MEDJUNARODNI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Potovanje i zatita ljudskih prava je jedan od osnovnih ciljeva medjunarodne zajednice od zavretka II svetskog

rata. Najvei doprinos u tom pogledu dale su UN koje su polazei do odredaba Povelje UN definisale sadraj ljudskih prava kroz Medjunarodni zakon ljudskih prava koji ine Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Medjunarodni pakt o gradjanskim i politikim pravima sa fakultativnim protokolima i Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Pored globalnog nivoa zatite ljudskih prava koji se ostvaruje kroz pomenute instrumente UN njihova zatita je obezbedjena i na regionalnom nivou, pa tako u tzv. Opte instrumente zatite ljudskih prava spadaju i Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska socijalna povelja, Amerika deklaracija o pravima i obavezama oveka, Amerika konvencija o ljudskim pravima i Afrika povelja o pravima oveka i naroda. Cilj ovog teksta je da blie objasni doprinos UN u oblasti zatite ljudskih prava i sastoji se iz etiri dela. U prvom delu dat je pregled instrumenata UN o ljudskim pravima, drugi deo se odnosi na mehanizme za zatitu i unapredjenje ljudskih prava, a trei deo objanjava mehanizme nadzora u sistemu UN. etvrti deo je zakljuak. 1. INSTRUMENTI UN O LJUDSKIM PRAVIMA Usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 10. decembra 1948. godine otvoren je put da se nastojanja na zatiti i unapredjivanju tih prava vode na najirem planu, kako u terirorijalnom smislu (sve drave sveta) tako i sutinski (sva ljudska prava ). Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je prvi sveobuhvatni instrument o ljudskim pravima koji je Genralna skuptina UN usvojila kao rezoluciju, odnosno insturment koji nije pravno obavezan. Namera njenih autora, kako je to reeno u uvodnim odredbama, jeste da Univerzalna deklaracija postavi "zajedniki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije, kako bi svaki pojedinac i svaki organ drutva imajui u vidu ovu deklaraciju na umu teio da uenjem i vaspitanjem doprinese potovanju u njoj navedenih prava i sloboda. Ipak, iako Univerzalna dekalracije nije meunarodnopravni instrument koji bi bio upuen dravama na ratifikaciju, nesumnjiv je uticaj koji je izvrila kako na meunarodne konvencije legislativnog karatkera koje e joj uslediti tako i na unutranje pravne sisteme drava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sadri odredbe o graanskim i politikim pavima, kao i odredbe o ekonomskim i socijalnim pravima, polazei od teze da ljudsko bie moe svoja politika i graanska prava koristiti u punoj meri tek onda ako ima pristojan ivotni standard, odreeni stepen socijalne zatite, kao i mogunost da se koluje i kulturno razvija.Konkretizacija ove deklaracije ostvarena je kroz sedam osnovnih medjunaronopravnih instrumenata UN: 1. Medjunarodni pakt o graanskim i politkim pravima 1 Fakultativni protokol uz Meunarodni Pakt o graanskim i politkim pravima 2 Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim pravima koji ima za cilj ukidanje smrtne kazne 3
1
2

"Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", br. 7/1971 "Slubeni list SRJ- Meunarodni ugovori", br. 4/2001 3 "Slubeni list SRJ- Meunarodni ugovori", br. 4/2001

2. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 4 3. Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih , ili poniavajuih kazni ili postupaka 5 Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih, ili poniavajuih kazni ili postupaka

4. Medjunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 6 5. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena 7 Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena 8 6. Konvencija o pravima deteta 9

Fakultativni protokol o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta 10 Fakultativni protokol o ueu dece u oruanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta 11

7. Medjunarodna konvencija o zatiti prava radnika migranata

Za razliku od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima meunarodnopravni instrumenti UN su legislativnog karatkera i predstavljaju nalog vlastima drave lanice, pre svega sudskim i upravnim da ih primenjuju. Najira zatita ljudskih prava obezbena je Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima i Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Oba pakta u lanu 1. garantuju pravo na samopredeljenje. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima sadri set sledeih prava: pravo na ivot (l.6), zabrana muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja(l. 7), zabrana ropstva i prinudnog rada (l. 8), pravo na slobodu i bezbednost linosti (l. 9), pravo lica lienog slobode na oveno postupanje (l. 10), zabrana liavanja slobode zbog neispunjena ugovorne obaveze (l. 11), pravo na slobodno kretanje (l. 12), pravo kretanja stranca(l.13), pravo na pravino suenje(l. 14), pravo ne bis in idem(l. 15), pravo na prizananje pravne linosti (l. 16), pravo na zatitu privatnog ivota, porodice stana i prepiske (l.17), pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (l.18), sloboda izraavanja (l. 19), zabrana propagande rata i pozivanja na nacionalnu, rasnu ili
4 5 6 7 8 9

"Slubeni list SFRJ-Meunarodni ugovori ", br. 7/1971 "Slubeni list SFRJ"- Medjunarodni ugovori, br. 9/91 "Slubeni list SFRJ"- Dodatak, br. 6/67 "Slubeni list SFRJ"- Medjunarodni ugovori, br. 11/81 "Slubeni list SFRJ"- Medjunarodni ugovori, br. 13/2002 "Slubeni list SFRJ"- Medjunarodni ugovori, br. 15/90 "Slubeni list SRJ"- Medjunarodni ugovori, br. 4/2001 "Slubeni list SRJ"- Medjunarodni ugovori, br. 4/2001

10 11

versku mrnju (l.20), pravo na slobodu mirnog okupljanja (l. 21), sloboda udruivanja (l. 22), pravo na zatitu porodice (l. 23), zatita deteta (l. 24), pravo na uee u javnim poslovima (l. 25), zatita protiv diskriminacije (l. 26), zatita pripadnika nacionalnih manjina (l.27); dok Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim garantuje: pravo na rad (l. 6), pravo na pravine i povoljen uslove rada (l. 7), pravo na sindikalno organizovanje (l. 8), pravo na socijalno osiguranje (l. 9), pravo na zatitu majke, deteta i porodice (l. 10), pravo na odgovarajui ivotni standard (l. 11), pravo na zdravlje (l. 12), pravo na obrazovanje (l. 13, 14), pravo na uestvovanje u kulturnom ivotu i uivanje blagodeti naunog napretka (l. 15); Ipak, shodno prirodi prava iju zatitu obezbeuju ova dva pakta se prilino razlikuju. Razlika se ogleda u dva vana aspekta: prvo formulacije upotrebljene u Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima su znatno meke od onih koje postoje u Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima i drugo Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i klulturnim pravima ne formira Komitet kao organ nadzora nad njegovom primenom u zemljama lanicama. 2. MEHANIZMI ZA ZATITU I UNAPREDJENJE LJUDSKIH PRAVA U SISTEMU UN Sistem UN za zatitu i unapredjenje ljudskih prava ine pre svega tela osnovana Poveljom UN i tzv. ugovorna tela, odnosno tela ustanovljena medjunarodnim konvencijama za zatitu ljudskih prava kao i druga tela i agencije UN. a) Tela ustanovljena Poveljom UN: Savet za ljudska prava

U sklopu aktuelnih reformi UN Generalna skuptina je Rezlolucijom od 15. marta 2006. godine ustanovila novo telo, Savet za ljudska prava, kao svoje subsidijarno telo koje e zameniti Komisju za ljudska prava i preuzeti njene nadlensti,, pre svega, u odnosu na Kancelariju visokog komesara za ljudska prava. Savet ima 47 lanova i treba da bude i glavi UN forum za dijalog i saradnju u oblasti ljudskih prava. Komisija za ljudska prava

Komisija za ljudska prava formirana je 1946. godine, zasniva se na lanu 68 Povelje UN i sainjavaju je ovlaeni predstavnici 53 drave koje bira Ekonomski i socijalni savet po formuli koja obezbeuje geografsku zastupljenost. To je politiko telo koje postupa po instrukcijama svojih vlada, a najee podnosi predloge, preporuke i izvetaje u vezi sa zakljuivanjem ili sprovodjenjem medjunarodnih instrumenata u oblasti zatite ljudskih prava. Komisija za ljudska prava, takodje, slui kao forum gde predstavnici drava, nevladinih organizacija i borci za ljudska prava razmatraju situaciju o oblasti njihove zatite i unapredjenja Potkomisija za zatitu i unapredjenje ljudskih prava

Potkomisija za zatitu i unapredjenje ljudskih prava je subsidijarno telo Komisije za ljudska prava koje je osnovano 1947. godine pod orginalnim nazivom Potkomisija za spreavanje diskriminacije i zatitu manjina. Potkomisija je 1999. godine promenila naziv u sadanji i trenutono ima 26 nezavisnih eksperata koje bira Komisija i koji deluju u linom svojstvu ( biraju se svake dve godine na period od 4. godine).

Komisija za poloaj ena

Komisija za poloaj ena zasniva na lanu 68 Povelje UN i sainjavaju je ovlaeni predstavnici 45 drave koje bira Ekonomski i socijalni savet po formuli koja obezbeuje geografsku zastupljenost. b) Ugovorna tela: Postoji est/sedam ugovornih tela koja nadziru primenu osnovnih medjunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava i to su: Komitet za ljudska prava - 18 lanova Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (osnovan Rezoucijom ECOSOC-a 1985/17, 28. maja 1985. godine) - 18 lanova Komitet za ukidanje rasne diskriminacije - 18 lanova Komitet za eliminisanje diskriminacije ena- 23 lana Komitet protiv muenja- 10 lanova Komitet o pravima deteta - 18 lanova Komisija za zatitu prava svih radnika migranata i lanova njihovih porodica - 10 lanova

c) Ostala tela UN koja deluju u oblasti zatite i unapredjenja ljudskih prava: Generalna skuptina Trei komitet Generalne skuptine Kancelarija visokog komesara za ljudska prava Ekonomski i socijalni savet Medjunarodni sud pravde

Pored navedenih tela koja se bave zatitom ljudskih prava postoji i veliki broj drugih UN tela koja su, takodje ukljuena u zatitu i unapredjenje ljudskih prava, kao na pr. UNCHR, UNDP, HABITAT, UNESCO, ILO. 3.MEHANIZAMI NADZORA U SISTEMU UN Da bi se na drave koje ne ispunjavaju svoje medjunarodno preuzete obaveze uticalo u okviru sistema UN postoje razliiti mehanizmi nadzora i to su : mehanizmi nadzora predvidjeni medjunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, specijalne procedure koje se primenjuju u skladu sa odlukama relevantnih UN nadzornih tela i to Komisije za ljudska prava, Potkomisije za zatitu ljudskih prava i Kancelarija viskog komesar za ljudska prava kao poseban nadzorni organ Medjunarodne mehanizme nadzora ne treba shvatiti kao zamenu za nacionalne mehanizme i mere koje se preduzimaju u cilju primene standarda ljudskih prava jer je osnovna obaveza i odgovornost svake drave lanice odredjene konvencije da omogui ostvarivanje ljudskih prava svih ljudi koji su pod njenom jurisdikcijom. Medjutim sa internacionalizacijom ljudskih prava i sa priznanjem injenice da zatita i promocija ljudskih prava nije iskljuivo u nacionalnom domenu, legitimini interes medjunarodne zajednice je da svaka drava lanica obezbedi potovanje ljudskih prava u skladu sa medjunarodno priznatim standardima.

a) Mehanizmi nadzora predvidjeni medjunarodnim konvencijama o ljudskim pravima

a1) Regularni mehanizam nadzora izvetavanje po konvencijama Mehanizam nadzora u UN sistemu koji se navie primenjuje je sistem izvetavanja. Ovaj mehanizam nadzora je uvela Medjunarodna organizacija rada i to je tzv. regularni mehanizam nadzora koji se bazira na dijalogu nadlenog komiteta i drave lanice. Ugovorna tela, odnosno komiteti su sastavljeni od pojedinaca koji, iako ih biraju strane ugovornice konvencija, deluju u linom svojstvu. Osnovna funkcija komiteta je nastojanje da se ugovornice pridravju preuzetih obaveza. Da bi tu funkciju vrili komiteti primaju nacionalne izvetaje o merama koje drave preduzimaju radi ostvarivanja prava koja sadre konvencije i o napretku ostvarenom u uivanju ovih prava. Izvetaji upuuju se Generalnom sekretaru UN koji ih dostavlja relevantnim komitetima na razmatranje. U izvetaju treba ukazati, u sluaju potrebe, i na inioce i tekoe koji utiu na sprovodjenje u ivot odredaba konvencija. Sistem izvetavanja vezan je za sledee konvenicje Meunarodni pakt o graanskim i politkim pravima.

Komitetu za ljudska prava drave ugovornice Pakta podnose izvetaje o merama koje budu usvojile, radi ostvarivanja prava priznatih u Paktu, kao i o napretku ostvernom u uivanju tih prava u roku od 1 godine , raunajui od dana stupanja na snagu Pakta za svaku zainteresovnau ugovrnicu ponaosob i kad god Komitet to zatrai. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Komitetu za ekonomska, socijalna i kultruna prava drave ugovornice dostavljaju izvetaje o njegovoj primeni u roku od godine dana od dana stupanja na snagu ovog pakta. -Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka Komitetu protiv muenja se podnosi izvetaj u roku od godine dana nakon stupanja na snagu Konvencije za odnosnu dravu, a nakon toga svake etvrte godine i svaki put kad Komitet zatrai. -Medjunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije izvetaji se odstavljaju u roku od godinu dana od stupanja na snagu Konvencije za odnosnu dravu, a zatim na svake dve godine i svaki put kad Komitet to zatrai. -Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena Komitetu o o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, izvetaji se dostavljaju u roku od godine dana posle stupanja Konvencije na snagu za odnosnu dravu i najmanje svake 4 godine, posle toga, kao i kad Komet to zatrai

-Konvencija o pravima deteta Komitetu za prava deteta izvetaji se dostavljaju u roku od dve godine nakon stupanja na snagu Konvencije za odnosnu dravu, a nakon toga svakih 5 godina. Fakultativni protokol o prodaji dece dejoj prostituciji i dejoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta Fakultativni protokol o ueu dece u oruanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta Komitetu za prava deteta se izvetaji o primeni oba protokola dostavljaju u roku od 2 godine od stupanja na snagu protokola za odnosnu dravu, a kasnije informacije se unose u Izvetaj o primeni Konvencije o pravima deteta. Medjunarodna konvencija o zatiti prava radnika migranata

Komisiji za zatitu prava svih radnika migranata i njihovih porodica se podnose izvetaji u roku od godine dana nakon supanja na snagu Konvencije za odnosnu dravu, a nakon toga svakih 5 godina i kad god Komisija to zatrai. a2) Nadzorni mehanizmi koji imaju quasi-sudski karakter - predstavke dava i pojedinaca nadlenim komitetima Nadzorni mehanizmi koji imaju quasi-sudski karakter se vezuju za Medjunarodni pakt o gradjanskim i politkim pravima, Fakultativni protokol uz Medjunarodni pakt o gradjanskim i politkim pravima, Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka, Medjunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena. Ovi nadzorni mehanizmi imaju kvazi sudski karakter te zato nadleni komiteti daju mogunost stranama u sporu da podnesu dokaze u pisanoj i u usmenoj formi. U sluaju da komitet ne moe postii mirno reenje spora on iznosi svoje stavove da li je drava povredila odredjeno pravo zagarantovano konvencijom. Pravo drave da podnese predstavku nadlenom komitetu protiv druge drave koja kri prava zagarantovana konvencijom

1. Medjunarodni pakt o gradjanskim i politikim pravima lan 41. Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politikim pravima omoguava dravama ugovornicama da Komitetu za ljudska prava upuuju predstavke u kojima tvrde da neka druga strana ugovornica ne ispunjava svoje obaveze preuzete Paktom. Ipak ovaj postupak je mogu samo ako je re o dravama (ona koja upuuje predstavku i ona na ije se ponaanje ali) koje su prethodno dale posebne izjave o tome da priznaju nadlenost Komiteta za ljudska prava da takve predstavke prima i da o njima raspravlja. 2. Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih , ili poniavajuih kazni ili postupaka Shodno ovoj konvenciji sve drave lanice mogu izjaviti u svakom momentu da priznaju nadlenost Komiteta protiv muenja da prima i ispituje saoptenja u kojima neka drava lanica tvrdi da neka druga drava lanica ne izvrava svoje obaveze proistekle iz Konvencije.

Konvencijom predvidjeni postupak stupa u dejstvo samo ako su i drava koja takvo saoptenje uputi i ona za koju tvrdi da svoje obaveze ne sprovodi takvu izjavu dale. Ipak Konvencija ide korak dalje, odnosno ona daje mogunost da Komitet otvori predvidjeni postupak i onda ako dobije pouzdana obavetenja koja po njegovom miljenju, osnovano upuju na to da se na teritoriji neke drave sistematski sprovodi muenje ( na ovu odredbu l. 20. moe se staviti rezerva - l. 28). 3. Medjunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Svaka strana ugovornica koja ako smatra da neka druga drava ugovornica ne primenjuje odredbe Konvencije na zadovoljavajui nain moe na to skrenuti panju Komiteta koji, nakon to je odnosnu dravu pozvao da da svoj odgovor, nastoji da im pomogne da dodju do zadovoljavajueg reenja. Podnoenje albi od strane pojedinih drava lanica i postupak koji se na osnovu toga vodi nije kao u sistemu nadzora predvidjenog Paktom o gradjanskim i politikim pravima fakultitativan. Dakle, da bi se taj nain medjudravnog nadzora sproveo nije potrebno da drave o kojima je re daju posebne, fakultativne izjave (lan 11). Predsednik Komiteta dostavlja izvetaj Komisije svakoj dravi lanici u sporu. Ove drave obavetavaju predsednika Komiteta u roku od 3 meseca da li prihvataju ili ne preporuke koje su sadrane u izvetaju Komisije. Po isteku ovog roka Komitet dostavlja izvetaj i izjave zainteresovanih lanica ostalim dravama lanicama Konvencije. Pravo pojedinca ili grupa pojedinaca da podnesi predstavku nadlenom komitetu protiv drave pod ijom su jurisdikcijom, ako ta drava kri prava zagarantovana konvencijom

1. Fakultativni protokol uz Mejunarodni pakt o gradjanskim i politikim pravima Fakultativni protokol uz Mejunarodni pakt o gradjanskim i politikim pravima je omoguio pojedincima da pokreu mehanizam nadzora nad sprovoenjem obaveza koje su preuzele drave. Re je o posebnom medjunarodnopravnom instrumentu koji su potpisale i ratifikovale samo one drave koje su elele to da uine i koje prihvataju nadlenost Komiteta za ljudska prava da prima i razmatra predstavke pojedinaca koji spadaju pod njenu nadlenost i koji tvrde da su rtve krenja od strane dravne ugovorrnice bilo kog prava navedenog u Paktu (lan 1. Protokola). 2. Medjunarodna konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka i Medjunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Medjunarodna konvencija protiv muenja i drugih svitepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka (l. 22) i Medjunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije ( l. 14) sadre slinu mogunost, medjutim, ovaj vid nadzora je fakultativan poto ga je : mogue sprovesti samo ako je drava o kojoj je re dala izriitu izjavu da prihvata nadlenost Komiteta da prima i razmatra saoptenja pojedinaca ili grupa lica. 3. Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena Shodno lanu 2. Komitet za ukidanje diskriminacije ena nadlean je da prima i razmatra predstavke koje podnose pojedinci, ili grupe pojedinaca pod jurisdikcijom drave lanice koji tvrde da im je drava prekrila neko od prava iz Konvencije. Predstavke se podnose u pisanom obliku i ne mogu biti anonimne, a prethodno moraju biti iscrpljeni svi domai pravni lekovi, osim ako je postupak po takvom pravnom leku produen preko razumnog roka, ili ako je malo verovatno da e pruiti odgovarajue zadovoljenje.

Komitet razmatra predstavke primljene na osnovu Protokola uzimajui u obzir sve informacije koje mu uine dostupnim pojedinci, ili grupe pojedinaca, u sopstveno ime, ili u tue ime, kao i zainteresovan drava ugovornica vodei rauna da je data informacija dostavljena zainteresovnaim strankama. Po ispitivanju predstavke Komitet dostavlja miljenje zajedno sa eventualnim preporukama, zainteresovnaim strankama. Kada Komitet primi pouzdana obavetenja koja ukazuju da drava ugovornica teko i sistematski kri prava iz Konvencije pozvae dravu ugovornicu da saradjuje u ispitavanju obavetenja i da dostavi svoje primedbe u pogledu tih obavetenja. Komitet moe zaduiti jednog ili vie svojih lanova da sprovedu istragu po odredjenom pitanju i da ga hitno obaveste. Ako je opravdano istaga moe obuhvatiti i odlazak na teritoriju drave ugovornice, uz nejnu saglasnost Po ispitivanju nalaza takve istrage Komitet ih prosledjuje dravi ugovornici zajedno sa komentarima i preporukama, a drava lanica treba da u roku od 6 meseci od prijema tih nalaza, komentara i preporuka Komitetu dostavi svoje primedbe. (l. 8). Komitet moe odnosnu dravu da pozove da u svoj nacionalni izvetaj o primeni Konvencije protiv svih oblika diskriminacije ena ukljui detalje o merama preduzetim u vezi sa sporvedenom istragom. Takodje, Komitet moe po isteku roka od 6 meseci od kada je drava lanica primila komentare i preporuke Komiteta pozvati odnosnu dravu ugovornicu da ga obavesti o merama preduzetim u vezi s istragom (l.9) Na lanove 8 i 9 moe se staviti rezerva prilikom potpisivanja i ratifikacije Protokola. a3) Nadzorni mehanizam koji predvidja Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka Opcionim protokolom uz Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka se uspostavlja Potkomitet za prevenciju muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka u cilju uspostvlajanja sistema redovnih poseta mestima gde se nalaze lica liena slobode radi prevencije muenja i drugih svirepuh, neovenih ili poniavavajuih kazni lli postupaka. Potkomitet za prevenciju ima 10 lanova koji se biraju se na period od etiri godine. Potkomitet obilazi mesta gde se nalaze lica liena slobode i daje preporuke dravama lanicama u vezi sa zatitom lica lienih slobode od muenja. Posete vre najmanje dva lana Potkomiteta za prevenciju, a drava lanica je duna da primi lanove Potkomiteta na svoju teritoriju, da im obezbedi neogranien pristup informacijama u vezi sa brojem lica lienih slobode u pritvorskim ustanovama, informacijama koje se odnose na postupanje s tim licima, neogranien pristup pritivorskim ustanovama i njihovim instalacijama i objektima, kao i mogunost da nasamo razgovaraju sa licima lienim slobode. Potkomiet za prevenciju poverljivo saoptava svoje preporuke i zapaanja dravi lanici, a takodje objavljuje svoj izvetaj zajedno sa komentarima drave lanice kada ona to zatrai. Potkomitet za prevenciju podnosi javni godinji izvetaj o svojim aktivnostima Komitetu protiv muenja. Ukoliko drava lanica odbije da saradjuje sa Potkomitetom za prevenciju ili da preduzme korake da popravi situaciju u skladu sa preporukama Potkomiteta za prevenciju, Komitet protiv muenja moe, na zahtev Potkomiteta, glasovima veine da saopti svoje stavove, da izda saoptenje za javnost u vezi s tim pitanjem ili da objavi izvetaj Potkomiteta.

Shodno ovom protokolu svaka drava lanica treba, najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu Protokola, da uspostavi jedno ili vie tela na nacionalnom nivou koji vre posete radi prevencije muenja, neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka. Ovi nacionalni mehanizmi prevencije imaju pravo da kontaktiraju sa Potkomitetom za prevenciju, da mu dostavljaju podatke i da se sastaju s njim. Nacionalni mehanizmi prevencije imaju pravo da redovno proveravaju tretman lica lienih slobode, daju preporuke nadlenim organima u cilju poboljanja poloaja lica lienih slobode, da podnose predolge i daju miljenja u vezi sa vaeim i predloenim zakonima. Nadlene vlasti drave lanice su dune da razmotre preporuke nacionalnog mehanizma za prevenciju i stupe u dijalog s njim u vezi s moguim merama implementacije. Drave se obavezuju da objave i distribuiraju godinje izvetaje nacionalnih mehanizama za prevenciju. Prilikom ratifikacije drava lanica moe dati izjavu kojom se odlae najvie tri godine, izvrenje obaveza iz poglavlja 3 i 4 koje se odnose na Potkomitet za prevenciju i na nacionalna tela za prevenciju. Na Protokol se na mogu staviti rezerve. b) Specijalne procedure koje se primenjuju u skladu sa odlukama relevantnih UN nadzornih tela, pre svega, Komisije za ljudska prava Trei vid nadzora nad sprovodjenjem ljudskih prava vre tela koja se zasnivaju na lanu 68. Povelje UN i koje sainjavaju ovlaeni predstavnici drava koje bira Ekonomski i socijalni savet. Re je o politikim telima koja postupaju po instrukcijama svojih vlada. Njihova nadlenost se, najveim delom temelji na rezolucijama Ekonomskog i socijalnog saveta i odraava promene u odnosu drava prema zatiti i unapredjenju ljudskih prava Specijalne procedure Komisije za ljudska prava su opti naziv za mehanizme koje je Komisija uspostavila kako bi mogla da prati stanje ljudskih prava u u jednoj odredjenoj zemlji, odnosno opte stanje jednog odredjenog prava. Iako se mogu uspostaviti na razlite naine, specijalne procedure podrazumevaju da Komisija za ljudska prava imenuje pojedinca koji se zove specijalni izvestilac ili predstavnik, ili nezavisni ekspert , odnosno formira radne grupe. Mandat specijalnih procedura utvrdjuje se rezolucijama Komisije za ljudska prava o specijalnim procedurama, a specijalne procedure imaju obavezu da podnesu izvetaj o svom radu svake godine Komisiji za ljudska prava. Pojedinca koji deluje kao specijalni izvestilac, predstavnik, nezavisni ekspert ili lan radne grupe imenuje Predsedavajui Komisije za ljudska prava nakon konsulatacije sa pet pregionalnih grupa koje ine zemlje lanice Komisije. Specijalni izvestilac, predstavnik, nezavisni ekspert ili lan radne grupe deluje u linom svojstvu najvie 6 godina. Trenutno ima preko 30 specijalnih procedura koji uivaju radnu i logistiku podrku Kancelarije visokog komesara za ljudska prava. Ove specijalne procedure iji je zadatak da prate, savetuju i javno objavljuju izvetaje o stanju ljudskih prava najee imaju dva vida: prvi je praenje stanja ljudskih prava u jednoj odredjenoj zemlji (pristup po zemlji) 12 , a drugi praenje stanja, ili eventualnog krenja jednog odredjenog prava (tzv. tematski pristup) 13

Specijani izvestilac u Belorusiji, mandat uspostavljen 2004. godine i roduen 2005. godine za jednu godinu. 13 Specijalni izvestilac po pitanju prava migranata, mandat uspostavljen 1999. godine i produen 2005. godine za tri godine. 9

12

U ostvarivanju svojih zadataka specijalne procedure poseuju odredjene zemlje (misija sakupljanja podataka) i podnose izvestaj Komisiji za ljudska prava. Ove posete se ostvaruju ili na osnovu zahteva specijalne procedure, ili na poziv zainteresovane zemlje ili na osnovu tzv (exteneded standing invitation) otvorenog poziva Vlade drave proirenog na sve tematske procedure Komisije 14 . Tokom boravka u odredjenoj zemlji specijalne procedure ocenjuju opte stanje ljudskih prava kao i institucionalnu, zakonodavnu, pravosudnu, upravnu i de facto situaciju. Specijalne procedure se susreu sa predstavnicima dravnih i lokalnih vlasti, odnosno, sudijama, skuptinskim poslanicima, predstavnicima nevladinog sektora i rtvama krenja ljudskih prava, predstavnicima meunarodnih organizacija i medijima na pres konferenciji po zavretku zadatka. Na osnovu utvrdjenog stanja specijalne procedure donose zakljuke i preporuke koje kroz svoj izvetaj koji podnose Komisiji za ljudska prava na godinjem sastanku upuuju zemlji koju su posetili. c) Kancelarija visokog komesara za ljudska prava Kancelarija visokog komesara za ljudska prava je poseban organ nadzora u sistemu UN osnovan 1993. godine rezolucijom Generalne skuptine UN 48/141. Visoki komesar je slubenik UN ija je glavna odgovornost aktivnost UN u domenu ljudskih prava pod rukovodstvom i odgvornou Generalnog sekretara. U obavljanju svojih dunosti deluje u okviru ovlaenja dobijenih odlukama Generalne skuptine, Ekonomskog i socijalnog saveta i Komisije za ljudska prava. Mandat Visokog komesara za ljudska prava je ukljuuje unapredjenje i zatitu ljudskih prava, medjunarodnu saradnju u vezi sa promocijom i zatitom ljudskim prava, reagovanje na situacije krenja ljudskih prava, kao i usvajanje i jaanje i razvijanje efikasnog mehanizma UN u oblasti ljudskih prava. ZAKLJUAK Medjunarodne konvencije legislaivnog karaktera daju optimalne mogunosti za zatitu i unapredjenje potovanja ljudskih prava. Pojedinac se u ovom sluaju pred nadlenim organima moe pozvati na svoja prava i efikasno ih tititi. Ipak, kada je u pitanju medjunarodni plan injenica je da do sada prihvaeni mehanizmi nadzora imaju ogranieni domet. Regularni nadzor- odnosno medjunarodni nadzor koji se vri na osnovu izvetaja koje drave podnose u vezi sa primenom ratifikovanih konvenicja u oblasti ljudskih prava, kao i specijalni nadzori, bilo oni koji imaju quasi-sudski karatker, bilo oni koje sprovode relevantna tela UN se u principu svode na politiki pritsak koji se preporukama nadlenih organa UN vri na drave lanice. U tom smislu situacija na univerzalnom planu je daleko od one koja postoji na regionalnom-evropskom planu. April 2006 Gordana Mohorovi

Trenutno 53 drave imaju proirene pozive na sve tematske procedure. SCG je proirila poziv 11. 10.2005.godine 10

14