Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Safarik - Poreklo Slovena

Safarik - Poreklo Slovena

Ratings:

5.0

(1)
|Views: 152 |Likes:
Published by vojvoda

More info:

Published by: vojvoda on Nov 03, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/11/2013

pdf

text

original

 
 1
Павел Јозеф Шафарик
О пореклу Словена
по Лоренцу Суровјецком
превод Стојанка Чекеревац
предговор поговорПавле С. Станојевић Александар М. Петровић
Ü B E R
 
DIE
ABKUNFT DER SLAWEN
 
 N A C H
LORENZ SUROWIECKI
 
VON
 
PAUL JOSEPH SCHAFFARIK 
DОСТ. DER PHIL. UND DER F.K.MAG. , PROF. AM GYMNASIUM DER. GRIECH. N. UN.GEMEINDE IN NEUSATZ, UND DER KÖN. GES. DER FREUNDE DER WISS. IN WARSCHAU,DER GEL. GES. AN DER UNIV. IN KRAKAU UND DER GROSS-HERZ. LAT. SOC. IN JENACORR. MITGLIEDE.
O F E N,
МIT KON. UNG. UNIVERSITÄTS - SCHRIFTEN.1823.
 
 2 Ова књига објављена је уз великупомоћ и разумевање породицеЈаницки из Сремске МитровицеКњигу посвећујемо родољубима који и својим животима бранеКосовски завет и свете земље наше отаџбине од сила мрака, једноумља и безбожништва.
Архив Војводине Нови Сад - Словенски институт Нови Сад
посебна издања књига 7Павел Ј. ШафарикО пореклу СловенаЗа издавачеПавле С. СтанојевићкорицеБранислав Марковићуређивачки одборВесна Башић, Зоран Бојовић, Душан Војводић, ХаџиВојислав Девић ,Остоја Дражић, АлександарПетровић, Драгиша Јаницки, Павле СтанојевићНОВИ САД1998
Архив Војводине Нови Сад - Словенски институт Нови Сад
Потомство ће благосиљати претке који су своје животеизложили опасности желећи да ускрсну славу праотаца
 
ПРЕДИСЛОВИЈЕ
Сви озбиљни истраживачи историје словенске цивилизације слажу се данас да Европа јошувек мало познаје Словене, њихову прошлост, културу, уметност, обичаје, митологију, иако поповршини њихове земље заузимају огромно пространство, а они чине више од трећине њенихстановника. О Словенима се више и праведније писало у XVI и XVII веку, него што је то наука у
 
 3западној Европи чинила током XIX и XX века. Велико интересовање за прошлост словенскихнарода, а нарочито Срба, показивали су историчари у епохи ренесансе, који су први указали навести оСловенима код античких и византијских хроничара, њиховој величини
 
у прошлости и
ЗНАЧАЈУ З
а развој европске цивилизације. Користећи богате библиотеке и архиве великихсамостана и на владарским дворовима ренесансне Италије, у којима су се налазиле и књигеантичких историчара, данас нестале, или намерно уништене на ломачама инквизиције, низистраживача старије прошлости Европе сматрао је Србе за најбројнији словенски народ од кога супотекли сви остали Словени, чију прапостојбину су везивали за панонско - балканске просторе.Постоји огромна библиографија историографских дела изузетно познатих и образованих ауторакоји су Илире, Панонце, Трибале, Етрурце и друге старобалканске народе сматрали Словенимаили врло блиским њима. Таква виђења најстарије прошлости Срба и Словена, на коју би свакидруги народ са поносом указивао, у нашој савременој историографији су најчешће прећуткивана,понекад грубо одбацивана без научне аргументације, или проглашавана некритичким и романтичарским виђењем прошлости.Са изузетком Русије и Пољске, историографија у осталим словенским земљама релативнокасно се почела бавити најранијом прошлошћу Словена. Помоћне историјске науке, као што суархеологија, етнографија, палеолингвистика, етимологија, палеографија, историјска географијаитд , касно су се развиле у словенским земљама и због тог закашњења преузети су ставови туђихисториографија и антисловенске тезе као важеће научне истине. Подаци о Словенима кодантичких писаца су ретки и штури, топоними и лична имена најчешће толико искривљени да јеуправо та чињеница припадницима нордијске (германске) историографске школе омогућила дапромовишу више теорија о Словенима које нису биле научно засноване и добронамерне. Тако су инастале тезе да су Словени, у прошлости најраспрострањенији народ Европе, настали у скученими за живот непогодним мочварама Полесја, или теза да су Словени млад народ који је на Балкандошао тек у VII веку на позив цара Ираклија.Још већу збрку направили су са прошлошћу Срба, прихватајући као највреднији извор списКонстантина Порфирогенита „О управљању империјом'' (познат још и под називом Моме синуРоману). Истовремено, жучно су одбацивали све изворе који су указивали на оправданостдругачијег приступа историји Словена. Очигледно да се нико од заговорника ових теорија нијезапитао како то да се тако млад народ, настао у некој забитој мочвари - без државне организације,писмености, традиције и културе - одједном појави на историјској сцени и прошири на дветрећине Европе! Тако нешто сигурно да није било могуће и више је плод одређених политичких иекспазионистичких тежњи средина у којима су те теорије настале, него што имају озбиљнуподлогу у науци. Словени су и тада по броју племена и становника били једна од најзначајнијих инајраспрострањенијих етничких група која се у изворима јављала под више познатих имена: каоВенеди, Венети, Венди, Винди, Анти, Сармати, Сауромати, Сораби, Сирфи, Серби итд., зависно одназива који су добијали од суседних народа, или обавештености античких писаца.Губитком српске средњевековне државе и падом под турску власт за дуже време нестала јеи могућност систематског сабирања докумената о старијој српској повести, њихових истраживањаи објављивања. Ипак, већ у XVII веку имамо Хронике грофа Бранковића, у XVIII Павла Јулинца иЈована Рајића, где се говори о најранијој прошлости Срба и Словена уз коришћење података издела античких и византијских писаца. Појавом Сербске љетописи 1824. године растеинтересовање и број текстова о овој теми, чему је свакако много допринео и Павле Шафариксвојим прилозима о протословенској историји и историји словенске књижевности које јеобјављивао у првим књигама Летописа. Летопис у првим годинама излажења преузима и текстовенајпознатијих савремених слависта и историчара који пишу о Словенима, као што су Карло Г.Руми, Јан Колар (О имену Срб), Александар Маћеховски, И. Б. Раковјецки (О древним Словенима)и други. Под утицајем Шафарикових радова објављено је и неколико занимљивих књига и чланакана ту тему, који су нажалост потпуно непознати нашој историографији (видети књиге: ИсидорНиколић, Спомени народа сербског у византииским списатељима, Будим, 1843, и ЈевстатијеМихаиловић, Илири и Србљи, или Преглед народности старосједиоца Илирика, Н. Сад, 1843)

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->