonih pomorandi. Pomislio sam da je, naravno, devojka s pomorandama planirala da na skijama prede preko Grenlanda, ili u svakom sluaju preko visoravni Hardangervida, a onda i nije tako glupo staviti osam ili deset kilograma pomorandi na pseu zapregu, u suprotnom, mogua je smrt od skorbuta u ledenoj pustinji. Jo jednom sam dopustio da me sopstvena mata zavede: zar vetrovke nisu izmislili Eskimi? Sigurno je ova devojka krenula na Grenland. Ali ta e sada biti s tom ekspedicijom na Grenland? Nije bilo sigurno da mistina devojka bez daljnjeg ima novca da kupi novu koliinu pomorandi, skoro da je zaplakala kad je izgubila celu zalihu, a ve sam primetio da je sigurno bila vrlo siromana. Ali bilo je vie mogunosti. Morao sam da se prizovem pameti i to uvidim. Moda je devojka s pomorandama ivela u velikoj porodici. Da, zato da ne! koje mogao da uzme zdravo za gotovo da ona nije bolniarka i da ne ivi sama u maloj sobi naspram klinike Crvenog krsta; moda je erka u jednoj brojnoj porodici koja veoma voli pomorande. Tu porodicu bih ja rado posetio, George, mogao sam da ih zamislim oko velikog trpezarijskog stola u jednom od prostranih stanova na Frog- neru s visokim, prozranim sobama i gipsanim rozetama na tavanici. Pored majke i oca u porodici ima jo sedmoro dece, etiri sestre i dva brata pored devojke s pomorandama, ona je, sigurno, najstarije od dece, nena je i brina starija sestra. Ti kvaliteti e joj, uostalom, biti potrebni u narednom periodu, jer e proi mnogo dana pre nego to neko od brae i sestara ponese u kolu pomoranu kao uinu. Ili I misao mi je prostrujala telom kao jeza - moda je ona i sama majka u jednoj majunoj porodici koja se sastoji od nje, prepotentnog mukarca koji je upravo zavrio studije na institutu za ekonomiju preduzea i male erke od etiri ili pet meseci - iz nekog razloga sam sebi uvrteo u glavu da se zove Ranvejg. Morao sam i to uzeti u razmatranje kao mogunost, bio sam na to primoran. Naime, nije bilo tako sigurno da je ba mama vozila svoje odoje pod ruiastim prekrivaem pored Ribe & divljai Frogner. Mogla je to, isto tako, da bude bebisi- terka devojke s pomorandama. Misao me je presekla. Mada, onda bi u svakom sluaju neke od

20

pomorandi bile vraene mladoj dami s veverijim pogledom. Svet je odjednom postao majuan, i u svemu je postojao smisao. Oduvek sam umeo da saberem dva i dva, dobro mije ilo tumaenje znakova, ili ono to mi lekari nazivamo dijagnostikom. Dopustie mi da dodam da sam sam sebi postavio dijagnozu kad sam shvatio da sam bolestan. Pomalo sam na to ponosan. Jednostavno sam otiao kod kolege i rekao mu ta sa mnom nije u redu. I on je preuzeo sluaj. I onda... Pa sad, George. Oude sam morao da napravim malu pauzu u pisanju. Moda misli da je udno to mogu tako veselo da piem o onome to se desilo tog popodneva pre mnogo godina. Alija se toga seam kao zabavne prie, skoro kao nemog filma, i tako elim da i ti to doivi. To ne znai da sam naroito raspoloen, sad, u trenutku dok piem. Istina je da se oseam naisto smeteno, ili potpuno neuteno, da budem precizniji. Ne krijem to, ali ti ne treba o tome da misli. Nikad me nee videti da plaem, to sam odluio, i uspevam da se savladam. Mama je na putu kui s posla i nas dvojica smo sami. Ali sada tu na podu crta nekim flomasterima i ne moe da me utei. Ili moda ipak moe? Kad jednom, nakon mnogo godina, bude itao ovo pismo, koje ti pie onaj koji je nekad bio tvoj otac, moda e mi tada uputiti koju utenu misao. Pomisao na to me ve greje. Vreme, George. ta je vreme? Bacio sam pogled na sliku Supemova 1987A. Tu fotografiju je snimio teleskop Habl otprilike u vreme kad je moj otac shvatio da je bolestan. Naravno, da mi ga je bilo ao. Ali nisam ba bio siguran da mislim da je ispravno postupio kad je na moja plea stavio teret svoje tuge. U svakom sluaju nita nisam mogao da uinim za svog oca. On je iveo u vremenu drugaijem od sadanjeg, i ja sam morao da ivim svoj ivot. Kad bi se svi ljudi uguili u pismima umrlih roditelja i predaka, nikad ne bismo uspeli da ivimo sopstvene ivote. Osetio sam suze u oima. Misu to bile slatke suze, ako upte postoji neto to se moe nazvati slatkim suzama, to su bile one kisele i zamrznute suze koje ne teku, ve ostaju i peku u uglovima oiju.

21

Setio sam se svih maminih i mojih odlazaka na groblje i sreivanja oevog groba. Nakon to sam proitao poslednje odeljke, odluio sam da vie ne uestvujem u tome. CJ svakom sluaju neu nikad sam kroiti na groblje. Nikad. Nije obavezno tako teko odrasti bez oca. Sve postaje stvarno jezovito tek kad mrtvi otac odjednom pone da ti se obraa iz groba. Najbolje bi moda bilo da je svog sina ostavio na miru. Sam je nagovestio neto o tome da se vratio kao utvara. Osetio sam da su mi dlanovi vlani. Ali ja u svakako proitati ostatak pisma koje mi je otac napisao. Moda je bilo dobro to je poslao pismo za budunost, a moda i nije. Bilo je prerano da se stvaraju konani stavovi o tome. Mora da je bio udan tip, pomislio sam, barem je bio'cuan kad je imao devetnaest godina te jeseni krajem sedamdesetih, jer sam mislio da je previe znaaja pridao tome to je neka devojka stajala u tramvaju za Frogner s velikom kesom pomorandi u rukama. Nije ni tako udno da momci i devojke upuuju poglede jedni drugima, verujem da to ine jo od Adama i Eve. Zato nije mogao jednostavno da napie da se zaljubio u nju? To je mlada dama shvatila sigurno mnogo pre nego to se on bacio na njene pomorande. A postarao se i da joj jednu ruku obavije oko struka. Moda je stajao u tramvaju s nesvesnom eljom da s njom zaigra jedan pravi pomorandin valcer. Kad se deca zaljube, oni se ili potuku ili vuku jedno drugo za kosu. Neki i bacaju grudve jedni na druge. Mislio sam da su de- vetnaestogodinjaci malo vetiji. Ali, proitao sam samo poetak prie. Moda je postojalo neto zaista mistino u vezi s tom devojkom s pomorandama". Da nije tako, teko da bi moj otac poinjao priu o njoj. Bio je bolestan, znao je da e moda umreti. Dakle, mora da je ono to je pisao njemu bilo veoma bitno, a moda je to bilo i za mene. Popio sam ostatak koka-kole i itao dalje. Da li u ikad ponovo sresti Devojku s pomoranama? Moda ne. Moda je ivela u potpuno drugom gradu u Norvekoj, moda je u Oslu bila samo u kratkoj poseti? Kad god bih u gradu ugledao tramvaj za Frogner, po novosteenom obiaju pogledao bih u sve prozore da ispitam da li je moda Devojka s pomoranama meu putnicima. Mnogo pi/ttj .sam gledao, ali je nikad nisam ugledao. Poeo sam da se u predveerja

22

etam do Firognera, i im bih u ulinom pejzau zapazio neto uto ili narandasto, pomislio bih da u je ponovo sresti. Ali ako su oekivanja bila velika, i razoaranja su bila brojna. Dani i nedelje su prolazili, i jednog ponedeljka pre podne navratio sam u jedan kafe u ulici Kari-Johana, tu smo se ponekad okupljali neki od mojih kolega sa studija i ja. Kako sam otvorio vrata i uao u lokal, naglo sam zastao u ustuknuo pola koraka. Jer, tamo je sedela Devojka s pomorandama. Nije tu bila ranije, u svakom sluaju ne u isto vreme kad i ja, ali sada je sedela u kafeu sa oljom aja i listala neku arenu knjigu. Kao da ju je neka nevidljiva ruka postavila tamo da iekuje da navratim i posetim je. Imala je na sebi onu istu iznoenu ve- trovku, i pazi sad, Geprge, u ovo moda nee poverovati, ali u krilu je, izmeu svog teia i malog stola, drala ogromnu papirnu kesu do vrha punu sonih pomorandi. Presekao sam se. Doivljaj ponovnog vienja Devojke s po- morandama, u istoj narandastoj vetrovci i s potpuno identinom kesom pomorandi u krilu jednako je nestvaran kao fatamorgana. Od tog trenutka su pomorande postale sama sr onoga to sam morao da pokuam da otkrijem. Uostalom, kakve su to bile pomorande? inilo mi se da pomoran- dina sunca tako svee svetle da sam poeleo da protrljam oi. Bile su zlatnoute na sasvim drugaiji nain od pomorandi koje sam viao ranije. ak i s neoljutenom korom, inilo mi se da mogu da namiriem koliko su sone. U svakom sluaju, to nisu bile obine pomorande! Skoro da sam se uunjao u lokal i seo za sto etiri-pet metara udaljen od njenog. Pre nego to sam odluio ta u da uradim, eieo sam samo da sedim i da je gledam, da uivam u prizoru neobjanjivog. Mislio sam da me nije primetila, ali iznenada je podigla pogled s knjige koju je itala i pogledala me pravo u oi. Tako me je uhvatila na delu, jer je na taj nain shvatila da sam tu sedeo jedno vreme i posmatrao je. Toplo se osmehnula, i taj osmeh, George, mogao je da istopi ceo svet, a da ga je ceo svet video, imao bi snage da zaustavi sve ratove i sva neprijateljstva na celoj planeti, u svakom sluaju bi nastupilo dugo primirje. Vie nisam imao izbora, jednostavno sam morao da joj priem. Lagano sam preao preko prostorije i seo na slobodnu stolicu za njenim stolom. Nije pomislila da je to udno,

23

iako me je neto u njenom izgledu spreavalo da budem sasvim siguran da me se sea iz one vonje tramvajem. Nekoliko sekundi smo samo sedeli bez ijedne rei. Kao da nije elela da odmah razgovaramo. Dugo me je gledala u oi, itav minut sigurno, i ovoga puta nisam sklonio pogled. Primetio sam da joj enice nemirno etaju. Kao da njene oi govore: Da li me se sea? Ili: Zar me se ne sea? Uskoro je jedno od nas moralo da progovori, ali ja sam bio tako zbunjen da sam samo sedeo i razmiljao o vremenu kad smo, moda, iveli zajedno kao par ivahnih veverica u malom umskom lugu, potpuno sami. Volela je da se skriva od mene, morao sam bez prekida da jurim uz stabla i niz njih i pokuavam da je naem, i ako bih je ugledao, ona bi samo skoila s grane na kojoj je bila, na drugo drvo. Tako bih ja uvek iao za njom pleui kroz umu, sve dok mi jednog dana nije palo na pamet da se i sam sakrijem. Tada je ona letela za mnom, sedeo bih ili na vrhu drveta ili dole, u mahovini, iza nekog starog panja i uivao u prizoru kako me nestrpljivo trai, a moda me i trai s trunkom straha da me nikad vie nee nai... Odjednom se desilo neto bajkovito, ne u orahovoj umi, onda, u pradavno vreme, ve sada i ovde, u kafeu, usred ulice Karl-Johana. Bio sam spustio levu ruku na sto, a ona je iznenada gurnula svoju desnu ruku u moju. Knjigu je stavila na pomorande, a levom rukom je i dalje drala veliku kesu, kao da se plaila da u joj je uzeti ili je gurnuti na pod. Vie nisam bio tako stidljiv. Samo sam oseao kako prohladna sila tee preko njenih prstiju u moje. Bio sam ubeen da poseduje natprirodne moi, a nasluivao sam da su one, na neki nain, sigurno povezane s pomorandama. Zagonetka, pomislio sam, udesna zagonetka! Ubrzo vie nisam mogao da sedim s mirom, a da bar jedno od nas ne progovori, i moda je to bila izdaja, moda je to bilo krenje pravila onoga to je Devojka s pomorandama predstavljala. I dalje smo gledali jedno drugo u oi, i tada sam rekao: Ti si veverica!"

24

Kad sam to izgovorio, nasmeila se lako kao cvet i neno mi stisnula ruku. Onda me je pustila, kretnjom kraljice ustala od stola s velikom kesom pomorandi u rukama i lakim koracima izala na ulicu. Dok je odlazila, video sam joj suze u oima. Zanemoao sam. Onemeo sam. Pre samo nekoliko sekundi Devojka s pomorandama je sedela preko puta mene i drala me za ruku, inilo mi se da miris pomorandi jo uvek lebdi u vazduhu, ali sada je nije bilo. Da nije bilo kese s pomorandama, moda bi mi mahnula. Ali, obe ruke su joj bile potrebne da bi drala veliku kesu, i mahanju nije bilo mesta. Ali plakala je. A ja nisam poao za njom, George. I to bi bilo krenje pravila. Bio sam samo preplavljen, bio sam iscrpljen, bio sam sit. Doiveo sam neto divno i zagonetno i od toga sam mogao da ivim mesecima. Pomislio sam da u je zasigurno opet sresti. Ovde su vladale neke mone ali i nedokuive sile. Bila je stranac. Dola je iz bajke lepe nego to je naa. Uspela je da ude u nau stvarnost, moda zato to je ovde imala vaan zadatak, moda je trebalo da nas spase od onoga to neki nazivaju sivom svakodnevicom". Do tada su mi slini misionarski poduhvati bili sasvim strani. Verovao sam da postoji samo jedno bivstvo i jedna stvarnost. Ali, u svakom sluaju su postojale dve vrste ljudi. Postojala je Devojka s pomorandama, i postojali smo mi ostali. Ali zato je imala suze u oima? Zato je plakala? Seam se da sam pomislio da je moda vidovita. Zato bi inae zaplakala pri pogledu na potpuno nepoznatog mukarca? Ali, moda je videla" da e me jednog dana stii zla sudbina. udno je pomisliti da je tada neto takvo uopte i moglo da mi padne na pamet. Iako me mata lako ponese, bio sam i jesam racionalan ovek. Na ovom mestu u prii oseam potrebu da kratko rezimiram. Obeavam da se to nee deavati suvie esto. Pogledi mladog oveka i jednako edne mlade ene sluajno su se sreli u tramvaju za Frogner. Vie nisu deca, ali jo nisu stigli ni da postanu zaista odrasli, i nikad se ranije nisu sreli. Nekoliko minuta kasnije mladi ovek pomisli da e mladoj eni ispasti ogromna kesa puna sonih pomorandi. Posee za njom, a tuna posledica je da sve pomorande padaju na pod. Mlada ena ga naziva eprtljom, izlazi iz tramvaja na

25

sledeoj stanici, pita ga da li moe da ponese samo jednu jadnu pomorandu i mladi ovek smeteno klimne glavom. Prolazi nekoliko nedelja, i oni se ponovo sreu u kafeu. I ovoga puta mlada ena dri veliku papirnu kesu prepunu sonih pomorandi. Mladi ovek seda za njen sto, i oni itav minut sede i gledaju se u oi. To moe da zvui kao fraza, ali u toku tih ezdeset sekundi oni jedno drugom gledaju zaista duboko u oi, skoro skroz do dna due, on njene, ona njegove. Ona stavlja svoju ruku u njegovu, a on kae da je ona veverica. Onda ona ustaje gracioznim pokretom i klizne iz kafea s punim narujem voa. Mladi ovek vidi da ona ima suze u oima. Ovo dvoje su, do sada, razmenili samo etiri replike. Ona: eprtljo!" Ona: Mogu li da ponesem jednu pomorandu?" On: Izvini, izvini!" I on: Ti si veverica!" Ostatak je nemi film. Ostatak je zagonetka. Moe li da rei tu zagonetku, George? Ja nisam mogao, a moda je to bilo zato to sam bio njen deo. Sada sam zaista bio ponesen priom. Dva puta uzastopce mom ocu se prikazala Devojka s pomorandama s ogromnom kesom pomorandi u rukama. To je bilo mistino. A onda ga je bez i jedne rei uzela za ruku i pogledala ga duboko u oi pre nego to je iznenada ustala i plaui jurnula niz ulicu. Bilo je to udno ponaanje. Zavreivalo je panju. Ako moj otac nije poeo da via prikaze! Moda je Devojka s pomorandama bila ono to se naziva plodom uobrazilje". Mnogi ljudi tvrde da su videli morsku zmiju u Loh Nesu, ili, kad smo kod toga, u jezeru Seljurdsvane, i nije sigurno da lau, ali moe biti da su videli plod svoje uobrazilje. Da je moj otac odjednom poeo da izlae kako je Devojka s pomorandama jednoga dana iznenada prola Karl-Johanom na ogromnim saonicama s pseom zapregom, ne bih uopte sumnjao da je sutina prie o Devojci s pomorandama, u stvari, u tome da je moj otac jedan kratak period svog ivota poeo da gubi razum. To se deava i najboljima, i za to postoje lekovi. Bilo da je Devojka s pomorandama bila plod uobrazilje, ili ljudsko bie od krvi i mesa, u svakom sluaju bilo je jasno da je moj otac njome bio beskrajno zaokupljen. I kad je dobio priliku da joj neto kae, mislim da reenica Ti si veverica" nije ba bila

26

dobro izabrana replika. A nije ni krio da je i sam bio zapanjen to je rekao neto tako udno. Zato je, zaboga, rekao ba to? Ne, oe, tu zagonetku ja ne mogu da reim. Ne mislim da znam bolje. Trebalo bi prvi da priznam da nije uvek lako pronai neto to bi se reklo devojci na koju si, kako se kae bacio oko". Ve sam napomenuo da sviram klavir. Nisam ba neki vrhunski pijanista ali uspevam da odsviram prvi stav Betovenove Me- seeve sonate skoro bez greke. Kad sedim sam i sviram prvi stav Meseeve sonate, ponekad se oseam kao da sedim na Mesecu za velikim koncertnim klavirom i sviram dok Mesec, klavir i ja plovimo oko Zemlje. Zamiljam kako se tonovi koje sviram uju u elom Sunevom sistemu, ako ne sve do Plutona, onda u svakom sluaju do Saturna. Tek sam poeo da vebam i drugi stav Meseeve sonate (Allegretto). On je malo tei za savladavanje ali je stvarno super sluati kako ga svira moja nastavnica klavira. Gvek pomislim na male mehanike lutke koje u nekom trnom centru skakuu uz stepenice i niz njih! Od Treeg stava sam odluio da odustanem, ne samo zato to je suvie teak, ve jednostavno zato to smatram da je bez veze sluati ga. Prvi stav (Adagio sostenuto) je lep, moda malo sumoran, ali poslednji stav (Presto agitati) je direktno pretei. Da putujem svemirskim brodom i spustim se na drugu planetu na kojoj neko jadno stvorenje sedi i besomuno udara Trei stav Meseeve sonate, poleteo bih dalje odmah po sletanju. Ali da, umesto toga, svira Prvi stav, moda bih tamo ostao nekoliko dana, u svakom sluaju bih se odvaio da pridem momku i raspitam se podrobnije o uslovima na muzikoj planeti na koju sam doao. Jednom sam nastavnici rekao da je Betoven imao mnogo i boanskog i avolskog u sebi. Zinula je u udu. Rekla je da sam shvatio poentu! Onda mije ispriala neto interesantno. Nije sam Betoven nazvao ovu sonatu Meseeuom sonatom. On ju je nazvao Sonatom u cis molu, Opus 27 broj 2 s dodatkom Sonata quasi una fantasia, a to znai samo sonata poput fantazije". Nastavnica klavira je smatrala da ova sonata ima suvie mranih slutnji da bi se mogla nazvati Meseeuom sonatom. Rekla je da je maarski kompozitor Franc List drugi stav nazvao cvetom izmeu dva ponora". Ja bih je moda nazvao zabavnim lutkarskim pozoritem izmeu dve tragedije".

27

Dakle, napisao sam da nisam imao problema da razumem kako moe biti teko znati ta treba rei devojci na koju si bacio oko". A sada u stvarno da priznam, kad je re ba o takvim pitanjima, i da mi se neto slino desilo u muzikoj koli. Svakog ponedeljka imam as klavira izmeu est i sedam. 0 isto vreme jedna devojka ima as violine, moda je godinu ili dve mlaa od mene, i moda u priznati da sam na nju ba bacio oko". Neretko provodimo zajedno pet ili deset minuta u ekaonici pre poetka asova. Skoro da uopte nismo razgovarali, ali pre nekoliko nedelja me je pitala koliko je sati, i upravo to isto se dogodilo i sledee nedelje. Tada sam rekao da napolju pljuti i da joj je kutija za violinu mokra. Dalje nismo stigli, moram da priznam. Kako ona ne zapoinje pravi razgovor sa mnom, ni ja se ne usuujem da se upustim u neki pravi razgovor s njom. Moda joj liim na dosadnu vaku. Ali takoe se moe pretpostaviti da joj se sviam i da je samo jednako stidljiva kao i ja. Nemam predstavu gde ivi, ali znam da se zove Izabel, video sam to na listi uenika violine. Poeli smo da dolazimo sve ranije na ove asove. Prolog ponedeljka smo sedeli i ekali skoro petnaest minuta. Ali smo samo sedeli zajedno. Nemi kao ostrige. I onda se uputili svako u svoju sobi da sviramo s nastavnicom. Ponekad zamiljam kako ona iznenada ulazi u sobu s klavirom dok ja sedim i sviram Me- seeuu sonatu, i kako je toliko ponesena da poinje da me prati na violini. To se nikad nee dogoditi, to je plod moje uobrazilje. A taj plod uobrazilje imam moda zato to nikad nisam video njenu violinu. Nikad je nisam ni uo da svira na njoj. Koliko znam, u kutiji za violinu je mogla da dri i blok-flautu! (I ime joj onda nije Izabel ve samo Kari.) Ono na ta sam moda ciljao jeste da ne znam kako bih rea- govao kad bi me iznenada uhvatila za ruku i pogledala me duboko u oi. Ne znam ni ta bih uradio kad bi poela da plae. Sinulo mi je da sam samo etiri godine mlai nego to je moj otac bio kad je upoznao Devojku s pomorandama. Razumem daje bio u oku. Ti si veverica!" rekao je. Ipak, mislim da te prilino dobro razumem, oe. Samo ti nastavi da pria. Nakon kratkog susreta u kafeu, poela je sistematska faza mog traenja Devojke s pomorandama, i opet su proli mnogi dugi dani a da je uopte nisam video.

28

Ne moram da te uputim u sva svoja traganja i jalova traenja, George, taj katalog bi u svakom sluaju bio predugaak. Ali, spekulisao sam i analizirao, i jednoga dana pomislio sam: Oba puta kad sam sreo Devojku s pomorandama, bio je ponedeljak. Kako se toga nisam setio! Tu su onda bile i po- morande, jedini stvarni trag koji sam mogao da pratim. Odakle potiu? Pa, imali su pomorande i u bakalnicama na Frog- neru. Naravno, ali koliko su sone i dobre - ili jeftine - bile pomorande? Pomorande se, pomislio sam, ako je neko stvarno probirljiv, kupuju na velikoj pijaci voa, na primer na pijaci Jungstorge - koja je u ono vreme bila jedina prava pijaca voa i povra u Oslu - ili barem ako neko tamani po nekoliko kilograma dnevno. Zatim se tramvajem ide do Frognera iz ulice Sturgata, jer nema se ba toliko novca da se bez razmiljanja moe uskoiti u taksi. Ali bilo je tu jo neeg: Smea papirna kesa! CI obinoj bakalnici se po pravilu dobija plastina kesa. A zar se upravo na pijaci Jungstorge sve namirnice ne stavljaju u takve velike smee papirne kese poput one kakvu je nosila Devojka s pomorandama? To je bila samo jedna od mnogih teorija, ali sam, za svaki sluaj, tri ponedeljka zaredom navraao na Jungstorge da kupim malo voa i povra. Kao studentu, nije mi bilo na odmet da malo popravim ishranu, u poslednje vreme sam razvio lou naviku da jedem previe virli sa salatom od raia. Nema potrebe da sada opisujem vrevu na Jungstorge, Ge- orge, treba samo da ini isto to i ja. Treba jednostavno da potrai tajanstvenu devojku u vetrovci koja stoji ispred tezge i pogaa se o ceni kese sa deset kilograma pomorandi - ili treba da pokua da ugleda istu mladu damu koja upravo naputa pijacu s tekom kesom u rukama. Sve ostalo moe da zaboravi, mislim, sve druge. Ali, vidi li je, George? Bio sam razoaran i prvi i drugi put kad sam bio tamo, ali treeg ponedeljka sam ugledao narandastu priliku dole, u jednom kraju pijace, da, zaista sam ugledao mladu damu u staroj zimskoj vetrovci, i zar nije ba u tom trenutku stajala ispred jedne od tezgi s voem, birala i stavljala pomorande u ogromnu papirnu kesu?

29

Sunjao sam se preko pijace i ubrzo sam se naao samo nekoliko metara od nje. Dakle, ovde ih je kupila! Kao da sam je uhvatio na delu. Osetio sam da mi kolena klecaju i uplaio sam se da u pasti. Devojka s pomorandama jo nije napunila kesu, a razlog za to je bio to to je ona kupovala pomorande potpuno drugaije od svih drugih kupaca. Samo posluaj! Stajao sam due vreme i studirao kako podie jednu po jednu pomorandu i procenjuje vrlo detaljno svaki primerak pre nego to pomorandu stavi u papirnu kesu ili je vrati na veliku gomilu s koje je uzeta. Razumeo sam zato se nije zadovoljavala da jednostavno ode u oblinju prodavnicu na Frogneru. Za ovu mladu damu je bilo vano da postoji veoma velika ponuda pomorandi i da moe do mile volje da bira. Slinu probirljivost u izboru pomorandi nikad ranije nisam video, i palo mi je na pamet, i u to sam bio ubeen, da ova devojka ne kupuje pomorande samo da bi iz njih iscedila sok. Ali, za ta ih je onda koristila? Ima li neki predlog, George? Moe li da pojmi kako je mogla i po pola minuta da razmilja ne bi li procenila da li ovu ili onu pomorandu da stavi u papirnu kesu? Imao sam samo jedno reenje: Devojka s pomorandama je sigurno radila u kuhinji nekog velikog obdanita, i u tom obdanitu su deca kao prepodnevni obrok dobijala po jednu pomorandu. Poznata je stvar da veina dece ima vrlo razvijen oseaj za pravdu. Zbog toga je zadatak Devojke s pomorandama bio da se pobrine da sve pomorande koje kupuje budu potpuno iste, dakle jednako velike, jednako okrugle i da imaju jednako blistavu narandastu boju. Osim toga, morala je i da ih izbroji. Ginilo mi se da je ova ideja ubedljiva, i uspeo sam ak da osetim i bojazan da u istom obdanitu radi vie zgodnih momaka. Ali, George, na odstojanju od nekoliko metara ubrzo sam mogao da konstatujem da se radi o neem sasvim drugom. Nije bilo teko shvatiti da se Devojka s pomorandama upinje do krajnjih granica da izabere pomorande koje su po mogustvu to razliitije jedna od druge, i po veliini, i po obliku i po boji. Osim toga, moe da zabelei mali detalj - na nekim pomorandama su bili i listovi! Bilo je olakanje izbei razmiljanje o dosadnim zgodnim momcima. Ali je to bilo i sve emu sam mogao da se radujem. Ona je bila i ostala zagonetka.

30

I kesa je bila puna, Devojka s pomorandama je platila prodavcu i uputila se ka ulici Sturgata. Pratio sam je na odstojanju jer sam odluio da se ne otkrijem dok ponovo ne budem u tramvaju za Frogner. Ali, upravo sam u tom presudnom trenutku pogreio u svojim pretpostavkama. Ona naime, tog popodneva nije peaila sve do ulice Sturgata kako bi tamo sela na tramvaj. Malo pre nego to smo stigli tamo, sela je u beli automobil, bila je to tojota, a u automobilu je jedna osoba sedela na vozaevom seditu, bio je to mukarac. Smatarao sam da sada ne mogu da dotrim do nje. Nisam ba imao elju da se pozdravim s ovekom. Uskoro se i automobil pokrenuo, skrenuo iza ugla i nestao. Ipak, moe da dobije vanu dodatnu informaciju: Dok je Devojka s pomorandama klizila u kola s ogromnom kesom u rukama, iznenada se okrenula i pogledala me je. Da li je uspela da me prepozna ili ne, ne mogu biti potpuno siguran. Jedino sam bio siguran da je sela u belu tojotu zajedno s mukarcem i gledala me dok je to inila. A ko je bio taj sreni ovek? Nije mi se pruila mogunost da konstatujem koliko ima godina. Sto se toga tie, mogao joj je biti otac, ali je takoe mogao biti... Sad, ta sam ja znao? Da li je bio jedan od onih momaka iz obdanita? Teko. Ne u beloj tojoti. Ili je on taj prelepi pajac od oca etvoromesene devojice koja se zove Ranvejg? Ne obavezno, nita nije govorilo tome u prilog. Jednako je bilo verovatno daje s ovekom u tojoti Devojka s pomorandama trebalo da pree preko Grenlanda na skijama. O njemu sam odavno uspeo da stvorim predstavu. U kaskadama slika zamiljao sam porcije pomorandi, sekire za led, skalpel, dodatne skijake tapove, vree za spavanje, primus i orbu. Zamislio sam ator u kome bi iveli, bio je ut, i zakljuio sam da ima osam pasa u zaprezi. Zaista sam mogao da ih zamislim! Nisu smeli ni da pomisle da se mogu sakriti od mene. Kao da sam imao celu filmsku traku u glavi. Neobini par prelazi na skijama kilometrima dug grenlandski led. Ona je lepa i nevina kao snena kraljica. On to nije, ima kriv nos, kiseo izraz lica i pogled pun sumnjivih namera poput dubokih pukotina u ledu u koje je ona mogla svakog trenutka da upadne. (Da li e joj onda pomoi da izae iz pukotine? Ili e samo odjuriti dalje sam, i pojesti i njene porcije pomorandi svestan da je vie nikada

31

nee sresti?) Taj ovek poseduje sirovu muku snagu, primitivnu snagu koja nije plemenita. Upuca polarnog medveda s istom bezbrinou s kojom drugi spljeskaju komarca. A kad smo ve kod toga, ne treba prenebregnuti injenicu da bi bio sposoban i da je siluje tamo medu blokovima leda, daleko od onoga to se naziva drutvena kontrola. Ko ih sada vidi? Ko bi ih tamo drao na oku? Rei u ti to, George, Samo ja. Mogao sam da zamislim sve jasniju sliku cele ekspedicije. Imao sam potpun pregled nad svom opremom koju su morali da ponesu. Pre kraja tog dana svih osam pasa je dobilo imena, a tokom veeri sam napisao kompletnu listu zaliha koje su morali da ponesu sa sobom, oprema je, sve ukupno, bila teka dve stotine etrdeset kilograma, ukljuujui i flaicu ampona i etvrtinu flae estokog pia koje bi popili kad stignu do Soirapaluka ili Kvanaga... Ali, ve siedeeg jutra moji nervi su se smirili. Ne ide se na skijama preko Grenlanda u decembru. Ci decembru takve ekspedicije idu na Antarktik, a onda se pomorande ne kupuju na pijaci u Oslu, ve se sline potreptine naruuju u ileu ili Junoj Africi. Nije ak ni sigurno da se kupuje ak i jedna jedina pomoranda. Onaj ko na skijama ide na Juni pol, u svakom sluaju mora dnevno da unosi toliko kalorija da dodatne doze vitamina nisu ba neophodne. Pored toga, pomorande su za zalihu hrane suvie teke, i, pre svega, kako neko da pojede zamrznutu pomorandu s debelim rukavicama za polarne uslove na rukama? Kao dodatni izvor tenosti na polarnom putovanju, po- morande bi sugumo bile presudne koliko i Skotovi konji. Ipak, neophodno je malo tenosti tu i tamo - ali, nije ti potrebno nita vie od nekoliko kapi benzina i dobar primus. Led i sneg, dakle voda, jedino je ega u ovim krajevima ima u izobilju, a preko osamdeset procenata pomorande ini upravo voda. Draga, mala devojko s pomorandama, pomislio sam. Ko si? Odakle si? Gde si sada? Mama je opet bila na vratima. Kako si, George?" pitala je. Dobro", rekao sam. Ali sada mora da prestane da me gnjavi." utala je dve sekunde, pa je rekla: Me dopada mi se to si zakljuao vrata."

32

Rekao sam: (i emu je poenta postojanja kljua u vratima ako se on s vremena na vreme ne koristi. To je neto to se naziva mirom privatnog ivota." Malo se iznervirala. Ili je moda tanije rei da je bila uvreena. Rekla je: Sada si detinjast, George. Nema nikakvog razloga da se zakljuava zbog nas." Imam petnaest godina, mama. Nisam ja detinjast" uo sam njeno duboko disanje, bila je ljuta. A zatim je postalo potpuno tiho. Naravno, nita nisam rekao o Devojci s pomorandama. Imao sam jak oseaj da je ovo to mi je otac poverio o Devojci s pomorandama bilo neto to nikad nije ispriao mami. Da jeste, ona bi mogla da mi ispria o njoj, i tada otac svoje poslednje dane na svetuuie bi morao da koristi za pisanje dugog pisma za mene. Moda je u mladosti doiveo neto i sada koristi priliku da svoga sina na to upozori, dakle kao mukarac mukarca. (J svakom sluaju, ieleo je da me upita neto vano. Najkonkretnije pitanje do sada bilo je kako stoje stvari s teleskopom Habl. Kad bi samo znao koliko o tome imam da mu da kaem! Najudnije u vezi s tim seminarskim radom bilo je to to me je profesor naterao da ga proitam pred odeljenjem. Morao sam da pokaem i slike. Namera je bila dobra, ali ve na sledeem odmoru neke od devojaka su poele da me zovu mali Ajntajn". Sluajno su to upravo one devojke koje najradije eksperimentiu sa minkom za oi i karminima. Verujem da eksperimentiu i s mnogim drugim stvarima. Nemam nita protiv minke za oi i karmina. Ali, mise zapravo nalazimo na jednoj planeti u svemiru. Mislim da je ludo misliti o tome. Suludo je pomisliti da uopte postoji svemir. Ali, postoje de- vojice koje od silnog krejona ne mogu da vide tu vasionu. Moda postoje i deaci koji ne mogu da prebace pogled preko horizonta zbog silnog fudbala. (i svakom sluaju treba prei odreeni put od ogledalceta za minkanje do pravih teleskopsldh ogledala! Mislim da se to naziva pramenom perspektive". Moda se to moe nazvati i a ha-doivljajem " Nikada nije kasno za aha-doi- vijaj. Ali, mnogi ljudi proive itav ivot a da ne uvide da lebde u praznom prostoru. Suvie toga nas pritiska ovde dole. Dovoljno je razmiljati o tome kako se iz toga izvui.

33

Nae mesto je na ovoj planeti. Ne elim to da pobijam. Mi smo deo ive prirode na ovoj planeti. Ovde smo od majmuna i gmizavaca nauili kako smo nastali, i nemam nikakvih primedbi na to. (J nekoj drugoj prirodi bi moda sve zajedno bilo mnogo drugaije, ali mi smo ovde. I ponoviu da to ne poriem. Samo smatram da to ne treba da nas sprei da se potrudimo i pogledamo malo dalje od vrha svoga nosa. Tele-skop" otprilike znai virnuti u neto to je daleko. Ali da li zaista ova pria o devojci s pomorandama" ima bilo kakve veze sa svemirskim teleskopom? Cilj postavljanja teleskopa u svemir nije naravno bio prii zve- zdama i planetarna koje bi se videle teleskopom. To bi bilo otprilike jednako glupo kao popeti se na prste da bi se bolje videli krateri na Mesecu. Cela poenta svemirskog teleskopa jeste prouavanje svemira iz take van Zemljine atmosfere. Mnogi ljudi veruju da zvezde na nebu trepere, ali one to zapravo ne ine. To samo nestabilna atmosfera stvara takav utisak, kao to nemirna povrina vode moe da stvori utisak da se kamenje u nekom jezeru pomera i kree. Ili obrnuto: sa dna bazena za kupanje nije uvek lako videti ta se pomera gore kod ivice bazena. Na Zemlji ne postoji teleskop koji nam moe dati zaista otre slike svemira. To moe samo Hubble Space Telescope. Zbog toga nam on moe rei mnogo vie o onome Sto jeste tamo daleko od teleskopa na Zemlji Mnogi ljudi su tako kratkovidi da ne mogu da razlikuju konja od krave, ili, kad smo ve kod toga. nilskog konja i zebru. Takvim ljudima su potrebne naoare kako bi bolje videli. Napisao sam da je otkrivena ozbiljna greka u uglaanosti glavnog ogledala teleskopa Habl i da je posada Endevera uklonila tu greku decembra 1993. Ali oni zapravo nisu nita uradili sa samim ogledalom. Samo su mu stavili naoare. Ove naoare su se sastojale od deset malih ogledala i nazvane su COSTAR, ili Corrective Optics Space Telescope Axial Replacement Ali, jo uvek nisam mogao da razumem kako svemirski teleskop moe da ima veze s nekom devojkom s pomorandama". Sada to razumem, dakle u vreme pisanja", i to samo zato to sam odavno proitao celo dugako pismo koje mi je otac napi sao nekoliko ftedelja pre svoje smrti. Zapravo, proitao sam ga etiri puta, ali naravno, neu nita odati novim itaocima.

34

Samo ti priaj, oe! Priaj svima onima koji ovu knjigu itaju sada. Sledei put sam Devojku s pomorandama video na Badnje vee, da ba na Badnje vee. I ovoga puta sam zaista s njom popriao. Pa sad, razmenili smo u svakom sluaju nekoliko rei. CJ to vreme sam iveo u malom stanu u ulici Adamstuen, s jednim kolegom sa studija, zvao se Gunar. Ali, Badnje vee je trebalo da proslavim kod kue u ulici Humlevejen s porodicom. To su bili samo majka, otac i moj brat, dakle stric Ej- nar. Ejnar je etiri godine mlai od mene i te zime je iao u poslednji razred osnovne kole. To je bilo mnogo godina pre nego to su se tvoji baka i deka preselili u Tensberg. Skoro da sam prestao da se nadam ponovnom susretu s Devojkom s pomorandama. Pored toga, bio sam u velikoj nedoumici ko je mogao biti onaj momak u beloj tojoti. Onda mi je iznenada palo na pamet da bih makar jednom mogao da navratim na boinu slubu pre nego to odem kui u ulicu Humlevejen. Jo uvek sam bio tako opijen tajanstvenom enom da sam imao oseaj da bi i ona mogla da ode na boinu slubu pre nego to sedne za sto s onima s kojima e proslaviti Boi. (Ko je to bio? Da, ko su oni bili?) Zakljuio sam da je najverovatnije da u je sresti u katedrali, ili je to najmanje neverovatno, da budem precizniji. Sada moram, sigurnosti radi, da kaem da nita od ovoga to priam o Devojci s pomorandama nije izmiljeno samo zbog prie. Utvare ne lau, George, one time ne mogu nita dobiti. Ali, s druge strane, ni ne priam ti sve. Ko je ikada pokuao neto tako beskorisno? Nema potrebe da razglabam o svim neuspelim pokuajima da ponovo sretnem Devojku s pomorandama. Danima i nedeljama sam pretraivao itav Frogner, ali o tome neu priati. Kad bih to uinio, ovo bi postala suvie duga i opirna pria. Najmanje etiri puta nedeljno iao sam u duge etnje po parku Frogner, i neretko se deavalo da mi se uini da sam je ugledao, ili na velikom mostu, ispred kafea Park, ili gore, kod Monolita, ali nikad to ne bi bila zaista ona. Uspeo sam ak i da svrha mojih odlazaka u bioskop bude samo nada da u potpuno sluajno tamo nabasati na nju. Nisam morao ak ni da odgledam itav film. Kad su se zavrile reklame, a Devojka s pomorandama se nije pojavila, deavalo se da samo izaem i moda kupim kartu za drugi bioskop.

35

Postao sam majstor u zapaanju filmova za koje sam verovao da bi joj se svi- deli, jedan od njih se zvao Prekretnica, a drugi je bio vajcarski film Pletilja ipki. Ali takve epizode dakle, neu kititi. Postoji samo jedna crvena nit u ovoj prii, George, a to su oni sluajevi kad sam zaista sreo zagonetnu Devojku s pomorandama. Nema smisla nabrajati sve sluajeve kad je nisam sreo. Slino tome, nema smisla ni praviti prie o svim loto- -listiima koji ne dobiju velike dobitke. Da li si ikad uo takvu priu? Kad si poslednji put proitao u dnevnim novinama ili asopisu priu o oveku koji nikad nije postao milioner na lo- tou? Upravo je isti sluaj i s ovom priom. Pripovetka o Devoj- ci s pomorandama je kao pria o ogromnoj lutriji u kojoj su vidljivi samo dobitni lozovi. Pomisli samo na sve loto-listie koji se ispune u jednoj nedelji. Pokuaj da ih zamisli u velikoj prostoriji, moda ti je potrebna cela fiskulturna sala. I onda elegantnom magijom svi listii s dobitkom manjim od jednog miliona, nestaju. I ne ostaje mnogo listia u velikoj fiskulturnoj sali, George. I samo o njima itamo u novinama! Dakle, sada smo uli u trag Devojci s pomorandama, za nju smo se zalepili, samo o njoj je ova pria. Sve ostalo ovoga puta moemo da zaboravimo. Precrtavamo sve ostale ljude u gradu. Stavljamo jednu jedinu veliku zagradu oko ostalih ena. Tako lako. Nisam je video pre ulaska u katedralu, ali onda sam je iznenada otkrio dok je orgulja svirao Bahou preludijiun. Ledio sam se, bilo mi je vrue. Devojka s pomorandama je sedela na drugoj strani sredinjeg prolaza - nije to mogao biti niko drugi do ona, ijednom, u toku slube, okrenula se i bacila pogled gore prema horu koji je pevao Boini psalam. Tog dana nije na sebi imala onu narandastu zimsku vetrovku, i nije sedela s velikom kesom pomorandi u krilu. Zna, bio je Boi. Na sebi je imala crni kaput, i sva kosa joj je na potiljku bila skupljena velikom na- lom izgledalo je kao da je od srebra, da, od najistijeg srebra iz bajki. Moda je tu nalu iskovao jedan od sedam patuljaka koji je Sneani stalno spasavao ivot ali, s kim je ona bila? S njene desne strane je sedeo jedan ovek, ali nijednom tokom slube nisu se nagnuli jedno prema drugom. Naprotiv, na samom kraju slube sam video da se ovek koji je Devojci s pomorandama sedeo s desne strane nagnuo ka drugoj eni koja je njemu sedela zdesna i neto joj apnuo na uvo. loga se seam kao lepog pokreta.

36

ovek, naravno, moe da se okrene i nadesno i nalevo, na njemu je da odlui, i taj ovek nije bio izuzetak, ali on se, dakle, okrenuo nadesno, moda se moe rei u pravom srneru. Imao sam oseaj da ja upravljam time u kom e se on smeru okrenuti. Desno od Devojke s pomorandama sedela je jedna stara, punija dama, i nita nije ukazivalo na to da se ona i Devojka s pomorandama poznaju. Naravno, moda su se nekad srele na pijaci Jungstorge, jer ta stara dama je neodoljivo podsea- la na prodavaicu s pijace, i moda su njih dve stvorile prijatnu tradiciju da zajedno odlaze na Boinu slubu. Zato da ne, George? Zato ne bi! Devojka s pomorandama je bila najbolji kupac ene s pijace, u svakom sluaju najbolji kupac pomo- randi. Zbog toga je, naravno, dobijala popust koji joj je pripadao. Sedam kruna za marokanske pomorande, vrlo povoljno, ali Devojka s pomorandama ih je dobijala za 6,50 - i pored toga bilo joj je dozvoljeno da potroi skoro pola sata na punjenje kese bogatim izborom razliitih primeraka. Nisam uo ta je svetenik govorio, ali verovatno je govorio o Mariji, Josifu i malom Isusu, taman posla da nije tako. Obraao se deci, to mi se svidelo, to je bio njihov dan. Samo sam ekao da se sluba zavri. Onda se postludijum utiao, pastva je ustala s klupa i morao sam da se pobrinem da Devojka s pomorandama obavezno iz crkve izae pre mene. Prola je pored moje klupe. Malo je zabacila glavu, nisam znao da li me je primetila. Ali, bila je sama. Bila je jo lepa nego to sam je zapamtio. Kao da se sva blistavost Boia skupila u jednoj eni. Ha! Samo sam ja znao da je ova mlada dama bila prava pravcata Devojka s pomorandama, koja je, pored toga, bila prepuna privlanih tajni. Znao sam da potie iz neke druge bajke s potpuno drugaijim pravilima od onih koja su ovde vaila. Znao sam da je bila pijun u naoj stvarnosti. Ali tada je bila u katedrali kao jedna od nas i radovala se zajedno s nama to je na Spasitelj roen. Nije to loe, smatrao sam da je to velikoduno. Pratio sam je u stopu. Ispred crkve su neki ljudi zastali i estitali jedni drugima Boi, ali ja sam pogled prikovao na arobnu nalu na potiljku Devojke s pomorandama. (i elom svetu postoji samo jedna Devojka s pomorandama, i to zato to se samo ona uunjala ovamo iz druge stvarnosti. Ila je u pravcu ulice Grensen, pratio sam je na

37

nekoliko metara razdaljine. Poeo je da pada sneg, zaleene pahulje su plesale u vazduhu. Video sam to samo zato to su se vlane pahulje sputale na tamnu kosu Devojke s pomorandama. Pokvasi- e joj se kosa, pomislio sam, kad bih samo imao kiobran, ili bar novine da joj natkrijem glavu. Ovo je ludost, uviam to, dakle, toliko sposobnosti za sop- stvenu procenu imam. Ali, bilo je Badnje vee. Ako je vreme uda i prolo, ipak u svakom sluaju imamo jedan magian dan kad sve moe da se dogodi. Sve. Aneli se kriom sputaju na zemlju, a devojke s pomorandama etaju ulicama kao da to nije nita. Presreeo sam je malo pre ulice Evre lotsgate. Proao sam na jedan korak pored nje, okrenuo se i rekao veselo: Srean Boi!" Oigledno je bila iznenaena, ili se pravila da je iznenaena, to se nikad ne zna. Ovla se nasmejala. Mije izgledala kao pijun. Izgledala je kao devojka s kojom bih da se, po svaku cenu, bolje upoznam. Rekla je: Srean Boi!" Sada se stvarno osmehivala. Nastavili smo da hodamo. Nisam mislio da joj smeta to sam nastavio da hodam pored nje. Nisam bio siguran, ali mislio sam da joj to prija. Video sam konture dve pomorande koje je sakrila s unutranje strane kaputa. Bile su potpuno jednake veliine i jednako oble. Zbog njih sam postao nervozan. Zbog njih sam se postideo. Postao sam previe osetljiv na oble forme. Osetio sam da moram jo neto da kaem, u suprotnom sam morao jednostavno da je napustim i pravim se da kasnim. Ali nikad nisam imao vie vremena. Nalazio sam se na izvoru vremena, nasukao sam se na svevremeni cilj i smisao: Setim se stiha danskog pesnika Pita Heina: Onaj ko nikad ne ivi sad, ne ivi nikad. ta ti radi? Ziveo sam sada, i bilo je krajnje vreme, jer nikad ranije nisam iveo. Neto u meni je klicalo. Rekao sam bez razmiljanja: Dakle, ne ide na Grenland?" Bilo je to glupo reeno. Pogledala me je ispod oka. Ne ivim na Grenlandu", rekla je. Tada sam se setio da se jedan deo Osla zove Grenland. Bilo mije uasno neprijatno, ali najsigurnije je bilo da pratim trag na kome sam bio. Rekao sam: Mislio sam na Grenlandski led. Sa osam pasa u zaprezi i deset kilograma pomoranda." Da li se nasmejala ili nije?

38

Tek u tom trenutku mi je sinulo da me se moda ne sea iz onog tramvaja za Frogner. Bilo je to razoaranje, kao da sam izgubio tlo pod nogama, ali je istovremeno bilo i olakanje. Ipak je prolo nekoliko meseci otkako sam prevrnuo veliku kesu s pomorandama, nikad se nismo sreli pre toga, i ceo dogaaj je trajao svega nekoliko sekundi. Ali, sigurno me se seala iz kafea u ulici Karl-Johana. Ili je moda stalno sedela po kafiima i nepoznate mukarce drala za ruku? Pomisao na to bila je neprijatna. Zbog nje mi je postala sumnjiva. ak i prava devojka s pomorandama mora dobro da pripazi da ne rasipa oko sebe suvie svoje ari. Pbmorande?" ponovila je, i tada se osmehivala skoro junom toplinom, kao vetar iroko iz Sahare. Upravo", rekao sam, dovoljno za skijanje preko Grenlanda udvoje." Just&i Gonkr Zastala je. Nisam znao da U di da nastavi razgovor. Ni- sam znao da li Je pomislila da elim da je pozovem u neizve- snost skijanja preko Grenlanda. Ali, onda je opet podigla pogled ka meni, tamne od su netremice gledale moje, i upitala me: To si ti, zar ne?" Klimnuo sam glavom, iako nisam mogao da budem potpuno siguran Sta me je zapravo pitala, bilo je nemogue da sam je jedino ja sreo s narujem punim pomorandi. Ali, onda je dodala - kao da samu sebe na neto podsea: Ti si naieteo na mene u tramvaju za Frogner, zar ne?" Klimnuo sam glavom. Stvarno si bio eprtlja." Rekao sam: ,,A sada bi eprtlja rado nadoknadio sve po- morande koje si izgubila." Nasmejala se od srca, kao da je to poslednje to bi joj palo na pamet. Nakrivila je glavu i rekla: Ma, zaboravi. Bio si tako sladak." Izvini to se opet prekidam, George, ali opet moram da te zamolim da mi pomogne da reim zagonetku. Jer, i sam vidi da ovde neto nije timalo. Devojka s pomorandama je gledala izazivajui ve za vreme one nesrene vonje tramvajem, skoro osvajaki. Kao da je izabrala mene izmeu svih ostalih ljudi u prepunom tramvaju,

39

ili jednostavno, izmeu svih ljudi na svetu. Samo nedelju dana kasnije dozvolila mi je da sednem za njen sto u kafeu. itav minut je sedela i gledala me u oi pre nego to je svoju ruku stavila u moju. U toj ruci je kljuao arobni napitak divnih oseanja. I sreemo se opet nekoliko minuta pre oglaavanja boinih zvona. Ali, ona se mene nije seala? Ne treba zaboraviti da je dolazila iz bajke drugaije od nae, dakle iz bajke u kojoj vae sasvim drugaija pravila od ovih ovde. Jer, postojale su dve paralelne stvarnosti, jadna Je bila ona sa Suncem I Mesecom, a druga je bila nepojmljiva bajka ka kojoj je Devojka spomorandiama iznenada poela da otvara vrata. A ipak, George, postojale su samo dve mogunosti: Sigurno me se seaia veoma dobro iz obe epizode, i moda I s pijace Jungstorge, ali se pravila kao da me ne prepoznaje, samo se pretvarala da je zaboravila, lo je bila jedna mogunost Druga je zabrinjavala u veoj meti. Samo posluaj: Jadna devojka nije bila sasvim zdrava, nije bila ba itava, kako se kae. Ili je bar imala ozbiljne probleme s pamenjem. Moda nije bila u stanju da se seti ma ega od jednog do drugog trenutka, a to je moda problem svih veverica. Veverica jednostavno postoji na ovom svetu, as ovde, as tamo. Jer Onaj ko nikad ne ivi sad, ne ivi nikad, ta ti radi?" Ci ovoj neobuzdanoj ivotnoj igri nema mesta seanju i razmiljanju, i sama je po sebi dovoljno uurbana. Takva su bila pravila u bajci iz koje je poticala Devojka s pomorandama. Uostalom, tada sam bajci smislio ime: Zvala se Ut-u-moj-san. Ali, s druge strane, George, od tada sam morao da se suoavam sa slikom koju je ona moda imala o meni. I ja sam sedeo i drao nju za ruku i gledao joj duboko u oi. Ali, ta radim kad se ponovo sretnemo posle Boine slube u katedrali. Kaem: Srean Boi", to ima smisla, ali ne kaem: Hvala za proli put." Ne, pitam je da nije na putu za Grenland! Dakle, ostrvo Grenland, da se zna, sa osam pasa u zaprezi i deset kilograma pomorandi. ta li je samo pomislila o meni? Moda je mislila da sam dvostruka linost Bilo kako bilo, govorili smo jedno mimo drugog. Igrali smo zapetljanu igru s loptom, prebogatu pravilima. Pucali smo i pucali ali nijedna od lopti nije ulazila u gol. I tada, George, tada je iznenada naiao slobodan taksi i skrenuo i ulice Akergata. Devojka s pomorandama je ispruila desnu ruku, kola su se zaustavila i ona je potrala ka njima...

40

Setio sam se Pepeljuge koja je morala da pouri kui s dvorskog bala pre nego to je otkucalo dvanaest, inae bi magija nestala. Pomislio sam na princa koji je sam stajao na balkonu dvorca - ostavljen. Ostavljen. Ali, trebalo je da razumem da je ovo moglo da se dogodi. Devojka s pomorandama je, naravno, morala da stigne kui pre nego to pozvone boina zvona. Jer, takva su bila pravila. Devojke s pomorandama ne etaju ulicama dugo nakon to se oglasi Boi. Koja bi inae bila svrha zvonjave zvona? Zar crkvena zvona ne treba da spree devojke s pomorandama da zarobe mladie u svoja brda? Bilo je petnaest do pet i uskoro u stajati sam na kraju ulice Evre lotsgate, na mestu koje je i Bog zaboravio. Brzo sam razmiljao. Imao sam samo sekund vremena da uinim ili kaem neto tako upeatljivo da me se Devojka s pomorandama zauvek sea. Mogao sam da je pitam gde ivi. Mogao sam da pitam idemo li istim putem. Ili sam mogao da pourim i izbrojim stotinu kruna za onih deset kilograma pomorandi, ukljuujui i trideset kruna za duevni bol. Nisam mogao da znam da li je dobila popust. Da bih zadovoljio sopstvenu znatielju, mogao sam barem da je upitam zato je stalno gomilala tolike koliine pomorandi. Gomilanje hrane i nije bilo naroito originalno. Ali, zato ba pomorande? Zato ne jabuke ili banane? Ci toku te jedne sekunde uspeo sam jo jednom da pomislim na hodanje na skijama preko Grenlanda, veliku porodicu na Frogneru, zabavu povodom kraja semestra s obilnim koliinama fromaa od pomorandi - i na malo odoje, dakle, na malu Ranvejg, koja je u tom trenutku leala u naruju tate - miiavog momka koji je pre samo nekoliko nedelja diplomirao na Institutu za ekonomiju preduzea, a pored toga je pre samo mesec dana izabran za predsednika momakog kluba Dobar i Lep". Mislim da ovoga puta nisam bio u stanju da ponovo posetim buno obdanite. Sva ta deca su me uinila nervoznim. Ali, nisam uspevao da pronaem prave rei, George, suvie ih je da bih mogao brzo da izaberem. Zato sam, dok je ulazila u automobil, viknuo samo: Mislim da te volim!" Bilo je to tano, ali zaalio sam istog trenutka kad sam to rekao. Taksi je krenuo. Devojka s pomorandama, meutim, ipak nije ula u njega. Predomislila se. Lagano se ponovo popela na trotoar, graciozno se podigla, sopstvenom

41

teinom i voljom, stavila svoju ruku u moju - kao da poslednjih pet godina nita drugo nismo radili nego se drali za ruke i klimnula glavom u znak da nastavimo da hodamo. Ali, podigla je pogled ka meni i rekla: Ako opet naie taksi, moda u morati s njim. Neto me eka." Da, da, bili su to grdosija od mua i ljupko detence, pomislio sam. Ili su to bili mama i tata, otac je uostalom, bio sve- tenik - i moda je ba on sluio na bogosluenju s kojeg smo ili - tri sestre i dva brata, tada je u tom stanu ivelo i malo tene najmlai brat im je dosaivao sve dok se nije izborio za njega, dakle onaj brat koji se zove Peter. Ili je to bio ilavi i udljivi putnik na Grenland sa uredno spakovanim rukavicama za polarne uslove, skijakim odelima, krpljama, mazivom za skije i eskimsko-danskim, dansko-eskimskim renikom pod boinom jelkom. Devojka s pomorandama te veeri, narav no, nije ila na nekakvu zabavu povodom kraja semestra. Te veeri je bila osloboena rada u obdanitu. ,,A uskoro e se oglasiti boina zvona", kaem. Zar ne? Ti ne sme da ostane u gradu nakon to se oglasi Boi." Nije mi odgovorila na to, samo mi je jako i neno stisnula ruku - kao da smo u besteinskom stanju zajedno lebdeli svemirom, kao da smo se siti napili intergalaktikog mleka i imali ceo kosmos samo za sebe. Proli smo pored Istorijskog muzeja i stigli do parka Slots- parken. Znao sam da u svakom trenutku moe da naie novi taksi. Znao sam da e crkvena zvona uskoro oglasiti poziv na boinu proslavu. Zastao sam i stao pred nju. Lagano sam je gladio po vlanoj kosi i ostavio sam ruku da miruje kod srebrne nale na potiljku. Bila je ledeno hladna, ali ipak mije grejala itavo telo. Zamisli, drao sam je! Onda sam je upitao: Kad moemo da se vidimo idui put?" Stajala je i zurila u asfalt pre nego to me je brzo pogledala. Njene enice su igrale nemirnu igru, mislio sam da joj usne podrhtavaju. I onda mi je rekla zagonetku o kojoj u kasnije mnogo razmiljati. Rekla je: Koliko dugo moe da eka?" Sta je trebalo da odgovorim na to pitanje, George? Moda je to bila klopka. Da sam odgovorio dva ili tri dana, pokazao bih se odve nestrpljivim. A da sam odgovorio itav

42

ivot", samo bi pomislila ili da mi se ne svia dovoljno, ili, jednostavno, da nisam iskren. Dakle, morao sam da smislim neto izmeu. Rekao sam: Mogu da ekam dok srce ne pone da krvari od tuge." Nasmeila se nesigurno. Prela je prstom preko mojih usana. Onda je rekla: Koliko je to?" Predao sam se i odmahnuo glavom, odabrao sam da kaem ba onako kako je bilo: Moda samo pet minuta", rekao sam. Oigledno joj je bilo drago zbog toga to sam rekao, ali je odgovorila apatom: Bilo bi lepo ako bi mogao da saeka malo due..." Sada sam ja morao da zamolim za odgovor. Rekao sam: Koliko dugo?" Treba da se strpi i da me saeka pola godine", rekla je. Ako uspe da saeka toliko, moemo se opet videti." Mislim da sam uzdahnuo: Zato toliko dugo?" Lice Devojke s pomorandama dobilo je strog 'izgled. Kao da je morala da bude vrsta. Rekla je: Jer upravo toliko mora da eka." Videla je kako me je preplavilo razoaranje. Moda je zbog toga dodala: Ali, ako to uspe, moemo da budemo zajedno ba svakog dana narednih pola godine." Tada su poela da zvone crkvena zvona, i tek u tom trenutku sam sklonio ruku s vlane kose i srebrne nale. (J istom trenutku, ulicom Vergelandsvejen naiao je slobodan taksi. To je moralo da se desi. Pogledala me je moleivo u oi, kao da me moli za oprotaj, moli me da iskoristim sve svoje sposobnosti i sav razum. Opet su joj oi zasuzile: Pa onda, srean Boi, Jan-CIlavel" promrmljala je. Onda je istrala na put i zaustavila taksi, sela u njega i mahnula mi veselo. Ali, vazduh je bio ispunjen sudbinom. Nije se okrenula da me vidi poto je automobil ubrzao i uskoro nestao. Mislim da je plakala. Bio sam preplavljen, George. Bio sam u oku. Dobio sam milion na lotou, ali to je trajalo samo nekoliko minuta i onda je oglaeno da je postojala greka na listiu i da dobitak ipak ne moe biti isplaen, barem ne odmah. Ko je bila nadzemaljska Devojka s pomorandama? To pitanje sam sebi postavio ve mnogo puta. Ali sada se pojavilo i drugo pitanje. Kako je znala moje ime?

43

I dalje su zvonila zvona, i s katedrale i s drugih crkava u centru, pozivala su na proslavu Boia. Niko drugi se nije mogao videti na ulicama, i moda sam zbog toga nekoliko puta viknuo isto pitanje u decembarski vazduh, glasno, skoro kao da sam ga otpevao: Zato mora da proe pola godine pre nego to poeli ponovo da me vidi? Dakle, imao sam priliku da mnogo razmiljam o tom pitanju. I kasnije, kako su dani prolazili, nisu mi nedostajali mogui odgovori, samo nisam znao za koji e se odgovor ispostaviti da je onaj pravi. Nisam imao nita drugo sem nekoliko znakova, ali ve tada sam, dakle, bio vet u tumaenju simptoma, ili u postavljanju dijagnoze. Moda sam malo preterao u svom poletu. Tako je nastalo previe paralelnih teorija. Moda je Devojka s pomorandama zaista bila teko bolesna, i moda joj je zbog toga neko prepisao strogu dijetu s pomorandama. Moda je u narednih pola godine trebalo da se podvrgne neprijatnom leenju u Americi ili Svajcarskoj, jer ovde niko nije mogao da uini neto vie za nju. CI svakom sluaju su joj oi stalno bile suzne, ba svaki put kad bi se otrgla od mene. Ali, takoe je nagovestila da bismo mogli da se viamo celu drugu polovinu idue godine, dakle od jula do decembra. Prvo je trebalo da pola godine ekam Devojku s pomorandama, a onda bih bio s njom svakoga dana u narednom periodu. Ova pomisao me je ohrabrila. To u stvari i nije bio lo dogovor, i, tako gledano, nisam imao na ta da se alim. To je naime znailo da emo se viati svakog drugog dana u narednoj godini. Osim toga, zar ne bi bilo beskrajno gore da se prvo viamo svaki dan pola godine a onda da se nikad vie ne vidimo? Tek sam poeo da studiram medicinu, a bilo je poznato da se kod studenata medicine esto razvija izvesna hipohondrija, i u vezi s njima samima i u vezi s drugima, dakle, usled arke elje da tumae znake, usled njihove skoro detektivske sklonosti za postavljanje dijagnoza. Isto tako, nije bilo neuobiajeno ni da studenti teologije ponu da sumnjaju u svoju veru, ili da studenti prava postaju kritini u odnosu na zakone i pravo u zemlji. Zato sam, kao izraz stroge samodiscipline, pokuao da odagnam pomisao da je Devojka s pomorandama teko bolesna i da treba da se podvrgne neprijatnom leenju u ino- stranstvu. Bilo je i suvie drugih tragova koje je trebalo pratiti. Ako je Devojka s pomorandama bila tako teko bolesna, ili ne ba itava, onda, na primer, nije postojalo valjano objanjenje kako to da zna moje ime. A bilo je tu i jo neto:

44

Zato bi briznula u pla skoro svaki put kad bi me videla? ta ju je to kod mene inilo tako neizrecivo tunom? Sad bih mogao neometano da se upustim u poveravanje svih misli koje sam ispredao tokom dugih dana boinih praznika koji su usledili. Mogao bih, na primer, da izvestim o svemu to sam izmislio u vezi s velikom porodicom na Frogneru. Ili bih mogao da se prepustim nabrajanju svih odgovora koje sam smislio na pitanje zato ne mogu ponovo da sretnem Devojku s pomorandama pre nego to proe pola godine. Jedan od odgovora, tipian za svoju vrstu, bio je da je Devojka s pomorandama jednostavno i suvie dobra za ovaj svet. Zbog toga je i putovala u punoj tajnosti u Afriku kako bi prokrijum- arila hranu i lekove za najsiromanije na ovom velikom kontinentu, naroito tamo gde su harale malarija i druge uasne bolesti. Ipak, takav odgovor ne bi reio zagonetku u vezi sa svim onim pomorandama. Uostalom, zato da ne? Moda je htela da ih ponese sa sobom u Afriku. Kako se toga nisam setio? Moe se desiti da je svu svoju uteevinu uloila u iznajmljivanje celog aviona tipa herkules". Ali, George, ve smo obeali jedan drugome da samo treba da pratimo prave tragove Devojke s pomorandama. Ako bih ti poverio sve misli i fantazije koje sam s vremenom ispreo o njoj, morao bih da sedim pred kompjuterom itavu godinu, a toliko vremena nemam. Jednostavno je tako, iako mije veoma bolno da na to mislim. Ali, zato da razmatramo fantazije? Sem to me je Devojka s pomorandama nekoliko puta pogledala u oi, dva puta me drala za ruku i jedanput mi prela prstom preko usta, jedino na ta sam mogao da se oslonim bilo je ono malo rei koje smo razmenili. Dakle, bilo je vano navesti tano ta smo rekli. Napravio sam takvu listu replika, i pokuao sam da dobro munem glavom ne bih li je rastumaio. Kako stoje stvari s tobom. George? Moe li: 1) da rastumai zato je devojka kupovala toliko pomorandi; 2) da mi kae zato mije pogledala duboko u oi i uhvatila me za ruku u onom kafeu, a da pri tom ni re nije rekla; 3) da mi odgovori zato je prouavala ba svaku pomorandu koju je kupovala na pijaci Jungstorge, i zato je moda pokuavala da iz- begne da dve budu potpuno iste; 4) da otkrije neke nagovetaje razloga to nismo mogli da se vidimo pre nego to proe pola godine; i, moe li 5) da rei najveu od svih zagonetki, dakle, kako je znala moje ime.

45

Ako uspe da rei ovaj rebus, verovatno e biti na dobrom putu da odgovori na najvanije od svih pitanja: Ko je bila Devojka s pomorandama? Da li je bila jedna od nas? Ili je dola iz potpuno druge stvarnosti, moda iz nekog drugog sveta kome je morala da se vrati na pola godine pre nego to ponovo doe ovamo i nastani se meu nama. Nisam uspeo da protumaim znake, George. Nisam uspeo da postavim neku dijagnozu. Nedugo poto je Devojka s pomorandama otila ulicom Vergelandsgate, naiao je novi taksi, i njega sam zaustavio ja. Otiao sam kui, u ulicu Humlevejen i proslavio Boi sa svojom porodicom. Ejnar je te zime imao samo jednu strast, a to je bila vonja slaloma niz padinu Trivansklejva. Kupio sam mu neke opasne skijake rukavice i radovao sam se trenutku kad e ih otpakovati posle boinog ruka. Pored toga, kupio sam i kutiju luksuzne hrane za njegovu maku. Majka e konano dobiti zbirku pesama, na finskom vedskom, koju je napisala Merta Tikanen i koja se zvala: Ljubavna pria stolea. Ocu sam kupio roman pod nazivom Mrtva trka norvekog mladog autora Erlinga Jelsvika. Nedavno sam i sam proitao taj roman i raunao sam da bi se moda dopao mom ocu. Ali, bilo je tu jo neto; u to sam vreme, naime, i sam gajio snove da u jednoga dana i ja neto napisati. Moda sam zbog toga smatrao da je naroito uzbudljivo pokloniti ocu knjigu jednog poetnika. (i to sam vreme obino spavao u maloj sobi iza dnevne. Danas je to tvoja soba, barem u vreme dok ovo piem. Kad je u pitanju vreme itanje, naravno da ne znam nita o tome. Neu priati o proslavi Boia te godine dakle, u skladu s uputstvima koje smo dali za ovu priu. Samo u ti priznati da nisam oka sklopio no pred Boi. Stigao sam tek do polovine dugakog pisma moga oca, ali sada sam morao u toalet. Bila je to moja sopstvena greka. To se, naravno, zbilo zbog sve one koka-kole koju sam popio.

46

Do avola! pomislio sam. Bio sam primoran da proem kroz dnevnu sobu, predsoblje i ulaz, praen radoznalim pogledima sa svih strana. Mislim da je to ono to se naziva hod po trnju". Ali, nisam imao izbora. Otkljuao sam vrata, ostavio papire na krevetu i opet zakljuao vrata za sobom. Klju sam stavio u dep. Sve etvoro su se odjednom tu stvorili. Pokuao sam da se pravim kao da me nije briga zbog svih ispitivakih pogleda koji su me susreli. Jesi li zavrio?" pitala je mama. Izgledala je kao jedan veliki znak pitanja. Jer, ta je bilo to to sam itao? , Je F bilo malo tuno?" pitao je Jergen. Njemu je, kao, trebalo da bude ao mene zato to mi je otac umro, iako se uvek trudio, to je bolje umeo, da bude dobra zamena za njega. Neka je i tako, i moda je to bilo u redu. Ali, njemu nije moglo da bude ao to je mama izgubila mua, a da istovremeno zauzima njegovo mesto, da ne kaem krevet. Mislim da je Jergenu, negde duboko, bilo drago to je moj otac umro. Da nije tako, ne bi imao mamu. Da nije tako, ne bi imao Mirjam. I jo, da nije tako, ne bi imao mene. Postoji izreka: Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane." Primeujem da je sipao sebi veliku au viskija. Ponekad popije po au viskija, ali samo petkom i subotom. Bio je ponedeljak. Ne mislim da ga je bilo naroito stid to stoji u dnevnoj sobi sa estokim piem u ruci, u svakom sluaju, ne pominjem ovo zbog toga. Ali, moda mu je bilo malo neprijatno to sam se zakljuao u svoju sobu i itam neto to mi je moj pravi otac napisao pred smrt, mnogo pre nego to je u kui i postojao neki Jergen. Kad sam bio mlai, ponekad sam Jergena nazivao uljezom". Bilo je to detinjasto. Bilo je to samo zadirkivanje. Ima li jo da se ita?" upitao je deda. Zapalio je cigaretu. Shvatio je poentu. Proitao sam samo polovinu", rekao sam. Sada moram u toalet." Ali, da li ti se svia to to ita?" dosaivala je baka. Bez komentara!" rekao sam. To politiari kau novinarima kad ne ele da odgovore na neko teko pitanje.

47

Slinost izmeu novinara i roditelja je to su jednako radoznali. A slinost izmeu politiara i dece je da ih stalno saekuju sa osetljivim pitanjima na koja nije ba uvek lako odgovoriti. Moda je krajnje vreme da malo blie predstavim one koji uestvuju u ovoj prii, i poeu od mame, jer nju, naposletku, najbolje poznajem. Mama ima preko etrdeset godina, i mogu je opisati kao zrelu i samostalnu enu, u svakom sluaju kao nekoga ko se ne plai da kae ta misli. Osim toga, ona je i brina majka" a pod tim ne podrazumevam samo njenu brigu oko Mirjam. Moda i mene malo previe tetoi i ponekad mi se obraa kao da sam dve ili tri godine mlai nego to jesam. Obino pustim da to tako proe, ali ponekad budem i stvarno ubijen u pojam, kad, na primer, doem kui s drugovima iz kole. Kao da uiva u dokazivanju da sam njen mali deak, iako sam u stvari nekoliko centimetara vii od nje. Jednom, dok sam sedeo u dnevnoj sobi i igrao ah s drugom, zove se Martin, prila je sofi s etkom za kosu u ruci i poela da me elja! Jasno sam joj stavio do znanja ta mislim o tome. Ne volim da se ljutim na mamu - a tada se nisam samo naljutio, pobesneo sam - ali morao sam da uzmem u obzir da je Martin bio tu, morao sam da pokaem Martinu da sam u stanju da postavim granice. Mama je samo pobegia u kuhinju, ali dvadeset minuta kasnije se vratila s toplom okoladom i kolaem sa suvim groem. Martin je oduevljeno zazvidao, ali, nakon onoga to se dogodilo, mislio sam da je bez veze to nas gosti na ovaj nain. Odmah zatim sam otrao u kuhinju da bih video da li u friideru stoji neko pivo. Mislio sam, ako ne naem pivo, u svakom sluaju znam gde stoji flaa Jergenovog viskija. Na sreu, Martin je imao smisla za humor i naravno da smo morali kasnije da razgovaramo o onome to se desilo. Mislim da je malo vie potovao mamu nakon to sam mu ispriao da ona zarauje za ivot tako to poduava studente na Dravnoj umetnikoj akademiji. Ako se pojavi novi Pikaso, znae kome ima da zahvali", rekao sam. Nakon onoga to se desilo, bilo je u mom interesu da pokuam da joj malo podignem ugled. Teko je opisati sopstvenu mamu, bar kad su u pitanju elje i poroci i tome slino, ali zapravo, postoji neto to se posebno izdvaja. Mama uiva u sladiu, i tada mislim na sve njegove oblike. Svuda unaokolo pronalazim slatki od sladia u obliku broda, kutije

48

Fazer i engleske slatkie. Naime, u poslednje vreme je poela da jede sladi kriom jer smo se i Jergen i ja pozabavili problemom i suoili je s tom neprijatnom navikom. Jergen smatra da se od sladia dobija visok krvni pritisak, i mogue je da je to preterivanje, ali to je otilo tako daleko da od mene trai da obeam da neu rei Jergenu kad u gradu sebi kupuje kesu brodia od sladia ili dozu engleskih slatkia. Ako bi trebalo u dve rei da istaknem maminu najbolju stranu, moralo bi to biti dobro raspoloenje". Ali takoe treba rei da je njena najslabija strana loe raspoloenje". Vrlo su retki prelazni oblici izmeu ove dve krajnosti. Mama je po pravilu izuzetno lepo raspoloena, ali s vremena na vreme moe da bude i stvarno mrzovoljna. Dakle, uvek je u jednom od ovih raspoloenja, nikad nije .u ravnotei". Mamina najomiljenija reenica je: Sada emo da odigramo partiju karata pre nego to legnemo." Tu je onda Jergen. Visok je samo 170 centimetara, i upravo je iste visine kao i mama, dakle, i nije ba ogroman za odraslog oveka. Mnogi bi to smatrali hendikepom, a onda to ne bi bio i jedini, jer Jergen pored toga ima i crvenu kosu. Bele je puti, nikad ne pocrni preko leta, samo postane svetlocrven i izgori, i ima dakle, crvenu kosu, ak i po rukama ovog momka rastu crvene dlake. Ve sam napomenuo da prati modu, i moda je ak i minker. Nemaju svi mukarci tri dezodoransa i etiri vrste losiona za brijanje na svojoj polici u kupatilu. Ne bi se ni svi usudili da odu u grad s crnom svilenom maramom i svetloutom jaknom od ka- milje dlake. Ali, Jergen to radi. I najgore od svega je to mu to dobro stoji. (Jprkos svemu tome, Jergen radi kao policijski inspektor u Centrali kriminalistike policije! Stalno nas opominje da ima obavezu uvanja tajne", ali ne uspeva ba uvek da se savlada. CI svakom sluaju, nekoliko puta se dogodilo da sam saznao neke bitne detalje o velikim kriminalistikim sluajevima pre nego to su se pojavili u novinama. Pokazuje da ima poverenja u mene. To je fina osobina. Jergen zna da ja ne odajem okolo policijske tajne. Jergen je tip oveka koji veruje da zna gde ormar treba da stoji, ali nema uvek pravo. Pre nekog vremena bili smo u prodavnici IKEA i kupili novi garderobni ormar koji je trebalo da stoji u mojoj sobi. (Bilo je podosta prigovaranja to moje odee ima po celoj kui, to je bilo blago preterivanje, jer ja nikad nisam ostavio ni arapu na drugom spratu.

49

Istina je da tamo skoro i ne zalazim.) Montiranje IKEA-ormara trajalo je itavo popodne, a onda nam je trebalo itavo vee da ga postavimo na mesto. Naime, Jergen je smatrao da ormar treba da stoji do zida iza vrata, ali ja se nisam s tim sloio. Smatrao sam da ormar treba da stoji pored prozora, iako pola centimetra ormara zaklanja vidik. Podsetio sam ga da u ovoj kui ivim mnogo due nego on, a pored toga, smatrao sam da nema smisla imati ormar koji ne moe da se otvori kad su otvorena vrata ka dnevnoj sobi. Naravno, bilo je po mom, ali, proao je skoro itav dan pre nego to je ponovo priao sa mnom, a kad je to konano uinio, oigledno mu je bio potreban napor da to uini. Jergenova najbolja strana moda je to to je voljan da potroi skoro sve svoje slobodno vreme kako bi od mene napravio spor- tistu. Svi ljudi su roeni s miiima, kae, ali miii su tu da bi se koristili. Njegova najslabija strana je zasigurno to odbija da uvai da ja imam druge planove i da ne elim da postanem sportista. Mislim da Jergen ba i ne ceni mnogo to to vebam i vebam Meseevu sonatu. Jergenova najdraa reenica je, bez sumnje: ,Vaan je stav!" Pre nego to kaem neto o baki i deki po ocu, moram da naglasim da ih poznajem izuzetno dobro, u svakom sluaju jednako dobro kao Jergena, jer sam u toku proteklih godina prilino dugo iveo kod njih u Tensbergu. Naroito sam esto bio kod bake i deke u vreme kad su se mama i Jergen zabavljali. Tada sam imao samo deset godina. Mislim da mama i Jergen ne bi mogli stvarno da se zabavljaju da nije postojala mogunost da me sklone na nekoliko dana ili nedelja. Ne kaem to zato da bih se alio, naprotiv. CIvek sam voleo da idem u posetu u Tensberg. Osim toga, drago mi je to su mama i Jergen bili toliko razumni i potedeli me prve, uvodne faze njihovog odnosa, dakle samog flertovanja. I ovako se trebalo navii na dosta toga. Jednom sam otiao na drugi sprat da kaem laku no i video kako lee pod pokrivaem i ljube se. Nije mi se svidelo to to gledam, pa sam se samo okrenuo i iskrao se niz stepenice. Moda bih drugaije reagovao da je Jergen moj pravi otac. A moda i ne. CI stvari, ne mislim da je to bilo toliko gadno. Ali, mogli su da zatvore vrata spavae sobe. Mogli su da kau da idu u krevet. Onda se ne bih oseao glupo. Onda se ne bih oseao tako usamljeno.

50

Baka e uskoro napuniti sedamdeset godina i vei deo ivota provela je kao nastavnik pevanja. Voli sve vrste muzike, ali najvie ceni Puinija. Baka je kao svoj ivotni cilj zacrtala da mi omili Boeme, ali, iskreno reeno, mislim da je italijanska opera suvie sladunjava, a Boemi nisu izuzetak; opera je uvek samo jedna blaena meavina ljubavi i tuberkuloze. Inae, baka je veliki ljubitelj prirode, a naroito ptica. Oboava sve vrste morske hrane, i izmislila je posebnu salatu od ljuskara koju zove Tensberg salata". (Raii, meso krabe i okruglice od ribe. Originalne su okruglice od ribe.) Pored toga, svake jeseni me vodi sa sobom u Tjeme da beremo peurke. Najbolja strana: Baka zna imena svih ptica i zna gde se tano gnezde. Najslabija strana: Ne moe (naalost) ni jedno jelo da skuva a da ne otpeva neku Puinijevu ariju. Nisam uspeo da je od toga odviknem, iskreno reeno nisam ni pokuao, jer baka pravi izuzetno dobru hranu. Najdraa reenica: Sedi ovde, George, da malo popriamo." Pre nego to je deka penzionisan, radio je kao meteorolog, i jo uvek ga nije napustilo interesovanje za to, jer svakog jutra kupuje novine VG samo da bi diskutovao o prognozi Siri Kalvig. Pui cigarete, ali samo na zabavama, kako sam kae. Svaku moju posetu Tensbergu on oito definie kao zabavu, kao i svaku nau vonju amcem. Veoma je veseo i aljiv, da ne kaem vrcav momak, i nikad ga nije strah da kae ta misli. Ako misli da je bakina frizura runa, ne okleva da to komentarie. Ali, takoe, ne okleva ni da kae kad joj je frizura lepa. Deka pola leta troi na svoj amac, dip na vodi, a drugu polovinu na novine. Tu i tamo napie neki lanak za Tensberki list, i moda se moe nazvati poznatom linou u Tensbergu. Najbolja strana: Deka je feno menalan na moru. Najslabija njegova strana: Ponekad se ini kao da veruje da je kralj Tensberga. Najdraa reenica: Nama bogatima je lepo!" I stric Ejnar je pomenut nekoliko puta. inilo mi se da je zabavno proitati da je one jeseni kad je moj otac upoznao Devojku s pomorandama imao godina kao i ja sada. Danas je on prvi oficir na velikom trgovakom brodu i nije oenjen, ali krue glasine da u svakoj luci ima draganu. (Jedno vreme sam sumnjao da ima i jednu dragu na brodu. U svakom sluaju je postojala neka Ingrid" koja je plovila s njim pola godine pre nego to je iznenada dala otkaz.) Vie puta mi je obeavao da u jednom moi da s njegovim brodom otplovim u inostranstvo, ali to je sigurno samo prazna pria, jer od toga nikad

51

nita nije bilo. Najbolja strana: Verovatno najbolji stric u Norvekoj. Najslabija strana: Nikad ne ispunjava obeanja. Najdraa reenica: Pa ti jo nisi bio na moru, ovee!" Onda preostaje samo jo jedna osoba, a nju je najtee opisati, jer je to Georg Red. Visok sam 174 centimetra, dakle, etiri centimetra sam vii od Jergena. Mislim da mu se to ne dopada, ali, moda moe da se izdigne iznad toga.(!) Ja sam unutar tog deaka, tako da ga nikad ne vidim dok se kree po sobi. Ipak, s vremena na vreme ga vidim licem u lice u ogledalu, naime u onim retkim prilikama kad stanem pred ogledalo. Moda samo umiljam, ali moram da priznam da pripadam delu populacije koji je prilino zadovoljan svojim izgledom. Neu rei da sam lep, ali, u svakom sluaju nisam ni naroito ruan. Ovde, ipak, treba pripaziti. Negde sam proitao da dvadeset procenata svih ena veruje da spada u tri procenta najlepih ena u zemlji, a ovaj raun se naravno ne slae. Ne znam koliko ljudi veruje da spada u tri procenta najrunijih, ali mora da je uasno biti nezadovoljan onim to jesi, itavog ivota. Iskreno reeno, nadam se da Jergen ne ide kroz ivot i ali to ima crvenu kosu i to je visok samo 170 centimetara u arapama. S vremena na vreme se to zapitam, ali nisam se nikad usudio da ga upitam direktno. Najblie zabrinutosti za sopstveni izgled dolazim kad ponu da mi izlaze neprijatne bubuljice po elu, i nije mi ba neka uteha to e nestati za etiri ili osam godina. Jergen tvrdi da e moda nestati nakon nekoliko pravih doginga s njim, ali u to ne verujem. Uostalom, glupo je to mi je to rekao, jer tek mi sada ne pada na pamet da ponem da trim. Jergen bi mogao pomisliti da sam poeo da dogiram samo da bih se oslobodio bubuljica. Plave oi sam nasledio od oca, imam plavu kosu, prilino svetlu put, ali dobro pocrnim preko leta. Nabolja strana: Ge- org Red pripada onom delu svetske populacije koji je zaista shvatio da ivimo na jednoj planeti u Mlenom putu. Najslabija strana: Nisam tipian frajer. Ne bih imao nita protiv da sam malo ofanzivniji na tom polju. Najdraa reenica: Da, hvala, ijedno i drugo." Nakon to sam bio u kupatilu morao sam opet da proem kroz dnevnu sobu, ali sada niko od odraslih nije nita rekao. Jasno je da su se oko toga sloili. Otkljuao sam vrata iste one sobe koja je nekad bila soba moga oca, zakljuao ih opet za sobom i bacio se

52

na krevet. Voleo bih ve da otkrijem koje tajanstvena Devojka s pomorandama. Da napomenem, ako je moj otac uopte bude opet sreo. Moda je bila arobnica. Cl svakom sluaju je uspela da omaija moga oca. Mora da je postojao razlog zato mu je bilo tako vano da mi pria o njoj. Jasno, postoji neto to treba da znam, neto to je mom ocu bilo znaajno da ispria svom sinu pre nego to umre. Jo uvek me nije napustilo oseanje da je Devojka s pomorandama na jedan ili drugi nain povezana s teleskopom Habl, ili bar, s kosmosom i vasionom. Moj otac je napisao neto udno to me je opet nagonilo na istu pomisao. Listao sam unazad i ponovo proitao: ... samo mijejako i neno stisnula mku - kao da smo u besteinskom stanju zajedno ledeli svemirom, kao da smo se siti napili intergalaktikog mleka i imali ceo kosmos samo za sebe. Moda je Devojka s pomorandama poticala s druge planete? Ci svakom sluaju je nagoveteno da dolazi iz stvarnosti drugaije od nae. Moda potie sa NLO-a? Naravno da ne, nisam ve- rovao u tako neto, a sigurno ni moj otac. Ali, moda je ona sama u to verovala! To bi bilo skoro jednako loe. Teleskopu Habl treba 97 minuta da obie Zemlju brzinom od 28.000 kilometara na as. Poreenja radi, prvoj parnoj lokomotivi na relaciji Kristijanija-Eidsvol trebalo je dva i po sata za rasto- janje od 68 kilometara. Izraunao sam da je onda njena prose- na brzina 28 kilometara na as. Teleskop Habl je, dakle, hiljadu puta bri od prve norveke eleznice. (Profesor je smatrao da je to domiljato poreenje!) Brzina od 28.000 kilometara na as! Tada moe biti rei o lebdenju svemirom u besteinskom stanju! Tada moe moda biti rei i o pijenju intergalaktikog mleka", u svakom sluaju kad se povremeno kljocne po koja fotografija galaksija udaljenih mnogo miliona svetlosnih godina od Mlenog puta. Teleskop Habl ima dva krila sa solarnim panelima. Duga su dvanaest metara, dva i po metra su iroka i snabdevaju satelit sa 3.000 vati. Ali, dve grlice iz katedrale teko da su sedele svaka na svom krilu teleskopa Habl i imale ceo svet samo za sebe pre nego to su prole Istorijski muzej i stigle do parka Slotsparken. Iako, ko zna, moda su bile na sedmom nebu. Podigao sam gomilu papira i poeo dalje da itam.

53

Izmeu Boia i Nove godine nisam ni pokuavao da naem Devojku s pomorandama. (J svakom sluaju, zavladao je boini mir. Ali, im je januar malo odmakao, opet sam bio u punoj brzini. Bio sam u odlinoj formi. Sto puta sam pokuavao da je pronaem, ali nijedan pokuaj nikuda nije vodio, zato i nemam o emu da priam. Siguran sam da si se do sada ve navikao na ritam i logiku ove prie. Ipak u napraviti jedan izuzetak, a to je u vezi s vanim momentom na koji sam zaboravio da te podsetim u mojoj maloj listi zagonetki koje treba da pokua da rei. Stara zimska vetrovka, George! ta je s njom? Opravo me je ona navela da razmiljam o napornom skijanju preko Grenlanda. Zbog nje sam na samom poetku zakljuio da je Devojka s pomorandama moda vrlo siromana. Ali, ona je pre svega bila znak da je Devojka s pomorandama ljubitelj boravka u prirodi. Mnogo puta sam iao u etnje na skijama te zime, i moda je ba sve ono skijanje i u podruju Oslomarka i na planini doprinelo da moj organizam nekoliko meseci uspeva da dri na odstojanju opaku bolest. Neu sada ovde priati o skijanju, jer devojku nisam video ni u Oslomarki, niti na stazama, ni na Kikutu, Strikenu ili Harestui. Ali, poetkom marta se pribliavala nedelja Holmenkolena. Pomisao na predstojee takmienje u skijakim skokovima inila me je razdraganim. Kao da su se sve kockice sloile, da, cela slagalica. Kao da sam imao jedanaest pogodaka na sportskoj prognozi, i preostala je samo jo jedna utakmica, a tu sam imao duplu ansu. Kad je vreme lepo, na Kolen doe preko 50.000 Ijudu u nedelju Holmenkolena. Dakle, znaajan procenat stanovnitva Osla se toga dana pomera navie. Ali, ta misli, koliki je procenat onih koji u tom delu stanovnitva Osla uvek hodaju na okolo u starim vetrovkama? Ako mene pita, ne mnogo manje od sto procenata. Otiao sam na Holmenkolen te nedelje, i vreme nije bilo loe, to je bila dvostruka ansa. Imao sam vie od 50.000 ansi da sretnem Devojku s pomorandama, i mogu da ti kaem jedno: Gore, na krovu Osla, nije manjkalo starih zimskih vetrovki, te nedelje u martu, sve su bile tamo. Dan Hol- menkolena pravi je eldorado starih vetrovki u svim varijantama izbledelosti od sunca. Ni pogled nisam bacio na skakao- nicu, bilo mije i vie nego dovoljno da ispitujem sve te vetrovke. Nekoliko puta sam otkrio Devojku s

54

pomorandama, i svaki put mi je u grudima narastalo pravo klicanje publike na Kole- nu, ali nijednom to nije bila ona. CI nekoliko navrata sam ugledao i udesnu srebrnu nalu za kosu, ali nije bila njena. Nije bila tamo, George. To je bilo izvesno. I tqje bilo jedino to sam shvatio. Nisam ni primetio ko je pobedio. Nisam te nedelje Holmenkolena primetio nita drugo sem da nedostaje Devojka s pomorandama. Imao sam oi samo za ono ega nije bilo. Od tada sam na Holmenkolenu bio samo jo jednom, i ne znam da li ti to zvui poznato. Da lije mogue da ima, makar i maglovitu, uspomenu na ono to smo nas dvojica doiveli zajedno kad si ti imao jedva tri i po godine? Te smo godine ti i ja stajali dole na zaravni i gledali skakae. Vreme je tog martovskog dana bilo ba posebno. Redak topli vetar liznuo je zemlju i doneo skoro letnje temperature. Sav sneg za ovo veliko takmienje morali su da vuku preko pola Norveke, ili, s planine Finse, da budem precizniji. Te godine je Jens Vaisflog uzeo zlato. Bilo je to veliko razoaranje za norveku publiku, ali i nije izazvalo naroito iznenaenje, jer je Vaisflog odneo zlato i prethodne godine. Poveriu ti malu tajnu: I tog udljivog martovskog dana pre skoro pola godine, kad smo nas dvojica bili na Holmenkole- nu, nekoliko puta uzastopce sam uhvatio sebe da pogledom traim Devojku s pomorandama. Prolo je vie od deset godina, ali razoaranje je i dalje lealo u meni. Imam malo vremena, deae moj. Ali, ne preskaem nekoliko nedelja samo zbog toga. O njima i nemam mnogo ta da ispriam. Krajem aprila iznenada sam iz potanskog sandueta izvukao lepu razglednicu. Bilo je to jedne subote kad sam bio u poSeti majci i ocu u ulici Humlevejen. Razglednica dakle nije poslata u ulicu Adamsvejen u kojoj sam nekoliko meseci stanovao s Gunarom, ali bila je za mene. Sluaj sad: JSa prednjoj strani razglednice bila je slika bajkovitog zasada pomoradi, a na slici je bilo odtampano PATIO DE LOS NARANJOS velikim slovima, dakle, neto poput Imanje narandi, toliko sam mogao da razumem panski. Ve sam ti rekao da umem dobro da tumaim znakove.

55

Imanje pomorandi! Srce je stalo da mi tue u grudima. Postoji neto to se zove krvni pritisak, George. U ekstremnim situacijama moe izuzetno da se povea, da, u jednom jedinom skoku. Ali ne dozvoli da te to odvrati od velikih doivljaja i jakih utisaka. To je, naime, potpuno bezopasno stanje. (Ipak, ne bih voleo da pone da se bavi vonjom deltaplana ili padobranstvom. CI svakom sluaju izbegavaj bandi!) Okrenuo sam razglednicu. Peat je bio iz Sevilje, a na razglednici je samo pisalo: Mislim na tebe. Moe li da saeka jo malo? Vie nita nije pisalo, nije pisalo ni ime, ni adresa poiljaoca. Ali, na razglednici je bilo naslikano lice - i to je bilo njeno lice, George, lice veverice. Izgledalo je kao da ga je naslikao umetnik, ak veliki umetnik. Zapravo, nisam se mnogo zaudio. Naravno da se Devoj- ka s pomorandama nalazila na Imanju pomorandi, taman posla da nije tako. Jednostavno je otputovala kui, u svoje kraljevstvo, u samu Zemlju pomorandi. To se i suvie dobro slagalo sa svim mojim pretpostavkama. Zar nije i deak Isus ostao u hramu da bi bio u kui svoga oca? Nita vie nije bilo teko razumeti. Sve zagonetke su bile reene. Svi su se pasijansi otvorili. Tamo dole je Devojka s pomorandama mogla da udahne i neguje svoje izbirljivo, skoro umetniko intere- sovanje za raznolikost pomorandi, pre nego to, nadam se, bude u stanju da se otrgne odatle i ispuni obeanje da emo se viati svakoga dana narednih pola godine. Zatim je, moda, opet morala dole kako bi opet udahnula, ali to je druga stvar. Bio sam dobro raspoloen, mozak je poeo da u preteranoj meri proizvodi supstancu koju mi medicinari nazivamo endorfin. Postoji posebna re za to skoro bolesno stanje dobrog raspoloenja. Kaemo tada da je pacijent euforian. To je upravo bilo stanje u kome sam se i ja nalazio. Posledica je bila da sam otrao do majke i oca, oboje su sedeli u stakleniku, majka u zelenoj stolici za ljuljanje a otac iza subotnjih novina na starom kauu. Sapleo sam se ulazei i rekao da se enim. Rekao sam to, objasnio sam da imam nameru da se oenim. Nije trebalo to da uradim, jer je samo pola sata kasnije stiglo otrenjenje. Mozak je u potpunosti prestao da proizvodi endorfin, i vie nisam bio euforian. Pa, nita nisam razumeo. Shvatao sam manje nego ikad.

56

Devojka s pomorandama je ve odala da zna moje ime. Ali tada se pokazalo da zna i moje prezime. I vie, George, i vie; tamo u Zemlji pomorandi imala je i adresu kue u ulici Humlevejen. ta ima da kae? Bilo je to lepo, bilo je na neki nain slatko misliti o tome, bez obzira na to kakvo reenje je imala zagonetka. Ali, zar nije bilo i pomalo kiselo to je otputovala ak u Spaniju a da joj nije bilo ni na kraj pameti da mi to napomene, u onim arobnim trenucima kad smo ili s rukom u ruci prema parku Slotsparken, pre nego to je oglaen Boi i nekoliko sekundi pre nego to je Pepeljuga uletela u koiju kako se ova ne bi pretvorila u bundevu. Sada je prolo tri i po meseca i bar 25 skijanja od tada, da ne kaem tragalakih akcija. Ili je Devojka s pomorandama bila i u Maroku, Kaliforniji i Brazilu? Pomorande se danas koriste na celoj planeti, Geor- ge, i po mom miljenju je odavno trebalo da budu kanonizo- vane kao najvanije voe u prirodi. Moda je Devojka s pomorandama radila u strogoj tajnosti kao agent u Inspekciji po- morandi pri CIN (CiNIP). Valjda se nije pojavila neka potpuno nova i uasna bolest pomorandi? Moda je zbog toga stalno bila na pijaci Jungstorge i ispitivala zdravstveno stanje pomorandi? Da li je zbog toga uzimala svoje nedeljne uzorke? Moda je otputovala ak u Kinu. Odavno sam saznao da pomorande prvobitno potiu iz Kine. Ali, ako je Devojka s pomorandama i otputovala na hodoae ak u Kinu, gde su se rascvetali prvi cvetovi pomorande, ipak nisam mogao da poaljem razglednicu sa sledeom adresom: Devojka. s pomorandama, Kina. Kineskim potarima bi bilo i suvie teko da je pronau meu vie od milijardu drugih ljudi. Ja bih ve to uspeo, ali nisam imao nikakvu garanciju da bi kineski potar bio tako revnostan u svojoj slubi kao ja. Dobro, George, moramo dalje. Nekoliko dana sam se okanio studiranja, pozajmio sam hiljadu kruna od majke i oca i nabavio jeftinu avionsku kartu do Madrida. Tamo sam prenoio kod strica starog druga iz razreda. Rano sledeeg jutra odleteo sam dalje do Sevilje. Nisam mogao da budem siguran da u je pronai, ali raunao sam da su izgledi otprilike isti kao i da je sretnem na Holmenkolenu. A bilo je tu jo neto: ako je i ne bih

57

sreo u Sevilji, znao sam da je vrlo skoro bila tu, pre nego to je, na primer, otputovala u Maroko. (J svakom sluaju bih doiveo Zemlju pomorandi i udahnuo isti vazduh koji je i ona disala, pomalo nakiseo od pomorandi, iao bih istim ulicama kojima je i ona ila, i moda bih sedeo na istim klupama na kojima je i ona sedela. Ve je i to bio dovoljan razlog da otputujem. Pored toga, nije bilo teko zamisliti da u pronai neke njene vane tragove, na primer na samom Imanju pomorandi - samo kad bi me pustili da uem. Zamislio sam da oko tako svetog mesta moda postoje i rovovi, i besni psi i stroge strae. Ali, samo neto vie od sat vremena nakon to sam sleteo u Sevilju mogao sam da uetam pravo u Imanje pomorandi. Lealo je odmah do velike katedrale, i bilo je lep, zatvoren gaj s pomorandama, skoro kao vrt u francuskom stilu. CI svakom sluaju, uzdu i popreko stajala su, u liniji, stabla pomorandi s prezrelim plodovima. Ali, Devojka s pomorandama nije bila tamo. Izgleda da je izala do grada. Sigurno e se brzo vratiti... Pokuao sam da razmiljam razumno. Pokuao sam sebi da kaem da nisam mogao da raunam da u odmah sresti Devojku s pomorandama, moda je prvih dana ak neu ni sresti. Zbog toga se u vrtu pomorandi nisam zadrao due od tri minuta. Ali, kad sam poao, ostavio sam joj za svaki sluaj ceduljicu na staroj fontani usred Imanja pomorandi. Napisao sam: /ja mislim na tebe. Ne, ne mogu da saekam jo malo. Preko cedulje sam stavio kameni. Nisam se potpisao, nisam ni napisao na cedulji za koga je, ali sam dodao mali crte svoga lica. Nije bio ni nalik meni ali bio sam siguran da e Devojka s pomorandama shvatiti koga crte treba da predstavlja kad dobije cedulju. Sigurno nee proi mnogo vremena pre nego to se vrati. Siguran sam da barem s vremena na vreme pokupi potu. Tek sat vremena nakon to sam ostavio cedulju pod kamenom i ve odavno bio opet u gradu, shvatio sam, na svoje zaprepaenje, da sam moda strano pogreio. Rekla je: Treba da se strpi i da me saeka pola godine. Ako uspe da saeka toliko, moemo se opet videti. Onda sam pitao zato moram toliko dugo da ekam. I

58

Devojka s pomorandama je jednostavno odgovorila: Jer upravo toliko mora da eka. Ali ako to uspe, moemo da budemo zajedno ba svakog dana narednih pola godine. Prati li, George? Nisam potovao pravila. Nisam imao strpljenja daje saekam pola godine. Zbog toga vie nisam imao njenu re da moemo da budemo zajedno ba svakog dana narednih pola godine. Sveani dogovor koji smo postigli bilo je bolno jednostavno razumeti ali uasno teko potovati. Ali, sve bajke imaju svoja pravila, da, moda su ba pravila ono to odvaja jednu bajku od druge. Nikad nije neophodno razumeti ta pravila. Treba ih samo potovati. Ako to nije sluaj, obeanja se ne ispunjavaju! Shvata li, George? Zato je Pepeljuga morala da se vrati kui s bala pre ponoi? Ne mogu ni da pretpostavim, a vero- vatno nije mogla ni Pepeljuga. Ali, nije doputeno raspitivati se o tome ako si ve dozvolio da te magija privue u najudesniju katedralu. Jednostavno, mora da prihvati uslove, makar bili i najnerazumljiviji. Ako Pepeljuga eli da dobije princa, mora da umakne s bala pre nego to sat otkuca dvanaest. Tako je jednostavno, jasno reeno. Mora da potuje pravila. Ako to ne uini, gubi balsku haljinu, a koija se pretvara u bundevu. Dakle, ona se pobrine da kui stigne pre dvanaest, i skoro da uspeva u tome, usput gubi samo jednu balsku cipelicu. Zaudo, ba zahvaljujui njoj je kasnije princ pronalazi. Opake sestre nisu potovale pravila i prole su stvarno loe. 0 ovoj bajci su vaila druga pravila. Da sam samo uspeo da vidim Devojku s pomorandama tri puta zaredom s velikom kesom pomorandi u naruju, mogla je postati moja. Ali, morao sam da je vidim i na samo Badnje vee, a moda i vie od toga, morao sam da se pobrinem da je pogledam u oi ba kad zvona oglase Boi i da istovremeno drim maginu srebrnu nalu. Nakon toga sam morao da poloim jo samo jedan ispit: Morao sam da izdrim da je ne vidim pola godine. Ne pitaj zato, George, takva su bila pravila. Ako ne savladam tu poslednju i odluujuu etapu, dakle da se pola godine klonim Devojke s pomorandama, svi moji prethodni napori bie uzaludni i sve e biti izgubljeno. Jurnuo sam nazad na Imanje pomorandi. Ali cedulje nije bilo, i nije ak ni bilo sigurno da ju je ona uzela. Isto tako je mogao da je zdipi i neki norveki turista.

59

Istog tenutka kad sam ugledao kamen kojim sam poklopio cedulju - a cedulje dakle, nije bilo - neto novo mije palo na pamet. To mi je dalo odreenu nadu, iako nisam potovao pravila. ta ti misli, George: Devojka s pomorandama mi je prvo napisala razglednicu, jer je imala moju adresu. Zatim sam ja njoj napisao odgovarajuu poruku, ali kako ja nisam imao adresu na koju bih je poslao, morao sam da donesem cedulju kao kurirsku potu na isto Imanje pomorandi s koga je ona poslala svoje pozdrave. Zar nismo na neki nain bili ravnopravni? zar nije i ona prekrila neka pravila? I ti, kao i ja, moe da tumai pravila ove bajke. Ali, s druge strane; ona me je ipak zamolila da saekam jo malo. Ona je, u sutini, samo obnovila pakt. I ja sam odgovorio da ne mogu da prihvatim uslove, ili, dakle, da se vie neu drati pravila. Napisala je: Mislim na tebe. Moe li da saeka jo malo? Ali, George, ako je odgovor na to pitanje bio da ne mogu, ta je mislila da onda treba da radim? Ne, nisam bio u stanju da o tome sudim. Za to sam i suvie bio upleten. Sada sam samo morao da se potrudim da je pronaem. Nikad ranije nisam bio u Sevilji, nisam ak bio ni u Spaniji. Ali, ubrzo sam pratio reku turista gore, ka starom jevrejskom delu grada. On se zove Santa Krus i moglo bi se uiniti da je jedno veliko podruije s hramovima u slavu pomorande kao kulture. CJ svakom sluaju, svi trgovi i pijace bili su okrueni stablima pomorandi. Poto sam iao od pijace do pijace i nisam naao Devojku s pomorandama, seo sam na kraju u jedan kafe, pronaao sam slobodnu stolicu u senci plodnog pomorandinog drveta. Bio sam na svim pijacama u Santa Krusu i zakljuio da je ovaj trg najlepi. Zvao se Plasa de la Alijansa. Sedeo sam i pitao se, ako nekoga traite u velikom gradu i nemate predstavu gde se u gradu nalazi onaj koga traite, da li je bolje ii naokolo od mesta do mesta, ili je mogunost da sretnete onoga koga traite vea ako umesto toga sednete na neko centralno mesto i ostanete da sedite sve dok se onaj koga traite moda ne pojavi sam od sebe?

60

Dva puta proitaj poslednju reenicu, pre nego to stvori miljenje o tome, George! Ali ja sam doao do zakljuka da je najlepi deo Sevilje Santa Krus, i da je najlepi trg ovde Plasa de la Alijansa. Ako je Devojka s pomorandama imalo bila slina meni, morala je pre ili kasnije da se pojavi ba ovde gde sam sedeo. Sreli smo se u kafeu u Oslu. Sreli smo se u Katedrali. Ako je Devojci s pomorandama i meni neto ilo od ruke, bilo je to da potpuno sluajno nabasamo jedno na drugo. Odluio sam da ostanem da sedim. Nije bilo vie od tri sata, i mogao sam na trgu Plasa de la Alijansa da sedim najmanje osam sati. Nisam smatrao da bi to bilo dugo ekanje. Pre nego to sam otputovao iz Osla, rezervisao sam mesto u jednom malom pansionu u blizini. Tamo su mi rekli da moram da se vratim pre dvanaest, jer tada zakljuavaju vrata. (ak i panski pansioni imaju pravila koja se moraju potovati!) Ako se Devojka s pomorandama ne pojavi do deset do dvanaest prve veeri, odluio sam da sedim na istoj pijaci i celog idueg dana mogao sam tamo da sedim i da je ekam sve od izlaska pa do zalaska sunca. I ekao sam i ekao. Sedeo sam i gledao sve ljude koji su ili preko trga, i lokalno stanovnitvo i one koji su doputovali ovamo. Iznenadio sam se kako je ovaj svet lep. Opet mi se javilo onakvo euforino oseanje u vezi sa svime oko mene. Jer, ko smo mi koji ovde ivimo? Svaki pojedini ovek je poput ivog kovega s blagom, prepun misli i uspomena, snova i enji. Bio sam sam u srcu sopstvenog ivota na Zemlji, ali to je naravno vailo i za sve ostale ljude na pijaci. Konobaru je, na primer, bio posao da uslui sve koji bi seli u ovaj kafe, i nakon to sam naruio etvrtu solju kafe, mogao sam da naslutim da smatra da predugo zauzimam sto, prola su tri ili etiri sata otkako ovde sedim. U svakom sluaju, nakon to je etvrta olja kafe bila ispijena posle novih pola sata, brzo se vratio i ljubazno me pitao da li elim da platim. Ali, nisam mogao da odem, ekao sam De- vojku s pomorandama, i tada sam, za svaki sluaj, naruio veliku porciju tapasa i koka-kolu. Ni pivo ni vino pre nego to doe Devojka s pomorandama, pomislio sam, nas dvoje treba da popijemo ampanjac. Ali, Devojka s pomorandama se nije pojavila. Dolo je i sedam sati i tada sam ve bio primoran da zamolim za raun. Odmah sam shvatio koliko sam bio naivan. Prolo je mnogo dana otkako sam uzeo razglednicu iz Sevilje iz potanskog sandueta kod kue u ulici Humle- vejen, a trebalo joj je najmanje isto toliko vremena da tamo stigne.

61

Oseao sam da je Devojka s pomorandama jednako nedostina kao i ranije, imala je, naravno, druga posla a ne da se sa mnom igra make i mia, moda je studirala panski u Salamanki ili Madridu. Platio sam raun u kafeu, bio sam spreman da poem. Bio sam razoaran sopstvenim nedostatkom moi rasuivanja i s knedlom u grlu odluio sam da ve slede- eg jutra krenem za Norveku. Ne znam da li si ikad imao jak oseaj da si neto radio uzalud. Moda si nekad krenuo od kue po snegu i bljuzgavici, otiao u grad da kupi neto to ti zaista treba i onda napokon stigao do prodavnice, ali deset minuta nakon to se zatvorila. Tako neto nas nervira, a najvie se nerviramo zbog sopstvene gluposti. To oseanje blisko stidu to sam uzalud putovao obuzelo me je tada, a nisam se samo odvezao tramvajem do grada. Otputovao sam ak do Sevilje, a nisam imao nita drugo sem jedne razglednice, nikoga ovde nisam poznavao, uskoro je trebalo da odsednem u zaputenom pansionu, i nisam govorio panski. Poeleo sam da samog sebe klepim preko uiju, iako bi to izgledalo tako glupo da bih samo imao jo vie razloga da se stidim, ali obecao sam da u sebe kazniti drugaije, bilo je mnogo naina da se to izvede, mogao sam, na primer, sebi da odredim da, ma ta se deavalo kasnije u mom ivotu, nikad vie nemam posla s ovom devojkom s pomorandama"! A onda je dola, George. Bilo je pola osam, i ona se iznenada pojavila na Plai de la Alijansa! etiri i po sata nakon to sam seo pod drvo pomorande, Devojka s pomorandama je doleprala na pijacu pomoran- di. Naravno, ne u staroj vetrovci - u Andaluziji je klima suptropska. Na sebi je imala letnju haljinu koja je sama po sebi bila mala bajka, i iste plamenocrvene boje kao i puzavica koju sam pratio pogledom du visokog zida u pozadini. Moda je haljinu pozajmila od Trnove Ruice, pomislio sam, ili ju je ukrala od neke vile. Nije me videla. Mrak je poeo da se sputa preko trga. Bilo je toplo, ak je bilo vrlo toplo, ali meni je ipak bilo hladno, obuzimala me je jeza. A onda, George - ne mogu niega da te potedim - onda sam shvatio da je na trg dola s mladim mukarcem, od otprilike dvadeset pet godina. Bio je visok i lep i imao je veliku svetlu bradu. Izgledao je do tanina kao lan polarne ekspedicije. Najvie me je pogodilo to je delovao vrlo simpatino. Dakle, izgubio sam. Ali, sam sam za to kriv.

62

Nisam potovao pravila. Prekrio sam sveano obeanje. (Jmeao sam se u neto to mi ne pripada, u bajku koja sa mnom ne deli ista pravila. Treba da se strpi i da me saeka pola godine", rekla je. Ako uspe da saeka toliko, moemo se opet vi- deti..." Kad su me ugledali, sigurno sam izgledao kao pe iz koje je Pepeljuga istila pepeo pre nego to je doao princ i oslobodio je jarma maehe i zlih sestara. Kaem da su me ugledali oni, jer me nije Devojka s pomorandama ugledala prva. Prvo me je primetio ovek s bradom. (Moe li da shvati neto od ovoga, George. Ja nisam mogao.) Uhvatio je Devojku s pomorandama za ruku, upro prstom i rekao jasno i glasno, da ceo trg uje: Jan Ulav!" Po izgovoru sam shvatio da je Danac. Nikad ga ranije nisam sreo. Ono to se tada odigralo, trajalo je samo krae vreme, ali mora da pokua to da zamisli. Devojka s pomorandama me je ugledala pod drvetom pomorande. Nekoliko sekundi je samo stajala pored velike fontane nasred trga i zurila u mene, ali tako je bila ukoena od iznenaenja daje u prvom trenutku izgledalo da u istom poloaju stoji itav sat ili dva, i da vie nije u stanju da se otrgne. Ali, onda se trgla. Trnova Ruica je spavala stotinu godina, ali sada se vratila u ivot kao da je zaspala pre samo pola sekunde. Dotrala je do mene, jednom rukom me zagrlila oko vrata i samo ponavljala ono to je Danac ve rekao: Jan Ulav!" Onda je red doao na Danca, George. Oputeno je priao stolu za kojim sam sedeo, snano mi stegao ruku i rekao prijateljski: Prijatno je upoznati te uivo, Jan-Ulave!" Devojka s pomorandama je ve sela na stolicu za mojim stolom a Danac joj je polaio ruku na rame i rekao: Onda, odoh ja." I s tim recima je odstupio, povukao se, okrenuo lea i otiao vukui noge istim putem kojim je i doao. Tako je nestao. Da, tako smo ga se oslobodili. Dobre vile su bile na mojoj strani. Sedela je s druge strane stola. Obe svoje ruke je stavila u moje. Osmehivala se toplo, moda pomalo uznemireno, ali toplo. Nisi uspeo", rekla je. Nisi uspeo da me saeka!" Ne", priznao sam. Jer srce sada krvari od tuge." Pogledao sam je, jo uvek se osmehivala. I ja sam pokuao da se osmehnem, ali mi to nije sasvim uspelo. Dakle, izgubio sam opkladu", dodao sam.

63

Premiljala se, i onda je rekla: Nekad u ivotu moramo biti u stanju da malo eznemo. Pisala sam ti. Pokuala sam da ti dam snage da jo malo ezne." Oseam trzaj u ramenima: Dakle, izgubio sam", ponovio sam. U svakom sluaju si bio neposluan", rekla je nesigurno se osmehujui. Ali, i dalje bi neto moglo da se spase." Kako?" Kao i ranije. Pitanje je koliko si strpljiv." Nita ne razumem", rekao sam. Neno mi je stisnula ruke. ta to ne razume, Jan Glave", samo je rekla, kroz apat, i uzdahnula. Pravila", kaem. Ne razumem pravila." I tako je zapoeo dugi razgovor. George! Nema potrebe da ti prenosim sve rei koje smo rekli jedno drugom te veeri i noi, ne bih ni mogao svega da se setim. Osim toga, znam da ima niz pitanja, na koja, moda, oekuje odgovor to je pre mogue. Jedno od prvih objanjenja koje sam eleo da dobijem bilo je kako je Devojka s pomorandama znala moje ime i kako je znala gde ive moji roditelji. To je bilo povezano s onom razglednicom iz Sevilje, a i dogodilo se poslednje. Sedeo sam i gledao je upitno, a ona je tada rekla: ,Jan Glave... Zaista me se ne sea?" Posmatrao sam je. Pokuao sam da je gledam kao da je sreem po prvi put. Nisam gledao samo u tamne oi, nisam prouavao samo zagonetno lice. Pustio sam pogled da klizi preko golih ramena, dopustila mi je to, i bacio sam pogled i na prozirnu haljinu. Ali, uopte nije bio lak zadatak pokuati setiti je se iz nekog potpuno drugaijeg konteksta od onih nekoliko susreta pre i na dan Boia. Ako sam i sreo Devojku s pomorandama ranije u ivotu, sada je bilo potpuno nemogue toga se setiti, jer tu gde sam sedeo, nisam mogao da se skoncentriem ni na ta drugo sem na njenu beskrajnu lepo- tu. Stvorio ju je Bog, pomislio sam, ili moda Pigmalion, grki mitski junak koju je svoju sopstvenu enu iz snova isklesao u mermeru, a onda mu se boginja ljubavi smilovala i oivela skulpturu. Poslednji put kad sam video Devojku s pomorandama, imala je na sebi crni kaput. Sada je bila tako lako obuena da sam bio zabrinut, uinilo mi se da sam

64

joj se suvie pribliio. Ali, uprkos tome nisam mogao da je se setim, ili moda ba zbog toga. Pokuaj da me se seti", ponovila je. Tako bih volela da ti poe za rukom." Da mi da neke kljune rei?" molio sam. Rekla je: Ulica Humlevejen, budalice!" Ulica Humlevejen. Odrastao sam u ulici Humlevejen. Tamo sam roen. Ceo svoj ivot iveo sam u ulici Humlevejen. U ulici Adamstuen sam iveo tek pola godine. Ili ulica Irisvejen", rekla je. To je u istom kraju. Ulica Humlevejen poinje od ulice Irisvejen. Onda, ulica Klevervejen!" I to je bilo u susedstvu. Kad sam bio mali, esto sam se igrao na velikom otvorenom prostoru izmeu vila u ulici Klevervejen. Bilo je to veliko uzvienje sa bunjem i drveem. Mislim da je tamo bio i bazen s peskom, i jedna Ijuljaka. Pre nekoliko godina postavljeno je i nekoliko klupa. Opet sam pogledao u Devojku s pomorandama. Onda mi je telom proao trzaj, oseaj je sigurno slian onom pri buenju iz duboke hipnoze. Stegao sam joj ruke, jako, jako. Bio sam na ivici suza. I onda sam rekao. .Veronika!" uzviknuo sam. iroko se osmehnula. Ali, pitam se nije li i ona obrisala suzu iz ugla oka. Sedeo sam i gledao je u oi, i vie nisam etao pogledom. Nita vie nije moglo da me zadri, prepustio sam se sudbini. Odmah sam bio spreman da se pred njom razgolitim. Osudio sam se da se predam Devojci s pomorandama bez zadrke. Osetio sam to kao veliko olakanje. Moda se nijedna druga vrsta intimnosti ne moe uporediti s dva pogleda koja se susreu s istom sigurnou i odluno- u i jednostavno odbijaju da se puste. Devojka sa smeim oima ranije je ivela u ulici Irisvejen. Bili smo zajedno skoro svakoga dana otkako smo prohodali, ili barem otkad smo progovorili. Poli smo u kolu i bili u istom odeljenju, ali posle Boia, u prvom razredu, Veronika se sa svojom porodicom odselila iz grada, imali smo tada sedam godina. Nije to bilo pre vie od dvanaest-trinaest godina, ali se nakon toga vie nismo videli. Igrali smo se zajedno na velikom uzvienju u ulici Klevervejen, meu bunjem i cveem, klupama i drveem.

65

Tamo smo zajedno proiveli veveriji ivot - da, itav veveriji ivot. I da se Veronika tada nije odselila iz ulice Irisvejen, ipak bi bezbrinom detinjstu ubrzo doao kraj. Ve se tada u kolskom dvoritu govorilo kako se najradije igram s devojicama. Setio sam se pesme koju je jedno od nas dvoje ulo kod kue, i koju bismo stalno pevali kad bismo se igrali napolju: Ima li ovde nekog deaka, da s deuojicom igru deli. Igrae- mo se mi sue do mraka, kraljevstvo iz sna, svet naje celi... Ali, nisi me prepoznao", rekla je tada, nisam mogao da ne primetim da je jo uvek zbog toga bila razoarana, skoro uvre- ena. Odjednom mi se obraalo dete od sedam godina, a ne odrasla osoba od dvadeset. Morao sam opet da je pogledam. inilo mi se da je crvena haljina bila neopisivo fina i mogla je da vas uzbudi. Po haljini sam mogao da vidim kako njeno telo die, jer se haljina dizala i sputala, dizala i sputala, skoro kao da morski talasi zapljuskuju prekrasnu plau, a plaa je bila haljina. Podigao sam pogled u vazduh. Ogledao sam utog leptira meu liem pomorandinog drveta. Nije to bio prvi kojeg sam video tog dana.Video sam ih mnogo. Pokazao sam prstom na njega i rekao: Kako mogu da prepoznam malu larvu mnogo vremena nakon to se razvila u leptira?" Jan-Glave!" rekla je strogo. Vie nije bilo reci o samom pretvaranju deteta u enu. I dalje sam imao mnogo pitanja bez odgovora. Susret s Devojkom s pomorandama me je skoro doveo do ludila, u svakom sluaju je uzdrmao itav moj ivot. Preao sam pravo na stvar. Sreli smo se u Oslu. Tri puta se sreemo, i skoro da i nisam mislio ni o emu drugom od tada. A onda si samo nestala, odletela. Tee je bilo pratiti tebe nego uhvatiti leptira rukama. Ali, zato je moralo da proe est meseci da bismo mogli ponovo da se vidimo?" Naravno, bilo je to zato to je morala da otputuje u Sevilju. Ali, zato je za nju bilo tako vano da godinu dana ivi u Spa- niji? Da li moda zbog onog Danca? Sigurno moe da pogodi ta je tada odgovorila, George. Ja to nisam mogao, ali ti zna ta je Veronikina velika strast.

66

Sve vreme dok ti piem ovo pismo pitam se da li velika slika sa stablima pomorandi i dalje visi u predsoblju. Ima obiaj da kae da je tu sliku prerasla - dakle, u trenutku kad ovo piem - ali nadam se, zbog tebe, da je nije nekome poklonila ili je stavila na tavan. Ako jeste, mislim da treba da je pita za nju. Rekla je: Dobila sam mesto u umetnikoj koli, ili, pravilnije reeno, u slikarskoj koli. vrsto sam odluila da zavrim kurs, to mi je bilo vano." Slikarska kola?" rekao sam. Bio sam zapanjen. Ali, zato nisi mogla da mi kae neto o tome one Badnje veeri?" Poto nije odmah odgovorila, nastavio sam: Sea se kako je padao sneg? Sea se kako sam te pomazio po kosi? See se kako su iznenada zazvonila zvona kad je naiao taksi? I onda si nestala!" Rekla je: Svega se seam. Seam se toga kao nekog filma. Seam se toga kao prvih scena u izuzetno... romantinom filmu." Onda ne razumem zato je sve moralo da bude toliko tajnovito", usprotivio sam se. Njeno lice je zadobilo ozbiljan izraz. Rekla je: Mislim da sam bacila oko na tebe ve onda kad smo se sreli u tramvaju za Frogner. Ponovo, moglo bi se rei, ali sada na sasvim drugi nain. A zatim smo se i posle toga sreli nekoliko puta. Ali, mislila sam da emo podneti pola godine razdvojenosti. Smatrala sam da nam je razdvojenost moda potrebna. Bili smo tako bliski kao deca. Ali vie nismo deca. Sada nam je moda potrebno da malo eznemo jedno za drugim. Mislim, da ne bismo poeli ponovo samo da se igramo po staroj navici. e- lela sam da me nanovo otkrije. Zelela sam da me prepozna, kao to sam ja prepoznala tebe. Zbog toga nisam htela da otkrijem ko sam." Ne seam se tano ta sam odgovorio, a ne seam se ni svega to je Devojka s pomorandama rekla, ali kako je razgovor odmicao, sve se ee deavalo da skaemo s teme na temu, ili s jedne epizode na drugu. A Danac?" upitao sam kad je to bilo zgodno. Kao da sam je preklinjao za neto. Bilo je to glupo. Oseao sam se tako blesavo. Odgovorila je kratko, gotovo strogo. Rekla je: Zove se Mo- gens. I on ide u slikarsku kolu. Dobro mu ide. Prijatno je biti s jo nekim Skandinavcem." Zavrtelo mi se u glavi. Rekao sam: Ali, kako je znao moje ime?"

67

Zapitao sam se da li e tada pocrveneti, ali ne znam, moda to nije bilo tako lako videti zbog crvene haljine, a tada je ve i bio mrak, samo je nekoliko svetiljki od kovanog gvoa bacalo zlatne zrake preko praznog trga. Maruili smo flau crnog vina iz Ribere del Duero i sedeli smo svako sa svojom aom u ruci. Rekla je: Naslikala sam tvoj portret. Dakle, samo po sea- nju, ali lii. Mogensu se svia. I ti e ga jednom videti. Zove se samo Jan CJlav" Dakle, Veronika je naslikala i svoje lice na razglednici. To nisam morao da je pitam. Ali, postojalo je jo neto to me je muilo. Rekao sam: Dakle, nije Mogens sedeo u beloj tojoti?" Nasmejala se. Kao da je pokuala da promeni temu. Rekla je: Pa, valjda nisi poverovao da te nisam videla, onda, na pijaci Jungstorge? Zbog tebe sam i bila tamo." Nisam to razumeo. Mislio sam da govori u zagonetkama. Ali, nastavila je: Prvo smo se sreli u tramvaju za Frogner. Onda sam malo pronjukala po gradu i saznala u koji kafe obino odlazi. Nikad ranije nisam bila tamo, ali jednog dana sam tamo sela nakon to sam kupila knjigu sa slikama panskog i slikara Velaskeza. Samo sam sedela i listala knjigu. ekala sam." Mene?" Znao sam da je to glupo pitanje. Odgovorila je skoro nestrpljivo: Ne misli valjda da samo ti traga? I ja sam deo ove I prie. Naravno da nisam samo leptir koga ti treba da uhvati." Nisam se usudio da se dublje unosim u takva pitanja, za sada su bila suvie opasna. Samo sam rekao: Ali, pijaca Jungstorge?" Ne budi tako detinjast, Jan Glave. Ve sam ti rekla. Gde je Jan Glav? pomislila sam. I gde bi otiao da me pronae, dakle, ako bi na primer zaista eleo da me pronae, nakon to I me je dvaput sreo s velikom kesom pomorandi. Nisam mogla da budem ba sigurna, ali moda bi me potraio na najveoj pijaci voa u gradu. Mnogo puta sam te tamo traila. Ali bila sam i na drugim mestima. Bila sam u ulici Klevervejen, a bila sam i u ulici Humlevejen. Jednom sam svratila i pozdravila tvoje roditelje. Zaalila sam im sam otvorila vrata, ali ve je bilo gotovo. Rekla sam nekoliko rei o rodnoj kui i starom kraju. I nisam morala da kaem kako se zovem. Mogao bi moda na ovo da obrati panju.

68

Odmah su me prepoznali. Pozvali su me da uem, ali rekla sam da nemam vremena. Ispriala sam im da su me primili u slikarsku kolu u Sevilji." Nisam znao da li mogu da joj poverujem. Nisu mi rekli ni re o tome", rekao sam. Zagonetni osmeh pojavio se na njenom licu. inilo mi se da lii na Mona-Lizu, moda zato to mi je sve vreme u pod- svesti bilo da ide u slikarsku kolu. Rekla je: Zamolila sam ih da mi obeaju da ti nee ispriati da sam bila tamo. Morala sam da izmislim neko objanjenje zato ti to ne treba da sazna." Zanemeo sam. Samo pre nekoliko dana morao sam da pokaem majci i ocu razglednicu koju sam dobio iz Sevilje. Pa, utrao sam i rekao im da se enim. Tek sada sam shvatio zato su mi tako brzo pozajmili novac za avionsku kartu. Nisu ak ni postavili pitanje koliko je razumno to putujem u Sevilju usred semestra, samo da bih pokuao da naem devojku koju sam nekoliko puta sreo u Oslu. Devojka s pomorandama je nastavila: Nije ba uvek tako lako u velikom gradu pronai nekog odreenog, u svakom sluaju nije lako sluajno nabasati na njega, ako je to namera. A nekad se upravo to eli. Trebalo je da ponem sa ovim kursom za slikare i nisam mogla da se za nekoga veem pred sam put Ali, ako dvoje ne rade nita drugo nego se samo meusobno trae, i nije naroito udno ako se sasvim sluajno sretnu." Promenio sam temu. Hou rei, promenio sam arenu. Jesi li ikada ranije bila na boinoj slubi u katedrali?" pitao sam. Odmahnula je glavom: Ne, nikad, a ti?" I ja sam odmahnuo glavom. Rekla je: To jest, bila sam na slubi i u dva. A onda sam malo etala ulicama i saekala sledee bogosluenje. Tada si morao da se pojavi. Bio je Boi, i uskoro je trebalo da otputujem iz zemlje." Mslim da smo jedno due vreme sedeli bez reci. Ali, morao sam da se vratim crvenoj niti. Rekao sam: Dakle, nije Mo- gens sedeo u tojoti?" Ne", rekla je. Ko je to, onda bio?" Malo je oklevala pre nego to je odgovorila. Niko", rekla je. Pitao sam ponovo: Niko?" Neka vrsta biveg deka. Ili smo u isto odeljenje u gimnaziji."

69

Mislim da sam se osmehnuo. Ipak je rekla: Nemamo pravo na prolost onog drugog, Jan-tllave. Ono to je vano jeste da li imamo zajedniku budunost." Tada sam rekao neto uasno nepromiljeno, moda zato to se nisam usuivao da poverujem da Devojka s pomoran- dama i ja moemo imati zajedniku budunost. Rekao sam: To be two or not to be two, that is the question." Mislim da je i ona smatrala da je to pomalo glupo reeno. Promenio sam temu ne bih li popravio situaciju. Uzviknuo sam: Ali sve te pomorande? ta si htela s njima? ta si htela sa svim tim pomorandama?" Nasmejala se od srca. Onda je rekla: Da, to si se sigurno pitao. Zbog svih tih pomorandi sam i uspela da te namamim na pijacu Jungstorge. Zbog njih si poeo da pria o hodanju na skijama preko Grenlanda. Sa osam pasa u zaprezi i deset kilograma pomorandi." Nisam imao razloga da poriem. Ali, ponovio sam: ,ta si radila s tolikim pomorandama?" Pogledala me je u oi, kao onda u kafeu u Oslu. Rekla je vrlo polako: Htela sam da ih naslikam." Da ih naslika? Bio sam zapanjen. Sve zajedno?" Otmeno je klimnula glavom. Zatim je rekla: Morala sam da uvebam slikanje pomorandi pre odlaska u slikarsku kolu u Sevilji." Ali toliko njih?" Da, htela sam da naslikam mnogo pomorandi. To je bila veba." Predao sam se i odmahnuo glavom. Da li je mislila da sam budala? Rekao sam: Ali, zar nije bilo dovoljno da kupi samo jednu pomorandu, i da onda pokua da naslika istu pomorandu vie puta?" Nakrenula je glavu i rekla kao da je razoarana: Mislim da emo nas dvoje imati o mnogo emu da priamo u budunosti, jer ti moda ne vidi sasvim dobro." Nema istih pomorandi, Jan-CJlave. ak ni dve vlati trave nisu potpuno iste. Zbog toga si ti sada ovde."

70

Osetio sam se glupo. Nisam mogao da shvatim ta time misli. Dakle, zato to ne postoje dve iste pomorande?" Rekla je jo: Nisi ti preao itav dugi put do Sevilje da bi sreo 'neku damu'. Onda bi kopao bunar pored neke blie reke, jer Evropa vrvi od dama, i od reka. Doao si da nae ba mene. A ja sam samo jedna. Ni ja nisam poslala pozdrav iz Sevilje 'nekom oveku' u Oslu. Poslala sam ga tebi. Zamolila sam te da se dri mene. Zamolila sam te da mi ukae malo poverenja." Priali smo jo dugo nakon to se kafe zatvorio. Kad smo konano krenuli, povukla me je i pritisla uz stablo pomorande pod kojim smo sedeli, ili sam ja povukao nju, ne seam se sasvim dobro. Tek, ona je rekla: Sada moe da me poljubi, Jan-CJlave. Jer sada sam konano uspela da te zarobim." Poloio sam ruke na njena ramena i poljubio je ovla u usta. Rekla je: Ne, mora zapravo da me poljubi! I mora vrsto da me zagrli." Uradio sam kako mi je Devojka s pomorandama naredila. Ona je odreivala pravila. Imala je ukus vanile. Kosa joj je mirisala na sve limun. Nasluivao sam da se gore u kronji pomorande miu dve ivahne veverice. Nisam bio ba siguran koju igru igraju, ali bile su njome ivo zaokupljene. Neu vie pisati mnogo o toj veeri, George, moda bi toga trebalo da te potedim. Ali, mora da uje kako se no zavrila. Nisam stigao u pansion pre dvanaest. Ali Devojka s po- morandama je ivela u iznajmljenoj sobi s ajnom kuhinjom kod jedne stare dame. Na zidovima je visilo vie akvarela s cvetovima i stablima pomorandi. A u jednom uglu sobe stajala je velika moja slika uraena uljem na platnu. Sliku nisam komentarisao, a nije ni ona. Znailo bi to preduboko zaci u samu magiju ove bajke. Ne treba sve izraziti recima. Takva su bila pravila. Ali, mislio sam da mi je naslikala suvie velike i plave oi. Kao da je celu moju linost smestila u oi. Dugo sam te noi leao i priao Veroniki dugake prie s mnogo zabavnih detalja. Priao sam o boleljivoj svetenikoj erki sa etiri sestre, dva brata i neposlunim labradorom. Ispriao sam joj celu dugaku priu o dramatinom putu preko Grenlanda na skijama, s osam pasa u zaprezi i deset kilograma pomorandi. Priao sam o

71

energinoj devojci koja je tajni agent UN Odeljenja za inspekciju pomorandi, i bori se, usamljeno i hrabro, protiv novog i opasnog virusa koji napada pomorande. Ispriao sam sve to sam znao o devojci koja radi u obdanitu i svakoga dana mora da ide na pijacu i kupuje 36 jednakih pomorandi. Nairoko sam priao o mladoj dami koja eli da napravi froma od pomorandi za stotinu studenata Instituta za ekonomiju preduzea. Ispriao sam itavu ivotnu priu devetnaestogodinje devojke koja je bila udata za jednog od ovih studenata i ve je stigla da s njim dobije erku - iako je on bio tako odbojan u oima drugih ljudi. A ispriao sam i o hrabroj i portvovanoj devojci koja u punoj tajnosti krijumari hranu i lekove za siromanu decu Afrike. Devojka s pomorandama je zavrila priu tako to je po- menula neke zajednike doivljaje iz detinjstva u ulicama Hu- mlevejen i Irisvejen. Ja sam zaboravio skoro sve, ali neega sam se i setio dok je priala. Kad smo se probudili, sunce je bilo visoko na nebu. Ona se probudila prva, i nikad neu zaboraviti kako sam se oseao kad me je probudila. Nisam vie znao staje mata, a ta stvarnost, moda vie nije ni postojala takva razlika. Samo sam znao da vie ne lutam naokolo i ne traim Devojku s pomorandama. Pronaao sam je. I ja sam je pronaao. Tada sam znao ko je Devojka s pomorandama, i to je trebalo da pogodim mnogo pre nego to sam saznao da se zove Veronika... Kad sam stigao otprilike dotle, mama je opet pokucala na vrata. Rekla je: Pola jedanaest je, George. Postavili smo sto. Ima li jo mnogo da proita?" Rekao sam, pomalo sveanim glasom: Draga, mala, Devojko s pomorandama. Mislim na tebe. Moe li jo malo da saeka?" Nisam mogao da je vidim s druge strane vrata. Ali uo sam da se potpuno utiala. Rekao sam: Ima li oude nekog deaka..." I dalje je bilo potpuno tiho s druge strane vrata. Ali uskoro sam uo da se mama potpuno privila uz njih. Pevala je tihim glasom u okvir vrata: ... da s deuojicom igm deli..." Vie od te pesme nije uspela da otpeva jer je poela da plae. Plakala je tiho. apatom sam uzvratio: Igrali bismo se mi sve do mraka, kraljevstvo iz sna, svet na je celi..."

72

Teko je disala i uskoro je mrknula i rekla: Zaista pie... o tome?" Pisao je", rekao sam. Nije na to odgovorila, ali sam video po kvaki da se obesila na vrata. Brzo u doi, mama", proaputao sam. Imam jo samo petnaest strana." Ni tada nita nije rekla. Moda nije mogla nita da kae. Nisam imao potpun pregled nad onim to sam, moda, zakuvao tamo napolju. Jadni Jergen, pomislio sam. Ovaj put je morao da padne na drugo mesto. Mirjam je spavala. Sada smo moj otac, mama i ja imali svoj razgovor. Nekad smo mi bili mala porodica u ulici Hu- mlevejen. Napolju, u dnevnoj sobi, stajali su baka i deka, oni su nekada davno izgradili ovu kuu. Jergen je ovde bio samo u poseti. Razmislio sam dobro o svemu to sam proitao. Neto vano ve je bilo dokazano. Moj otac nije mislio da sam ja budala. Nije izmislio nekakvu bajku o Devojci s pomorandama. Moda nije ispriao sve, ali sve to je ispriao bilo je istina. Istini za volju, nisam ba mogao da se setim da sam ikada video neku sliku pomorandinog drveta u predsoblju. Nisam mogao da se setim nijedne slike s pomorandama. Video sam samo sve ostale slike koje je mama naslikala. Video sam akvarele s ljiljanima i vinjama u naoj bati. Bilo je vie slinih pitanja o kojima sam morao s njom da porazgovaram. Ili sam da pogledam na tavanu. Ali, oduvek sam znao da je mama ivela u ulici Irisvejen kad je bila mala. Jednom sam bio u utoj kui da odnesem pismo koje je stiglo u nae sandue. Moda u vie saznati o svim tim slikama pomorandi ako samo nastavim da itam. A bilo je tu jo neto vano: Da li e moj otac pisati jo neto o teleskopu Habl? Teleskop Habl je nazvan po nauniku Edvinu Pauelu Hablu. On je dokazao da se vasiona iri. Prvo je otkrio da maglina An- dromeda nije samo oblak praine i gasa u naoj galaksiji, ve da je potpuno samostalna galaksija izvan Mlenog puta. Otkrie da je Mleni put samo jedna od mnogih galaksija, napravilo je revoluciju u nainu na koji su astronomi gledali na svemir. Hablovo najvanije otkrie bilo je kad je 1929. mogao da kon- statuje da to je galaksija udaljenija od Mlenog put, to nam se ini da se bre kree. Ovo otkrie je sam osnov onoga to nazivamo teorijom Big Benga - ili teorijom o Velikom prasku. Prema

73

ovoj teoriji, koju danas podravaju skoro svi astronomi, kosmos je nastao u velikoj eksploziji pre 12-14 milijardi godina. To je bilo davno, jako davno. Kad bi sve to se desilo u storiji vasione bilo postavljeno u vremensku emu jednog jedinog dana, Zemlja bi nastala tek kasno popodne. Dinosaurusi bi nastali nekoliko minuta pred pono. A ljudi bi postojali samo poslednje dve sekunde. Prati li, George? Jo jednom sam seo za kompjuter nakon to sam te odveo u obdnite. Danas je ponedeljak. Danas si bio malo kenjkav. Izmerio sam ti temperaturu, ali nisi imao vruicu. Pogledao sam ti i grlo i ui, i prepipao sam neke limfne vorove, ali nisam nita otkrio. Mislim da si samo malo prehlaen, i moda malo iscrpljen posle vikenda. Skoro da sam se ponadao da e se zaista razboleti, i da e ceo ovaj dan ostati kod kue, sa mnom. Ali, imam ja posla i s ovim pisanjem. Za vikend smo opet bili na Fjelstelenu. Ci subotu ujutru mama je otrala u dugu etnju sa starom kantom za mleko u rukama i vratila se s etiri kilograma planinskih kupina. Tada si se malo uvredio, George. Insistirao si da i ti bere planinske bobice, i u toku popodneva si uspeo da, potpuno sam, nabere pola kilograma mahunice. Naravno, drali smo te na oku iz vikendice. Onda je mama morala da skuva ele od mahunice. Jeli smo ga u nedelju. Mislim da ti je bio malo kiseo, ali, morao si da ga jede jer si ti nabrao bobice. Tog leta smo videli mnogo planinskih leminga, i dozvolili smo ti da utim i crnim flomasterom nacrta leminga u dnevnik. Dobro je ispao. S malo dobre volje zapravo je mogue videti da je ivotinja koju si nacrtao leming. Samo si mu nacrtao predugaak rep. Mama je, za svaki sluaj, napisala LEMING" ispod crtea. A zatim i Georg 1. 9. 1990". Moda u vikendici jo uvek stoji taj dnevnik? Stoji li, Ge- orge? Skoro itave te veeri sedeo sam i itao dnevnik, od poetka do kraja. Bilo je to nakon to si otiao na spavanje. Proitao sam ga vie puta. im sam proitao poslednji pozdrav - i ponovo bacio pogled na tvoj crte - krenuo sam da itam od poetka. Raunao sam da e to biti poslednja poseta vikendici pre Boia. Na kraju je dola

74

Veronika i istrgla mi knjigu iz ruku. Stavila ju je na vrh police s knjigama, iako je uvek stajala na polici pored kamina. Sada emo da popijemo malo vina", samo je rekla. Ali, da se vratimo u paniju. Ostao sam kod Veronike u Sevilji dva dana. A onda sam morao kui, to su mislile i Veronika i njena gazdarica. Morao sam da se strpim i saekam je jo skoro tri meseca dok ne zavri slikarsku kolu. Ali, tada sam nauio da eznem. Da verujem Devojci s pomorandama. Naravno, morao sam da je pitam da li jo uvek stoji iza svog obeanja da emo biti zajedno svakoga dana sledeih pola godine. Nisam to vie mogao uzeti zdravo za gotovo jer nisam sledio pravila. Dugo je razmiljala pre nego to je odgovorila. Mislim da je pokuavala da smisli neto mudro to bi mi rekla. A onda je izustila kroz osmeh: Moda e biti dovoljno da odbijem ova dva dana koja si ovde ukrao." Dok me je pratila na aerodrom, ugledali smo uginulog be- log goluba u slivniku. Veronika je zastala i stresla se. Smatrao sam da je udno to je to toliko pogaa. Ali tada se okrenula ka meni, poloila glavu na moje grudi i plakala. Onda sam i ja zaplakao. Bili smo tako mladi. Bili smo usred bajke. I onda ne bi trebalo da uginuli golub lei u slivniku. Ili barem ne bi trebalo da je beo. Takva su bila pravila. Plakali smo. Beli golub je bio lo znak. (J Oslu sam se ponovo skoncentrisao na studije. Mnogo toga sam morao da obnovim jer sam izostao s vie vanih predavanja poslednje nedelje. Pored toga neto sam morao i ponovo da odsluam zbog sveg tog skijanja i zujanja gradom prethodnih meseci. Ali, mnogo sam vremena i utedeo jer vie nisam morao da pretraujem grad u potrazi za tajanstvenom devojkom s pomorandama. Nisam morao ni da se napreem kako bih sebi pronaao devojku. Mnoge kolege sa studija su na to troile dosta vremena. I dalje sam umeo da se trgnem kad ugledam crni enski kaput - ili crvenu letnju haljinu, kako je dolazilo toplije vreme. Svaki put kad bih video pomorandu, setio bih se Veronike. Kad sam kupovao u prodavnici, mogao sam da zastanem i duboko se zamislim pred pultom s pomorandama. Mnogo mi je lake polazilo za rukom da uoim da nema istih pomorandi. Mogao sam tako da stojim i ispitujem ih s ledenom

75

smirenou. A ako sam kupovao pomorande, uvek sam birao najlepe, nisam urio. S vremena na vreme sam ih cedio za sok, a jedanput sam napravio froma od pomorandi i servirao ga Gunaru i nekim prijateljima. Bilo je to jedne veeri kad smo sedeli kod kue i igrali brid. Gunar je bio na drugoj godini studija politikih nauka, i on je zapravo bio kuvar kod nas. CJvek nam je pripremao bogate rukove s jelima od govedine i bakalara. Iako nikad nije oekivao neto za uzvrat, ipak je bilo zabavno iznenaditi ga froma- em od pomorandi. Mnogo sebe sam uneo u daj dezert. Majka, dakle baka, pomogla mi je da pronaem recept u starom kuvaru. ak se ponudila i da mi napravi froma. Pa, nije mogla da zna da je sav smisao u tome da ga napravim sam. Mislim da nije bila ni blizu da pogodi da ceo taj projekat ima veze s Veronikom. I onda se vratila u Norveku, George. Sredinom jula vratila se iz Sevilje. Otiao sam na Fomebu da je tamo saekam. Mnogo je bilo svedoka naeg ponovnog sastanka kad je izala posle carine s dva velika kofera i ogromnim koricama sa slikama i crteima. Prvo smo samo stajali i gledali se skoro pola minuta, moda da dokaemo kako imamo dovoljno jak karakter i moemo da ekamo jedno drugo jo nekoliko sekundi. A onda smo se stopili u vrelom zagrljaju, neobino vrelom, trebalo bi moda da priznam, ak i za aerodrom. Pored nas je prola jedna stara dama koja je imala primedbe. Trebalo bi da se stidite!" zareala je. Samo smo se nasmejali. Nismo imali zbog ega da se stidimo. ekali smo jedno drugo pola godine. Jo dok smo stajali u holu za dolaske, Veronika je morala da otvori korice i pokae mi ta je naslikala. Brzo je prelistala portret ,Jan Cllav", iako sam ga video na tren, i opet sam pri- metio da je iz oiju na slici isijavala intenzivna plava svetlost. Nisam mogao nita da kaem tim povodom, ali Veronika je imala mnogo veselih komentara na ostale slike. Priala je kao navijena. Nije pokuavala da prikrije da je veoma ponosna na slike koje mi je pokazala. Nije skrivala da je neto nauila u toku proteklih pola godine. Ostatak leta smo jednostavno lebdeli. Ili smo na ostrva u Oslofjordu, putovali smo na sever zemlje, poseivali smo muzeje i umetnike izlobe, a mnoge blaene veeri proveli smo u etnjama pored vila u Tosenu.

76

Trebalo je da je vidi! Trebalo je da je vidi kako se njie gradom. Trebalo je da vidi kako se dri na izlobama. I trebalo je da uje kako se smeje. I ja sam mogao da se smejem tako da sve prti. Smeh je neto najzaraznije to znam. Sve ee smo koristili zamenicu mi". udna je to re. Sutra u uraditi to i to, kaemo. Ili pitamo ta e onaj drugi, dakle ti" da radi. To nije teko razumeti. Ali, odjednom ponemo da govorimo mi", kao daje to neto najprirodnije. Hoemo li da se odvezemo brodiem do ostrva Langejene i da se kupamo?" Ili emo jednostavno da ostanemo kod kue i uimo?" Da li nam se dopala ta pozorina predstava?" I onda jednog dana: Sreni smo!" Kad koristimo zamenicu mi", dvema osobama pripisujemo jednu zajedniku radnju kao da sainjavaju jedno sloeno bie. U mnogim jezicima se koristi posebna zamenica ako je re o dve - i samo dve - osobe. Ta zamenica se naziva dual, ili ono to dvoje dele. Smatram da je to korisna oznaka, jer ponekad nisam sam a nije nas ni mnogo. Tu smo nas dvoje", i kod nas dvoje" to mi" kao da ne moe da se podeli. Neka nova, tajanstvena pravila dolaze do izraaja kad se odjednom uvede ova zamenica, kao na dodir arobnog tapia. Sada emo da pravimo ruak." Otvoriemo flau vina." Idemo u krevet." Zar nije skoro bestidno ovako se izraavati? To je svakako neto potpuno drugaije nego rei da sada mora autobusom kui, jer ja idem na spavanje. Dakle, kad koristimo dual ili dvojinu", uvode se potpuno nova pravila. Idemo u etnju!" Tako jednostavno, George. Samo tri reci, ali one ipak opisuju priu prepunu znaenja koja zadiru duboko u zemaljske ivote dvoje ljudi. S tim u vezi, to nije uteda energije samo kad je re o broju rei. Hajde da se istuiramo!" rekla je Veronika. Hajde da jedemo!" Hajdemo na spavanje!" Mije nam potrebno vie od jednog tua kad govorimo na ovaj nain. Me treba nam vie od jedne kuhinje i jednog kreveta. Za mene je novi nain korienja zamenica bio ok. Mi" - I kao da je krug zatvoren. Kao da se ceo svet stopio u jedinstvu viih sfera. Mladost, George, mladalaka lakomislenost! Ali, seam se i jedne tople avgustovske veeri kad smo se- deli na ostrvu Bigdej i gledali preko fjorda. Me znam odakle mi to, ali iznenada mi je izletelo: Ma ovom smo svetu samo jedan jedini put.

77

Ovde smo sada", rekla je Veronika, kao da je smatrala da na neto treba da me podseti. Ali, smatrao sam da odbacuje ono to sam pokuao da iskaem, pa sam rekao: Mislim o veeri, poput ove, koju mi nee biti dozvoljeno da proivim..." Znao sam da Veronika prepoznaje ovu reenicu iz jedne pesme CJlafa Bula. Jednom smo je proitali zajedno. Veronika se naglo okrenula ka meni i s dva prsta stisnula moju unu resu. Rekla je: Ali onda si bio ovde. Lucky you!" Kad je stigla jesen, Veronika je pola na Akademiju umet- nosti a ja sam nastavio sa studijama medicine. Postajalo je sve interesantnije nakon prvih pripremnih kurseva. Poslepo- dneva i veeri smo provodili zajedno to je ee bilo mogue, i vodili smo rauna da se bar vidimo svakog dana. to e rei, Devojka s pomorandama mi je zaista odbila ona dva cela dana koje sam joj dugovao kao samo njene. Mislim da je to uinila ponajvie da bi me zadirkivala, a moda i da bi dala primer. I dalje smo morali da potujemo pravila, bajka se nije zavrila, tek to je poela. Bajka je sve vie i vie rasla oko nas, tako da je stalno bilo noviji pravila kojih se trebalo pridravati. Sea se ta sam rekao o tim pravilima? To su sutinski zah- tevi koje ili ispunjava ili ne, ali nije neophodno da ih razume. O njima se ak ne mora ni razgovarati. I u Oslu je Veronika iznajmila sobu s malom kuhinjom kod jedne stare dame. Jedino to je morala da radi kako bi otplatila kiriju bilo je koenje travnjaka leti, ienje snega zimi i kupovina namirnica za gazdaricu nekoliko puta nedeljno, a to je ukljuivalo i, jednom nedeljno, flau portoa iz prodavnice Dravnog monopola. Ali je stara dama, gospoa Movinkel, kako se zvala, prihvatila da ja s vremena na vreme izvravam ove zadatke. Bilo je to fino, jer joj je na taj nain bilo lake da prihvati da s vremena na vreme i prenoim u iznajmljenoj sobici. Ve sam platio stanarinu. Kad je stigao Boi, opet smo otili na boinu slubu u katedrali, smatrali smo da to dugujemo jedno drugom. Veronika je na sebi imala isti crni kaput, a u kosi istu arobnu srebrnu nalu. Sada sam i ja bio deo te bajke, iste nedokuive arolije. Te godine smo, naravno, sedeli na istoj klupi, i nisam morao da budem nervozan zbog pravca u kome se okreu mukarci u crkvi. Neka se samo okreu za Veronikom, neki su to zaista i inili.

78

Bio sam ponosan. A Veronika je sijala, bila je srena. I ja sam, naravno, bio srean. Moda je i ona bila pomalo ponosna. Sa slube smo se vraali ba istim putem kao i prethodne godine. Priali smo o tome. Ve smo bili svesni svoje tradicije. Skoro bez rei, hodali smo zajedno ka parku lotsparken. Premda nismo priali o tom utanju, ono je dolo samo po sebi. Stajali smo zagrljeni ba tamo gde je prethodne godine uskoila u taksi, jer je i ove godine trebalo da poemo svako na svoju stranu. Veronika je trebalo da se sastane sa svojim ocem kod stare tetke u Silebeku, a onda je trebalo da se zajedno odvezu do Askera, gde su njeni roditelji iveli. Ja sam i te godine Boi slavio u ulici Humlevejen s majkom, ocem i stricem Ejnarom. Prizor je bio isti kao prethodne godine. Trebalo je da se oprostimo ovde u ulici Vergelandsvejen im naie slobodan taksi u koji je Veronika trebalo da uleti. Ali, ta e se dogoditi nakon to doe taksi? Da li e se bajka zavriti? Da li e magija nestati? Nismo razgovarali o tome. Viali smo se svakog dana poslednjih pola godine, sem ona dva dana gorke kazne. Devojka s pomorandama je ispunila svoje sveano obeanje. Ali, koja e pravila vaiti u novoj godini? Tog Boia je bilo hladnije nego prethodne godine, i Veronika se smrzavala. Drao sam je u zagrljaju i trljao joj lea. Onda sam joj ispriao da posle Nove godine Gunar treba da se iseli iz stana koji smo delili. Zato to treba da nastavi studije u Bergenu", rekao sam. Rekao sam da moram da pronaem nekog drugog studenta s kojim u deliti stan. Bio sam takva kukavica, George. Verujem da je i ona tako mislila. Malo se ljutnula. Zar e Gunar da se iseli? I ja u da naem novog studenta koji e se useliti u stan? Zar sam zaista planirao tako neto a nisam razgovarao s njom? Skoro daje bila ljuta. Uplaio sam se da emo se tog Boia rastati kao neprijatelji. Ali onda je rekla: Pa, onda ja mogu da se uselim kod tebe, mislim, onda moemo da ivimo zajedno. Zar ne, Jan-Glave?" Upravo sam to i sam eleo. Ali, bio sam vea kukavica od nje. Plaio sam se da u prekriti pravila.

79

Sijala je kao celo pomorandino drvo na Plai de la Alijansa kad smo se ubrzo zatim dogovorili da moe da se preseli u ulicu Adamstuen poetkom januara. Idue godine ne samo da emo biti zajedno ba svakog dana, biemo zajedno i ba svake noi. To su bila nova pravila. Ali, ipak joj je lice dobilo zabrinut izraz, moda izraz sumnje u neto, pomislio sam, moda je ipak imala rezerve, ili je moda imala neko oekivanje o kome se ustruavala da progovori? U emu je problem, Veronika?" proaputao sam. Poznavao sam je. Rekla je: Onda e Gunarova soba biti slobodna." Klimnuo sam glavom, ali nisam shvatio zato to ponovo pominje. Rekao sam da Gunar treba da se iseli. Rekla je: Neemo valjda da spavamo svako u svojoj sobi!" Naravno da neemo", rekao sam, ali i dalje nisam razu- meo na ta je mislila. Vie se uopte nije dvoumila. Jednostavno je rekla ono to joj je bilo na pameti: Onda moda mogu da koristim Guna- rovu sobu kao atelje", rekla je. Bacila je letimian pogled na mene, da bi videla kako reagujem. Samo sam poloio ruku preko srebrne nale na njenom potiljku i rekao da u biti izuzetno ponosan to ivim s jednim umetnikom. Nakon nekoliko' minuta, naiao je njen taksi. Ispruila je ruku i zaustavila ga. Ula je u kola, i te godine se okrenula i veselo mi mahnula obema rukama. Zamisli, prolo je samo godinu dana! Nisam morao da se osvrem oko sebe i traim zaboravljenu balsku cipelicu nakon to je taksi otiao. Cl ovoj bajci vie nije bilo ograda. Vie nismo zavisili od nekih staromodnih vila i njihovih neshvatljivih pravila o tome ta je dozvoljeno a ta zabranjeno. Srea je bila naa. Ali, ta je ovek, George? Koliko ovek vredi? Da li smo samo praina koju kovitla i rasipa svaki vetar? Dok piem ove redove, teleskop Habl krui svojom putanjom oko Zemlje. Gore je ve etiri meseca, a od kraja maja od njega dobijamo mnoge znaajne fotografije svemira, dakle, onog ogromnog prostranstva iz kojeg smo, na kraju krajeva, i potekli. Ali, ubrzo je takoe otkriveno da teleskop ima jednu ozbiljnu greku u funkcionisanju. Ve se pria o

80

slanju spejs-atla s posadom koja bi mogla da popravi tu greku kako bismo jo bolje razumeli vasionu. Da li zna kako stoje stvari s teleskopom Habl? Da li je ikada popravljen? Ponekad o svemirskom teleskopu razmiljam kao o Oku Kosmosa. Jer, oko koje moe da sagleda itav kosmos, s pravom se moe nazvati Okom Kosmosa. Razume li ta time elim da kaem? Sama vaseljena stvorila je ovaj neshvatljivi instrument. Teleskop Habl je kosmiki ulni organ. ta je ova velika bajka u kojoj ivimo i koju svako od nas doivljava nakratko? Moda e nam svemirski teleskop pomoi da jednog dana shvatimo bolje prirodu ove bajke. Tamo daleko, iza galaksija, nalazi se moda odgovor na pitanje ta je ovek. Mislim da sam re zagonetka" upotrebio mnogo puta u ovom pismu. Pokuaj da se razume kosmos moe se moda uporediti s uklapanjem svih delova velike slagalice. Iako je, moda, podjednako re i o mentalnoj, ili duhovnoj zagonetki, i moe se desiti da odgovor na tu zagonetku lei u nama. Jer, mi smo ovde. Mi smo ovaj svet. Moda nae stvaranje jo nije zavreno. Fiziki razvoj oveka je, naravno, morao prethoditi psihikom. I moda su fizika svojstva ove vaseljene samo spo- Ijanjost, materijal neophodan za sveobuhvatnu kosmiku sa- mospoznaju. Zamislio sam neto ludo: Njutn je iznenada otkrio da postoji univerzalna sila gravitacije. Fino. Istog trenutka Darvin je shvatio da se na ovoj planeti odvija bioloki razvoj. Odlino. Zatim je Ajntajn otkrio da postoji veza izmeu mase, energije i brzine svetlosti. Izvanredno! A1953. Krik i Votson su pruili dokaze o grai molekula DNK, odnosno, naslednog materijala kod biljaka i ivotinja. Sjajno! I onda se moe pretpostaviti da e jednog dana - a kakav e to dan biti, George! - jednog dana e neka umna glava sedeti i u jednom jedinom trenutku nadahnua resiti zagonetku vaseljene. Zamiljam da tako neto moe da se desi iznenada. (Voleo bih da mogu toga dana da radim kao deurni urednik u nekim velikim dnevnim novinama!) Sea li se da sam ovo pismo poeo tako to sam ti rekao da elim neto da te pitam? Veoma mi je vano kako e odgovoriti na to pitanje. Ali, ostalo je jo neto da se ispria.

81

Teleskop Habl! Vraamo se na njega. Sada sam bio potpuno siguran da veliko pitanje koje je moj otac hteo da mi postavi sigurno ima neke veze sa svemirom. Ustao sam s kreveta i vimuo kroz prozor. I dalje je vejao sneg. Ali nema veze, pomislio sam. Iako je na Zemlji oblano, teleskop Habl moe da pravi kristalno jasne fotografije galaksija udaljenih mnogo milijardi godina od naeg Mlenog puta. I radi 24 sata dnevno. Ve nam je pruio vie stotina hiljada fotografija i istraio vie od deset hiljada nebeskih tela. Svakoga dana teleskop Habl nas snabdeva koliinom podataka dovoljnom da se napuni jedan personalni raunan. Ali, zato je moj otac ponovo pisao o svemirskom teleskopu? Nisam mogao da shvatim kakve je to veze moglo da ima s De- vojkom s pomorandama. Ipak, to vie nije bilo najvanije. Najvanije je to je moj otac uopte znao neto o teleskopu Habl. Razumeo je koliko je vaan za oveanstvo. Uspeo je to pre nego to se razboleo i umro. Bila je to jedna od poslednjih tema koje su ga zaokupljale. Oko kosmosa! Nikad nisam mislio o teleskopu Habl na taj nain. Razmiljao sam o njemu kao o prozoru kroz koji ovean- stvo gleda ka svemiru. Ali, zapravo nije bilo preterano svemirski teleskop nazvati Okom kosmosa". Svojevremeno je, moda, potpuna oaranost prvom norvekom eleznikom linijom izmeu Kristijanije i Ejdsvola bila pomalo preterana. (J Norvekoj ivi jedan promil svetskog stanovnitva, a na relaciji izmeu Kristijanije i Ejdsvola je pedesetih godina devetnaestog veka iveo deseti deo promila. CIz pomo teleskopa Habl, svi stanovnici Zemlje mogu da putuju po elom ko- smosu. Kad je postavljen u Zemljinu orbitu, pola godine pre nego to je moj otac umro, trokovi su dostigli 2,2 milijarde dolara. Izraunao sam da je to, otprilike, etiri krune po stanovniku Zemlje, i mislim da je ta karta izuzetno jeftina, dakle, za mogunost da se prokrstari itav kosmos. Radi poreenja, danas povratna karta iz Osla za Ejdsvol kota otprilike dve stotine kruna. To moda i nije naroito jeftino, a ako se neko u tome slae sa mnom, samo treba da poalje albu norvekom TP-u. (Ne elim da kaem bilo ta loe ni o TP-u ni o starom liliputanskom vozu na relaciji izmeu Kristijanije i Ejdsvola. Ali tvrdim daje teleskop Habl vaniji za oveanstvo, a moda ak i za seljake u Rumerikeu. Nije ak ni preterano teleskop Habl

82

nazvati Okom kosmosa. Tako je, barem, mislio moj otac, a ak nije ni doiveo da teleskop dobije nove naoare!) Teleskop Habl je kosmiki ulni organ", napisao je. Mislim da sam razumeo ta je time hteo da kae. Moda moemo da kon- statujemo daje postavljanje teleskopa Habl u Zemljinu orbitu bilo mali korak za oveanstvo, jer smo 1990. imali i mone teleskope i spejs-atlove. Ali bio je to veliki skok za kosmos! Naime, u ime celog kosmosa, oveanstvo pokuava da pronae odgovor na pitanje ta je svemir u celini. Ni manje ni vie. Kosmosu je trebalo skoro petnaest milijardi godina da u sebe ugradi neto tako fundamentalno kao to je oko kojim moe da se vidi! (Potroio sam pola sata na pisanje ove reenice. Zbog toga sam je podebljao.) Vrue, pomislio sam. Pourio sam s itanjem i ubrzo sam bio svedok sopstvenog roenja. Ono je potpuno posebno. Nemaju sva deca tu privilegiju da ivot zaponu na koktelskoj zabavi. Ali, samo ti priaj, oe. Nisam imao nameru da te prekinem. Pitao si kako stoje stvari s teleskopom Habl, i sada sam bar odgovorio na to pitanje. Ubudue u biti kratak, moram, jer mi istie vreme. Sutra imam vanu obavezu. Zbog toga e te mama voditi u obdanite. iveli smo u malom stanu u ulici Adamstuen etiri godine. Veronika je zavrila Akademiju umetnosti, i nastavila je, kao to zna, da slika; s vremenom je poela i druge da poduava toj umetnosti, kao nastavnik Formi i boja" u jednoj srednjoj koli. Mene je kao novopeenog lekara ekalo stairanje. To je znailo da sam dve godine morao da radim u nekoj bolnici. Sigurno zna da su i baka i deka roeni u Tensbergu. Ba u to vreme poeleti su da ostvare stari san, da se penzioniu i ponovo se presele tamo. Jednog dana su nam ispriali da su kupili romantinu kuicu u Nurbienu. Moj brat, dakle, stric Ej- nar, otiao je u pomorce malo pre toga - mislim da je pobe- gao od ljubavnih jada. Tako smo Veronika i ja preuzeli veliku kuu u ulici Humlevejen. Morali smo da podignemo veliki kredit, ali tada smo ve znali da imamo sigurna primanja. Prve godine u ulici Humlevejen mnogo smo se bavili ba- tom. Naravno, zadrali smo dva velika stabla jabuke, kruku i vinju, trebalo ih je samo malo orezati i naubriti.

83

Zadrali smo i stare bunove maline, a nismo imali srca da uklonimo ni ogrozde ni crne ribizle ni raved. Ali smo pored njih zasadili jorgovane, rododendron i hortenziju. Veronika je o tome odluivala. Bio je to moj vrt skoro itavog ivota. Sada sam morao da ga prepustim njoj. S vremena na vreme, kad su dani bili topli, iznosila je svoj tafelaj u batu i slikala ono to je tamo nicalo i raslo. Jednom, dok smo bili napolju i brali maline, ugledali smo ogromnog bumbara koji je iznenada poleteo s cveta deteline i odleteo dalje velikom brzinom. Sinulo mi je da bumbar sigurno leti neuporedivo bre od dambo-deta, srazmerno teini svog tela. Ispriao sam ovo Veroniki i zajedno smo napravili jednostavnu racunicu. Poli smo od toga da je bumbar u proeku teak oko dvadeset grama i da leti brzinom od bar deset kilometara na as. A onda dambo-det. Leti brzinom od 800 kilometara na as, to jest, osamdeset puta bre od bumbara. Ali osamdeset puta dvadeset grama nije vie od 1,6 kilograma. Veronika i ja smo se sloili da je boing 747 mnogo tei. CI odnosu na teinu svog tela, bumbar postie nekoliko hiljada puta veu brzinu od dambo-deta. A boing 747 ima etiri mlazna motora. Bumbar ih nema. Bumbar nije nita drugo do propelerac! Smejali smo se. Smejali smo se zato to bumbar moe tako brzo da leti i zato to smo iveli u ulici Humlevejen, ili, na Bumbarovom putu. Veronika me je nauila da sve otrijim pogledom uoavam sitne detalje u prirodi, a njih je bilo beskrajno mnogo. Mogli smo da uberemo jestrenku ili ljubiicu i da minutima stojimo nad njom i prouavamo malo udo. Zar ceo svet nije jedna velika bajka od koje zastaje dah? Danas, to jest dok ovo piem, rastuim se kad razmiljam o bumbarovom letu u tih nekoliko sekundi koje su proletele onog popodneva kad smo stajali u basti i brali maline. Bili smo tako odani, tako otvoreni i bezbrini. Nadam se da si i ti nasledio um otvoren za takve male misterije. One ne zavreuju nita manje promiljanja od zvezda i galaksija na nebu. Mislim da je potrebno vie pameti da bi se stvorio jedan bumbar nego da bi se napravila jedna crna rupa. Za mene je ovaj svet uvek bio svet magije, od najmanjih nogu, i mnogo pre nego to sam ulicama Osla poeo da pratim neku devojku s pomorandama. I dalje imam oseaj da sam video neto to niko drugi nije. Teko je opisati to osea- nje jednostavnim

84

recima, ali, zamisli ovaj svet pre sveg ovog modernog raspredanja o prirodnim zakonima, evolucionisti- koj teoriji, atomima, molekulima DNK, biohemiji i nervnim elijama - da, pre nego to je ova lopta poela da se okree, pre nego to je svedena na planetu" u svemiru, i pre nego to je ponosno ljudsko telo podeljeno na srce, plua, bubrege, jetru, mozak, krvni sistem, miie, eludac i creva. Priam o onom vremenu kad je ljudsko bie bilo ljudsko bie, to jest celovito i ponosno ljudsko bie, ni manje ni vie. Tada svet nije bio nita drugo do iskriava bajka. Srna iznenada iskoi iz umskog gaja, jednu sekundu te skoncentrisano gleda - i onda nestaje. Kakva to dua pokree ivotinju? Kakva to nedokuiva sila ukraava Zemlju cveem u svim duginim bojama a nono nebo kiti raskonim vezom treperavih zvezda? Tako ogoljeno i neposredno oseanje prirode moe nai u narodnoj knjievnosti, na primer u bajkama brae Grim. Proitaj ih, George. Proitaj islandske porodine sage, proitaj grke i nordijske mitove, proitaj Stari zavet. Posmatraj svet, George, posmatraj svet pre nego to nabuba suvie fizike i hernije. U ovom trenutku velika krda divljih irvasa jezde preko vetro- vite visoravni Hardangervida. Na ostrvu Kamarg, izmeu dva rukavca na uu reke Rone, gnezdi se na hiljade plamenocr- venih flamingosa. aroban je prizor krda vitkih gazela koje skakuu preko afrike savane. Hiljade i hiljade kraljevskih pingvina brblja na ledenoj plai na Antarktiku, i nije im teko, dopada im se. Ali, nije bitna samo brojnost. Usamljeni, zamiljeni los promalja glavu iz jelove ume u istonom delu Norveke. Pre godinu dana jedan od njih je zalutao ak u ulicu Humlevejen. Na smrt preplaeni leming tri izmeu dasaka u naoj upi na Fjelstelenu. Bucmasta foka skae na stomak u vodu s jednog od ostrvaca kraj Tensberga. Ne moe da mi kae da priroda nije udo. Nemoj mi rei da svet nije bajka. Onaj ko to nije uvideo, moda nee ni shvatiti pre nego to bajka ve bude pri kraju. Naime, tada dobija- mo, jo jednom, priliku da skinemo povez sa oiju, da protrlja- mo oi od iznenaenja, priliku da se prepustimo tom udu s kojim se tada opratamo i naputamo ga. Pitam se da li razume ta pokuavam da iskaem, Geor- ge. Niko se ne oprata, guei se u suzama, od Euklidove geometrije ili periodinog sistema elemenata. Niko se

85

ne rasplae zato to e biti iskljuen s interneta ili odvojen od tablice mnoenja. Opratamo se od sveta, od ivota, bajke. A opratamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi. Nekad poelim da sam iveo pre pronalaska tablice za raunanje, ili bar pre moderne fizike i hernije, pre nego to smo razumeli sve - mislim, u PRAVOM SVETO MAGIJE! Ali, ba tako mi se svet ukazuje sada, u ovom trenutku dok sedim pred kompjuterskim ekranom i piem ove redove za tebe. I sam sam naunik, i ne odbacujem nijednu od nauka, ali po- sedujem i mistian, skoro animistiki pogled na svet. Nikad nisam dopustio ni Njutnu ni Darvinu da nadvise samu misteriju ivota. (Pogledaj u leksikon ako ne razume neke reci. (J predsoblju stoji moderan leksikon. Barem se tamo nalazi dok ovo piem, ali ne znam da li bi se ti sloio da je jo uvek tako moderan.) Poveriu ti jednu tajnu: pre nego to sam poeo da studiram medicinu, imao sam dve mogunosti za svoj budui ivot. Jedna je bila da postanem pesnik, dakle, neko ko recima opeva ovaj svet magije u kome ivimo. Ali to sam verovatno ve pomenuo. Druga je bila da postanem lekar, dakle neko ko je u slubi ivota. Za svaki sluaj, odluio sam da prvo postanem lekar. Nisam stigao da postanem pesnik. Ali stigao sam da napiem ovo pismo za tebe. Vraanje kui iz lekarske ordinacije devojci s pomorandama koja je stajala u sopstvenoj bati i slikala cvetove vinje, bilo je nalik ispunjenju svega o emu sam mogao da sanjam. Jednom, kad sam doao kui, bio sam tako razdragan to je vidim u bati da sam je podigao i odneo sve do spavae sobe. Smejala se, kako se samo smejala! Onda sam je poloio na krevet i tamo je zaveo. Ne stidim se da te uputim i u tu stranu nae zajednike sree. Zato bih? To je crvena nit ove prie. Prvo to smo odluili kad smo se uselili u kuu nakon nekoliko meseci renoviranja, bilo je da vie ne pokuavamo da spreimo zaee. Doneli smo tu odluku prve noi koju smo prespavali ovde. Od te noi smo poeli da te pravimo. I George, kad se navrilo godinu i po dana naeg ivota u ulici Humlevejen, ti si roen. Bio sam tako ponosan dok sam te po prvi put drao u rukama. Bio si deak; da si bio devoji- ca, morao bi da se zove Ranvejg. Pa, tako se zvala curica jedne od devojaka s pomorandama.

86

Veronika je bila iscrpljena i bleda nakon poroaja, ali bila je srena. Tada je poelo zasebno poglavlje s potpuno novim pravilima. Odau ti jo jednu tajnu. U bolnici je radio jedan moj kolega sa studija, dakle lekar. Doao je kod nas u sobu za poroaje s aom ampanjca i za porodilju i za novopeenog oca. To u stvari nije bilo dozvoljeno, zapravo je bilo strogo zabranjeno. Ali, postojala je mala zavesa koja se mogla navui na prozor ka hodniku, i nas troje smo nazdravili za novi ivot koji si ti zapoinjao na ovom svetu. Ti naravno nisi dobio ampanjac, ali ubrzo smo te poloili na Veronikine grudi, a Veronika je otpi- la nekoliko gutljaja ampanjca. Ali, kad me je onaj put u Sevilji Devojka s pomorandama pratila na autobus za aerodrom, videli smo uginulog goluba u slivniku. Bio je to lo znak. Moda se to desilo zato to nisam potovao sva pravila u bajci. Sea li se da smo ovog Uskrsa bili u vikendici? Imao si tada skoro tri i po godine. Ali sigurno si sve zaboravio. Ma studijama medicine, uimo i pomalo psihologije. Me pamtimo ba mnogo toga iz vremena pre nego to napunimo etiri godine. Seam se da smo sedeli naslonjeni na zid vikendice i pode- lili pomorandu, a Veronika je to snimila video-kamerom, kao da je nasluivala da se neto blii svom kraju. Moe li da je pita da li jo uvek ima tu kasetu, George? Moda e joj biti bolno da je prikazuje, ali ipak je pitaj. Makon Uskrsa sam shvatio da sam ozbiljno bolestan. Veronika u to nije verovala, ali ja sam znao. Dobro mi je ilo tumaenje znakova. Bio sam dobar dijagnostiar. I tako sam otiao kod onog kolege. Uostalom, to je bio onaj isti doktor koji nam je, kad si roen, dao ampanjac u bolnici. Prvo je uradio neke analize krvi, onda je uradio snimke skenerom, to je neka vrsta rendgena, i u potpunosti se sloio sa mnom. Nae strune procene bile su iste. Poela je nova svakodnevica za nas. Bila je to katastrofa za Veroniku i mene, ali morali smo da pokuamo da te, to je due mogue, drimo van nje. Jo jednom su, iznenada, uvedena nova pravila. Reci kao enja, strpljenje i nedostajanje dobile su tada nova znaenja. Vie nismo mogli jedno drugom da obeamo da emo biti zajedno svakoga dana u godinama koje dolaze. Nismo mogli jedno drugom da obeamo bilo ta.

87

Odjednom smo zajedno postali tako siromani i ogoljeni. Nekad tako prijatna zamenica nas dvoje" dobila je runu pukotinu. Vie nismo mogli jedno drugome da postavljamo zahteve, nismo vie mogli da delimo oekivanja od vremena koje je lealo pred nama. Sada, nakon to si ovo proitao zna deo moje ivotne prie. Zna ko sam. Dobro se oseam kad o tome razmiljam. Na neki nain me poznaje bolje nego to me mnogi drugi poznaju, iako nismo nasamo razgovarali otkad si imao neto manje od etiri godine. Jer, ja nisam uvek komunicirao tako otvoreno s drugim ljudima kao to sam se otvorio pred tobom u ovom pismu. Onda sigurno razume koliko mi je bilo teko to moram da prihvatim nova pravila. Znao sam kuda to, po svoj prilici vodi, i morao sam postepeno da se navikavam na pomisao da u napustiti tebe i Devojku s pomorandama. Ali, eleo bih neto da te pitam, George. Vie ne mogu da ekam. Dopusti mi samo da ti prethodno ispriam ta se dogodilo ovde u ulici Humlevejen pre nekoliko nedelja. Veronika je pre podne u koli i ui mlade ljude da slikaju pomorande. Rekao sam da ne dozvoljavam da ostaje kod kue sa mnom po itav dan. Nas dvojica zajedno dorukuje- mo. Zatim te vodim u obdanite, i onda imam za sebe ove sate kad sedim ispred kompjutera u predsoblju i piem ti ovo dugako pismo. esto moram da balansiram kroz sobu da ne bih utnuo tvoj BRIO-voz. Odmah bi otkrio da je neto bilo pomereno. Ponekad moram malo i da odspavam u ovo vreme, ne zato to mi je loe, ve zato to nou ne mogu da se smirim, tada me kolaju misli, u to vreme najee besne. Ba kad padam u san, pogled mi zade suvie duboko u sve tune zagonetke, u veliku i runu bajku u kojoj nema dobrih vila ve samo crnih predskazanja, mranih duhova i zlih vetica. Tada je bolje odustati od nonog sna i zaspati na sofi pre podne, kad je napolju svetio. Mislim da mi nije teko da sedim budan kad znam da ste Veronika i ti u kui, kad znam da oboje spavate. Osim toga, znam da mogu da probudim samo Veroniku, a nekad to i uinim, i onda ona sedi budna zajedno sa mnom. Nekoliko puta se desilo da zajedno presedimo itavu no. Ne bismo tada rekli mnogo toga jedno drugom. Samo

88

bismo sedeli zajedno. Skuvali bismo aj. Pojeli bismo pare hleba sa sirom. Tako je sada, George. lo su nova pravila. Moemo satima da sedimo i samo se drimo za ruke. Nekoliko puta sam bacio pogled na njenu ruku, tako je meka i lepa, a zatim sam se zagledao u svoju, moda samo u jedan prst, moda samo u jedan nokat. Koliko u dugo imati ovaj prst, pomislim. Ili podignem njenu ruku do svojih usana i poljubim je. Pomislio sam da u ruku koju drim sada drati do posled- njeg trenutka, moda u bolnikom krevetu, a moda i mnogo sati bez prekida, sve dok na kraju ne krenem na put i popustim. Slaemo se da treba tako da bude, ve mije to obeala. Dobro mi je kad o tome mislim. I neopisivo sam tuan kad o tome mislim. Kad ispustim ovu vasionu, ispustiu toplu i ivu ruku, ruku Devojke s pomorandama. Zamisli, George, kad bi postojala neka ruka za koju moe da se uhvati i kad pree s one strane! Ali ne verujem da postoji ona strana. G to sam skoro potpuno ubeen. Sve to postoji, traje samo do svoga kraja. Ali neka ruka je obino poslednje to ovek dri. Napisao sam da je smeh neto najzaraznije to poznajem. Ali i tugom se ovek moe zaraziti. Drugaije je sa strahom. Ne prenosi se tako lako kao smeh i tuga, i to je dobro. (J strahu si skoro potpuno sam. Plaim se, George. Plaim se da e me ovaj svet izoptiti. Plaim se veeri, poput ove, koju mi nee biti dozvoljeno da proivim. Ali, jedne veeri si se probudio, to sam hteo da kaem. Se- deo sam napolju u stakleniku, i iznenada sam te video kako se tetura iz svoje sobe i ulazi u dnevnu. Protrljao si oi i pogledao me. Obino bi samo otiao uz stepenice do nae spavae sobe, ali sada si ostao u dnevnoj sobi, moda zato to si video da su sva svetla upaljena. Uao sam iz staklenika u dnevnu sobu i podigao te. Rekao si da ne moe da spava. Moda si to rekao jer si nekoliko puta uo da mama i ja razgovaramo o tome kako tata ne moe da spava. Moram da priznam da mi je bilo neopisivo drago to si se probudio, to si doao kod tate kad si mu bio najpotrebniji. Zbog toga se i nisam potrudio da te ponovo uspavam. Tako sam eleo da razgovaram s tobom o svemu, ali sam takoe znao da to ne mogu, za to si bio i suvie mali. Ipak si bio dovo' no veliki da me utei. Ako bi ostao

89

budan, sedeo bih s tobom vrlo rado nekoliko sati te noi. Bila je to jedna od noi kad bih moda probudio Veroniku. Sada je mogla da spava. Znao sam da su na nebu zvezde udesno jasne, video sam to iz staklenika. Bila je druga polovina avgusta, i moda nikad pre toga nisi video zvezdano nebo, ili bar ne u svetlom, letnjem delu godine koji je bio za nama, a prethodne godine si bio tako mali. Obukao sam ti topao demper i pletene pantalone, i sam sam obukao jaknu, i onda smo seli na terasu, ti i ja. Ugasio sam svetla unutra, a zatim i sva svetla napolju. Prvo sam pokazao na Mesec, tanak kao ilo. Bio je nisko na istonom nebu. Srp je bio okrenut nalevo, dakle, u opadanju je. Rekao sam to. Sedeo si u mom krilu i upijao svu sigurnost koja te je okruivala. i ja sam oseao spokoj koji je zraio iz tebe. Onda sam prionuo na pokazivanje svih zvezda i planeta koje su se nalazile gore na nebeskoj kupoli. Tako sam elep o svemu da ti priam, o celoj velikoj bajci iji smo deo bili, o ogromnoj slagalici u kojoj smo ti i ja bili figurine. I ta bajka je imala zakone i pravila koja nismo mogli da razumemo, koja su mogla da nam se sviaju ili ne sviaju, ali kojima smo ipak morali da se povinujemo. Znao sam da u te moda uskoro napustiti, ali nisam to mogao da kaem. Znao sam da sam najverovatnije na izlazu iz cele velike bajke u koju smo se nas dvojica tada zagledali, ali nisam to mogao da ti poverim. Umesto toga, poeo sam da ti priam o zvezdama, prvo na tebi razumljiv nain, ali ubrzo sam se zagrejao, i posle nekog vremena sam slobodno govorio o svemiru kao da si moj odrasli sin. I ti si pustio da govorim, George. Voleo si da me slua kako priam, iako nisi bio u stanju da protumai sve zagonetke koje sam doticao. Moda si razumeo vie od onoga to sam rekao nego to sam verovao. (u svakom sluaju, nisi me prekidao, a nisi ni zaspao. Kao da si shvatio da me te veeri ne sme izneveriti. Moda si naslutio da nisam zapravo uvao ja tebe. Ti si uvao mene. Ti si bio tatasiter. Ispriao sam ti da je no zato to se zemljina kugla okree oko svoje ose i sada je bila leima okrenuta ka Suncu. Samo kad sunce izlazi ili zalazi, moemo da vidimo da se Zemlja okree, objasnio sam ti. Moda si to mogao da razume, iako smo s vremena na vreme pevali veernji psalam koji je poinjao stihom: Sada sunce sklapa svoje oko, uskoro u sklopiti i ja svoje... Da li moe da se seti toga?

90

Pokazao sam na Veneru i rekao da je ta zvezda u stvari planeta koja krui oko Sunca, ba kao Zemlja. Veneru smo u to doba godine mogli da vidimo nisko na istonom nebu, zato to ju je Sunce obasjavalo isto kao to obasjava Zemlju. Onda sam ti poverio tajnu. Rekao sam ti da pomislim na Veroniku svaki put kad bacim pogled na tu planetu, jer Venera" je stara re za ljubav. Ali skoro sve svetle take koje smo mogli da uoimo na nebu, bile su prave zvezde, objasnio sam tada, i one same svetle, kao Sunce, jer svaka mala zvezda na nebu jeste vrelo sunce. Zna ta si onda rekao? Ali mi ne izgorimo od zvezda", rekao si. To leto je bilo sunano, George, morali smo celo telo da ti maemo kremom s visokim faktorom zatite. Privio sam te uz sebe i rekao: To je samo zato to su veoma, veoma daleko." Dok sedim i ovo piem, ti puzi po podu i pravi neto novo s BRlO-vozom. Ovo je svakodnevica, pomislio sam. Ovo je stvarnost. Ali vrata koja vode van stvarnosti stoje irom otvorena. Ovde ima tako mnogo toga to treba napustiti! I suvie toga ostavljamo za sobom. Malopre si mi priao i pitao me ta to piem na kompjuteru. Rekao sam da piem pismo svom najboljem prijatelju. Moda si mislio da je udno to ima toliko tuge u mom glasu dok sam ti priao da piem pismo najboljem prijatelju? Rekao si: Da li je za mamu?" Mislim da sam odmahnuo glavom. -Mama je moja ljubav", rekao sam. To je neto sasvim drugo." Ko sam onda ja?" upitao si zatim. Naveo si me da upadnem u zamku. Ali, samo sam te podigao na krilo ispred kompjutera, zagrlio te i rekao da si ti moj najbolji prijatelj. Na sreu, nisi vie nita pitao. Ne bi mi poverovao da je pismo za tebe. I meni je bilo teko da zamislim da e moda jednoga dana to itati. Vreme, George, ta je vreme? Nastavio sam da priam - iako sam znao da vie nisi bio u stanju da shvati ono to sam govorio.

91

Svemir je takoe vrlo star, rekao sam, moda je star petnaest milijardi godina. A ipak, niko jo nije uspeo da otkrije kako je stvoren. ivimo zajedno u jednoj velikoj bajci za koju niko ne zna ta je. Pleemo, igramo se, avrljamo i smejemo se u svetu iji postanak ne moemo da shvatimo. Taj ples i igra su muzika ivota, rekao sam. Pronai e je svuda gde ima ljudi, ba kao to postoji um u svakom telefonu. Tada si zabacio glavu i pogledao me. To si bar mogao da razume, da u svakom telefonskom aparatu postoji um. Mnogo si voleo da podie slualicu i da ga oslukuje. I onda, George, onda sam ti postavio pitanje, a to je isto pitanje koje elim da ti postavim i sada kad stvarno moe d? ga razume. Zbog ovog pitanja sam ti ispriao celu dugu priu o Devojci s pomorandama. Rekao sam: Zamisli da si bio negde na pragu ove bajke pre mnogo milijardi godina kad je sve stvoreno. Mogao bi da bira da li e jednom biti roen i aveti na ovoj planeti. Ne bi znao kad e to biti, ni koliko dugo e ostati ovde, ali tvoj ivot u svakom sluaju ne bi trajao due od nekoliko desetina godina. Znao bi samo jedno: ako odabere da dode na ovaj svet, jednoga dana, kad kucne as', morae i da se oprosti od njega i ode. Moda e ti to doneti neizrecivu tugu. Mnogi ljudi misle da je ivot u velikoj bajci toliko udesan da im oi zasuze pri samoj pomisli da e jednog dana svemu tome doi kraj. Ovde je sve tako divno, i vrlo je bolna pomisao da jednom nee svanuti novi dan." Sedeo si u mom krilu miran kao bubica. Rekao sam: ta bi izabrao, George, ako bi naime postojala via sila koja bi ti taj izbor dala. Moda bismo mogli da zamislimo neku kosmi- ku vilu u ovoj velikoj, zagonetnoj bajci. Da li bi izabrao da za stotinu hiljada ili stotinu miliona godina na Zemlji proivi ivot, ma koliko on bio dug?" Mislim da sam uzdahnuo nekoliko puta pre nego to sam nastavio, a zatim sam rekao strogo: Ili bi odbio da uestvuje u ovoj igri zato to ne prihvata njena pravila?" I dalje si sedeo potpuno miran na mom krilu. Pitam se o emu si razmiljao. Bio si ivo udo. Uinilo mi se da ti kosa boje kukuruza mirie na pomorande. Bio si pravi pravcati aneo od krvi i mesa. Nisi zaspao. Ali nisi nita ni rekao.

92

Siguran sam da si uo ta sam ti priao, moda si me ak i pratio. Ali, ta se motalo po tvojoj glavi, nisam mogao da pogodim. Sedeli smo jedan uz drugog. Ipak se odjednom izmeu nas stvorila neprijatna udaljenost. Prigrlio sam te jo jae, moda si mislio, da to radim da se ne bi smrznuo. Ali, tada sam te izdao, George, zaplakao sam. Nisam imao nameru, i odmah sam pokuao da se priberem. Ali, suze su tekle. Mnogo puta sam sebi postavio isto pitanje u toku posled- njih nedelja. Da li bih izabrao da ivim na Zemlji svestan da u iznenada od svega biti otrgnut, moda usred opijenosti sreom? Ili bih odmah, na samom poetku zahvalio i odbio da uestvujem u toj rizinoj igri uzimala-davala"? Jer, na svet dolazimo samo jednom. Putaju nas u veliku bajku. I ia mia, gotova pria! Ne, nisam bio siguran ta bih izabrao. Mislim da bih odbio da uestvujem pod tim uslovima. Moda bih ljubazno odbio itavu ponudu da uem u veliku bajku ako bi to bila samo kratka poseta, a moda ak i ne bih odgovorio tako ljubazno. Moda bih odbrusio da je sama dilema tako avolska, da vie ne elim ni da ujem za nju. Verovao sam u to, dok sam sedeo na terasi s tobom u krilu, bio sam potpuno siguran da bih odbio celu ponudu. Da sam izabrao da ne zavirim u veliku bajku, ne bih znao ta proputam. Razume li ta time hou da kaem? Nekad je tako s nama ljudima. Teko nam je kad izgubimo neto drago. Jo je tee ako smo ga imali samo nakratko. Zamisli samo kako bi mi bilo da Devojka s pomorandama nije odrala svoje obeanje. Zamisli da se nismo viali svakog dana pola godine nakon njenog povratka iz panije. Onda bi za mene bilo bolje da je nikad nisam ni sreo. Tako je i u ostalim bajkama. Misli li da bi Pepeljuga odabrala da poe u zamak i tamo bude princeza, ako bi mislila da e u toj igri uestvovati samo jednu kratku nedelju? ta misli kako bi joj bilo da se posle toga vrati pepelu i araima, zloj maehi i runim sestrama? Ali sada je red na tebe da odgovori, George, sada tebi dajem re. Odluio sam da ti napiem ovo dugako pismo onda kad smo nas dvojica sedeli napolju, pod zvezdanim nebom. CI trenutku kad sam iznenada briznuo u pla. Naime, nisam plakao samo zato

93

to sam znao da u moda napustiti tebe i De- vojku s pomoranama. Plakao sam jer si ti bio tako mali. Plakao sam jer nas dvojica nismo mogli ozbiljno da razgovaramo. Pitam te ponovo. ta bi odabrao kad bi dobio priliku? Da samo kratko vreme ivi na Zemlji, a da te zatim, nakon nekoliko godina otrgnu od svega, da se vie nikad ne vrati? Ili bi se zahvalio i odbio ponudu? Ima samo ove dve mogunosti. Takva su pravila. Ako iza- bere da ivi, izabrao si i da umre. Ali - obeaj mi da e dobro promisliti pre nego to odgovori. Moda zadirem preduboko. Moda te suvie otvaram. Moda na to nemam pravo. Ali, jako mi je vano ta e odgovoriti na pitanje koje sam ti postavio, poto sam direktno odgovoran za to to si ti ovde. Pa, ti ne bi mogao da postoji na ovom svetu da sam ga se ja odrekao. Moda oseam neku vrstu krivice to sam uestvovao u tvom dolasku na svet. Na neki nain sam ti ja dao ovaj ivot, ili, preciznije, Devoj- ka s pomorandama i ja, naravno. Ali na taj nain emo ti ga upravo mi jednom i oduzeti. Podariti ivot malom detetu ne znai samo Pokloniti mu Svet. To ta kode znai i oduzeti mu isti taj neshvatljivi poklon. Moram biti iskren, George. Rekao sam da bih verovatno zahvalio i odbio to munjevito turistiko razgledanje velike baj ke. Zaista bih odbio. A ako misli isto to i ja, oseam krivicu zbog onoga to sam udesio. Dozvolio sam da me Devojka s pomorandama zavede, dozvolio sam da me ljubav ponese, dozvolio sam da me privue pomisao na dete. Sada stie kajanje i potreba da mi oprosti. Da li sam negde pogreio? Pitanje doivljavam kao krvav sukob u podeljenoj savesti. A javlja se i potreba da pospremim za sobom. Ali, George, sada se javlja nova dilema, a ona moda nije tako teka - ili opasna - kao prva. Ako ti odgovori da bi uprkos svemu odabrao da ivi, iako samo nakratko, onda, u sutini, nemam prava da poelim da nikad nisam roen. Tako u ovoj raunici moe da se uspostavi neka vrsta ravnotee, dve stavke se onda potiru. Naravno, tome se nadam. Da, zbog toga i piem. Ne moe mi direktno odgovoriti na pitanje koje sam postavio. Ali moe da mi odgovori posredno. Moe da mi

94

odgovori svojim izborom, nainom na koji e iveti ovaj ivot koji si zapoeo kad smo Veronika, neposluni lekar i ja u bolnici nazdravili ampanjcem u tvoju ast. Taj doktor ampanjac bio je tvoja dobra vila, u to sam potpuno siguran. Sada moe da odloi ovaj moj pozdrav. Sada je na tebe red da ivi. Sutra u biti primljen u bolnicu. To je bila ona vana obaveza. Onda e mama morati da te odvede u obdanite. Morao sam i ovo da napiem. I moram da dodam da ne mogu da obeam da u se ikad vie vratiti u ulicu Humlevejen. George! Imam jedno poslednje pitanje: Da li mogu da budem siguran da nakon ovog postojanja nema nekog drugog? Da li mogu da budem ubeden da se neu nalaziti na nekom drugom mestu kad ti bude itao ovo pismo? Ne, ne mogu da budem potpuno siguran. Jer, samim postojanjem sveta, oranica verovatnog je prekoraena. Razume li ta time mislim? Ve sam toliko zapanjen to ovaj svet postoji da se neu mnogo iznenaditi ako se pokae da postoji i neki svet nakon ovog. Pre nekoliko dana smo satima igrali jednu kompjutersku igru. Moda je mene ta igra vie zabavljala, tako mi je bilo bolno potrebno da se otrgnem od svih misli u svojoj glavi. A svaki put kad bismo umrli" u ovoj igri, odmah bi se pojavila nova tabla i opet bismo poinjali. Kako moemo znati da takva nova tabla" ne postoji i za nae due. Ne verujem u to, zaista ne verujem. Ali san o nemoguem ima svoje ime. Nazivamo ga nadom. TE NOI NA TERASI SAM SE SEAO! Ona mi je bila u krvi. Bila je istetovirana na mome srcu. I sada, kad sam o njoj itao, desilo se da se nekoliko puta najeim. Do sada je sve to, na neki nain, bilo zaboravljeno, i nikad se ne bih setio te zvezdane noi da o njoj nisam itao, ali tada sam je se setio i suvie jasno. MODA JE TO JEDINA PRAVA USPOMENA KOJU IMAM NA SVOGA OCA. Nisam mogao da ga se setim s Fjelstelena. Ma koliko se naprezao, nisam moga da se setim ni etnji oko jezera Sognsvane. Ali seao sam se arobne noi na terasi. To jest, seao sam je se na jedan potpuno drugaiji nain. Seao sam je se kao bajke, ili kao sna u hiljadu boja.

95

Probudio sam se. Onda je tata uao iz staklenika u dnevnu sobu i podigao me. Rekao je da emo da letimo. Rekao je da emo da gledamo zvezde. Leteemo u svemir. Zato je morao da mi obue toplu odeu - u svemiru je bilo ledeno hladno. Hteo je da mi pokae zvezde na nebu. Morao je. To je bila jedina prilika koju smo imali, i morali smo da je iskoristimo. A ja sam znao da je tata bolestan! Ali on nije znao da ja znam. Mama mi je odala tu tajnu. Rekla je da tata moda mora u bolnicu i da je zbog toga toliko tuan. Ispriala mi je to istog tog popo- dneva. Moda sam se zbog toga probudio, moda zato nisam mogao da spavam. Sada se seam potpuno jasno cele te noi i putovanja po svemiru s ocem na terasi. Mislim da sam razumeo da e nas moda napustiti. Hteo je da mi pokae kuda e on to da otputuje. I tada - jeim se dok sedim i piem i o tome - dok smo putovali po svemiru, tata je iznenada zaplakao. Znao sam zato plae, ali on nije znao da ja znam. Zbog toga nisam mogao nita da kaem. Morao sam samo da sedim miran kao bubica. Ono to e se dogoditi bilo je i suvie opasno da bi se o tome govorilo. A bilo je tu jo neto; od te noi sam znao da se ne mogu osloniti na zvezde i nebo. Oni nas ne mogu spasti od bilo ega. I zvezde na nebu emo jednog dana napustiti i otii. Dok smo tata i ja bili napolju i plovili svemirom, on je iznenada poeo da plae, i razumeo sam, tada, da se ni na ta na elom svetu ne mogu osloniti. Nakon to sam proitao poslednje stranice pisma, konano sam shvatio zato sam oduvek bio tako zaokupljen svemirom. Moj otac mi je otvorio oi za tu perspektivu. On me je nauio da podignem pogled i zanemarim sve to zapinje ovde dole. Bio sam mali astronom amater mnogo pre nego to sam shvatio zato sam to postao. Dakle, vie nije bilo tako udno to smo i moj otac i ja bili zainteresovani za teleskop Habl. Od njega sam to nasledio! Samo sam nastavio tamo gde je on stao. Bila je to neka vrsta naslea. A zar nije tako bilo u sva vremena? Prve pripreme za teleskop Habl su izvrene u kamenom dobu. Ne, zapravo, prva priprema napravljena je ve nekoliko mikrosekundi nakon Velikog praska, kad su stvoreni prostor i vreme.

96

Postoji izraz posejati seme". Moj otac je to uspeo da uradi pre nego to je umro. Na neki nain mije on dao temu za veliki seminarski rad. Ne verujem da je bio naroito zaokupljen engleskim fudbalom. Na sreu, nije doiveo Spajs Grls. Ne znam kakav je odnos imao prema Roaldu Dalu. Zavrio sam s itanjem. Sedeo sam i razmiljao, kad je mama ponovo pokucala na vrata. George?" samo je rekla. Rekao sam da sam zavrio itanje. Onda e brzo da izae, zar ne?" Rekao sam da ona mora da ue. Zatim sam otvorio vrata i pustio je unutra. Na sreu, brzo je za sobom zatvorila vrata. Nisam se ni najmanje stideo to su mi oi bile pune suza. I mami su oi bile suzne pri prvim susretima s mojim ocem. Sada sam ga sreo ja. Zagrlio sam Devojku s pomorandama i rekao: Moj tata nas je napustio." Mama me je privila uz sebe. I ona je plakala. Neko vreme smo tako sedeli na ivici kreveta. Ubrzo je poela da se raspituje o emu je pisao. Razume da mi je teko", rekla je. Na neki nain se i plaim. Skoro da me je strah da to proitam." Rekao sam da je napisao jedno dugako ljubavno pismo, i mama je naravno, verovala daje to ljubavno pismo bilo za mene. Morao sam sve da joj objasnim postepeno. Pojasnio sam da je moj otac napisao ljubavno pismo za nju, Devojku s pomorandama. Zatim sam rekao: Ja sam tati bio najbolji prijatelj. Ali ti si bila njegova ljubav. To je neto sasvim drugo." Dugo je bez rei sedela na ivici kreveta. Jo uvekje bila mlada. Nakon to sam proitao dugu pripovetku o Devojci s pomoran- dama, mogao sam da uvidim koliko je lepa. Istina je da je pod- seala na vevericu. Ali sada je ponajvie liila na ptia. Video sam da joj kljun drhti. Pitao sam: Ko je bio moj otac?" Trgnula se. Nije tano znala ta sam to satima itao. Rekla je: Jan Ulav, naravno." Ali, koje 6n bio? Kakav je bio, mislim." O..."

97

(J uglovima usana joj se pomaljao Mona-Lizin osmeh. (Jputila mi je zamagljeni pogled. Osim toga, sada sam primetio neto to je moj otac nekoliko puta napomenuo. Video sam koliko je skoncentrisana. Video sam kako njene smee oi etaju, ili igraju nemiran ples. Rekla je: Bio je veoma, veoma sladak... bio je zaista redak ovek. Zatim, bio je i veliki sanjar, moda je bolje da kaem daje stvarao mitove... Stalno je ponavljao da je ivot bajka, i zaista mislim da je posedovao skoro magino ivotno oseanje. Osim toga, bio je i romantina dua... ali, to smo bili oboje. Onda se iznenada razboleo, i neu od tebe da skrivam da je smrt doekao neuteno tuan. Bilo je bolno gledati ga, veoma bolno. Mnogo me je voleo... i tebe naravno... da, oboavao te je. I nije podnosio pomisao da nas gubi. Ali nije mogao ni da se odupre bolesti, surovo i bez milosti odvojila ga je od nas. Nikad se nije pomirio sa svojom sudbinom, ni na samom kraju. Zbog toga je praznina koja je ostala za njim i bila tako velika... Ali, traim jednu re..." Imam vremena." Bio je zanesenjak, kako se to naziva. To sam elela da kaem." Sada sam seja osmehivao. Rekao sam: Dakle, bio je iskren. Osim toga, poznavao je sebe u dobroj meri. Nije mu ak nedostajalo ni samoironije. Nemaju svi ljudi tu osobinu." Mama me je pogledala kao da ne razume. Rekla je: Moda. Ali kako ti to zna?" Pokazao sam na gomilu papira. Jednom e moi sve ovo da proita", rekao sam. Tada e shvatiti ta hou da kaem." Ponovo je Devojka s pomorandama morala da obrie oi. Ali nismo vie mogli da sedimo u mojoj sobi i da cmizdrimo. ta bi pomislio Jergen? Nisam mu zavideo. Moramo da se pridruimo ostalima", rekao sam. Kad sam izaao u dnevnu sobu, osetio sam se mnogo godina starijim nego to sam bio pre nekoliko sati, kad sam uzeo pismo svoga oca i otiao u svoju sobu. Osetio sam se tako odraslim da nisam obraao panju na sve te radoznale poglede koji su me susretali. Za velikim trpezarijskim stolom bila je postavljena hladna veera. Tu je bila hladna piletina, unka, valdorf salata s krikama pomorande i velika inija zelene salate. Seli smo za sto, sve petoro, a ja sam sedeo na elu.

98

Kad je prisutno mnogo ljudi, mama esto ima obiaj da kae da neko mora da preuzme stvar u svoje ruke". Tako sam se sada oseao, i preuzeo sam tu odgovornost. Ipak su u mene svi zurili. Na neki nain sam bio glavna linost im smo seli za sto, pogledao sam sve etvoro i rekao: Proitao sam dugako pismo koje mi je otac napisao pred smrt. Shvatam da svi napeto iekujete da saznate ta je napisao..." U sobi je bilo tiho kao u grobu. ta sam to eleo da kaem? Kako u nastaviti? Rekao sam: Dakle, ovo pismo je za mene. Ipak, vie nas je volelo mog oca. Imam jednu dobru i jednu lou vest. Mogu prvo da vam saoptim dobru. Svi ovde prisutni moi e da proitaju pismo u celini. I Jergen. Loa vest je da ga niko nee itati veeras." Baka je bila nestrpljiva i sedela je nagnuta preko stola. Kad je ovo gla, senka razoaranja prela je preko njenog lica. Ta senka je bila dokaz da nije proitala pismo moga oca, ni tada, ni onda, pre jedanaest godina. Pismo je zaista jedanaest godina bilo u postavi starih deijih kolica. Rekao sam: Morate mi dati malo vremena da razmislim o onome to sam proitao, pre nego to svi ponu o tome da priaju. Osim toga, moram da dobijem i malo vremena da odluim ta u mu odgovoriti na jedno ozbiljno pitanje. Potrebno je i da smislim nain na koji u mu odgovoriti." Bilo je jasno da svi prihvataju ono to sam rekao. Niko mi vie nije dosaivao pitanjima ta je moj otac pisao. ak je i Jergen ustao od stola i priao mi. Drugarski me je potapao po ramenu i rekao: Zvui pametno, George. Mislim da ima pravo to puta da se sve malo slegne." Onda sam rekao: Osim toga, blii se pono. Krajnje je vreme da malo odspavamo." uo sam sebe kako se odraslo i sveano izraavam. Odrastao sam. Oka nisam sklopio te noi. Dugo nakon to se kua utiala leao sam u krevetu i gledao sneni pejza. Odavno je prestao da pada sneg. Ustao sam usred noi i obukao perjanu jaknu, kapu, al i rukavice. Zatim sam kroz staklenik izaao na terasu. Oistio sam sneg s klupe od kovanog gvoa i seo. Ugasio sam svetio napolju. Pogledao sam u iskriavo zvezdano nebo i pokuao da

99

se prisetim atmosfere onog prvog puta kad sam ovde sedeo na krilu svoga oca. Setio sam se kako me je jako privio uz sebe i da je to uinio kako ne bih ispao iz svemirskog broda. A onda je taj veliki ovek gromkog glasa iznenada poeo da plae. Pokuao sam da razmiljam o ozbiljnom pitanju koje mi je postavio. Ali nisam uspeo da se odluim ta da odgovorim. Po prvi put u ivotu bilo mi je zaista jasno da u i ja jednom otii s ovog sveta i napustiti sve. Bilo je bezvezno o tome razmiljati. Bilo je strano o tome razmiljati. A moj otac mi je za to otvorio oi. Mislim da to nije bilo bez veze. Bilo je dobro znati s im treba da raunam. Kao kad znam koliko para imam u banci. Sem toga, pomisao da imam tek petnaest godina donela je olakanje. A ipak: Moda bi, uprkos svemu, bolje bilo da se nikad nisam ni rodio. Ve tada sam bio uasno tuan to u jednoga dana morati da odem odavde. Ali, odluio sam da uradim ono to je moj otac napisao u pismu. Neu uriti s odgovorom na teko pitanje koje mi je postavio. Zabacio sam glavu i zurio u sve te zvezde i planete. Pokuao sam da zamislim da sedim u svemirskom brodu. Vie puta sam ugledao zvezdu padaticu. Dugo sam tako sedeo, a onda sam uo otvaranje nekih vrata. Mama je izala na terasu. Poelo da svie. I,zar ovde sedi?" pitala je, iako je videla da je tako. Nisam mogao da spavam", rekao sam. Ni ja", rekla je. Pogledao sam je: Mama, obuci neto toplo pa doi i sedi sa mnom." Brzo se vratila. Obukla je crni zimski kaput koji ima otkad pamtim. Ipak, nisam mogao da budem potpuno siguran da je to onaj isti koji je imala u Katedrali. Ali kad je sela na klupu, ipak sam rekao: Sada ti samo fali velika srebrna nala u kosi." Stavila je ruku na usta. Zatim je rekla: Pisao je o tome?" Odgovorio sam na to pitanje pokazujui na veliku planetu koja je upravo poinjala da se penje na istonom nebu. Bilo je sigurno da je to planeta, jer nije treperila kao ostale zvezde, i bio sam devedeset devet posto siguran da je to ba Venera. Rekao sam: .Vidi li onu planetu tamo gore? To je Venera, ali nazivaju je i Zornjaa. Svaki put kad bi moj otac pogledao u tu planetu, pomislio bi na tebe."

100

Kad je glava puna tekih misli, moemo neto da kaemo, ili da ostanemo nemi. Mama je ostala nema. Nakon nekog vremena sam rekao: Sedeo sam ovde itave one noi pre nego to je otiao u bolnicu. O tome moe vie da proita u pismu. A sada nas dvoje sedimo ovde." George", rekla je tada mama. i radujem se i plaim itanja tog pisma. Htela bih da bude kod kue kad ga budem itala. Obeava li mi to?" Potvrdio sam i rukovali smo se. Mislio sam da e mami moda biti vano da budem u blizini kad bude itala pismo od mog oca. Ne bi bilo u redu da Jergen tei Devojku s pomorandama dok ona bude itala dugako pismo od Jan-Ulava. Ali i on e, ako eli, dobiti dozvolu da proita pismo. Nee moi tako lako da se izvue iz svega ovoga. Rekao sam: Ispriao mi je da e nas napustiti, ba onda kad smo sedeli ovde napolju, one noi." Naglo se okrenula ka meni i rekla: Zna, George... ne znam da li sada mogu vie o tome da razgovaram. Mislim da to mora da potuje. Zar ne shvata da otvara stare rane? Zar ne shvata to?" Bila je skoro ljuta. Bila je ljuta. Da, naravno", rekao sam. Shvatam." Sedeli smo neko vreme bez mnogo rei. Moda smo sedeli itav sat. Bio sam zadivljen. Mama se uvek alila da joj je hladno. Opirao sam prstom svaki put kad bih video neto novo na nebu, ali ubrzo su zvezde postale sve blee a onda su se i potpuno povukle. Svanulo je. Pre nego to smo se rastali, jo jednom sam pokazao prstom ka nebu i rekao: Gore visoko lebdi jedno veliko oko. Ima preko jedanaest tona, veliko je kao lokomotiva i kree se uz pomo dva ispruena krila." Video sam da se mama trgla, jer, ta sam time hteo da kaem? Nisam imao nameru da je uplaim, niti da joj priam o udovitima. Da bih je umirio, pourio sam da kaem: Teleskop Habl. On je Oko kosmosa."

101

Osmehnula se tipinim osmehom majke, ispruila je jednu ruku i pokuala da me pomazi po kosi. Ali, uspeo sam da se izmigoljim. Mislila je da sam jo uvek dete. Moda je mislila da razmiljam o seminarskom radu. Jednoga dana moramo da otkrijemo taje ovaj svet", rekao sam. Toga dana su mi dozvolili da izostanem iz kole i ostanem kod kue. Baka je smatrala da samo treba profesoru rei ta je po- sredi. Trebalo je da kaem da sam primio pismo od oca koji je umro pre jedanaest godina. 0 ovakvim situacijama je dobro malo predahnuti, dodala je. U ovakvim situacijama, pomislio sam. Smatrao sam da nije ba uobiajeno primati pisma od preminulih roditelja. Baka i deka su morali da se odvezu nazad u Tensberg a nisu stigli da proitaju pismo od mog oca. Obeao sam da e ga proitati najkasnije za nedelju dana. Baka se malo naljutila to mora tako dugo da eka. Pa, ona je odluila da krene na ovaj put do Osla. Ali deka ju je opomenuo na ono to je Jergen rekao. Tqga dana, Jergen je morao rano na posao, jedva da sam ga i video, ali mama i ja smo ostali kod kue. Tokom prepodneva sam zaspao na utoj sofi jer itave prethodne noi nisam oka sklopio. Kad sam se probudio, poela je mala predstava na tavanu. Zamolio sam mamu da pronae sve stare slike iz Sevilje. Na sreu nijednu nije bacila, iako je jo jednom napomenula da ih je prerasla". Rekla je to ba dok je premetala stari portret mog oca, onaj koji je naslikala po seanju. Nijedno od nas nije ko- mentarisalo tu sliku, ali kad sam je video, trgnuo sam se. Tako iskriav plavi pogled nisam nikad video na slici. Pomislio sam da je u toj plavoj moralo biti mnogo kobalta. Pomislio sam i da su te oi videle neto to niko drugi nije. Ali nisi prerasla tatu", rekao sam. To nije bilo pitanje. Pre opomena. Nagovorio sam je da u predsoblje vratimo staru sliku sa stablima pomorande, koja je ranije tamo visila. Skinuli smo drugu sliku i ovu okaili ba tamo gde je bila kad je moj otac u predsoblju kucao na svom kompjuteru. 0 to vreme je morao da hoda obazrivo da se ne bi sapleo o ine BRIO-voza. Bilo je to drugo vreme.

102

Smatrao sam da je slika stabala pomorande dobila savreno mesto, a i nije bila loa. Smatrao sam da e ovo malo vraanje unazad, ka prvobitnom stanju, Jergen jednostavno morati da prihvati, lo sam i rekao. Pronali smo BRIO-voz u velikoj kartonskoj kutiji na tavanu, kao i stari kompjuter. Sneo sam ga u predsoblje. Kablove iz monitora i kompjutera utaknuo sam u struju i pokuao da uem u program za obradu teksta. Bio je to stari kompjuter s operativnim programom DOS, a program za obradu teksta se zvao Word Perfect. Otac jednog deaka iz mog razreda i dalje koristi jedan takav muzejski primerak. Bio sam prisutan vie puta kad je startovan. Da bi mi omuguio pristup dokumentima koje je moj otac napisao, program je zahtevao ifru od najvie deset slova. To je ona koju nisu uspeli da provale pre jedanaest godina. Mama mi je stajala iza lea dok sam se bavio kompjuterom. Rekla je da su pokuali s mnogo razliitih rei, s mnogo brojeva, na primer datumima roenja, registarskim brojem kola i matinim brojevima. Seo sam za kompjuter sa sumnjom da i nisu bili ba najmatovitiji. Otkucao sam sledeu re od deset slova: P-O-M-O-R-A- N-D--A. Ci kompjuteru se zaulo pling" i uao sam pravo u listu takozvanih direktorijuma na hard-disku. Malo je rei da je mama bila impresionirana. CJhvatila se za elo i zamalo se nije onesvestila. <dir> na starim kompjuterima odgovara onome to se na novim naziva folderima". I oni su imali nazive od najvie deset slova. Jedan se zvao veronika". Koristio sam tastere sa strelicama i pritiskao ENTER. Stari kompjuteri nisu imali mieve. Pojavio se samo jedan jedini dokument i imao je naziv georg.pis. Ponovo sam otkucao ENTER. I eto; gledao sam u potpuno isti tekst kao to je bio onaj koji sam itao u svojoj sobi prethodne veeri: Sedi li udobno, George? Bitno je da u svakom sluaju ima dobar oslonac, jer u ti sada ispriati jednu strano zanimljivu priu ...Otkucao sam HOME, HOME i uspravnu strelicu kako bih prelistao itav dokument. Trajalo je itavu venost, sigurno deset sekundi. I naravno, poslednja reenica je bila: Ali san o nemoguem ima svoje ime. Nazivamo ga nadom.

103

Najgenijalnije u vezi s pronalaenjem pisma na starom kompjuteru moga oca bilo je sledee: Kad sam se odluio da ovu knjigu napiem s njim, ve sam mogao da zamislim pozamaan posao, redigovanje uz pomo makaza i lepka. Sada je itav taj proces postao mnogo jednostavniji nego to sam mislio, jer sam jednostavno mogao da udem u stari dokument i da piem i pre i izmeu i posle postojeeg teksta.Tako sam zaista imao oseaj da knjigu piem sa svojim ocem. Nakon mala petljanja, savladao sam i stari tampa. To je takozvani matrini tampa, i tako je neverovatan da se plaim da e neki tajni agenti Tehnikog muzeja doi i ukrasti ga. Buan je kao nevreme i treba mu etiri minuta da odtampa jednu stranu. To je zato to mali eki mora da otkuca svako pojedinano slovo, ono se zatim preko trake s mastilom preslikava na papir. Kad je moj otac umro pre jedanaest godina, ovo je bila najsavre- menija oprema! Sada sedim i piem na tom starom kompjuteru. Dakle, sada. Poslednje to sam otkucao je: Sada sedim i piem na tom starom kompjuteru. Dakle, sada. Mama ima snimak jedne pesme koja se zove (Jnforgettable. To je zaista posebno izvoenje, jer Natali Kol peva u duetu sa svojim ocem, poznatim Net King Kolom. To moda i ne zvui tako zadivljujue, ali poenta je da Natali Kol peva u duetu sa svojim ocem skoro trideset godina nakon to je umro. isto tehniki, ovo i nije bilo teko postii. Natali Kol je samo trebalo da peva preko starog zapisa Net King Kolovog izvoenja starog trideset godina. Skoro da se moe rei da ona premeta glas svoga oca na novu tablu. Dakle, tehniki, i nije bio neki podvig otpevati duet s ovekom koji je bio mrtav skoro trideset godina. Tu je moda pre re o duhovnom naporu. Ali, duet je fin. Duet je unforgettable". Nema smisla vie razvlaiti ovu priu. Ostala su jo dva problema. Prvi je odgovor na teko pitanje koje mi je otac postavio i na koje moram da odgovorim. A ima tu jo neeg. Prvo u da ispriam to drugo, jer sam odluio da na samom kraju ove knjige mora stajati odgovor na ozbiljno pitanje. Nakon to smo malo petljali sa starim slikama i kompjute- rom-antikvitetom, mama je otila u kuhinju i ispekla slatke zemike posute kokosom. Znala je da to najvie volim, i

104

naravno, zbog toga ih je i napravila tog posebnog dana. Ali i Mirjam je luda za tim zemikama. Kad je miris svee ispeenih zemiki poeo da se uvlai u predsoblje, otiao sam u kuhinju. Mislio sam da u moda moi da izmolim jednu tek peenu zemiku. A eleo sam i da neto pitam mamu. Postojalo je, naime, jedno nereeno pitanje u prii o Devojci s pomorandama. Mama je tada jo uvek nije bila proitala. Tek je poela da premazuje dve zemike glazurom od istopljenog eera. Ma kuhinjskoj radnoj povrini stajala je kesica s kokosom koji je trebalo da pospe preko tenog eera. Rekao sam: A ko je bio mukarac u beloj tojoti?" Pitao sam samo iz ale. Da bih je zadirkivao. Pored toga, ve sam znao da se radi o starom deku. To je bar ona rekla mom ocu. Ali, postala je zauujue unezverena. Prvo se okrenula ka meni a usne su joj prebledele. Onda je sela za kuhinjski sto. (izdahnula je: Pisao je i o tome/" Mislim da je bio pomalo ljubomoran", rekao sam. Poto nita vie nije rekla, pitao sam ponovo: Moe li samo da mi ispria ko je to sedeo u beloj tojoti?" Gledala me je zamiljenim i strogim pogledom. Izgledalo je kao da je odluila da u punoj brzini udari u elini zid. Izuzetno tihim glasom je rekla: Bio je to Jergen." Zavrtelo mi se u glavi. .Jergen?" rekao sam. Klimnula je glavom. Jo mi se vie zavrtelo u glavi. Uzeo sam kesicu s kokosom i poeo da ga prosipam na pod. Zatim sam celu kesicu izvrnuo i prosuo itav sadraj. Pada sneg", rekao sam. Mama je i dalje sedela za kuhinjskim stolom. Ionako je bilo prekasno da me zaustavi. Samo je rekla: Zato si to uradio?" Zato to si potpuno luda!" viknuo sam. Imala si dva deka u isto vreme!" Najodlunije je to opovrgla. Nije bilo tako", rekla je. Odkad sam upoznala Jan-Cilava, postojao je samo on." I dalje sam mislio da tu neto smrdi, a nije se radilo o zemikama.

105

Rekao sam: A im je Jan (Jlav umro, postojao je samo Jergen?" Ne", rekla je. Nije ni tako bilo. Prolo je nekoliko godina pre nego to sam ponovo srela Jergena. Tih godina smo postojali samo ti i ja. Pa, ti to zna. Ali, kad sam ponovo srela Jergena, opet mi se svideo. Mnogo vremena nam je trebalo da se odluimo da ivimo zajedno, mnogo vremena." Sada mi je bilo pomalo ao ovog ptia. I dalje su mu usta bila bleda. Ipak sam rekao: Onda je moda na mestu pitanje koga je od dva gospodina Devojka s pomorandama vie volela?" Ne", odgovorila je brzo i odluno. To pitanje nije na mestu." Nije bila ljuta, ali odluna jeste. Zaplakala je. Odluio sam da celo pitanje ostavim po strani, jer sam neto nauio od svog oca. Nisam imao pravo da se meam u neto to me se ne tie. Moram da pazim da se ne pribliim suvie bajci ija pravila ne poznajem. Ali, imao sam prava na svoje miljenje. Nije mi se svidelo ono to sam uo. Na taj nain je ipak mukarac u beloj tojoti na kraju pobedio. Nije on bio kriv. Moda niko nije bio kriv. Ali bilo mije drago to moj otac to nikad nije saznao. Na kraju krajeva, moda je on sam bio kriv za ono to se desilo. Nije uspeo da se dri pravila. Nije uspeo da saeka Devojku s pomorandama pola godine. Zbog toga i nije prolo mnogo sati a on je ugledao uginulog goluba u slivniku, ak belog goluba. Otac e uvek u mojim mislima biti poput belog goluba. Ali nisam tako siguran da verujem u sudbinu. Mislim da ni on nije verovao. Teko da bi onda bio tako zaokupljen teleskopom Habl. Kasnije tog popodneva smo, zajedno s Jergenom i Mirjam jeli zemike premazane okoladom. Imali smo i dve zemike sa eernom glazurom. Njih smo dali Jergenu i Mirjam. Mislim da smo im to dugovali. Nekoliko dana nakon gozbe sa zemikama i dalje sam sedeo nad starim kompjuterom. Morao sam da odluim ta u da odgovorim na teko pitanje koje mi je postavio moj otac. Imao sam takozvani dedlajn" i on je isticao sledeeg dana. Jo uvek

106

nikome nisam dozvolio da proita oevo pismo. Ali sledeeg dana baka i deka dolaze na nedeljni ruak. Tada istie moj rok. Skoro da poslednjih dana nisam mislio ni na ta drugo sem na teek izbor o kome treba da odluim. etiri puta sam proitao dugako pismo, i svaki put sam ostajao da sedim s istom milju: jadni, jadni otac. Zaista mi ga je bilo ao to vie nije ovde. Ali ono o emu je pisao, ne vai samo za njega. To vai za sve ljude na itavom svetu, i za one koji su ovde bili pre nas, za one koji su sada ovde, i za one koji dolaze posle. Na ovom smo svetu samo jedan jedini put", napisao je moj otac. Vie puta je pisao da smo ovde samo nakratko. Nisam siguran da to doivljam ba na isti nain kao on. Ovde sam petnaest godina, i zapravo smatram da te godine nisu bile samo krae vreme". Ali mislim da shvatam ta je hteo da kae. ivot je kratak za one koji zaista uspeju da shvate da e ceo svet jednoga dana potpuno nestati. Ne mogu to svi ljudi. Ne mogu svi da pojme ta to stvarno znai nestati za itavu venost. Previe toga koi ovu spoznaju, iz asa u as, iz minuta u minut. Zamisli da si bio negde na pragu ove bajke pre mnogo milijardi godina kad je sve stvoreno. Mogao bi da bira da li e jednom biti roen i iveti na ovoj planeti. Ne bi znao kad e to biti, ni koliko dugo e ostati ovde, ali tvoj ivot u svakom sluaju ne bi trajao due od nekoliko desetina godina. Znao bi samo jedno: ako odabere da doe na ovaj svet, jednoga dana, kad 'kucne as', morae i da se oprosti od njega i ode. I dalje nisam bio u stanju da se odluim. Ali poeo sam da se slaem sa svojim ocem. Moda bih se zahvalio i odbio itavu ponudu. Kratko vreme koje bi trebalo da provedem na ovom svetu bilo bi mikroskopski malo u poreenju s itavom venou i pre i posle toga. Kad bih znao da neto ima neverovatno dobar ukus, moda bih se ipak zahvalio i odbio da to probam ako bi zalogaj koji mogu da pojedem imao jedan miligram. Od svog oca sam nasledio duboku tugu, tugu to u jednom napustiti ovaj svet. Nauio sam da razmiljam o veeri, poput ove, koju mi nee biti dozvoljeno da proivim". Ali sam takoe nasledio i sposobnost da vidim kako je ivot fantastian. Sledeeg leta u sprovesti pravo istraivanje o bumbarima. (Imam toperi- cu. Sigurno je

107

mogue tano izmeriti koliko brzo leti bumbar. Osim toga, mora se izmeriti i njegova teina.) Ne bih imao nita protiv ni safarija po afrikoj savani. Nauio sam da gledam u nebo i da se udim svemu to je u svemiru, mnogo milijardi svetlosnih godina daleko. To sam nauio pre nego to sam napunio etiri godine. Ali, ne mogu ba da ponem odatle. Moram da pokuam s neke druge strane. Moda moram odluku o izboru da donesem na svoj sopstveni nain. Da je pria o Devojci s pomorandama bila film, a da sam ja sedeo u zadnjem redu bioskopske sale i dobro znao da ne bih bio roen i iveo ivot na ovoj planeti ako se Jan Cilav i Devojka s pomorandama ne bi pronali - onda bih sasvim sigurno navijao za njih i nadao se da nee tek tako proi jedno pored drugog. Srce bi mi bilo u grlu. Bio bih nervozan i plaio bih se da je jedno od njih tako fanatian ateista da e sebi uskratiti odlazak na boinu slubu. Moda bih lio gorke suze kad bih video kako se Devojka s pomorandama iznenada pojavljuje na trgu Plasa de la Alijansa s Dancem! A kad bi Veronika i Jan CJlav konano bili zajedno, bio bih na smrt preplaen i zbog najmanje naznake svae. Za mene bi neka prava svaa brzo dobila kosmiku dimenziju. Svet! Nikad ne bih doao ovamo. Ne bih bio svedok velike misterije. Svemir! Nikad ne bih pogledao u iskriavo zvezdano nebo. Sunce! Nikad ne bih kroio na tople stene kod Tensberga. Nikad ne bih doiveo pravi skok na glavu. Sada shvatam. Odjednom shvatam itav obim svega toga. Tek sada itavim srcem i duom razumem ta znai ne postojati. Ose- am straan gr u stomaku. Oseam muninu. Ali sam i ljut Ljut sam kad pomislim da u jednoga dana nestati - i jednostavno me nema, ne na nedelju ili dve, ne na etiri ili etiri stotine godina, nego za itavu venost. Oseam se kao rtva prevare i podvaljivanja, jer prvo neko doe i kae: Izvoli, ima itav svet da se u njemu bakari. Provodi se, evo ti BRIO-voz, evo kole u koju e da poe na jesen." I onda, sledeeg trenutka, zauje se cerekanje: Ha, ha, dobro smo te prevarili!" I onda mi ceo svet otmu ispred nosa. Oseam da su me svi izdali. Nemam za ta da se uhvatim. Nita ne moe da me spase.

108

Ne gubim samo svet, ne gubim samo sve ljude i stvari koje su mi drage. Gubim samoga sebe. Cap - i nema me! Ljut sam. Toliko sam ljut da u svakom trenutku mogu da povratim. Pogledao sam avolu u oi. Ali neu dozvoliti da avo dobije poslednju re. Okreem lea demonu pre nego to uspe da me savlada. Biram ivot. Biram onaj mali krajiak Dobra koji mi je suen, a moda postoji i neto to se moe nazvati Dobri. Ko zna, moda se neki Bog nadvija nad celim svetom. Znam da postoji Zlo, jer sam uo trei stav Betovenove Mese- eue sonate. Ali, takoe znam da postoji i Dobro. Znam da jedan lepi cvet raste izmeu dva ponora, i s tog cveta e uskoro poleteti bumbar koji voli ivot. Ha! Rekao sam to. Na sreu, postoji i veseli allegretto u ovom raunu. Izmeu ove dve tragedije izvodi se veselo lutkarsko pozo- rite, a tu predstavu ne bih da propustim. Spreman sam sve da uloim na drugi stav! Postoji neto to se naziva eljom za ivotom, i uprkos svemu, neu iskusiti ta dva ponora. Ne postoje, nema ih, ne za mene. Sve to postoji jeste veseli allegretto. Smatram da su mi u glavi neke veoma mudre misli, moram to da priznam. Franc List je drugi stav Meseeue sonate nazvao cvetom izmeu dva ponora". (J ovom trenutku mi je sinulo da sam celu dilemu uz pomo Usta veto reio. Onda ponovo pokuavam da se vratim nekoliko milijardi godina unazad. Sada treba da se odluim da li u izabrati da za nekoliko stotina miliona godina ivim ivot na Zemlji, ili u izabrati da odustanem zato to ne prihvatam pravila. Ali sada bar znam ko e mi biti majka i otac. Sada znam zato je oua pria zapoeta. Znam poneto i o tome koga u voleti. Evo odgovora. Nainio sam sveani izbor. Piem: Dragi tata! Hvala ti na pismu koje si mi poslao. Bio je to ok za mene, i obradovao sam mu se i muilo me je. Ali sada sam konano napravio teak izbor. Potpuno sam ubeen da bih izabrao da proivim ivot na Zemlji, iako bi to bilo samo nakratko". Sada konano moe da se opusti i odmori se od slinih briga. Moe da poiva u miru", kao to se kae. Hvala ti to si poao u lov na devojku s pomorandama!

109

Mama je u kuhinji i sprema veeru. Kae da e to biti neko francusko jelo. Jergen e se uskoro vratiti sa svog subotnjeg doginga", kako on to naziva, a Mirjam spava. Danas je 17. novembar i ostalo je jo samo pet nedelja do Boia. Postavio si mi nekoliko interesantnih pitanja u vezi s teleskopom Habl, a ja sam upravo zavrio ogroman seminarski rad o tom teleskopu!!! Sad u ti odati veliku tajnu. Mislim da znam ta u dobiti za Boi. Jergen mi je neto nagovestio, pokazao mi je neke fine slike u novinama i ukratko, nasluujem da u dobiti teleskop! Ako je to tano, bie to potpuno neverovatno! Jergen je proitao taj seminarski rad, proitao ga je zapravo dvaput, iako mi on nije pravi otac. Rekao je da je ponosan. Mislim da se o meni brine isto koliko i o Mirjam, ili bar skoro isto, i, iskreno reeno, mislim da vie od toga ne mogu da traim. Cenim tog momka skoro koliko bih ga cenio i da mi je pravi tata. Ako za Boi dobijem teleskop, poneu ga sa sobom na Fjelstelen, jer ovde, u niziji, ima suvie onoga to astronomi nazivaju optikim zagaenjem". Odluio sam kako e taj teleskop da se zove. Zvae se teleskop JAN CJLAV! Jergenu e to sigurno biti malo udno, ali ako emo da nastavimo da budemo dobri drugovi, neto jednostavno mora da prihvati. Kad nema meseine, nebo iznad Fjeistelena je tako naikano zvezdama da je mogue zapitati se zato je svemirski teleskop bio toliko neophodan. Pa, tata, nisam ja ba tako glup kao to ti moda misli. Znam da zvezde u kosmosu ne trepere! Ali ponekad je uzbudljivo nekoliko sekundi leati na dnu bazena i gledati ka ivici. Poneto se i vidi, a mogue je i pogoditi ta se pokree iznad povrine vode. Bar je mogue dobro osmotriti kratere na Mesecu, Jupiterove mesece i prste- nove oko Saturna. Tada u da odluim da li u se popeti gore u pravom spejs-atlu jednom kasnije u ivotu! Srdaan pozdrav od Georga koji dri tvravu u ulici Humle- vejen i zna da ima prilino mono naslee. RS. Nakon to sam proitao tvoje pismo mislim da u se uskoro usuditi da popriam sa devojkom s violinom. Moda ve u ponedeljak. Sada bar imam neke bitne teme o kojima bih s njom popriao. I moda e mi onda pokazati violinu.

110

Zovem mamu. Dolazi. Dok ukucavam ovu reenicu, dajem joj pismo. Dobija staru tampanu verziju. Sada moe da proita pismo od mog oca", rekao sam. Knjigu koju sam napisao s njim, moe da proita neki drugi put. Cl tom sluaju, bie to posle Boia. I samo ako zaista dobijem svoj sopstveni teleskop, jer sam sada ve upleo teleskop JAN CILAV u ovu priu. Pomalo se plaim to e neko drugi itati o devojci s violinom. Ali samo malo. Malo zadrhtim i pri pomisli da e mama i Jergen itati o onom ljubljenju u spavaoj sobi. Ali samo malo. Mama je uzela pismo i sela na utu konu sofu u dnevnoj sobi. Rekla je da e malo kriom da ita pre nego to se Jergen vrati sa subotnjeg doginga. Obeao sam da u biti u blizini, i sada je jedva nazirem kroz otvorena vrata. S vremena na vreme je i ujem, ujem kako mre. To tumaim kao znak da nije u potpunosti zaboravila Jan-Glava. Alija i dalje piem. Imam i takozvani RS. za tebe, itaoe. To je samo mali savet. Pitaj svoju majku ili oca kako su se sreli. Moda imaju da ispriaju uzbudljivu priu. Uostalom, najbolje je da ih pita oboje, jer nije sigurno da e ti ispriati isto. Ne sme da te zaprepasti ako im iznenada otkrije i njihovu stidljivu stranu, mislim da je to potpuno normalno. Ove bajke o kojima priamo nikad nisu potpuno iste, ali poeo sam da shvatam da sve takve bajke imaju neka manje ili vie osetljiva pravila o kojima se moda teko govori. Moda bi trebalo da obrati panju da se ne priblii suvie ovim pravilima. Nije ih uvek jednako lako izraziti reima, a postoji i neto to se zove taktinost". Sto takva pria ima vie detalja, to je uzbudljivija za sluanje, a da je neto bilo samo malo drugaije od onoga to se na kraju dogodilo, ti ne bi bio roen! Mogu da se kladim da postoji mnogo hiljada sitnica koje su sve mogle da uine tako drugaijim da ne bi imao ni najmanju ansu. Ui, da pozajmim rei mudrosti od svog oca: ivot je ogromna lutrija u kojoj su vidljivi samo dobitni lozovi. Ti si, itaoe, jedan takav loz. Lucky you!

111